POSLOVNA ETIKA ? ta je poslovna etika?Pitanje, tema, koja se sve vie provlai kroz svet poslovnih ljudi.

Kao i svaka druga menadmen nauka, stim da poslovna etika ne predstavlja nauku , ve nain poslovanja, svoje korene nalazi u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Razna su tumaenja ovog pojma.Mnogi uvaeni autori su dali svoja tumaenja , ali se sva ona svode na jedno, a to je : nain ponaanja svakog poslovnog oveka prilikom poslovanja, kako u kriznim, tako i u situacijama koje nisu krizne. Pod etikom se podrazumevaju moralna naela svake osobe, ne samo prilikom poslovanja, ve u svakodnevnom ivotnom ponaanju.Postoji veliki broj etikih nedoumica, meu kojima su se nali svi, kako poslovni ljudi, tako i obini ljudi, a oni su naa svakodnevica.Meu njih spadaju npr.: Pohlepa, Prikrivanje i netano prikazivanje stanja, Tvrdnje koje navode na pogrene zakljuke, Izbegavanje odravanja date rei ili varanje, Nedovoljna lojalnost prema kompaniji, Favorizovanje, Dogovaranje cena, itd. Iako postoji veliki broj razliitih moralnih aspekata poslovanja, poslovna etika, uopte, moe se podeliti u tri osnovne oblasti odluivanja: Izbori u okviru zakonskih propisa Izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona Izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu

Postoje svakodnevni primeri iz sopstvenih moralnih naela vezanih za etiku poslovanja.Poznata afera "eer" koja je potresla nau zemlju, a imla je uticaja na celu privredu, predstavlja tipian primer neetikog poslovanja.Delo odreenih pojedinaca moglo je da ima veliki uticaj na celu dravnu privredu.Ko je kriv????Da li se krivac treba pronai?Ovo su neka od pitanja na koje treba dati odgovore.Ali najbolje bi bilo kada bi se oni sami javili, kada bi sami na taj nain nekako ispravili svoju greku. Glasanje u skuptini sa tuom karticom(sluaj Nede Arneri).Isto tako jedan nemoralni akt.Davanje odreenih potvrda kako bi se dokazalo da je ona bila na glasanju, bio je jo jedan ne promiljeni i etiki vrlo pogrean postupak.Sve bi to bilo dobro da injenice nisu drugaije govorile, a na kraju je i ona to sama priznala.Zato se prvo branila, pa zatim utala, da bi na kraju sve priznala u obliku nekog opravdanja da je elela najbolje?Koje bi pravo reenje ovog problema bilo?Pa najbolje da se nije ni desilo, da nije podlegla pritiscima, a sad ta je tu je treba se pravdati i .......... U moralne, etike probleme ljudi su uvek upadali.Nekada je najbolje reagovati i na svoju tetu, a za to u navesti jedan primer iz 1982 godine koji je vezan za firmu Donson i Donson.Tri osobe su bile umrle od trovanja cijanidom unetog u kapsule ekstra jakog tajlenola.Trebalo se odluiti kako reagovati na ovakva dogaanja na tritu.Direktor kompanije je odluio da povue proizvod sa trita i da kompanija pretrpi gubitak od 100 miliona dolara.Preduzee je bilo otvoreno u davanju informacija javnosti.Ovo se ispostavilo kao dobar korak jer je javnost to primila dobro.U toku narednih 18 meseci kompanija je uspela da povrati 95% trita.Predsedavajui kompanije je tvrdio da je to bio jedini pravi korak koji je moga da preduzme sa obzirom na kredo firme , a on je prvenstvena briga za svoje potroae.Ovo predstavlja primer za jedan pozitivan nain prihvatanja greke u poslovanju...

to se svih etikih naela tie mora se shvatiti da su ona drugaija od osobe do osobe.Primo Levi je prilikom uporeivanja prosenog naciste sa obinim ovekom naveo da on nije nita drugaija osoba od prosenog oveka, ve da su oni bili loe vaspitani.Odnosno da su im nametnuta drugaija moralna naela.

