Izbor lokacije logistikog centra predstavlja postupak izbora jednog od vie moguih

reenja. Problem lokacije centra moe se posmatrati na makro i mikro nivou.

Makrolokacijski nivo posmatranja analizira potencijalna mesta za razvoj centra na nivou
drave, regiona, kontinenta, dok se mikrolokacijski nivo odnosi na prostor aglomeracije,
grada, industrijskog kompleksa itd. (slika 4.1.).



Slika 1. Viefazni sistem istraivanja lokacije logistikog centra

Istraivanje broja i rasporeda logistikih centara na nacionalnom nivou je makrolokacijski
problem koji je u poslednje dve decenije bio predmet istraivanja u mnogim evropskim
zemljama. Dvofazni pristup istraivanju podrazumeva odreivanje makrolokacije,
najee uz primenu odreenih modela i metodologija, nakon ega se kao reenje lokacije
pojavljuje mesto, tj. grad u kome se primenom novih modela i postupaka odreuje
mikrolokacija. Mikrolokacija definie poloaj i povrinu terminala (centra) do detalja koji
su odreeni katastarskim i drugim planovima infrastrukture i objekata. Mikrolokacijski
problem je zadatak izbora mesta robnog terminala u lukom kompleksu, industrijskoj zoni
itd. Dvofazni pristup odreivanju lokacije na makro i mikro nivou na kraju daje jedno,
zajedniko reenje, ali postupci i kriterijumi za izbor lokacije najee se razlikuju.





4.1 Faktori izbora lokacije LC-a
Na izbor lokacije logistikog centra odnosno robnog terminala utie vie razliitih faktora
koji se u osnovi mogu posmatrati i svrstati u tri grupe (slika 4.2.):
karakteristike zahteva logistikih tokova,
karakteristike logistikog centra,
karakteristike lokacije i okruenja.
Karakteristike zahteva logistikih tokova prvenstveno treba posmatrati kroz strukturu i
karakteristike korisnika i tokova koje oni generiu, zatim kroz zahteve pojedinih
tehnologija transportnih lanaca koji se usmeravaju na terminale, kao i primenjene
logistike strategije. Struktura korisnika terminala je odreena bro-jem korisnika,
njihovom osnovnom delatnou (industrija, trgovina, ugostitelj-stvo itd.), lokacijom
osnovnih pokretaa robnih tokova, raspoloivom strukturom i tehnologijom logistikih
sistema transporta, skladitenja, pretovara itd. Korisnici mogu imati status stalnih i
povremenih klijenata terminala sa strukturom ostvarenog ili procenjenog prometa preko
terminala (t/god, t/dan, vozila/dan itd.). Pored kvantitativnih karakteristika zahteva
korisnika, veoma vana karakteristika je i njihova saobraajna povezanost u smislu
dostupnih vidova transporta. Korisnici sa velikim prometom i dobrim saobraajnim
vezama mogu imati dominantan uticaj na privlaenje lokacije terminala njihovim izvorima
logistikih tokova.















Slika 4.2. Faktori koji utiu na lokaciju logistikog centra

Lokacija terminala zavisi od broja korisnika i sigurno e rezultati biti razliiti u
situacijama kada terminal koristi iskljuivo jedan korisnik ili ako je terminal otvorenog
karaktera za vie korisnika. Tipini primer ovog faktora izbora lokacije je poslovna
koncepcija kooperacije tri firme (dve industrijske i jedne trgovake) koje funkcioniu u
okviru jedne urbane sredine na tri razliite lokacije (L
1
, L
2
, L
3
) i imaju, svaka za sebe, tri
robna terminaia (RT
1,
RT
2
, RT
3
) u okviru kojih se nalazi roba istog asortimana. Kompanije
donose odluku da umesto tri terminala imaju samo jedan terminal iju lokaciju treba
odrediti izmeu postojeih lokacija (L
1
, L
2
, L
3
) ili nove lokacije (L
i
, Lj) odakle e vriti
snabdevanje sopstvene kompanije i trgovake mree (slika 4.3.). Ovo je mikrolokacijski
problem koji se reava u skladu sa mnogim faktorima i kriterijumima bitnim za poslovnu
politiku svih kompanija koje su u kooperaciji.



