ANA VESELINOVI PETAR ATANACKOVI ELJKO KLARI (UR.

IZGUBLJENO U TRANZICIJI
KRITIKA ANALIZA PROCESA DRUTVENE TRANSFORMACIJE

ANA VESELINOVI PETAR ATANACKOVI ELJKO KLARI (UR.)

IZGUBLJENO U TRANZICIJI
KRITIKA ANALIZA PROCESA DRUTVENE TRANSFORMACIJE

BEOGRAD, 2011

IMPRESUM
PUBLIKACIJA: IZGUBLJENO U TRANZICIJI Kritika analiza procesa drutvene transformacije IZDAVA: Rosa Luxemburg Stiftung Regionalna kancelarija za jugoistonu Evropu Gospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija UREDNITVO: Ana Veselinovi Petar Atanackovi eljko Klari AUTORI I AUTORKE TEKSTOVA: Milan Rakita, ore Tomi, ek Tatli i Lina Dokuzovi, Ivana Marjanovi, Goran Musi, Mislav itko, Milo Jadi, Tanja Vuka, Tea Hvala, Sunica Vuaj, Jelena Velji i Aranel Bojanovi, Dare Peji, Vladimir Simovi, Boris Stameni, Milan Radanovi, Duan Maljkovi, Ana Vilenica, Ivan Zlati PREVOD: Igor Aimovi LEKTURA I KOREKTURA Sava Kuzmanovi DIZAJN: Ana Humljan PRIPREMA ZA TAMPU: Dejan Dimitrijevi TAMPA Akademija, Beograd, april 2011. Tira 500

Zahvaljujemo se svim uesnicima i uesnicama Letnje kole Izgubljeno u tranziciji, odrane od 01. do 04. jula 2010. godine u Novom Sadu, i koleginicama i kolegama iz Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe

SADRAJ

25.

PREDGOVOR
TRANZICIJA I(LI) TRANSFORMACIJA: UVOD

181.

IDEOLOKA REPRODUKCIJA STVARNOSTI

183 -

7-

33 -

Milan Rakita: Prilog kritici teorija modernizacije i tranzitologije u drutvenim naukama ore Tomi: Od transformacije do tranzicije i nazad: Nauka o transformaciji? Pojmovi, pitanja, teorije
JUGOISTONA EVROPA KAO DRUGOST

208 -

Jelena Velji i Aranel Bojanovi: Transformacija sistema visokog obrazovanja u Srbiji 2003-2010: jedna perspektiva Dare Peji: KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI! Kreativne industrije u kognitivnom kapitalizmu i preduzetniki duh zaposlenih u kulturi

57.

59 -

73 -

ek Tatli i Lina Dokuzovi: Tranzicija kao praznina: Integracija, suuesnitvo, otpor Ivana Marjanovi: Rasistiki reim (belog) EU engen reima
STRUKTURNA PRILAGOAVANJA

225. PROIZVODNJA SEANJA I NOVI MITOVI

227 -

238 -

85.

87 -

103 -

116 -

Goran Musi: Suprotstavljene interpretacije tranzicije: Balkan i Srednja Evropa Mislav itko: Tranzicija nancijskog sektora u Hrvatskoj i Sloveniji Milo Jadi: Prostor, urbanizam, politika u postsocijalistikom gradu

258 -

304 -

Vladimir Simovi: Ideologija i ideologizacija seanja: od socijalizma do kapitalizma i nazad Boris Stameni: Od nacionalne klase do prvoklasne nacije: Ambivalentnost promjene politike (pod) sjeanja u Istonoj Europi nakon 1989. godine Milan Radanovi: Istorijska politika u Srbiji nakon 2000. Primeri manifestovanja sprege izmeu akademskog istorijskog revizionizma i dravne revizije prolosti Duan Maljkovi: Mit o vladavini Zorana inia kao zlatnog doba formiranja graanskog drutva u Srbiji
OTPORI I ALTERNATIVE: KUDA IDEMO?

133. STARE ULOGE I NOVA OEKIVANJA: ENE U TRANZICIJI

321.

135 144 162 -

Tanja Vuka: Kritiki feministiki pristup pojmu jednakosti Tea Hvala: Kontinuitet promene feministike kontrajavnosti u Ljubljani Sunica Vuaj: Lezbejska egzistencija - u tranziciji?

323 332 -

360 -

Ana Vilenica: Aktivizam i umetnost ore Tomi: Od demokratije do socijalnog pitanja? Studentski protesti u Srbiji od poetka devedesetih godina 20. veka do danas Ivan Zlati: Od politikantskog ka politikom - Radniki aktivizam u Srbiji 2000-2004. godine

383 - ABSTRACTS 391 BIOGRAFIJE

PREDGOVOR

Tranzicija predstavlja u javnosti najee upotrebljavani termin za opisivanje drutvenih promena u istonoj i jugoistonoj Evropi nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. Kolaps sistema realnog socijalizma i okonanje bipolarne podele sveta vodilo je promenama drutava nekadanjeg Istonog bloka, zbog ega se u politikoj sferi, medijima, ali i u naunim krugovima pojam tranzicija po pravilu koristi za opisivanje transformacije drutava iz sistema dravnog socijalizma u liberalnu demokratiju ili u ekonomskom smislu, za prelazak sa dirigovane ili planske privrede na trino orijentisanu ekonomiju. U proteklih dvadeset godina, transformacijski procesi su, u drastinoj meri izmenili politike, ekonomske i drutvene ambijente zemalja realno postojeeg socijalizma. U politikoj areni, jednopartijski sistem je zamenjen viepartijskim sistemom, a istovremeno je poeo dugotrajan proces ekonomske liberalizacije, koji je podrazumevao otvaranje nacionalnih trita za inostrani i domai krupni kapital. I dok su se ovi tranzicioni procesi vodili pod vrednosno nabijenim parolama modernizacije, stabilizacije, normalizacije i liberalizacije, svedoci smo faktike ekonomske periferizacije, socijalne fragmentacije, pauperizacije, porasta etnonacionalizma, klerikalizacije i retradicionalizacije. Drugim reima, tranzicija se i pojmovno i praktino razotkrila kao jedan krajnje protivrean proces. Kompleksna situacija u kojoj se drutva biveg Istonog bloka ve vie od dve decenije nalaze zahteva dosta nijansiraniji kritikoanalitiki pristup koji polazi od pretpostavke da navedeni negativni fenomeni ne mogu biti objanjeni samo kao devijacije na inae ispravnom putu tranzicije. Umesto toga, oni ukazuju na sutinske nedostatke samog koncepta tranzicije.

Iz tog razloga neophodno je kritiki ispitati i oceniti kako sam koncept, tako i realni proces tranzicije. Vano je istraiti na koji su nain u javnosti miljeni pojmovi tranzicije, transformacije i modernizacije, koji je bio istorijsko-politiki kontekst njihovog nastanka i u emu se ogledala njihova politika funkcija. Ispitati kako se proces tranzicije odvijao u pojedinim drutvima i koji su bili (ili koji jesu) kljuni socioekonomski, politiki, kulturni i drugi rezultati i uticaji tranzicije. Ustanoviti na kojim pitanjima i mestima se artikuliu nezadovoljstva i javljaju otpori i u kojoj meri oni predstavljaju realne alternative tranzicionim procesima. Zbornik koji je pred vama upravo predstavlja jedan pokuaj kritikog preispitivanja tranzicije. Odakle dolaze i kako se upotrebljavaju koncepti tranzicije i transformacije? ta predstavlja i ta donosi tranzicija u socioekonomskoj sferi? Koje su odlike novog sistema vrednosti u drutvima u tranziciji? Na koji nain se tranziciona drutva odnose prema svojoj socijalistikoj prolosti i kakva se anticipacija budunosti krije iza tih specinih odnosa? Na koji nain su se promenila drutva i pojedinci u njima tokom vie od dve decenije? Postoje li alternative i otpori tranzicionim procesima? Ovo su samo neka od pitanja na koja su autori/ke u zborniku pokuali/e da pronau odgovore. Zbornik je nastao kao rezultat rada Letnje kole 2010. Izgubljeno u tranziciji realizovane u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe (Beograd) i Alternativne kulturne organizacije AKO (Novi Sad). Letnja kola, odrana u Novom Sadu od 01. do 04. jula 2010. godine, okupila je preko dvadeset mladih izlagaa i izlagaica i vie desetina drugih uesnika i uesnica sa podruja bive Jugoslavije i iz drugih evropskih zemalja (Austrija, Nemaka i Italija), koji su na sedam panela tokom etiri dana rada pokuali da kroz izlaganja,

PREDGOVOR

prezentacije i diskusije mapiraju i analiziraju neke od osnovnih problema drutava u tranziciji i pronau mogue odgovore na ranije navedena pitanja. Stoga se u izboru uesnika/ca letnje kole i, kasnije, autora/ki priloga za zbornik, polazilo pre svega od elje da budu zastupljeni mlai i nearmisani istraivai i istraivaice iz regiona bive Jugoslavije, koji imaji odreeni levi aktivistiki background. Na taj nain se elelo dostizanje odreenog nivoa naune analize problema, ali ujedno i otvoreno postavljanje politikih pitanja vezanih za karakter i perspektive tranzicionih procesa, kao i alternativ tranziciji. Jasno je da autori i autorke tekstova u zborniku svojim istraivakim prilozima nisu mogli da pokriju itav spektar pitanja povezanih sa problemom tranzicije, niti im je to, uostalom, i bila namera. Iz tog razloga zbornik treba pre svega razumeti ne kao epilog, ve kao poetak kritikog preispitivanja stvarnosti koja nas okruuje. Struktura zbornika i izbor autora i autorki tekstova u najveoj meri odgovaraju strukturi i izboru izlagaa sa Letnje kole 2010, iako je na pojedinim mestima u zborniku dolo do izvesnih promena. Izostanak odreenih, a opet znaajnih tema iz sadraja zbornika ne treba razumeti kao programsku koncepciju prireivaa, ve kao odraz realnog stanja i interesovanja meu samim autorkama i autorima, istraivaima i istraivaicama, aktivistima i aktivistkinjama. Takoe, vano je napomenuti da su stavovi koji su izneti u tekstovima, njihovi lini stavovi, a ne pozicije sa kojih nastupaju organizatori skupa i urednici. Uvodno poglavlje u zborniku problematizuje tranzitoloke termine i njihovu upotrebu. Ova celina donosi dva teksta: sa jedne strane, rad Milana Rakite, koji, polazei od kritike analize teorija modernizacije, preko preispitivanja teorija tranzitologije i njihove primene u sferi drutvenih nauka, nastoji da ispita istorijsko-politiki kontekst u kojem nastaju, te da ustanovi njihovo politiko znaenje i funkciju u savremenim drutvima. Na ovaj rad nadovezuje se tekst ora

Tomia, koji pokuava da predstavi razvoj teorija (ili samoproglaenih novih naunih disciplina) o tranziciji i transformaciji, pokuavajui pritom kritiki da analizira njihove domete i ogranienja. Druga celina zbornika obuhvata dva teksta, kojima se problematizuje odnos razliitih pojmova i praksi u tranzicionim drutvima, kao i odnos izmeu drutava u tranziciji i kapitalistikog prvog sveta tj. drutava kapitalistikog centra. U tekstu eka Tatlia i Line Dokuzovi ispituju se pojmovi tranzicije, integracije, sauesnitva i otpora, kao delova ireg programa irenja globalnog kapitala na nova podruja (istone i jugoistone Evrope), dok se u radu Ivane Marjanovi kritiki analizira proces evropskih integracija, politika granica, otvorenosti i zatvorenosti, te neokolonijalna aproprijacija istone Evrope kao bitan deo svih ovih procesa, pokrenutih nakon 1989. godine. Tree poglavlje govori o tzv. strukturnom prilagoavanju drutava u tranziciji. Polazi se, u tekstu Gorana Musia, od komparacije dva, po mnogo emu razliita primera tranzicionih drutava ehoslovake kao uspenog i bive Jugoslavije kao neuspenog primera tranzicije da bi u radu Mislava itka sledila analiza tranzicije nansijskog sektora u bivim socijalistikim zemljama i ispitivanje njene uloge u procesu transformacije, ime je uinjen vrlo znaajan korak ka stvaranju celovite slike o tranzicionim procesima u drutvima istone i jugoistone Evrope. Naposletku dolazi rad Miloa Jadia, koji ispituje procese transformacije u postsocijalistikim gradovima, probleme koji se u toku tih procesa javljaju, kao i zvanine strategije (i alternativne prakse) koje se razvijaju u urbanim sredinama jugoistone Evrope. Izmeu stare uloge i novih oekivanja: ene u tranziciji jeste naslov etvrtog poglavlja zbornika koje donosi tri teksta. Polazna osnova ove celine je rad Tanje Vuke u kojem se, kroz prikaz drutvenog poloaja enske populacije u tranzicionim drutvima i revitalizacije konzervativno-patrijarhalnog svetonazora, iznosi kritiki feministiki

PREDGOVOR

pristup pojmu rodne jednakosti. Sunica Vuaj i Tea Hvala nas kroz svoje tekstove upoznaju sa razvojem lezbejskog pokreta i feministikih (kontra)javnosti u dva tranziciona drutva koja su nastala raspadom Jugoslavije (Srbija i Slovenija). Peta celina naslovljena je Ideoloka reprodukcija stvarnosti i donosi dva teksta u kojima se problematizuje ideoloka (samo) reprodukcija sistema u tranzicionim drutvima tj. praktina primena ideologije neoliberalnog kapitalizma u sferama obrazovanja, rada i (samo)zapoljavanja. U radu Jelene Velji i Aranela Bojanovia o transformaciji sistema obrazovanja, kroz istraivanje tzv. bolonjizacije obrazovanja analizira se proces reforme i komercijalizacije obrazovnog sistema i samog obrazovanja u tranzicionim drutvima. U tekstu Dareta Pejia, na primeru kreativne industrije i intelektualnog (kognitivnog) rada, ispituju se neoliberalni koncept rada i prekarizacija, kao jedna od glavnih odlika neoliberalne prakse u bivim socijalistikim zemljama. Proizvodnja seanja i novi mitovi predstavljaju temu estog poglavlja zbornika. Na koji nain se posmatra prolost u drutvima u tranziciji, koje su odlike kulture seanja tj. kulture zaborava u njima i kako se manifestuje istorijski revizionizam, kao dominantno obeleje istorijskog pamenja u drutvima istone i jugoistone Evrope, samo su neka od pitanja koja se problematizuju u ovom poglavlju. Na koji nain i sa kakvim ciljem se odreene epizode iz prolosti, bilo da su vremenski udaljene ili sasvim bliske, ksiraju u kolektivnom seanju ili, pak, sistematski potiskuju i zaboravljaju? Polazei od razmatranja ideologizacije seanja u tekstu Vladimira Simovia, preko analize politike seanja u istonoj Evropi nakon 1989. godine u tekstu Borisa Stamenia i studije sluaja istorijskog revizionizma u Srbiji nakon 2000. godine u radu Milana Radanovia, poglavlje se zavrava istraivanjem mita o vladavini Zorana inia u tekstu Duana Maljkovia. Iako ovim tekstovima razmatrani fenomeni kulture seanja i konstrukcije novih mitova nisu zahvaeni u svoj svojoj raznovrsnosti,

njima se ipak ksira i analizira jedan znaajan set pitanja i problema, koji je u svojoj osnovi karakteristian za sva tzv. tranziciona drutva. Poslednju celinu u zborniku predstavljaju istraivanja razliitih vidova alternativ, kritikih praksi i otpora tranzicionim procesima u jugoistonoj Evropi. Polazei od prikaza raznovrsnih umetnikih praksi kao posebnih oblika kritikog drutvenog aktivizma u tranzicionim drutvima (u tekstu Ane Vilenice), poglavlje nas kroz rad ora Tomia upoznaje sa studentskim protestima i fenomenom novog studentskog samoorganizovanja. Ova celina se zavrava tekstom Ivana Zlatia o poloaju radnika i radnikim protestima u vremenu tranzicije, kao i pokuajima samoorganizovanja u cilju izgradnje alternativ vladajuem neoliberalnom konceptu. Ovi radovi nastojali su da ispitaju na koji nain se ispoljavalo nezadovoljstvo razliitih drutvenih grupa aktuelnim neoliberalnim reformama, te da li su kroz proteste, trajkove i druge vidove otpora tranzicionim procesima razvijene neke nove forme drutvenog (i politikog) organizovanja. Zbornik Izgubljeno u tranziciji i Letnja kola 2010. iz koje je nastao, predstavljaju, na specian nain, nastavak aktivnosti mree nezavisnih istraivaa i aktivista iz Beograda, Novog Sada, Berlina i drugih gradova, zapoetih 2009. godine konferencijom o novim drutvenim pokretima i zbornikom radova Drutvo u pokretu Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas. Iako izmeu konferencije i letnje kole, kao i izmeu dva zbornika, ne postoji uska tematska veza, jedno im je ipak zajedniko, a to je pokuaj kritikog preispitivanja stvarnosti i njenih ideologizovanih interpretacija. Otvarati nove teme, analizirati probleme, postavljati osetljiva pitanja to je bio cilj i u jednom i drugom sluaju, i zato zbornik koji je pred vama predstavlja jo jedan korak dalje u istom pravcu.
Urednitvo Novi Sad / Beograd, mart 2011. godine

1. TRANZICIJA I(LI) TRANSFORMACIJA: UVOD

7 - Milan Rakita: Prilog kritici teorija modernizacije i tranzitologije u drutvenim naukama 33 - ore Tomi: Od transformacije do tranzicije i nazad: Nauka o transformaciji? Pojmovi, pitanja, teorije

MILAN RAKITA

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I TRANZITOLOGIJE U DRUTVENIM NAUKAMA

APSTRAKT: Aktuelni procesi drutveno-ekonomske transformacije post-socijalistikih zemalja obuhvaeni su u aktuelnom diskursu drutvenih nauka sintetikim nazivom drutvene tranzicije. Kao jedna od dominantnih teorijskih paradigmi u drutvenim/humanistikim naukama u drugoj polovini 20. veka, teorije modernizacije su u recentnoj fazi svoga razvoja omoguile pojavu ue naune discipline poznate pod nazivom tranzitologija. Polazna pretpostavka eseja jeste da nekritika i vankontekstualna ekstrapolacija pojmovno-teorijske aparature modernizacijskog/tranzicijskog diskursa u lokalnim naunim tumaenjima drutveno-ekonomskih procesa u post-socijalistikim zemljama s kraja 20. i poetka 21. veka po pravilu rezultira redukcijom stepena objektivnosti naunih sudova i/ili njihovim ideolokim iskrivljavanjem i pukom deskriptivnou, te otuda analitiki, eksplanatorni i heuristiki potencijal teorija modernizacije i tranzitologije moe biti doveden u pitanje. KLJUNE REI: modernizacija, modernost, teorije modernizacije, modernizacijska paradigma, modernizacijski diskurs, univerzalizam, normativizam, preskriptivnost, ideologija, razvoj, razvojni proces, kolonijalizam, postsocijalizam, tranzicija, tranzitologija, tranzicioni diskurs

1
UVOD

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

Kao jedna od dominantnih teorijskih perspektiva u drutvenim naukama druge polovine 20. veka, teorije modernizacije su predstavljale zasebnu teorijsku paradigmu u oblasti prouavanja problematike drutvenog razvoja. Modernizacijska paradigma je kao opti konceptualno-interpretativni model strateki uticala na idejno-teorijsko profilisanje razvojnog ili modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama u vidu posebnih teorijskih pravaca, meu kojima su se poslednjih decenija naroito isticale teorije drutvene tranzicije i teorije globalizacije. Svrha kritikog sagledavanja epistemolokih osnova razvojno-modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama sastoji se u pokuaju utvrivanja naina na koji se unutar diskurzivnog polja modernizacijske paradigme odvijala proizvodnja i razmetaj saznajnih dispozitiva jednog dela drutvenih nauka u funkciji legitimizacije i reprodukcije hegemonog metanarativa zapadnog diskursa modernosti kao rodnog mesta razliitih formi neokolonijalnog diskursa i ostvarivanja istorijskog kontinuiteta imperijalnih politika nakon Drugog svetskog rata. Otuda kritika analiza saznajno-teorijskih pretpostavki modernizacijske paradigme u drutvenim naukama podrazumeva preispitivanje idejno-istorijskog zalea i funkcija glavnih toposa zapadnog istorijsko-politikog diskursa modernosti u cilju prevrednovanja saznajnih pretpostavki i kategorijalne aparature teorija modernizacije i drutvene tranzicije. Takoe, jedna od polaznih pretpostavki rada jeste da nekritika ekstrapolacija saznajno-teorijskih pretpostavki modernizacijske paradigme i vankontekstualna operacionalizacija pojmovno-metodoloke aparature u razvojnim i tranzitolokim tumaenjima socioekonomskih sistema zemalja u razvoju, odnosno tzv. tranzicionih zemalja, po pravilu rezultira redukcijom stepena objektivnosti naunih sudova usled intrinzine ideoloke pristrasnosti ovog normativistikog teorijskog modela, te otuda analitiki, eksplanatorni i heuristiki potencijal teorija modernizacije, odnosno tranzitologije kao jedne od idejno-teorijskih derivacija modernizacijske paradigme moe biti relativizovan i doveden u pitanje. IDEJNO-ISTORIJSKO POREKLO MODERNIZACIJSKOG DISKURSA U DRUTVENIM NAUKAMA Kada govorimo o modernizacijskoj paradigmi kao specifinom naunom diskursu, neophodno je osvetliti dublju logiku unutranje organizacije epistemikog polja istorijske epohe novog veka u kome se formuliu unutranje i spoljanje granice glavnih topika istorijskog narativa zapadne modernit i konstituie povesni govor humanistikih disciplina kroz uspostavljanje organizovanog sistema (sa)znanj o razliitim aspektima pojavnog sveta, to sve skupa predstavlja jedinstvenu diskur-

MILAN RAKITA

zivnu formaciju ili, Fukoovim reima: fundamentalni kodeks jedne kulture (...) koji upravlja njenim jezikom, njenim perceptivnim shemama, njenom razmenom, tehnikama, vrednostima, hijerarhijom njene prakse (...) (Fuko, 1971: 64/65).1 Otuda preispitivanje ireg epistemolokog zalea modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama podrazumeva utvrivanje optih idejno-istorijskih pretpostavki u ijim je okvirima mogue locirati temelje modernizacijske paradigme u drutvenim naukama kao institucionalizovane saznajno-teorijske derivacije univerzalistikog diskursa evropske modernosti, i u isto vreme pojmiti njen instrumentalni karakter u istorijskom procesu legitimizacije simbolikih i realnih praksi dominacije Zapada u epohi (neo)kolonijalizma, o emu e nadalje biti vie rei. Jedno od osnovnih obeleja modernizacijske paradigme u drutvenim naukama i humanistikim disciplinama je inter/multidisciplinarnost, budui da se predmetna interesovanja i metodi istraivanja razliitih teorijskih pravaca sustiu i meusobno preklapaju u irokom polju predmetne stvarnosti obuhvaene sintetikim pojmom modernosti, odnosno moderniteta. Upravo zbog heterogenog karaktera termina modernizacija kao saznajno-istraivake kategorije, odnosno modernosti ili moderniteta kao istorijskog pozitiviteta i kao diskurzivnog polja koje zahvata raznorodne segmente drutvenoistorijskih, ekonomskih i kulturalnih stvarnosti, ali takoe i zbog irine i kompleksnosti nauno-filozofskih znanja i popularnih predstava o fenomenu modernosti, koristiemo sveobuhvatniji termin modernizacijski diskurs.2
1 U analizama idejno-istorijskog porekla modernizacijske paradigme u drutvenim naukama oslanjaemo se na Fukoov pojam diskursa. Naime, Fukoovo shvatanje diskursa viestruko je sloeno i povezano sa nekoliko temeljnih pojmova koji se s njim podudaraju ili na njega utiu. Termini povezani sa tim temeljnim pojmom su diskurzivna praksa, diskurzivne formacije, te njihov meusobni odnos spram arheologije znanja, filozofije i politike, znanja i moi, totaliteta i disperzivnosti. Zbog meusobnog preklapanja ovih termina, pre svega bi trebalo dodatno razjasniti i terminoloki razgraniiti sam termin diskurs. U smislu u kome ga upotrebljava Fuko, diskurs nije tek puki govor, ve specifina formacija koju treba razlikovati od govora kao predmeta lingvistike i psihoanalize; diskurs je shvaen kao specifina praksa, i to praksa nezavisna od subjekta, diskontinuirana, te podlona vlastitim zakonima; takvu praksu filozofski treba pojmiti kao svojevrstan produktivitet. Naime, diskurs se ovde ne uspostavlja (tj. samouspostavlja) kao vlasnitvo subjekta, ve upravo suprotno on omoguuje, tvori subjekta barem u tolikoj meri da ga konstituie i odreuje. Stoga moemo rei da su takve diskurzivne formacije nune kako za konstituisanje subjekta, tako i za njegovu razgradnju. Ukoliko diskurs, pak, posmatramo kao odreeni oblik govora, i tada ga treba interpretirati s obzirom na njegovu samostalnost i s obzirom na mo da konstituie praksu. To znai da je diskurs po svom bitnom odreenju povezan sa praksom njegovog sprovoenja, tj. tek kao delatan moe postati predmet istraivanja. 2 U cilju preciziranja razliitih konotativnih dimenzija termina modernizacija kao centralnog toposa modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama, ali i kao loci communis istorijske epohe modernosti, na poetku je neophodno ukazati na terminoloko-pojmovnu distinkciju imajui u vidu tri specifina nivoa znaenja ove saznajne kategorije i odgovarajue naine njene upotrebe u ovom radu; najpre, kao nauna odrednica u uem smislu, termin oznaava opte saznajno-teorijsko i predmetno usmerenje i, kao takav,

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

S obzirom na jedinstveno idejno zalee teorija modernizacije kao saznajne derivacije istorijskog metanarativa zapadne modernosti, razliiti oblici teorijskih artikulacija modernizacijske paradigme (ukljuujui teorije drutvene tranzicije i globalizacije) predstavljale su dovoljno diferenciran, ali u idejno-istorijskom, saznajno-teorijskom i nauno-organizacionom pogledu istovremeno dovoljno opti i srodan skup naunih saznanja i relativno konzistentnih analitikih instrumenata, kojima je bilo mogue integrisati prirodan sled razliitih istorijskih perioda i epoha i njima svojstvenih drutvenoekonomskih struktura u jedan razgovetan narativ univerzalnog razvoja svetske istorije. Ovo svojstvo obezbeuje modernizacijskom metanarativu u drutvenim naukama neophodnu idejnu konzistentnost i ini ga istorijski perzistentnom i inkluzivnom saznajnom formacijom koja obuhvata metodoloki razliite, ali u isto vreme idejno i logiki homologne interpretacije predmetne stvarnosti. Upravo iz ove strukturne logike i saznajne inkorporisanosti teorija modernizacije unutar istorijsko-politikog diskursa zapadne modernosti proistie sveobuhvatnost teorijskog opsega i karakteristina holistika perspektiva teorija modernizacije, odnosno teorija drutvene tranzicije i globalizacije, koja im pribavlja inkluzivni karakter metateorije i prua mogunost smisaone integracije razliitih teorijsko-istraivakih pristupa u jedinstveni korpus simbolikih predstava, znanj i evaluacija vlastitog predmeta prouavanja. Otuda bi zbog svojevrsne metateorijske pozicije unutar jednog dela humanistikih disciplina 20. veka teorije modernizacije bilo pravilnije okarakterisati kao zasebnu teorijsku paradigmu u drutvenim naukama, a ne samo kao opti teorijski pravac u uem smislu, budui da modernizacijska paradigma, ba kao i svaka nauna paradigma, podrazumeupuuje na konkretan nain bavljenja fenomenom drutvene modernizacije iz ue naune perspektive teorija modernizacije, odnosno modernizacijske paradigme u drutvenim naukama; zatim, kao univerzalistika istorijska topika/narativ modernosti ili moderniteta termin se odnosi na novovekovne procese i fenomene drutvenoistorijskog razvoja evropskog Zapada od 15. do kraja 20. veka; i tree znaenje, koje ujedno predstavlja najapstraktniji nivo artikulacije modernizacijske topike, u vidu sintagme modernizacijski diskurs pod kojim podrazumevamo inkluzivnu epistemoloku odrednicu koja konotira raznorodne pojavne oblike ispoljavanja hegemonog univerzalistikog diskursa zapadne modernosti. U pitanju je sistem unutranje organizacije epistemolokog polja modernizacijskog narativa kao specifine diskurzivne formacije ili diskurzivne prakse, koja omoguava istorijsko konstituisanje i progresivno grananje najrazliitijih oblasti i formi saznanj u formi tekstova, odnosno govora ili iskaza o univerzalnim zakonima istorijskog razvoja oveanstva na elu sa zapadnom civilizacijom kao avangardom ljudskog razvoja. Na ovaj nain je, poev od 15. veka pa naovamo, putem zasnivanja suverenih operacija opisivanja, klasifikacija i sistematizacija znanj o istorijskoj drugosti evro-amerikog Zapada tekao proces imaginarne kolonizacije objekata znanj kroz odgovarajue, u praksi otelovljene, upotrebe tih hegemonih znanja, koje su omoguavale istorijsku akumulaciju, evaluaciju i smisaono povezivanje najrazliitijih vrsta saznanj u jedinstveni korpus institucionalizovanog sistema znanj modernih naunih disciplina zapadnoevropskih zemalja (a kasnije, kao to emo pokazati, i SAD-a) o vlastitim objektima imaginarne (dakako i realne) kolonizacije, te sa njima povezanim problematikama univerzalnog istorijskog razvoja, smisaono ih inkorporirajui u diskurzivno telo istorijskog govora zapadnog sveta koje nazivamo modernizacijskim diskursom.

