1 UVOD Nauka se moe odrediti kao organizovano znanje ili sistematizovano znanje.

Sa isto filozovskog stanovita moglo bi se poi od toga da je predmet nauke istraivanje osnovnih istina o svetu i okruenju.U praktinom smislu , nauka obuhvata sistematizovane injenice koje ine nauku primjenjivom u slubi oveka i njegovog napretka. U tom delu praktine upotrebljivosti rezultata naunih istraivanja javlja se se tehnologija koja u jednom delu svoga znaenja obuhvata skup sistematizovanih znanja opteg karaktera u obliku zakonitosti i pravila o pojavama, ponaanju tih pojava , uticajima na odgovarajue ponaanje, ogranienjima i mogunostima prevazilaenja ogranienja i problema, itd.Ta opta sistematizovana znanja su deo oblasti primene nauke koja su neposredni izvor iz koga se izvode razliite tehnologije. Pored toga, tehnologija utvruje postupke za delovanje u odnosu na prirodu i drutvo, vetine koje su neophodne za uspean , delotvoran, ciljem odreeni uticaj na okruenje, sredstava za ostvarenje tih ciljeva uz odgovarajue sposobnosti i uz definisanje svih drugih potrebnih uslova. Cilj ovog seminarskog rada jeste da prikae inenjerski pristup reavanja problema izbora elika za eleznike ine otporne na habanje klase A prema kodeksu UIC-860V.

2. DEFINICIJA KVALITETA Osnovni kriterijumi kvaliteta elika za eleznike ine dati su u standardnima UIC - 860 V. Hemijski sastav, mehanike osobine i tehnoloke osobine ina izraenih iz prirodno -tvrdih elika moraju u potpunosti zadovoljiti zahteve citiranog standarda. Makrostruktura na poprenom preseku ine ( Baumann otisak), to je dodatni zahtev u odnosu na propis UlC-a, mora zadovoljiti sledee zahteve: - ne dozvoljava se trag lunkera, - trag segregacija u vratu ine sme biti maksimalno 2/15 visine ine. Pored tehnolokih proba propisanih navedenim standardima za ine izraene iz elika A, propisuje se ispitivanjem makrostrukture postupkom dubokog nagrizanja na uzdunom preseku glave ine radi ispitivanja prisustva pukotina i pahuljica (flokni). Ova ispitivanja se vre na sledei nain: - probe se uzimaju od A- ine do glave ingota , na dubini od 20-25mm od vozne povrine, probe se podvrgavaju dubokom nagrizanju i - na tako tretiranoj povrini proba nije dozvoljeno prisustvo bilo kakvih mikroprskotina ili flokni. Savremeni trend razvoja eljeznickog transporta ( vee brzine i vee osovinsko opterercenje) postavlja sve otrije zahteve na materijal, odnosno sveobuhvatna istraivanja elika, koji je predmet dizajniranja proizvoda, u nasem slucaju eljeznike ine klase A. Tako za savremenu evaluaciju kvaliteta nije dovoljan kriterijum "zadovoljava" ili "nezadovoljava" u odnosu na stadardima propisane vrednosti , nego je potrebno obezbediti ire podatke o osobinama relevantnim za specifian nacin naprezanja materijala u eksploataciji, kao i odrediti pouzdanost osobina, sa ciljem dobijanja kvantitativnog uvida u ravnomerenost kvaliteta. U tom kontekstu predvia se ispitivanje sadraja i prirode nemetalnih ukljuaka, blokovih i kristalnih segregacija i otpornosti na habanje i zamoru.