Poslovna etika i njen uticaj na zatitu ivotne okoline

itajui knjigu Poslovna etika, od Dona Dramonda i Bila Beina, uvideo sam da etika poslovanja ljudi ima velikog uticaja na ivotnu okolinu.Naravno da se ovo uzima sa jednom dozom opreznosti, jer svaki ovek prilikom svog odluivanja se ne nosi sa istim problemima, odnosno sa istim stavovima.Pa u u daljem tekstu o tome i priati. Za izlaganje rada ba iz podruja uticaja poslovne etike na zatitu ivotne okoline sam se odluio zato to imam kontakta sa ljudima iz mesne industrije, pa sam itajui ovu knjigu bio zaintrigiran nainom na koji oni utiu na zatitu okoline.Tako da u na odreenim mestima u radu i navoditi primere i zakljuke do kojih sam doao prilikom razgovora sa njima. Kako je pokret za poslovnu etiku jo u razvoju, tako je i pokret za zatitu ivotne okoline bio u zatiju proteklih dvadesetak godina, ali sa sve veim zagaenjem Zemlje zaokupljuje nau panju sve vie.Briga za ivotni okolinu nije novost.Upozorenja o zagaenju ivotne okoline oveka se drastino javljaju zadnjih pedesetak goduna.Zadnju deceniju sve vie.Upozorenja su se pojavila 60-tih u vidu zapaljenih reka, odumirujuih jezera, naftom zagaenih okeana, i dr, zatim je porastao broj obolelih od raka, i dr, da bi dananji najvei problem ivotne okoline i egzistencije bila ista voda! Zemlja je poela sve vie da se zagauje(mi smo poeli sve vie da je zagaujemo).To je poelo da se ogleda u obliku raznih upozorenja kao to su sue, talasi vrelog vazduha i umski poari (veliki umski poari koji su letos obuhvatili velika prostranstva Rusije), globalno zagrevanje zemlje, itd.Sve je vee zagaenje reka kanalizacionim i medicinskim otpadom, velike industrije sve vie zagauju ovekovu okolinu.Sami smo svedoci velikih katastrofa

koje su prouzrokovale unitenje kompletnog biljnog i ivotinjskog sveta na odreenim podrujima. Slobodno se moe rei da je jedna od najveih katastrofa prouzrokovanih od strane oveka velika nuklearna katastrofa u ernobilju.Njene posledice se i danas oseaju, a i oseae se jo dugo. Razni autor imaju razna miljenja o uticaju poslovne etike na zatitu ivotne okoline, ali svi se slau u jednom , a to je da treba to vie poraditi na tome da se svi zajedno angauju na reavanju ovog globalnog problema.Nemisli se da ih neko tera, ve da svako prema svojim mogunostima pomogne Zemlji da rei ovaj problem koji smo joj mi sami nametnuli. Tako je 1988. godine senator Albert Gor rekao da: "...injenica da smo suoeni sa ekolokom krizom bez presedana u istoriji vie nije stvar razgovora vrednog priznanja.To nije pitanje priznanja postojanja problema, ve njegovog reavanja.To e biti centralna taka javne rasprave koja zahteva puno uee dva najvanija uesnika poslovanje i vladu.Ta rasprava mora razjasniti osnovna pitanja kao to su: Koje su obaveze poslovanja da pomogne u reavanju krize nae ivotne okoline, Koji je pravi odnos izmeu poslovanja i vlade, Koje naelo treba da se primeni da bi se donele i opravdale odluke u vezi sa zatitom ivotne okoline?" Ovo predstavlja jedan , ali veoma znaajan stav koji bi trebalo u to skorije vreme da se sprovede.Ali kod svakog, pa tako i kod ovog problema imamo mnogo faktora koji koe njegovo reavanje. Najznaajniji faktor meu njima je naravno ovek!! Norman Bouvi je 1989. godine ponudio neke odgovore, a oni su se svodili na to da Poslovanje nema obavezu da titi ivotnu okolinu vie nego to je to zakonom propisano, ali i da imaju moralnu obavezu da izbegavaju intervencije u politikoj areni kako bi se ti zakoni o zatiti ivotne okoline okretali u njihovu korist.
5