10

MILAN RAKITA

va postojanje fundamentalne i opteprihvaene predstave o predmetnoj stvarnosti jedne opte nauke o drutvu ili skupa posebnih naunih disciplina, na kojoj je zasnovan konsenzus akademske zajednice o jedinstvenim ciljevima i stratekim zadacima naunih istraivanja, modalitetima teorijske artikulacije, te nainima primene odgovarajuih istraivakih metoda. SAZNAJNO-TEORIJSKI KARAKTER MODERNIZACIJSKE PARADIGME U DRUTVENIM NAUKAMA Konkretno, modernizacijska paradigma u drutvenim naukama druge polovine 20. veka formirana je na epistemolokim osnovama funkcionalistiko-evolucionistike sistemske teorije drutvenog razvoja.3 Centralna kategorija drutvenog razvoja poiva na pretpostavci da svaka drutvena promena predstavlja rezultat evolutivnog procesa kompleksne diferencijacije drutvene strukture, usled ega dolazi do funkcionalne specijalizacije celokupnog drutvenog sistema. Ovaj proces diferencijacije, pritom, uzrokuje progresivnu transformaciju postojeih drutvenih struktura putem manje ili vie sinhronizovanog razvoja razliitih sfera drutvenog sistema, te na taj nain omoguava formiranje funkcionalno uravnoteenog modernog drutvenog sistema kao naredne, vie faze drutvenoistorijskog razvoja tradicionalnog drutva. Na ovom mestu moemo uoiti teorijsku analogiju sa devetnaestovekovnim evolucionistiko-organicistikim poimanjem procesa drutvenog razvoja, koji takoe podrazumeva progresivno funkcionalno uslonjavanje razliitih delova socijalnog organizma, odnosno drutvenog sistema u okviru procesa stupnjevitog unilinearnog razvoja i transformacije drutva ka viem stupnju drutvenog razvitka. Karakteristian teorijski holizam modernizacijske paradigme funkcionalno obuhvata saznajne pretpostavke pomenutih teorijskih stanovita i bazira se na tvrdnji da proces modernizacije celokupnog drutvenog sistema poiva na relativno ujednaenom procesu unisone transformacije razliitih drutvenih podsistema, te otuda iskljuuje ekonomistiki redukcionizam pojedinih teoretiara drutvene modernizacije4 prema kojima je stepen ekonomskog i tehniko-tehnolokog razvitka
3 Pod ovim podrazumevamo istorijski kumulativan teorijski uticaj klasinog pozitivizma i funkcionalizma u drutvenim naukama, olien u pozitivistikim idejama Ogista Konta (Auguste Comte), Emila Dirkema (Durcheim) i dr, prema kojima se svrha prouavanja ljudskog drutva sastoji u prilagoavanju drutvenog razvoja optim zakonima univerzalnog istorijskog razvoja. 4 Zakljuci uporednih istraivanja Simora Martina Lipseta (Seymour Martin Lipset), jednog od klasika modernizacijske paradigme, o procesima drutvenog razvoja u SAD-u i razvijenim zemljama Zapadne Evrope s kraja pedesetih godina prolog veka ukazivali su na postojanje pozitivne korelacije izmeu socioekonomskog razvoja i uspostavljanja demokratskog politikog sistema, odnosno demokratske politike kulture kao pretpostavke daljnje modernizacije datog drutvenog sistema. Danas ova redukcionistika, jednodimenzionalna tvrdnja po sebi ne bi bila naroito znaajna da svojevremeno nije predstavljala glavni

11

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

datog drutvenog sistema predominantan faktor optedrutvenog razvoja i ujedno kljuni pokazatelj uspenosti sveukupnog procesa transformacije od tradicionalnog ka modernom drutvu. Suprotno tome, holistika perspektiva insistira na istovremenom procesu transformacije drutvenih odnosa i institucionalnih struktura, podjednako u ekonomskoj, politikoj i ideacionoj sferi datog drutvenog sistema, naglaavajui, pritom, ekskluzivan znaaj modernizacije vrednosno-normativnog sistema kao neophodnog preduslova progresivnog razvoja i modernizacije drugih podsistema datog drutva. Krajnji ishod evolutivnog procesa diferencijacije razliitih aspekata drutvene strukture jeste progresivna funkcionalna transformacija drutava na pretkapitalistikom stadijumu drutvenog razvoja u moderne socioekonomske sisteme, to ujedno predstavlja i stupnjevit prelaz u viu fazu drutvenoistorijskog razvoja. Jedna od kljunih pretpostavki ovako shvaenog procesa modernizacije, pritom, jeste postojanje i aktivno delovanje moderne drave-nacije, zasnovane na principu racionalne birokratske organizacije i racionalnog znanja u duhu modernog naunog pozitivizma. O dubljem idejnom utemeljenju modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama bie vie rei nadalje u tekstu; za sada je dovoljno rei da su pomenute konceptualne pretpostavke teorija modernizacije predstavljale bazian konceptualno-interpretativni model tumaenja procesa drutvenog razvoja, koji se uobiajeno naziva modernizacijskim/razvojnim diskursom, odnosno modernizacijskom paradigmom u drutvenim naukama. Naporedo sa osvetljavanjem ireg epistemolokog zalea modernizacijske paradigme kao svojevrsnog Weltanschauung-a drutvenih nauka 20. veka, takoe je neophodno dodatno kontekstualizovati spregu unutarteorijskih i vannaunih faktora koji su uticali na istorijsko konstituisanje, razvoj i proliferaciju modernizacijskog diskursa kao jedne od dominantnih saznajnih perspektiva u prouavanju procesa posleratnog drutvenog razvoja, kako bismo locirali konkretne pozicije znanja (i moi) istorijskih nosilaca univerzalistikog govora zapadne modernosti i ujedno odredili konkretan istorijsko-politiki kontekst u kome se formira posleratni modernizacijski projekat, i to ne samo kao zasebna teorijska paradigma u drutvenim naukama, ve takoe i kao idejnopolitiki program i ekonomska platforma nameteorijsko-istraivaki orijentir meu predstavnicima tzv. prvog talasa teorija modernizacije u analizama demokratizacije optedrutvenog ivota kao neophodnog preduslova modernizacije. Lipsetovi teorijsko-metodoloki doprinosi prouavanjima procesa modernizacije kasnije e biti kritikovani zbog zanemarivanja drugih varijabli i relevantnih pokazatelja modernizacijskog razvoja, te zbog utvrivanja odnosa pozitivnih korelacija, ali ne i uzrono-posledinih veza izmeu kljunih varijabli, ali takoe i zbog svog etnocentrinog karaktera, budui da su osnovne pretpostavke i zakljuci njegovih uporednih studija o procesima drutvenog razvoja bili vankontekstualno ekstrapolirani u prouavanjima drutvenih sistema tradicionalnih pretkapitalistikih zemalja u razvoju, ne uzimajui dovoljno u obzir konkretne specifinosti tih zemalja (vidi: Lipset, 1959).

12

MILAN RAKITA

njena globalnoj promociji liberalne demokratije, te kapitalistikih robnonovanih odnosa i slobodnog trita. Poseban osvrt bie posveen teorijskoj recepciji modernizacijske paradigme unutar akademskih zajednica istonoevropskih zemalja nakon dezintegracije sistema realnog socijalizma i uspona neoliberalnog projekta u globalnim okvirima, kada se naputa marksistika paradigma i usvaja razvojnomodernizacijski diskurs kao epistemoloka osnova na kojoj se zasnivaju saznajne pretpostavke i interpretativni okviri teorija drutvene tranzicije, kao dominantnog teorijskog pravca u tumaenjima procesa drutvenih promena u postsocijalistikim zemljama. ISTORIJSKO-POLITIKA KONTEKSTUALIZACIJA MODERNIZACIJSKE PARADIGME Bipolarno ustrojstvo meunarodne politike arene i izrazita ideoloko-politika konfrontacija glavnih hladnoratovskih takmaca predstavljali su opti istorijsko-politiki kontekst u kome su formulisana osnovna naela modernizacijskog projekta i praktikovani principi razvojne doktrine nakon Drugog svetskog rata. Kao svojevrsna idejno-politika platforma i ekonomski program spoljnopolitikog nastupa Sjedinjenih Amerikih Drava, modernizacijski projekat i razvojna doktrina predstavljali su programsku agendu ekonomsko-politikih aktivnosti i niza pragmatinih mera orijentisanih na proirivanje globalne hegemonije SAD-a i istovremeno ograniavanje manevarskog prostora Sovjetskog Saveza u zonama preklapanja interesnih sfera kroz razliite oblike direktnog ili indirektnog usmeravanja ekonomskih i politikih procesa u tzv. zemljama u razvoju.5
5 Nakon reizbora za predsednika SAD-a, Hari S. Truman (Harry S. Truman) je u svom inauguralnom obraanju amerikom Kongresu od 20. januara 1949. godine predstavio Program tehnike pomoi zemljama u razvoju. Ova deklaracija predstavljala je strateki plan poratnog spoljnopolitikog delovanja SAD-a i bila je prevashodno usmerena na spreavanje irenja sovjetskog uticaja kroz vre institucionalno-organizaciono povezivanje zapadnih zemalja na elu sa Amerikom i ekonomsko-politiku kooperaciju sa zemljama u razvoju. Program se sastojao od etiri take koje su se odnosile na pruanje vojnopolitike, ekonomske i tehniko-tehnoloke pomoi zemljama-saveznicama SAD-a, kao i nerazvijenim zemljama, odnosno zemljama u razvoju koje su u prvim posleratnim godinama lavirale izmeu suparnikih sila. I dok su prve tri take Programa definisale strateke smernice za formiranje NATO pakta, davanje podrke Organizaciji ujedinjenih nacija, ustanovljenje Maralovog plana i drugih formalnih organizacija, tela i politik transatlantske alijanse, etvrtom takom Programa definisani su oblici pruanja ekonomske pomoi SAD-a i naini implementacije razvojnih programa namenjenih zemljama u razvoju Latinske Amerike, Jugoistone Azije, Afrike, Bliskog istoka i June Evrope za podsticanje ekonomskog rasta u oblasti privrede, poljoprivrede, industrije i obrazovanja kroz uvoenje tzv. razvojne doktrine, odnosno modernizacijske paradigme u drutvenom naukama: Moramo pokrenuti odvaan novi program kako bismo prednosti sopstvenih naunih dostignua i industrijskog napretka uinili dostupnim nerazvijenim delovima sveta izjavio je predsednik Truman prilikom predstavljanja Programa. Kao nadopuna tzv. Trumanove doktrine iz 1947. godine, Program tehnike pomoi zemljama u razvoju prevazilazio je karakter formalne programske deklaracije i

13

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

Budui da je u institucionalno-organizacionom pogledu bila inkorporirana u akademski sistem SAD-a kao nauni mainstream drutvenih nauka, dok je u idejnoteorijskoj ravni neposredno reflektovala glavne kategorije dominantnog politikog diskursa liberalne demokratije, moe se rei da je modernizacijska paradigma ne samo pozitivno korelirala sa stratekim ciljevima pomenutog Programa tehnike pomoi zemljama u razvoju, kao praktinog opredmeenja modernizacijskog projekta ve da je, tavie, postojala direktna idejna i praktina homologija izmeu osnovnih saznajnih pretpostavki teorija modernizacije i poratne strategije spoljne politike SAD-a, te da su teorije modernizacije u tom smislu imale instrumentalnu ulogu u procesu praktine implementacije stratekih principa modernizacijskog projekta i razvojne doktrine. Drugim reima, glavni toposi modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama, odnosno centralni pojmovi teorija modernizacije direktno su korespondirali sa kljunim politikim i ekonomskim kategorijama datog istorijskog perioda, kao to su istorijski progres, ekonomska i politika modernizacija, optedrutveni razvoj, industrijalizacija, urbanizacija i dr. Kao aktivna nadopuna razvojnih programa ekonomsko-politike i tehniko-tehnoloke pomoi SAD-a zemljama u razvoju u oblasti industrije, privrede, trgovine i obrazovanja, modernizacijska paradigma u drutvenim naukama direktno je potpomogla uvoz i instaliranje novih idejnoteorijskih sadraja i vrednosnih obrazaca kroz akademske sisteme zemalja u razvoju radi saobraavanja postojeih ideacionih sistema razvojnom modelu zapadnih drutava. Na taj nain je u praksi ostvarivana jedna od pomenutih bazinih pretpostavki teorija modernizacije, naime etnocentrino shvatanje prema kojem je radikalan raskid sa tradicionalistikim vrednosno-normativnim obrascima i usvajanje liberalnodemokratskih principa drutvenopolitikog ustrojstva po uzoru na SAD i razvijene industrijske zemlje evropskog Zapada neophodan preduslov budueg ekonomskog rasta i optedrutvenog napretka i, u isto vreme, glavni pokazatelj progresivne modernizacije nerazvijenih, odnosno zemalja u razvoju. Otuda proizilazi zakljuak da je modernizacijska paradigma kao legitimizacijska osnova stratekih interesa zemalja liberalnog kapitalizma imala instrumentalnu ulogu u
tehnikog programa. Bio je to zapravo strateki dokument koji je predstavljao praktinu osnovu celokupne posleratne bezbednosne i ekonomsko-politike arhitekture transatlantskog poretka kakvim ga i danas poznajemo, zbog ega e (ali takoe i zbog obilne finansijske pomoi SAD-a privredi Velike Britanije) britanski premijer eril (Churchill) iste godine lino odati poast amerikom predsedniku sledeim reima: Vie od bilo koga pomogli ste da se sauva Zapadna civilizacija, dodavi jo i kako je: Trumanova politika ograniavanja (sovjetskog uticaja; prim. aut.) ostvarila dobre rezultate u Evropi, dok su Maralov plan i etvrta taka Programa tehnike pomoi zemljama u razvoju, kao njegova nadopuna, obnovili zapadne demokratije (vidi: Leish i Catton, 1968: 923; inauguralni govor predsednika SAD-a Harija S. Trumana pred amerikim Kongresom od 20. januara 1949. god. URL:http://odur.let.rug.nl/~usa/P/ht33/speeches/truman. htm (datum posete Web stranice 08. 08. 2010.))

14

MILAN RAKITA

posleratnom procesu preoblikovanja ideacionih sistema zemalja u razvoju u pravcu funkcionalnog prilagoavanja tradicionalnih drutvenih odnosa i struktura politikim principima liberalne demokratije i ekonomskim standardima industrijskokapitalistikog naina proizvodnje i razmene. Jedan od bazinih principa razvojne doktrine i modernizacijskog projekta u prvim poratnim decenijama bio je sadran u univerzalistikoj ideji prema kojoj je model ekonomskog napretka i drutvenopolitikog ureenja SAD-a i razvijenih industrijskih zemalja Zapada figurirao kao normativni ideal optedrutvenog razvoja za preostale dve treine oveanstva, te da je upravo neposrednom implementacijom racionalnih naunih principa i proverenih praksi uspenog ekonomskog razvoja mogue otkloniti uzroke nerazvijenosti zemalja Treeg sveta i ujedno predloiti adekvatan put izlaska iz tradicionalne zaostalosti.6 Godine 1958, jedan od gorljivih pobornika amerike hegemonije u meunarodnim odnosima i zagovornik obli6 Istorijski proces univerzalizacije zapadnog modela drutvenoekonomskog razvoja sredinom 20. veka bio je nadopunjen analognim razvojem odgovarajuih analitiko-eksplanatornih modela u drutvenim naukama. U univerzalnom procesu globalnog razvoja i napretka drutvene nauke su imale specifinu ulogu saznajnog orijentira i praktinog vodia zemalja u razvoju na putu ka ultimativnom thelos-u univerzalne istorije. Razvoj statistikih tehnika i uporednih metoda istraivanja tokom druge i tree decenije 20. veka omoguio je standardizaciju i operacionalizaciju kategorija rasta i razvoja, definisanje i meusobno uporeivanje pokazatelja drutvene modernizacije, projekciju optih razvojnih trendova i univerzalizaciju zakljuaka empirijskih istraivanja o procesima razvoja pojedinanih drutvenih sistema putem uporednih istraivanja. Na taj nain, primena egzaktnih metoda istraivanja znaajno je ubrzala proces integracije razliitih teorijskih shvatanja unutar modernizacijskog diskursa i konsolidaciju modernizacijske paradigme kao dominantne teorijske perspektive u prouavanju drutvenog razvoja. Uz rasprostranjeno uverenje aktera praktino-politikih aktivnosti u mogunost nauka da na racionalnim metodama zasnovanom planiranju razvojnih trendova i predvianju njihovih ishoda neposredno utiu na transformaciju realnih drutvenih odnosa u skladu sa univerzalnim uzusima progresivnog svetsko-istorijskog razvoja, upotreba analitiko-operativne aparature drutvenih nauka predstavljala je unifikacijski mehanizam saobraavanja heterogenog kontinuuma drutvenoistorijskih realnosti razliitih drutava praktinim ciljevima dravno-korporativnih politik drutvenog razvoja i modernizacije u SAD-u. Bez obzira na razliita kulturno-istorijska ishodita konkretnih drutava, sistem standardizovanih naunih pokazatelja univerzalnog drutvenog napretka bio je konstruisan kako bi vei ili manji jaz izmeu prolosti i budunosti, starog i novog, tradicije i modernosti bio uspeno premoten, postojee razlike meu razliitim drutvenoistorijskim sistemima minimizirane, a tradicionalne unutardrutvene specifinosti pojedinanih zemalja neutralisane kao prepreka na putu univerzalnog istorijskog progresa. Svrhovitim ciljno-racionalnim usmeravanjem realnih drutvenih procesa u jedinstven modernizacijski tok univerzalne istorije, razliita drutva su posmatrana kao funkcionalni elementi sve integrisanijeg globalnog drutvenog sistema, sposobnog da asimiluje mnotvo nesinhronizovanih, partikularnih razvoja, istorija, kultura i naroda u jedinstveni tok svetske istorije zasnovane na optevaeem zakonu istorijskog progresa i modernizacije. Institucionalna sprega sistema naunog istraivanja, planiranja i predvianja, sa jedne, i dravnih politika drutvenog razvoja, sa druge strane, garantovala je ne samo strukturne promene u drutvima u razvoju, ve i ubrzanje nepovratnog procesa progresivne drutvene transformacije i, konano, dosezanje take konvergencije kao ultimativnog cilja razvojno-modernizacijskih procesa, u kojoj e svi parametri visokomodernizovanog drutva (visok stepen industrijalizacije i urbanizacije, razvoj sredstava masovne komunikacije, potroako drutvo i konzumerizam, itd.) biti neminovno ostvareni. Na ovaj nain, modernizacijska paradigma u drutvenim naukama 20. veka je kao normativistiko-preskriptivna ideoloka

15

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

kovanja drutvenih sistema zemalja Bliskog istoka prema zapadnjakom modelu modernizacije, u prologu svoje knjige karakteristinog naziva7 jezgrovito e iskazati univerzalistiki, ali istovremeno etnocentrian i okcidentalan karakter modernistikog projekta reima koje ujedno predstavljaju i moto dela: Amerika je... sve ono emu tei Bliski istok koji se modernizuje (Lerner, 1968). Tano trideset i pet godina kasnije, nakon uruavanja sistema realnog socijalizma, vaingtonski think thank birokrata neohegelijanske provenijencije, Frensis Fukujama (Francis Fukuyama), u retrospektivnom pogledu na istoriju intelektualnih borbi izmeu Istoka i Zapada u drugoj polovini 20. veka slavodobitno e izneti identino zapaanje: Poslednja vana univerzalna istorija koju je trebalo napisati nije bila delo pojedinca, ve kolektivno pregnue grupe (preteno amerikih) drutvenih naunika nakon Drugog svetskog rata, poznata kao teorija modernizacije (Fukuyama, 1992: 68). Upravo u ovim podudarnim paradigmatinim iskazima Lernera i Fukujame, koji na slikovit nain saimaju neka od pomenutih kljunih obeleja teorija modernizacije, mogue je uoiti univerzalistiki i etnocentrini, ali nadasve instrumentalan i normativistiki karakter modernizacijske paradigme kao oblika naune legitimizacije posleratne meunarodne politike SAD-a i idejnog zaloga vodeih zemalja liberalnog kapitalizma u hladnoratovskoj borbi za ostvarivanje globalne ideoloke hegemonije i promicanje vlastitih ekonomskopolitikih interesa. Kao normativistiko-preskriptivni ideoloki predloak za strateko ostvarivanje globalne ekonomskopolitike dominacije SAD-a i razvijenih evropskih zemalja, teorije modernizacije su naporedo sa drugim sredstvima razvojne doktrine predstavljale ujedno i instrument politike prevencije potencijalnog uticaja konkurentne modernizacijske paradigme SSSR-a u zemljama u razvoju8 kroz aktivnu borbu da se bive kolonije (koje su
matrica zapravo predstavljala funkcionalan element i jedan od aktivnih faktora istorijskog procesa univerzalizacije hegemonog evro-amerikog partikularizma. 7 The Passing of Traditional Society: Modernizing the Middle East Kraj tradicionalnog drutva: modernizacija Bliskog istoka. 8 Pored ograniavanja idejno-politikog i ekonomskog uticaja SSSR-a u amerikim interesnim sferama, jo jedan od razloga za pruanje ekonomsko-finansijske pomoi SAD-a zemljama u razvoju bio je pragmatian pokuaj tehniko-tehnoloke standardizacije njihovih privredno-ekonomskih sistema radi podsticanja izvoza amerikih roba i industrijskih proizvoda na trita zemalja Treeg sveta, pre svega Latinske Amerike i Jugoistone Azije. SAD su nizom mera ekonomske politike strateki usmeravale i kontrolisale tok razvoja ekonomskih sistema ovih zemalja kako bi prevashodno pospeile sopstvenu industrijsku proizvodnju i odrale nivo privrednog rasta iz perioda Drugog svetskog rata. Osnivanjem razliitih tela i agencija za ekonomsko planiranje i trgovinsku saradnju sa zemljama u razvoju, Stejt department i amerike korporacije su tokom narednih decenija uspeno oblikovale bilateralne ekonomsko-trgovinske odnose sa partnerskim zemljama Treeg sveta u skladu sa dugoronim razvojnim politikama SAD-a i interesima korporativnog kapitala. Prohibitivna spoljnotrgovinska politika SAD-a prema zemljama u razvoju predstavljala je pokuaj predupreivanja potencijalnih opasnosti za ameriku ekonomiju i privredu zbog preteranog razvoja amerike teke industrije usled mobilizacije industrijskih kapaciteta u ratnom periodu, te je otuda pospei-

16

MILAN RAKITA

u meuvremenu, bejavi formalno osloboene kolonijalnog poloaja, zadobile nov istorijski status i politiku ulogu u globalnoj rekonfiguraciji meunarodnih politikih odnosa, stekavi eufemistiki naziv tzv. zemalja u razvoju9) privuku sopstvenom modernizacijskom taboru i podvrgnu procesu drutvenoekonomskog i politikog preoblikovanja u skladu sa uzusima Zapadne verzije modernizacije. MODERNIZACIJSKA PARADIGMA U FUNKCIJI ZAPADNOG (NEO)KOLONIJALIZMA Naime, uprkos deklarativnoj objavi kraja epohe evropskog kolonijalizma nakon svretka Drugog svetskog rata, iza fasade princip naune objektivnosti, humanih ideja progresa i razvoja oveanstva i dalje su se nalazili prikriveni neokolonijalistiki interesi bivih imperija. Nastavljanje borbe za novu preraspodelu uticaja nad tradicionalnim kolonijalnim posedima podrazumevalo je upotrebu drugaijih sredstava za ostvarivanje stratekog primata u podrujima bogatim industrijskim sirovinama i obezbeivanje jeftine radne snage za potrebe industrijskog kapitalizma. U tom pogledu, teorije modernizacije i razvojna doktrina odigrale su strateku ulogu u procesu posleratne rekonfiguracije strategij amerikog ekonomskopolitikog uticaja i konsolidacije poloaja bivih evropskih kolonijalnih sila u cilju ouvanja status quo-a u preraspodeli kolonijalnih poseda i obnavljanja dominacije nad bivim kolonijama, koje su u meuvremenu stekle formalnu pravno-politiku nezavisnost. U tom smislu, idejno-vrednosna konzistentnost paradigmatinih iskaza dvojice pomenutih predstavnika amerike akademske zajednice razliitih generacija u vremenskom rasponu od gotovo pola veka, kao i oigledna idejna podudarnost njihovih teorijskih opaski sa praktinim interesima politikog i ekonomskog establimenta SAD-a, ne svedoi samo o sistemskom karakteru institucionalne sprege (naunog) znanja i (politike) moi, zaogrnute platom naune objektivnosti i vrednosne neutralnosti, ve takoe ukazuje na poreklo dublje logiko-misaone
vanje plasmana industrijskih proizvoda na trita zemalja u razvoju, naporedo sa merama ograniavanja uvoza, predstavljalo preko potreban podstrek industrijskoj proizvodnji u SAD-u i ujedno snaan stimulans ekonomskog oporavka Evrope u prvim posleratnim decenijama, dok je privredni rast zemalja u razvoju uglavnom bio strateki ograniavan kako bi se drale u poloaju neravnopravnih trgovinskih partnera i bile rezervoar jeftine radne snage. (vidi: Baldwin, Chen i Nelson, 1995: 67; Chang, 1968: 157) 9 Ameriki predsednik Frenklin D. Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) je formalnim preimenovanjem bivih evropskih kolonija, a sada nezavisnih drava osloboenih politikog uticaja metropola, u zemlje u razvoju oznaio novu eru u meunarodnim odnosima, elei da time naglasi kako je vievekovni sistem evropskog kolonijalizma formalno siao sa istorijske scene, te da SAD preuzimaju ulogu pravednijeg predvodnika novog sveta koji e nerazvijenim zemljama doneti obrazovanje, razvoj, istorijski napredak, civilizaciju, itd dakle, sve one kategorije koje su ujedno bili glavni pojmovi i teorijske preokupacije teorija modernizacije kao naunog mainstream-a svoga doba i oblika naune legitimizacije interesa SAD-a u svetu.

