POUKE PREPODOBNOG SERAFIMA SAROVSKOG

Zbog ega se osenjujemo krsnim znakom O Bogu O tajni Svete Trojice O razlozima dolaska Isusa Hrista u svet O veri O nadi O ljubavi prema Bogu O strahu Boijem O uvanju saznatih istina O mnogoslovlju O molitvi O suzama O peali O amotinji i uniniju O oajanju O bolestima O trpljenju i smirenju O milostivosti i milostinji O dunostima i ljubavi prema blinjima O dunostima potinjenih prema pretpostavljenima O neosuivanju blinjih O opratanju uvreda O brizi za duu ime treba opskrbljivati duu O miru duevnom O uvanju mira unutarnjeg O uvanju srca O raspoznavanju dejstava u srcu O svetlosti Hristovoj O pomislima i telesnim pokretima O panji prema sebi samome Protiv izline brinosti O podvizima O pokajanju O postu O odolevanju iskuenjima O osamljivanju i utanju O bezmolviju (tihovanju) O ivotu delatnom i umno-sazrcateljskom Kakav treba da bude nastojatelj O prieivanju Svetim Tajnama Hristovim Saveti buduim monasima Jo dva udna saveta Prep. Serafima Sarovskog Akatist Prep. Serafimu Sarovskom Molitva Prep. Serafimu Sarovskom

Tropar i kondak Prep. Serafimu Sarovskom Kratko molitveno pravilo Prep. Serafima Sarovskog

ZBOG EGA SE OSENJUJEMO KRSNIM ZNAKOM? Zbog ega se mi osenjujemo krsnim znakom? Krsnim znakom se osenjujemo tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, brao Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajui, i nimalo se ne udubljuju u to to ine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa panjom i strahopotovanjem. Kae - nema sile u krstu?! Nije tano, ima u krstu sile, i to velike, kada se krsti kako treba - sa verom i strahopotovanjem, i mislei o tome ta zapravo ini. Krsni znak je znak zbog koga Bog obraa Svoju panju na nas i zbog koga na nas izliva Svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj peat zbog koga Bog prima nae molbe. Moliti se, znamenujui se krsnim znakom, znai moliti se, iskati neto u ime Isusa Hrista: "Ja nisam doao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoi peat Njegov na meni - krsni znak!" Ako, pak, misli, ovee, da u krstu nema sile, zato se onda uopte i krsti? Ili nikako ne stavljaj na sebe krsta, i onda e svi znati da nisi Hrianin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajui, sa strahopotovanjem i panjom, udubljujui se u to to ini! Znai, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Boiju. I jo se krstimo toga radi da bi to video lukavi, na neprijatelj - avo. Da, brao, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato to on taj znak ne voli. Kao to se boji Samog Isusa Hrista, tako se isto lukavi boji i znaka Hristovog Krsta. Krst je najpouzdanije oruje protiv avola, najjaa zatita od njega, najotriji ma protiv - neprijatelja... Krsni znak uva nas i titi od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Aneo Hristov uva i titi. avo bei od krsnog znaka, a Aneo nam na krsni znak prilazi. Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, Koji je raspet na Krstu - da, neka ljudi vide Koga mi to ispovedamo, u Koga verujemo, u Koga se nadamo, Koga volimo, Koga potujemo! A tebe je, meutim, ponekad stid da se prekrsti! Zna li ti kakav greh time ini? To znai da se stidi to si Hrianin - stidi se to pripada Hristu, to u Hrista veruje, u Hrista se nada, Hrista potuje i voli!... Ne, nemoj se stideti da prizna da si Hrianin, da si Hristov, inae e se Isus Hristos postideti da te prizna Svojim na Stranom sudu Svome i nee hteti da te primi u Carstvo Nebesko.

Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo Hriani, da bi to video Bog, da bi video Aneo-uvar na, da bi video lukavi i da bi ljudi videli da smo Hriani. Po tome kako se ovek krsti, moe se odrediti i kakav je Hrianin. ak se moe i ovako rei: "Kako se ko krsti, tako i veruje"! U duhovnom ivotu u svemu se poinje od malog. Ko ispuni malo, utvruje se u veem. Iz majunog semena strahopotovanja izrasta veliko stablo hrianske pobonosti. (preveo sa ruskog: R.L.) sadraj O BOGU Bog je oganj koji zgreva i razbuktava srca i utrobe. Dakle, ako u svojim srcima oseamo hladnou, stud koja dolazi od avola, jer je avo studen, to prizovimo Gospoda i On e doi i zgrejati srce nae ne samo savrenom ljubavlju prema Njemu nego i prema naim blinjima. Toplina izgoni stud dobromrsca. Oci su napisali, kada su ih pitali: trai Gospoda, ali ne ispituj gde ivi. Boga ne nazivaj Pravinom Sudijom, veli Prepodobni Isaak, jer na tvojim delima ne vidi se Njegova pravosudnost. Neka Ga je David i nazivao Pravosudnim i Pravednim, no Sin Njegov pokazao nam je da je Bog vie - dobar i milostiv. Gde je pravinost suda Njegovog, kada smo mi bili grenici a Hristos je umro za nas (Isaak Sirin, slovo 90). Gde je Bog, tamo nema zla. Sve to od Boga potie, odie mirom i korisno je dui, i privodi oveka smirenju i samoosuivanju. Bog projavljuje Svoje ovekoljublje prema nama ne samo onda kada inimo dobro, nego i onda kada Ga alostimo i prognevljujemo - kako dugotrpeljivo snosi On bezakonja naa i, kada kara, kako milostivo kara! to je ovek savreniji pred Bogom, to (vernije) hodi Njegovim tragom, a u svetlosti Istine Bog mu javlja Lice Svoje. Jer, pravednici, u meri u kojoj ulaze u sazrcanje Boga, vide na ovom svetu Lik Njegov kao u ogledalu, a tamo vide javljenje Istine. Ako ne zna Boga, nemogue je da se u tebi probudi i ljubav prema Njemu, i Boga ne moe ljubiti, ako Ga ne vidi. A vienje Boga dolazi od bogopoznanja, jer sazrcanje Boga ne prethodi bogopoznanju.

O delima Boijim ne treba rasuivati puna stomaka, jer pri punom stomaku nema vienja tajni Boijih. sadraj O TAJNI SVETE TROJICE Da bi pogledao u Svetu Trojicu, treba da se za to moli Svetom Vasiliju Velikom, Svetom Grigoriju Bogoslovu i Svetom Jovanu Zlatoustom, koji su o Trojici uili, jer njihovo zastupnitvo moe na oveka privui blagoslov Presvete Trojice. Toga, pak, da sam u Trojicu pravo gleda, treba da se uva. sadraj O RAZLOZIMA DOLASKA ISUSA HRISTA U SVET Razlozi dolaska u svet Isusa Hrista, Sina Boijeg jesu: a) Ljubav Boja prema rodu ljudskom, jer "Bog tako zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnog dao za njega." (Jn. 3, 16) b) Vaspostavljanje u palom oveku lika i podobija Boijeg, kako o tome peva Sveta Crkva (1. kanon na Rodestvo Gospodnje, pesma 1: "Onoga koji je bio po liku Boijem, pa je prestupljenjem propao, koji je otpao od najboljeg, boanstvenog ivota, ponovo obnavlja premudri Tvorac". v) Spasenje ljudskih dua, jer "ne posla Bog Sina Svoga u svet da sudi svetu no da se Njime svet spase." (Jn. 3, 17) Dakle, i mi, sledujui cilju Iskupitelja, Gospoda naeg Isusa Hrista, treba da svoj ivot provodimo saglasno Njegovom boanstvenom uenju, da time zadobijemo spasenje dua svojih. sadraj

O VERI Pre svega potrebno je verovati u Boga, jer "onaj ko prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da nagrauje one koji Ga trae" (Jevr. 11, 6).

Vera je, po uenju Prepodobnog Antioha, poetak naeg sjedinjavanja sa Bogom: onaj ko istinski veruje, kamen je hrama Boijeg, pripravljen za zdanje Boga Oca, uznesen na visinu silom Isusa Hrista, tj. krstom, blagodau Duha Svetoga. "Vera, pak, bez dela je - mrtva", a dela vere jesu - ljubav, mir, dugotrpljenje, milost, smirenje, odmor od dela svojih, kao to je Bog od dela poinuo, noenje krsta i ivot po duhu. Samo takva vera priznaje se za istinsku. Prave vere nema bez dela. Onaj ko istinski veruje, neizostavno ima i - dela. sadraj O NADI Svi koji imaju vrstu nadu u Boga, uzvode se k Njemu i prosvetljuju sijanjem vene Svetlosti. Istinska i mudra nada ogleda se u tome da ovek nimalo ne brine za sebe, i to iz ljubavi prema Bogu i radi dela dobrodetelji (vrline), znajui da o njemu brine Bog. Ako, pak, ovek sam brine za svoje poslove i Bogu se molitvom obraa samo onda kada ga snalaze neizbene nesree, ne videi u sopstvenim snagama sredstvo kadro da ih odvrati, pa tek tada pone da se nada u pomo Boiju - ta je nada sujetna i lana. Istinska nada ite samo Carstvo Boije, a uverena je da e joj i sve zemaljsko, to joj je potrebno u ovom prolaznom ivotu, biti darovano. Dok tu nadu ne stekne, srce nae nee moi da ima mira ni pokoja. Tek ta nada umirie ga i u njega uliti radost. O njoj su upravo poklonjenja dostojna i presveta Usta rekla: "Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, i Ja u vas odmoriti!" To znai da e umorni i natovareni nadu svoju poloiti na Gospoda i da e tako nai olakanje u trudu i strahu svome. U Jevanelju Lukinom reeno je o Simeonu: " I bi mu obeano Duhom Svetim da nee videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg" (2, 26). Pravedni starac nije gasio nadu svoju, no je ekao preeljenog Spasitelja i, s radou Ga primivi na ruke svoje, rekao: " Sada me otputa da idem, Vladiko, u preeljeno Carstvo Tvoje, jer sam primio nadu svoju - Hrista Gospodnjega". sadraj

O LJUBAVI PREMA BOGU Onaj ko je stekao savrenu ljubav, ivi u ovom ivotu kao da ga i nema, jer se smatra tuincem u svetu vidljivom, sa trpljenjem iekujui nevidljivo. On se sav izmenio u ljubav prema Bogu i zaboravio je svaku drugu ljubav.

Ko ljubi sebe, ne moe da ljubi Boga. A ko ne ljubi sebe iz ljubavi prema Bogu, taj ljubi Boga. Onaj ko istinski ljubi Boga smatra se strancem i doljakom na zemlji, jer u svome stremljenju ka Bogu duom i umom sazrcava Njega Jedinoga. Dua, ispunjena ljubavlju Boijom, u vreme izlaska svoga iz tela, nee se ubojati kneza vazdunoga, no e sa Anelima uzleteti kao iz tuine u otadbinu svoju. sadraj O STRAHU BOIJEM ovek koji se poduhvatio toga da pree put unutarnje panje, pre svega treba da ima strah Boiji, koji je poetak premudrosti. U njegov um treba da su svagda urezane proroke rei: "Sluite Gospodu sa strahom i radujte Mu se sa trepetom" (Ps. 2, 11). On treba da ide tim putem krajnje obazrivo, ispunjen strahopotovanjem prema svemu svetenom, a nipoto nemarno. U protivnom, treba da se boji da se na njega ne primeni re Boija: "Proklet da je ovek koji nemarno tvori delo Gospodnje!" (Jerem. 48, 10). Obazrivost sa strahopotovanjem neophodna je ovde zbog toga to je ono more (tj. srce sa njegovim pomislima i eljama, koje smo duni oistiti pomou panje), veliko i prostrano, i to u njemu ive bezbrojni gadovi, to jest mnoge pomisli sujetne, nepravedne i neiste, nakot zlih duhova. Strah Boiji stie se kada se ovek odrekne od sveta i svega u svetu, i sve svoje misli i oseanja usredsredi samo na zakon Boiji, i sav se pogruzi u sazrcanje Boga i oseanje blaenstva, obeano Svetima. Ne moemo se odrei sveta i doi u stanje sazrcanja, ako ostajemo u svetu, jer dok se strasti ne stiaju, ne moemo stei mir duevni, a strasti se nee stiati, dok nas okruuju predmeti koji ih bude. Da bismo doli do savrenog bestraa i dostigli savreno bezmolvije (tihovanje) due, treba mnogo da se podvizavamo u duhovnom razmiljanju i molitvi. A kako bismo u sazrcanje Boga mogli da se pogruzimo svecelo i spokojno i da se uimo zakonu Njegovom, i svom duom se ka Njemu uznosimo plamenom molitvom, ako ostajemo usred neuutne graje strasti, koje meusobno ratuju u svetu?! Svet lei u zlu. Ako se ne oslobodi od sveta, dua ne moe iskreno da ljubi Boga. Jer je sve svetsko, po reima Prepodobnog Antioha, za nju kao pokrivalo (koje je odvaja od Boga). Ako mi, veli isti uitelj ve ivimo u tuem gradu i ako je ve na pravi Grad daleko od njega, zato se zadravamo u tuini i tu sebi stiemo polja i kue? I kako emo zapevati pesmu Gospodnju u zemlji tuoj?! Ovaj svet je oblast onog drugog, tj. kneza veka ovog (Slovo 15). sadraj