Bouvi je ovde donekle i upavu.Jerni jedna korporacije nee da radi na poveanju svojih trokova za zatitu okoline ukoliko to utie negativno na njen profit.U sluaju da e potroai prihvatiti poveanje cene proizvoda zbog poveanja izdataka za zatitu okoline tada je pria potpuno drugaija. U knjizi su navedena dva sluaja reagovanja na zagaenje okoline.U prvom sluaju je privatni vlasnik fabrike koji je hteo da zaustavi zagaenje reice od strane svoje fabrike, pa je ulagao velike pare kako bi se taj problem reio, ali nije uspeo.ta je postigao: NITA.Firma mu je propala, 500 radnika je ostalo bez posla, reica je i dalje bila zagaena, ali on je bio sretan to je dao primer drugima ta bi trebalo da rade.Druga pria se odnosi na direktora jedne hemijske kompanije koji je znao da njegova kompanija isputa u reku otrovne hemikalije.Njegov stav je bio da se kao graanin opredelio na izglasavanje zakona koji e onemoguiti daljnje isputanje otrovnih materija u reku, ali da kao direktor kompanije podrava stav da se taj zakon u kongresu obori, da ne proe.Moralna dilema!?On bi hteo bolju ivotnu okolinu, ali zbog interesa preduzea, a i svog materijalnog on ga ne podrava. Razgovarajui sa predstavnicima mesne industrije u vezi ove dileme dobio sam slobodno mogu rei oekivan odgovor.Naveli su da bi preduzee poslovalo kako treba oni moraju da ispune odreene zakonske propise i norme o zatiti ivotne okoline. Ukoliko mogu oni e uticati na poveanju zatite iznad potrebnog nivoa, ali im to nije primarni cilj.Takoe navode da nisu veliko preduzee i da bi im takvo ponaanje verovatno uticalo i na profit.Tako da oni ne tee ka slobodnom poveanju normi zatite ivotne okoline. Sve ovo ukazuje na injenicu da drava pravljenjem zakona uspostavlja pravila igre to je uloga vlade, a da ih preduzea ukoliko ele da posluju moraju potovati. Ovo je bio stav Bouvija, ali neki drugi autori smatraju da se poslovanje treba udruiti sa vladom kako bi se doneli dobri, a eliminisali loi zakoni o zatiti ivotne okoline.Sve je to lepo, ali treba shvatiti da svako ima svoje moralne vrednosti i da ih na drugaiji nain iskazuje, ali pre svega prvo treba prevazii najvei
6

problem , a to je novac.Nijedna korporacija nee glasati protiv sebe, odnosno protiv svoga profita. Reenje je jednostavno, a to je da svi treba zajedno da radimo, a ne odvojeno. Pravu cenu zatite ivotne okoline treba da podnesu potroai, a ne proizvoai.Ovo pre svega proizilazi iz podvojenosti ponaanja prilikom odluivanja svakog pojedinca.Svako se drugaije ponaa kada sebe shvata kao potroaam, a drugaije kada sebe shvata kao graanina.Kao potroa se nosimo pre svega ekonomskim standardima koji odgovaraju u nau korist, a kao graanin se vodimo nekim irim stavom i inimo ono to je najbolje u interesu zajednice. Ako poslovanje prema ivotnoj okolini ima etiku odgovornost koja prelazi granice utvrene zakonom, koji kriterijum treba da se upotrebi za usmeravanje i opravdavanje preduzete aktivnosti? Mnoge korporacije donose odluke koje ne ugroavaju ivotnu okolinu, ako zakljue da im takvo ponaanje donosi profit. Ovakve stavove podravaju i pokreti za ouvanje ivotne okoline kako bi afirmisali to vei broj preduzea da postanu savesnija u pogledu zatite ivotne okoline.Primer je pria o fondu za zatitu ivotne okoline koji podstie junokalifornijske organizacije koje se bave poljoprivredom da efikasnije vre navodnjavanje i stvaraju profit prodajui tako uteenu vodu Los Anelesa.Za uzvrat, to pomae da se spasi jezero Mono. Ovde moe doi do velike etike dileme.Nema nita loe u tome da se istovremeno zarauje novac i titi ivotna okolina, kao to nema nieg loeg ni u tome da se ovek osea dobro zato to je ispunio svoju dunost.Meutim ako poslovanje usvaj stav da dobar odnos prema zatiti ivotne okoline predstavlja dobro poslovanje, to dovodi u opasnost pokret za etiku ivotne okoline. Sve to je etiki moralno ne mora da bude i dobro za poslovanje preduzea.U veini sluajeva to nije tako, ali kada doe do sukoba izmeu etike i interesa firme, svaki etiki program koji se
7