Slika 4.3. Izbor mikrolokacije robnog terminala

Struktura i karakteristike tokova prvenstveno definiu koncepciju terminala, a samim tim
znaajno utiu i na izbor lokacije. U zavisnosti od dominantne zastupljenosti tokova
makrodistribucije i mikrodistribucije koji se prelamaju preko terminala zavisi i nivo
lokacijskog planiranja. Svaki terminal u konanoj varijanti reenja predstavlja
mikrolokacijski problem. Kod terminala koji se nadovezuju na tokove makrodistribucije i
lokacijski problemi imaju makrokomponentu, odnosno u tim sluajevima se pojavljuju
makro-mikro lokacijski problemi (slika 4.4.).
Tehnologije transportnih lanaca kontejnerskog, hucke pack i Ro-Ro saobraaja utiu,
zbog svoje specifinosti, i na generisanje i na izbor lokacije terminala. Unimodalnost
ili multimodalnost u transportnim tokovima odreuje stepen gravitacije terminala ka
lokaciji koja mora da obezbedi povezivanje vie vidova transporta. Trimodalni
terminali u kombinovanom transportu drum-eleznica-reka gravitiraju ka lukim
kompleksima u kojima je mogue obezbediti interakciju izmeu tri vida transporta.
Sam naziv logistike strategije logistiki outsourcing, bavi se lokacijskim pro-blemom.
Logistiki outsourcing se tokom svoje evolucije od 1PL, 2PL, 3PL do 4PL i 5PL
bavio dislokacijom logistikih i prateih aktivnosti prvenstveno od firme ija osnovna
delatnost nije logistika na firme specijalizovanih logistikih provajdera. Na taj nain se
skladini, transportni i ostali logistiki sistemi dislociraju, ponekad iz industrijskih





kompleksa ili uih urbanih zona na nove lokacije, odnosno logistike centre. Lokacija
logistikih centara se prilagoava potrebama i obimu zahteva logistikog outsourcinga u
gravitacionoj zoni centra.



Slika 4.4. Struktura i karakteristike tokova kao faktor lokacije terminala

Karakteristike logistikog centra, kao to su: pripadnost logistikoj mrei, struktura
centra, vlasnitvo, kao i razliite prostorne, tehnoloke i finansijske performanse centra,
znaajno utiu na izbor lokacije. Pripadnost logistikoj mrei je faktor koji utie na
makro-mikro lokacijske probleme, mada je uloga terminala u logistikoj mrei
prvenstveno makrolokacijski problem. Terminali u intermodalnim mreama se
strukturno i funkcionalno odreuju kao: poetni, zavrni, sabirni, distributivni, glavni,
linijski, tranzitni, usputni itd. Odreivanje mesta i uloge terminala u mrei predmet je
lokacijskih modela.
Terminal (centar) je sistem sa veim brojem podsistema. Struktura terminala odreuje se
na bazi zahteva robnih i transportnih tokova i prateih poslovnih aktivnosti. Svaki
podsistem u prostorno-fizikom smislu moe biti integralno analiziran i definisan sa
aspekta obaveze ukljuivanja u jedinstven prostor. Recimo da je za funkcionisanje
logistikog centra (terminala) neophodno prisustvo (n) podsistema. Njihova
funkcionalna povezanost ne znai i obavezu prisustva na jednoj lokaciji. Tako se neki
podsistemi mogu nai i na drugim lokacijama ili se u nekom obliku ispomoi mogu
nai kod nekog drugog korisnika u neposrednoj blizini (slika 4.5.). Tipini primeri
dislociranih podsistema su drumske vage, specijalna skladita za odreene vrste roba
itd. Prilikom izbora lokacije terminala mora se voditi rauna o podsistemima koji se
mogu koristiti, a ne nalaze se na planiranoj lokaciji.
Tehnoloke i prostorne performanse sistema terminala su posledica projektant skih
aktivnosti i neretko su uslov za izbor lokacije. Tehnologija zahteva odreenu
infrastrukturu, objekte i mogunost prikljuka na njih (voda, struja, gas, kanalizacija itd.).
Geometrija i potrebna povrina terminala su parametri na bazi kojih se biraju
potencijalne lokacije, posebno u sluaju tipskih tehnologija terminala.
