O UVANJU SAZNATIH ISTINA Bez nude ne treba drugome otkrivati srce svoje. Meu hiljadu mogue je nai samo jednoga koji bi sauvao tvoju tajnu. Kada je mi sami ne uvamo u sebi, kako se moemo nadati da e je sauvati drugi. Sa ovekom duevnim, treba govoriti o stvarima ljudskim, a sa ovekom koji ima razum duhovni, treba govoriti o stvarima nebeskim. Ljudi ispunjeni duhovnom mudrou, rasuuju o duhu nekog oveka shodno Svetome Pismu, gledajui jesu li njegove rei saobrazne volji Boijoj, i potom o njemu zakljuuju. Kada se desi da se nae meu ljudima u svetu, o duhovnim stvarima ne treba govoriti, osobito ako kod njih ne primeuje elju da te sluaju. U tom sluaju, treba slediti uenje Svetog Dionisija Areopagita (u knjizi o Nebeskoj jerarhiji, gl. 2): postavi sam boanstven od poznanja boanstvenih stvari, i u tajnosti uma svoga sakrivi svetinju od neosveenog naroda, uvaj je, jer - kako Pismo kae - nije dobro pred svinje baciti isti, svetoliki i skupoceni nakit duhovnog biserja. Treba drati na umu re Gospodnju: Ne meite bisera svoga pred svinje da ih ne izgaze nogama svojim i, vrativi se, ne rastrgnu vas" (Mt. 7, 6). Zbog toga na sve naine treba da se trudi da skriva u sebi riznicu darova Boijih. U protivnom, izgubie ih i nee ih vie nai... A kada potreba iziskuje ili stvar dotle stigne, treba otvoreno delovati u slavu Boiju, shodno rei Boijoj: "Ja proslavljam onoga koji je Mene proslavio" (1. Car. 2, 30), zato to se put ve otvorio. sadraj

O MNOGOSLOVLJU Ve i samo mnogoslovljenje sa onima koji ive ivotom drugaijim od naeg, dovoljno je da rastroji unutarnjost paljivog (duhovno sabranog) oveka. Najalosnije od svega je to time moe da se ugasi onaj oganj koji je Gospod na, Isus Hristos, doao da baci u zemlju (naeg) srca: jer, nita tako lako ne tuli oganj, koji Duh Sveti udahnjuje u srce monahovo radi osveenja due, kao saobraanje i mnogoslovljenje i razgovor, izuzev onoga koji nam je na uzrastanje poznanja i pribliavanje Bogu (Isaak Sirin, slovo 8).

Zbog toga je radi sauvanja unutarnjeg oveka potrebno nastojati da uzdravamo jezik svoj od mnogoslovlja, jer mudar ovek dri se utanja (Pri. 11, 12) i koji pazi na usta svoja, uva duu svoju (Pri. 13, 3)... Pre nego to sasluamo rei nekoga o nekoj stvari, ne smemo odgovarati, jer "odgovarati na re pre nego to je ujemo, bezumlje je i sramota." (Prie, 11, 12). sadraj O MOLITVI Molitva je - put ka Gospodu. Prizovimo Ime Boije i spaemo se! Ako nam ime Boije bude na usnama, spaemo se. Molitva nam vie od svega pribavlja blagodat Duha Svetoga, zato to nam je svagda pri ruci, kao orue za njeno sticanje. Dveri molitve otvorene su svima - i bogatom i siromahu, i uglednom i neuglednom, i monom i slabom, i zdravom i bolesnom, i pravedniku i greniku. Onaj ko je istinski reio da slui Gospodu Bogu, treba da se veba u seanju na Boga i neprestanoj molitvi Isusu Hristu, govorei umom: "Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me grenog!" U popodnevnim asovima, moe se ova molitva govoriti ovako: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, molitvama Bogorodice, pomiluj me grenog!" Ili se moe pribegavati ba k Presvetoj Bogorodici, molei se: "Presveta Bogorodice, spasi nas!" (ili govorei anelski pozdrav: "Bogorodice Djevo..."). ovek koji se u tome veba i kloni rasejanosti i uva mir savesti, moe da se priblii Bogu i sa Njim sajedini. Jer, po reima Isaaka Sirina (Slovo 69), mi se Bogu ne moemo pribliiti, osim uz pomo neprestane molitve. Moe, dakle, sasvim dobro da se pri radu moli, u hodu isto tako, pa ak i u postelji. Glavno je da neprestano u srcu priziva Gospoda svoga i da ne zaboravlja da se pred Njim i Njegovom Presvetom Majkom klanja do zemlje. Prizivanjem Imena Boijeg nai e pokoj, dostii istotu duhovnu i telesnu, u tebe e se useliti Duh Sveti, Istonik sviju dobara, i On e te rukovoditi u svetinji, u svakom blagoau (pobonosti) i istoti. Naine molitve veoma je dobro razvrstao Sveti Simeon Novi Bogoslov (Dobrotoljublje I, str. 62 - Slovo o trima nainima molitve). Njeno dostojanstvo, pak, vrlo je dobro izobrazio Sveti Jovan Zlatousti. Veliko je oruje molitva, veli on, blago nepropadivo, bogatstvo nikada neiscrpivo, luka bezbedna, molitva je uzrok tiine, koren i istonik i mati neprebrojnih dobara. Da bi se stekao dar molitve, potrebno je mnogo (s)trpljenja. Ko odbija da stekne (s)trpljenje, uzalud je postao monah. Kao to vojnik ne ide u rat bez oruja, tako ni monah ne moe da pone svoj manastirski ivot ako se ne naorua (s)trpljenjem... Bez

molitve monah umire kao riba bez vode. Od monaha koji ne zna da vri Isusovu molitvu - nita. Bog slua um na, pa otud oni koji spoljanju molitvu sa unutarnjom ne poveu, i nisu monasi nego - nagorele glavnje. Ako se na molitvi desi da se umom zanesemo i da nam avo potkrade misli, treba da se smirimo pred Gospodom Bogom i da molimo za oprotaj: Gospode, reju, delom, milju i svim svojim oseanjima sagreih Ti!..." U crkvi na molitvi stoj zatvorenih oiju sa unutarnjom panjom, a oi otvaraj samo ako te hvata uninije, ili ako te san pritisne i navodi na dreme - tada oi treba da upravlja na ikonu i sveu koja pred njom gori. Gledajui na sveu koja gori, osobito kada stojimo u hramu Boijem, podseajmo se na poetak, tok i kraj svoga ivota, jer kao to se svea topi, tako se svakim trenom skrauje i ivot na, pribliavajui se kraju. Ta misao pomoi e nam u hramu da nam panja manje luta i da se molimo usrdnije i da nastojimo da ivot na pred Bogom lii na sveu od ista voska, koja ne odie neistotom primesa... Treba vazda nastojati da se misleno ne rasejavamo, jer se kroz rasejavanje misli dua udaljava od seanja na Boga i ljubavi Njegove, po dejstvu avola. Kako kae Sveti Makarije: sva briga naeg protivnika jeste da nau misao odvrati od seanja na Boga i straha Boijeg i ljubavi (Slovo 2, gl. 15). Kada um i srce budu sjedinjeni u molitvi i kada se misli due vie ne budu rasejavale, srce e se zgrevati toplinom duhovnom, u kojoj e prosinuti Svetlost Hristova, ispunjavajui mirom i radou unutarnjeg oveka. Za sve treba da zahvaljujemo Bogu i treba da se predajemo volji Njegovoj. Bogu takoe treba da prinosimo sve svoje misli, rei i dela, i da nastojimo da sve to slui samo bogougaanju. sadraj O SUZAMA Svi sveti monasi koji su se odrekli sveta, celoga su ivota plakali u oekivanju vene utehe, po uveravanju koje nam je pruio Spasitelj sveta: "Blaeni oni koji plau, jer e se uteiti" (Mt. 5, 4). Isto tako i mi treba da plaemo radi otputanja greha naih. U to nas uveravaju rei Porfironosnoga (cara Davida): "Koji hode, hoahu i jadikovahu, bacajui semenje svoje. Kada, pak, budu dolazili, doi e sa radou, nosei snopove svoje" (Ps. 125, 6). I rei Svetog Isaaka Sirina: "Okvasi obraze svoje plaem oiju svojih, da poine na tebi Duh Sveti i omije te od skvrni zloe tvoje. Umilostivi Gospoda svoga suzama, da doe k tebi!" (Slovo 68, O odreenju od sveta). Kada na molitvi plaemo, pa nas spopada neki smeh - to dolazi od avoljeg lukavstva. Teko je shvatiti potajno i prepredeno delovanje naeg neprijatelja.

Srce onoga kome teku suze umiljenja, obasjavaju zraci Sunca Pravde, Hrista Boga. sadraj O PEALI Kada zao duh peali ovladava duom, on je ispuni tugom i neprijatnou i ne dozvoljava joj da savrava molitvu sa dunim usrem, smeta joj da se bavi itanjem Svetog Pisma sa potrebnom panjom, liava je krotosti i blagoduja u saobraanju sa braom i raa odvratnost prema bilo kakvom razgovoru. Jer, dua ispunjena peali, postajui kao bezumna i van sebe, ne moe spokojno da prima ni dobar savet niti da krotko odgovara na postavljena pitanja. Ona bei od ljudi kao od vinovnika njenog smuenja a ne shvata da je uzrok njene bolesti u njoj samoj. Peal je crv srca, koji grize majku koja ga raa. Pealni monah ne uzdie um k sazrcanju i nikada ne moe da savrava istu molitvu. Ko je pobedio strasti, pobedio je i peal. A pobeeni strastima, nee izbei okove peali. Kao to se bolnik prepoznaje po boji lica, tako se i onaj, kojim vlada strast, otkriva po peali. Ko ljubi svet, njemu nije mogue da se ne peali (ne alosti). A ko je prezreo svet, svagda je veseo. Kao to oganj oiuje zlato, tako i peal po Bogu oiuje grehovno srce. sadraj

O AMOTINJI I UNINIJU S duhom alosti nerazdvojno deluje i amotinja. Ona kako primeuju Oci, napada monaha oko podneva i proizvodi u njemu tako strano nespokojstvo, da mu nesnosno postaje i mesto ivljenja i braa koja sa njim ive, a prilikom itanja bude se u njemu neka odvratnost i esto zevanje i silna glad. Po nasienju stomaka, demon amotinje nanosi na monaha pomisli da izie iz kelije i sa nekim progovori, predstavljajui mu da se drugaije ne moe izbaviti od amotinje, nego kroz neprestan razgovor sa drugima. I monah savladavan amotinjom slian je suvom granju na vetru, koje se zamalo zaustavi, a onda opet biva njime vitlano na sve strane. On je kao bezvodni oblak, vijan vetrom. Ovaj demon, ako ne moe ve monaha da izvue iz kelije, poinje da mu razvlai um za vreme molitve i itanja. "Ovo ne stoji dobro", vele mu pomisli, "a ono onde, treba stvari srediti..." A sve to avo ini toga radi da um uini beskorisnim i besplodnim.

