Svetska trgovina

Svetska trgovina jedan je od mnogih oblika me|unarodnih ekonomskih odnosa. Ostali oblici me|unarodnog poslovanja obuhvataju razmenu usluga, me|unarodna kretanja kapitala, direktne inostrane investicije i me|unarodnu proizvodnju.

4.1

Teorijska obja{njenja

Motiv me|unarodne trgovine je pro{irenje tr`i{ta (sa doma}eg na svetsko). Veliko svetsko tr`i{te dozvoljava podelu rada i specijalizaciju u proizvodnji, porast produktivnosti rada. Specijalizovana proizvodnja, velikog obima za svetsko tr`i{te, donosi ekonomiju obima, smanjenje jedini~nih tro{kova i porast konkurentnosti. Od takvog uklju~ivanja u svetsko tr`i{te nastaju stati~ke i dinami~ke koristi. Stati~ka korist nastaje pri otvaranju do tada zatvorene privrede koja je (delom neefikasno) proizvodila sve za svoje potrebe. Tada se izvozom mogu platiti jeftiniji uvozni proizvodi koji zamenjuju neefikasno proizvo|ena doma}a dobra. Time se mogu}a potro{nja u zemlji pove}ava. Dinami~ke koristi nastaju iz neprekidnog pobolj{anja upotrebe faktora proizvodnje (alokacije resursa) napu{tanjem neefikasnih proizvodnji i ulaganjem resursa u najefikasniju upotrebu. Kriterijumi po kojima se pojedine zemlje specijalizuju u svetskoj privredi menjali su se zajedno sa promenama u ekonomskoj teoriji. Teorija spoljne trgovine je izbor strukture proizvodnje i izvoza u nekoj zemlji obja{njavala apsolutnim, a kasnije relativnim (uporednim) tro{kovima. Po Adamu Smith-u na svetsko tr`i{te se mogu plasirati samo proizvodi u ~ijoj proizvodnji data zemlja ima apsolutne prednosti u tro{kovima proizvodnje (apsolutno ni`e tro{kove od drugih proizvo|a~a u svetu). Pokazalo se, me|utim, da u svetskoj robnoj razmeni u~estvuju i zemlje koje nemaju apsolutnih tro{kovnih prednosti i da su im partneri u razmeni upravo zemlje sa apsolutnim prednostima. Ovaj fenomen objasnio je David Ricardo uz

Svetska trgovina

pomo} teoreme komparativnih tro{kova. Po njoj, zemlja koja nema apsolutne prednosti (jer su joj tro{kovi proizvodnje svih dobara iznad onih u svetu) nije podjednako neefikasna u proizvodnji svih dobara. Kod onih proizvoda gde je najmanje skupa le`i njena komparativna prednost. Isto va`i za zemlju sa apsolutnim prednostima u celoj njenoj proizvodnji. Ni njena efikasnost nije podjednaka u proizvodnji svih dobara. Njoj bi se isplatilo da sve resurse ulo`i u proizvode u kojima je najefikasnija (uporedna prednost) a napusti proizvodnju u kojoj je manje efikasna (iako ima apsolutnu prednost). Izvozom prvih dobara }e obezbediti uvoz drugih. I to iz zemalja koje za proizvodnju te robe nemaju apsolutne prednosti. Teorije apsolutnih i komparativnih tro{kova bile su zasnovane na shvatanju da se isti proizvodi proizvode po razli~itim proizvodnim funkcijama (sa razli~itim proporcijama faktora proizvodnje) zbog ~ega su i tro{kovi proizvodnje razli~iti. E. Heckscher, B. Ohlin i P. Samuelson su teoriju komparativnih prednosti postavili na drugu osnovu. Po{li su od konstatacije da se ve}ina standardnih proizvoda svetske trgovine proizvodi po istoj proizvodnoj funkciji (najbolja tehnologija). Iz toga sledi da }e zemlje imati komparativne prednosti u dobrima za ~iju proizvodnju imaju najpovoljniju strukturu raspolo`ivih faktora proizvodnje. U stvarnosti su pretpostavke o perfektnoj konkurenciji, konstantnim tro{kovima, homogenim i nedeljivim proizvodima, nepostojanju eksterne ekonomije i asimetrije informacija, odavno opovrgnute. Kada su prihva}ene pretpostavke imperfektne i monopolske konkurencije, postojanja ekonomije obima i eksternih ekonomija, kao i diverzifikacije proizvoda, svetska trgovina je dobila i neka nova obja{njenja. Jedno takvo obja{njenje je intraindustrijska razmena. U ranijoj teoriji komparativne prednosti su se iskazivale na nivou proizvodnih grana (metalurgija, hemija, tekstil, prehrambeni proizvodi) te je iz toga nastala razmena proizvoda razli~itih grana, intergranska razmena. Nove pretpostavke pokazuju da specijalizacija i ekonomija obima unutar pojedinih grana (automobilska industrija) dovodi do razmene proizvoda istih grana, do intraindustrijske razmene. Ona danas ~ini ve}inu svetske robne razmene. U mnogim slu~ajevima kada nije bilo ubedljivog obja{njenja za{to neka zemlja proizvodi i izvozi odre|eni proizvod, ispostavilo se da je u pitanju bio fenomen aglomeracije. To je okupljanje, na jednom relativnom malom prostoru, velikog broja preduze}a iste ili komplementarne delatnosti. U po~etku ih privla~i tr`i{te, a zatim dolaze zbog dobre ponude kvalifikovane radne snage, specijalizacije i ekonomije obima, eksterne ekonomije i neformalnog preno{enja tehnolo{kog znanja. U mnogim zemljama takve aglomeracije (klasteri) u visokoj meri u~estvuju u izvozu.