Slika 4.5. Struktura logistikog centra kod dislokacije podsistema

Vlasniko-organizacione performanse odreuju stepen pripadnosti i pribliavanja
terminala korisnicima.
Finansijske performanse utiu na odluku o opravdanom i finansijski moguem
aranmanu aktiviranja odreene lokacije za izgradnju terminala. Cena aktiviranja
odreene lokacije u funkciji rada terminala i ekonomska opravdanost investiranja su
faktori lokacijskog odluivanja.
Postojei prostorni i urbanistiki planovi, vaee zakonodavstvo, socijalni faktori,
geografske, geoloke, infrastrukturne, klimatske, saobraajno-logistike karakteristike i
performanse okruenja predstavljaju znaajne faktore za izbor lokacije terminala -
logistikog centra.
Prostornim i urbanistikim planovima su definisane potencijalne lokacije, namena
povrina i uslovi aktiviranja lokacije za potrebe terminala. Geografsko-prostorne
karakteristike odreenog podruja ili regiona najee definisu trite i robne tokove
na tritu, a samim tim odreuju i broj, veliinu i lokaciju logistikih centara.
Infrastrukturne i geoloke karakteristike okruenja su mikrolokacijski faktori koji
omoguavaju, spreavaju i l i u razliitim varijantama daju prednost odreenoj lokaciji.
Nedostatak infrastrukturne mree na nekoj lokaciji moe biti ograniavajui faktor
koji se odreenim finansijskim sredstvima moe prilagoditi zahtevima razvoja terminala.
Saobraajno-logistike karakteristike okruenja esto presudno deluju na izbor lo-
kacije terminala. Terminali zahtevaju dobar poloaj i prikljuak na saobraajnu








Postoje
i
prostor
ni i
urbanist
iki
planovi,
vaee
zakonod
avstvo,
socijaln
i
faktori,
geograf
ske,
geolok
e,
infrastr
ukturne
,
klimatsk
e,
mreu transportne koridore. Makrolokacijski gledano, robno-transportni centar na
transportnom koridoru ili transportnim osama ima razvojni prioritet. Razvoj
distributivnih centara u kompleksu logistikog centra je povoljno reenje zbog svih
osnovnih logistikih i prateih podsistema koji se nalaze na lokaciji LC-a.
Klimatski uslovi i ekoloki standardi najee deluju na projektna reenja robnog
terminala, ali vrlo znaajno utiu i na izbor lokacije. Posebno kod roba koje mogu
imati nepovoljno dejstvo na ivotno okruenje, zahtevaju se lokacije sa povoljnom
ruom vetrova, lokacije koje su udaljene od gusto naseljenih urbanih sredina itd.
Robni terminaii se izvlae na lokacije uz obodne saobraajnice urbanih sredina zbog
zaustavljanja i zabrane kretanja tekih teretnih vozila kroz ue gradske zone.
Konsolidacija roba i pretovar na manja, ekoloski prihvatljivija vozila dovodi do
znaajne redukcije emisije tetnih gasova, estica i buke.
Zakonske odredbe privlae tokove ili propisuju zabrane korienja zemljita za
razvoj terminala. Tako na primer, zakon o slobodnim zonama definie lokaciju
izgradnje zone u sklopu logistikih centara, meunarodnih luka i vazdunih pristanita.
Jedna od funkcija zona je transportna delatnost.
Drutveno-socijalna i kulturna obeleja su deo makrolokacijskih problema razvoja
logistikog sistema. Krajnji cilj analize ovih faktora je procena njihovog uticaja na
kvalitet logistike usluge, na komponente vremena isporuke, tanost, pouzdanost,
fleksibilnost itd.
Privredno-organizacione karakteristike mogu imati i makrodimenziju i mikrodimenziju
pri izboru lokacije. Prisustvo jakih privrednih sistema i menadmenta preduzea, te
specijalizovanih logistikih provajdera 3PL i 4PL u okruenju potencijalne lokacije
mogu presudno delovati na izbor mesta za razvoj terminala. Prisustvo jakih privredno-
organizacionih subjekata iz oblasti logistike, menadmenta i informacionih tehnologija je
garant uspenog razvoja logistikog centra.