Ova se bolest lei molitvom, uzdranjem od praznoslovlja, prinudnim rukodeljem, itanjem slova Boijeg i trpljenjem. Zato to se raa maloduja i besposlice i praznoslovlja. Onome ko zapoinje ivot monaki, teko je da izbegne amotinju, jer ga ona prva napada. Zato se pre svega treba uvati nje, pomou strogog i bespogovornog ispunjavanja svih obaveza koje se nalau posluniku. Kada tvoji poslovi teku u propisanom poretku, amotinja nee nai mesta u srcu tvome. ama savladava samo one kod kojih dela ne idu svojim tokom. Posluanje je, dakle, najbolji lek protiv ove najopasnije bolesti. Kada te savlada amotinja, govori sebi, po uenju Prepodobnog Isaaka Sirina: "Opet si eljan neistote i postidnog ivota!" I ako ti pomisao kae - "veliki je greh tako ubijati sebe", ti joj reci: "Ubijam sebe zato to ne elim da ivim neisto. Umreu ovde da ne bih video istinsku smrt due svoje pred Bogom. Bolje mi je da ovde umrem nego da ivim u svetu ravim ivotom. Ja sam pretpostavio ovakvu smrt gresima svojim. "Ubiu" (grenog) sebe zato to sam zgreio Gospodu, i neu vie da Ga prognevljujem. Zar da ivim daleko od Boga? Ovu u gorinu podneti, da se ne liim nebeske nade. ta e Bog imati od moga ivota, ako budem iveo hudo i prognevljivao Ga? (Slovo 22). Jedno je - amotinja, a drugo - muenje duha zvano uninije. ovek, ponekad, dopada takvog duhovnog stanja da mu se ini kako bi mu lake bilo da uniti sebe ili da bude bez ikakvog oseanja i ikakve svesti, nego da dalje ostane u tom munom stanju ije razloge ne vidi. Treba zato da pohita da izie iz njega. uvaj se duha uninija, jer se od njega raa svako zlo (Varsonufije, Odgovori 73, 500). Postoji uninije priridno, ui Sveti Varsonufije, koje dolazi od nemoi, i postoji uninije koje potie od besa (demona)... Hoe da zna koje je kod tebe po sredi? Proveri, dakle: besovsko uninije dolazi pre nego to bi ovek, ustvari, trebalo da sebi da odmora. Jer, kada ko namerava da izvri neko delo, pre nego to ispuni treinu ili etvrtinu toga dela, uninije ga navodi da ga ostavi i prestane. Tada ne treba sluati (naaptavanja), nego valja savriti molitvu i sedeti nad zapoetim sa trpljenjem. Neprijatelj, pak, kada vidi da ovek tvori molitvu, udaljie se zato to ne eli da daje povoda za molitvu (Varsonufije, Odgovori 562, 563, 564, 565). Kada je Bogu ugodno, kae Sveti Isaak Sirin, da baci oveka u velike alosti, On mu doputa da padne u ruke maloduja. Maloduje u oveku raa snanu silu uninija, od koga on okua duevnu tegobu, i to je predokuanje geene. Kao posledica toga dolazi dolazi duh izbezumljenja, od koga dolaze hiljade iskuenja: smuenje, jarost, hula, jadanje na svoj udes, razvraanje pomisli, preseljavanje iz mesta u mesto, i slino. Ako pita koji je uzrok tim boljkama, rei u ti: tvoja nemarnost, to to se nisi pobrinuo da im potrai leka. Jer, za sve to jedan je lek, uz iju pomo ovek ubrzo nalazi utehu u dui svojoj. A koje je to lekarstvo? Smirenoumlje srca. Niim drugim, osim

smirenoumljem, ovek ne moe da razrui bedem tih poroka... Uninije se kod Svetih Otaca naziva i dokonou, lenjou i razlenjenou. sadraj O OAJANJU Kao to se Gospod brine o naem spasenju, tako i avo nastoji da dovede oveka do oajanja. Dua uzviena i stamena ne oajava u nesreama, ma kakve da su one. Na ivot je kao neki dom iskuenja i muka, ali mi neemo odstupiti od Gospoda, dok On ne naredi naim muiteljima da nas ostave i ne budemo oivljeni sopstvenim trpljenjem i stamenim bestraem. Izdajnik Juda bio je maloduan i neiskusan u borbi i zbog toga je neprijatelj, videi njegovo oajanje, navalio na njega i naterao ga da se obesi. Ali, apostol Petar, kamenstanac, kada je pao u greh, budui iskusan u borbi, nije oajavao i nije izgubio prisebnost duha, nego je prolio gorke suze iz srca punog ara, i neprijatelj, kada je Petrove suze (pokajanja) ugledao, kao da mu je oganj oi oprio, pobegao je daleko od njega sa bolnim krikom. Dakle, brao, ui Prepodobni Antioh, kada nas bude spopalo oajanje, ne pokorimo mu se, nego ukrepljujui se i ograujui svetlou vere, sa velikom odvanou, recimo lukavom duhu: "ta je nama do tebe, od Boga otueni begune sa nebesa i slugo lukavi?! Ti nam nita ne sme uiniti. Hristos, Sin Boiji, ima vlast i nad nama i nad svima. NJemu smo sagreili, i pred NJim emo se i opravdati. A ti, pogubnie, udalji se od nas! Ukrepljivani asnim NJegovim Krstom, mi gazimo tvoju zmijsku glavu!" (Ant., Slovo 27). sadraj O BOLESTIMA Telo je sluga, dua carica, i zato je milost Gospodnja kada se telo iznurava boleu, jer od toga slabe strasti i ovek dolazi k sebi. I sama telesna bolest se ponekad raa od strasti. Odbaci greh i bolesti e te ostaviti. Jer, one nastaju od greha, kako tvrdi Sveti Vasilije Veliki (Slovo, o tome da Bog nije uzrok zala, str. 213). Otkuda bolesti, otkuda telesne povrede? Gospod je stvorio telo a ne bolest, duu a ne greh. ta je od svega korisnije i potrebnije? Sjedinjenje sa Bogom i optenje sa NJim pomou ljubavi. Gubei tu ljubav, mi otpadamo od Boga, a otpadajui od NJega, podvrgavamo se razlinim i mnobrojnim bolestima.

Glavobolja nastaje od nespokojnog i neprimerenog rada naih misli. sadraj O TRPLJENJU I SMIRENJU Svagda treba trpeti to god nas snae, Boga radi sa blagodarnou. Na je ivot - jedan minut u poreenju sa venou, i zato "stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se javiti" (Rimlj. 8, 18). utke podnosi kada te neprijatelj alosti, i Gospodu otkrivaj srce svoje. Kada ti neko vrea ast ili ti ast uskrauje, na sve naine nastoj da mu oprosti, po reima Jevanelja - "i koji tvoje uzme, ne iti." (Lk. 6, 30) Kada nas ljudi rue, treba sebe da smatramo nedostojnima pohvale. Kada bismo pohvale bili dostojni, svi bi nam se klanjali. Mi svagda i pred svima treba da uniavamo sebe, sledujui pouci Svetog Isaaka Sirina: "Unizi sebe i ugledae slavu Boiju u sebi". Zato, zavolimo smirenje i ugledaemo slavu Boiju. Jer, gde se toi smirenje, tamo se i slava Boija toi. Da nema svetlosti, sve bi bilo mrano - isto tako i bez smirenja, u oveku niega nema osim tame. sadraj O MILOSTIVOSTI I MILOSTINJI Treba da budemo milostivi prema ubogima i strancima - o njima su se mnogo starali veliki svetilnici i Oci Crkve. Na sve naine treba da nastojimo da ispunimo re Boiju: "Budite, dakle, milostivi kao i Otac va to je milostiv" (Lk. 6, 36). I opet: "Milosti hou a ne rtve" (Mt. 9, 15). Na te spasonosne rei razumni paze, a neprosveeni ne paze, i zato je reeno: "Ko krto seje, krto e i njeti, a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima e i njeti" (2. Kor. 9, 6). Primer Petra Milostivog (Prolog - 22. septembar), koji se, budui isprva veliki krtac, bacio u besu hlebom na jednog upornog prosjaka, moe da nas pobudi na to da budemo milostivi prema blinjima. Milostinju treba da inimo sa dobrim duevnim raspoloenjem, shodno pouci Svetog Isaaka Sirina - "ako neto udeljuje potrebitom, neka davanju tvome prethodi veselje lica tvoga i blagim reima tei njihovu alost". sadraj O DUNOSTIMA I LJUBAVI PREMA BLINJIMA

S blinjima se treba ophoditi sa blagou, ne oaloujui ih, ak, ni svojim izgledom. Kada se oveka gnuamo ili ga alostimo, tada kao da se na nae srce navaljuje neki kamen. Duh uznemirenog ili uninijem obuzetog oveka treba da se trudimo da obodrimo reju ljubavi. ednima daj da piju, gladnima da jedu!... Brata koji grei, pokrij, kako savetuje Sv. Isaak Sirin (Sl. 89, l. 169): "Prostri rizu svoju na grenika i pokrij ga!" Mi svi potrebujemo milosti Boije, kao to peva Crkva: da Gospod nije u nama, ko bi se mogao iv sauvati od neprijatelja ljudskog, koji je ujedno i ovekoubica. U svome odnosu prema blinjima, treba da budemo, kako reju tako i milju, isti i prema svima podjednako prijazni, inae emo ivot svoj uiniti beskorisnim. U meri u kojoj neko sam duhovno napreduje, on i dobija dar razumevanja ljudskih slabosti. Za uvredu koju nam nanesu drugi, ne samo da ne treba da se svetimo, nego, naprotiv, treba jo da je od srca opratamo, makad nam se srce tome i protivilo. Mi treba da ljubimo blinjega ne manje nego sebe same, po zapovesti Gospodnjoj: "LJubi blinjeg svoga kao sebe samog!" Ali, (blinjega) ne treba da ljubimo tako da ljubav prema njemu izlazi izvan granica umerenosti i odvlai nas od ispunjavanja prve i glavne zapovesti, tj. zapovesti o ljubavi prema Bogu, kako o tome ui Gospod na Isus Hristos u Jevanelju: "Ko ljubi oca ili majku vie od Mene, nije Mene dostojan... I ko ljubi sina ili ker vie od mene, nije Mene dostojan!" (Mt. 10, 37) O ovom predmetu veoma dobro rasuuje Sveti Dimitrije Rostovski: "Onde se ispoljava neiskrena ovekova ljubav prema Bogu, gde se tvar izjednaava sa Tvorcem, ili gde se vie potuje tvar od Tvorca. A iskrena i istinska ljubav pokazuje se tamo gde se samo Stvoritelj ljubi iznad svega stvorenja i svemu pretpostavlja". sadraj O DUNOSTIMA POTINJENIH PREMA PRETPOSTAVLJENIMA Ne treba se meati u poslove pretpostavljenih i suditi o njima. Time alostimo velianstvo Boije, od kojega vlasti bivaju postavljene: jer, "nema vlasti da nije od Boga a vlasti to postoje od Boga su ustanovljene" (Rimlj. 13, 2).

Ne treba se suprotstavljati vlasti u dobru, da ne sagreimo pred Bogom i ne izloimo se NJegovoj pravednoj kazni: protivei se vlasti, Boijoj se zapovesti protivimo; oni, pak, koji se (vlasti) protive, greh primaju. Pretpostavljenima treba biti posluan, jer ovek posluan kroz poslunost veoma napreduje u izgraivanju sopstvene due, pored toga to zadobija razumevanje stvari i dolazi u umiljenje. sadraj O NEOSUIVANJU BLINJIH Ne treba nikoga osuivati, makar i sopstvenim oima video oveka da ini greh ili propada u prestupanju zapovesti Boijih, po rei Boijoj: "Ne sudite da vam se ne sudi" (Mt. 7, 1). I opet: "Ko si ti da tueg slugu osuuje? Svome gospodaru on stoji ili pada; ali e stajati, jer je Bog moan da ga uspravi" (Rimlj. 14, 4). Mnogo je bolje vazda drati na umu ove rei Apostolove: "(Zato) koji misli da stoji, neka pazi da ne padne (1. Kor. 10, 12). Jer, nije izvesno koliko smo vremena kadri da prebivamo u dobrodetelji, kao to kae Prorok, koji je to iskustvom doznao: " I ja govorah u izobilju svome: neu posrnuti do veka... Ti odvrati lice Svoje i ja se smetoh". Zato mi osuujemo brau svoju? Zato to se ne trudimo da poznamo same sebe. Ko je zauzet (u)poznavanjem samog sebe, on nema kada da ini zamerke drugima. Osuuj sebe i prestae da osuuje druge. Same sebe treba da smatramo najgrenijima od svih i svako ravo delo da opratamo blinjem, a da mrzimo samo avola koji ga je prelastio (obmanuo). Deava se da nam izgleda da drugi ini zlo, a u stvari je to to ini, shodno njegovoj dobroj nameri, - dobro. Pritom vrata pokajanja ostaju otvorena svima, i neizvesno je ko e pre na njih ui - ti koji osuuje ili onaj koga osuuje. sadraj O OPRATANJU UVREDA Za uvredu, ma kakva da nam je nanesena, ne treba da se svetimo, nego, naprotiv, treba da je opratamo od srca, makar nam se ono tome i protivilo, ubeujui ga slovom Boijim: "Ako li ne oprostite ljudima sagreenja njihova, ni Otac, va nee oprostiti vama sagreenja vaa" (Mt. 6, 15). I jo: "Molite se za one koji vas vreaju i gone" (Mt. 5, 44). Srce ne treba hraniti zlobom ili mrnjom prema blinjem koji je u neprijateljstvu sa nama, no valja nastojati da ga ljubimo i, koliko je mogue, da dobro inimo, sledujui uenju Gospoda naeg Isusa Hrista: "LJubite neprijatelje svoje, inite dobro onima koji