Institucionalni okvir svetske trgovine O intraindustrijskoj razmeni i fenomenu aglomeracije detaljnije govori i deo teksta u drugoj glavi ove knjige.

4.2

Institucionalni okvir svetske trgovine

Svetska trgovina se dugoro~no br`e pove}ava nego proizvodnja u svetu (izuzev u ratnim i sli~nim uslovima). Svetskom trgovinom nisu ravnomerno zahva}eni svi regioni sveta. Svetska trgovinska organizacija (STO) svetsku trgovinu prati po slede}im regionima: Severna Amerika, Ju`na Amerika, Zapadna Evropa, Centralna Evropa i Zajednica nezavisnih dr`ava i Balti~ke zemlje, Afrika,Srednji Istok, Azija. Grafikon 4.1 ^lanstvo Svetske trgovinske organizacije

Members Observers Other

Svetska trgovinska organizacija je u 2000. godini imala 146 zemalja ~lanica i jedan broj sa statusom posmatra~a. U STO se donose me|unarodni sporazumi i nadzire njihovo sprovo|enje u ~etiri oblasti. 1. U robnoj razmeni STO je preuzela ceo raniji GATT (Op{ti sporazum o carinama i trgovini). Zemlje ~lanice su du`ne da primenjuju samo carinsku za{titu, da svoje carine vezuju (isklju~uju}i pove}anje), da svim drugim ~lanicama STO

Svetska trgovina

odobre primenu klauzule najpovla{}enije nacije, kao i da u odre|enoj meri primenjuju princip nacionalnog tretmana. Prvi princip garantuje primenu carinske tarife sa ni`im stopama carine na robu iz zemalja ~lanica STO, a drugi pravo njihovih preduze}a da u drugim zemljama ~lanicama posluju pod istim uslovima kao doma}a preduze}a. 2. Op{ti sporazum o trgovini uslugama (GATS) ure|uje osnivanje preduze}a za pru`anje usluga u zemljama ~lanicama STO, njihov nacionalni tretman i druge uslove pru`anja usluga. 3. Sporazum TRIPS ure|uje mere koje se ti~u za{tite intelektualne svojine, u meri u kojoj se ti~e robne razmene. 4. Sporazum TRIMS se odnosi na mere koje uti~u na polo`aj preduze}a stranih investitora. Isklju~uje postavljanje zahteva kao {to su upotreba doma}ih materijala, izvoz odre|enog dela proizvodnje i sli~no. Grafikon 4.2 Stepen otvorenosti nacionalnih privreda

0 - 30 30 - 60 60 - 100 100 Data not avail.

STO vodi ra~una o periodi~nim rundama sni`enja carina i o primeni sporazuma o poljoprivredi i o tekstilu. Poljoprivreda je prakti~no bila izvan GATT i visoko za{ti}ena u razvijenim zemljama. Sporazum donosi prevo|enje svih

Trendovi u svetskoj trgovini instrumenata za{tite poljoprivrede na carine (tarifikacija), a zatim sni`enje tih carina. Uvoz tekstila u razvijene zemlje je bio ograni~en koli~inski i takozvanim sporazumima o samoograni~enju izvoza.1 Sporazum o tekstilu treba postepeno da uvede trgovinu tekstilom u redovne uslove GATT.

