SADRAJ

Uvod........................................................................................................................3 Uslovi za doputenost albe....................................................................................4 Razlozi albe...........................................................................................................4 Sadrina albe.........................................................................................................5 Postupak po albi....................................................................................................5 Postupak pred prvostepenim sudom.......................................................................6 Postupak pred drugostepenim sudom.....................................................................6 Odluke drugostepenog suda po albi......................................................................7 Preinaenje presude................................................................................................8 Pogrena ocena dokaza...........................................................................................9 Postupak pred prvostepenim sudom nakon ukidanja prsude................................. 9 Zakljuak...............................................................................................................11 Literatura...............................................................................................................12

UVOD
alba na presudu je rodovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. Pravo na albu jemi Ustav, ali one ne spada i u ljudska prava garantovana konvencijama. Ustavna garancija prava na albu ima za posledicu da podnosilac albe ne moe ni na koji nain da bude lien ovog prava. albom na presudu mogu da se pobijaju sve vrste presuda koje su donete u prvom stepenu. O njenoj osnovanosti reava neposredno vii sud. Postupak po albi predstavlja nastavak prvostepene parnice, tako da su ovlaenja drugostepenog suda snano ograniena. Stoga, albom na presudu se pobija tanost i zakonitost prvostepene presude, a sud koji odluuje o osnovanosti albe je duan da postupa samo u granicama u kojima zakon nalae ispitivanje pobijene presude.

USLOVI ZA DOPUTENOST ALBE

Da bi sud mogao da se upusti u ispitivanje osnovanosti albe protiv presude, nuno je da se steknu uslovi koji se tiu nje: forme, sadrine, blagovremenosti i dozvoljenosti. alba na presedu moe iskljuivo da se podnese kao podnesak. Rok za izjavljivanje albe po starom zakonu je bio 30 dana, dok jeu meninim i ekovnim sporovima ovaj rok krai i iznosio je 15 dana. Po novom zakonu, rok je 15 dana za izjavljivanje albe, a za menine i ekovne sporove 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.1 alba na presudu je nedozvoljena ako licu koje ju je podnelo nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes, odreklo se prava na ulaganje albe ili je ve povuklo albu. alba se uvek dostavlja drugostepenom sudu.

RAZLOZI ALBE
Po pravilu, alba na presudu bi trebalo da sadri razloge albe, kao i izjavu stranke o tome da li presudu pobija u celini ili samo u nekom njenom delu. Razlozi za albu protiv presude su izriito navedeni u Zakonu i ovi razlozi bi trebalo da budu obrazloeni i to na sledei nain: a). koje bitne injenice sud nije utvrdio ili ih je pogreno utvrdio; b). koje procesne norme je sud prekrio tokom trajanja parnice; c). koje dokazne predloge je sud odbio; d). koji nedoputeni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nain protivan postupku predvienom u zakonu; e). ta su nedostaci suda u oceni dokaza i f). u emu se ogleda pogreno pravno shvatanje suda. Zakon predvia tri vrste za albu protiv presude. Presuda se moe pobijati zbog: - bitne povrede odredaba parninog postupka; - pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; - pogrene primene materijalnog prava.

lan 367 Zakona o parninom postupku

Stranka moe da se odrekne prava na albu od trenutka kad je presuda objavljena. Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe da povue izjavljenu albu. Stranka ne moe da opozove izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlaenju albe.2

SADRINA ALBE
alba mora da sadri: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; 3) razlog albe; 4) potpis podnosioca albe.3 Ako na osnovu podataka iz albe ne moe da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga nije dozvoljena alba, da odbaci albu kao nepotpunu. Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e albu da dostavi drugostepenom sudu ne pozivajui podnosioca albe da je dopuni, odnosno ispravi.4 U albi ne mogu da se iznose nove injenice i predlau novi dokazi, osim ako podnosilac albe uini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloi do zakljuenja glavne rasprave. U albi ne mogu da se istiu materijalnopravni prigovori.5