vas mrze" (Mt. 5, 44). Dakle, ako budemo nastojali, koliko smo u stanju, sve to da ispunimo, moemo da se nadamo da e boanstvena svetlost brzo zasijati u duama naim, otkrivajui nam put ka Gornjem Jerusalimu. sadraj O BRIZI ZA DUU ovek je telom nalik na zapaljenu sveu: svea mora da sagori, a ovek da umre. Ali, dua je ljudska besmrtna, i zato mi vie brige treba da vodimo o dui nego o telu: "Jer, kakva je korist oveku, ako sav svet zadobije, a dui svojoj naudi? Ili, kakav e otkup dati ovek za duu svoju?, za duu za koju, kao to se zna, otkupnine nema?! Ako je samo jedna dua, po sebi, dragocenija od itavoga sveta i carstva svetskog, jo je neuporedivo dragocenije - Carstvo Nebesko. Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Jovan Zlatousti, Kiril Aleksandrijski, Amvrosije Milanski i drugi su od mladosti bili devstvenici. Sav je njihov ivot bio pretvoren u brigu o dui a ne o telu. Tako i mi treba sve svoje staranje da usmerimo na duu, a telo valja da potkrepljujemo hranom samo radi toga da ono pomae potkrepljivanju duha. Ako samovoljno iznurimo svoje telo do toga stepena da nam se iznuri i duh, takvo muenje bie nerasudno, makar se i preduzimalo radi sticanja dobrodetelji. Ako Gospodu Bogu bude ugodno da ovek iskusi na sebi bolesti, On e mu dati i mo trpljenja. Dakle, neka bolesti dolaze ne od nas samih no od Boga. sadraj IME TREBA OPSKRBLJIVATI DUU Duu je potrebno opskrbljivati reju Boijom, jer je re Boija, kako kae Grigorije Bogoslov, hleb anelski, kojim se hrane due gladne Boga. Vie od svega treba da se vebamo u itanju Novoga Zaveta i Psaltira... Od toga nastaje prosvetljenje u umu, koji se izmenjuje boanstvenom promenom. Veoma je korisno baviti se itanjem rei Boije u osami, i proitati svekoliku Bibliju sa razumevanjem. Samo zarad takve vebe, ne raunajui druga dobra dela, Gospod Svojom milou ne ostavlja oveka, no ga ispunjava darom duhovnog razumevanja. Kada ovek opskrbi duu svoju reju Boijom, ispunjava se razumevanjem toga ta je dobro a ta zlo. itanje rei Boije treba da se obavlja u osami zato da bi se um itaev udubio u istinu Svetoga Pisma, i primao za njega toplinu koja u osami raa suze. Od tih suza,

pak, ovek se zgreva i ispunjava duhovnim darovima, koji naslauju um i srce, neiskazivo. Takoe je duu potrebno snabdeti i znanjima o Crkvi, o tome kako je ona od poetka do danas ouvana, ta je pretrpela u ovo ili ono doba. To treba znati ne iz elje da upravljamo ljudima, nego za sluaj da se susretnemo sa moguim neprilikama. Re Boiju treba itati zapravo u prvom redu za sebe, da bismo zadobili duevni mir, po uenju Psalmopesnika: "Veliki mir imaju oni koji ljube zakon Tvoj!" (Ps. 118, 165) sadraj

O MIRU DUEVNOM Nita na svetu nije bolje od mira u Hristu - u njemu se ponitava svaka borba vazdunih i zemnih duhova: " Jer ne ratujemo mi protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe podnebesnih." (Ef. 6, 12) Znak je razumne due da ovek pogruava um u sebe i ima delanje u srcu svome. Tada ga blagodat Boija osenjuje i ovek prebiva u mirnom nastrojenju, a uz pomo ovoga i u nastrojenju nadnebeskom: u mirnom, to znai sa dobrom saveu; u nadnebeskom - jer um sagleda u sebi blagodat Svetoga Duha, po rei Boijoj: "U miru je mesto NJegovo." (Ps. 75, 3) Moe li ovek da se ne raduje, videi sunce telesnim oima? A koliko vea radost nastaje kada ovek unutarnjim, (duhovnim), oima ugleda Sunce Pravde, Hrista. Tada se uistinu raduje anelskom radou. O tome je Apostol rekao: "Na je ivot na Nebesima" (Filip. 3, 20). Kada neko ivi u mirnom nastrojenju, on kao da kaiicom zahvata duhovne darove. Imajui mirno nastrojenje duha, i budui osenjivani blagodau Boijom, Sveti Oci su dugo iveli. Kada ovek doe u stanje mira, on iz sebe i na druge moe da izliva svetlost prosvetljenja razuma. On pre svega treba da ponavlja rei proroice: "Neka ne izlaze iz usta vaih rei ohole" (1. Sam. 2, 3). I rei Gospodnje: "Licemeru, izvadi najpre brvno iz oka svojega i tada e videti da izvadi trun iz oka brata svojega" (Mt. 7, 5). Ovaj mir je kao neko bescen-blago Gospod ostavio uenicima Svojim uoi smrti Svoje, govorei: "Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam" (Jn. 14, 27). O njemu takoe govori i Apostol: "I mir Boiji koji prevashodi svaki um, neka sauva srca vaa i misli vae u Isusu Hristu." (Filip. 4, 7)

Mi, dakle, treba da sve svoje misli, elje i dela usredsreujemo na to da zadobijemo mir Boiji i sa Crkvom svagda vapimo: "Gospode Boe na! Daj nam mir!" (Is. 26, 12). sadraj O UVANJU MIRA UNUTARNJEG Na sve naine treba da se trudimo da sauvamo mir duevni i da se ne uznemiravamo zbog uvreda i alosti koje nam drugi nanose. Zato svakako treba da se trudimo da obuzdavamo gnev i, pomou panje, um i srce da sauvamo od nedolinih pokreta. Zbog toga alosti i uvrede koje nam drugi nanose treba podnositi hladnokrvno i nauiti se takvom raspoloenju duha da se to to nam drugi ine ne dotie ne samo nas, nego ni drugih. Vebanje u tome moe ovekovom srcu da pribavi tiinu i pretvori ga u obitalite Samoga Boga. Sliku takvog bezgnevlja mi vidimo kod Grigorija udotvorca, od koga je neka bludnica na javnom mestu traila platu za greh koji je on sa njom toboe poinio. On se na enu nije nimalo naljutio, nego je krotko rekao nekom svom prijatelju: "Daj joj cenu koju trai". Tek to je primila nepravednu platu, enu je napao demon, a onda je Svetitelj demona od nje odagnao molitvom. Ako ne moemo da se ne razbesnimo, to u krajnjoj liniji treba da obuzdamo jezik, po Psalmopesniku: "Smetoh se i ne govorah" (Ps. 76, 5). U tome za obrazac moe uzeti Svetog Spiridona Trimituntskoga (Prolog - 12. decembar) i Svetog Jefrema Sirina (28. januar). Prvi je ovako podnosio alost: kada je po nareenju grkog cara ulazio u dvorac, neki od slugu, koji su se nalazili u palati, smatrajui ga za prosjaka, narugao mu se i nije ga putao unutra, a onda ga je jo i udario po obrazu; Sveti Spiridon, budui nezlobiv, po rei Gospodnjoj, okrenuo mu je na to i drugi (Mt. 5, 39). Prepodobni Jefrem Sirin, postei u pustinji, ostao je bez hrane nespretnou svoga uenika, na sledei nain: uenik koji mu je nosio hranu, usput sluajno razbije sud sa hranom; Prepodobni, pak, videvi kako se ovaj rastuio, rekao mu je: "Ne alosti se, brate, jer ako hrana nije htela da doe k nama, to emo mi poi k njoj"; i poao je, seo pored razbijenog suda i, sakupljajui hranu, pojeo je - tako je bezgnevan bio! A na koji se nain gnev pobeuje, moe se videti iz itija Pajsija Velikog (19. juni), koji je Gospoda Isusa Hrista, kada mu se bio javio, molio da ga oslobodi gneva. Hristos mu je tada rekao: "Ako hoe da gnev i jarost ujedno pobedi, nita ne poeli, nikoga ne mrzi i ne poniavaj!" Da bismo sauvali mir duevni, treba da od sebe odgonimo uninije i da nastojimo da imamo radostan duh a ne alostan duh, po rei Sirahovoj: "Peal mnoge ubi i od nje nema koristi!" (Sirah 30, 25)

Kada je ovek u velikoj oskudici to se tie stvari potrebnih telu, teko je pobediti uninije. Ovo se, naravno, odnosi na slabe due. Za ouvanje duevnog mira treba takoe na sve naine izbegavati osuivanje drugih. Neosuivanjem i utanjem se uva mir duevni: kada se ovek nalazi u takvom nastrojenju, dobija boanstvena otkrivenja. A da bismo se izbavili od osuivanja, treba na sebe paziti i ni od koga ne primati uzgredne misli i biti za sve mrtve. Radi sauvanja duevnog mira treba ee ulaziti u sebe i pitati se: gde sam ja? Pri tome treba paziti da telesna ula, osobito ulo vida, slue unutarnjem naem oveku i ne razvlae duu ulnim predmetima: jer, blagodatne darove primaju samo oni koji imaju unutarnje delanje (molitveno straenje) i bdiju nad duama svojim. Kada se, pak, ovek, stara da ima srce smireno i da misli uva u miru, tada sve zamke neprijateljeve ostaju nedelotvorne, jer gde je mir pomisli, tamo poiva Sam Bog. "U miru je", kazano je, "mesto NJegovo". sadraj O UVANJU SRCA Mi neprestano treba da uvamo srce svoje od nepristojnih pomisli i utisaka, po rei Solomonovoj: "Svakim uvanjem kojim se moe uvati, uvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ivot." (Pri. 4, 23) Od svagdanjeg uvanja srca raa se u njemu istota u kojoj se vidi i ogleda Gospod, po tvrenju vene Istine: "Blaeni isti srcem, jer e Boga videti." (Mt. 5, 8) Ono najbolje to nam se u srce utoilo, ne treba iz njega da izlivamo bez potrebe; jer ono to smo sabrali samo onda moe biti bezbedno od vidljivih i nevidljivih neprijatelja, kada se uva u nutrini srca. Srce samo tada previre, budui razbuktavano boanstvenim ognjem, kada njime tee voda iva. Kada se ono izlije, srce se hladi i ovek se mrzne. sadraj O RASPOZNAVANJU DEJSTAVA U SRCU Kada ovek prima neto boanstveno, srce se njegovo raduje; a kada prima avolsko, smuuje se. Hriansko srce, kada primi u sebe neto boanstveno, ne potrebuje drugi neki dokaz sa strane da mu je to ba od Gospoda dolo, nego samim delovanjem primljenoga uverava se da je to - sa Nebesa: jer u sebi osea plodove duhovne: ljubav, radost, mir i drugo (Gal. 5, 22). Tome nasuprot, avo, i da se pretvori u anela svetlosti (2. Kor. 11,