4.2 Gravitaciona zona LC-a

Gravitaciona zona logistikog centra je prostor sa kojeg se pokreu robno-transportni
tokovi koji u jednoj fazi svog kretanja prolaze kroz LC. Gravitaciona zona je odreena
brojem, strukturom i lokacijom korisnika logistikih i prateih usluga koje tritu nudi
logistiki centar. Jedan LC moe imati razliite zone privlaenja za razliite robno-
transportne tokove, tehnologije transportnih lanaca i razliite vrste usluga. Na
definisanje gravitacionih zona robnog terminala utiu faktori koji od zone prave
promenljivu veliinu tokom vremena eksploatacije terminala. Ovde emo izdvojiti
neke od najvanijih faktora:
Struktura sistema i usluga u LC-u. LC je sistem koji ima svoje podsisteme u
okviru kojih se pruaju usluge svim vrstama robnih i transportnih tokova. Usluge
za robu (pretovar, skladitenje, pakovanje, sortiranje, obeleavanje, hlaenje,
carinjenje itd.), za transportna sredstva, ljude itd. su proizvod logistikog centra.
Sa poveanjem kvaliteta logistike usluge u centru poveava se i stepen
privlaenja korisnika, a samim tim moe doi i do poveanja gravitacione zone.
Strukturu sistema i usluga u centru moemo prihvatiti kao magnet ije polje
dejstva (gravitaciona zona) zavisi od broja i kvaliteta usluga.
Gravitaciona zona
logistikog centa je prostor sa
kojeg se pokreu robno-
transportni tokovi koji u
jednoj fazi svog kretanja
prolaze kroz RTC.
Korisnici usluga centra, generatori robno-transportnih tokova. Okruenje centra
je privredni sistem koji i pokree robne, materijalne, transportne tokove. Centar
daje uslugu za odreenu kategoriju roba, recimo roba koje zahtevaju temperaturni
reim uvanja i transporta. Za svaku vrstu i kategoriju robe i zahtevane usluge
potrebno je identifikovati zone i u njima strukturu, broj i veliinu zahteva
potencijalnih korisnika. Zone u kojima postoje korisnici usluga su potencijaine
zone privlaenja gravitacije.
Robno-transportni tokovi. Robno-transportni tokovi imaju svoj poetak i kraj, kao
i put koji povezuje dve take. Kako da se na tom putu nae i logistiki centar,
pitanje je transformacije tokova i mogunost terminala da ih privue. Smer, pravac
i struktura tokova su parametri koji odreuju mogunost privlaenja.
Geopolitiki poloaj regiona u kome se nalazi LC. Geografski poloaj mesta na
kome se planira razvoj centra odreuje, u prostorno-privrednom smislu, zone
gravitacije korisnika centra sa pojedinih podruja. Kada se geografskom poloaju
dodaju i politike odrednice, onda se dobija vrlo jak faktor koji utie na
usmeravanje privrednih tokova, a samim tim i na robno-transportne tokove u
okviru ili prema pojedinim geopolitikim celinama. Geopolitiki faktor utie na
meunarodne uvozno-izvozne i tranzitne tokove.
Transportni koridori. Transportni koridori su posledica privrednih tokova,
geografskog poloaja, transportnih tokova i infrastrukture. Koridori su sami po
sebi sistemi kojima gravitiraju robno-transportni tokovi. Logistiki centar na
transportnom koridoru ima iste ili sline zone gravitacije kao koridor.
Saobraajno-transportna povezanost logistikog centra sa potencijalnim
korisnicima je izuzetno jak faktor pri odluivanju o usmeravanju tokova na centar.
Postojanje potencijalnog korisnika i tokova nisu dovoljno jak razlog za
usmeravanje robe na centar ako on nije adekvatno saobraajno povezan sa
korisnikom. Uvoenjem kontejnerskih brodskih linija iz jadranskih luka za velike
kontejnerske terminale u Americi, Dalekom istoku itd. direktno se kreira
gravitaciona zona posmatrane luke kontejnerskog terminala.
Status logistikog centra, gustina togisticke mreze. Hub terminali i gateway
terminali imaju svoje gravitacione zone koje svakako nisu iste kao zone
privlaenja terminala sa lokalnim statusom u feeder mrei. Poveavanjem gustine,
terminali u mrei dele, preklapaju i suavaju gravitacione zone jer stvaraju
konkurentske usluge koje selektivno deluju na korisnike.

Kada se govori o gravitacionim zonama, pojavljuju se pojmovi koji na neki nain
pribliavaju odreena obeleja zona privlaenja. Tako se mogu sresti sledei pojmovi:
ua i ira gravitaciona zona terminala,
zona jake, slabe i podeljene preferencije tokova,

potencijalna, planirana, oekivana i stvarna trita robnih tokova koji gravitiraju
ka logistikom centru,
stalna i promenljiva trita - zone privlaenja tokova,
male, srednje i velike zone gravitacije terminala, logistikog centra.

