FIRDARIA tehnika planetarnih perioda

Sistem firdar tehnika je sistem persijskog porekla koji se dosta koristio u antiko doba i spada u onu grupu tehnika gde i profekcije. Dogaaji u ovim sistemima se predviaju tako to se u sluaju profekcija datom znaku, odnosno kui dodeljuje odreena vremenska vrednost, a u sluaju firdaira odreenoj planeti. Firdaria je tehnika koji podrazumeva primenu planetarnih perioda. Najsavrenija tehnika ovog tipa je sistem daa, koji ini glavnu okosnicu indijske astrologije. Na samom poetku izuavanja prognostike astrologije izuavali smo sistem optih planetarnih perioda gde smo samo na osnovu natalnog horoskopa procenjivali prirodu odreenih perioda na osnovu pozicije planete koja vlada tim periodom i njene dispozicije, i samo na osnovu toga mogli da procenimo kada do nekog odreenog dogaaja u ivotu moe doi. Slino je i sa tehnikom firdara. I u ovom sistemu odreene planete vladaju odreenim ivotnim periodima sa nejednakim brojem godina, a u okviru tih perioda postoje i podperiodi kojima takoe vladaju odreene planete. Pa, tako, postoje glavni vladari planete vladari perioda i suvladari planete vladari podperioda, i na osnovu tih planeta u mogunosti smo da odreujemo glavne smernice u ivotu. Tipovi dogaaja se procenjuju u zavisnosti od toga kako je vladar odreenog perioda postavljen u natalnom horoskopu - u kui, u znaku, u aspektima, kao i u dispoziciji (vrlo slino tehnici optih planetarnih perioda). Dakle, ako, se nalazimo u periodu Sunca posmatramo poziciju Sunca u znaku, kui, aspektima, kao i vladarstvo nad kuom i planetama, i dispoziciju, i na osnovu toga procenjujemo prirodu perioda i glavna deavanja tokom tog perioda.

Svaka planeta (koristimo samo 7 planeta budui da je ovo drevna tehnika) ima odreenu duinu firdara (planetarnog perioda): Sunce ima 10 godina, Venera 8 godina, Merkura 13 godina, firdar Meseca je 9 godina, firdar Saturna 11, Jupitera 12, a Marsa 7 godina. Takoe, Severni I Juni Meseev vor imaju svoju vladavinu na kraju ciklusa planeta od po 3 godine (SMC) odnosno 2 godine (JMC). Nepoznato je na osnovu ega je izvedeno ovo pravilo, ali se uzima kao konstanta. Svi periodi zajedno pokrivaju vreme od 75 godina, ukljuujui i SMC (3 god.) I JMC (2 god.), koji uvek vladaju poslednjim periodom ciklusa (od 70. do 75. godine). Nakon 75-te god. ivota ovaj ciklus poinje ponovo ispoetka. Raspored po kojem planete imaju svoju vladavinu datim periodom je takozvani haldejski raspored vladarstava, koji je definisan rasporedom prirodne brzine planeta, to definie osnovni ritam od najsporije (u ovom sluaju Saturn) do najbre (Mesec) SA, JU, MA, SO, VE, ME, MO, SA, JU, MA...

Podperiodi Svaki do glavnih perioda sadri i 7 podperioda budui da ima 7 planeta, i svakim od tih podperioda vlada jedna planeta. Glavni periodi nisu jednake duine, ali podperiodu u okviru jednog glavnog perioda jesu, i vremenska vrednost jednog podperioda u okviru glavnog perioda je zapravo sedmina ukupne vrednosti. Na primer, kako period (firdar) Sunca traje 10 godina, podperiod u okviru njega traje 10/7 1 godina 156 dana. Firdar Marsa je 7 godina, a podperiod u tom firdaru je tano 1 godina. Vladarstva u podperiodima se takoe smenjuju po haldejskom rasporedu, s tim to prvim podperiodom u okviru glavnog perioda vlada planeta koja je i vladar glavnog perioda. Prvi podperiod pripada iskljuivo hronokratoru perioda, sledei planeti do nje, i tako dalje. Na primer, ako je u pitanju firdar Sunca, prvi podperiod je takoe pod vladavinom Sunca SO/SO (glavni period/podperiod); drugi je pod vladavinom Venere (prva bra planeta od Sunca) - SO/VE; trei u okviru tog

ciklusa je pod vladavinom Merkura - SO/ME; etvrti pod vladavinom Meseca SO/MO; peti pod vladavinom Saturna (Saturn je sledea planeta posle Meseca) SO/SA; esti pod vladavnim Jupitera SO/JU; sedmi pod vladavinom Marsa SO/MA. Ovim se zavrava firdar Sunca smenile su se sve planete, i poinje naredni glavni period koji je pod vladavinom Venere budui da je Venera planeta koja je po haldejskom rasporedu posle Sunca. I u tom periodu prvim podperiodom vladae planeta koja vlada i glavnim periodom dakle, Venera; sledeim Merkur.... poslednjim Sunce kao poslednja planete pre Venere, a duina trajanja podperioda je 1/7 perioda Venere koji iznosi 8 godina/7 1 godina i 52 dana. Samo vorovi ne vladaju podperiodima, ve samo glavnim periodima od 70. do 75. godine ivota.