17

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

utemeljenosti modernizacijske paradigme i njenu strukturnu povezanost sa razliitim formama i praksama istorijske dominacije Zapada nad ostatkom sveta. Drugim reima, legitimnost ideoloke hegemonije modernizacijske paradigme u drutvenim naukama poiva na jednoj fundamentalnoj slici sveta koja predstavlja konzistentan sistem univerzalnih objektivno vaeih znanja, predstava, ideja i iskaza, na ijim je osnovama zapadni subjekt znanja (i moi) istorijski konstituisao svoja suverena i autoritativna tumaenja ne-zapadne drugosti,10 iza kojih je stajao ugled akademskih institucija, ali i gola vojna, ekonomska i politika premo nad pokorenim narodima i kulturama. U tom smislu, teorije modernizacije i tranzitologija u drutvenim naukama imaju svoju iru idejnu predistoriju, budui da su fundamentalni pojmovi i, uopte, celokupna logika struktura i kategorijalno-analitika aparatura kojom operiu utemeljeni u diskursu Prosvetiteljstva i moderne. Poput teorija drutvenog razvoja i modernizacije, teorije drutvene tranzicije su jo od svoje pojave poetkom sedamdesetih godina 20. veka kao saznajno-teorijska derivacija modernizacijske paradigme predstavljale simptomatian teorijski fenomen ne samo u kontekstu hladnoratovske borbe za idejno-teorijsku prevlast nad konkurentnom marksistikom paradigmom, ve takoe kao proizvod i emanacija vievekovne produkcije jednog, u biti partikularistikog hegemonog11 modela saznanja sa univerzalistikim pretenzijama, koji je sutinski uticao na organizaciju postojeeg fonda naunih znanja i konceptualizaciju predmetne stvarnosti drutvenih nauka. Kada poblie pogledamo razloge teorijske predominacije razvojnomodernizacijskog diskursa i tranzitologije u drutvenim naukama, videemo da je pored konkretnog istorijsko-politikog konteksta i intelektualne klime unutar kojih su se odvijala intelektualna pregrupisavanja i teorijska repozicioniranja takoe mogue utvrditi optiju logiku koja stoji u pozadini njihove istorijske geneze. Re je o sloenoj teksturi kulturalne dominacije akademskih disciplina i vanakademskih znanja koji tvore kompleksnu mreu diskurzivne proizvodnje koja omoguava istorijsku hegemoniju modernizacijskog diskursa u drutvenim naukama u
10 Na ovom mestu uvodimo vieznaan pojam alteriteta, odnosno drugosti da bismo pokazali kako se istorijski proces formiranja modernizacijske paradigme kao zasebne metateorijske konfiguracije znanja u drutvenim naukama zapravo odvijao u okvirima fundamentalnijeg i kompleksnijeg imaginarnog procesa opisivanja, analize, predstavljanja i evaluacije vanevropske drugosti, te da bismo na taj nain osvetlili strukturne saznajne pretpostavke jedne diskurzivne formacije koja podastire smu mogunost formiranja naunih znanja i mnjenj zapadnog subjekta znanja i moi o sopstvenom predmetu prouavanja. 11 Termin hegemonija ovde upotrebljavamo imajui u vidu Gramijevu (Antonio Gramsci) teoriju hegemonije, koji pod ovim pojmom podrazumeva celokupnu strukturu i funkciju kulture u sistemu politike vlasti u Evropi, drugim reima, analizu politike strukture kapitalistike moi koja je kroz istoriju perpetuirala odnose drutvene eksploatacije obezbeujui idejnu legitimizaciju kapitalistikog naina proizvodnje i normalizaciju klasne nejednakosti unutar liberaldemokratskog modela drutvenog ureenja, predstavljajui svojevrstan mehanizam kontrole i pribavljanja saglasnosti potlaenih klasa zarad obezbeivanja drutvenog konsenzusa neophodnog za ouvanje postojeeg drutvenog poretka.

18

MILAN RAKITA

globalnim okvirima. Otuda se razmatranje istorijskog porekla pojma modernosti i analiza saznajne funkcije ove centralne kategorije u razvojno-modernizacijskom diskursu drutvenih nauka 20. veka tie odreivanja ireg saznajno-teorijskog zalea modernizacijske paradigme, koja je kao svojevrstan modus sistematizacije razliitih (sa)znanj evro-amerikog Zapada o vanevropskim drutvenoekonomskim sistemima i kulturama imala presudnu ulogu u formiranju optih naunih predstava i konkretnih teorijsko-analitikih okvira namenjenih prouavanju istorijskih odnosa izmeu centralnih zemalja i perifernih delova kapitalistikog sistema. UNIVERZALIZACIJA EVROPSKOG PARTIKULARIZMA U EPOHI KOLONIJALIZMA Dublje razloge za vievekovnu perzistentnost ideje o prirodnoj legitimnosti nametanja zapadnih vrednosti i odgovarajuih modela drutvenoekonomskog ureenja vanevropskim narodima i kulturama ne bi trebalo traiti iskljuivo u utilitarnom karakteru strategija ostvarivanja trenutnih politikih i ekonomskih interesa, ve u istorijski generisanoj potrebi drutava evro-amerikog Zapada za vlastitim istorijskim samoodreenjem kao nosilaca univerzalnog istorijskog razvoja. U tom smislu, istorijsko poreklo univerzalizma Zapada i njegove istorijske hegemonije trebalo bi potraiti u idejnoj tradiciji prosvetiteljskog projekta modernosti, zasnovanog na racionalistikoj ideji o postojanju slobodnog graanina i moderne drave-nacije kao antipod mitsko-poetskim tradicijama legitimizacije politike zajednice koje ishode u razliitim oblicima partikularizma. Otuda se jo od smih istorijskih poetaka epohe ekonomskopolitike globalizacije12 pa do danas svaki fenomen religijske, kulturalne, politike ili ekonomske specifinosti vanevropskog sveta percipira kao oblik partikularizma koji predstavlja potencijalnu pretnju hegemonom univerzalistikom projektu Zapadne modernosti, budui da kao funkcionalni element strukturnog modela imaginarnog odnosa Zapada prema sopstvenoj drugosti13 reprezentuje imaginarnu suprotnost u okviru fundamentalne dihotomije (mi/oni, civilizacija/varvarstvo, moderno/tradicionalno, napredno/nazadno, itd.) na
12 Suprotno rasprostranjenom shvatanju zagovornika ekonomske i politike globalizacije s kraja 20. veka, u pitanju je proces i univerzalizacije zapadnog modela politike i ekonomske organizacije drutva koji otpoinje istorijskim dogaajem Kolumbovog otkria Novog sveta ili De Gaminog oplovljavanja Antila krajem 15. veka (vidi: Dussel, 1995). 13 Moe se rei da je fenomen imaginarne drugosti Zapada, olien u mnogobrojnim personifikacijama drugog, drugaijeg, posebnog, razliitog of Zapada (Hiperborejci, varvari, Saraceni/Agareni, Turci i dr.) star koliko i sm jezik i pismo, ali da e tek sa poetkom novog veka i epohe modernosti problematika vanevropske drugosti postati pitanje od univerzalnog znaaja koje je presudno uticalo na formiranje irokih kulturno-istorijskih konstrukata i odgovarajuih naunih pojmova kao to su civilizacija, rasa, rod, etnicitet ili klasa kao sastavni elementi mehanizama diskurzivne konstrukcije imaginarnog evropskog identiteta u epohi novog veka.

19

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

kojoj poiva ekskluzivistika percepcija sopstvene politike, istorijske, kulturalne i civilizacijske samobitnosti Zapada. Izmeu ostalih faktora, u ovoj istorijskoj injenici trebalo bi najpre potraiti uzroke vievekovne autoreferencijalnosti i perzistentnosti univerzalistikog diskursa zapadne modernosti u globalnim okvirima, pa otuda i bazino konceptualno-istorijsko ishodite modernizacijskog metanarativa u drutvenim naukama 20. veka. Rudimentarni oblici znanj Evropljana o nedovoljno poznatim kulturama i drutvima ostatka sveta postojali su otkad postoji i pisana istorija. Meutim, ukoliko izuzmemo Herodotove spise ili Bibliju kao najautoritativnije tekstove svoga doba, bili su to, ipak, malobrojni i nepouzdani zapisi putopisaca ili dvorskih diplomata o nepoznatim narodima, koji su oduvek tvorili uglavnom negativnu predstavu evropskih naroda o drugom kao o preteem neprijatelju, uzurpatoru, varvarinu, neverniku i sl. Drugost koju je zapadni svet otkrio na prelazu iz 15. u 16. vek bile su takoe udaljene geografske destinacije na kojima su ivele zajednice i drutva bitno razliita od drutava ondanje zapadne Evrope, no ovaj epohalni istorijski dogaaj otkria Novog sveta unee vane novine u istorijat odnosa Zapada prema vanevropskim drutvima. Naime, istorijski dogaaj otkrivanja novih kontinenata i neposredan susret srednjevekovnih Zapadnjaka sa vlastitom kulturalnom drugou doneo je sobom prvobitni kulturni ok, ali istovremeno i pljaku, eksploataciju i etnocid ogromnih razmera. Zbog tog su ve u prvom decenijama nakon Velikih otkria intenzivirane intelektualne i politike debate o saznajnim problemima i moralnim dilemama evropskih kolonizatora u pogledu svog odnosa prema pravoj prirodi divljaka, koje e i do danas predstavljati tematski horizont rasprava o istorijskom nasleu modernizacije u epohi evropskog kolonijalizma. S obzirom da o tim drugaijim ljudima nije bilo gotovo nikakvih zapisa, ak ni u najautoritativnijim tekstovima poput Biblije, postavljalo se pitanje ko su zaista oni? Problem je leao u injenici da unutar arsenala postojeih znanja nije postojala nikakva referencijalna taka koja bi kao intelektualni oslonac i vorite mnjenja o nepoznatom drugom pruila smislene odgovore na pomenuto pitanje i time omoguila poreenje u najrudimentarnijem obliku ti drugaiji ljudi nesumnjivo su imali ljudsko oblije, no budui da su ipak izgledali drugaije, govorili nepoznatim jezicima, oboavali druge bogove i praktikovali drugaije forme socijalnog ivota, pitanje je bilo da li su uopte zasluivali da budu imenovani ljudima.14
14 U svom delu The Invention of the Americas Disel (Enrique Dussel) primeuje da su tokom 16. veka postojala tri teorijsko-argumentativna stanovita pre uspostavljanja svetskog sistema i istorijskog perioda kojeg on naziva drugom modernou, a koja su se bavila problemima ukljuivanja drugih u komunikacio-

20

MILAN RAKITA

Kolonijalna osvajanja su otuda omoguila ne samo prostorno-geografsku ekspanziju radi uspostavljanja kolonijalnog sistema eksploatacije humanih i prirodnih resursa Novog sveta, ve su istovremeno na simbolikom planu prouzrokovala prve naznake epohalne promene autopercepcije Evropljana kroz refleksiju vlastitog odnosa kulturalne superiornosti spram drugosti novootkrivenog sveta. Od tada e na tlu srednjevekovne Evrope otpoeti simboliki proces formiranja relativno koherentne predstave o zajednikom geokulturnom, politikom i istorijskom identitetu evropskih naroda, i o Evropi kao manje ili vie homogenom kulturnoistorijskom entitetu sa univerzalizujuim civilizacijskim funkcijama kao bitnim obelejem samopoimanja vlastitog identiteta Evropljana. Kada govorimo o fenomenu evropskog univerzalizma, tradicija hrianskog univerzalizma pruala je tokom 16. i 17. veka teoloke argumente kao obrazac legitimizacije kolonijalne ekspanzije Zapada. panski kolonizatori su, dakle, vojno zaposeli nove teritorije i otkrili nove narode, a sada ih je definitivno trebalo simboliki aproprisati u skladu sa univerzalizmom hrianskog svetonazora kao legitimizacijskim obrascem imperijalne politike kralja Karla V. Meusobna inkompatibilnost religijskih i ideoloko-politikih sistema Zapada i novootkrivenih drutava bila je, razumljivo, prvenstvena posledica prostorno-geografske odvojenosti dvaju svetova. Ove prostorna nesvodivost nas i njih imala je, meutim, svoj simboliki korelat u hrianskom nauku o temeljnoj nesvodivosti dvaju svetova, prema kome je civilizatorska misija pronoenja univerzalno vaeeg Hristovog nauka pronala svoje ovozemaljsko ovaploenje u panskim kolonizatorima kao vesnicima jevanelja i nosiocima hrianske civilizacije meu starosedeocima kontinenta koji nisu poznavali moralne zakone hrianskog sveta. U cilju opravdavanja primata panske krune nad zaposednutim podrujima, novootkriveni Ameranaidi su u teoloko-politikim raspravama predstavljani kao natura servus, inferiorna ljudska bia koja je trebalo privesti moralnom zakonu.15
nu zajednicu civilizacije i esnaestovekovnim opravdavanjem osvajanja: (1) stanovite o modernizaciji kao emancipaciji De Sepulvede (Juan Gins de Seplveda), modernog renesansnog i humanistikog uenjaka, koji iznova iitava Aristotela i ukazuje na prirodno poreklo ropstva amerikih Indijanaca, te na taj nain prua legitimitet osvajanju; (2) stanovite o modernizaciji kao utopiji De Mendiete (Gernimo de Mendieta), franciskanca koji zagovara utopijsko hrianstvo amerikih Indijanaca (Indijansku Republiku pod hegemonijom katolike crkve) u skladu sa idejom o Treem hriansko-muslimanskom meuregionalnom sistemu; i (3) evropska kritika mita modernosti oliena u idejama Las Kasasa (Bartolomo de las Casas) koje predstavljaju poetak kritikog kontradiskursa unutar evropske modernosti (a koje on u svom delu iz 1536. godine, napisanom itav vek pre Dekartove Rasprave o metodu, naslovljava De Unico Modo i pokazuje da pojam argumentacije predstavlja racionalno sredstvo pomou koga se ameriki Indijanci mogu prevesti u novu civilizaciju) (Dussel, 1995: str. 64. i dalje). Suprotstavljajui se Habermasovom (Jrgen Habermas) tvrenju da je pomenuti kontradiskurs star tek nepuna dva veka, te da zapoinje sa Kantom (Immanuel Kant), Disel smatra da ovaj kontradiskurs datira svoj poetak u 16. veku, najverovatnije 1511. godine u Santo Domingu sa Antoniom de Montesinosom, a bez sumnje sa Las Kasasom 1514. godine (Dussel,1998: 33). 15 Intelektualne i moralne debate koje e uslediti neposredno nakon panskog zaposedanja amerikog kontinenta prvobitno su povezane sa imenom i ivotom Las Kasasa (14841566), simbolom borbe za dosto-

21

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

Ova kraa digresija ilustrativno ukazuje u kojoj meri je otkrie Novog sveta uprkos predominaciji hrianske tradicije uticalo na postepene promene vladajuih intelektualnih i moralnih svetonazora u vodeim krugovima najrazvijenijih drava evropskog Zapada. Sa druge strane, bio je to takoe jedan od poslednjih sluajeva u kojima su glasovi drugih bili javno uvaavani u kulturnom i politikom diskursu epohe evropskih kolonijalnih osvajanja, u kome je, zapravo, krajem 17. i poetkom 18. veka poela da se konstituie jedna druga tradicija miljenja, drugaiji nain poimanja evropske drugosti i legitimizacije univerzalizma evropskog Zapada, koji e postepeno poeti da se namee kao glavna metanaracija svoga doba. Naime, dok je, sa jedne strane, zapadno poimanje istorije (a samim tim i specifino poimanje drugosti) svojstveno univerzalizmu hrianske tradicije konotiralo sferu ontoloke razdvojenosti dvaju svetova, izvestan izvanprostorni dualizam u kome logika ovaploenja univerzalnog u partikularnom nije bila dostupna racionalnom razumevanju, ve je u teolokom domenu bila u iskljuivoj nadlenosti Boga, odnosno papstva kao njegovog zastupnika na ovom svetu, a u hrianskoj filozofiji istorije predeterminisana provienjem dotle e, na drugoj strani, u nastupajuoj epohi racionalizma doi do svojevrsnog prekida ove evolucione linije u razvoju evropskog (sa)znanja o drugosti vanzapadnog sveta kroz proces unisonog irenja racionalistike hegemonije u vidu univerzalistikog zahteva za sticanjem objektivnog znanja, koji se, kao to je ve napomenuto, oitovao u dominaciji jednog krajnje partikularistikog zahteva sa univerzalistikim pretenzijama. Tako se nedugo nakon istorijskog dogaaja velikih otkria glavni ideoloki narativ evropskih
janstvo amerikih starosedelaca i nastavljaem nastojanja dvojice njegovih savremenika, takoe dominikanaca, De Montesinosa i De Kordobe (Pedro de Cordoba), koji su pre njega ukazivali na nehuman odnos panskih naseljenika na Santo Domingu (Haiti) prema tamonjem domorodakom stanovnitvu. Las Kasas je u odbrani prava domorodaca otiao jo dalje, zahtevajui kanjavanje kolonizatora zbog njihovog moralno upitnog ponaanja. U pismu upuenom kralju Karlu V 1516. godine, Las Kasas pie panskom suverenu da je bolje izgubiti sve prekomorske zemlje, nego poiniti tako strane stvari u ime Kralja (Las Kasas, 2002: 27). Uz podrku dominikanskih teologa sa Univerziteta u Salamanki, Las Kasas je 1542. godine napokon uspeo (uz veliku pomo panskog kraljevstva) da se izbori za donoenje zakona koji e uroenikom stanovnitvu obezbediti slobodu. Meutim, u meuvremenu je advokat iz Kordobe, De Sepulveda (Juan Gines de Sepulveda), u spisu Democrates alter sive de iustis belli causis iz 1535. godine pokrenuo teorijsko pitanje o dozvoljenosti upotrebe sile u preobraanju starosedelaca u pravu veru i istinskog Boga (Las Kasas, 2002: 35). U njemu De Sepulveda istie da su ameriki uroenici po svojoj prirodi nevernici, varvari i robovi, da bi sve ovo 1548. godine dovelo do uvene rasprave izmeu njega i Las Kasasa u Valjadolidu u paniji. Las Kasas je tada tvrdio da se razlikovanje izmeu civilizovanih ljudi i varvara ne moe zasnovati na etnikim, kulturnim i religijskim razlikama, ve na injenici da su postojali ljudi koji su potovali slobodu i prirodna prava drugih i oni koji ne potuju ova prava (Dussel, 1998: 33). Premda se kraljevska vlast zvanino nikada nije deklarisala povodom ove rasprave, injenica da je Las Kasas ubrzo nakon debate objavio svoju Brevisima relacion de la Destrucion de las Indias (1552) (Las Kasas, 2002), doim De Sepulveda nikada nije dobio dozvolu za objavljivanje bilo kog od svojih potonjih tekstova, govori sama za sebe. Naravno, ne treba smetnuti sa uma da je Las Kasas na teoretski slinim osnovama opravdavao ropstvo i trgovinu robljem u Africi.

22

MILAN RAKITA

novovekovnih kolonizatora postepeno uobliavao kao dominantna povest celokupnog novootkrivenog sveta; Zapad je prisvojio (otkrio) nove svetove, a sada ih je definitivno trebalo definisati i dati im odreenu poziciju u svom imaginarnom i simbolikom poretku. Proces vojnih zaposedanja Novog sveta pratio je na simbolikom planu analogni proces konstituisanja univerzalnog subjekta znanja koji poseduje simboliki mandat da imaginarno kolonizuje svoje objekte saznanja na osnovu sopstvenih partikularistikih saznajnih preokupacija i kulturnih preferenci, a u skladu sa optevaeim zahtevom za sticanjem univerzalnog objektivnog znanja. Tokom vremena, ovaj istorijski proces univerzalizacije partikularnosti evropskog Zapada promovisae subjekta imaginarno-simbolike kolonizacije vanevropskog drugog u poziciju privilegovanog agenta istorije,16 koji e se uprkos deklarativnom suprotstavljanju hrianskoj logici ovaploenja, upravo na njenim delimino modifikovanim osnovama u vidu sekularne eshatologije samoodrediti kao agent ije partikularno telo predstavlja izraz univerzalnosti koja ga transcendira (Laclau, 1995: 96). Re je o dominantnom teleolokom narativu prosvetiteljstva, prema kome e upravo zapadni svet postati agent istorije (neto kasnije e, po istoj logici, jedna evropska drava postati ovaploenje Hegelovog Svetskog duha u kome se odraava nita manje do konanost i apsolutnost hrianskog Logosa), koji e nakon prostorno-geografskog otkria drugih izvriti njihovo autoritativno definisanje upravo u skladu sa optevaeim zahtevima razuma i projekcijom napretka kao ultimativnog cilja svetske istorije.17
16 Univerzalna istorija kree sa Istoka na Zapad. Evropa apsolutno predstavlja kraj univerzalne istorije (...). Univerzalna istorija je nesalomiva prirodna volja usmerena ka univerzalnosti i subjektivnoj slobodi. (Hegel, 1889, URL: http://www.class.uidaho.edu/mickelsen/texts/Hegel%20%20Philosophy%20of%20History.htm Datum posete stranice 21. 09. 2010.) 17 Tim povodom Karl Levit (Lwith) saima gorenavedene redove sledeim reima: Kriza u povijesti evropskog duha, u toku koje je napredak stupio na mesto providnosti, pada koncem 17. i na poetku 18. stoljea, dodajui da: Univerzalna povijest, koja je usmjerena ka jednom jedinom cilju i, koja barem potencijalno, smisleno saima itav tok dogaaja, ne potjee od Voltairea, nego iz idovskog monoteizma i kranske eshatologije. Jedan biblijski bog je taj koji univerzalno orijentira i centrira povijest. Ako je ta vjera jednom uzela maha i stoljeima vladala, ovjek e se teko snai u vezi sa besciljnim, ciklinim pogledom na tok povijesti, makar se i oslobodio od kategorija stvaranja i providnosti, stranog suda i iskupljenja. Poto je posvjetovio kransku nadu i iskupljenje u neodreeno oekivanje boljeg svijeta, on e pokuati, dakako unutar utvrenog horizonta, da nadoknadi providnost. Vjera u boju providnost postaje vjerom u ovjekovu sposobnost da moe da se brino stara za svoju vlastitu zemaljsku sreu (Lwith, 1990: 137). Meutim, Ernesto Laklau s pravom primeuje da e (...) proi nekoliko stolea do potpunog ostvarenja ovih implikacija. Dekart je postulirao dualizam prema kome ideal potpune racionalnosti jo uvek odbija da postane princip reorganizacije drutvenog i politikog sveta, ali e glavni misaoni tokovi prosvetiteljstva uspostaviti otru granicu izmeu prolosti, koja je smatrana carstvom ljudskih greaka i zabluda, i racionalne budunosti, koja je trebalo da bude rezultat ina apsolutnog zasnivanja. Poslednji stadijum u napredovanju ove racionalistike hegemonije dogodio se kada je jaz izmeu racionalnog i iracionalnog bio premoen kroz

23

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

Istorijski proces imaginarno-simbolikog konstruisanja novovekovne slike o drugom na Zapadu odvijao se, dakle, u okvirima racionalistike revolucije koju je, uslovno reeno, u filozofiji inicirao Rene Dekart (Rene Descartes), a u nauci ser Isak Njutn (Isaac Newton). Meutim, uprkos formalnom raskrtanju racionalistike misli sa osnovnim postavkama hrianske filozofije istorije, potku njenog metafizikog narativa i dalje su sainjavale modifikovane tvrdnje o razdvojenosti izmeu uma i tela, koje ishode u istorijskoj shemi koja omoguava surogat istorijsko-filozofske teodiceje prema kojoj istorijski razvitak oveanstva nije univerzalan u nekom rasplinutom smislu, ve svoje jedinstveno i ultimativno ishodite ima u beloj rasi hrianskog Zapada kao nosiocu tog istorijskog procesa. Drugim reima, samo je zapadna civilizacija dinamina i progresivna u svojoj univerzalnoj svetskoj istorijskoj misiji. U tom smislu, racionalistika revolucija je postavila jedinstveni idejni standard zapadnih kolonijalnih sila u ekspanziji (premda ni Dekart ni Njutn nisu bili naroito zainteresovani za kolonijalna osvajanja), koji je trebalo da postane univerzalno uputstvo za prosuivanje i odreivanje svih drugih kultura i civilizacija razliitih od zapadnog sveta.18 Ovaj, racionalistikom revolucijom indukovan, preokret u evropskom miljenju nalazio se u otroj suprotnosti prema humanistikim idealima renesanse, proizvevi nekoliko vanih prekida sa ranijom tradicijom i praksom sticanja znanja o drugom. Najpre, naglasak se prebacuje sa usmene na pisanu tradiciju, pri emu retorika gubi poziciju legitimnog polja prouavanja, a akcenat se stavlja na produkovanje dokaza, na racionalno predstavljanje argumenata u vidu argumentativnog postupka za dokazivanje istinitosti saznanj sa univerzalistikim predreprezentaciju ina svog ponitenja kao neophodnog momenta u samorazvoju razuma: na Hegelu i Marksu e biti da dokau potpunu dostupnost realnog razumu unutar apsolutnog znanja. Telo proletarijata vie nije partikularno telo u kome treba da se ovaploti njemu spoljanja univerzalnost: namesto toga, re je o telu u kome je ponitena distinkcija izmeu partikularnosti i univerzalnosti, a kao rezultat toga definitivno ukinuta potreba za bilo kakvim ovaploenjem (Laclau, 1995: 97). 18 Univerzalno je pronalo svoje sopstveno telo, ali to je jo uvek bilo telo odreene partikularnosti devetnaestovekovne evropske kulture. Tako je evropska kultura bila partikularna, a u isto vreme izraz (ali ne vie i ovaploenje) univerzalne ljudske sutine (...). Kljuna stvar ovde je da nisu postojala intelektualna sredstva za razlikovanje evropskog partikularizma i univerzalnih funkcija koje je trebalo da ovaploti, s obzirom da je evropski univerzalizam konstruisao svoj identitet upravo kroz ponitenje logike ovaploenja i, kao posledicu toga, kroz univerzalizaciju svog sopstvenog partikularizma. Stoga je evropska imperijalistika ekspanzija morala biti predstavljena kao univerzalna civilizujua funkcija, kao modernizacija i sl. Analogno ovome, otpori drugih kultura predstavljani su ne kao borbe izmeu partikularnih identiteta i kultura, ve kao deo sveproimajue epohalne borbe izmeu univerzalnosti i partikularizama pojam narod bez istorije izraava upravo njihovu nesposobnost da reprezentuju univerzalno (Laclau, 1995: 97). Slino tome, Edvard V. Said u prologu svog Orijentalizma upotrebljava sintagmu Karla Marksa iz Osamnaestog Brimera Luja Bonaparte, koja u Saidovim tumaenjima orijentalistikog diskursa predstavlja paradigmatian iskaz evropskog kolonijalnog imperijalizma i njegovog superiornog odnosa prema potlaenim narodima: Oni sebe ne mogu zastupati, njih mora da zastupa drugi (Said, 2000).