Svi ovi pojmovi se bave prostornim aspektom i stepenom, dinamikom privlaenja
korisnika i robno-transportnih tokova.
Analiza veliine ue gravitacione zone logistikog centara pokazuje da se one kreu u
radijusu od 50 do 200 km, u zavisnosti od lokacije robno-transportnog centra, privrednog
zalea itd. Ua gravitaciona zona terminala za ivu stoku u Luci Bar je bila do 500 km,
a ira gravitaciona zona do 1000 i vie kilometara, za transportne tokove koji su
usmeravani prema afrikim zemljama i zemljama mediteranskog podruja i Bliskog
istoka. Ka kontejnerskom terminalu u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati) gravitira
oko 100 brodskih kontejnerskih linija koje povezuju Severnu Ameriku i Evropu sa
zemljama Dalekog istoka i Australijom.
4.3 Kriterijumi za izbor lokacije LC-a

Veliki broj i heterogenost lokacijskih faktora jasno ukazuje da su lokacijski problemi
interdisciplinarnog karaktera i da esto zahtevaju primenu kompleksnih procedura pri
izboru reenja. Uopteno posmatrano, lokacijski problemi su predmet mnogostrukih
istraivanja u razliitim oblastima. Mnogobrojne su i metodologije i modeli koji su
posveeni ovoj problematici. Kriterijum je komponenta koja je prisutna u skoro
svim postupcima izbora lokacije logistikih centara, bez obzira na primenjenu
metodologiju i model. Kao to je ve pomenuto, postupak izbora lokacije logistikog
centra moe biti izveden dvofazno, sa dva nivoa posmatranja makrolokacijski i
mikrolokacijski postupak. I makro i mikro nivo posmatranja zahtevaju definsanje
skupa kriterijuma koji se delimino ili potpuno mogu razlikovati i podudarati (slika
4.6.).


Slika 4.6. Dvofazni pristup prilikom izbora lokacije LC-a







kriterijumi za
izbor lokacije






Na bazi strukture problema i kriterijuma pristupa se izboru i primeni metodologije i
modela optimizacije kao i vrednovanju lokacijskih reenja. Postupak biranja
kriterijuma za definisanje lokacije terminala moe biti razliit, od ekspertskih ocena
do hijerarhijskog generisanja kriterijuma prema interesnim grupama, pojedinim
uesnicima donosiocima odluke, njihovim interesima i ciljevima.
Kriterijumi se mogu generisati i svrstati prema razliitim aspektima posmatranja sistema i
donosioca odluke. Izbor kriterijuma moe imati primesu subjektivnosti donosioca odluke.
Za izbor lokacije logistikog centra, kriterijume je mogue grupisati na tri nacina:
Prema interesnim grupama koje imaju mogunost donoenja odluka i mogu
uticati na koncept razvoja terminala. Tu pre svega spadaju korisnici terminala i
usluga, vlasnici i investitori, operateri, kao i drutvo, posmatrano kroz drutveno-
upravljake institucije i udruenja, do pojedinaca, stanovnika itd.
Prema tipu kriterijuma i njegovoj pripadnosti jednom od sledeih podruja:
tehnolokom, ekonomskom, organizacionom, tehnikom, zakonsko-
regulativnom itd.
Prema nivou posmatranja, na kriterijume za odreivanje makrolokacije i
mikrolokacije terminala.

Lokacija za izgradnju logistikog centra robnog terminala mora da bude u skladu sa
potrebama korisnika terminala i drutveno-privrednih sistema na uzem i irem podruju.
Korisnici od logistikog centra oekuju, pre svega, kvalitet logistike usluge i nisku
cenu usluge. Poeljno je da centar terminal bude to blii korisnicima, ako je
otvorenog tipa da bude dostupan za sve vrste roba, da integrie vie vidova transporta, da
daje mogunost ukljuivanja u internacionalnu transportnu mreu itd. (tabela 4.1.).
Terminal se kao sistem u privrednom okruenju mora posmatrati kao profitni centar
sa svim elementima koji direktno i indirektno utiu na rezultate Cost-Benefit analize. To
znai da terminal mora biti na lokaciji sa jakim privredno-logistikim okruenjem koja
e privui robne, transportne tokove i sve ostale pratee delatnosti koje daju podrku
ovim tokovima (servisni sistemi, ugostiteljstvo, trgovina, pote, banke, osiguravajua
drutva, carinske slube itd.). Stepen izgraenosti infrastrukture, prisustvo podsistema
koji omoguavaju sinergijske efekte, mogunost proirenja, zakonska regulativa i
mogunost efikasnog aktiviranja lokacije bez vlasnikih i drugih zakonskih
ogranienja su vrlo bitni kriterijumi koje uzimaju u obzir investitori, vlasnici terminala.
Kvalitetna povezanost sa drugim logistikim centrima i mogunost ukljucivanja u
nacionalnu i internacionalne logistike mree su takoe vani kriterijumi odluivanja. Od
izuzetne vanosti za terminal je poloaj u odnosu na glavne transportne ose, koridore ili
saobraajnice u okviru urbanih sredina.
Drutvo i drava ele da terminal pospei razvoj svih delatnosti, da bude u funkciji
razvoja celokupnog sistema, da titi i sauva prirodne resurse. Poeljno je i potrebno da
se terminal uklopi u okruenje, da bude u skladu sa prostornim i urbanistikim
planovima na posmatranoj lokaciji, da se uklapa u razvojne planove na svim nivoima,
od gradskog ili regionalnog do nacionalnog ili internacionalnog nivoa planiranja.