POSTUPAK PO ALBI
Postupak po albi se deli na dve faze. Prvu, pred sudom koji je doneo pobijenu presudu i drugo, pred drugostepenim sudom koji odluuje o osnovanosti albe. Smisao razdvajanja postupka jeste da se ve u prvoj fazi odlui o doputenosti albe, kako bi se dobilo na efikasnosti postupka. alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.6
2 3

lan 369 Zakona o parninom postupku lan 370 Zakona o parninom postupku 4 lan 371 Zakona o parninom postupku 5 lan 372 Zakona o parninom postupku 6 lan 377 Zakona o parninom postupku

POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

Prvostepeni sud odluuje o doputenosti abe i odbacuje je, kada je ona neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena. Neblagovremen je i svaki podnesak alioca kojim on nakon isteka albenog roka dopunjava albu. Meutim, ako sud ne moe sa sigurnou da ustanovi kada je aliocu dostavljena presuda, ne sme da odbaci albu kao neblagovremenu, bez obzira na to kada je ona podneta. Ako nae da je alba doputena, sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor. Ona moe, ali i ne mora, u roku od 15 dana, odnosno u meninim i ekovnim sporovima u roku od 8 dana, da da svoj odgovor na albu. Odgovorom na albu se odrava naelo ravnopravnosti i obostaranog sasluanja stranaka. Nakon prijema odgovora na albu ili kada rok za odgovor na albu protekne, prvostepeni sud itav spis predmeta (ukljuujui i albu i odgovor na albu) dostavlja drugostepenom sudu. Zakon predvia i instruktivni rok od 8 dana za ovo procesnu radnju koji se rauna od dana prijema odgovora na albu ili, pak, njegovog proteka.

POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

Postupak po albi protiv presude pred drugostepenim sudom poinje aktivnostima sudije izvestioca koji sainjava izvetaj radi razmatranja predmeta. Drugostepeni sud odluuje o osnovanosti albe, po pravilu, bez rasprave. Zarad ekonominosti postupka rasprava moe da se zakae, ako drugostepeni sud nae da je u raspravi pred drugostepenim sudom mogue otkloniti procesne nedostatke koji se tiu greaka u izvoenju pojedinih dokaza ili pogrene ocene dokaza. Ako je prvostepena presuda ve jednom ukinuta po albi, drugostepeni sud vie ne moe i po drugi put da ukida pobijenu presudu, ve je duan da zakae raspravu i da odlui o svim zahtevima stranaka. Zakon navodi da dunost drugostepenog suda da zakae sednicu i meritorno odlui nastaje kada se nova presuda provstepenog suda pobija zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Takoe, drugostepeni sud je duan da meritorno odlui kada je u ponovljenom postupku tuba preinaena tako to je istaknut novi tubeni zahtev uz postojei iz istog injeninog osnova ili je tubeni zahtev povean. Kada odluuje na raspravi u sednici vea, drugostepeni sud odluuje i o osnovanosti albe i o svim zahtevima stranaka koji su izneti u prvostepenom postupku. Rasprava pred drugostepenim sudom odvija se prema pravilima koja vae i za postupak pred prvostepenim sudom. Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema

nikakv uticaj na tok postupka po albi. Na postupak pred drugostepenim sudom primenjuju se i odredbe o izuzeu i iskljuenju sudije, kao i odredbe o povlaenju tube. Sud moe da odlui samo o albi, i to na osnovu onog materijala koji je iznet u albi i odgovoru na albu. Drugostepeni sud vri kontrolu zakonitosti i pravilnosti prvostepene presude samo ako se lice koje je ovlaeno ali. Kontrola se vri samo u delu presude na koji se podnosilac albe poziva. Ako se to iz albe izriito ne vidi, smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. U delu u kome se ne pobija, presuda postaje pravnosnana. Kada drugostepeni sud zakazuje parnicu u veu, injeninu grau za njegovu odluku ine one injenice koje je utvrdio na raspravi, ali i one injenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. Ako drugostepeni sud nae da je injenino stanje pogreno ili nepotpuno utvreno, on formira svoj stav prema postojanju ili ne postojanju neke vane injenice, kao i zakljuak na osnovu iskustva. Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku, drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi, primenjujui pravila iskustva koja su njemu poznata. Isto vai i kada drugostepeni sud smatra da je injenino stanje nepravilno utvreno zbog pogrene primene materijalnog prava. Drugostepeni sud donosi isti zakljuak o postojanju neke injenice na osnovu posrednog dokaza, indicija, javne ili privatne isprave, te ne ukida presudu ako, ocenom ovih dokaza, formira isti zakljuak o postojanju ili ne postojanju injenice koja je bila predmet dokazivanja.

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ALBI

Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave da: 1) odbaci albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu; 2) odbije albu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu; 3) ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje; 4) ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu; 5) preinai prvostepenu presudu i odlui o zahtevima stranaka;

6) usvoji albu, ukine presudu i odlui o zahtevima stranaka.7 Sud e reenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i alba povuena, ako su stranke zakljuile sudsko poravnanje u toku postupka po albi.8 Drugostepeni sud e reenjem da ukine prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka i vratie predmet istom prvostepenom sudu ili e da ga ustupi nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. U ovom reenju drugostepeni sud e da odlui i koje se sprovedene radnje, zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka, ukidaju.9

PREINAENJE PRESUDE
Drugostepeni sud e presudom da preinai prvostepenu presudu ako: 1) je na osnovu rasprave utvrdio drugaije injenino stanje nego to je ono u prvostepenoj presudi; 2) je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima; 3) je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica na kojima je zasnovana presuda; 4) smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo.10 Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona izjavila albu.11

lan 387 Zakona o parninom postupku

8 9

lan 388 Zakona o parninom postupku lan 391 Zakona o parninom postupku 10 lan 394 Zakona o parninom postupku 11 lan 395 Zakona o parninom postupku

POGRENA OCENA DOKAZA

U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud treba da oceni bitne albene navode i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. Ako se presudom alba odbija, u obrazloenju presude sud nee detaljno da obrazlae presudu u sluaju da prihvata injenino stanje utvreno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka, u obrazloenju treba da se navedu odredbe koje su povreene, u emu se povrede sastoje i uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u emu se sastoje nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje, ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno, drugostepeni sud e da ukae zato su nove injenice i dokazi od uticaja za donoenje pravilne odluke.12 Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donoenja odluke13

POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM NAKON UKIDANJA PRESUDE

Prvostepeni sud je duan da roku od 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda odri roite na kojem e da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i predlau nove dokaze o istom zahtevu, samo ako uine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predloe, odnosno ako podnosilac albe nije bio stranka ili nije imao poloaj stranke (umea) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugaije propisano.
12 13

lan 396 Zakona o parninom postupku lan 397 Zakona o parninom postupku

Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinai tubu, tako to e da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojei, a koji ne proizlazi iz istog injeninog stanja. Ako presuda bude ukinuta zbog toga to je presudu doneo nenadlean sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za odravanje glavne rasprave u sluaju kad se promeni vee.14

14

lan 398 397 Zakona o parninom postupku

ZAKLJUAK
S obzirom na to da se parnica vraa u stadijum glavne rasprave, strane mogu u postupku slobodno da iznose nove injenice, kao i da predlau nove dokaze pod uslovom da uine verovatnim da ih nisu mogli predloiti ili izneti do momenta ukidanja presude. U svakom sluaju, tuilac ne moe na novoj raspravi pred provstepenim sudom da preinai tubu tako to e promeniti istovetnost tubenog zahteva ili istai novi zahtev uz postojei koji ne proizilazi iz istog injeninog osnova.

10

LITERATURA
Aleksandar Jaki, Graansko procesno pravo, Beograd, 2010. Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 72/11

11