24

MILAN RAKITA

znakom. Ko zapravo nudi argumente, u kom kontekstu, kojoj publici sva ta pitanja postaju potpuno nebitna. Na taj nain, dekontekstualizacija saznanj ulazi u evropsku nauku i humanistike discipline. Drugo, kao to smo ve napomenuli, javlja se prelaz sa partikularnog na univerzalno; u svetu koji je sve vie postajao (kolonijalno) globalizovan, pojedinani sluajevi i situacije postepeno su gubili svoj znaaj, a na mesto njih uspostavljaju se zakoni sa univerzalistikim vaenjem. Drugim reima, onoliko koliko je uvaavanje drugog bilo uoljivo u gorepomenutim moralistikim spisima i filozofskim teorijama srednjeg veka i renesanse, isto toliko je od 17. veka to uvaavanje postalo nepomirljivo sa strategijama dominacije u kojima je vanevropski drugi kao objekt (sa)znanja trebalo da bude podvrgnut Optem zakonu razuma. Tu je, zatim, takoe i znaajan pomak od vremenskog ka bezvremenom, blisko povezan sa novim strategijama dominacije: dok se u prethodnim vekovima posveivalo daleko vie panje kontekstu specifinih situacija, ovo interesovanje se sada gubi u racionalistikoj revoluciji. Konano, u svim glavnim teorijskim raspravama, podjednako u prirodnim naukama, kao i u humanistikim disciplinama, saznajne preokupacije menjaju svoj pravac od lokalnog ka optem, u saglasju sa novim univerzalistiko-racionalistikim imperativima organizacije epistemolokog polja u ijim se okvirima posmatra, tumai i vrednuje pozicija i status vanevropske drugosti kao objekta znanja. Dakako, svi pomenuti elementi istorijskog mehanizma konstruisanja predstava o drugom na tlu novovekovne Evrope direktno su povezani sa karakteristikama pojma modernosti, odnosno moderniteta, sa njegovim naglaskom na procesu racionalizacije, na sleenju ideala objektivnog znanja i Istine. Hijerarhija vrednosti nametnuta tokom 17. veka podrazumevala je preovlaujue uverenje o postojanju neega to se naziva univerzalnim znanjem ili univerzalnim nainom za njegovo sticanje (Dekartov pojam cogito i sintagma cogito ergo sum). Ovo uverenje je u tom periodu veim delom preovladavalo u francuskom prosvetiteljstvu, utiui na sve aspekte zapadnoevropske civilizacije i irei se u svom nastojanju da razume i definie, te da na simbolikom, ali i na realnom planu prisvoji druge svetove. Znanje je postalo kljuna re. No, ta se moglo (sa)znati i na koji nain, i dalje je ostajalo zagonetno pitanje; dakle, problem onoga to se nije moglo saznati, to je izmicalo racionalnim metodama saznanja, problem nesaznatljivog, kao i pitanje objektivnih ogranienja i uslovljenosti, te relativnosti svakog znanja pa otuda i specifinog evropocentrinog svetonazora ugraenog u sme temelje evropskih humanistikih disciplina veim delom bio je potisnut u stranu. U meri u kojoj je pre otkria drugih svetova dominirao narativ koji je afirmisao ideju o priznavanju razlika izmeu razliitih kultura i stavljao naglasak na specifinom kontekstu u kome se afirmiu te razlike i posebnosti, isto toliko se, poev od racionalistike revoluci-

25

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

je, pa sve do prvih naznaka njene disolucije, dominantni narativ ispostavljao kao dekontekstualizujui zahtev za formalnom odreenou i univerzalnim vaenjem znanj koja su formirana u vekovima kolonijalnih osvajanja. Ovu tendenciju moemo nazvati prosvetiteljskim racionalistikim fundamentalizmom ili racionalizmom prosvetiteljstva sa svojim (neo)pozitivistikim primesama.19 Ova istorijska tendencija u odnosu evropskog Zapada prema sopstvenoj drugosti dostii e svoj vrhunac na prelazu iz 19. u 20. vek. U tom periodu, kada se uostalom formira i institucionalizuje veina modernih naunih disciplina kakvim ih danas poznajemo, na Zapadu e ve u potpunosti biti formirana jedna zaokruena i uglavnom monolitna predstava o drugom, koja e dodatno uvrstiti postojeu dominaciju, kako na realnom, tako i na simbolikom planu. Tako naporedo sa vojnom, ekonomskom i politikom kolonizacijom vanevropskih kultura, na epistemolokom nivou dolazi do izraaja unisoni proces formiranja i proliferacije objektivnog znanja o novootkrivenim kulturama koji e dovesti do postepenog uobliavanja manje ili vie jedinstvenog pogleda Zapada i jedne koherentne slike sveta, na ijim e osnovama zapadni subjekt znanja (i moi) vremenom konstituisati svoja suverena tumaenja vanevropske drugosti, iza kojih se nalazio ugled i mo akademskog sistema, ba kao u sluaju modernizacijske paradigme u drutvenim naukama i njenih teorijskih derivacija tokom veeg dela 20. veka, ali takoe i na poetku novog milenijuma. Jer, kao to smo ve pokazali, ono to modernizacijski metanarativ u drutvenim naukama demonstrira je pre svega fundamentalno sauesnitvo akademskog znanja sa institucijama moi. Pa ipak, uprkos vlastitoj sublimnosti ispoljenoj kroz sveobuhvatnost prostiranja opsega vladanja predmetom svoga prouavanja, modernizacijski diskurs u savremenim drutvenim naukama zapravo predstavlja fragment istorije diskursa evro-amerike modernosti a ne, kako se vrlo esto predstavlja, zaseban nauni pogled na svet. Naime, u meri u kojoj je tokom istorije predstavljao oblik inkluzije/ekskluzije istorijskih partikularnosti unutar kumulativnog procesa opisivanja, klasifikacija i sistematizacija najrazliitijih iskaza o vanevropskoj drugosti, usled ega e se vremenom profilisati kao autoreferentan sistem znanj u poretku zapadnog diskursa modernosti i kao hegemona saznajna perspektiva unutar sistema evro-amerikih nauka, moderniza19 Modernost je na svom vrhuncu u velikoj meri predstavljala pokuaj da se prekine logika ovaploenja. Funkcija Boga kao univerzalnog garanta i apsolutnog izvora svega postojeeg bila je zamenjena Razumom, a racionalno utemeljenje imalo je sopstvenu logiku koja se veoma razlikovala od boanske intervencije glavna razlika sastojala se u tome da je racionalno utemeljenje trebalo biti u potpunosti dostupno ljudskom razumu. Sada je ovaj zahtev u potpunosti inkompatibilan sa logikom inkarnacije; ako sve treba da bude dostupno Razumu, isto tako treba da bude i veza izmeu univerzalnog i tela koje ga ovaplouje, a u tom sluaju bi trebalo da bude eliminisana i nesamerljivost izmeu univerzalnog koje treba da se ovaploti i tela koje ga ovaplouje. Trebalo bi postulirati telo koje je u-sebi i po-sebi univerzalno (Laclau, 1995: 96).

26

MILAN RAKITA

cijski diskurs u drutvenim naukama je predstavljao analogon praktinih politika dominacije, kolonijalne akumulacije i imperijalnog odnosa Zapada prema kolonijalizovanim narodima i kulturama. Kao to smo ve pokazali, ova ogromna ekspanzija znanj o istorijskoj drugosti vanevropskog sveta koja dostie svoj vrhunac krajem 18. i tokom 19. veka, na optijem gnoseolokom nivou bila je omoguena specifinom organizacijom znanj u periodu prosvetiteljstva, kada dolazi do zasnivanja i proliferacije razliitih naunih disciplina koje nastoje da uspostave univerzalno vaea objektivna saznanja o novoustanovljenim predmetima prouavanja putem sistematizujuih klasifikacijskih pristupa koji se formiraju pod okriljem racionalistike revolucije.20 PROBLEMATIKA ODNOSA PERZISTENTNOSTI MODERNIZACIJSKOG DISKURSA U DRUTVENIM NAUKAMA I IMPERIJALIZMA U EPISTEMOLOKOM POLJU ISTORIZMA Iako smo dosta prostora posvetili analizi mehanizama konstruisanja simbolikih predstava o drugosti vanevropskoj sveta i fundamentalnim modalitetima artikulacije modernizacijskog diskursa kao metanarativa humanistikih disciplina iz perspektive vievekovnog istorijskog razvoja evropskog univerzalizma, problematika perzistentnosti hegemonog diskursa zapadne modernosti u vidu dominacije modernizacijske paradigme u drutvenim naukama 20. veka zasluuje dodatnu analizu. Naime, iako je sredite proizvodnje modernizacijskog metanarativa u drutvenim naukama prebaeno iz Evrope u SAD sredinom prolog veka, centralni toposi i unutranja struktura modernizacijskog diskursa ostali su takoe kon20 Referirajui na Fukoove analize mehanizama iskljuivanja i susprezanja u delima Roenje klinike, Nadzirati i kanjavati i Istorija seksualnosti, Said precizno uoava temeljne karakteristike orijentalizma kao diskurzivne formacije i istorijskog oblika dominacije Zapada nad Orijentom koji, kao takav, predstavlja ogledalni lik modernizacijskog diskursa u humanistikim disciplinama i drutvenim naukama 19. i 20. veka: Takve ideje i njihovi autori nastajali su iz sloenih istorijskih i kulturalnih okolnosti, od kojih najmanje dve imaju mnogo zajednikog sa istorijom orijentalizma u 19. veku. Jedna od njih je kulturalno sankcionisani obiaj primene velikih generalizacija, shodno kojima je realnost podeljena na razliite skupove: jezike, rase, tipove, boje, mentalitete, pri emu je svaka kategorija pre vrednosna interpretacija nego neutralna oznaka. Ispod ovih kategorija lei rigidno binarna opozicija naih i njihovih, u kojoj prvi uvek zloupotrebljavaju druge (...). Tu opoziciju pojaale su ne samo antropologija, lingvistika i istorija, nego, naravno, i Darvinova teza o preivljavanju i prirodnoj selekciji, kao i nita manje presudno retorika visokog kulturnog humanizma. Nae vrednosti bile su (...) liberalne, humanistike, korektne, podupirale su ih tradicija lepe knjievnosti, informisana nauka, racionalno istraivanje; kao Evropljani (i beli ljudi), podrazumevali smo da se svaka pohvala njihovih vrlina odnosi i na nas (...); moramo imati na umu da je Evropa 19. veka podigla impozantno zdanje nauke i kulture, da tako kaemo, u lice aktuelnim autsajderima (kolonijama, siromanima, delinkventima), ija je uloga u kulturi bila da omogue definiciju onoga za ta smi po svojoj konstituciji nisu bili prikladni (Said, 2000: 303/304).

27

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

zistentni i delotvorni i tokom posleratnog procesa rekonfiguracije meunarodnih odnosa nakon formalnog zavretka epohe evrokolonijalizma, dok je u isto vreme vitalnost marksizma kao konkurentne saznajno-teorijske paradigme i socijalizma kao alternativnog modela modernizacije postepeno slabila tokom 20. veka. Istorijska konzistentnost saznajno-teorijskih pretpostavki i unutarnaunog razvoja modernizacijske paradigme predstavlja epifenomen dubljih strukturnih pretpostavki na kojima poiva potencijal njegove teorijske samoreprodukcije i sposobnost inovacije u kontaktu sa novim istorijskim i geopolitikim konstelacijama, i suprotstavljenim teorijskim paradigmama. Ovaj fenomen unutarteorijskog razvoja i politikog vitaliteta pokuaemo da objasnimo analizom funkcionalne uloge odreenih intelektualnih svetonazora i odgovarajuih politikih praksi u procesu reprodukcije univerzalizma modernizacijskog metanarativa u jednom delu drutvenih nauka, ali takoe i u inoviranju njegovih totalizujuih strategija esencijalizacije i galvanizacije sopstvenih objekata interesovanja. Kada je re o irem intelektualnom zaleu modernizacijske paradigme u drutvenim naukama 20. veka, moe se rei da je upravo istorizam evropske drutvene misli predstavljao inoviranu epistemoloku osnovu modernizacijskog metanarativa u drutvenim naukama, pomogavi reartikulaciju klasinih toposa univerzalistikog diskursa zapadne modernosti unutar teorijskog korpusa humanistikih disciplina, uprkos antiimperijalistikom karakteru vlastite saznajno-teorijske perspektive, to je na prvi pogled logiki paradoks, imamo li u vidu vievekovnu istorijsku spregu imperijalnih politika dominacije i univerzalistikog diskursa modernosti evro-amerikog Zapada. Prema ovom modelu miljenja koje su zastupali Viko (Goivanni Battista Vico), Hegel (G. W. F. Hegel), Marks (Karl Marx), Ranke (Leopold von Ranke), Diltaj (Wilhelm Dilthey) i drugi, istorija oveanstva se, premda kompleksna i razuena, moe razumeti kao unilinearni tok istorijskog razvoja koji saima sve disparatne istorijske periode i epohe u jedno sloeno, ali koherentno jedinstvo. Kada govorimo o karakteristinim saznajnim perspektivama modernizacijske paradigme i tranzitologije posebno, i evropskog modela znanja o drugim drutvima uopte (o nerazvijenim drutvima, drutvima u razvoju, tranzicionim drutvima, Treem svetu i drugim eufemistikim terminima koji konotiraju idejnu antitetinost analitike dihotomije modernost versus tradicionalnost u svim njenim varijetetima), to bi znailo da se jedna, hegelovski shvaena, univerzalna istorija koja ujedinjuje oveanstvo dovodi do vrhunca u Evropi ili na Zapadu, ili se, pak, posmatra iz ugla te privilegovane, jer homogene saznajne perspektive. Suprotno tome, svi oni pojavni oblici razliitih vanevropskih partikularnosti koje je Evropa propustila da primeti ili dokumentuje bili su, dakle, privremeno skrajnuti ili potpuno zaboravljeni sve dok krajem 19. i poetkom 20. veka nisu bili

28

MILAN RAKITA

ponovo ukljueni preko savremene antropologije, politike ekonomije, lingvistike i psihoanalize. Iz ove naknadne rekuperacije tzv. aistorijskih naroda, skrajnutih istorija i marginalizovanih praksi otpora usledio je jo jedan disciplinarni korak osnivanje (nominalno antiimperijalistiki orijentisane) nauke svetske istorije, iji su glavni predstavnici, izmeu ostalih, bili Fernan Brodel i njegova kola Annales, Valertajnova (Immanuel Wallerstein) svetsko-sistemska teorija, te Andersonovi (Perry Anderson) sistematski doprinosi istorizaciji teorijskog i politikog naslea dijamata i istorijskog materijalizma.21 Prilikom konkretizacije istorijske analize epistemolokih osnova na kojima poiva perzistentnost politik reprezentacije vanevropske drugosti unutar opteg diskursa modernosti, iji su deo takoe teorije modernizacije i tranzitologija u drutvenim naukama, primetiemo da se specifinost evropskog istorizma sastoji u tome to se on odvaja od uskog etnocentrinog modela univerzalistikih politik reprezentacije karakteristinih za period evropske kolonijalne ekspanzije od 16. do prve etvrtine 20. veka, postajui nosiocem jedne daleko ire slike sveta koja se tie odnosa izmeu Evrope kao metropole i ostatka sveta. Istovremeno, treba imati u vidu da saznajna perspektiva istorizma implicitno podrazumeva reprezentacijski model vanevropske drugosti koji nije nuno negativistiki odreen prema fenomenu drugosti, ali se pritom u njemu gube iz vida neke strukturne pretpostavke koje odreuju specifian poloaj vanevropske drugosti u univerzalnoj povesti oveanstva. Naime, pisanje svetske istorije podrazumeva saznajno-istorijsku perspektivu koja se metodoloki oslanja na prouavanje strukture i razvoja ekonomskih i politikih praksi i sistem iz jedne optije svetsko-sistemske povesne vizure. I premda se u svojim prouavanjima (polu)perifernih drutava evropski istorizam bavi analizama odreenih oblika istorijsko-politike dominacije i ekonomske eksploatacije razvijenih nad nerazvijenim zemljama i drutvima, takva saznajna perspektiva ipak ostaje takorei slepa za istorijsku injenicu direktne povezanosti odnosa istorijske nejednakosti i razliitih oblika i praksi dominacije/subordinacije na liniji razvijenanerazvijena drutva, na jednoj, sa idejno-politikim praksama imperijalizma, na drugoj strani. Na taj nain bazine ideje i prakse koje sainjavaju telo diskursa modernosti u drutvenim naukama bivaju funkcionalno inkorporirane u istorici21 Pritom se nipoto ne sme niti moe izgubiti iz vida Marksova kritika politike ekonomije, kao najvei i zanavek najtemeljniji nauni doprinos kritikom sagledavanju svih istorijskih oblika eksploatacije i vlasti oveka nad ovekom kroz analize celokupnosti odnosa materijalne proizvodnje ivota kao osnove koja odreuje oblike duhovne nadgradnje. No, razloge slabljenja uticaja marksistike paradigme u intelektualnim borbama 20. veka, donekle smo dotakli u ovom radu, barem u meri u kojoj je analiza karaktera drutvenoistorijskih uslova koji su predstavljali opti okvir povesnog razvoja i meusobnog sukobljavanja glavnih teorijskih paradigmi prologa stolea vana za analizu uzroka perzistentnosti hegemonije univerzalistikog diskursa evropske modernosti u drutvenim naukama 20. veka.

29

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

stiku saznajnu paradigmu, ali bez posebne refleksije o njihovoj fundamentalnoj povezanosti sa istorijskim oblicima imperijalizma, to modernizacijskoj paradigmi kao metateoriji jednog dela drutvenih nauka prua mogunost da u novim uslovima ouva svoju unutranju logiku koherentnost i perzistentnost vlastitog reprezentacijskog modela, te da se na taj nain transponuje iz jedne istorijske epohe u drugu drugim reima, da u okvirima istorizma ostane sakrivena i neprepoznata kao simboliki i kao realni oblik istorijske dominacije evropskog Zapada nad nezapadnim kulturama i drutvima. U okvirima jedne sveobuhvatne epistemoloke paradigme kakva je istorizam, aproprijativna i rekuperativna mo diskursa modernosti, odnosno njegova sposobnost da uvek iznova moe da ovlada svojim predmetom prouavanja kroz karakteristian model reprezentacije ostaje, dakle, netaknuta, a bazini odnosi izmeu znanja i moi koji produkuju ove totalizujue modele predstavljanja vanevropske drugosti u vidu perifernih zemalja kapitalistikog sistema ostaju nedovoljno reflektovani u istorizmu i samim tim nepromenjeni. Mogunost stvaranja protivznanj, koja osvetljavaju realne odnose dominacije i ukazuju na procese hijerarhizacije diskriminatornih praksi reprezentacijskog modela koji uvruje nepromenljivu sliku o istorijski progresivnom i aktivnom Zapadu i submisivnom i pasivnom ostatku (Treeg) sveta (koja i nakon kraja Hladnog rata i karakteristine politike diferencijacije zemalja Prvog, Drugog i Treeg sveta predstavlja politiku realnost, uprkos izuzetno dinaminim pregrupisavanjima na meunarodnoj politikoj sceni), na ovaj nain ostaje zapretena i nereflektovana u epistemolokom polju istorizma, te otuda repertoar imaginarnih predstava univerzalistikog diskursa zapadne modernosti uspeva da se konsoliduje i iznova artikulie svoju eksplanatornu i predstavljaku mo.

30

MILAN RAKITA

LITERATURA
Amin, Samir; Luckin, David (1996) The Challenge of Globalization, Review of International Political Economy, god. 3, br. 2: 216-259. Baldwin, Robert E; Chen,Tain-Jy; Nelson, Douglas R. (1995) Political economy of U.S.Taiwan trade, Michigan: Univeristy of Michigan Press. Catton, Bruce i Leish, Kenneth W. (ed.) (1968) The American Heritage Pictorial History of the Presidents of the United States, Volume 2., V.11. Chang, David W. (1965) U.S. Aid and Economic Progress in Taiwan, Asian Survey, god. 5, br. 3: 152-160. Colle, Royal D. (1989) Communicating Scientific Knowledge, in: J.L. Compton (ed.) The Transformation of International Agricultural Research and Development, Boulder, CO: Lynne Rienner. Dussel, Enrique (1995) The Invention of the Americas: Eclipse of the Other and the Myth of Modernity, New York: Continuum. Dussel, Enrique (1998) Beyond Eurocentrism: The World-System and the Limits of Modernity, in: Fredric Jameson and Masao Miyoshi (ed.), The Cultures of Globalization, Durham and London: Duke University Press. Escobar, Arturo (1995) Encountering Development: The Making and Unmaking of the Third World, Princeton, NJ: Princeton University Press. Esteva, Gustavo (1992) Development, u W. Sachs (ed.), Development Dictionar,. London: Zed Books. Foucault, Michel (1982) The Archaeology of Knowledge and The Discourse on Language, New York: Pantheon Press. Fuko, Miel (1971) Rijei i stvari, Beograd: Nolit. Fukuyama, Francis (1992) The End of History and the Last Man, Middlesex: Penguin Books. Fukujama, Francis (1994) Kraj povijesti i posljednji ovjek, Zagreb: Hrvatska sveuilina naklada. Giddens, Anthony (1990) The Consequences of Modernity, Stanford : Stanford University Press. Gilman, Nils (2003) Mandarins of the Future: Modernization Theory in Cold War America, Baltimore: Johns Hopkins University Press. Hegel, Georg W. F. (1889) Philosophy of History, New York: The Colonial Press. Huesca, Rob (2002) Participatory Approaches to Communication and Development, in: W.B. Gudykunst & Bella Mody (ed.), Handbook of International and Intercultural Communication, Thousand Oaks: Sage. Kotler, P., Roberto, N. & Lee, N. (2002) Social Marketing: Improving the Quality of Life, Second edition, Thousand Oaks: Sage. Kuhn, Thomas S. (1970) The Structure of Scientific Revolutions, Chicago: University of Chicago Press. Las Kasas, Bartolomeo de (2002) Kratak izvetaj o unitavanju Indija, Beograd: Filip Vinji. Laclau, Ernesto (1995) Universalism, Particularism and the Question of Identity, in: John Rajchman (ed.), The Identity in Question, New York and London: Routledge. Lerner, Daniel (1968) The Passing of Traditional Society: Modernizing the Middle East, New York: Free Press. Lynch, Colum (2009) In Fighting Radical Islam, Tricky Course for U.S. Aid; Separation

31

PRILOG KRITICI TEORIJA MODERNIZACIJE I

of Church and State at Issue. The Washington Post, July 30, p. A12. Lwith, Karl (1990) Svjetska povijest i dogaanje spasa, Sarajevo: Svjetlost. Lipset, Martin S. (1960) Political Man: The Social Bases of Politics, New York: Double Day & Company. Mowbray, Joel (2009) U.S. foots the bill for terrorists; Poor oversight of U.S. aid programs at fault, The Washington Times, May 29, p. A21. Olsen, Norman H. & Olsen, Matthew N. (2009) An inside story of how the US magnified Palestinian suffering, Christian Science Monitor, January 12, p. 9. Park, Jane & Wilkins, Karin (2005) Re-orienting the Orientalist Gaze, Global Media Journal, 4(6), Article 2. Pye, Lucien (ed.) (1963) Communications and Political Development, Princeton: Princeton University Press. Ritzer, G. (1975) Sociology: A Multiple Paradigm Science, Boston: Allyn and Bacon. Roberts, J. Timmons i Hyte, Ami (ed.) (2000) From Modernisation to Globalization: Perspectives and Development and Social Change, Cornwal: Blackwell Publishers. Rogers, Everett (1976) Communication and Development: The Passing of the Dominant Paradigm, Communication Research 3(2), April. Said, Edvard W. (1997) Ponovo razmotren orijentalizam, Re, god. 4. br. 33: 75-82. Said, Edward W. (2000) Orijentalizam, Beograd: XX vek. Schramm, Wilbur (1963) Communication Development and the Development Process, in: Lucien Pye (ed.), Communications and Political Development, Princeton: Princeton University Press.

Shah, Hemant & Wilkins, Karin (2004) Reconsidering Geometries of Development, Perspectives on Global Development and Technology. 3(4): 395-416. USAID (2009) http://www.usaid.gov/locations/ middle_east/, Accessed April 30, 2009. Wallerstain, Immanuel (1995) After Liberalism, New York. The New Press. Wilkins, Karin (1997) Gender, Power and Development, The Journal of International Communication, 4(2): 102-120. Wilkins, Karin (2003) Japanese Approaches to Development Communication, Keio Communication Review, 25: 3-21. Wilkins, Karin (2004) Communication and Transition in the Middle East: A Critical Analysis of US intervention and Academic Literature, Gazette: The International Journal for Communication Studies, 66(6): 483-496.

32

ORE TOMI

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

NAUKA O TRANSFORMACIJI? POJMOVI, PITANJA, TEORIJE

APSTRAKT: Kraj socijalizma u Istonoj Evropi 1989. godine predstavlja ujedno poetak razliitih procesa drutvenih promena. Ovi procesi predmet su istraivanja razliitih studija iz oblasti politikih nauka, sociologije, ekonomije, itd. Ta istraivanja u naunoj javnosti sve vie se shvataju kao deo jednog istraivakog kompleksa po nekima ak i sopstvene discipline nauke o transformaciji. Iako se i nakon vie od 20 godina nauke o transformaciji teko moe govoriti o jednoj teorijskoj paradigmi, jedan odreen broj pojmova, pitanja i teorija etablirao se kao osnova ove oblasti. Dajui pregled kljunih aspekata istraivanja transformacije tekst predstavlja pre svega jedan opti uvod u nauku o transformaciji. Istovremeno, tekst predstavlja kritiki osvrt na prikazana teorijska razmatranja i istie njihove analitike granice, pre svega ukazujui na zapostavljanje socijalnih aspekata transformacije.