3. PROIZVODNJA ELIKA ZA INE KLASE A U POLUINDUSTRIJSKIM AGREGATIMA Standard UIC 860-V propisuje okvirni hemijski sastav elika za ine , klase A iz grupe prirodno-tvrdih kako sledi: C,%tez Mn, % te2 Si, % tez Rm.MPa A,% 0,60-0,75 0,80-1,80 0,50 >900 >10 U realnim uslovima za postizanje odgovarajuih mehanikih osobina granice hemijskog sastava moraju biti znatno ue. U svakom pojedinom sluaju hemijski sastav je u direktnoj sprezi sa primenjenom tehnologijom izrade i prerade elika, to ilustruju dva renomirana evropska proizvoaa ina: C,% Mn,% Si,% Trinec, eka 0,68-0,75 0,95 - 1,20 0,20 - 0,30 SACILOR 0,68-0,74 0,90-1,10 0,30- 0,40 Kao to se vidi iz prethodne tabele proizvoai koriste znatno ue granice hemijskog sastava u odnosu na one propisane standardom. S obzirom na specifinu tehnologiju oba navedena proizvoaa (Trinec je proizvodio elik za ine u 75 - tonskim SM - peima, iji je proces intenziviran kiseonikom i primenjivao je valjanje iz jednog zagreva, dok je SACILOR proizvodio elik po KALDO i OLP postupku), u odnosu na tehnologiju izrade i prerade u eljezari Zenica, ne mogu se bez prethodne provere usvojiti granini opsezi hemijskog sastava. 4. EKSPERIMENT Poto su kod grupe prirodno tvrdih elika , otpornih na habanje , mehanike osobine posredno funkcija sadraja ugljenika i mangana , to je potrebno programirati sadrzaj ova dva elementa u eksprometalnim talinama tako da se pokrije celo podruje predvieno standardom, uz uslov da se ostali elementi dre fiksnim. Standard predvia raspon ugljenika od 15 poena ( 0,75 -0,60) i raspon mangana od 50 poena (1,30-0,80). Za eksperimentalne taline izabran je raspon od 5 poena za ugljenik i 25 poena za mangan, tako da je dobijeno est varijanti sastava , tabela: Hemijski sastav Varijanta 1 2 3 4 5 6 C 0,60-0,65 0,60-0,65 0,66-0,70 0,66-0,70 0,71-0,75 0,71-0,75 Mn 0,80-1,05 1,06-1,30 0,80- 1,05 1,06-1,30 0,80-1,05 1,06-1,30

Zbog randomizacije rezultata od svake varijante rade se po tri taline teine ca 65 kg u otvorenoj indukcionoj pei. Kao uloak koristiti ugljenini elik sa proraunom nakon rastapanja Ci = 0,85 0,95 i Mni = 0,30 - 0,40 .Potreban karburit za naugljenine dodati sa ulokom. Eventualno prisutna troska po rastapanju se skida. Nova troska formira se dodacima krea i boksita. Taline se oksidiraju eljeznom rudom do zadnjeg sadraja ugljenika . U sluaju da talina ne kuva , oksidaciju treba vriti do nieg sadraja ugljenika , tj. dok ne prokuva. Potrebno ugljienje vriti nakon dezoksidacije. Jedan od stvarnih pokazatelja kvaliteta elika je njegova zagaenost nemetalnim ukljucima.Mehanike osobine ina u znatnoj meri zavise od prirode , koliine, dimenzija i rasporeda nemetalnih ukljuaka i , naravno , disperznost sekundarne strukture. Nakupine NU mogu izazvati prevremeno nastajanje i propagaciju kontaktno -zamornih defekata u inama, sto je jedan od najeih uzroka njihovog ispadanja iz eksploatacije.