14), ili predstavi blagolikim mislima, (tako deluje da) srce ovekovo ipak svejednako osea neku nejasnou i nemir u mislima. Objanjavajui to, Sveti Makarije Egipatski govori: "Makar nam avo i svetla vienja pruao, on ipak dobro dejstvo na nas preko njih ne moe vriti - to je izvesni znak njegovog " masla". Dakle, ovek moe da pozna meu tim raznoobraznim delovanjima u svome srcu ta je boanstveno a ta avolsko, kako o tome pie Sveti Grigorije Sinait: po delovanju moe poznati da li je svetlost koja je prosijala u dui tvojoj, Boija ili satanina... sadraj O SVETLOSTI HRISTOVOJ Da bismo primili i u srcu osetili Svetlost Hristovu, potrebno je - koliko je mogue odvratiti se od vidljivoga. Oistivi prethodno duu pokajanjem i dobrim delima, pri iskrenoj veri u Raspetoga, poto zatvorimo oi telesne, treba da um pogruzimo u srce i vapijemo, bez prestanka prizivajui ime Gospoda naega Isusa Hrista. Tada e ovek, po meri usra i revnosti pred LJubljenim, nalaziti naslaenje u prizivanom imenu, a to nasleenje e mu zatim pobuditi elju da ite i vie prosvetljenje. Kada um kroz takvo vebanje utone u srce, zasijae tada u njima Svetlost Hristova, osvetljavajui dom due nae boanstvenim osijanjem, kako u ime Boije govori Sveti prorok Malahija: "A vama koji se bojite imena Mojega, zasijae Sunce Pravde!" (4, 2). Ova je Svetlost, ujedno i ivot, po rei jevanelskoj: "U NJemu bee ivot i ivot bee Svetlost ljudima." (Jn. 1, 4) Kada ovek unutarnje sagledava Svetlost venu tada njegov um biva ist i nema u sebi nikakvih ulnih predstava no, sav budui udubljen u sazrcanje (sagledanje) nestvorene Dobrote, zaboravlja sve ulno i ne eli da ga vidi u sebi no eli da se skrije u utrobu zemlje samo da se ne lii tog istinskog dobra -Boga. sadraj O POMISLIMA I TELESNIM POKRETIMA Ako se ne saglaavamo sa zlim pomislima, koje nam naaptava avo, dobro inimo. Neisti duh ima jak uticaj jedino na ljude strasne, a one koji su se oistili od strasti napada samo sa strane ili spolja. Zar moe ovek u mladim godinama da gori a da se ne uzmuuje plotskim pomislima!... Ali, treba se moliti Gospodu Bogu da iskra porone strasti utrne u samom zaetku. Tada se u oveku nee rasplamsati plamen strasti. sadraj

O PANJI PREMA SEBI SAMOME Ko hodi putem duhovne panje, ne treba da veruje svome srcu nego je duan da dejstva svoga srca i ivot svoj proverava - jesu li mu u skladu sa zakonom Boijim i sa stvarnim ivotom podvinika, koji su kroz taj podvig prolazili. Tako se lake moemo i od lukavoga izbaviti i istinu jasnije videti. Um oveka sa unutarnjom panjom (oveka duhovno sabranog i budnog) je kao straar ili nedremovni uvar unutarnjeg Jerusalima. Stojei na visini duhovnog sazrcanja, on gleda istim okom na protivne sile koje prilaze i napadaju duu njegovu, po rei Psalmopesnika: "I na neprijatelje moje pogleda oko moje" (Ps. 53, 9). Od oka njegovog nije skriven avo koji "kao lav rie koga e da prodere" (1. Petr. 5, 8), kao ni oni to napinju luk svoj da "ustrele u mraku prave srcem" (Ps. 10, 2). Zbog toga takav ovek shodno uenju boanstvenog Pavla, uzima "sveoruje Boije da uzmogne odupreti se u dan zli" (Efes. 6, 13), i tim orujem, koje sadejstvuje blagodati Boijoj, odbija vidljive napade i pobeuje nevidljive ratnike. Ko hodi ovim putem, ne treba da se osvre na uzgredne glasine od kojih glava moe da se napuni beskorisnim i sujetnim pomislima i uspomenama, a treba da bude prema sebi duhovno paljiv. Na tom putu naroito je potrebno ne gledati na tua dela, ne misliti i ne govoriti o njima, po Psalmopesniku: "Ne priaju usta moja o delima ljudskim" (Ps. 16, 4). Treba moliti Gospoda: "I od tajnih (grehova) mojih oisti me i od tuina potedi slugu svoga." (Ps. 18, 13; 14) ovek treba da osobitu panju posveuje poetku i kraju svoga ivota, a prema srednjem razdoblju ivotnom, u kome doivljava sree i nesree, treba da bude ravnoduan. Da bismo sauvali panju potrebno je da se povuemo u sebe, po rei Gospodnjoj. "I nikoga na putu ne pozdravljajte" (Lk. 10, 4), tj. da bez nude ne govorimo sem ako neko takorei juri za nama da bi uo neto korisno. Starcima i brai koju susree, izraavaj potovanje poklonima do zemlje, drei oi svagda zatvorene. sadraj PROTIV IZLINE BRINOSTI

Izlina brinost za stvari itejske svojstvena je oveku neverujuem i malodunom. Teko nama, ako se - brinui se sami o sebi - nadom svojom ne utvrujemo u Bogu koji se o nama stara! Ako mi vidljiva dobra kojima se koristimo u sadanjem veku, ne pripisujemo NJemu, kako moemo oekivati od Boga dobra koja su nam obeana u veku buduem? Ne budimo tako maloverni nego bolje "itimo pre svega Carstvo Boije, a sve drugo pridodae nam se", po rei Spasiteljevoj (Mt. 6, 22). Bolje nam je da preziremo ono to nije nae tj. vremeno i prolazno, a da elimo ono to jeste nae, tj. nepropadljivost (netljenje) i besmre. Jer kada postanemo nepropadljivi i besmrtni, tada emo se udostojiti vidljivog bogosazrcanja kao Apostoli prilikom boanstvenog Preobraenja Gospodnje, i prioptiemo se nadumnom sjedinjenju sa Bogom, kao i nebeski umovi. Jer, biemo podobni Anelima, i sinovi Boiji, "budui sinovima Vaskrsenja." (Lk. 20, 36) sadraj O PODVIZIMA Uopte uzev, ne bismo smeli da preduzimamo podvige preko mere, nego treba da se nastojimo da nam na prijatelj, telo nae, bude odano i sposobno da tvori dobrodetelj. Treba hoditi srednjim putem, "ne udaljavajui se ni desno ni levo od njega" (Pri. 4, 1) i dajui duhu duhovno, a telu telesno, ono to mu je potrebno u ovom prolaznom ivotu, i ono to se zakonom zahteva u drutvenom ivotu, po rei Sv. Pisma: "Dajte esarevo esaru, a Boije Bogu." (Mt. 22, 21) Pravi monah nikada ne smilja sam sebi podvige, njegovi podvizi proizlaze preteno iz poslunosti igumanu, odnosno duhovnom ocu, tj. preko njih Samom Duhu Svetom. Nije monah onaj ko se lenji i rado spava, kao to ni onaj nije vojnik ko iz straha da ne pogine tokom borbe pada na zemlju i bez otpora polae oruje i predaje se u ropstvo neprijatelju. Treba snishoditi dui svojoj u nemoima njenim i manama, i trpeti svoje nedostatke, kao to trpimo nedostatke blinjih, naravno, pazei da se ne olenjimo i svagda sebe podstiui na bolje. Ako si pojeo suvie hrane ili neto slino uinio, poneo si se shodno ljudskoj slabosti. Ali, to nek te ne uznemirava, nego se hrabro kreni ka ispravljanju, a u meuvremenu nastoj da sauva mir duevni, po rei Apostola: " Blaen onaj ko ne osuuje sebe za ono to nae za dobro" (Rimlj. 14, 22). Isti taj smisao imaju i rei Spasiteljeve: "Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo Nebesko" (Mt. 18, 3).

Telo izmodeno podvizima ili bolestima treba krepiti umerenim snom i umerenom hranom i piem, ne gledajui ak ni na vreme. Isus Hristos je, po vaskrsenju keri Jairove iz smrti, naredio da joj "daju da jede" (Lk. 8, 55). Iskuenik je kao komad platna koje valjar gnjei, udara, nogama gazi, pere i ispira da bi postalo belo kao sneg. U podnoenju poniavanja, uvreda i nevolja isti se dua i postaje kao srebro u vatri oieno... Prava monaka mantija je smireno podnoenje progona i kleveta. Nema nieg veeg od poslunosti... Ako nas ko reju ili delom uvredi, a mi to podnesemo sa radou, onda smo izvrili - najvei podvig! Onome ko svoje bolesti podnosi strpljivo i blagodarno, bolest e se uzeti umesto podviga, pa ak i kao neto vie od podviga! Do trideset pete godine tj. do polovine naeg zemaljskog veka, veliki je podvig za oveka da sebe sauva, i mnogi se u tim godinama ne odre u dobrodetelji no skrenu sa pravoga puta - za svojim eljama, kako o tome svedoi Sveti Vasilije Veliki: "Mnogi su mnogo sabrali u mladosti, pa potom, kada su se nali na sredini ivota, nisu podneli buru iskuenja koju su protiv njih podigli duhovi lukavstva, nego su sve izgubili". I zato da ne bismo doiveli takav alosni preokret, treba da se takorei stavimo na terazije samoispitivanja i paljivog bdenja nad sobom, po uenju Svetog Isaaka Sirina: svaku stvar u svome ivotu prilii nam da izvagamo kao na terazijama. Svaki uspeh u bilo emu treba da prinosimo Gospodu i sa Prorokom da govorimo: " Ne nama, Gospode, ne nama no Imenu Svome daj slavu!" sadraj O POKAJANJU Onaj ko eli da se spase uvek valja da ima srce spremno za pokajanje i skruavanje: "rtva je Bogu duh skruen, srce skrueno i poniteno ne odbacuje Bog" (Ps. 50, 19). U takvoj skruenosti duha ovek sa lakoom moe da bezbedno prolazi kraj lukavih zamki avola, ije su sve snage upravljene na to da smute duh ovekov i u toj smutnji da poseju svoj kukolj, po rei jevanelskoj: "Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda, dakle, kukolj? A on ree im: 'Neprijatelj to uini." (Mt. 13, 28) Poetak pokajanja raa se od straha Boijeg i panje prema sebi, kako govori Sveti Muenik Vonifatije: strah Boiji je otac panje, a panja - mati unutarnjeg spokoja. Strah Gospodnji budi usnulu savest, koja ini da dua, kao u nekoj vodi istoj i nepomuenoj, sagledava svoju nezgrapnost - tako se raaju klice i razrastaju koreni pokajanja. Mi celoga ivota svojim padovima grehovnim alostimo velianstvo Boije pa smo zato i duni da sa smirenjem prosimo u Gospoda oprotaj dugova svojih. A moe li

oblagodaeni ovek posle pada da se podigne kroz pokajanje? Moe! Po Psalmopesniku, "otisnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati" (Ps. 117, 13). Kada je Sveti Prorok Natan razobliio Davida u grehu njegovom, ovaj se pokajao i dobio oprotaj (2. Car. 12, 13). Pogodan je za ovo i primer jednog pustinjaka, koji je, poavi za vodu, kraj izvora pao u greh. No, vrativi se u keliju, on je uvideo svoje sagreenje i opet poeo da provodi podviniki ivot, kao i pre. Vrag ga je smuivao, predoavajui mu teinu greha i starajui se da ga odvue od podvinikog ivota. No, vojnik Hristov postojavao je na svome putu. Ovaj sluaj Bog je onda otkrio nekom blaenom ocu i zapovedio mu da u greh palog brata proslavi zbog takve pobede nad avolom. Kada se iskreno kajemo u gresima svojim i obraamo Gospodu svome Isusu Hristu svim srcem. On nam se raduje, prireuje svetkovinu i saziva na nju prijazne Mu Sile, pokazujui im drahmu, koju je opet pronaao, tj. carski lik Svoj i podobije (u nama pokajnicima). Podigavi na plea zabludelu ovicu, On je privodi k Ocu Svome. U obitalite sveradosnih Bog nastanjuje i duu oveka koji se pokajao, zajedno sa onima koji od NJega nisu ni odbegli. I zato ne budimo leni da se obratimo milostivome Vladici naem brzo, i ne predajmo se lakomislenosti i oajanju, zbog tekih i neizbrojnih grehova svojih. Oajanje je najpotpunija radost za avola. Ono je greh k smrti. Pokajanje za neki uinjeni greh, izmeu ostalog, sastoji se i u tome da ga ovek vie ne ini. Kao to za svaku bolest postoji leenje, tako i za svaki greh postoji pokajanje. sadraj O POSTU Utemeljitelj hrianskoga podviga, Spasitelj na Isus Hristos, uoi stupanja na podvig iskupljenja roda ljudskoga, ukrepio je Sebe dugotrajnim postom. I svi podvinici, poinjui da slue Gospodu, naoruavali su se postom i nisu drugaije stupali na put Krsta no sprovodei - post. Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post se ne sastoji toliko u tome da se jede retko koliko da se jede - malo. Nerazuman je onaj posnik koji iekuje odreeni as, a onda se za trpezom sav predaje nenasitoj nasladi, i telom i umom. to se tie hrane, treba se uvati i toga da ne budemo probirljivi, gledajui koje je jelo ukusno a koje nije... Hranu uopte treba uzimati svakoga dana toliko da se telo ukrepi i bude prijatelj i pomonik due u vrenju dobrodetelji (vrline). Inae, moe da se desi da od iznurenja tela, i dua zanemoa. Ne moe svako da primi na sebe strogo pravilo uzdranja ili to da se lii svega to mu moe posluiti za olakanje nemoi.