33

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

1. UVOD Pojam tranzicija svakako spada u najtee simptome tranzicije. Koliko god taj pojam u znaenju prelazni period trivijalno delovao, on poseduje jedan izuzetan politiki uticaj u poslednjih dvadeset godina. Markirajui u jeziku svest o temeljnim drutvenim promenama, tranzicija istovremeno jasno ukazuje na smer tih promena, kao i na (politiku ili naunu) poziciju sa koje tumaenje tih promena stie. Re je naravno o procesima demokratizacije, tanije rashodovanja starih reima u dravama Istone Evrope nakon 1989. godine. Promena kako politikog tako i ekonomskog sistema u tim dravama ak i iskljuivo formalno i institucionalno gledajui predstavljaju izuzetan izazov za ta drutva. Ako se tome doda i niz kolektivnih i individualnih odvikavanja i navikavanja, novi svet u koji su istonoevropska drutva (spremno?) zakoraila, iz perspektive istraivaa1 u svojoj kompleksnosti i dinaminosti, predstavlja pravo blago. Pa ipak, danas, vie od dvadeset godina kasnije, spektar tumaenja drutvenih procesa u ovom periodu ba i ne deluje kao irok i raznovrstan. Ali, kako je to mogue? Ovo je jedno od pitanja, na koja ovaj tekst pokuava da odgovori. Osnovni cilj teksta pritom jeste da rasvetli kljune pojmove i teorije onoga to nazivamo tranzitologijom. Radi se o nazivu za niz razliitih studija iz oblasti politikih nauka, sociologije, ekonomije, itd. koja istrauju pomenute drutvene promene. Ova istraivanja u naunoj javnosti sve vie se shvataju kao deo jednog istraivakog kompleksa po nekima ak i sopstvene discipline nauke o transformaciji. Iako se i nakon vie od 20 godina nauke o transformaciji teko moe govoriti o jednoj teorijskoj paradigmi,2 jedan odreen broj pojmova, pitanja i teorija etablirao se kao osnova ove oblasti. Razlog za jedan relativno stabilan korpus pojmova pritom nije nekakvo teorijsko jedinstvo3 mada ne treba zanemariti primat odreenih teorijskih paradigmi na pojedinim akademskim prostorima ve pre svega izuzetno
1 Radi boljeg razumevanja u tekstu e biti korieni oblici imenica u mukom rodu, shvaeni, meutim, neutralno i obuhvatajui sve raziitosti u odnosu na rodnu i/ili seksualnu orijentaciju. 2 Potreba da se istraivanja procesa transformacije prikau kao deo jedne celine prisutna je jo od poetka devedesetih godina. Jedan od ranijih zanimljivih kritikih osvrta na teoriju transformacije je npr. Beyme, Klaus von (1994): Transformationstheorie - ein neuer interdisziplinrer Forschungszweig? In: Geschichte und Gesellschaft: Zeitschrift fr historische Sozialwissenschaft, god. 20, sv. 1, str. 99118. 3 Na nemakom akademskom prostoru pritom se misli na istraivae, istraivake radove i institucije, iji je radni jezik nemaki teorijski primat u domenu politikih nauka u istraivanju transformacije ima sistemska teorija. Glavni predstavnik ove struje bez sumnje je Volfgang Merkel, profesor na Humbolt Univerzitetu u Berlinu. S obzirom na njegov istaknut uticaj u oblasti istraivanja demokratizacije, polazna taka i dobar deo referenci pri skiciranju tranzitologije oslanjaju se na njegove radove. U tekstu se istovremeno osvrem i na niz prekratkih tumaenja ove dominantne teorijske osnove.

34

ORE TOMI

velik broj naunih radova, kraih ili opirnijih studija o procesima politikih i ekonomskih promena u Istonoj Evropi nakon 1989. godine.4 Dajui pregled kljunih aspekata istraivanja transformacije tekst predstavlja pre svega jedan opti uvod u nauku o transformaciji. Istovremeno, tekst predstavlja kritiki osvrt na prikazana teorijska razmatranja i istie njihove analitike granice, pre svega ukazujui na zapostavljanje socijalnih aspekata transformacije. 2. POJMOVI Jedan od kljunih problema koji se pojavio usled dubokih drutvenih promena u Istonoj Evropi nakon 1989. godine bio je vezan za pitanje kako pojmovno odrediti te procese. Pojmovi koji su do tada korieni u zapadnoj politikoj nauci preuzeti su po nekima prebrzo i ubrzo su postali dominantni. Pojam koji je probio okvire nauke, na naim prostorima sasvim sigurno je pojam tranzicije. Korien kako u svrhe drutvene analize tako i kao apsolutno objanjenje za sve drutvene probleme u politici, ovaj pojam zapravo je samo jedan od nekoliko koji u matinoj disciplini oznaavaju odreene procese.
2.1. Transformacija vs. tranzicija

Za razliku od pojma tranzicija, u politikoj nauci mnogo manje normativan, u upotrebi je pre svega pojam transformacije. Kao i kod pojma tranzicije i u sluaju transformacije radi se o nazivu za jedan proces promene, preobraaja, prelaza odreenog sistema iz jednog oblika u drugi. Transformacija pritom moe, ali ne mora oznaavati prelaz ka pluralistikoj demokratiji.
4 ak i u najkraim crtama dati prikaz svih do sada objavljenih radova, koji se na ovaj ili onaj nain dotiu nekog od aspekata transformacije u Istonoj Evropi, predstavlja izuzetno teak zadatak, nesrazmeran jednom preglednom tekstu. Stoga e u nastavku biti pomenuti i citirani radovi koje autor smatra relevantnim za sticanje jednog prvog utiska o osnovama i trendovima istraivanja o transformaciji u poslednje dve decenije. Ipak, treba pomenuti neke ranije radove kao npr.: Arato, Andrew (1993): Interpreting 1989. In: Social Research, god. 60, sv. 3, str. 609646; Beyme, Klaus von (1992): Parteiensysteme im Demokratisierungsproze Osteuropas. In: Geschichte und Gesellschaft: Zeitschrift fr historische Sozialwissenschaft, god. 18, str. 271291; Crawford, Beverly; Lijphart, Arend (1995): Explaining Political and Economic Change in Post-Communist Eastern Europe. Old Legacies, New Institutions, Hegemonic Norms, and International Pressures. In: Comparative Political Studies, god. 28, sv. 2, str. 171199; Pickel, Andreas (1993): Authoritarianism or democracy? Marketization as a political problem. In: Policy Sciences, god. 26, sv. 3, str. 139163; Elster, Jon (1991): Constitutionalism in Eastern Europe: An Introduction. In: University of Chicago Law Review, god. 58, sv. 2, str. 447482. Za pojedinane prikaze politikih sistema u Istonoj Evropi vidi: Ismayr, Wolfgang; Richter, Solveig; Soldner, Markus (Hg.) (2010): Die politischen Systeme Osteuropas. 3., aktualisierte und erw. Aufl. Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften. Treba ukazati i na uporedne studije kao npr. Elster, Jon; Offe, Claus; Preuss, Ulrich K; Boenker, Frank (1998): Institutional design in post-communist societies. Rebuilding the ship at sea. Cambridge: Cambridge University Press (Theories of institutional design).

35

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Tranzicija, meutim, oznaava u najveem broju studija upravo prelaz iz jednog nedemokratskog politikog sistema ka demokratiji. Stoga se pojam tranzicije esto i uopteno koristi kao sinonim za demokratizaciju. Kako je demokratizacija samo jedan oblik politike transformacije, generalno vai da je pojam transformacije nadreen pojmu tranzicije.
2.2. Smena sistema ili smena reima?

Smena sistema predstavlja smenu oblika vrenja politike vlasti. Konkurentni i svakako popularniji pojmovi jesu smena reima, tranzicija, pa ak i pomenuta transformacija. U okviru nauke o transformaciji tzv. tranzitologiji tematizuje se pritom promena sistema u jednom pravcu zamene jednog autoritarnog ili totalitarnog reima jednim demokratskim, liberalno-pluralistikim sistemom, zbog ega se esto govori i o demokratizaciji.5 Dok je stariji i dugo dominantniji pojam smene reima bio korien pre svega u primerima demokratizacije u dravama, gde se menjao iskljuivo politiki sistem, dok je ekonomski sistem u obliku trine ekonomije ostajao nepromenjen, sveobuhvatnom transformacijom ekonomskom i politikom u Istonoj Evropi nakon 1989./1990. godine pojam smene sistema dobija neto vei znaaj.6 Pored pojma smene sistema u politikoj nauci postoji i pojam promene sistema.7 Iako ne potie iz spektra pojmova nauke o transformaciji, ovaj pojam treba ipak pomenuti, pre svega radi razlikovanja od pojma smene sistema. Kod promene sistema radi se naime o jednom evolucionarnom prilagoavanju jednog drutvenog ili politikog sistema na promenjene uslove okruenja putem najee postupne promene njegovih unutranjih struktura i procesa obrade informacija.8 Kako ve odreeni pojmovi nagovetavaju npr. okruenje (nem. Umwelt) ovde se radi o definiciji koja je usko povezana sa sistemskom teorijom, pre svega nemakog sociologa Niklasa Lumana.9

5 Beyme, Klaus von; Nohlen, Dieter (2004): Politische Theorien: Systemwechsel. In: Nohlen, Dieter (Hg.): Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten. Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Bd. 1, S. 1548. 6 Up. Thibaut, Bernhard (2004): Politische Begriffe: Systemwechsel. In: Nohlen, Dieter (Hg.): Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten. Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Bd. 7, S. 9829. 7 U nemakom su to pojmovi Systemwechsel odnosno Systemwandel. Nemaka terminologija relevantna je pre svega zbog teorijskog okvira (sistemska teorija) koji pre svega ovaj drugi pojam uvodi i koristi. 8 Thibaut, Bernhard (2004): Politische Begriffe: Systemwechsel. In: Nohlen, Dieter (Hg.): Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten. Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Bd. 7, S. 9829. 9 Sistemska teorija predstavlja ujedno i teorijsku osnovu radova Volfganga Merkela (Wolfgang Merkel), jednog od najistaknutijih nemakih teoretiara transformacije i demokratizacije.

36

ORE TOMI

Iako stoji tvrdnja da jedna definicija nikada nije tana ili pogrena,10 ve samo onoliko praktina koliko je operativna u datom kontekstu, treba ponuditi nekoliko predloga. Tako bi sistem mogao biti korien u smislu politikog sistema, npr. liberalne demokratije odnosno u smislu ekonomskog sistema, npr. trine ekonomije. Pojam reim najee se koristi u znaenju jedne konkretne vlade okupljene oko jedne kljune linosti npr. reim Slobodana Miloevia. Ipak, pojam reim u kontekstu teorije demokratizacije poseduje jedno sasvim drugaije znaenje. Iako promena tzv. demokratskih reima moe biti vezana za smenu vlade, to ne mora uvek biti sluaj. Jedna vlada moe biti pokreta smene demokratskih reima. U teorijama demokratizacije o kojima je re esto se razlikuju sledei demokratski reimi: minimalno-demokratski reim, formalno-demokratski reim i diferencirani liberalno-demokratski reim. Razlike izmeu ovih reima predstavljene su bitnim formalnim, proceduralnim, ali i idejnim odlikama tih reima. Kljune karakteristike razliitih demokratskih reima prikazane su u sledeoj tabeli:
Tab. 1: Tipovi demokratskih reima Liberalne demokratije oni nad kojima se vlada ne biraju vladu nedoputanje ili ograniavanje politikih prava ogranien pluralizam periodini, kompetitivni, inkluzivni i prevashodno nemanipulisani (slobodni) izbori Vladajui se uspostavljaju putem izbora

Autokratski reim Minimalno-demokratski reim (tzv. izborna demokratija)

dodatno...
Formalno-demokratski reim potpuno nemanipulisani (slobodni) izbori politika prava (sloboda informisanja, pravo na javna okupljanja, sloboda govora) Obavezanost vladajuih vaeim pravom

dodatno...
Diferencirani liberalno-demokratski reim razvijen partijski sistem bez antisistemskih partija razvijen sistem udruenja razvijeno civilno drutvo preteno podravajui stav prema institucijama demokratije politiki, socijalni i ekonomski konsenzus

10 Ovo svakako rasprostranjeno shvatanje meu kritikim istraivaima nije, meutim, uvek prisutno u naunoj diskusiji. Stoga ne zauuje esto (o)pominjanje berlinskog istoriara, profesora Holma Zundhauzena (Holm Sundhaussen) ove krajnje jednostavne predpostavke kojom se mogu izbei este i neproduktivne naune rasprave (oko nekog naziva).

37

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Polazei od ovakvog korienja pojmova sistem, odnosno reim, pojmom smena sistema oznaava se npr. prelaz iz socijalizma ka liberalnoj demokratiji (tranzicija). Isto tako smenu sistema predstavlja, meutim, i prelaz iz monarhistike diktature u socijalizam. (Iako je pojam za ovakvu smenu sistema dugo bio revolucija bez obzira na definiciju ovog pojma renikom tranzitologije ovde bi se govorilo o transformaciji). Smena (demokratskih) reima u skladu sa pomenutom definicijom predstavljala bi prelaz iz jednog oblika demokratije u drugi bez obzira da li se radi o proirenju ili suenju odreenih karakteristika liberalne demokratije. Kritika svih ovih pojmova s jedne strane preopirna je da bi bila primenjena ovde; s druge strane, vei deo ovde istaknutih definicija preuzet je tokom devedesetih godina upravo nekritiki, ime je i dolo do etabliranja tranzitologije kao vane discipline ili oblasti unutar politike nauke. Treba ipak istai nekoliko taaka o kojima e biti rei u nastavku. Prvi problem kod prihvatanja i korienja ovih definicija vezan je za pitanje, koja je njihova funkcija: da li one definiu drutvene procese na osnovu onoga to jeste ili na osnovu onoga to bi trebalo da bude? Da li su one dakle proizvod empirijskog istraivanja ili pre svega uputstvo za upotrebu namenjeno politiarima tranzicije kao set gotovih dobro dizajniranih reenja za sve drutvene probleme. Drugi problem predstavlja nastavak prvog pitanja. Ukoliko se ovakvim korienjem pojmova eli postii jedno odreeno stanje ili politiki sistem u kojoj meri se sama priroda procesa moe obuhvatiti ovakvim definicijama. Hronoloki, ali i u pogledu ishoda ovih procesa postavlja se niz pitanja: Kada poinje, a kada prestaje transformacija? Koje su njene faze? I konano: Ako je re o konstantnom procesu drutvene promene a on je karakteristian za svako drutvo11 kako i zato onda razlikovati drutva Istone Evrope od onih na Zapadu? 3. TIPOVI TRANSFORMACIJE Kao jedna od vanih odlika transformacije u Istonoj Evropi nakon 1989. godine u veini analiza istie se istovremenost razliitih procesa transformacije kako transformacije politikog sistema tako i transformacije ekonomskog sistema. Volfgang Merkel istie dodatno jo i proces dravne transformacije, mislei pritom na stvaranje novih drava raspadom starih federacija poput Sovjetskog Saveza ili Jugoslavije. Dok se u starijim istraivanjima transformacije jo postavljalo pitanje prvog koraka tj. da li prvo dolazi ekonomska ili politika liberalizacija transformaciju tzv.
11 tavie je teko da o drutvu kao takvom danas uopte moe i biti rei, pre o stalnim procesima podrutvljavanja.

38

ORE TOMI

treeg talasa12 odlikuje pored istovremenosti procesa transformacije takoe i niz efekata meusobne opstrukcije. Radi se pritom o nizu tekoa prilikom politikog usklaivanja elemenata transformacije. Dok se ekonomski sistem menja od planske ekonomije ka trinoj ekonomiji potrebno je stvoriti institucije demokratije, a u nekim sluajevima istovremeno reiti i probleme stvaranja nove drave. Tzv. state-building za sobom povlai niz dodatnih problema, koji prevazilaze politike promene na nivou reforme potrebno je uskladiti formalne i neformalne institucije, tj. o istom troku reiti kako problem granica, dravne teritorije, dravnih institucija, uspostaviti monopol dravne moi, tako i reiti pitanje nacionalnih identiteta i obezbediti nekakav drutveni konsenzus. Da to nije uvek mogue i da se pred jedan takav nov demokratski poredak postavlja niz problema, pokazuju ne samo primeri postjugoslovenskih ratova, ve i trajni tihi konflikti npr. u baltikim zemljama. Ovo vienje da liberalna demokratija moe postojati iskljuivo u okviru nacionalne drave, po Dalu (Dahl) ak iskljuivo u sluaju etniki i/ili religijski homogenih drutava svakom kritikom itaocu delovae u najboljem sluaju prevazieno. Ipak, ne treba zanemariti teorijski, ali i politiki uticaj ovakvih, delom esencijalistikih vienja u procesu analize transformacije u Istonoj Evropi. Spajanje nacionalizma i demokratije usko je povezano sa shvatanjem demokratije kao ureenja koje jedino uspeva u nacionalnim okvirima. Ipak, dok ovo vienje u okviru dobrog dela istraivanja o transformaciji predstavlja neku vrstu premise, treba ispitati teorijske novine tzv. tranzitologije. Ponimo sa tipologijom transformacije.
3.1. Politika transformacija

Kao to je ve pomenuto, osnovna podela tipova transformacije razlikuje politiku od ekonomske transformacije. U okviru transformacije politikog sistema dodatno moemo razlikovati institucionalnu transformaciju od politike transformacije npr. transformacije partijskog sistema. Kod institucionalne transformacije ili institucionalizacije radi se uspostavljanju novih institucija13 kao osnova novog politikog sistema, u datom sluaju liberal12 Pojam trei talas odnosi se na procese demokratizacije u junoj Evropi i junoj Americi tokom sedamdesetih godina 20. veka i potie od Semjuela Hantingtona, amerikog politologa koji e se tokom devedesetih proslaviti svojim rasistikim tezama o sukobu civilizacija/kultura. Njegov teorijski uticaj na istraivanja transformacije isto je velik koliko i problematian. Up. Huntington, Samuel P. (1993): The third wave. Democratization in the late twentieth century. Norman: University of Oklahoma Press (The Julian J. Rothbaum distinguished lecture series, 4). 13 Neoinstitucionalizam pritom razlikuje formalne institucije kao sistem pravila politikog sistema, tj. institucije politikog poretka od neformalnih ili simbolikih institucija. Ove poslednje predstavljaju kognitivna pravila ljudskog delovanja.

39

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

ne demokratije. Osnovne institucije, ije uspostavljanje ili utemeljenje predstavlja odliku demokratizacije, a koje su pritom od znaaja, pre svega su: ustav, parlament, predsednik, pravosue. Kao indikatori za sprovedenu demokratizaciju shodno tome uzimaju se: (1) drutvena legitimacija ovih institucija, (2) nemogunost manipulisanja njima i (3) ureene i transparentne procedure. Tek kada se moe ustanoviti da drutvo u veini ove institucije u njihovoj funkciji i sutini ne dovodi u pitanje, moe se govoriti o konsolidovanoj liberalnoj demokratiji. Ono to svakako predstavlja problem prilikom uspostavljanja novih demokratskih institucija, a to se u Istonoj Evropi od poetka devedesetih godina pa sve do danas pokazivalo kao problem, jeste pre svega njihova drutvena legitimacija. Socijalna nesigurnost, socijalna nejednakost, o kojima e jo biti rei, u mnogim dravama dovodili su ne samo do pada odreenih vlada, ve i do sumnje u sam politiki sistem, tj. u demokratiju. Na primeru dananje Maarske i jedne dominantno desno-populistike vlade koja se i pored apsolutne veine u svakom trenutku moe osloniti na svog faistikog partnera u parlamentu, vidimo da nove demokratije u Istonoj Evropi, uzgred isto kao i demokratije Zapadne Evrope, nimalo nisu sudbinski determinisane kao neupitni cilj istorije oveanstva. U sluaju Maarske demokratske institucije trenutno jo postoje, ali ta e politika aktuelne vlade doneti, tek ostaje da se vidi. Jo jedan problem na putu ka stvaranju demokratskih transparentnih institucija kao i uvek predstavljaju tzv. stare elite. U sluaju mnogih istonoevropskih drava to su upravo oni lanovi i istaknuti funkcioneri odreene komunistike partije, koji su na ovaj ili onaj nain izgubili legitimitet, ali koji su upravo zbog svoje pozicije moi u stanju da na samom poetku novog poretka diktiraju pravila. Iako partije proizale iz starih komunistikih partija nisu u svim istonoevropskim dravama dole na vlast nakon prvih viestranakih izbora, izvesno je da je pri stvaranju institucija, npr. novog ustava, deo stare elite, ako ne bio od kljunog znaaja, onda bar uestvovao. Za razliku od institucionalne transformacije, politika transformacija obuhvata sferu parlamentarne politike. Radi se o procesu stvaranja partija i viepartijskih sistema kao i o uvoenju proceduralnih pravila za slobodne i fer izbore koji se periodino odvijaju. Tek nakon nekoliko puta ponovljenog ciklusa odranih izbora, moe se govoriti o konsolidaciji demokratije. Pritom izbori predstavljaju prvi od kljunih indikatora demokratske konsolidacije. Oni moraju biti slobodni, nemanipulisani i moraju svakako biti inkluzivni. Drugi vaan indikator jesu nezavisni mediji. Nezavisnost medija opet zavisi od adekvatnog zakonskog okvira, mogu-

40

ORE TOMI

nosti dodele medijskih licenci, ali i od ekonomskih uslova i uslova bezbednosti u smislu nepostojanja fizike opasnosti po novinara. Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, moe se govoriti o slobodnim, nezavisnim medijima kao indikatoru konsolidovane demokratije. I konano, svaki zakon na papiru bez odgovarajue primene ostaje zakon samo na papiru. Tek ukoliko se zakoni sprovode, odnosno ako se veina pridrava zakona, moe se govoriti o konsolidovanom sistemu. Svakako da su sve ovde pomenute odlike demokratskog poretka pre svega formalnog karaktera. Tek vrlo skraeno nagoveteno pitanje legitimiteta demokratskog poretka tesno je povezano sa kulturnim ili nacionalnim, a ne i na poslednjem mestu socijalnim konsenzusom u drutvu, te stoga ne udi to se ono stalno postavlja i dugotrajno diskutuje. Ipak, dok je u sluaju politikog sistema u gotovo svim zemljama Istone Evrope u poslednjih dvadeset godina ipak voena rasprava, da bi tek postepeno prevladao konsenzus oko liberalne demokratije, u sluaju ekonomske transformacije, dileme gotovo da nije bilo. Ali o tome e kasnije biti rei; osvrnimo se konano na pitanje hronologije procesa politike transformacije. Periodizacija politike transformacije na teorijskom nivou svakako se razlikuje u zavisnosti od autora. Ipak postoje odreene faze politike transformacije koje su zajednike veini studija. U osnovi se mogu odrediti tri kljuna vremenska perioda transformacije u Istonoj Evropi: 1. Kraj autokratskog sistema 2. Institucionalizacija demokratije (period institucionalne transformacije) 3. Konsolidacija Slinu strukturu su ODonel i miter14 jo sredinom osamdesetih godina razvili na primeru politike transformacije u junoj Evropi i Latinskoj Americi. Oni razlikuju sledee faze: 1. Liberalizacija 2. Demokratska instalacija (putem pakta) 3. Konsolidacija 4. Dalja (napredna) demokratizacija Razlika izmeu prve predloene fazne strukture (Merkel) i druge je pre svega ta to se kraj autokratskog sistema vremenski ne definie, ve moe obuhvatati i nekoliko godina, dakle onaj period, koji ODonel i miter nazivaju fazom liberalizacije.
14 Up. ODonnell, Guillermo A; Schmitter, Philippe C. (1986): Transitions from authoritarian rule. Tentative conclusions about uncertain democracies. Baltimore: Hopkins; Johns Hopkins University Press.

41

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Radi se pritom o drutvenim procesima odozdo koji postepeno osvajaju odreene slobodne prostore u drutvu npr. medije, kulturnu ili umetniku scenu kojima ne upravlja politika elita i time liberalizuju samo drutvo. Isto tako, sam poetak transformacije za razliku od prve periodizacije, ODonel i miter vezuju za prvobitni pakt, tj. prvi institucionalni korak ka uspostavljanju novog poretka, to je najee novi ustav jedne drave. S obzirom da je to uglavnom jedan konkretan datum, ovaj predlog deluje primamljivo pre svega za istoriare ali isto tako zanemaruje druge, manje formalne poetne take transformacije, kao npr. velike proteste ili trajkove. Ostale dve faze demokratizacija per se i konano, konsolidacija manje ili vie se poklapaju u obe varijante periodizacije. Pritom je zanimljivo da i jedna i druga ostavljaju otvoreno pitanje kraja procesa transformacije. Pa ipak, odreene kriterijume konsolidacije bar u teoriji nudi Merkelov model nivoa demokratske konsolidacije koji je dat na sledeem prikazu:
Graf. 1: Nivoi demokratske konsolidacije15
on Ek
VREME

NIVOI DEMOKRATSKE KONSOLIDACIJE

Institucionalna konsolidacija Ustav Reprezentativna na konsolidacija akteri partije interesne grupe Konsolidacija odnosa moni neformalni politiki akteri vojska, finansijski kapital, preduzetnici, itd. Konsolidacija graanske kulture Legitimitet

Stabilnost

M e - e p o un - v ko liti ar oj n k o d na na om a po sk a

dr

Multi-level model demokratske konsolidacije (Wolfgang Merkel, 1999)

15 Preuzeto iz: Merkel, Wolfgang (1999): Systemtransformation. Eine Einfhrung in die Theorie und Empirie der Transformationsforschung. Opladen: Leske + Budrich, str. 111.

42

R (s e g us io e d na ne lni dr ko a nt ve e k ) s

t sk on ik te ks t t i i vo lik k t nf s t i ma ko vi iro l ni ing /s ija ve - l s t n c t ko ko te ru i a o D t n e dn i p - e nej s il n - na -

om

ORE TOMI

3.2. Ekonomska transformacija

Ekonomska transformacija u Istonoj Evropi od planske ka trinoj ekonomiji predstavlja drugi vaan proces drutvene promene. Usko povezan sa politikim odlukama, ovaj proces doveo je, a i dalje vodi ka razliitim socijalnim posledicama, koje po vei deo ovih drutava nema samo pozitivne posledice. Iako je koncept planske ekonomije u poslednjim decenijama socijalistikih drava usled nedovoljne fleksibilnosti uz istovremeno nepromenjene ciljeve ekonomskog rasta,16 polako, ali sigurno gubi na produktivnosti, otvarajui nov prostor za tzv. sivu ekonomiju koja je funkcionisala na bazi trita, ne treba zanemariti uticaj i meunarodni trend neoliberalne politike ekonomskih aktera koji je padom Berlinskog zida u Istonoj Evropi dobio ne samo nova trita, ve i nov prostor za reformske eksperimente, koji su u mnogim zapadnoevropskim dravama usled principa jake socijalne drave voeni u mnogo teim uslovima.17 Na osnovu brzine reformi mogu se razlikovati dva osnovna tipa ekonomske transformacije.18 Prvi pristup odlikuje brzina ekonomskih reformi, pa se neretko govori i o tipu ili modelu ok-terapije. Osnovni reformski ciljevi ovog tipa transformacije jesu makroekonomska stabilizacija, liberalizacija cena, i reforma i izgradnja malog broja ekonomskih institucija. Pritom su primenjivane razliite makro- i mikrostrategije. U makrostrategije spada pre svega jedna restriktivna poreska i monetarna politika, kontrola plata kao i fiksni kurs. Najvanija od mikrostrategija svakako je brza liberalizacija cena, pri emu su se u praksi kontrolisale samo odreene cene, npr. cene energije. Konkretne reforme koje su usledile u okviru ovog tipa ekonomske transformacije bile su pre svega ukidanje centralnog planiranja u ekonomiji, zatim brzo otvaranje za meunarodnu trgovinu i usklaivanje cena sa onima na svetskom tritu. Dravna podrka javnim (dravnim ili drutvenim) preduzeima je ukinuta, isto kao i monobank-sistem jedne dravne banke, te je dolo do osnivanja novih komercijalnih banaka. Istovremeno se s obzirom na socijalne posledice ovakvih radikalnih i brzih reformi ukazivalo na potrebe stvaranja mrea socijalnih usluga, ali je njihov razvoj esto izostajao. Istovremeno je privatizacija socijalnog uz nesposobnost drave da odri odreeni nivo socijalne sigurnosti vodila ka dalje produbljivanju socijalnih razlika u drutvu.
16 to, uzgred, planske ekonomije socijalistikih zemalja nije razlikovalo od ekonomija Zapada, osim to je u sluaju prvih sama drava, a ne privatni vlasnik, nastupala kao kapitalista. 17 Zanimljiva uporedna studija trine i planske ekonomije je npr. Gregory, Paul R.; Stuart, Robert C. (2003): Comparing Economic Systems in the 21st Century. Boston; New York: Houghton Mifflin. 18 Up. Svejnar, Jan (2002): Transition Economies: Performance and Challenges. U: Journal of Economic Perspectives. God. 16, br. 1, str. 328.