Dnevno ili nono roenje U zavisnosti od toga da li se radi o dnevnom ili nonom roenju /Sunce ispod Horizonta ili ispod), definie se i raspored planetarne vladavine ili firdara.

Ukoliko je u pitanju dnevno roenje, prvi firdar (od roenja) je Sunev jer je Sunce planeta koja je prirodni vladar dana, a zatim se sledi haldejski raspored planeta. Ukoliko je u pitanju nono roenje, prvi firdar je Meseev (Mesec simbolie no), nakon ega se vladarstva prirodno smenjuju po haldejskom rasporedu vladavine planeta. Tabela dnevni i noni Firdar prikazuje vladavinu planeta odreenim ivotnim dobima, i daje duine perioda i podperioda Firdara. Tabela firdara za dnevno i nono roenje Dnevno roenje

U tradicionalnoj astrologiji veoma se vodilo rauna o dnevnom i nonom roenju, pa u skladu s tim neke planete su benefinije ako je dnevno roenje, a neke ako je u pitanju nono. Energija ivota koju nose svetla nije ista, pa je stoga logino i da energija koju nose firdari ne bude ista u istom periodu ivota. Vanost perioda zavisi i od natalne vanosti planeta koje su vladari perioda i podperioda. Ukoliko su planete koje vladaju periodom i podperiodom planete od vee vanosti, sa izazovnim aspektima i period e biti vaniji; ako su one i natalno povezane (bilo aspektom, bilo preko dispozitora) izvesno je da e period kada su te dve planete povezane (jedna vladar, a druga podvladar) biti vaan jer e se ta simbolika odigrati u tom periodu. Na primer, ako natus natalno ima Venera trigon Saturn, kada doe period kada su ove dve planete vladari perioda i podperioda sigurno da je u pitanju vaan period u kojem se ispoljava ta natalna simbolika (ulazak u brak, karmika ljubav...). Promena firdarie ima veoma veliki uticaj na ivot natusa, jer je ova promena snana kao kada progresivno Sunce promeni znak. Promene su bitne i ukazuju na period koji e primarno imati prirodu planete vladara perioda, u zavisnosti, naravno, od natalne postavke te planete. Ipak, ne dajemo uoptene procene samo na osnovu planete koja vlada odreenim periodom, ve tu simboliku povezujemo sa vladarem podperioda, i posebno sa prirodom planete u natalu. Priroda perioda koji je obeleen planetama koje su meusobno kompatibilne (Sunce/Mars na primer) svakako je povoljniji od prirode perioda koji boje planete koje nisu kompatibilne (Mars/Mesec na primer). Kao i u indijskoj astrologiji ovi vladari perioda i podperioda imaju najvei uticaj na oblasti kua kojima vladaju i u kojima se nalaze. Najpre procenjujemo kakvo je stanje planete koja vlada odreenim periodom ovo e nam rei kakva e osoba imati iskustva i kako e doiveti ovaj

period (pozicija u kui, kojim kuama vlada, poloenost u znaku /egzaltiranost, pad, izgon, sedite/, aspekti, dispozicija. Ako je u pitanju period Sunca, a natalno se Sunce nalazi u 8. kui, naglaena je priroda 8. kue, pa u onoj meri u kojoj postoji malefinost ona ima tendenciju da se izrazi u tom periodu. Ako je Sunce dobro postavljeno i u znaku, i kui i aspektima, izvesno da je u pitanju veoma povoljan period za osobu kada ono najbolje od Sunca moe doi do izraaja, a ta, rei e aspekti Sunca, njegov dispozitor... Ovo takoe utie i na tranzite koje osoba ima u tim periodima. Drugim reima, svaki tranzit koji zakai hronokratora (vladara perioda i vladara pod perioda) je svakako bitniji od tranzita koji kai ostale planete. Na osnovu ovoga moemo lako proceniti koji tranzit je bitan za natusa, a koji ne. Ako je u pitanju period Sunca, 10 godina e tranziti ka Suncu biti bitniji nego ka ostalim planetama. Pa tako, ako, na primer, osoba ima veliki tranzit Jupitera, a u Saturnovoj je firdariji, a Saturn je u izgonu, u padajuoj kui i vlada padajuom kuom, tada Jupiter nee doneti toliko koliko bi se njegova benefinost normalno ispoljila. Ne moemo oekivati vanost od tranzita, u ovom sluaju Jupitera ka Suncu, na primer, ako se nalazimo u Saturnovoj firdariji pri emu je natalni Saturn lo i nije povezan sa Jupiterom. Ili ako osoba ima snaan Saturnov tranzit, ali nije u Saturnovoj firdariji ili periodu, a ni vladari perioda i podperioda ni njihovi dispozitori nisu ni u kakvoj vezi sa Saturnom, tada se Saturn nee tako snano izraziti. Kvalitet perioda vorova zavisi od vladara odreenog vora i da li postoje planete koje su u konjunkciji sa njim ili su u aspektu sa njim. Ako je, na primer, vladar vora Venera pratimo njenu poziciju, aspekte, dispoziciju. Ako postoje aspekti sa vorom dodajemo ih na opis prirode perioda. Odnos vladara perioda i vladara podperioda je kao odnos materije i njene forme. Vladar perioda je materija od koje nastaju odreeni oblici u odreenim podperiodima. Ukoliko je, na primer, u pitanju period Saturna, a podperiod Sunca (iz Saturna nastaje Sunce) ovo je slika perioda