4.3

Trendovi u svetskoj trgovini

Br`i rast svetske trgovine od proizvodnje pokazuje da se stepen otvorenosti nacionalnih privreda pove}ava. Svetska trgovinska organizacija stepen otvorenosti meri odnosom zbira izvoza i uvoza robe i usluga jedne zemlje prema njenom bruto doma}em proizvodu (GDP). Iako se ovom pokazatelju mo`e prigovoriti sa stanovi{ta metodologije izra~unavanja dru{tvenog proizvoda (u koji ulazi samo razlika izvoza i uvoza), ovaj pokazatelj ne iskrivljuje relativne odnose u stepenu otvorenosti zemalja. Najve}i broj zemalja ima zbir izvoza i uvoza robe i usluga koji iznosi izme|u 30 i 100% GDP. Samo jedan manji broj zemalja ima taj odnos ve}i od 100%. Mo`e se primetiti da su to uglavnom zemlje sa niskim GDP i velikim izvozom goriva i drugih prirodnih resursa, pa i zemlje koje obavljaju veliki obim dorade robe iz razvijenih zemalja. Tempo rasta fizi~kog obima svetske robne razmene nije bio ujedna~en po kategorijama proizvoda. Daleko najbr`e je rasla razmena industrijskih proizvoda. Ona se od 1950. do 1975. godine udesetostru~ila, a zatim je do 2002. godine jo{ pove}ana za 7,5 puta!

Da ne bi kr ile pravila GATT primenom kvantitativnih ograni enja, razvijene zemlje su izvoznicima iz zemalja u razvoju nametnule da njihove dr ave same, tobo e dobrovoljno, ograni e svoj izvoz.

Svetska trgovina

Grafikon 4.3 Rast svetske robne razmene

Indeksi fizikog obima, 1950=100
Log. scale 10000

Industrija

1000

Rudarstvo

Poljoprivreda

100 1950 55 60 65 70 75 80 85 90 95 2002

Rast razmene poljoprivrednih dobara i proizvoda rudarstva se daleko sporije pove}avao. Promet proizvoda rudarstva se za period 1950-2002 pove}ao za devet puta, a poljoprivrednih proizvoda za osam puta. Najbr`i rast ukupne svetske robne razmene bio je u periodu 1950-1973. Kasnije usporavanje rasta je rezultat skromnijeg rasta prometa proizvoda rudarstva i poljoprivrede. Rast vrednosti izvoza i uvoza ni pozemljama nije bio ujedna~en. Izme|u 1948. i 2002. godine promenio se ne samo obim razmene, nego se promenilo i u~e{}e pojedinih regiona i zemalja u svetskomn izvozu i uvozu. Udeo Severne Amerike je u svetskom izvozu opao sa 27,7% u 1948. na 15,1% u 2002. godini. U~e{}e Latinske Amerike opalo je jo{ vi{e, sa 12,3% u 1948. na svega 5,8% u 2002. godini. Najvi{e je za to kriv relativan pad izvoza Brazila i Argentine. Opalo je i u~e{}e Centralne i isto~ne Evrope u svetskom izvozu sa 6% na 4,8%. Afrika tako|e nije uspela da odr`i svoj udeo od 7,3% u 1948. koji je opao na 2,4% u 2002. godini. Tri regiona su pove}ala svoje u~e{}e u svetskom izvozu. Na prvom mestu je Zapadna Evropa ~iji je udeo porastao sa 31,5% u 1948. na 42,4% u 2002. godini. Na drugom mestu je Azija sa porastom u~e{}a sa 13,6% na 25% u istom razdoblju. Srednji Istok je tre}i region koji je svoj udeo u svetskom izvozu pove}ao i to sa 2% u 1948. na 3,9% u 2002. godini.