INTERESNE GRUPE
KORISNICI TERMINAL DRUTVO

1. POILJAOCI, PRIMAOCI;

2. PEDITERI, AGENTI;

3. TRANSPORTNE KOMPANIJE;

4. LOGISTIKI PROVAJDERI;

5. INTERMODALNI
TRANSPORTNI OPERATERI;

6. PRIVREDNO-USLUNE
KOMPANIJE;

7. UDRUENJA IZ OBLASTI
LOGISTIKE, KOMBINOVANOG
TRANSPORTA ITD.


1. INVENSTITOR;

2. VLASNIK;

3. OPERATER.

1. DRAVNA UPRAVA;

2. REGIONALNA UPRAVA;

3. GRADSKA UPRAVA;

4. PRIVREDNI SISTEMI;

5. STANOVNITVO;

6. OSTALE ORGANIZACIJE.
KRITERIJUMI
KORISNIKOG SISTEMA
KRITERIJUMI SISTEMA
TERMINALA
KRITERIJUMI DRUTVENOG
SISTEMA

1. logistiki trokovi; (transport,
skladitenje, zalihe)
2. vreme isporuke robe,
transporta;
3. pouzdanost isporuke;
4. dostupnost terminala, centra;
5. obuhvatnost, struktura
ponude;
6. integrisanost vidova
transporta;
7. pristup svim robama;
8. mogunost ukljuivanja u
logistike mree (intermodalne
transportne mree);
9. udaljenost korisnika od
terminala;
10. itd.


1. stepen razvoja infrastrukture;
2. poloaj u odnosu na transportne
pravce, ose, koridore;
3. mogunost dobijanja
znaajnijeg statusa u mrei;
4. stepen razvoja privrednog
centra;
5. stepen razvoja logistikog
sistema;
6. sinergija sa postojeim
logistikim i privrednim
aktivnostima;
7. sinergija sa spoljnim stratekim
inicijativama;
8. stepen izgraenosti kapaciteta
sistema;
9. raspoloivost zemljita za
budui razvoj i proirenja;
10. zakonska regulativa, vlasnitvo
zemljita;
11. mesto u logistikom lancu;
12. veza sa drugim terminalima,
logistikim centrima;
13. tetni uticaj okruenja na
terminal;
14. itd.


1. usklaenost sa prostornim
planovima;
2. usklaenost sa strategijom
privrednog razvoja;
3. usklaenost sa planovima
regionalnog, evropskog razvoja
intermodalnog transporta;
4. uticaj na privredni razvoj
regiona;
5. energetska potronja;
6. zatita resursa;
7. zakrenost drumskih
saobraajnica na globalnom i
lokalnom nivou;
8. ekoloki kriterijumi: emisije
gasova, buka, vibracije;
9. vizuelno uklapanje u
okruenje;
10. eksterni trokovi;
11. zatita saobraajne
infrastrukture;
12. korienje zemljita;
13. bezbednost saobraaja;
14. pristupanost gradskim
zonama (CBD);
15. uticaj na posebne, osetljive
zone (nacionalni parkovi,
izvorita vode i sl.);
16. naruavanje okruenja;
17. itd.