Borba protiv tetnog delovanja nemetalnih ukljuaka u eliku moe se voditi dvojako: 1. smanjenjem ukupnog sadraja neistoa ( S,P,O,H i sl.) 2. prevoenjem u oblik koji je manje tetan ( sulfid , silikati) Dezoksidacija elika , pored plastine deformacije ima presudan uticaj na sadraj oblik i raspodelu NU. Budui da je plastina deformacija pri izradi ina definisana i ne podlee promenama, ostaje mogunost da se razliitim varijantama dezoksidacije odredi postupak koji daje najpovoljniji odnos izmeu sadraja i oblika NU i mehanikih osobina elika. Dezoksidaciju vriti u etiri varijante: 1. Varijanta A1-SiMn 5,6 kg/t; FeMn - do propisanog sadraja Mn FeSi 3,0kg/t i Al-metalni 0,20 kg/t 2. Varijanta A2- SiMn 5,6 kg/t, FeMn - do propisanog sadraja Mn i FeSi 3,0kg/t 3. Varijanta B1-FeMn do propisanog sadraja Mn i FeSi do propisanog sadraja Si i Almet 0,20kg /t i 4. Varijanta B2-FeMn do propisanog sadraja Mn i FeSi do propisanog sadraja Si. Pri izradi 18 probnih talina u cilju odreivanja optimalnih granica hemijskog sastava dezoksidaciju vriti po varijanti A1 , a eksperimenti dezoksidacije po ostalim var-ijantama vrie se tek nakon izbora optimalnog sastava. Dezoksidanti se dodaju redosledom kako su navedeni. Svi dezoksidanti se dodaju u pe.Pocetak dodavanja treba da usledi kada se postigne sadraj ugljenika u propisanim granicama, ili neposredno ispod donje granice. Temperatura elika pred izliv iznosi 1590 -1600C. Livenje se vri direktno u meuposudu , koja je postavljena iznad kokile. Upotrebljavaju se toplotni okviri VATROPLAT i dovoljna koliina lunkerita. lngote hladiti u kokilama 20min; a zatim preneti u zagrevnu pe i dogrevati na temperaturi kovanja (1200C/30min). Prekivati ih na 75mm i hladiti na mirnom vazduhu. Nakon prekivanja odsei od glave 20% i pete 10%, zatim do glave odsei plou za ocenu makrostrukture, a sa celog poprenog preseka ploe skinuti strugotinu za hemijsku analizu. Pored osnovnih pet elemenata iz strugotine odrediti i AU, Altop, Cu, Ni, N i O. Proba za H uzima se uporedo s kanalskom analizom .Nakon verifikacije hemijskog sastava pristupiti valjanju po sledeoj emi: gredice D75 mm uloiti u pe na 500C i zagrevati 30 min. Zatim se temperatura podie tako da se u trajanju od 180min. dostigne temperatura poetka valjanja (1200C). Nakon zagrevanja od ca.20min. pristupiti valjanju. Valjanje se vri na stepenastim valjcima pruge 370 mm, a zavrni profil je 40 x 70mm. Plan provlaka dat je u tabeli koja sledi. Ritam valjanja treba podesiti tako da zavrna temperatura bude 950-1 000C. Po zavrenom valjanju pola materijala od svakog ingota hladiti na mirnom vazduhu, a druga polovina nakon hlaenja do 500C ulae se u pe zagrejanu na temperaturu i hladiti 10 sati. Signiranje se vri tako da svaki komad dobije broj matinog ingota i slovnu oznaku V-vazduh, odnosno P-pe. Plan provlaka probnih talina ( pretvaranje komada u kalibrima):