43

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Za razliku od prvog tipa ekonomske transformacije, drugi tip odlikuje postepeno uvoenje reformi. Pre svega ono se ogleda u pojaanom i dugotrajnijem zakonodavstvu i postepenom stvaranju i razvijanju ekonomskih institucija. Konkretne reforme koje su sprovoene obuhvatale su privatizaciju velikih i srednjih preduzea i stvaranje jednog zakonskog okvira usmerenog ka slobodnom tritu i ne na poslednjem mestu stvaranje i jaanje bankovnog sistema. Osnovna razlika u odnosu na prvi tip ekonomske transformacije nije, meutim, bila postupnost drugog, ve i stalni pokuaj dravne regulacije trita rada, kao i stvaranja jakih institucija socijalnih usluga. Ipak, dok je prvi tip ve samom svojom dinamikom (brzo) uspeo u svom osnovnom cilju da uspostavi kapitalistike odnose u ekonomiji postupni pristup ekonomskim reformama zakazao je upravo u sferi socijalnog. Niti je problem nezaposlenosti, o kojem se u kontekstu teorija transformacije inae retko govori, reen, niti je nivo socijalnih usluga porastao.19 tavie, socijalna drava u veini istonoevropskih drutava ne igra nikakvu znaajniju ulogu, a niz kljunih oblasti poput obrazovanja, zdravstva, penzijskog osiguranja itd. ili je privatizovan, ili se nalazi u procesu privatizacije, te je time rezervisan samo za jedan (manji) deo drutva, ili je u izuzetno nezadovoljavajuem stanju. 4. TEORIJE (POLITIKE) TRANSFORMACIJE Teorijska raznovrsnost koja odlikuje nauku o transformaciji svakako je posledica velikog broja radova koji se bave razliitim aspektima transformacije. Ipak, odreene teorije i pristupe mogue je donekle sistematizovati. Volfgang Merkel to je uinio sa teorijama politike transformacije, o kojima e u nastavku prvenstveno biti rei.20 U sluaju ekonomske transformacije, meutim, raznovrsnost ponuenih modela na prvi pogled je neto manja i obuhvata ve pomenuta dva praktina pristupa, iako velik broj radova o pojedinanim aspektima ovog procesa svakako prua neto drugaiju sliku. Razlog za razliit obim teorijskog u odnosu prema politikoj odnosno ekonomskoj transformaciji donekle se moe objasniti (ne)postojanjem starijih istraivanja: Dok se politika nauka na Zapadu pre 1989. ve mogla baviti procesima
19 Zanimljiv osvrt na problem nedostatka brige o socijalnim pitanjima, kao i o funkciji socijalne drave u Istonoj Evropi, na primeru novih drava lanica Evropske unije, predstavlja tekst Klausa Ofea Postkomunistike drave blagostanja u EU. Pored nedovoljne panje, posveene socijalnim temama u ovim dravama, Ofe istie i nezainteresovanost istraivaa za ova pitanja, koji se ve dve decenije bave prevashodno promenama prava i ustavnog poretka, odnosno prilagoavanju tritu i privatnoj svojini. Up. Offe, Claus (2009): Postkommunistische Wohlfahrtsstaaten in der EU. Bilanz und Perspektiven. In: Transit. Europische Revue, Sv. 38, str. 145-161; ovde posebno str. 145. 20 Up. Merkel, Wolfgang (2010): Systemtransformation. Eine Einfhrung in die Theorie und Empirie der Transformationsforschung. Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften, str. 6789.

44

ORE TOMI

demokratizacije u junoj Evropi i u Latinskoj Americi, prelasku sa planske privrede dravnog socijalizma u trinu ekonomiju u Istonoj Evropi devedesetih godina nisu prethodili niti konkretni primeri, niti nekakva jasna teorijska predstava.
4.1. Strukturne teorije politike transformacije

Prvu od etiri teorijske paradigme u okviru istraivanja transformacije ine strukturne teorije politike transformacije. U fokusu ovih pristupa nalaze se drava i drutvene klase kao i odnosi moi u drutvu. Kao glavne predstavnike ove struje Merkel pritom istie Beringtona Mura (Barrington Moore) i Tatua Vanhanena (Tatu Vanhanen). Pretpostavka ovih radova je da demokratizacija zavisi od socijalnih klasa odnosno od raspodele moi u drutvu. Shodno tome, osnovna teza pre svega Murovih radova je sledea: to je vea interakcija izmeu drutvenih klasa, to je vii demokratski potencijal u jednom drutvu. Svojom teorijom disperzije moi Vanhanen dodatno konkretizuje klasne odnose u vezi sa demokratskim potencijalom i postavlja tezu: to je vea raspodela (disperzija) moi u drutvu, to je vii demokratski potencijal tog drutva. Iako sama teza svakako nije nezanimljiva, sama raspodela moi teko se moe operacionalizovati, pa Vanhanen ak uvodi i tzv. indeks resursa moi, iako je upitno, u kojoj meri on zaista pomae u analizi procesa demokratizacije. U osnovi, strukturne teorije politike transformacije oslanjaju se na tradicionalna klasna tumaenja drutvenih promena. Tako se jedan od puteva ka moderni prelazak iz feudalnog sistema u drutveni poredak koji spaja kapitalistiku privredu sa demokratijom (i nacionalnom dravom kao novim, modernim fenomenom) vezuje za revoluciju buroazije, dakle revoluciju jedne drutvene klase. Koliko su ova tumaenja u sluaju drava Istone Evrope produktivna, verovatno valja ostaviti politolozima, vano je zapamtiti da je kljuna varijabla pri objanjavanju procesa demokratizacije u sluaju strukturnih teorija klasna struktura drutva i odnosi izmeu pojedinih klasa ili slojeva u drutvu.
4.2. Sistemske teorije politike transformacije

Za razliku od strukturnih teorija, pristupi nastali u okviru sistemske teorije fokusiraju se na ekonomiju i drutvo. Nastali jo pedesetih godina 20. veka, ovi pristupi potiu pre svega iz sociologije (T. Parsons, kasnije i S. Hantington) i dovee u svom razvoju konano i do vrlo poznate Lipsetove teorije modernizacije. Kljuna varijabla kojom se objanjava proces demokratizacije kod Lipseta je ekonomija, pri emu se pre svega istie stupanj ekonomskog razvoja. Osnovna teza pritom glasi: to je vii nivo socioekonomskog razvoja, vei je i demokratski potencijal jednog drutva.
45

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Pritom se demokratija u ovom sluaju operacionalizuje posredstvom razliitih indikatora, iju je direktnu povezanost sa ekonomskim razvojem teko otkriti na prvi pogled. Dal (Dahl) kao indikatore demokratije pominje efektivnu participaciju (unutar politikog sistema), glasaku jednakost, prosveeno poimanje (u smislu politike svesti), kontrolu (politike) agende kao i (optu drutvenu) inkluziju kao princip. Dalji indikatori demokratije, prisutni u razliitim radovima svrstanim u ovaj teorijski okvir su osim toga i nivo obrazovanja, stupanj urbanizacije, vertikalna drutvena mobilnost, socijalna pravda, postojanje pravne drave kao i postojanje civilnog drutva. Dodatni principi koji garantuju demokratinost jednog drutva su s jedne strane u skladu sa ekonomskom determinacijom politikog sistema efikasnost, a s druge strane legitimitet. Iako je rasprostranjenost teorije modernizacije danas prisutna skoro u vidu narodne mudrosti tj. svima je jasno da vei ekonomski razvoj vodi ka veoj demokratiji njene teorijske slabosti oigledne su u nita manjoj meri. Uzmimo na primer ve samo odreivanje nivoa ekonomskog razvoja: elimo li ovu varijablu operacionalizovati putem bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika, nigde u teoriji neemo naii na konkretnu vrednost. Koji novani iznos po glavi stanovnika predstavlja dovoljno visok nivo ekonomskog razvoja da bismo mogli govoriti o demokratskom drutvu? Gde je dakle ekonomska granica koja razdvaja demokratska od nedemokratskih drutava da li su to 2.000 ili 20.000 evra godinje po glavi stanovnika? Ipak, teorija modernizacije u novijim radovima koji su zasnovani na sistemskoj teoriji igra neto manju ulogu. Mnogo su zanimljiviji radovi koji se teorijski vie naslanjaju na kasnije radove Lumana nego na starije studije Parsonsa.21 Radi se pre svega o konceptu drutva koje se sastoji iz razliitih samostalnih (autoreferencijalnih)22 sistema: politikog, ekonomskog, kulturnog, itd. Osnovna
21 Zanimljivi su u tom kontekstu pre svega koncepti liberalne demokratije koje poslednjih godina razvija Volfgang Merkel, osvrui se pritom na nepotpune demokratije, koje su nastale kao (konani?) rezultat politike transformacije u Istonoj Evropi. Pre svega u podeli politikog sistema na podsisteme i u objanjavanju njihovih meusobnih uticaja moe se uoiti Lumanov uticaj. Up. Wolfgang (2004): Embedded and defective democracies. In: Democratization, god. 11, sv. 5, str. 3358.; Merkel, Wolfgang; Croissant, Aurel (2003): Liberale und defekte Demokratien. In: Schmitt, Karl (Hg.): Herausforderungen der reprsentativen Demokratie. 1. Aufl. Baden-Baden: Nomos (Verffentlichungen der Deutschen Gesellschaft fr Politikwissenschaft (DGfP), 20), str. 5588. 22 S obzirom na ogranien obim teksta, kao i zbog prevencije terminolokih nejasnoa usled nepoznavanja autora srpskohrvatskog prevoda Lumanovih tekstova, koje je autor itao u njihovom originalnom (nemakom) izdanju, izostavlja se ovde specifina terminologija (npr. kodovi, mediji i sl.). Izostaje takoe i detaljniji prikaz Lumanove teorije, koji bi svakako ne samo prevaziao okvir ovog teksta, ve predstavlja temu za jednu mnogo opirniju studiju.

46

ORE TOMI

pretpostavka jeste da iako ine jednu drutvenu celinu ovi sistemi postoje za sebe u smislu funkcionalne diferencijacije modernih drutava. Shodno ovakvom shvatanju, drutva tzv. dravnog socijalizma u Istonoj Evropi morala su se uruiti, s obzirom da nije bila prisutna samostalnost pojedinanih sistema: Politiki sistem (partija) upravljao je svim ostalim sistemima, to po ovakvom konceptu nije mogue. Primeri su pokazali da je sistemska teorija ma koliko apstraktna i kompleksna bila u pravu. Istovremeno, ovakvo istina skraeno i uproeno tumaenje razloga kraja dravnog socijalizma ne objanjava u potpunosti razliite modalitete politike transformacije tokom devedesetih godina. Upravo ove nedostatke pomenuti noviji radovi pokuavaju da isprave.
4.3. Akterske teorije politike transformacije

Radovi koji centralne teze pri objanjavanju demokratizacije vezuju za pojedinane uesnike tog procesa spadaju u tzv. akterske teorije. Vie deskriptivnog karaktera i empirijski utemeljeni, ovi pristupi javljaju se jo osamdesetih godina 20. veka i potiu prevashodno iz politikih nauka. Kljunu odgovornost za proces politike transformacije akterima pripisuju i glavni predstavnici ovog dela teorijskog spektra, ve pomenuti ODonel i miter. Teorijska osnova na kojoj poivaju njihova razmiljanja pritom je princip racionalne odluke (rational choice).23 Razlikujui tvrde i meke zagovornike starog sistema unutar politike elite, ODonel i miter postavljaju tezu, po kojoj e do demokratizacije doi onda, kada meka struja unutar politike elite, (racionalna u svojim odlukama) proceni da njihova pozicija moi i ostanak na (ili pri) vlasti zavisi od transformacije politikog sistema i uspe da izoluje tvrdu struju. Drugim reima, tek kada jedan deo politike elite odlui da do promene vredi da doe, i uspe da svoje neistomiljenike unutar politike elite ili ubedi ili ukloni, doi e do promene. Mimo niza zamerki ovom konceptu, treba istai pre svega njegov statini karakter koji zaista teko moe biti usklaen sa dinaminou procesa transformacije. Tako ni pomenuti akteri tokom ovih procesa ne ostaju nepomini, ve se i sami prilagoavaju i menjaju svoje pozicije. Sigurno dobar primer predstavljaju politike partije u Istonoj Evropi nakon 1989. godine.24

23 Jedan od znaajnijih autora koji u svojim istraivanjima transformacije usvajaju ovaj pristup je svakako Adam Przevorski. Vidi npr. Przeworski, Adam (1999): Democracy and the market. Political and economic reforms in Eastern Europe and Latin America. Reprint. Cambridge: Cambridge University Press (Studies in rationality and social change). 24 O promenljivom, ak postmodernom, hibridnom karakteru partija u jugoistonoj Evropi govori npr. Kanzleiter, Boris; Tomi, ore (2010): Die Linke im post-jugoslawischen Raum. In: Daiber, Birgit; Hildebrandt, Cornelia (Hg.): Von Revolution bis Koalition. Linke Parteien in Europa. (Texte der Rosa-Luxemburg-Stiftung, Bd. 52). Berlin: Dietz.

47

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

4.4. Kulturne teorije politike transformacije

Poslednja grupa teorija koju Merkel pominje u svojoj sistematizaciji su tzv. kulturne teorije politike transformacije. Moda i osnovni problem ovih pristupa nije samo njihova vie nego heterogena teorijska osnova, ve pre svega nauni domet. Dok prilozi poput Patnamovih (R. Putnam) radova o socijalnom kapitalu kao drutvenom poverenju unutar jednog drutva mogu delovati vrlo zanimljivo i svakako bar tematizuju odreene sociopsiholoke aspekte demokratizacije, drugi primeri primenjene kulturne teorije deluju s jedne strane deplasirano, s druge strane i vrlo opasno, posebno ako se ima u vidu njihov uticaj na odreene diskurse (recimo politiki). Dok se, recimo, Patnam bavi socijalnim mreama i istie njihovu ulogu u procesu demokratije, pre svih Semjuel Hantington u istom tom naunom polju konstruie u svakom pogledu zaista sporne teze. Verovatno u nedostatku kljunog neprijatelja nakon zavretka hladnog rata, Hantington reava da pitanje demokratizacije povee sa kulturom koju odreuje pre svega prema religiji jednog stanovnitva. Po njegovim tezama, najvii nivo demokratije dostiu hrianska drutva protestantske veroispovesti, iza njih plasira katolika drutva, ija demokratinost ipak pokazuje odreene slabosti, dok jo uvek za sposobna za demokratski poredak vae pravoslavna drutva Istone Evrope kao i budistika, pa donekle i hinduistika drutva. Potpuni nedostatak demokratskog potencijala, Hantington konstatuje u sluaju islamskih drutava i ovom tezom postavlja jedan vaan temelj u razvoju jednog novog kulturnog rasizma tokom devedesetih godina prolog veka. Iako sam Hantington u domenu nauke ne igra znaajniju ulogu, njegov uticaj na opta mesta u politici, a pre svega meunarodnim odnosima ne treba zanemariti. Posebno nakon 11. septembra njegove teze direktno ili indirektno u odreenim konzervativnim krugovima dobijaju na aktuelnosti. Na analitikom nivou i u vezi sa politikom transformacijom u Istonoj Evropi njegova kulturna teorija, meutim, nema skoro nikakvog znaaja.25
4.5. Teorije transformacije: uputstvo za upotrebu?

Ono to je zajedniko svim pomenutim teorijama transformacije je pre svega njihov pokuaj da odgovore na tek jedno od niza pitanja, koje je period transformacije devedesetih godina doneo: Kako drutveni poredak transformisati sa ciljem liberalne demokratije. Odgovori na ovo pitanje pritom predstavljaju svojevrsno uputstvo za upotrebu, koje se po potrebi nudilo politiarima u zemljama Istone Evrope. Istini za volju, i pored principijelne saglasnosti oko toga, da demokratija predstavlja jedini poredak za koji se svi moraju zalagati, jer povratka u socijali25 Za razliku od ve pomenute, neto starije studije o tzv. treem talasu demokratizacije s poetka devedesetih godina.

48

ORE TOMI

zam nema, retko koja demokratska vlada trudila se, a jo manje uspevala da sva u ovom tekstu pomenuta teorijska saznanja iskoristi. tavie, veina politikih aktera u skoro svim dravama Istone Evrope teila je ka osiguravanju sopstvenih pozicija (moi), trudei se pre svega da (1) ispuni oekivanja meunarodnih institucija i organizacija, od kojih politiki, ali pre svega ekonomski zavisi i (2) obezbedi kakav-takav socijalni mir u zemlji. Tranzicija je pritom u funkciji catch-all pojma shvatana kao idealni paravan za novu a moda i poslednju raspodelu nekada drutvenih resursa. I dok se o tranziciji govorilo svaki put, kada je trebalo privatizovati o troku graana, uvesti dodatne poreze, ija namena nimalo nije jasna, te obrazloiti ukidanje socijalnih davanja i usluga, politiki i ekonomski sistemi i zaista jesu prolazili kroz razliite promene, prolazei tako jednu tranziciju u tranziciji kojoj se u nekim dravama do danas kraj ne nazire. U krajnjem sluaju, euforija do koje je u veem broju istonoevropskih drava dolo nakon demokratskog restartovanja 1989/1990. godine, kada su izborene odreene slobode, usled jednog konstantnog transformisanja transformersa tj. ljudi koji kroz te procese prolaze ne samo da je ve potpuno zaboravljena, ve se neretko moe prepoznati sasvim suprotno vienje: Radi se o pojmovima neke vrste nostalgije za starim boljim danima u socijalizmu,26 dok se novoj demokratiji pripisuje sve manje pozitivnih odlika.27 U pogledu teorija transformacije, bar kad je re o politikoj transformaciji, one su politici u datim drutvima pre svega ponudile niz pojmova, kojima se pomenute preraspodele drutvenih resursa lake mogu mistifikovati i opravdati. Odjednom se iza delovanja pojedinanih aktera pojavljuju strukture, koje su krive za sve probleme. Umesto line odgovornosti pojedinaca, u pomo se zovu poetni problemi, nedovoljna konsolidacija demokratije, a itavi delovi drutva sa jednom cininom lakoom onih na vlasti, bivaju otpisani kao tzv. tranzicijski gubitnici.28
26 O fenomenu nostalgije za socijalizmom u Istonoj Evropi objavljen je prilian broj radova, pa bi i samo njihovo nabrajanje prevazilo okvir ovog teksta; vredi ipak pomenuti studiju posveenu fenomenu nostalgije za bivim predsednikom bive Jugoslavije, Josipom Brozom Titom kulturologa Mitje Velikonje, ija je glavna teza da se iza ovakve nostalgije neretko krije ak emancipatorski potencijal za sutinske drutvene promene. Vidi: Velikonja, Mitja (2010): Titostalgija. Beograd: Biblioteka XX vek. 27 Dodue prezasienost liberalnom demokratijom i (parlamentarnom) politikom moe se uoiti i u zapadnoevropskim dravama, iako iz neto drugaijih razloga. Up. Crouch, Collin (2008): Postdemokratie (edition suhrkamp, Bd. 2540). Frankfurt am Main: Suhrkamp. 28 Ovima je posveen niz studija, izmeu ostalog i: Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse. Beitrge fr die 10. Brhler Tagung junger Osteuropa-Experten (2002). Unter Mitarbeit von Matthias Neumann und Heiko Pleines. Bremen: Forschungsstelle Osteuropa (Arbeitspapiere und Materialien - Forschungsstelle Osteuropa Bremen, 36), vidi posebno: Kui, Sinia (2002): Gewinner und

49

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

U sluaju ekonomske transformacije, modeli koji su razvijani poetkom devedesetih godina, usled nedostatka praktinog iskustva, krojeni su mahom za brzu i jednokratnu upotrebu, te su odmah i testirani. ok-terapija otreznila je mnoge zanesene (ispravnim i legitimnim) idealom slobode, a najvei deo ljudi preko noi pretvorila u nezaposlene i siromane. Postupna ekonomska transformacija drugima je donela dug period agonije, iji su konani rezultati bili mahom isti, dodue na drugaiji nain: ljudi su postupno otputani, broj nezaposlenih rastao je shodno tome postupno, siromatvo je takoe postupno uzimalo maha, ali je konano uspostavljena trina ekonomija. I dok se kapitalizmu, ne ba poznatom kao sistemu, koji vodi rauna o potrebama graana, a posebno ne u duhu neoliberalnog uverenja u mo slobodnog trita, teko moe zameriti to nije spreman sam sebe da ukine, zamerke na raun kako politike u odreenim zemljama tako i politike nauke itekako su opravdane. 5. KRITIKA NAUKE O TRANSFORMACIJI Kritika nauke o transformaciji stara je, razume se, koliko i pokuaj konstituisanja discipline koja se bavi transformacijom. Jo 1991. godine Klaus Ofe ukazivao je recimo na potrebu ove ve tada etablirane grane nauke da istraivanju procesa modernizacije nakon 1945. godine, pored primera demokratizacije u junoj Evropi tokom sedamdesetih godina (Portugalija, panija, Grka) i kolapsa autoritarnih reima u Junoj Americi (Argentina, Brazil, Urugvaj, ile, Paragvaj) doda i proces demokratizacije u zemljama Istone Evrope, ocenjujui ove pokuaje kao neprimerene.29 Ofe je pritom upravo ekonomsku transformaciju i njene socijalne posledice isticao kao problematinu razliku izmeu ranijih drutvenih transformacija i onih u Istonoj Evropi, istiui nedostatke starijih teorijskih pristupa koji su nastajali na primerima iz jednog sasvim drugaijeg istorijskog konteksta. Dobar deo autora, meutim, kasnije je upravo te probleme (uglavnom nekritiki) podigao na nivo teorije. Tako je Ofe istovremenost transformacije politikog i ekonomskog sistema jo smatrao za problem koji se tranzitologiji postavlja i na koji je teko pronai
Verlierer der Transformation: System- und lnderspezifische Ausgangsbedingungen, alternative Transformationspfade und EU-Integration. In: Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse, str. 1115; Cvijanovi, Vladimir (2002): Beitrag zur Modellierung des Transformationsprozesses. In: Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse. Beitrge fr die 10. Brhler Tagung junger Osteuropa-Experten. Bremen: Forschungsstelle Osteuropa (Arbeitspapiere und Materialien - Forschungsstelle Osteuropa Bremen, 36), str. 710. 29 The suggestive temptation to add a fourth group to these i.e., that of Central and Eastern European states and to analyze them with the proven instruments supplied by this tradition, turns out, however, to be unsuitable and misleading. In: Offe, Claus (1991): Capitalism by Democratic Design? Democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe. In: Social Research, god. 58, sv. 4, str. 868.

50

ORE TOMI

odgovore. Nauka o transformaciji je, ne obazirui se mnogo na ovakve kritike primedbe, odgovorila teorijskim radovima, koje do danas uz retke izuzetke odlikuje nekoliko fabrikih greaka. Pritom treba istai bar dva nivoa kritike nauke o transformaciji. Jedan se odnosi na same teorijske nedostatke pomenutih pristupa, a drugi na interakciju izmeu diskurzivnog uticaja tih pristupa s jedne, i politike primene s druge strane. Prva taka kritike same teorije odnosi se na TINA strategiju30 tranzitologije. Uprkos razliitim pristupima drutvenoj analizi pojedinanih radova i odgovarajuoj dijagnozi, sama prognoza veine ovih istraivanja mahom vodi ka istom cilju: Bez obzira na ekonomske, socijalne, istorijske, kulturne specifinosti jednog drutva, u vidu norme postulira se jedan razvoj politikog sistema koji neupitno vodi ka liberalnoj demokratiji. Time transformacija drutva dobija jasan teleoloki karakter, a niz sloboda kupljenih, uzgred, praktino poklonjenim drutvenim resursima nakon 1989. usled negativnih socijalnih efekata transformacije, skoro potpuno gubi na znaaju: Karta u jednom smeru iskoriena je, a put ka obeanoj demokratiji nikako da se zavri.31 Druga taka kritike teorije nadovezuje se na ve pomenutu Ofeovu primedbu: Drutvene promene u Istonoj Evropi ne mogu se fundirano analizirati bez uzimanja u obzir pre svega ekonomskog sistema. Pa ipak, upravo to se desilo. Kao to je ve nagoveteno, teorije tzv. nauke o transformaciji prevashodno potiu iz politikih nauka, dok se ekonomija transformacijom bavila sa neto drugaijim fokusom. Dok je period transformacije mnogim politolozima sluio kao povod za teorijski rad, ekonomisti su svoja razmiljanja vrlo esto stavljali u funkciju praktine primene. Ne udi stoga to su moda i najvredniji empirijski radovi o ekonomskom razvoju u Istonoj Evropi upravo izvetaji Svetske banke ili Meunarodnog monetarnog fonda, pa ak i pojedinih veih preduzea ili banaka, onih aktera dakle, koje su u ove procese bile direktno ukljuene, koje su njima upravljale i to sa jasnim interesima. Pre svega ultima ratio ovih uesnika u transformaciji, profit, razlog je zato se u kontekstu ekonomske transformacije recimo nezaposlenost, skoro i ne pominje ni kao socijalni ni kao makroekonomski faktor. Politika nauka je transformaciji u Istonoj Evropi uglavnom pristupala iz perspektive promene politikog sistema, partija, pravnih aspekata, itd. Ekonomski ra30 TINA je skraenica za There Is No Alternative slogan kojim se oznaavala neoliberalna politika bez kompromisa britanske premijerke Margaret Taer. 31 O kolektivnim navikama i stavovima u drutvu, izgraenim tokom socijalizma, kao vanim faktorima u okviru demokratizacije vidi: Offe, Claus (2009): Postkommunistische Wohlfahrtsstaaten in der EU. Bilanz und Perspektiven. In: Transit. Europische Revue, Sv. 38, str. 145-161.