Petkom i sredom, naroito u vreme etiri velika posta, hranu uzimaj jednom dnevno, a Aneo Gospodnji e se priljubiti uz tebe. sadraj O ODOLEVANJU ISKUENJIMA Dolino je i potrebno biti dete a ponekad lav - lav, pak, naroito onda kada protiv nas ustaju strasti ili lukavi dusi. Jer, mi "ne ratujemo protiv krvi i ploti, no protiv poglavarstava i vlasti i kneza tame ovoga sveta, protiv duhova zla podnebesnih." (Efes. 6, 12) Mi treba uvek paljivo da motrimo na napade avola. Ta, zar se uopte moemo nadati da bi nas on ostavio na miru, kada nije ostavio ni samog Utemeljitelja hrianskog podviga i Zaetnika i Ispunitelja nae vere, Gospoda Isusa Hrista. Sam Gospod je rekao apostolu Petru: "Simone, Simone! Satana ite da vas vije kao penicu!". Dakle mi smo duni svagda sa smirenjem da prizivamo Boga i da mu se molimo, da ne dopusti da budemo u iskuenju koje je iznad naih snaga, nego da nas izbavi od lukavoga. Jer, kada Gospod oveka ostavi samome sebi, avo je gotov da ga samelje, kao mlinski kamen penino zrno. sadraj O OSAMLJIVANJU I UTANJU Sebe, pre svega, treba ukraavati utanjem, jer Amvrosije Milanski veli: video sam da se mnogi spasavaju utanjem, a mnogogovorljivou nijednoga ne videh da se spasao. I opet neki od Otaca kae da je utanje tajanstvo buduega veka, dok su rei orue ovoga sveta. Ti samo sedi u keliji sa panjom duhovnom i u utanju, i na sve naine nastoj da se priblii Gospodu, a Gospod je spreman da te od oveka uini Anelom. "Na koga u pogledati? Samo na krotkoga i utljivoga, koji trepti pred reima Mojim", veli Gospod kroz proroka Isaiju (Isa. 66, 2). Kada prebivamo u utanju neprijatelj na, avo, nita ne moe da naudi skrivenom oveku srca - tako treba razumeti utanje umom. Onaj ko prolazi ovakav podvig (utalnitva), svu nadu svoju nek poloi na Gospoda Boga, po uenju Apostola: "Sve svoje brige poloite na njega, jer se On stara za vas". U tom podvigu ovek treba da biva postojan, sledujui primeru Svetog Jovana, utalnika i pustinjaka (Prolog - 3. decembra), koji se, hodei tim putem, hrabrio ovim boanstvenim reima: "Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti" (Jevr. 13, 5).

Ako nije mogue da stalno prebivamo u osami i utanju, ivei u manastiru i vrei posluanja koja nam je naloio nastojatelj, bar izvesno vreme treba da, prestavi od posluanja, posveujemo samotovanju i utanju, i za to malo Gospod Bog nee propustiti da nam nispolje blagodatnu silu Svoju. Od samotovanja i utanja raaju se umiljenje i krotost. Delovanje krotosti u srcu ovekovom moe se uporediti sa onom tihom vodom Siloamskom, koja tee bez uma i zvuka, kako kae o njoj prorok Isaija: "Voda Siloamska to tee tiho" (Isa. 8, 6). Prebivanje u keliji i utanju, upranjavanju molitve i danononom uenju zakona Boijeg ini oveka blagoastivim, jer po reima Svetih Otaca, kelija monaka je kao pe vavilonska, u kojoj se naoe ona tri mladia. sadraj O BEZMOLVIJU (TIHOVANJU) Savreno bezmolvije (tihovanje) jeste krst na koji ovek treba da raspne sebe sa svim strastima svojim i pohotama. No promisli, koliko je Vladika na, Isus Hristos, pogrda i uvreda prethodno pretrpeo i potom uziao na krst. Tako i mi ne moemo da uziemo do savrenog bezmolvija (tihovanja) i da se nadamo svetome savrenstvu, ako ne postradamo sa Hristom. Jer, veli Apostol, "ako sa NJim stradamo, sa NJime emo se i proslaviti". Drugoga puta nema. (Varsonufije, Odgovor 342). sadraj O IVOTU DELATNOM I UMNO-SAZRCATELJSKOM ovek se sastoji od due i tela, pa zbog toga i njegov ivotni put mora da se sastoji od radnji telesnih i radnji duhovnih, od delanja spoljanjega i unutarnjeg delanja duha bogomislija i bogozrenja, tj. duhovnoga sazrcanja. Put delatnog ivota sastoji se od posta, uzdranja, bdenja, preklanjanja kolena i drugih telesnih podviga, koji ine onaj uzani put alosti koji, po rei Boijoj, "vodi u ivot veni". Put duhovno-sazrcateljnog ivota sastoji se u uzdizanju uma k Gospodu Bogu, srdanoj panji, umnoj molitvi i, preko vebanja u tome, napokon, u sazrcanju duhovnih stvarnosti. Svako ko eli da vodi ivot duhovni, treba da pone od ivota delatnog a potom da pree na duhovno-sazrcateljni, jer se bez delatnoga do ovog drugog ivota ne moe stii. Delatni ivot slui za oienje od grehovnih strasti i uzvodi nas na stepen delatnog savrenstva, i time nam utire put ka duhovno-sazrcateljnom ivotu.

Ovome, pak, treba pristupati sa strahom i trepetom, sa skruenjem srca i smirenjem, mnogo istraujui Sveto Pismo i, ako ga je mogue nai, pod rukovodstvom nekog iskusnog Starca, a ne drsko i samovoljno. Ako je, pak, nemogue nai nastavnika, treba se rukovoditi Svetim Pismom, jer Sam Gospod nam zapoveda da se iz NJega uimo, govorei: "Istraujte Pisma, jer u njima imate ivot veni". Svaka je dua hrianska ljubljena nevesta Hristova i Hristos svaku vodi samo NJemu znanim putevima ka spasenju. sadraj KAKAV TREBA DA BUDE NASTOJATELJ Nastojatelj treba da bude savren u svakoj dobrodetelji i da je oseanja svoje due obuio dugim uenjem rasuivanju o dobru i zlu (Jevr. 5,14). Treba da bude vian Svetom Pismu i da se dan i no pouava zakonu Gospodnjem. Takvim vebanjem moe da stekne dar rasuivanja o dobru i zlu. Istinsko poznavanje dobra i zla mogue je imati samo onda kada podvinik blagoaa saoseajno iskusi buduu osudu i predokusi veno blaenstvo, to se u blagoastivoj dui, u ovdanjem zemaljskom ivotu, savrava na tajanstven nain u Duhu. Pre nego to ovlada rasuivanjem o dobru i zlu, ovek nije sposoban da napasa slovesne ovce, ali ni beslovesne - zato to bez poznanja dobra i zla mi dejstva lukavoga ne moemo da razumemo. Kao pastir slovesnih ovaca nastojatelj treba da ima dar rasuivanja da bi u svakom sluaju mogao davati korisne savete svakome ko njegovu pouku potrebuje, kako kae Petar Damaskin. Nije svak kadar da prui savet onima koji ga trae nego samo onaj ko je od Boga primio dar rasuivanja i, od dugotrajnog prebivanja u podvigu, stekao prozorljiv um. Nastojatelj takoe treba da ima dar pronicljivosti, da bi iz sklopa sadanjega i prologa mogao da provia budue i unapred uvia zamke neprijateljeve. Nastojatelj treba da se odlikuje ljubavlju prema svojim potinjenima. Jer istinskog pastira, po reima Jovana Lestvinika, odaje ljubav prema svome stadu. LJubav je nagnala i Vrhovnoga Pastira da se razapne na Krst. Bratiji budi ne otac nego majka... edoljubiva majka ne ivi radi ugaanja sebi nego radi ugaanja deci. Ona nemoi nemonih snosi sa ljubavlju - kada joj deca padnu u kaljugu, isti ih i umiva blagom rukom, i oblai u bele i nove haljine, obuva, greje, hrani, stara se o njima, tei ih i na sve naine nastoji da ih uspokoji, da se od njih ne uje ni najmanji jecaj, a takva deca

bivaju blagoraspoloena prema majci svojoj. Tako i svaki nastojatelj treba da ivi - ne ugaajui sebi nego bivajui ugodan potinjenima. On je duan da bude snishodljiv prema njihovim slabostima, da nemoi nemonih nosi sa ljubavlju, bolesti grehovne da isceljuje milosrem, da pale sa prestupa svoga krotko uspravlja, da one koji su se ukaljali skvrni kojeg bilo poroka, mirno oiuje i omiva, nalaui im post i molitve, pored molitava i postova koji su zajedniki za sve; svojom poukom i primernim ivotom treba da ih odeva u odede dobrodetelji, da neprestano bdi nad njima, svakojako da ih tei i na sve naine titi mir njihov i pokoj, da se meu njima ne uje ni najtii jecaj niti ropot. A tada e i oni revnosno teiti da svome nastojatelju obezbede mir i pokoj. sadraj O PRIEIVANJU SVETIM TAJNAMA HRISTOVIM Izuzetno vano i neophodno za spasenje due svakoga Hrianina je priee Svetim Hristovim Tajnama, i to to ee to bolje! Smuivati se zbog svoje nedostojnosti i zbog toga se uklanjati od priea Sv. Tajnama grehota je. Kada bismo mi i okean ispunili suzama svojim, ni tada ne bismo mogli da se oduimo Gospodu za ono to na nas izliva besplatno. Blagodat koja nam se daje kroz Sveto Priee tako je velika da bi se ovek, kada bi bio i jo toliko nedostojan i grean, oistio i obnovio, ako samo sa smirenjem i sveu o svojoj grenosti pristupa Gospodu. Ko se prieuje taj e se svugde spasti, a onaj ko se ne prieuje - ne verujem. I kada bih na kolenima morao da se vuem do crkve, ja bih to inio - samo da ne ostanem bez Svetog Priea. Jednoj udovici, koja je strano tugovala zbog toga to joj se suprug pred smrt nije ispovedio i priestio, o. Serafim je rekao za utehu: "Ne tuguj zbog toga, radosti moja, ne misli da e zbog toga dua njegova poginuti! Bog samo moe da sudi koga e ime da nagradi ili kazni. Pokatkad biva ovako: ovde na zemlji ovek se prieuje, a Gospodu, u sutini ostaje neprieen; drugi, pak, eli da se priesti, ali se zbog neega njegova elja ne ispuni - takav se na nevidljiv nain udostojava Svetog Priea preko Anela Boijeg!" sadraj SAVETI BUDUIM MONASIMA 1. Svakodnevno meti svoju izbu, da ti u njoj bude dobar vazduh.