Red. broj provlake 0 1 2 3 4 5 6 7

Kalibar 1 2 1 2 3 4 5

Dimenzije bxh 75x75 77x68 80x58 61 x 68 64x58 66x53 69x44 70x40

Ah 7 10 12 10 5 9 4

rj xh 1,10 1,17 1,18 1,17 1,10 1,20 1,10

Na ovaj nain je izvreno priblino modeliranje procesa izrade elika za ine , sa izuzeem vakumiranja. U potpunosti e se reprodukovati proces zagrevanja ingota i bumova, kao i hlaenje u jamama gotovih ina. Modeliranje plastine prerade mora se shvatiti kao uslovno. Naime gabariti probnih ingota, dimenzije valjakog trio - stana , te povrina poprenog preseka izvaljanog profila u znaajnoj su diskrepanciji sa realnim dimenzijama ingota, blumova i ina. Zbog toga je odlueno da se izvalja profil koji po svom obliku i veliini poprenog preseka odgovara glavi ine tipa 60. Na svim komadima ispitati: - mehanike osobine (tvrdoa , zatezne karakteristike, ilavost), - makro i mikrostrukturu (presek strukture, veliina sekundarnog zrna, prisustvo segregacija, stepen istoe,) - od komada oznake V, nakon izbora optimalnog hemijskog sastava , izraditi kontinuirani dijagram. !! Najvei deo sirovog gvoa prerauje se u elik. Prema vrsti raspoloivog gvoa i kvalitetu eljenog elika, primenjuju se razliiti postupci za dobijanje elika. Najvaniji postupci za dobijanje elika su: - konvertorski, Simens - Martinov - postupak u elektropeima, Konvertorski postupak se deli na Besemerov (kiseli) i Tomasov (bazni). Za vreme konvertovanja gvoe se produvava vazduhom radi oksidacije i sagorevanja primesa, te konvertorski elik sadri dosta primesa, naroito gasova. Tomasov elik sadri povien sadraj fosfora i azota, te ima nesto viu vrstou od elika sa istim sadrajem ugljenika, koji je proizveden po Simens -Martinovom postupku. Ovi elici su jeftini i proizvode se u velikim koliinama. Prema oblozi pei razlikuju se: kiseli i bazni Simens - Martinov celik. Kiseli Simens - Martinov elik se manje proizvodi, jer sirovine moraju biti iste. Ovaj elik je istiji i kvalitetniji od konvertorskog i baznog Simens - Martinovog elika. Najvii sadraj sumpora i fosfora iznosi 0,05%. Po kvalitetu, ovaj elik dolazi na tree mesto, all je malo skuplji od konvertorskog. elik dobijen postupkom u elektropei, ima najbolje osobine i najveu istou. Maksimalni sadraj sumpora i fosfora je 0,03%, ali sadri veu koliinu azota: od 0,008 do 0,025%. Ukljuci u ovom eliku su vrlo sitni i svedeni na najmanju meru, te se stoga upotrebljava za izradu najkvalitetnijih delova. Ovo je najskuplji ceiik. Na slici 1. dat je, integralni ematski prikaz proizvodnje sirovog gvoda (u visokoj pei) i elika (u konvertoru) u eljezari u Smederevu.