51

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

zvoj korien je jedino u svrhe objanjavanja nedostatka demokratije neretko se teza o nazadnoj Istonoj Evropi reprodukovala upravo u takvim objanjenjima. Generalno, ekonomija, pa time i socijalni aspekti transformacije vrlo brzo su odvojeni od procesa demokratizacije, pa se po uzoru na zapadne liberalne demokratije trina ekonomija intuitivno ugradila u sam koncept. Ne treba pritom zaboraviti institucionalne promene u meunarodnim odnosima u Istonoj Evropi, koje igraju dvostruku ulogu. Pre svega uticaj Evropske unije na sve zemlje Istone Evrope igrao je vrlo vanu ulogu u procesu demokratizacije.32 Postavlja se, meutim, pitanje: Na koji nain posmatrati taj uticaj? S jedne strane, izgled pristupanja Evropskoj uniji, za veinu zemalja od velikog politikog, ekonomskog, ali i simbolikog znaaja, ubrzao je odreene formalne reforme u tim dravama. S druge strane, odnosi izmeu Evropske unije i drava Istone Evrope imali su jasan karakter uslovljavanja sa ciljem ispunjavanja niza kriterijuma. Boris Buden u kritici paternalistikog odnosa Zapada prema Istoku ide i dalje. U svojoj knjizi Zona prelaza33 Buden govori o procesu infantilizacije istonoevropskih drutava. Iako je kraj starih socijalistikih reima kao npr. u Poljskoj bio posledica masovnog aktivnog otpora drutvenih pokreta, ovi protesti kasnije su okarakterisani kao zakasnele revolucije, koje su tek nadoknadile nedostatak u slobodi i demokratiji u odnosu na zemlje Zapada.34 I dok se u prvi mah, drutvima Istone Evrope pripisivala izuzetna politika svest ipak dovoljna da srui komuniste i krene putem demokratije skoro preko noi istoni Evropljani pretvoreni su u decu: Nove demokratije dobile su epitet deijeg odjednom su poele da poboljevaju od deijih bolesti, da ue prve korake i sl. Ovom infantilizacijom, tvrdi Buden, istonoevropskim drutvima nije onemoguena perspektiva boljeg drutva, ali je nad njima uspostavljena kontrola brinih roditelja. Istovremeno, deca revolucije uspela su ono to u Zapadnoj Evropi nijednoj dravi do danas nije sasvim polo za rukom: Stvorena je nova Evropa, skrojena po uzoru neoliberalnog programa odreenih politikih krugova na Zapadu. Obrui tezu o nazadnosti Istone Evrope Buden istie da je upravo Zapadna Evropa ta, koja je iz perspektive neoliberalne politike nazadna. Jer samo jo u Zapadnoj Evropi mogu se nai nazadni elementi poput relativno jake socijalne drave i jo donekle relevantnih
32 Up. Beichelt, Timm (2004): Die Europische Union nach der Osterweiterung. Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften; Lindahl, Rutger (Hg.) (2005): Transition and EU-enlargement. Economic, legal, political and social change in Eastern Europe. Gteborg: CERGU. 33 Buden, Boris (2009): Zone des bergangs. Vom Ende des Postkommunismus. Orig.-Ausg., 1. Aufl. Frankfurt am Main: Suhrkamp (Edition Suhrkamp, 2601). 34 Up. Habermas, Jrgen (1990): Die nachholende Revolution. Erstausg., 1. Aufl., [Nachdr.]. Frankfurt am Main: Suhrkamp (Edition Suhrkamp, 1633 = N.F., 633).

52

ORE TOMI

levih politikih aktera. Istona Evropa je danas, nakon dvadeset godina transformacije, u skladu sa postulatima neoliberalizma skoro u potpunosti osloboena tih zastarelih institucija, iako socijalne prilike u tim dravama moda i vie nego ikad zahtevaju upravo jaku socijalnu dravu, a ne jednu vitku dravu i slobodno trite koje e ve samo sebe regulisati. I u pogledu kvaliteta demokratije istonoevropska drutva su bar pola koraka ispred zapadnoevropskih drutava i tu dolazimo do drugog nivoa kritike tranzitologije, onog koji se vezuje za praktinu primenu njenih pristupa. Iako se poslednjih godina i na zapadu Evrope sve ee konstatuje jedan nov tip postdemokratije sa klijentelistiki orijentisanim partijama, relativno niskom izlaznou biraa na izbore, slabim grass-roots pokretima i grupama i jakim lobijima, ovo stanje jo uvek deluje naivno u odnosu recimo na fleksibilnost partija u Istonoj Evropi. Od socijaldemokratije do desnog populizma spektar mogunosti unutar jedne (!) partije skoro je neogranien. Koja je budunost i Zapada i Istoka Evrope u pogledu politikog i ekonomskog sistema, ostaje svakako otvoreno, a s obzirom na sve jau dekonstrukciju socijalne drave takoe vrlo zanimljivo i iz perspektive naunog istraivanja, mada ne toliko tranzitologije, koliko istraivanja o drutvenim pokretima. 6. ZAKLJUNE NAPOMENE Period transformacije nakon 1989/1990. godine, i pored jake kritike dosadanjih teorijskih pristupa u kontekstu istraivanja datih drutvenih procesa, ostaje u svojoj kompleksnosti vrlo specifian i svakako ga treba istraivati. Kako se u ovom tekstu kritiki prikazani koncepti analize odlikuju jednim, istina vrlo razvijenim, ali ipak teorijsko-metodikim aparatom, koji s jedne strane kompleksnost drutvenih promena redukuje na promene u politikom odnosno ekonomskom sistemu, a s druge strane neminovno vodi ka jednom jedinom drutvenom poretku, ne ostavljajui prostora ak ni u teoriji za bilo kakve alternativne razvoje, pred istraivae koji se bave drutvenom transformacijom u Istonoj Evropi nakon 1989. godine, postavlja se niz dodatnih pitanja. Osim pomenutih socijalnih posledica institucionalnog redizajniranja istonoevropskih drava, svakako treba ispitati i nove (ili stare) odnose moi u drutvu. Bez sumnje, meutim, treba se pozabaviti i samim drutvom, mimo politikog sistema i njegovih institucija. To znai pre svega istraiti npr. kolektivne, drutvene predstave i tumaenja promena kroz koje se prolazilo pre i tokom devedesetih godina. Iako ve postoje istraivanja koja idu u tom smeru pre svega iz oblasti kulture seanja ostaje jo dosta neobraenih

53

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

pitanja, vezanih za line sudbine ljudi, njihove emocije, ali i strategije preivljavanja i prilagoavanja u novim uslovima tranzicije.35 Ova i slina pitanja sigurno su vie predmet istraivanja drugih naunih disciplina poput istorije, sociologije, istorijske antropologije ili etnologije nego politikih nauka, ali uprkos ne toliko sjajnim praktinim iskustvima sa tzv. interdisciplinarnom saradnjom, ne treba potceniti mogua nauna saznanja koja bi se otvaranjem prema ovim i drugim novim pitanjima mogla dobiti. Da li e, kada i u kom obimu, tranzitologija izgubiti svoju funkciju generisanja gotovih recepata za institucionalno redizajniranje drutava, ostaje da se vidi, a zavisie, mnogo manje od naune radoznalosti istraivaa, pre svega od same politike i njenih aktera. Kritika nauka, sa druge strane, ostaje i mora ostati dosledna svojim istraivakim pozicijama i svom pokuaju da se teorijskim radom uini uvek jedan korak dalje ka drutvenoj emancipaciji.

35 Tome bez sumnje treba pridodati i niz pitanja koja se tiu pojedinanih prava i prava odreenih grupa ena, seksualnih, etnikih i religioznih manjina, osoba sa nekom vrstom hendikepa, itd. Iako postoji nekoliko zanimljivih radova o tome, njihovu poziciju u drutvima u procesu transformacije tek treba sistematino istraiti.

54

ORE TOMI

LITERATURA
Arato, Andrew (1993) Interpreting 1989, Social Research, god. 60, sv. 3: 609646. Beyme, Klaus von (1992) Parteiensysteme im Demokratisierungsproze Osteuropas, Geschichte und Gesellschaft: Zeitschrift fr historische Sozialwissenschaft, god. 18: 271291. Beyme, Klaus von (1994) Transformationstheorie - ein neuer interdisziplinrer Forschungszweig? Geschichte und Gesellschaft: Zeitschrift fr historische Sozialwissenschaft, god. 20, sv. 1: 99118. Beyme, Klaus von; Nohlen, Dieter (2004) Politische Theorien: Systemwechsel, in: Nohlen, Dieter (Hg.), Lexikon der Politik, Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten, Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Knj. 1: 1548. Buden, Boris (2009) Zone des bergangs. Vom Ende des Postkommunismus, Orig.-Ausg., 1. Aufl, Frankfurt am Main: Suhrkamp (Edition Suhrkamp, 2601). Crawford, Beverly; Lijphart, Arend (1995) Explaining Political and Economic Change in Post-Communist Eastern Europe, Old Legacies, New Institutions, Hegemonic Norms, and International Pressures, Comparative Political Studies, god. 28, sv. 2: 171199. Crouch, Colin (2008) Postdemokratie, Dt. Erstausg., 1. Aufl, Frankfurt am Main: Suhrkamp (Edition Suhrkamp, 2540). Cvijanovi, Vladimir (2002) Beitrag zur Modellierung des Transformationsprozesses, in: Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse, Beitrge fr die 10. Brhler Tagung junger Osteuropa-Experten, Bremen: Forschungsstelle Osteuropa (Arbeitspapiere und Materialien - Forschungsstelle Osteuropa Bremen, 36): 710. Elster, Jon (1991) Constitutionalism in Eastern Europe: An Introduction, University of Chicago Law Review, god. 58, sv. 2: 447482. Elster, Jon; Offe, Claus; Preuss, Ulrich K.; Boenker, Frank (1998) Institutional design in post-communist societies. Rebuilding the ship at sea, Cambridge: Cambridge University Press (Theories of institutional design). Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse, Beitrge fr die 10. Brhler Tagung junger Osteuropa-Experten (2002) Unter Mitarbeit von Matthias Neumann und Heiko Pleines, Bremen: Forschungsstelle Osteuropa (Arbeitspapiere und Materialien Forschungsstelle Osteuropa Bremen, 36). Gregory, Paul R.; Stuart, Robert C. (2003) Comparing Economic Systems in the 21st Century, Boston, New York: Houghton Mifflin. Habermas, Jrgen (1990) Die nachholende Revolution, Erstausg., 1. Aufl, [Nachdr.]. Frankfurt am Main: Suhrkamp (Edition Suhrkamp, 1633 = N.F., 633). Huntington, Samuel P. (1993) The third wave. Democratization in the late twentieth century, Norman: University of Oklahoma Press (The Julian J. Rothbaum distinguished lecture series, 4). Ismayr, Wolfgang; Richter, Solveig; Soldner, Markus (Hg.) (2010) Die politischen Systeme Osteuropas, 3., aktualisierte und erw. Aufl, Wiesbaden: VS Verl. fr Sozialwiss. Kanzleiter, Boris; Tomi, ore (2010) Die Linke im post-jugoslawischen Raum, in: Daiber, Birgit; Hildebrandt, Cornelia (Hg.), Von Revolution bis Koalition. Linke Parteien in Europa, (Texte der Rosa-Luxemburg-Stiftung, Bd. 52), Berlin: Dietz.

55

OD TRANSFORMACIJE DO TRANZICIJE I NAZAD

Kui, Sinia (2002) Gewinner und Verlierer der Transformation: System- und lnderspezifische Ausgangsbedingungen, alternative Transformationspfade und EU-Integration, in: Gewinner und Verlierer post-sozialistischer Transformationsprozesse,. Beitrge fr die 10. Brhler Tagung junger Osteuropa-Experten,. Bremen: Forschungsstelle Osteuropa (Arbeitspapiere und Materialien - Forschungsstelle Osteuropa Bremen, 36): 1115. Lauth, Hans-Joachim (2004) Politische Theorien: Autoritre versus totalitre Regime, in: Nohlen, Dieter (Hg.), Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten. Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Knj. 1: 74. Lindahl, Rutger (Hg.) (2005) Transition and EU-enlargement. Economic, legal, political and social change in Eastern Europe, Gteborg: CERGU. Merkel, Wolfgang (2004) Embedded and defective democracies, Democratization, god. 11, sv. 5: 3358. Merkel, Wolfgang; Croissant, Aurel (2003) Liberale und defekte Demokratien, in: Schmitt, Karl (Hg.) Herausforderungen der reprsentativen Demokratie,. 1. Aufl, Baden-Baden: Nomos (Verffentlichungen der Deutschen Gesellschaft fr Politikwissenschaft (DGfP), 20: 5588. Merkel, Wolfgang (2010) Systemtransformation. Eine Einfhrung in die Theorie und Empirie der Transformationsforschung, Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften. Nohlen, Dieter (2004) Politische Begriffe: Demokratisierung, in: Nohlen, Dieter (Hg.), Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten, Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Knj. 7: 8210.

ODonnell, Guillermo A.; Schmitter, Philippe C.; ODonnell, Guillermo A.; Schmitter, Philippe C. (1986) Transitions from authoritarian rule. Tentative conclusions about uncertain democracies, Baltimore: Hopkins; Johns Hopkins Univ. Press. Offe, Claus (1991) Capitalism by Democratic Design? Democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe, Social Research, god. 58, sv. 4: 865892. Offe, Claus (2009) Postkommunistische Wohlfahrtsstaaten in der EU. Bilanz und Perspektiven, Transit. Europische Revue, Sv. 38: 145-161. Pickel, Andreas (1993) Authoritarianism or democracy? Marketization as a political problem, Policy Sciences, god. 26, sv. 3: 139163. Przeworski, Adam (1999) Democracy and the market. Political and economic reforms in Eastern Europe and Latin America, Reprint, Cambridge: Cambridge University Press (Studies in rationality and social change). Svejnar, Jan (2002) Transition Economies: Performance and Challenges, Journal of Economic Perspectives, God. 16, br. 1: 328. Thibaut, Bernhard (2004) Politische Begriffe: Systemwandel, in: Nohlen, Dieter (Hg.), Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten, Berlin: Directmedia Publ. (Digitale Bibliothek, 79), Knj. 7: 9828. Thibaut, Bernhard (2004) Politische Begriffe: Systemwechsel, in: Nohlen, Dieter (Hg.), Lexikon der Politik. Begriffe, Theorien, Methoden, Fakten, Berlin: Directmedia Publ, (Digitale Bibliothek, 79), Knj. 7: 9829.

56

2.

JUGOISTONA EVROPA KAO DRUGOST

59 - Lina Dokuzovi i efik eki Tatli: Tranzicija kao praznina: Integracija, suuesnitvo, otpor 73 - Ivana Marjanovi: Rasistiki reim (belog) EU engen reima granica

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

INTEGRACIJA, SUUESNITVO, OTPOR

APSTRAKT: Tekst istrauje pojmove tranzicije, integracije, suuesnitva i otpora kao dijelova ire agende irenja globaliziranog kapitala na nove teritorije. Kao opu referencu, tekst ima pojam praznine kao mjesta na kojemu se dva ideoloka aspekta kapitalistikog reima (neoliberalni i neokonzervativni) realiziraju kao apolitiki red u kojemu ta dva aspekta nisu otro podijeljena, nego se prepliu. Kao takvi predstavljaju ideoloki format neoliberalnom reimu samo do odreene mjere, ali funkcioniraju i kao svojevrsni pokuaj konstrukcije neke ideoloke koherencije koja bi reimu omoguila racionalizaciju eksploatacije. Openito, tekst se dotie prirode kapitalistikih drutvenih odnosa kao specifine ideologije koja politiki, kulturoloki, materijalno i epistemoloki utjee na iskustvo otpora, alternative i, nakon svega, pitanja pojma i smisla slobode. KLJUNE REI: kapital, ideologija, kolonijalizam, proizvodni odnos, nekropolitika, sloboda, suuesnitvo, eksploatacija, faizam

59

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

Dok se takozvani Prvi svijet kapitala repetirano transformira izmeu financijskih mjehura i kriza, takozvani razvijajui ili drugi svijet prolazi kroz intenzivni proces tranzicije u Prvi svijet, tj. njegovo pomenuto, dinamino stanje ujedno podnosei posljedice efekata globaliziranog kapitalizma i globalizirane krize. Pitanje koje se oigledno namee je: podrava li Prvi svijet razvoj Drugog svijeta ili tranzicija Drugog svijeta podrava greke razvijenih? Naime, u rasponu od kompleksnog porijekla kapitalizma i historijskih tranzicija koje su omoguile realiziranje kapitalizma kao drutvenog odnosa do recentnih tendencija postsocijalistikog i/ili Treeg svijeta pojavljuju se specifini drutveno politiki obrasci u kojima se trina dinamika i ideologija prepliu i preklapaju na niz naina. U tom kontekstu, drutveni odnos, najopenitije govorei, realizira se bilo kao socijalna dinamika suuesnitva u eksproprijaciji drutvenog bogatstva koja je ve poprimila stupanj autokolonizacije, bilo kao resentment koji oscilira izmeu apolitikog pozicioniranja subkulturnih pozicija i reakcionarne politizacije efekata kapitala. Naime, dok je globalizirani kapitalizam dominantni poredak prema kojemu tranzicija gravitira i koji tranziciji daje kontekst kao kolonijalnoj tranziciji, odreeni stupanj komodifikacije i aproprijacije kontaminira i odreene modele otpora kapitalu. Kako se onda moe interpretirati proces suvremene tranzicije jezikom funkcionalnog otpora? Ova analiza u tom smislu istrauje politiki kontekstualiziran sociopolitiko-kulturoloki naboj koji rezultira iz historijskog razvoja tranzicije i logiku unutar koje se nezadovoljstvo inkubira ili pak inhibira. Takoer, jedno od primarnih pitanja koje se namee kao fundamentalno u pristupu pitanju tranzicije je i pitanje slobode ne u intrinzikom, nego u interpretativnom smislu, u smislu monopola nad njenim definiranjem. Neoliberalna definicija slobode kao refleksija dominantnog operativnog modela suvremene hijerarhije eksploatacije oito je definicija koja predstavlja slobodu kao slobodu da se propituju restrikcije demokratske norme kao barijere konzumentskom tropizmu i kao barijere potrebama demokratskog graanina. Minimum demokratske norme (i/ili ustavne dimenzije zakona) u tom je smislu percipiran od strane poslunog demokratskog subjekta, jednostavno reeno, kao barijera individualnoj realizaciji unutar ili u odnosu prema reimu. Bilo kakva individualna sloboda koja proizilazi kao posljedica tog diktata je stoga nita drugo do individualna sloboda da se prihvati neoliberalni reim i njegova velikodunost u darivanju slobode konzumiranja proizvoda i pripadajuih racionalizirajuih istina od kojih

60

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

je samo jedna ona koja tvrdi da ivimo u postpolitinom dobu u kojemu nikakva radikalna promjena nije mogua. Operacija definiranja slobode stoga nije puki totalitarni refleks koji bi bio prikladan i svojstven diktatorskim reimima sa koncentriranom ili vertikalno hijerarhijskom moi nego je u odnosu sa difuznom prirodom organiziranja drutva i (demokratskim) modelom legitimacije moi, tj. u odnosu sa politikom. Faistiki i/ili reakcionarni aspekt monopola nad definicijom slobode otjelovljuje se pak kao definicija slobode ne samo da se proizvodi i istrebljuje neprijatelj, nego i kao sloboda da se veinsko miljenje ono moralne veine ili reimskog diktata inaugurira kao jedino mogue i/ili politiki viabilno. Konzekventno, vanjski element ne mora biti iskljuen per se, nego indoktriniran na nain da se eli ukljuiti u drutvenu i/ili ekonomsku strukturu organiziranu pod utjecajem takve etike maksime. Pluralizam je u tom sluaju ak i toleriran, ali samo do one granice dok ne postaje odraz politike ili kolektivne svijesti koja bi organizirala propitivanje apolitine istine o pojmu individualne slobode definirane na pomenute naine. Konzekventno, dravni suverenitet koji se legitimira kroz proces tranzicije i njene efekte rezultira u suverenitetu koji se legitimira kroz koncepte krvi i tla uz simultanu integraciju takvog drutva u slobodnotrini sistem, tj. u domenu homolognog konsenzusa o takvom nainu legitimiranja poimanja suvereniteta kao jedinog mogueg. Stoga, kolektivizirano znaenje podarene individualne slobode preuzima prioritet nad konceptom drutvene obaveze i javnog interesa. U tom kontekstu, pitanje slobode kao iskljuivo individualnog ekskluziviteta biva tretirano kao razmjenska jedinica koja diktira stupanj realizacije slobode u univerzalnom smislu kao individualni ekskluzivitet i zalog integriranosti. Dakako, ovaj proces se odvija kroz redefiniranje drugosti gdje se rasizam, seksizam, homofobija i klasizam realiziraju kao separatori izmeu subjektiviteta koji je dostojan primiti takvu slobodu i ostalih. Inherentno, cijela ova operacija za zajedniki nazivnik ima brisanje odgovornosti za bilo kakvu dimenziju drutvenog odnosa kao posljedice politike organizacije drutva i brisanje bilo kakvih ideolokih ili strukturnih elemenata socijalistikog prefiksa, ali ne i openito shvaenog koncepta socijalizacije. Individualna sloboda kao jezgro liberalizma openito je stoga direktna veza izmeu ideolokog i ekonomskog aspekta reima i jedan od dominantnih argumenata protiv kolektivizacije i/ili politizacije otpora. Jedan od primjera moe se nai u reimskim kontekstualizacijama napada 11.9., gdje su motivi za isti interpretirani kao teroristika zavist

61

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

na slobodama Prvog svijeta to se automatski odrazilo i na difamiranje protesta protiv totalitarnih odredbi vladinog Patriotskog akta (u SAD-u), a iji su kritizeri paradoksalno proglaavani neprijateljima amerikih sloboda. Naravno, takav diktat kao savez kapitalistike drave i slobodnog trita je isti onaj koji stoji iza globalizacije kao kolonijalizma i nametanja slobodnog trita kao jedinih garanta slobode, bivajui naravno, subtekst tranzicijskih procesa. Kako je pitanje slobode, pitanje onoga tko je definira, ne iznenauje da se njeno propitivanje smatra aktom neprijateljstva, jer isto propitivanje je ujedno i propitivanje onih koji je definiraju, ali i onih koji pristaju na takav aranman. U historijskom i geopolitikom smislu, subjektivna sloboda je dakako uvijek bila ovisna o neijem manjku slobode, ali takva redukcija neije slobode nije samo simptomatino, nego strukturalno pitanje, ali i politiko pitanje prirode slobode. Suvremeni faizam u tom kontekstu funkcionira kroz konceptualizaciju slobode kao slobode da se drugi iskljui iz prava ili u nekropolitikom1 maniru da se iskljui iz ivota, to na kraju krajeva i slui kao izopaeni korektiv i racionalizacija brutalne banalnosti koja vreba iza ivota subjektiviteta koji je pristao zamijeniti svoj politiki potencijal za plazma TV ili Manolo Blahnik cipele. U tom kontekstu, jedna od baznih promjena u odnosu subjektiviteta prema suverenoj moi je adopcija organiziranog mazohistikog pristanka subjektiviteta na svoje vlastito iskljuenje kao politikog bia i svoje ukljuenje u reim kao ispraznog konzumenta ili kao faistu koji svoje nesnalaenje u konzumeristikom materijalizmu opravdava izopaenim verzijama duhovnosti. DEKOLONIZACIJA I OVISNOST Walter Mignolo smatra da istorija dekolonizacije na bilo koji nain ne implicira dekolonijalnost. (Mignolo: 2000) U tom kontekstu, oslobaanje bivih kolonija ili cijelih kolonijalnih zona moe se promatrati samo kao uvjetno oslobaanje, jer se neokolonijalna strategija u veini pomenutih regiona nastavila drugim sredstvima, prije svega stvaranjem tj. nametanjem zaduivanja koje je u krajnjoj liniji, uvjetovanje. Takozvane Politike strukturnog prilagoavanja (The Structural Adjustment Policies SAP) su samo neke od politika provedbe suvremenih metoda koloniziranja koje su kao takve usaglaene kroz Bretton Woods ugovor izmeu nacija Prvog svijeta, a koji se odnosio na ekonomsko restruktuiranje u godinama nakon Velike depresije.
1 Nekropolitika (necropolitics) je termin koji je skovao Achille Mbembe 2003. godine. Termin je znatno proiren i reartikuliran od Subhabrata Bobby Banerjee-a u Live and Let Die: Colonial Sovereignties and the Death Worlds of Necrocapitalism, borderlands ejournal, vol. 5, no. 1, May 2006.