do tada nije sukobio sa tom mogunou osuen je na propast, jer e oslabiti samo naelo programa.Poslovnu etiku treba da promoviemo ne zato to je dobra etika dobra za poslovanje, ve zato to moral od nas zahteva da u svim svojim postupcima usvojimo moralni stav, a poslovanje nije nikakav izuzetak. Slina opasnost postoji i u pokretu za zatitu ivotne okoline, jer korporacije odluuju ili se podstiu da se ponaaju tako da ne nanose tetu ivotnoj okolini zato to je to u njihovom interesu.Postoji rizik da korporacije uestvuju u pokretu zbog pogrenih razloga.No da li je to vano ako sarauju, makar i zbog pogrenih razloga?Vano je!Jer se ne sme dogoditi da korporacija veruje , odnosno da bude navedena da veruje, da je njihova dunost da pokau svest o ivotnoj okolini samo onda kada to od njih ne zahteva nikakvu rtvu ili stvara profit. Obino vgelike korporacije uestvuju u odreenim projektima zatite okoline kako bi opravdale svoje poslovanje, odnosno kako bi postavili lepu sliku o sebi u svome okruenju.Ovo pre svega nije etino, ali mnoge korporacije to rade.I to je najgore mnogo ljudi to ne uvia. Koje naelo treba da primeni poslovanje da bi sprovelo odgovornu akciju atite ivotne okoline? pinoza"Neizbeno je da smo, pokuavajui da ostvarimo svoju nameru primorani da govorimo o nainu koji je razumljiv za veinu.Jer od veine moemo imati koristi". ta nam ovo govori?Svako, svaki pojedinac, pa i korporacija e se ponaati onako kako joj to u datom trenutku najvie odgovara, odnosno onako kako bi postigla najvie uspeha. Postoje razne norme, principi ponaanja koje podravaju razni autori.Od minimalistikog, koji se opredeljuje za suzdravanje od pravljenja neopravdane tete, preko humanistikog , pa sve do naturalistikog stava.Meutim potonji pogled ponekad se naziva biocentrinom etikom ivotne okoline, za razliku od homocentrinog koji sve moralne zahteve sagledava iz ugla ljudskih bia i njihovih potreba.
8