2. Pristavljaj jutrom i veerom samovar i grej vodu, domeui ugljen, jer vrela voda isti duu i telo. 3. Ui se umnoj molitvi srdanoj, jer je Isusova molitva svetilnik puteva naih i zvezda vodilja ka nebesima. Uobiajenoj Isusovoj dodaj molitvu: " Bogorodicom, pomiluj me!" 4. Samo spoljanja molitva nedovoljna je. Bog pazi na um na i zato monasi koji ne sjedinjuju spoljanju molitvu za unutarnjom i nisu monasi nego nagorele glavnje. 5. Kao ognja geenskog uvaj se avki namackanih (ena), jer one esto carske vojnike ine robovima sataninim. 6. Pamti da je istinska mantija monaka - blagorazumno podnoenje kleveta i lai protiv nas: da nema alosti, ne bi bilo ni spasenja. 7. Sve radi sasvim tiho i postepeno, i ne odjedared. Dobrodetelj nije kruka, ne seje se odjednom. sadraj JO DVA UDNOVATA SAVETA PREP. SERAFIMA SAROVSKOG Jeromonah Sarovske pustinje Savatije, u shimi Stefan, priao je: "Bio sam duhovni otac dveju devojaka - jedne mlade, iz trgovake porodice, i druge, ve u godinama, iz porodice plemike. Ova poslednja je jo od mladosti gorela ljubavlju prema Bogu i elela da se posveti monakom ivotu, ali su se njeni roditelji tome svejednako protivili. Jednom tako dou one k ocu Serafimu da dobiju od njega blagoslov i spasonosne savete. Pritom, devojka plemkinja bila se odluila da trai blagoslov za stupanje u monatvo. Ali, otac Serafim, naprotiv, uzme da je savetuje da stupi u brak, govorei: "ivot brani Samim je Bogom blagosloven, matuka! U njemu samo oboje treba da uvate supruansku vernost, mir i ljubav, i ti e biti srena. A u monatvo nema za tebe puta. Monaki ivot je teak i ne mogu ga svi podneti". Drugu, pak, mladu devojku Starac je sam (ak i neupitan) blagoslovio da postane monahinja i ak joj naznaio manastir u koji treba da stupi. uvi od Starca savet sasvim suprotan njenoj elji, stara devojka se tako oalostila, da se prema njemu potpuno ohladila, a to je i mene u poetku pokolebalo. Mnogo sam se udio i nisam shvatao zato Starac devojku u godinama odvlai od tako spasonosnog puta kome je od mladosti teila, i zato za taj put blagosilja onu mladu. Ali, uskoro zaista se zbilo onako kako je predskazao prozorljivi Starac. Devojka plemkinja, ma koliko je gorela ljubavlju prema monakom ivotu, u svojim poznim godinama stupila je u brak i bila potpuno srena u branom ivotu,

povrativi vrsto poverenje u oca Serafima. A mlada devojka je zaista stupila u onaj manastir za koji je dobila blagoslov od oca Serafima". sadraj AKATIST PREPODOBNOM SERAFIMU SAROVSKME UDOTOVORCU Kondak 1. Izabrani udotvore i predivni ugodnie Hristov, brzi pomonie i molitvenie na, prepodobni oe Serafime, veliajui Gospoda koji te je proslavio, pevamo ti pohvalnu pesmu. Ti, pak, imajui veliku slobodu pred Gospodom, od svih nevolja oslobodi nas, koji ti kliemo: Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Ikos 1. Tvorac anela izabra te s poetka da svojim ivotom proslavi predivno ime Svete Trojice. Ti si bio uistinu aneo na zemlji i serafim u telu, jer se ivot tvoj prosvetio kao presvetla buktinja venog Sunca Pravde. Mi, pak, gledajui tvoje prehvalne trudove, sa pobonou i radou ovako ti govorimo : Raduj se, pravilo vere i blagoaa! Raduj se, obrascu krotosti i smirenja! Raduj se, preslavno velianje vernih! Raduj se, pretiho uteenje alosnih! Raduj se, omiljena pohvalo monaha! Raduj se, ivuim u svetu predivna pomoi! Raduj se, Ruske drave slavo i zatito! Raduj se, tambovskog kraja sveteni ukrase! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 2. Videvi tvoju ljubav prema monakom ivotu mati tvoja, prepodobni oe Serafime, poznade svetu volju Gospodnju u pogledu tebe, pa te kao savren dar prinese Bogu, blagoslovivi te na tesni monaki put svojim svetim krstom, koji si do konca svog

ivota nosio, projavljujui time svoju veliku ljubav prema raspetome za nas Hristu Bogu naem. NJemu svi sa umilenjem kliemo : Aliluja. Ikos 2. Tebi je, svee Boiji, darovan nebeski razum, jer od mladosti svoje nisi prestajao da razmilja o nebeskom. Ostavio si oev dom carstva Boijega radi i NJegove pravde. Zbog toga primi od nas ove pohvale: Raduj se, grada Kurska bogoizabrano edo! Raduj se, roditelja blagoastivih preasna mladico! Raduj se, jer si vrline svoje majke nasledio! Raduj se, jer te je ona nauila pobonosti i molitvi! Raduj se, na podvige od majke krstom blagosloveni! Raduj se, jer si ovaj blagoslov do smrti kao svetinju uvao! Raduj se, jer si oev dom radi Gospodnje ljubavi ostavio! Raduj se, jer sve lepote ovoga sveta nisi ni za ta smatrao! Raduj se, prepodob Serafime, sarovski udotvore! Kondak 3. Sila Vinjeg te je uistinu od mladosti uvala prepodobni. Kada si sa visine hrama pao, Gospod te sauvao nepovreenog, a kada si stradao u ljutoj bolesti, Sama Vladiica sveta ti se javila, donosei iscelenje sa nebesa, zato to si od mladosti verno Bogu sluio, neprestano mu kliui: Aliluja. Ikos 3. Imajui revnost za podvig ravnoanelskog monakog ivota, uputio si se u sveti grad Kijev radi poklonjenja prepodobnim peerskim ocima. Primivi iz usta prepodobnog Dositeja naredbu da svoj put upravi u Sarovsku pustinju, iz daleka si verom celivao to sveto mesto i, naselivi se tamo, svoj ivot si bogougodno i okonao. Mi, pak, divei se takvom Boijem promiljanju o tebi, sa umilenjem ti uzvikujemo: Raduj se, jer si se odrekao svetske sujete! Raduj se, jer si nebesku otadbinu plameno zaeleo! Raduj se, jer si Hrista svim srcem zavoleo! Raduj se, jer si blag Hristov jaram na sebe uzeo!

Raduj se, jer si ispunjen savrenim posluanjem! Raduj se, verni uvaru svetih Hristovih zapovesti! Raduj se, jer si svoj um i srce u Bogu molitveno utvrdio! Raduj se, nepokolebivi stube blagoaa! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 4. Utiavi buru zlih napasti, proao si itav tesni i skorbni put monakog podviga, zatvornitva, utanja i mnogononog bdenja. Uzrastajui tako blagodau Boijom iz sile u silu, od delanja ka bogovienju, preselio si se u gornje obitelji gde sa anelima Bogu peva: Aliluja. Ikos 4. Sluajui i gledajui tvoj sveti ivot, prepodobni oe Serafime, sva tvoja bratija ti se divila, a oni koji su ti dolazili, pouavahu se od tvojih rei i podviga, slavei Gospoda, divnog u svetima svojim. I mi svi te sa verom i ljubavlju hvalimo, prepodobni oe, i uzvikujemo ti ovako: Raduj se, jer si celog sebe Gospodu na rtvu prineo! Raduj se, jer si uziao na visinu bestraa! Raduj se. dobri i verni slugo nebeskog Domaina! Raduj se, nepostidni zastupnie na pred Gospodom! Raduj se, neuspavljivi molitvenie na pred Bogorodicom! Raduj se, pustinjski krine predivnog mirisa! Raduj se, neporoni sasude Boije blagodati! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 5. Boanska svetlost obasjala je tvoje stanite, prepodobni, kada ti je, dok si bolestan leao na samrtnom odru, sama Preista Djeva dola sa svetim apostolima Petrom i Jovanom i, dodirnuvi tvoju glavu, rekla: "Ovaj je od naeg roda". Iscelivi se trenutno, zahvalno si zapevao Gospodu: Aliluja. Ikos 5.

Videvi tvoj ist i svet ivot, prepodobni Serafime, neprijatelj roda ljudskog ushte da te pogubi: izazva protiv tebe zle ljude koji te bezakono namuie i ostavie jedva ivog. Ti si, pak, sveti oe, sve kao krotko jagnje podneo, molei se Gospodu za one koji su ti naao uinili. Zbog toga ti svi mi, divei se takvoj tvojoj nezlobivosti, kliemo: Raduj se, jer si u krotosti i smirenju podraavao tvog Hrista Boga! Raduj se, jer si svojom nezlobivou pobedio duha zlobe! Raduj se, usrdni uvaru duevne i telesne istote! Raduj se, pustinjae, blagodatnim darovima prepuni! Raduj se, bogoproslavljeni i prozorljivi podvinie! Raduj se, predivni i bogomudri nastavnie monaha! Raduj se, pohvalo i radosti Svete Crkve! Raduj se, slavo i ukrase Sarovske obitelji! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 6. Sarovska obitelj propoveda o tvojim podvizima i trudovima, bogonosni ugodnie Hristov. Ti si njene ume i lugove oblagouhao molitvom, podraavajui proroka Boijeg Iliju i Krstitelja Gospodnjeg Jovana. Pokazao si se kao izdanak pustinje mnogoplodan darovima Svetog Duha ,ijim dejstvom si uinio mnoga i preslavna uda, podstiui verne da pevaju Bogu , Darodavcu dobara: Aliluja. Ikos 6. Prosija u tebi novi bogovidac, slian Mojsiju, blaeni Serafime. Ispunjavajui neporono sluenje oltaru Gospodnjem, udostojio si se da vidi Hrista gde ide u hramu zajedno sa besplotnim silama. Divei se takvom Boijem blagovoljenju prema tebi, pevamo ti ovako: Raduj se, preslavni bogovide! Raduj se, Trosunanom svetlou ozareni! Raduj se, verni sluitelju Presvete Trojice! Raduj se, ukraeno stanite Svetoga Duha! Raduj se, jer si telesnim oima video Hrista sa anelima! Raduj se, jer si u zemnom telu predokusio rajsku sladost! Raduj se, Hlebom ivota nasieni! Raduj se, piem besmrtnosti napojeni!

Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 7. Hotei da preko tebe ljudima javi svoju neizrecivu milost, ovekoljubivi Gospod te pokaza kao istinsku bogosvetlu svetlost. Ti si, pak, delima i reima sve privodio blagoau i ljubavi Boijoj. Zbog toga te, prosveeni sijanjem tvojih podviga i nasieni hlebom tvog uenja, usrdno veliamo i Hristu, koji te je proslavio, kliemo: Aliluja. Ikos 7. Videi u tebi novog izabranika Boijeg, verni ti izdaleka pribegavahu u nevoljama i bolestima. Ti ih pak, optereene nevoljama, nisi odbacio nego si toio iscelenja, pruao utehu i zastupnitvo u molitvama. Zbog toga se po svoj Ruskoj zemlji rairi glas o tvojim udesima, a tvoja duhovna eda te ovako slavljahu: Raduj se, pastiru na dobri! Raduj se, milostivi i krotki oe! Raduj se, na brzi i blagodatni lekaru! Raduj se, naih nemoi milosrdni iscelitelju! Raduj se, hitri pomonie u bedama i nevoljama! Raduj se, preslatki umiritelju smetenih dua! Raduj se, jer si budue video kao sadanje! Raduj se, prozorljivi izobliitelju tajnih sagreenja! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 8. Divno udo vidimo na tebi prepodobni, jer si kao nemoan i umoran starac hiljadu dana i hiljadu noi prebivao u molitvi na kamenu. Ko je u stanju da iskae tvoj napor i borbu koju si, blaeni oe, pretrpeo, uzdiui ruke svoje Bogu, pobeujui mislenog Amalika i pevajui Gospodu: Aliluja. Ikos 8. "Sav si enja, sav si sladost, najslai Isuse", uzvikivao si u molitvama, oe, u svom pustinjskom bezmolviju. Mi, pak, pomraeni sujetom i u gresima provevi sav svoj ivot, pohvaljujui tvoju ljubav prema Gospodu, ovako ti uzvikujemo: Raduj se, zastupnie spasenja onima koji te hvale i potuju!