Trendovi u svetskoj trgovini Tabela 4.1 Svetska robna razmena po regionima i odabranim privredama u milijardama dolara i %
1948 1953 1963 1973 1983 1993 2002

Exports
Value

World

58,0

84,0

157,0

579,0
Share

1835,0

3671,0

6272,0

World
North America Latin America Mexico Brazil Argentina Western Europe C./E. Europe/Baltic States/CIS a Africa South Africa b Middle East Asia Japan China India Australia and New Zealand Six East Asian traders Memorandum item: GATT/WTO Members c

100,0
27,3 12,3 1,0 2,0 2,8 31,5 6,0 7,3 2,0 2,0 13,6 0,4 0,9 2,2 3,7 3,0

100,0
24,2 10,5 0,7 1,8 1,3 34,9 8,1 6,5 1,7 2,7 13,1 1,5 1,2 1,3 3,2 2,7

100,0
19,3 7,0 0,6 0,9 0,9 41,4 11,0 5,7 1,5 3,2 12,4 3,5 1,3 1,0 2,4 2,4

100,0
16,9 4,7 0,4 1,1 0,6 45,4 9,1 4,8 1,0 4,1 14,9 6,4 1,0 0,5 2,1 3,4

100,0
15,4 0,0 5,8 1,4 1,2 38,9 9,5 4,4 1,0 6,8 19,1 8,0 1,2 0,5 1,4 5,8

100,0
16,6 4,4 1,4 1,1 0,4 44,0 2,9 2,5 0,7 3,4 26,1 9,9 2,5 0,6 1,5 9,7

100,0
15,1 5,6 2,6 1,0 0,4 42,4 5,0 2,2 0,5 3,9 25,8 6,6 5,2 0,8 1,3 9,6

60,4

68,7

72,8

81,8

76,0

89,5

94,6

Imports
Value

World

66,0

84,0

163,0

589,0
Share

1881,0

3768,0

6510,0

World
North America Latin America Mexico Brazil Argentina Western Europe C./E. Europe/Baltic States/CIS a Africa South Africa b Middle East Asia Japan China India Australia and New Zealand Six East Asian traders Memorandum item: GATT/WTO Members c