U zavisnosti od toga koj e nam primarni cilj poslovanja biti odrediemo i moralni pristup poslovanju koji nam najvie odgovara. Poslovna etika se propagira kao sopstveni interes poslovanja, a etika zatite ivotne okoline u svetlu ljudskih interesa. Dva stava o kojima se pie u ovme delu su biocentrini i homocentrini pogled.Njihova osnovna razlika je ta to homocentrini pogled daje prednost oveku i to neljudskoj prirodi ne ukazuje panju koju zasluuje.Biocentrini pogled daje, pored eveka i drugim biima na Zemlji, kao to su drvea i ivotinje, vrednosti. to se tie homocentrinog stava on prvenstveno daje prednost oveku.Meutim veliki deo odluka koje se donose u korist oveka imaju pozitivan rezultat i za zatitu prirode kao celine.Isto tako postoje odluke koje ovek donosi koje ne podravaju, ve naprotiv rade protiv ouvanja ivog sveta oko nas(ubijanje odreenih vrsta ivotinja zbog mode). Pokret za zatitu ivotne okoline mora pronai nain da ukljui i zatiti unutranje vrednosti ivotinjskog i biljnog sveta i drugih prirodnih objekata koji predstavljaju sastavni deo ekosistema.To mora da se ini bez stalnog umanjivanja tih vrednosti u odnosu na ljudske interese.(Ne bi trebalo unitavati ume da bi odreeni sloj ljudi mogao da igra golf). Dokle god se svet vrti oko novca, a vrte e se , homocentrini pristup e uvek biti u prednosti.Ljudi se teko menjaju, a novac je taj koji pokree svet.

Na kraju u navesti primer jedne velike korporacije, koju svi znamo, i njen nain reagovanja na zahteve okruenja, a koji su bili indirektno povezani sa zatitom okoline.
9

Tokom poslednjih petnaestak godina svest o zagaenju okoline je drastino porasla u SAD-u.Tako da su potroai poeli da reaguju na sve oblike zagaenja koje su mogli da spree. Mekdonalds, kao i veina drugih restorana brze hrane koristi polistirenske, to jest stiroporne kutije za pakovanje hamburgera.Za ovo se odluio zbog boljih karakteristika od kartona, koje se odnose na ouvanje toplote hrane, upijanja masnoe, i dr.Zbog ovoga je uao u esnaestomilionski posao za izgradnju sedam fabrika za reciklau stiropora.Meutim zbog svoje veliine i vladajueg poloaja krajem 1990. postao je meta Fonda za zatitu okoline.Oni su utvrdili da proizvodnja stiropora stvara otrovna isparenja, da zauzima vie prostora u zemnim odlagalitima, i da mu treba vie vremena za bioloko razgraivanje.Uz to se odreeni lobi obratio Savetu za ekoloku ambalau, koji finansiraju kompanije za proizvodnju hartije , i zapoeo kampanju protiv tetnog delovanja polistirenskih proizvoda.Kampanju su vodili u kolama.Nakon pritiska koji je trpeo, u vidu bojkota konzumiranja njegovih proizvoda, Mekdonald je najavio prelazak sa stiropornih na kartonske kutijice za pakovanje hamburgera.Ovo je bio podsticaj(pritisak) i na druge proizvoae brze hrane da krenu njihovim putem. Meutim niko nije obratio panju na zagaenje okoline koje je prouzrokovano ovakvom odlukom.Iko je dokazano da korienje kartonskih kutija nije ni malo zdravije od korienja stiropornih, a injenica je da njihovo korienje iziskuje vee zagaenje, veu seu uma, kao i da se time ne reava problem odlaganja smea.A dokazano je da se pri izradi polistirenskih kutija troi 30% manje energije nego pri izradi kartonskih, izaziva za 40% manje zagaenje vazduha, a za 42% manje zagaenje vode. Ovde se postavlja ju razna pitanja u vezi poslovanja.Mekdonald je doneo pravu poslovnu odluku.Ali ko je pobedio: ekolozi ili izvesna struja sa velikim proizvoaima papira na elu?Ali ko je decu iz kola upozna o sa injenicama koje su dovele do njihove neobiajne upornosti, i da li im je sve reeno?Da li je Mekdonaldova odluka bila i ekoloki najbolja?Da li je firma bila moralno obavezna da uini korak koji je uinila?
10

Jedno je sigurno, a to je da se lobi koji je na elu imao proizvoae papira u ovom sluaju veoma nemoralno poneo.ne obazirui se na zagaenje okoline oni su doneli odluku koja je bila najbolja u njihovom interesu.

LITERATURA

11

1. 2.

Poslovna etika , Don Dramond i Bil Bein Poslovna etika , Riard T. Di Dord

12