Legura je meavina metala s jednim ili vie drugih elemenata. Osnovni metal u leguri se naziva BAZNI METAL.

Elementi koji se dodaju bazi u leguri u cilju poboljanja mehanikih ili hemijskih

svojstava se nazivaju LEGIRAJUI ELEMENTI. Legirajui elementi su takoe uglavnom metali, ali se ponekad dodaju i nemetali, kao to je ugljenik u eliku. Osobine legura se mogu poboljati mehanikom ili ter

mikom obradom, kao npr. valjanjem, kovanjem, arenjem, kaljenj em. Tada legure dobijaju bolju tvrdou, rastegljivost, veu taku topljenja, otpornost na koroziju.

U kristalnoj reetki legura dominira metalna veza.

Legirajui element moze na dva naina zauzeti svoj poloaj u kristalnoj reetki metala koji se legira:

1.

SUPSTITUCIJOM atomi legirajuih elementa vre

zamenu slinu sa atomima osnovnog metala.

PRIMER: BRONZA I MESING neki od atoma bakra su zamenjeni atomima kalaja, odnosno cinka.

2. INTERSTICIJOM atomi lergirajuih elemenata se smetaju u upljine kristalne reetke.

PRIMER: ELIK atomi ugljenika su smeteni u upljine kristalne reetke gvoa.

LEGURE

Nerajui elik (Fe, Cr, Ni) elik (Fe, C) Liveno gvoe (Fe, C, Si)

Mesing (Cu, Zn) Zamak (Zn, Al, Mg, Cu) Silumin (Al, Si)

Duraluminijum (Mg, Al, Si, Cu) Bronza (Sn, Cu) elik je najvie korieni materijal, jer se od njega pravi gotovo sve od

Magnalijum (M g, Al) Amalgam (Hg, Sn, Au) igle do lokomotive.

Mesing nema veliku vrstou pa se od njega prave ukrasni delovi svih vrsta.

Bronza ima veliku vrstou pa se koristi za

izradu mainskih elemenata

ivi, U svakodnevnom amalgam se koristi za izradu plombi.

Amalgam je rastvor metala u

Legure aluminijuma sve vie zamenjuju drvo i plastiku u graevinskoj industriji, a nezamenljive su i u aviondustriji. Profili i limovi od aluminijumskih legura su otporni na koroziju, nakon to se izvri njihova povrinska zatita.