100,0
19,8 10,6 0,8 1,7 2,4 40,4 5,8 7,6 2,2 1,7 14,2 1,0 1,1 3,1 2,6 3,0

100,0
19,7 9,3 1,0 1,6 0,9 39,4 7,6 7,0 1,5 2,0 15,1 2,9 1,7 1,4 2,4 3,4

100,0
15,5 6,8 0,8 0,9 0,6 45,4 10,3 5,5 1,1 2,3 14,2 4,1 0,9 1,5 2,3 3,1

100,0
16,7 5,1 0,6 1,2 0,4 47,4 8,9 4,0 0,9 2,8 15,1 6,5 0,9 0,5 1,6 3,7

100,0
17,8 4,5 0,7 0,9 0,2 40,0 8,4 4,6 0,8 6,3 18,5 6,7 1,1 0,7 1,4 6,1

100,0
19,7 5,1 1,8 0,7 0,4 43,0 2,9 2,6 0,5 3,3 23,3 6,4 2,8 0,6 1,5 9,9

100,0
22,0 5,4 2,7 0,8 0,1 40,8 4,6 2,1 0,4 2,7 22,4 5,2 4,5 0,9 1,3 8,4

52,9

66,0

74,2

89,1

83,9

88,7

96,1

Svetska trgovina

Tendencije u strukturi svetskog uvoza su donekle razli~ite. Severna Amerika je pove}ala svoj udeo sa 19,8% u 1948. na 22% u 2002. godini, iako je njen udeo u svetskom izvozu zna~ajno opao. Zapadna Evropa ima nepromenjeni udeo u svetskom uvozu od 40%. Udeo Centralne i Isto~ne Evrope, kao i Afrike je opao. Srednji Istok i Azija su zna~ajno pove}ali svoj udeo u svetskom uvozu. Razume se da od ovih op{tih trendova ima odstupanja. Zato o zna~aju pojedinih zemalja najbolje svedo~e rang liste pedeset vode}ih zemalja izvoznika i uvoznika u svetu. Tabela 4.2. Vode}i izvoznici i uvoznici robe u svetu u milijardama dolara i %
Rang 1 2 3 4 5 6 Izvoznici Extra-EU exports United States Japan China Canada Hong Kong, China domestic exports re-exports Korea, Republic of Mexico Taipei, Chinese Singapore domestic exports re-exports Russian Federation Malaysia Switzerland Saudi Arabia b Thailand Australia Norway Brazil Indonesia b India United Arab Emirates b Poland Czech Republic Philippines Turkey Hungary South Africa Israel Venezuela b Argentina Vrednost Procenat 939,8 693,9 416,7 325,6 252,4 201,2 18,3 182,9 162,5 160,7 135,1 125,2 66,8 58,3 106,9 93,3 87,9 73,9 68,9 65,0 61,0 60,4 57,1 49,3 47,3 41,0 38,4 36,3 34,6 34,3 29,7 29,5 26,9 25,4 19,0 14,0 8,4 6,6 5,1 4,1 0,4 3,7 3,3 3,2 2,7 2,5 1,4 1,2 2,2 1,9 1,8 1,5 1,4 1,3 1,2 1,2 1,2 1,0 1,0 0,8 0,8 0,7 0,7 0,7 0,6 0,6 0,5 0,5 Prosena godinja promena 6 -5 3 22 -3 5 -10 7 8 1 7 3 1 5 4 6 7 1 6 3 3 4 1 14 -1 14 15 11 10 13 2 2 -2 -5 Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Uvoznici United States Extra-EU imports Japan China Canada Hong Kong, China retained imports a Mexico Korea, Republic of Singapore retained imports a Taipei, Chinese Vrednost Procenat 1202,4 933,1 337,2 295,2 227,5 207,2 24,3 173,1 152,1 116,4 58,1 112,6 23,2 18,0 6,5 5,7 4,4 4,0 0,5 3,3 2,9 2,2 1,1 2,2 Prosena godinja promena 2 1 -3 21 0 3 -22 0 8 0 -4 5

7 8 9 10

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Switzerland Malaysia Australia Thailand Russian Federation India Poland Brazil b Turkey Czech Republic c Hungary Israel Philippines Norway Saudi Arabia b United Arab Emirates b Indonesia b South Africa Iran, Islamic Rep. of Viet Nam

83,7 79,9 72,7 64,7 60,5 56,6 55,1 49,7 49,7 40,8 37,6 35,5 35,2 34,8 32,3 32,2 31,3 29,3 22,2 19,0

1,6 1,5 1,4 1,2 1,2 1,1 1,1 1,0 1,0 0,8 0,7 0,7 0,7 0,7 0,6 0,6 0,6 0,6 0,4 0,4

-1 8 14 4 13 12 10 -15 20 12 12 0 12 6 3 7 1 4 24 19

Trendovi u svetskoj trgovini

Prosena godinja promena 3 -1 -1 10 9 -5 -12 14 5 22 -15 -2 1 1 -2 7 12 2 8 11 4 Prosena godinja promena 15 -4 8 12 13 -1 -2 9 -34 5 10 8 11 17 0 -56 10 14 1 -5 3

Rang 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

Izvoznici Iran, Islamic Rep. of Algeria Chile Ukraine Viet Nam Kuwait Nigeria Slovak Republic New Zealand Romania Iraq b Colombia Oman Qatar Libyan Arab Jamahiriya b Pakistan Kazakhstan b Slovenia Belarus Morocco Total of above d World (excl. intra-EU trade) d

Vrednost Procenat 24,4 19,1 18,3 18,0 16,5 15,4 15,1 14,4 14,4 13,9 13,5 12,0 11,2 11,0 11,0 9,9 9,7 9,5 8,1 7,9 4753,1 4946,0 0,5 0,4 0,4 0,4 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 96,1 100,0

Rang 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

Uvoznici Romania Chile Ukraine Slovak Republic c New Zealand Colombia Egypt Iraq b Venezuela b Morocco Pakistan Slovenia Algeria Croatia Tunisia Argentina Belarus Kuwait Dominican Republic Bangladesh Total of above d World (excl. intra-EU trade) d

Vrednost Procenat 17,9 17,1 17,0 16,5 15,1 12,7 12,6 12,0 11,8 11,6 11,2 10,9 10,8 10,7 9,5 9,0 9,0 9,0 8,9 7,9 4920,7 5179,0 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 95,0 100,0