Slika 1. ematski prikaz proizvodnje gvoa i elika

U pogonu eliana vre se sledee operacije na tenom metalu, koji dospe iz pogona visoka pe. To je prvo proces odsumporavanja, zatim proces na mikseru, nakon ega se vri izrada elika u konvertoru, da bi se onda preslo na vanpenu obradu elika. Kada je to zavreno prelazi se na livenje slabova na vertikalnoj i radijalnoj maini za kontinuirano livenje. Sa visoke pei doprema se teno gvoe na ureaj za odsumporavanje i u zavisnosti od sadraja sumpora u gvou utvruje se neophodan stepen odsumporavanja, kao i potrebna koliina aditiva (meavina magnezijuma i krea). Proces odsumporavanja je potpuno automatizovan i ostvaruje se pomou procesnog raunara. Sumpor je u eliku tetan jer predstavlja neistou. Sadraj sumpora u eliku je nii nego u gvou, zato se u fazi prerade gvoa mora odstraniti. To se ne moe ostvariti u konvertoru, pa se zbog toga odsumporavanje gvoa vri u loncu. Ureaj za odusmporavanje lonca je projektovan da odsumporava rastopljeno gvoe iz visoke pei ubacivanjem reagensnog materijala od krea i sode u metal pomou uronjenog koplja koje je obloeno vatrostalnim materijalom. Postupak odsumporavanja se sastoji u obradi tenog gvoa smeom mlevenog krea (CaO) i magnezijuma (Mg) u prahu. Kalcijum i magnezijum su elementi sa visokim afinitetom prema sumporu i kao takvi reaguju sa njim i prevode ga u troku, a deo odlazi sa gasovima u obliku sumpor-dioksida (SOa). Smea krea i magnezijuma se kroz instalaciju transportuje do koplja, koje se pod pritiskom uranja u lonac, ime poinje proces odsumporavanja. Proseni sadraj sumpora u gvou je 0,055%. Inae, maksimalni sadraj moe biti 0,080%. Sadraj sumpora u gvou, nakon procesa odsumporavanja, treba da bude oko 0,030%. Odnos krea i magnezijuma se kree u razmeri 9:1. Radni gas, koji se koristi je azot (N). Koliina azota, koji se koristi iznosi 25-30 kg/min. Minimalni dovodni pritisak azota treba da iznosti 6 bara. Maksimalna predviena potronja reagensa je oko 10 kg/t. Proces odsumporavanja traje dvadeset minuta. Unutranji prenik koplja je priblino 32 mm, dok je spoljanji prenik priblino 52 mm. U radu ureaja za odsumporavanje se koriste tri razliite vrste regulatora pritiska. Posle odsumoravanja gvoe se uliva u mikser, koji je ozidan visoko peenim magnezitnim materijalom. Mikseri slue za homogenizaciju gvoa po hemijskom sastavu i temperaturi. Izrada elika u konvertoru je glavna faza u izradi tenog elika i sastoji se iz vie etapa: sarziranje elinog loma u konvertor, ulivanje gvoa, dodavanje nemetalnih dodataka, proces obrade sarze kiseonikom - duvanje, izlivanje elika, dezoksidacija i legiranje. Posle izlivanja elika u livni lonac, on odlazi na vanpenu obradu elika. Ubacivanjem dezoksidansa i fero legura vri se predumirenje i gruba korekcija hemijskog sastava tenog elika. Konane popravke sastava i temperature ostvaruju se na ureajima za obradu elika izvan konvertora, argoniranjem. Sarza sa podeenim hemijskim sastavom i temperaturom podie se na livne platforme i lije u eline slabove na radijalnoj maini za livenje. Maina za livenje opremljena je obrtnim postoljima za livne lonce, koji obezbeuju istovremeno kontinuirano livenje vie sarzi, odnosno omoguuju brzu zamenu livnih lonaca u livnom poloaju. Iz livnog lonca elik se lije u meulonac, a potom u vodom hlaeni katalizator. Zadatak meulonaca je smanjenje ferostatikog pritiska tenog metala, time se omoguava sigurnija regulacija brzine livenja. Nafeon ovravanja odlivka, on ulazi u vuni stan, a po izlasku iz vunog stana odlivak se, mainom za gasno rezanje, see na propisane merne duine slabova. Posle seenja, slabovi se transportnim sistemom dovode do kade za hlaenje potapanjem u vodu. Kada je opremljena mikroprocesorom koji omoguava praenje slabova po izlasku iz kade. Proces izrade elika u konvertoru se odvija tako to se u konvertor sarzira metalni uloak, koji se sastoji od tenog gvoa i elinog otpadka. U konvertor se dodaje metalurski kre, u svojstvu topitela za stvaranje troske, koja treba da omogui prevoenje tetnih elemenata iz metala u trosku. Oksidacija se u konvertoru odvija pomou kiseonine duvnice, kroz koju se uduvava kiseonik. Konvertor je krukastog oblika sa zatvorenim dnom i sa suenim gornjim delom, koji se zavrava grlorn konvertora. Telo konvertora se sastoji od sfericnog dna, cilindrinog srednjeg i koninog gornjeg dela. Ceo spoljni plat konvertora je izraen od elinog lima, debljine 50-100 mm, a ozidan je vatrostalnom oblogom. Telo konvertora se sastoji od metalnog plata i noseeg prstena. Dno konvertora je tako privrseno da se moe skidati prilikom opravke, ili izmene vatrostalne obloge konvertora. Dimenzionisanje konvertora, kao i njegov oblik treba da obezbede pravilan tok procesa prilikom izrade elika, tako da za kretanje troske i metala bude dovoljno mesta, da gubici toplote budu to manji i da vatrostalna