usmerenosti na karijeru koji rezultira uspehom. Ovaj period nije veseo i bezbrian kao, na primer, period Venere i Sunca (iz Venere nastaje Sunce) koji takoe significira uspeh, ali sa lakoom, kroz lepe aktivnosti, umetnost... Saturn/Sunce je sunan zimski dan, a Venera/Sunce sunan letnji dan. Vladar perioda je ta e se dogaati, a vladar podperioda na koji nain. Logino je da e se aspekti Sunca ili bilo koje druge planete najvie ostvarivati u periodu kojim vlada ta planeta. Moemo se zapitati da li su povoljnost i uspeh koje nosi Sunce za sve ljude sa dnevnim roenjem prola ve s prvim godinama ivota! Naravno da nije. Ono to obeava natalno Sunce ispoljie se u periodu kada vlada planeta koja je natalno bilo preko aspekata bilo preko pozicije u Lavu povezana sa Suncem, ili planeta koja je natalni dispozitor Sunca, kao i u svakom podperiodu kojim samo Sunce vlada. Svakako da su manje povoljni periodi kojima vladaju planete koje su loe postavljene u natalnoj karti. Samom kombinacijom planeta mi na neki nain moemo opisati period u kojem se osoba nalazi, to u sluaju kada su u pitanju, na primer, Mesec i Saturn, zbog prirodne suprotnosti Meseca i Saturna, govori o porodinim problemima, brigama, depresijama. Ovo je opti opis perioda. Meutim, mnogo vie o tom periodu emo izvui iz poloaja Meseca i Saturna u natalnoj karti osobe. Ako osoba u svojoj karti ima dobar aspekt Meseca i Saturna ona moe oekivati napredak kroz simboliku vladarstva i poloaja planeta, jer je to period u kojem te planete odskau i preuzimaju glavnu ulogu u ivotu osobe. Sa istom sigurnou moemo zakljuiti da ako Saturn vlada podperiodom da e osoba najjae oseati njegove tranzite, dok e Mesecom biti obeleen itav period od 9 god. Drugim reima, glavni period opisuje opta deavanja, podperiod konkretnija, a dispozitor najkonkretnija i najlinija. Kao to je glavni period podeljen na 7 jednakih delova ime su dobijeni

podperiodi, isto tako moemo podeliti i podperiod na 7 jednakih delova i dobiti jo ue vremenske periode i tako proceniti prirodu kratkog vremenskog perioda. Mi danas posmatramo tranzite svih planeta podjednako, dok se u srednjevekovnoj astrologiji nije posmatrao tranzit planete koja nije bila vezana za taj planetarni period ili firdar. ovek koji je najvie doprineo razvoju ove tehnike zvao se Abu Maar koji je iveo u 9. veku. Nakon njega na njihovoj primeni radio je Guido Bonatti (13. vek) i uneo neke izmene, posebno kada su vladarstva vorova u pitanju. On je smatrao da vorovi vladaju periodom nakon Marsa, pa da tako i u nonom roenju treba da vladaju periodom nakon Marsa, to bi znailo bi trebalo da vladaju periodom od 39. godine do 42. (SMC) i od 42. do 44. (JMC), to bi znailo da period Sunca u nonom roenju poinje od 44. godine i traje do 54, period Venere od 54. do 62, Merkura od 62. do 75. Ovaj sistem danas nije potpuno prihvaen (jedan od retkih koji ga koristi je Robert Zoler), jer se po originalnom izvoru smatra da vorovi treba da vladaju poslednjim periodom ciklusa.