U tabeli je iskazan samo izvoz i uvoz Ervopske unije sa zemljama izvan te integracije. I po tom osnovu je EU na prvom mestu u svetu po izvozu, a na drugom mestu po uvozu. SAD, Japan i Kina slede. Od manjih zemalja visoke vrednosti izvoza posti`u zemlje proizvo|a~i sirove nafte, a u Evropi zemlje koje su u intraindustrijskoj razmeni sa zemljama EU (^e{ka, Ma|arska, Slova~ka i Slovenija). Isti~u se i male zemlje sa velikim reeksportom (Hongkong, Singapur, i donekle [vajcarska). Lista najva`nijih uvoznika bi u principu trebalo da sledi listu izvoznika, jer neravnote`e trgovinskog bilansa na du`i rok nisu odr`ive. Veliko odstupanje pokazuju SAD ~iji je uvoz skoro dvostruko ve}i od izvoza. Ve}i uvoz od izvoza imaju i Poljska, Rumunija, Ma|arska, Slovenija i Slova~ka.

Svetska trgovina

Tabela 4.3 Robna razmena odabranih regionalnih integracija u milijardama dolara i %

Vrednost 2002 1990 Uee u ukupnom izvozu/uvozu 1995 2000 2002 Prosena godinja promena 1995-00 2001 2002

APEC (21)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports a Intra-imports Extra-imports 2779 2023 756 3068 2148 920 100,0 67,5 32,5 100,0 65,4 34,6 100,0 72,4 27,6 100,0 71,7 28,3 100,0 72,7 27,3 100,0 71,2 28,8 100,0 72,8 27,2 100,0 70,0 30,0 6 6 6 7 7 7 -8 -9 -5 -7 -8 -2 3 4 -1 4 4 3

EU (15)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports Intra-imports Extra-imports 2449 1509 940 2447 1514 933 100,0 64,9 35,1 100,0 63,0 37,0 100,0 64,0 36,0 100,0 65,2 34,8 100,0 62,4 37,6 100,0 60,3 39,7 100,0 61,6 38,4 100,0 61,9 38,1 2 2 3 3 2 6 0 -1 1 -2 -1 -4 6 5 6 4 5 1

NAFTA (3)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports b Intra-imports Extra-imports 1107 626 481 1599 609 990 100,0 42,6 57,4 100,0 34,4 65,6 100,0 46,0 54,0 100,0 37,7 62,3 100,0 55,7 44,3 100,0 39,6 60,4 100,0 56,5 43,5 100,0 38,1 61,9 7 12 3 11 12 10 -6 -6 -6 -6 -7 -6 -4 -2 -6 2 -2 4

Vrednost 2002 1990

Uee u ukupnom izvozu/uvozu 1995 2000 2002

Prosena godinja promena 1995-00 2001 2002

ASEAN (10)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports Intra-imports Extra-imports 405 97 308 353 83 270 100,0 20,1 79,9 100,0 16,2 83,8 100,0 25,5 74,5 100,0 18,8 81,2 100,0 24,0 76,0 100,0 23,7 76,3 100,0 24,0 76,0 100,0 23,6 76,4 6 5 6 1 5 -1 -10 -12 -9 -8 -12 -7 5 8 4 5 9 4

CEFTA (7)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports Intra-imports Extra-imports 157 19 138 187 19 168 100,0 14,6 85,4 100,0 11,3 88,7 100,0 12,1 87,9 100,0 9,6 90,4 100,0 12,2 87,8 100,0 10,2 89,8 7 3 8 8 5 9 11 14 11 8 13 7 14 12 14 11 13 11

MERCOSUR (4)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports Intra-imports Extra-imports 89 10 78 62 11 52 100,0 8,9 91,1 100,0 14,5 85,5 100,0 20,5 79,5 100,0 18,1 81,9 100,0 21,0 79,0 100,0 19,8 80,2 100,0 11,5 88,5 100,0 17,0 83,0 4 4 4 2 4 2 4 -14 9 -6 -11 -5 1 -33 8 -26 -33 -24

ANDEAN (5)
Total exports Intra-exports Extra-exports Total imports c Intra-imports Extra-imports 53 5 48 39 5 34 100,0 4,2 95,8 100,0 7,7 92,3 100,0 12,3 87,7 100,0 12,9 87,1 100,0 8,9 91,1 100,0 13,8 86,2 100,0 10,2 89,8 100,0 13,9 86,1 8 1 9 1 2 0 -9 12 -11 12 8 12 0 -7 1 -10 -6 -11