obloga ima to veu izdrljivost. Za iskorienje kapaciteta konvertorskih eliana veoma je vana izdrljivost vatrostalne obloge konvertora. Zbog toga se uvek nastoji da se pronae to izdrljivija opeka i da se voenje procesa u konvertoru podesi po mogunosti tako, kako bi se podloga sto manje troila. Ponaanje i habanje, odnosno troenje obloge za vreme rada konvertora zavisi od raznih okolnosti. Pored vrste i kvaliteta vatrostalnog materijala, na troenje obloge utiu: mehanika optereenja, metalurski hod sarze, atmosfera u konvertoru, dimenzionisanje konvertora, kao i profil obloge. Za dovod kiseonika u konvertor, u toku procesa izrade elika, upotrebljava se vodom hladena duvnica ili koplje, koje je izraeno od elika, a ija je glava, kroz koju izlazi kiseonik, izraena od bakra, radi boljeg rashlaivanja. Kiseonik izlazi kroz srednji otvor, a hlaenje vode je usmereno kroz zidove duvnice. U poetku rada kiseoninih postupaka primenjivalo se koplje (duvnica) sa samo jednim otvorom, ali ono je bilo pogodno za rad u konvertorima sa manjom zapreminom (ispod 50 t). Danas su najvie u upotrebi duvnice sa tri ili etiri otvora, a primenjuju se i duvnice sa pet ili ak sedam otvora. Kada se koristi duvnica sa vie otvora, postie se disperzija mlaza kiseonika i poveanje njegove dodirne povrine sa metalom, a time i ravnomerna raspodela kiseonika i njegovo ravnomerno kretanje u metalu, kao i smireniji hod produvavanja i smanjenje izbacivanja metala iz konvertora. Proces na konvertoru se sastoji od sledeih meufaznih operacija: 1. Sarziranje elinih odpadaka u konvertor. - Da bi se proces izrade elika u konvertoru odvijao prema propisanoj tehnologiji, neophodno je u konvertor, pored tenog gvoa, sarzirati i elini lom, u koliini od oko 20% od ukupne teine uloka. Operacija se sastoji u ubacivanju navedene koliine elinog loma na dno konvertora, tako to se pomou krana donosi elina posuda (muldna) i iz nje se vri istresanje sadraja u konvertor, koji je nagnut u odgovarajui poloaj. 2. Ulivanje tenog gvoa u konvertor. - Nakon operacije odsumporavanja gvoa i skidanja troske, vri se ulivanje tenog gvoa u konvertor. Operacija se vri na isti nain kao i sarziranje tenog loma. 3. Dodavanje krea i topitelja. - Nakon izvrenog ulivanja gvoa u konvertor, isti se ispravlja u vertikalni poloaj, pri emu teno gvoe prekriva teni otpad. Zatim se iz bunkera preko dozatora vri dodavanje krea i topitelja, u koliini odreenoj proraunom. Kre i topitelj se dodaju radi obrazovanja troske u procesu duvanja sarze. Njihov zadatak je da sve okside, stvorene u procesu oksidacije, prevedu u trosku. U toku procesa, tj. za vreme kontrolnog prekida, kada se prekine sa duvanjem kiseonika, konvertor se naginje i uzimaju se probe elika i troske pomou ,,kaike" i iste se alju u laboratoriju, gde se na kvantometrima, koji rade na bazi spektroskopije, vre analize, koje se putem kompijuterske mree alju na terminale topioniara i operatora procesa, sa kojih oni uzimaju podatke, neophodne za dalje upravljanje procesom i ocenu kvaliteta u uspenosti voenja procesa. Pored uzimanja proba, vri se i merenje temperature elika pomou potapajuih pirometara. Temperatura je jedan od najvanijih parametara za ocenu kvaliteta procesa i elika. Na kraju procesa duvanja kiseonikom, ponovo se uzimaju uzorci - probe elika i meri se temperatura. 4. Dezoksidacija i legiranje - U procesu duvanja kiseonikom, u konvertoru dolazi do rastvaranja kiseonika u eliku do sadraja od oko 0,1%. Navedeni sadraj predstavlja ravnotenu koliinu kiseonika, u odnosu na nivo rastvorenog preostalog ugljenika od oko 0,04%. Promenom sadraja ugljenika, a i drugih uticajnih parametara, menja se i sadraj rastvorenog kiseonika u eliku. Kiseonik u eliku predstavlja neistou, pa se isti mora odstraniti. To se vri postupkom dezoksidacije. Dezoksidacija elika se vri dodavanjem sredstava za dezoksidaciju (aluminujum, fero-silicijum, ili oba u kombinaciji kod kompleksne dezoksidacije), koja imaju visok afinitet prema kiseoniku. Dodavanje alumimjuma i / ili fero-silicijuma vri se u mlaz elika u toku izliva elika iz konvertora u livni lonac. Koliina, koja se dodaje zavisi od oksidisanosti elika na kraju procesa duvanja kiseonika i od temperature elika. Legiranje elika se izvodi dodavanjem fero-legura u mlaz elika, ili na dno lonca u toku izlivanja elika. Svrha dodavanja je da se u eliku, u odnosu na njegov osnovni hemijski sastav, koji je dobijen na kraju procesa duvanja sarze u konvertoru, dobije hemijski sastav, koji odgovara propisanom hemijskom sastavu, u zavisnosti od vrste elika, prema odgovarajuem standardu.