Tabela 4.1. Kriterijumi izbora lokacije sa aspekta interesnih grupa
Kriterijumi koji su navedeni i prikazani u tabeli 4.1. ne ine potpun skup moguih
kriterijuma koji se primenjuju u reavanju lokacijskih problema. Pomenuti kriterijumi se
na sledeem nivou mogu ralaniti na potkriterijume, a u zavisnosti od sistema koji se
posmatra, modelira. Tako se, recimo, trokovi transporta, kao deo logistikih trokova,
mogu ralaniti na trokove lokalnog sabirnog transporta, lokalnog distributivnog
transporta u gravitacionoj zoni terminala, trokove daljinskog transporta izmeu
terminala u logistikoj mrei, trokove transporta kontejnera, izmenljivih transportnih
sudova itd. Stepen ralanjivanja kriterijuma zavisi od konkretne postavke lokacijskog
problema. Pored toga to nisu pomenuti svi kriterijumi, ni svi oni koji su navedeni ne
moraju biti primenjeni za konkretne lokacijske probleme. Pri izboru kriterijuma bitna je
njihova mo u pogledu selektivnog delovanja na alternativna reenja lokacije robnih
terminala.
Generisanje i svrstavanje kriterijuma prema tehnolokom, ekonomskom, ekolokom,
zakonsko-regulativnom, organizacionom i tehnikom karakteru daje mogunost selekcije
i uoavanja nedostataka lokacijskih alternativa sa aspekta znaajnih podruja za razvoj
terminala (tabela 4.2.).

TEHNOLOKI EKONOMSKI ORGANIZACIONI

1. intenzitet robnih, transportnih
tokova;
2. dostupnost terminala centra;
3. udaljenost od korisnika;
4. vreme isporuke robe;
5. dostupnost tehnologija i vrsta
robe;
6. povezanost sa vie vidova
transporta;
7. dostupnost terminala
intermodalnog transporta;
8. itd.


1. trokovi logistike (transport,
skladitenje, zalihe, itd.);
2. trokovi aktiviranja lokacije;
3. investicije izgradnje prilaznih
saobraajnica i infrastrukture;
4. neto sadanja vrednost;
5. interna stopa rentabilnosti;
6. period povraaja sredstava;
7. gravitacija ekonomski
razvijene privrede;
8. itd.


1. prisustvo logistikih
provajdera (3PL, 4PL, 5PL);
2. prisustvo intermodalnih
transportnih operatera;
3. mogunost organizacije
linijskih veza u eleznikom,
vodnom transportu;
4. predstavnitva, udruenja,
drutva iz oblasti transporta i
logistike;
5. itd.
TEHNIKI EKOLOKI
ZAKONSKO-
REGULATIVNI

1. geoloke karakteristike
lokacije;
2. infrastrukturna mrea (struja,
voda, kanalizacija, itd.);
3. tehnike mogunosti
povezivanja sa saobraajnom
infrastrukturom eleznikog,
vodnog transporta;
4. itd.



1. aero zagaenje;
2. buka i vibracije;
3. opasni materijali;
4. opasne robe;
5. uticaji okruenja na robu u
terminalu;
6. uticaji robe i procesa u
terminalu na okruenje;
7. itd.

1. uklapanje u prostorno-
urbanistike planove;
2. mogunost vlasnikog
regulisanja zemljita i objekta;
3. usklaivanje sa zakonima koji
reguliu prisustvo, udaljenost i
zatitu okruenja i terminala,
kontrolu i status robe u
terminalu;
4. opasna roba;
5. itd.


Tabela 4.2. Kriterijumi izbora lokacije prema pripadnosti podruju


Pri izboru njihova mo u pogledu
selektivnog delovanja na
alternativna reenja lokacije
robnih terminala.
Ovaj pristup daje mogunost opteg sagledavanja prednosti i nedostataka potencijalnih
lokacija. Izbor kriterijuma iz svih grupa jeste garancija njegove uspene izgradnje,
razvoja i odrivosti. Svaka lokacijska metodologija ili model koji je baziran na jednoj
ili dve grupe pomenutih kriterijuma predstavlja parcijalan postupak izbora lokacije
logistikog centra robnog terminala.

4.4 Algoritam rasijecanja za definisanje lokacije jednog LC-a

Algoritam rasecanja je pogodan za primenu u uslovima kada je broj korisnika u
distributivnom sistemu relativno mali i kada za proraune nije mogue koristiti raunar.
Pri reavanju ovakvih problema uobiajeno je da se distributivni sistem predstavi
mreom gde vorovi predstavljaju korisnike, a grane potencijalne veze izmeu korisnika.
Svakom voru pridruuje se karakteristika koja govori o ukupno potrebnoj koliini robe
koju treba dopremiti, a grani podatak koji opisuje neku od karakteristika relevantnih za
odvijanje prevoznog procesa.