10

Trendovi u svetskoj trgovini Do sada posmatrani regioni u svetskoj trgovini nisu nu`no bili i ekonomske celine, ve} samo skup zemalja na datom prostoru. Regionalna integracija stvara od skupa zemalja ekonomsku celinu koja je zna~ajna i za tokove svetske trgovine. Normalno bi bilo da me|usobna razmena unutar regionalne integracije raste br`e i ~ini ve}i procenat ukupne razmene od razmene sa ostalim svetom. Razmena u integraciji je intra razmena, a sa ostalim svetom ekstra razmena. Samo je kod velikih integracija intra razmena ve}a od ekstra razmene. U 21 zemlje integracije APEC intra izvoz iznosi 73% ukupnog izvoza grupe, a ekstra izvoz samo 27%. U pogledu uvoza grupe odnos je 70:30. U Evropskoj uniji su prose~ni (izvoz-uvoz) odnosi intra-ekstra razmene oko 62:38. U inegraciji NAFTA je samo intra izvoz ve}i od ekstra izvoza, dok je kod uvoza obrnuto. Ovi odnosi su suprotni o~ekivanjima kod ASEAN, gde je prose~an (i za izvoz- i za uvoz) intra-ekstra odnos 24:76, a kod CEFTA 12:88. U grupi MERCOSUR i u Andskom paktu odnosi su pribli`no isti kao u CEFTA. O razli~itim mehanizmima regionalne ekonomske integracije u svetu bi}e re~i jo{ u slede}oj glavi. Grafikon 4.4 Svetski izvoz po proizvodima u~e{}e (%) po vrednosti
Mainogradnja i transportna sredstva Raunari i telekomunikacije Proizvodi rudarstva Hemijski proizvodi Automobili Poljoprivredni proizvodi Ostala potroaka dobra Ostali poluproizvodi Odea Tekstil Gvoe i elik 0 5 10 15 20 1995 2002

11

Svetska trgovina

U periodu 1995-2002. do{lo je do daljih promena u robnoj strukturi svetskog izvoza. Udeo proizvoda ma{inogradnje i transportnih sredstava se ne{to smanjio i iznosi oko 17% ukupnog svetskog izvoza. U~e{}e ra~unara i telekomunikacione opreme je pove}ano na 13,5%. Udeo proizvoda rudarstva se neo~ekivano pove}alo na oko 13%, pre svega zbog promene cena. Hemijski proizvodi su na ~etvrtom mestu sa u~e{}em od 12%. Udeo automobilske industrije je tako|e pove}an na oko 10%. Poljoprivredni proizvodi su sa oko 12,5% pali na 8,5% svetskog izvoza. Kod ostalih kategorija proizvoda nema bitnijih promena, slede ostala potro{na dobra sa 8%, ostali industrijski poluproizvodi sa 6%, ode}a i tekstilna vlakna sa po 3,5% i, na kraju gvo`|e i ~elik sa 2,5% svetskog izvoza. Robnu strukturu svetskog izvoza jo{ podrobnije prikazuje slede}a tabela. Tabela 4.4 Robna strukrura svetskog izvoza po proizvodima u milijardama dolara i %
Vrednost 2002 Uee 1995 2002 Prosena godinja promena 1995-00 2001 2002

Svi proizvodi Poljoprivredni proizvodi

Hrana Sirovine

6272 583
468 114

100,0 11,7
9,0 2,7

100,0 9,3
7,5 1,8

5 -1
-1 -2

-4 0
3 -9

4 5
5 4

Proizvodi rudarstva
Rude i drugi materijali Goriva Nemetali

788
63 615 110

10,7
1,2 7,3 2,2

12,6
1,0 9,8 1,8

10
1 13 3

-9
-4 -9 -10

-1
1 0 -2

Manufactures
Gvoe i elik Hemijski proizvodi Ostali poluproizvodi Maine i transp. sredstva Automobili Raunati i telekomunikacije Ostale maine i trans. Sredstva Tekstil Odea Ostala potrona dobra

4708
142 660 460 2539 621 838 1080 152 201 553

74,3
3,1 9,7 7,9 38,8 9,2 12,1 17,5 3,0 3,2 8,7

75,1
2,3 10,5 7,3 40,5 9,9 13,4 17,2 2,4 3,2 8,8

5
-1 4 3 6 5 10 5 0 4 5

-4
-6 3 -2 -6 -1 -13 -2 -5 -2 -2

4
7 10 6 3 9 0 1 4 4 4

12