Raduj se, jer grenike privodi ispravljenju! Raduj se, predivni zatvornie i utljive! Raduj se, usrdni molitvenie za nas! Raduj se, jer si pokazao plamenu ljubav prema Gospodu! Raduj se, jer si ognjem molitve vraije strele popalio! Raduj se, neugasiva sveo koja u pustinji sija molitvom! Raduj se, svetilnie koji gori i svetli duhovnim darovima! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 9. Sva priroda anelska zadivi se udnom prizoru, jer se Carica neba i zemlje javi starcu zatvorniku zapovedivi mu da prekine svoje zatvornitvo i da ne zabranjuje pravoslavnim da mu dolaze, nego da sve naui da Hristu Bogu pevaju: Aliluja. Ikos 9. Mnogoreiti besednici ne mogu iskazati krepost tvoje ljubavi, blaeni, jer si sebe predao sluenju onima koji ti dolaze, ispunjavajui naredbu Bogomajke. Kolebljivcima si bio blagi savetnik, slabima uteitelj, zabludelim krotko urazumljenje, bolesnima lekar i iscelitelj. Zbog toga ti pevamo: Raduj se, jer si se iz sveta preselio u pustinju da bi stekao vrline! Raduj se, jer si se iz pustinje vratio u obitelj, da bi posejao seme vrlina! Raduj se, blagodau Duha Svetog osenjeni! Raduj se, krotosti i smirenja ispunjeni! Raduj se, edoljubivi oe onima koji ti priticahu! Raduj se, jer si reima ljubavi svima obodrenje i utehu pruao! Raduj se, jer si one koji ti dolaahu nazivao radou i blagom! Raduj se, jer si se zbog svoje svete ljubavi udostojio Nebeskog Carstva! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 10. Dostigavi koninu svog spasonosnog podviga, svoju svetu duu si na kolenopreklonoj molitvi predao u ruke Boije. NJu sveti aneli iznesoe gore pred

Presto Svedritelja da bi sa svima svetima predstojao u slavi neveernjoj, pevajui zahvalnu pesmu najsvetijem od svetih - Slovu: Aliluja. Ikos 10. Stena svim svetim i uteha monasima - Presveta Djeva ti se pred tvoju koninu javila, saoptavajui ti tvoj skori odlazak Bogu. Mi, pak, divei se takvoj poseti Majke Boije, uzvikujemo ti: Raduj se, jer si u lice gledao Caricu neba i zemlje! Raduj se, jer si od NJe primio vest o preseljenju na Nebo! Raduj se, jer si pravednom koninom pokazao svetost svog ivota! Raduj se, jer si na molitvi pred ikonom Majke Boije predao svoj blaeni duh! Raduj se, jer si bezbolnim odlaskom ispunio svoja prorotva! Raduj se, vencem besmrtnosti rukom Svedritelja ovenani! Raduj se, jer si sa svima svetima nasledio rajsko blaenstvo! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 11. Uznosei neprestanu pesmu Presvetoj Trojici, prepodobni, itavim ivotom svojim si se pokazao veliki podvinik pobonosti, zabludelim na urazumljenje, bolesnim duom i telom na iscelenje. Mi, pak, blagodarni Gospodu za takvu NJegovu milost prema nama, uvek kliemo: Aliluja. Ikos 11. Svetlotoivi svetilnik bio si za ivota, bogoblaeni oe, a po smrti si zasijao kao svetlozarno svetilo Ruske zemlje, jer iz asnih motiju svojih toi struje udesa svima koji ti sa verom i ljubavlju pritiu. Stoga ti i mi, kao toplom molitveniku za nas i udotvorcu, uzvikujemo: Raduj se, jer te je Gospod proslavio mnotvom udesa! Raduj se, jer si svojom ljubavlju zasvetleo itavom svetu! Raduj se, verni sledbenie Hristove ljubavi! Raduj ce, uteho svima kojima je potrebna tvoja pomo! Raduj se, neiscrpni izvore udesa! Raduj se, iscelitelju bolesnih i potrebitih!

Raduj se, celebne vode kladene! Raduj se, jer si sve krajeve nae zemlje ljubavlju obuhvatio! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 12. Poznavajui tvoju blagodat i veliku smelost pred Bogom, mi ti se, prepodobni oe, molimo : moli se toplo Gospodu da sauva Crkvu svoju od neverja i raskola, od nevolja i napasti, kako bismo Bogu, koji nam preko tebe ini dobro, pevali: Aliluja. Ikos 12. Praznujui tvoje proslavljenje, blaimo te, prepodobni oe, kao monog molitvenika, uteitelja i zastupnika naeg pred Gospodom, sa ljubavlju ti uzvikujui: Raduj se, pohvalo Crkve Pravoslavne! Raduj se, tite i ogrado nae otadbine! Raduj se, putovoo koji sve upravlja ka nebesima! Raduj se, zatitnie i pokrovitelju na! Raduj se, jer si silom Boijom mnoga uda uinio! Raduj se, jer si svojom rizom mnoge bolesne iscelio! Raduj se, jer si sve avolske zamke savladao! Raduj se, jer si divlje zverove svojom krotou pokorio! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Kondak 13. O, predivni Boiji ugodnie i veliki udotvore, prepodobni oe Serafime, primi ovo nae malo moljenje koje ti u pohvalu prinosimo. Stojei sada pred prestolom Cara nad carevima, Gospoda naeg Isusa Hrista, moli se za sve nas da obretemo milosre NJegovo u dan Suda, da mu u radosti pevamo: Aliluja. (TRIPUT) Kondak 1. Izabrani udotvore i predivni ugodnie Hristov, brzi pomonie i molitvenie na, prepodobni oe Serafime, veliajui Gospoda koji te je proslavio, pevamo ti

pohvalnu pesmu. Ti, pak, imajui veliku slobodu pred Gospodom, od svih nevolja oslobodi nas, koji ti kliemo: Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! Ikos 1. Tvorac anela izabra te s poetka da svojim ivotom proslavi predivno ime Svete Trojice. Ti si bio uistinu aneo na zemlji i serafim u telu, jer se ivot tvoj prosvetio kao presvetla buktinja venog Sunca Pravde. Mi, pak, gledajui tvoje prehvalne trudove, sa pobonou i radou ovako ti govorimo : Raduj se, pravilo vere i blagoaa! Raduj se, obrascu krotosti i smirenja! Raduj se, preslavno velianje vernih! Raduj se, pretiho uteenje alosnih! Raduj se, omiljena pohvalo monaha! Raduj se, ivuim u svetu predivna pomoi! Raduj se, Ruske drave slavo i zatito! Raduj se, tambovskog kraja sveteni ukrase! Raduj se, prepodobni Serafime, sarovski udotvore! sadraj MOLITVA PREP. SERAFIMU SAROVSKOM O preudesni oe Serafime, veliki sarovski udotvore, svima koji k tebi pribegavaju brzoposluni pomonie! U dane zemaljskog ivota svoga niko od tebe prazan i neutean ne ode, no svima na sladost bi vienje lica tvoga i slatkoubedljivi glas rei tvojih. Uz to, jo i dar isceljenja, dar prozrenja i dar izleenja dua bolesnih obilan se u tebi javi. Ni kada te Bog prizva od zemaljskih trudova k nebeskom upokojenju, ljubav tvoja prema nama ni onda ne presta i nemogue je izbrojati udesa tvoja koja se umnoie kao zvezde nebeske: jer se po svim krajevima zemlje nae ljudima Boijim javlja i daruje im isceljenje. I mi sa njima vapijemo ti: O pretihi i prekrotki ugodnie Boiji, smeli pred Bogom molitvenie, koji nikada ne odbacuje one koji te prizivaju, uznesi za nas dobromonu molitvu svoju k Gospodu Sila, da ukrepi zemlju nau, da nam daruje sve dobropotrebno u ovom ivotu i sve korisno za spasenje due, da nas ogradi od padova grehovnih i naui nas istinitom pokajanju da bez prepreka uemo u veno Nebesko Carstvo, gde ti sada u nezalaznoj slavi sija, i da tamo pevamo sa svima Svetima ivonaalnu Trojicu u vekove vekova. Amin.

sadraj TROPAR I KONDAK PREP. SERAFIMU SAROVSKOM UDOTVORCU Tropar, gl. 4. Od mladosti si Hrista zavoleo, blaeni, NJemu jedinome plameno si zaeleo da slui, neprestanom molitvom i trudom u pustinji si se podvizavao i, umiljenim srcem stekavi ljubav Hristovu, ljubljeni si izabranik Majke Boije bio. I zbog toga ti mi i vapijemo: Spasavaj nas molitvama svojim, Serafime, Prepodobni Oe na! Kondak, gl. 2 Lepotu sveta i sve propadivo u njemu ostavivi, Prepodobni, u sarovskom si se obitalitu nastanio. I angelski tamo poivevi, za mnoge si put ka spasenju postao: zbog toga te i proslavi Hristos, oe Serafime, i darom isceljenja i udotvorstva obogati. Zato ti i mi kliemo: Raduj se, Serafime, Prepodobni Oe na! Velianje Blaenim te nazivamo, Prepodobni oe Serafime, i potujemo uspomenu tvoju, nastavnie monaha i sabesednie Angela! sadraj KRATKO MOLITVENO PRAVILO PREP. SERAFIMA SAROVSKOG Ustavi od sna, neka svaki Hrianin stane pred svete ikone i proita ove molitve: 1. Molitvu Gospodnju ("Oe na") - tri puta; (Oe na, Koji si na Nebesima, da se sveti Ime Tvoje, da doe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao to je na Nebu. Hleb na nasuni daj nam danas, i oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim. Ne uvedi nas u iskuenje, no izbavi nas od zloga. Jer je Tvoje Carstvo i sila i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin). 2. Molitvu Bogorodici ("Bogorodice Djevo") - tri puta. (Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marija! Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti meu enama i blagosloven je plod utrobe tvoje, jer si rodila Spasitelja dua naih. Amin.) 3. Simvol Vere - jednom.

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedritelja, Tvorca Neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Boijeg, Jednorodnog, od Oca roenog pre svih vekova, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog (a) nestvorenog, Jednosutnog Ocu, kroz Koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s Nebesa i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao ovek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben; I Koji je vaskrsao u trei dan po Pismu; I Koje se vazneo na Nebesa i sedi s desne strane Oca; I Koji e opet doi sa slavom da sudi ivima i mrtvima, i Carstvu NJegovome nee biti kraja. I u Duha Svetoga, Gospoda, ivotvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se zajedno sa Ocem i Sinom oboava i slavi, Koji je govorio kroz Proroke. U Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno Krtenje za otputenje grehova. ekam vaskrsenje mrtvih. I ivot buduega veka. Amin. Izvrivi ovo pravilo, neka se zanima poslom na koji je postavljen ili prizvan. A dok radi u kui ili putuje, gde god da se nalazi, neka tiho izgovara Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog!" ili Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose (Slovo) Boiji, Bogorodice radi, pomiluj me!". Ako je, pak, okruen ljudima, neka, bavei se svojim poslom, samo umom govori: "Gospode, pomiluj!". Pre ruka neka izvri gore opisano jutarnje pravilo. Posle ruka, obavljajui svoj redovni posao, neka tiho izgovara: "Presveta Bogorodice, spasi me grenoga!" ili "Bogorodice Djevo...". I neka tako nastavi do samog poinka. Odlazei na spavanje, neka opet oita gore ukazano pravilo, ograujui se krsnim znakom, tiho ili samo umno izgovarajui "Isusovu molitvu" dok ne zaspi. Drei se toga pravila mogue je dostii meru hrianskog savrenstva, jer su naznaene tri molitve - temelj Hrianstva: prvu nam je dao sam Gospod, i ona je obrazac sviju molitava; drugu je doneo sa Neba Arhangeo Gavrilo, kao pozdrav Preistoj Djevi Mariji, Majci Gospodnjoj; Simvol Vere sadri u sebi ukratko sve spasonosne dogmate Pravoslavne hrianske vere.

Pored ovog molitvenog pravila, Sveti Serafim svakome je savetovao i udotvornu molitvu " Bogorodice Djevo" - da svaki dan paljivo proita odjednom sto i pedeset puta. Svako ko je po savetu Oca Serafima drao ovo pravilo, ostao mu je zahvalan itavog ivota. Po smrti Sv. Serafima pronaena je u njegovoj keliji sveska sa opisima uda koja su se dogaala onima to su se drali ovoga pravila. sadraj

POUKE PREPODOBNOG SERAFIMA SAROVSKOG

TAMPANO IZDANJE Naslov originala: Radosti moja, Hristos Vaskrse! ivot, uda i pouke Prep. Serafima Sarovskog Blagoslov: Mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski AMFILOHIJE Izdava: SVETIGORA - Izdavaka ustanova, Mitropolije Crnogorsko-primorske Urednik: Protojerej Radomir Nikevi Prevod s ruskog: Vesna Nikevi Korice: Mirko Tolji tampa: tamparija Mitropolije crnogorsko-primorske "Sveti Vasilije Ostroki" - Niki Izdato: 2001. Mesto: Cetinje Prikazane strane: 107-194 INTERNET IZDANJE Objavljeno: 21. oktobar 2008. Izdaje: Svetosavlje.org Urednik: prot. LJubo Miloevi Osnovni format: Vladimir Blagojevi Digitalizacija: Stanoje Stankovi Korektura: Ivan Tai Dizajn stranice: Ivan Tai