5. ZAKLJUCAK Logiki pristup reavanju problema Kada se inenjer - dizajner suoi sa konkretnim problemima dizajniranja novog materijala, supstitucije postojeeg ill istraivanjem otkazivanja funkcije elemenata tehnicke konstrukcije on mora postaviti projektni zadatak, koji bi trebalo da obuhvati: 1 .) Opis problema 2.) Pretpostavke o uzrocima problema 3.) Program ispitivanja pretpostavki 4.) Predvidjanje rezultata pokusa 5.) Uoeni i registrovani rezultati eksperimenta 6.) Zakljucci u skladu sa rezultatima eksperimenta Svaki inenjer - dizajner , radio on u aplikativnim , razvojnim ili fundamentalnim istraivanjima mora kao svoje osnovno orue koristiti logiku i to: - induktivnu, polazei od pojedinanih ka optim iskustvima i - deduktivnu , polazei od optih znanja, gradei pretpostavke o pojedinanim zapaanjima. Sloeni problem dizajniranja materijala zahteva mudru kombinaciju induktivnih i deduktivnih metoda logikog miljenja. Dugogodinjim iskustvom steenim u toku reavanja brojnih projektnih zadataka razliitog stepena sloenosti , moe se za svaki pojedinani korak u reavanju problema sublimirati u sledeem: - u opisu problema ne navoditi nita od onog u ta niste apsolutno sigurni; - pri procesu postavljanja hipoteza i alternative smisliti sve pretpostavke koje mozemo; - pazljivo isplanirati eksperiment, kojim emo ispitati verodostojnost hipoteza i alternativa; - u toku izvoenja eksperimenata imati na umu da je eksperiment deo veeg misaonog procesa. Eksperiment nikad nije promaaj samo zato to nije dao oekivane rezultate. On je promaaj onda kada ne uspe ispitati pretpostavljenu hipotezu, -rezultati eksperimenta podleu proveri reproduktivnosti i randomizacije i u pogledu zakljuaka nikada ne zapisati vise od onog sto je eksperiment nedvosmisleno dokazao.

LITERATURA

http://www.mfkg.kg.ac.rs/index2.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=25&Itemi http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/6-MM_ho.pdf http://polj.uns.ac.rs/Files/materijali/5%20FeC%20celici.pdf http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=2237 http://www.vts-zr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/TMaterijali/semteme.pdf