4.5 Prodrljivi algoritam za definisanje lokacije jednog LC-a

Prodrljivi (heuristiki) algoritam se moe koristiti za optimizaciju u distributivnim sistemima
sa veim brojem korisnika i u osnovi se sastoji iz dva dela. Prvi deo posveen je pronalaenju
najkraih rastojanja izmeu svih vorova na mrei, dok se drugi odnosi neposredno na
identifikovanje mesta koncentracije. Ceo postupak se moe opisati kroz osam osnovnih koraka.

KORAK 1: Formira se matrica polaznih rastojanja izmeu pojedinih vorova mree
0
ij
L . Za
vorove koji nisu direktno povezani polazno rastojanje je beskonano.

KORAK 2: Formira se matrica koja govori o vorovima prethodnicima
0
ij
P na putu
izmeu vora i i vora j. Element matrice ij ukazuje na vor koji prethodi voru j na putu
do vora i. lan matrice ij ima vrednost i ako postoji direktna veza izmeu vora i i vora
j. U ostalim sluajevima vor prethodnik ne postoji.

KORAK 3: Ispituje se da li vor k(k=1...n), ukoliko se ukljui u put izmeu dva vora,
prethodno definisani put skrauje. Ovo se realizuje tako to se za svaki vor k pravi nova
matrica rastojanja. Elementi matrice dobijaju se na osnovu izraza: | |
1 1
, min

+ =
k
kj
k
ij
k
ij
k
ij
L L L L

KORAK 4: Paralelno se prave i matrice vorova prethodnika. Promene u matrici
vorova prethodnika se realizuju na osnovu izraza:

k P
P P
k
ij
k
ij
k
ij
=
=
1
uz uslov
1
1

=
=
k
ij
k
ij
k
ij
k
ij
L L
L L


KORAK 5: ako je k=n, odnosno ako su ispitana poboljanja koja unose svi vorovi,
prelazi se na korak 6, u protivnom vraa se na korak 3.

KORAK 6: Svaki element kolone matrice rastojanja mnoi se zahtevima za robom
generisanim u voru i, tj.

=
=
k
i
ij i
L Q F
1
) (

KORAK 7: Sabiraju se svi elementi svih redova matrice dobijene u koraku 6. Kao rezultat sabiranja
dobija se vrednost funkcije cilja koja bi se ostvarila da se logistiki centar nalazi na lokaciji koja
odgovara tekuem redu matrice.
KORAK 8: Red sa minimalnim zbirom ukazuje na vor u koji treba postaviti
logistiki centar.

=
=
k
i
ij i
L Q F
1
) ( min

4.6 Teini algoritam za definisanje lokacije jednog LC-a

Teini algoritam korisnike locira tako to ih povezuje sa prethodno utvrenim
koordinatnim sistemom, pa se veze izmeu njih ostvaruju najkraim putem, a ne realnim
saobraajnicama. Model se moe primenjivati kada, zvog velikih rastojanja, realne
saobraajne veze postaju priblino jednake najkraim putevima izmeu korisnika, ili kada
postojanje realnih saobraajnica nije relevantno.
U ovim okolnostima ukupni transportni rad, ili neki drugi kriterijum optimizacije, se
moe proraunati pod uslovom da je skladite smeteno na lokaciju sa koordinatama X i
Y, korienjem sledee funkcije:

=
+ =
k
i
i i i Y X
Y Y X X Q L
1
2 2
,
) ( ) (

Ova funkcija ima minimum za iste vrednosti kao i funkcija:

| |
2 2
1
,
) ( ) ( Y Y X X Q L
i i
k
i
i
w
Y X
+ =

=


pa se koordinate mesta na koje treba locirati centar dobijaju iz uslova:


= =
= =
c
c
k
i
k
i
i i i
w
Y X
Q X X Q
X
L
1 1
,
0 2 2


= =
= =
c
c
k
i
k
i
i i i
w
Y X
Q X Y Q
Y
L
1 1
,
0 2 2

Tako da mesto na koje treba locirati skladite ima koordinate:

=
=

=
k
i
i
k
i
i i
Q
X Q
X
1
1

=
=

=
k
i
i
k
i
i i
Q
Y Q
Y
1
1


I pored toga to to nije uobiajeno, mesta na kojima se nalaze korisnici mogu se dobiti i
na osnovu njihovog meusobnog rastojanja. U ovom sluaju se jedan od korisnika
postavlja u koordinatni poetak dok se koordinate ostalih korisnika pronalaze
jednostavnim primenjivanjem zakonitosti ravanske trigonometrije.