62

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

Politike strukturnog prilagoavanja, tako su, recimo to openito, bile primijenjene na junu hemisferu u periodu nakon de iure dekolonizacije. Meutim, takva dekolonizacija stvorila je temelje za stvaranje strahovitog duga i prodor kapitala u ime razvojne pomoi koja je do dananjeg dana stvorila situaciju koja je bive kolonije stavila u podreeni poloaj, duniko ropstvo prema strukturama Prvog svijeta, izmeu ostalog nekima od najistaknutijih, Meunarodnom monetarnom fondu (IMF) i Svjetskoj banci (World Bank). Sa druge strane, zemlje biveg istonog bloka u Europi, iako se na njih obino ne referira kao na postkolonijalnu zonu i iako je njihova istorija istorija strane guvernacije (moda najistaknutije u 19. i ranom 20. stoljeu) takoer su kroz proces tranzicije i integracije implementirale ili im je bio implementiran specifian neokolonijalni model na bazi strukturalnog prilagoavanja. Od Washington konsenzusa nakon pada eljezne zavjese 1989., i nadalje isti proces je nadgledan od Meunarodnog monetarnog fonda, Svjetske banke i Ministarstva financija SAD-a. Stoga, istona i jugoistona Europa, kao specifine kolonijalne zone takoer su primjer u kojima se nekoliko razliitih obrazaca kolonijalizacije moe promatrati simultano. Meutim, proces integracije izmeu Drugog svijeta (ili onoga to je od njega ostalo) u Prvi svijet ne funkcionira iskljuivo na liniji u kojoj Drugi svijet bezuvjetno prima utjecaj Prvog svijeta, nego i Drugi svijet na specifian nain doprinosi Prvom svijetu. Naravno, Drugi svijet je pod direktnim utjecajem Prvog u striktno utilitarnom smislu (impozicija kapitalistikih institucija, model eksploatacije rada, sofisticirana ili manje sofisticirana korupcija) ali sa druge strane, Drugi svijet sa rehabilitacijom predmodernog rasizma, percepcijom demokracije kao metode legitimizacije desniarskog populizma i ekstremno ignorantnog i iracionalnog entuzijazma prema euroatlantskim integracijama na izopaen nain doprinosi dominantnim racionalizacijama Prvog svijeta kao specifine formacije kojoj se delegira ultimativni monopol nad konceptom razvoja. Na primjer, mnoge zemlje istone i jugoistone Europe koristei se nacional-ovinistikom retorikom, patriotskim sentimentom u kombinaciji sa revitalizacijom dogmatskih religijskih vrijednosti opravdavale su/opravdavaju agresivnu privatizaciju ingerencija javnog sektora i stvaranje radikalne klasne podjele. Reim Georga Busha u SAD-u na neki je nain napravio istu stvar koju je iskombinirao sa agresivnom politikom nadzora i ogranienja privatnosti i graanskih sloboda kroz Patriotski akt. Na neki nain je predmoderna percepcija demokracije kao ionako praznog oznaitelja za tihu represiju nad populacijom (u otvoreno represivnom policijskom i ekonomskom smislu) postala zajednika praksa Prvog i Drugog svijeta.
63

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

Berlusconi, Sarkozy pa vjerojatno i Merkel, na primjer, prigrlili su ksenofobnu retoriku prezentirajui sebe kao uvare ionako rasistike matrice europskih vrijednosti na isti nain na koji zemlje istone Europe, kad ve nisu u stanju politiki prakticirati svoju suverenost, prakticiraju politiku iskljuenja ne-evropskog drugog kao dokaza pripadnosti europskom dijelu Prvog svijeta te kroz poziranje kao uvara europskih vrijednosti. Nepotrebno je i pominjati da je Berlusconi obini mafija, Sarkozy svoje rasistike komplekse reprezentira kroz neprikrivenu tendenciju postajanja pop zvijezdom, Bono Voxom koji protjeruje cijele etnike grupacije (Rome), dok Merkel Mittel europsku provincijalnu rasistiku logiku kroz zvaninu politiku promovira kao europsku vrijednost. Parafrazirajui Ranciera, svjedoimo situaciji u kojoj rezentman okree logiku uzroka i uinka naopako (Rancier: 2007). Efekt, gubitak radnih mjesta, privatizacija obrazovnih i zdravstvenih institucija itd., nije percipiran kao rezultat neograniene moi slobodnog trita, nego kao razlog da se istom tritu i njegovim financijskim i politikim elitama delegira vie moi da reformiraju specifinu hijerarhiju eksploatacije koju su sami organizirali iz razloga legitimiranja iste hijerarhije. U tom sluaju granice izmeu koncepta javnog i privatnog interesa pomijeano su u tolikoj mjeri da privatni interes pomenutih elita dobiva aureolu javnog interesa to i jeste jedna od osnovnih karakteristika tranzicije. Kao banalni primjer, nakon to su ratovi u Jugoslaviji zavrili, republike razorene ratom percipirale su kapitalizam, njegovu punu implementaciju, kao ultimativni cilj novonastalih drava u stratekom smislu. Kada je pak postalo jasno da je neoliberalni kapitalizam poeo stvarati masivnu klasnu podjelu i nejednakost, veina populacije poela je percipirati takvu situaciju ne kao inherentnu karakteristiku kapitalizma, nego kao nesavreni, divlji kapitalizam koji bi, navodno, trebalo ispraviti u civilizirani kapitalizam. Divlji, nekontrolirani razvoj koji je slijedio u tranzicijskim zonama stoga je poeo predstavljati samo simptom kapitalistikih potreba za novim resursima, radnom snagom i komodifikacijom divljine u civiliziranost koristei iste strukture nejednakosti i represije da bi podrali ideologiju koja isto civiliziranje podrava to konzekventno izjednaava civiliziranje divljine i dominaciju neoliberalnog kapitalizma. Naime, odnos naspram diferencijacije (kao potencijala politike) i repeticije kapitala, otjelovljen je kao repeticija oslobaanja (unrestraintment)2 kapitala, to je
2 Oslobaanje ili nevezanost kapitala (unrestraintment of capital) predstavlja ili referira na nemogunost kapitala da se suzdri od eksploatacije i eksproprijacije, a termin je inauguriran od Santiago Lpez Petit-a. Termin je ekstenzivno razraen i proiren od Marine Grini u Capital, Repetition, Reartikulacija no. 8.: http://www.reartikulacija.org/?p=695

64

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

generalno u javnom diskursu verbalizirano kao integracija. Diferencijacija i proizvodnja drugosti u tom smislu prikazuju repeticiju i rotaciju kao sastavne dijelove kapitalizacije. Drugim rijeima, nejednak razvoj kapitalizma se oslanja na specifinu proizvodnju razlika koja se odrava reciklacijom nejednakosti izmeu razvijenog i manje razvijenog svijeta to je opet racionalizirano kao integracija iji je podtekst uvijek uspjean ili manje uspjean proces civiliziranja koji podrazumijeva davanje sloboda ali iskljuivo pod uvjetima davatelja. Ako se, pod ovim uvjetima, kapital samoobnavlja, autoinventira, inventirajui u cijelom procesu i drugog kao varijablu koja podrava nejednaku prirodu obnavljanja u ime proizvodnje vika vrijednosti, onda se moraju pogledati razliiti naini u kojim produktivni ljudski kapital kontribuira ovoj dubioznoj jednadbi. U trenutnoj globalnoj dispoziciji kriza postoji u nekoliko tranzicijskih formi u kontekstu ivog rada, ali ona na liniji ukljuenja/internalizacije pojma reima i ona na liniji razvoja u kontekstu tranzicije, integracije i iskljuenja ine se dominantnima. INTEGRACIJA I ASIMILACIJA Strukture ukljuenja proizvode neophodnost suuesnitva sa kolonijalnom matricom moi matricom sastavljenom od, metaforiki reeno, istraivake grupe modernitet/kolonijalnost/dekolonijalnost u kojoj proizvoenje drugosti kreira dihotomiju na liniji spol/seksualnost, znanje/subjektivitet, ekonomija i autoritet to konzekventno kreira koncept o rasizmu i seksizmu kao proizvoau profita. Naime, takav koncept bili bi nemogue proizvesti bez biopolitikom prefiksa suuesnitva u verbalizaciji i praksi iskljuenja i eksploatacije. U kolonijalizmu, ovo je bilo podrano kroz podjelu na liniji civilizirano protiv neciviliziranog u skladu sa terminologijom moderne, meutim, ista dihotomija transformirala se u dualitet na liniji razvijeno protiv nerazvijenog kroz inauguraciju individualnih sloboda kao ekskluzivnog predvorja tritu definiranom od neoliberalizma. U tom smislu kao jedna od krajnjih drutveno-politikih konzekvenci ovakve dispozicije drutvene realnosti je brisanje bilo kakve ideoloke kontekstualizacije u artikulaciji drutvenog totaliteta. Koja je to uope retorika koju neoliberalizam prisvaja? Neoliberalizam prisvaja socijalno senzibiliziranu, ali takoer i desniarsku retoriku, ne zato da bi sproveo ideale jedne ili druge, nego da promovira agendu slobodnog trita i/ili da bi odravao na poziciji moi odreeni reim na istoj liniji sa utilizacijom ovakvog postulata.

65

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

U ovom sluaju, neokonzervativna politika (kakva je recimo bila Bushova u SADu) jednostavno je dio neoliberalne agende koja je u kontekstu unutarnje politike predstavljala svojevrsnu konzervativnu fragmentaciju populacije oko dogmatinih vrijednosti, dok je u kontekstu vanjske politike predstavljala istu neoliberalnu politiku sa svojim nametanjem globalne ekspanzije slobodnog trita. Neokonzervativna agenda je jednostavno dio neoliberalne agende. Slian primjer u Europi prua reim brae Kaczynski koji su 2005., na vlast u Poljskoj doli sluei se nacionalistikom, ksenofobnom retorikom, ali ne zato da bi izolirali Poljsku od procesa integracije u svjetsko slobodno trite, nego da bi je potpuno otvorili istom tritu i da bi dopustili kompletnu brutalnu privatizaciju nacionalnih proizvodnih resursa, ingerencija javnog sektora itd. Naravno, ovo je sluaj sa veinom istono i jugoistono evropskih drava, u kojima se, kao recimo u primjeru Poljske ili Hrvatske, Bushov fundamentalni evangelizam otjelovio kao katoliki fundamentalizam koji je postao jedan od glavnih nositelja i racionalizatora neokonzervativne agende i rehabilitatora prateih neoliberalnih ideologija to je u specifinom sluaju Hrvatske rezultiralo u savrenom spoju konzumeristike frivolnosti i faizma kao dominantnih svjetonazora moralne veine i kao politike vladajuih klasa na polu faistoidni desni centar i neoliberalna socijaldemokracija. Slina stvar se dogodila u Srbiji gdje je klerofaistika agenda utjecala na karakter agresivnih ratova tokom devedesetih i koja danas metastazira kao svojevrsni, suludi podtekst otporu zapadnom stilu neoliberalizma to se opet realizira ne kao otpor kapitalu nego njegovoj liberalnoj dimenziji tj. onom fundamentalnom dijelu iste dimenzije koja se tie jednakih osnovnih prava za sve. Naime, paralelno sa glavnom agendom stvaranja profita, ovisnost fizika, ideoloka, strukturalna, emocionalna mora biti odravana da bi sprijeila politiki potencijal funkcionalne moi podjele i diferencijacije od eksploatacijske hijerarhije. Naime, tu i lei ironija retorike individualne slobode kao specifine ideologije koja producira iskljuenje drugog implicirajui beskonani dug onih koji ostaju ukljueni u kapitalistiki proizvodni proces i metodiku njegove politike legitimizacije. Stoga, zatita individualca kao podtekst ukljuenja u strukturu eksploatacije zapravo je temelj (takve) fragmentacije populacije i njene depolitizacije sve pod krinkom slobode, te uz aproprijaciju odreenih formi otpora kojima se konzekventno dodjeljuje trina vrijednost. U uvjetima tranzicije, takoer, nije neuobiajena pojava da se zemlje koje su u kasnom stupnju tranzicije, tj. one koje ve osjeaju efekt kriza kapitala, frekventno koriste strategiju difamacije lijevog diskursa reprezentirajui ga kao zaostao i ak

66

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

kao dijelom desnice zarad nulificiranja mogunosti otpora i radikalne politike artikulacije. Moda je nedavni sluaj u kojem je Poljska zakonski izjednaila ionako komodificiranu figuru Che Guevare s Hitlerom jedan od boljih primjera. Dakle, ono to kao rezultat biva difamirano je lijevi diskurs openito sa naglaskom na njegovu revolucionarni aspekt. Naime, sve inherentne inkonzistencije u odnosu na politiku, ekonomiju, kulturu nisu negirane od neoliberalnih reima, prije su, paradoksalno, ideoloki definirane kao stabilnosti i konzistentnosti. U ovom smislu, neadekvatnost ideologije neoliberalizma, otkriva se u ovom sluaju kao ideoloko, ali u onom smislu u kojem se otkriva kao ideoloko koje je neka vrsta perverzne borbe za kalkulirano davanje ljudskog lica svoj supstancijalnoj banalnosti neoliberalizma. Stoga, neoliberalni kapitalizam sa lakoom vri aproprijaciju socijalne retorike dok god ista slui svrsi proizvodnje dogme ljudskog lica kapitala u ime objektivno nehumanih strategija neoliberalne eksploatacije. Ova operacija bi trebala biti viena kao maksimalizacija depolitiziranja svih formi otpora kroz koncept njihovog integriranja u matricu eksploatacije, irenja trita i proizvodnje moi. U neoliberalnom kontekstu, figura golog ivota 3 je stoga ohrabrivana da se integrira u proizvodni proces, u fleksibilno trite, u sektor usluga i slino i dobrodola je dok god prihvaa dominaciju ideologije slobodnog trita nad bilo kojom drugom, tradicionalnom ili nekom drugom vrijednosti koja nije pod utjecajem eratine trine dinamike. Drugost koja pristaje na ovu igru se u tom kontekstu, ak i u sluaju utilizacije potencijalne moi govora drugoga ne reflektira kao odraz diferencijacije, nego kao dodatni, komodificirani zalog ukljuenosti drugoga. Integracija moe biti ponuena sve dok goli ivot prihvaa ne postavljati pitanja i dok god prihvaa neoliberalnu istinu koja navodno oslobaa isti taj ivot od onih vrijednosti koje mogu biti protumaena kao barijera univerzalnosti pomenute istine. Ovdje koristimo Agambenov izraz goli ivot u proirenom kontekstu u kojemu ga vidimo kao oznaku ivota iz Treeg svijeta, koji nije ukljuen u konstrukciju odreene politike unutar neoliberalnog i/ili neokonzervativnog reima. Goli ivot nema nita sa politikom u smislu participacije u njenom kreiranju, nema nikakvog
3 Ne koristimo termin goli ivot (Bare life) u striktnom smislu u kojem ga je koristio Agamben. Dakle, ne govorimo o golom ivotu u smislu da je isti samo rezidencijalni ivot ekterminacijskog koncentracijskog logora koji je uskraen od svega osim od samog ivota sve do njegove terminacije, nego koristimo termin vie u smislu ivota bez osnovnih sredstava za (dostojanstven) ivot, dakle u smislu u kojem ga koristi/ definira Subharrata Bobby Banerjee.

67

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

benefita od nje nego je dio njene definirajue baze. U tom je smislu goli ivot bazni politiki element jer ga (neoliberalna) politika producira kao neku vrstu odraza koji njenoj nekonzistentnosti daje smisao. Na primjer, neokonzervativni pol neoliberalizma stavlja goli ivot u poziciju ultimativnog vanjskog elementa, koji navodno korumpira Prvi svijet svojim prisustvom i koji bi kao takav trebao biti prisiljen da konstruira isti onaj sistem koji ga tlai u Prvom svijetu u nekom svom politikom okruenju u Treem svijetu. Kada je integriran, goli ivot biva oblikovan u ili bezumnog konzumenta ili u konstruktivnog i vrijednog individualca novog poretka moi trita. Sa druge strane, figura golog ivota ujedno je i figura koja eksponira ovaj dinamiki prostor repetitivnih procesa tranzicije. Dok je tranzicijski svijet prisiljen da se razvije da bi pristupio matrici diferencijacije na liniji ljudskosti i neljudskosti tj. matrici koja definira tko ima pravo uivanja u luksuzu odraavanog retorikom slobode, goli ivot je ohrabrivan da se asimilira da bi postao human u prvom mjestu. Iskljuenje kao takvo proizvodi profit, ali izvan matrice potinjavanja klasno podijeljeni ivi rad kao refleksija iskljuenja ili potencije iskljuenja ne predstavlja nita vie do instrumentalizacije koja reciklira uvjete potinjavanja. Na interes ovdje se odnosi na ove uvjete pod kojima odreene potinjene pozicije poinju propitivati poredak, prirodu suverenosti, kakve konzekvence izbor golog ivota o integraciji u reim proizvodi. PRAZNINA KAO DISKREPANCIJA Dva lica kapitalistikog (a)politikog poretka, neoliberalno i neokonzervativno nisu podijeljena po otroj liniji, oni se prepliu, mijeaju, miksaju, ali jedna od zajednikih karakteristika im je proizvodnja golog ivota te konzekventno ultimativnog drugog oko kojeg poredak gravitira oekujui od istog ivota da prihvati da mu je takav poredak jedini izbor koji ima te koji bi trebao pruiti poretku neki vii smisao. Ovaj prostor preplitanja je prostor praznine, propadanja, nepoznate teritorije.4 Taj prostor je okupiran neim ivim radom, spektrom motivacija koje ivi rad odravaju u takvoj poziciji bez obzira da li se isti rad eli integrirati ili da li propituje motive i smisao svojih gospodara.
4 Praznina i/ili procjep (The Void) ovdje se referira na specifinu upotrebu termina koritenog u kontekstu kako ga je interpretirao efik eki Tatli, u Alien in Transition as a Reflection of Capitalist Totalitarianism, originalno objavljeno u Reartikulacija no. 3, Ljubljana, mart 2008.

68

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

Vidljivost, razotkrivanje ovog prostora ujedno je stoga razotkrivanje kontura proklamirane etike koja utjee na pozicioniranje, na mjesto klasa na drutvenoj sceni. Kako stvari trenutno stoje (dok traje globalna financijska kriza kapitala), nema naznaka da ovakva etika postaje subjektom artikulacije od strane ljevice, ali u svakom sluaju je dobrodola potencija upoznavanja sa kljunim ideolokim referencama u danom kontekstu. Jedna od tih referenci koja stoji u odnosu poslunog demokratskog subjektiviteta prema poretku je usvajanje banalnog svjetonazora i strategije odnosa prema reimu. Banalnost kao politika strategija odnosi se na tendenciju poslunog demokratskog subjektiviteta u kojoj se opa frivolnost svakodnevnog neoliberalnog ivota i rada pretvara u smislenu, koherentnu djelatnost pa ak i u politiki singularitet. Ovo napominjemo u kontekstu jedne od konzekvenci koje praznina stvara, a koja se u sluaju odnosa subjektiviteta prema reimu odraava kao neka vrsta apolitikog aktivizma koji ne oznaava diskurzivnu tendenciju u kritiziranju reima, nego estetizira status quo kao neto vie nego to zapravo jeste. U tom smislu, govorei o praznini, govorimo o procesu pokuaja da se praznina prikrije; da se njeno znaenje monopolizira u ime transcendiranja njene primarne funkcije kao ultimativne nekonzistencije reima. Ovo transcendiranje praznine u istono i/ili jugoistono evropskim zemljama je naravno poznato kao proces tranzicije, koji je proces usmjeren iskljuivo u smjeru neoliberalnog kapitalizma, euroatlantskih integracija i nametanja ili suuesnike instalacije slobodnog trita kao nunog koraka ka finalizaciji tranzicije. Meutim, kako je globalizacija na neki nain transcendencija praznine/odsustva koja se otkriva kao sloboda kretanja kapitala, ne ljudi ona se kao takav proces vrlo lako pretvorila u proces reartikulacije pojma i znaenja slobode unutar demokracije; vano je stoga naglasiti da se praznina ispostavlja kao traumatska jezgra kroz koju se artikuliraju pozicije drugog. U tom je smislu eksponiranje praznine politika pozicija koja otkriva konture neoliberalne etike kao strukture koja zapravo cijelo vrijeme udi za nekom vrstom ideologije, nekom vrstom dubljeg racionalizirajueg smisla da bi zakrpila spektar svojih ultimativnih nekonzistencija. Naravno, opet je tu figura golog ivota koja znaajno doprinosi ovom pokuaju konstrukcija ideolokog i ako parafraziramo Agambena; primarna operacija biopolitikog je proizvodnja golog ivota kao baznog politikog elementa. (Agamben: 1998)

69

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

Dakle, ako se praznina treba popuniti ideologijom ili reartikulacijom rada da bi funkcionirala kao maina u kojoj ideologije (ili pokuaji njihovih konstrukcija kao ideologija), i rad proizvode forme ivota onda, kao model otpora nije samo nuno konstantno eksponirati takvu prazninu nego eksponirati i dinamiku njene rekontekstualizacije od strane reima. Proizvod kapitaliziranog ivota u tom smislu postoji kao neka vrsta loe, modificirane kopije ivota samog kao onog koji je ukljuen u faistiko-konzumeristiku paradigmu ili je iskljuen kao goli ivot koji kao depolitiziran odraava tu paradigmu. Dakle, ako taj procjep, praznina konstantno zahtjeva nove resurse, materijalnog ili epistemolokog tipa da bi se ispunio kao neka vrsta parazitske aproprijacije otpora, nuno je vidjeti koje su to vrste kulturnih produkcija, medija, tehnologija i obrazovanja alocirani u ovu ciklinu strukturu sa ciljem da otpor sam ne bi doprinosio represiji protiv koje navodno protestira. Na primjer, subkulture koju su isti kontrapunkt mainstreamu konzumeristikog diktata na neki su nain reakcija na taj diktat u smislu da protagonist takve subkulture ponuene robe i usluge ne nalaze zadovoljavajuim za svoje potrebe. Kao takve, subkulture (ili ak trenutno stanje ljevice u Europi) mogu i/ili predstavljaju komodifikacijsku tendenciju koja nije zadovoljna neokonzervativnim ideologijama te koje zahtijevaju neoliberalnije okruenje. Na takav nain subkulture u odreenoj mjeri naravno predstavljaju sofisticiraniji zahtjev za robama i uslugama i vjerojatno nita vie od toga. U tom smislu, to se vie odrava trivijalna reprezentacija subkulturne pozicije, to vie specifina subkultura postaje dijelom reima. Subkultura u irem kontekstu se dakle otjelovljuje kao neka vrsta romantizirane odmetnike pozicije i kao takva, depolitizirana, postaje dijelom reprezentacije neoliberalne definicije slobode. Slobode koja nema veze sa klasnom borbom, nego koja odrava pojam individualne slobode unutar trine konceptualizacije pojma slobode da se kupuje, zaduuje i da se u istom ropstvu nesputano uiva. Sa druge strane, subkultura koja propituje prirodu reimskog diktata i koja se pozicionira protiv supstancije kapitalistikog reima moe biti artikulirana kao ispravna subkultura ili politizirana subkultura kao kontrakultura ideolokom koja pomenuti diktat ini jednim od osnovnih potpora novih formama faizma, neokonzervativizma i slino. Kao takva, kontrakultura bi trebala biti pozicionirana protiv prirode politike moi koja proteira dominaciju slobodnog trita,

70

LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

njegovih kulturnih metastaza i neoliberalne drave, a ne protiv pukih nekonzistencija u funkcioniranju slobodnog trita. to ini razliku izmeu jedne i druge vrste subkulture jednostavno reeno je filozofija tj. prihvaanje potrebe o usvajanju politike dimenzije koja se protivi neukroenom neoliberalnom tritu. Sve drugo ispada da jeste doprinos tritu i ideologijama koja ga podravaju. Generalno govorei, u smislu u kojem su svi problemi dominantnog reima umotani u pojam slobode i u smislu openito aproprijacije verbalizacije otpora u jezik neoliberalizma, kako se moe definirati strategija i forma otpora koji ne bi reproducirao trine strukture i ideologije? Kako se moe obrnuti proces depolitizacije matrice ukljuenja tj. to eksponiranje praznine moe postii? Zahtjev za direktnom aplikacijom minimuma demokratske norme (ustavne dimenzije zakona koja propisuje pravo na dostojanstven ivot, jednakost i slino); zahtjev za redistribucijom drutvenog bogatstva (samo u SAD-u, 0.1 % najbogatijih ima 7.5 % drutvenog bogatstva u svojim rukama [Sapir: 2009]) te zahtjev za reartikulacijom metoda legitimacije politike moi bili bi dakle fundamentalna nunost u formatiranju refleksije i otpora hijerarhijama eksploatacije. Unutar ovog procesa, svi ideoloki elementi trinog fundamentalizma ili izopaene verzije borbe protiv njega, rasizam, seksizam, homofobija, klasizam morali bi biti eksponirani i konfrontirani kao takvi, kao sastavni elementi vladajueg reima. Intersekcija, preklapanje izmeu vladajuih struktura i ideologija, koji podravaju jedni druge, stoga moraju biti dualno konfrontirani. Otkrivanje ove intersekcije eksponira, izlae samu bazu praznine i pseudoideologije koja ispunjava diskrepanciju izmeu kolonijalne definicije sebe i drugog. Dakle, dok se samoreflektivni (ili ontoloki kontaminiran) ciklus koji transcendira prazninu i potpomae eksploataciju kroz kolonijalnu retoriku podjele i vladanja prua u rasponu od neoliberalizma do nekrokapitalizma bazirajui strukture tranzicije na liniji reguliranja nerazvijenosti drugog, ekspozicija praznine kao funkcionalan nain otpora reflektira se kao otpor integraciji kao modelu prihvaanja trine etike i artikulaciji praznine kao potrazi za ideologijom koja eksploataciju funkcionalno smjeta u drutveno opravdan kontekst.

71

TRANZICIJA KAO PRAZNINA

LITERATURA
Agamben, Giorgio (1998) HOMO SACER, Sovereign Power and Bare Life, Stanford: Stanford University Press. Banerjee, Bobby Subhabrata (2006) Live and Let Die: Colonial Sovereignties and the Death Worlds of Necrocapitalism, Borderlands EJournal, vol. 5, no. 1. Mbembe, Achille (2003) Necropolitics, Public Culture, Volume 15, no. 1: 1140. Mignolo, Walter (2000) Local Histories/Global Designs: Coloniality, Subaltern Knowledges, and Border Thinking, Princeton: Princeton University Press. Rancire, Jacques (2007) The Hatred of Democracy, New York: Verso. Sapir, Jacques (2009) The Return of Protectionism, Le Monde Diplomatique (Croatian edition), mart, no. 3.

72

IVANA MARJANOVI

IVANA MARJANOVI

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA1

APSTRAKT:
Ovaj tekst predstavlja kritiku analizu procesa koji se odvijaju u Evropi posle 1989. godine procesa koji su u vezi sa evropskim integracijama i stvaranjem dravljanstva Evropske unije, implementacijom neoliberalnog kapitalizma u Istonoj Evropi, odnosno neokolonijalnom aproprijacijom Istone Evrope kao dela projekta evropske unifikacije.
KLJUNE REI: rasizam, evropske integracije, migracije
1 Ovaj tekst je originalno napisan na engleskom jeziku i objavljen u: Volume 3, Dossier 2: On Europe, Education, Global Capitalism and Ideology, Center for Global Studies and Humanities, Duke University, Marina Grini (ed.), 2010. [ Tom 3, Dosije 2: O Evropi, obrazovanju, globalnom kapitalizmu i ideologiji]. http://trinity.duke.edu/globalstudies/volume-3-dossier-2-on-europe-education-global-capitalism-and-ideology-2, poseeno oktobra 2010.

73

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

EVROPSKI APARTHEJD I IZUZETAK NEOLIBERALIZMU U okviru ovog teksta, nameravam da poveem dva koncepta. Prvi je koncept Evropskog aparthejda kog je predloio francuski filozof Etjen Balibar (tienne Balibar) devedesetih i poetkom dvehiljaditih, a drugi je koncept Izuzetka neoliberalizmu koga je predloila tokom poslednjih par godina kineska antropolokinja i teoretiarka Aiva Ong (Aihwa Ong) (zajedno sa konceptom Neoliberalizma kao izuzetka) koja se bavi istraivanjem i analizom transformacije dravljanstva i suverenosti u jugoistonoj i istonoj Aziji. Pored ovih teorijskih linija koje u dalje razviti, izloiu i jedan sluaj koji e mi posluiti da elaboriram tezu. Zapravo, analizirau poludokumentarnu filmsku trilogiju Kenedi trilogija koju je reirao elimir ilnik a koja predstavlja, u svom filmskom formatu, svojevrsnu kritiku neoliberalnog migracijskog reima u globalnim biopolitikim uslovima (Andrijasevi i Bojadijev, 2004). Predloiu neto to bi na prvi pogled moglo da izgleda paradoksalno, ali zapravo nije. Naime, moja teza u ovom tekstu je da Izuzetak neoliberalizmu nije samo funkcionalan izvan tzv. Prvog kapitalistikog sveta kako Ong argumentuje, ve da je on, nasuprot tome, funkcionalan i u novoj Evropi i tzv. Prvom kapitalistikom svetu. Kao ishodite ove relacije, Evropski aparthejd je stvoren i odrava se. Moemo ga videti na delu u momentima kada smo svedoci okrutnoj segregaciji migranata i migrantkinja u Evropskoj uniji, ali i u procesu EU unifikacije u okviru koje se sprovodi ienje Zapadne Evrope od izbeglica, podnosioca zahteva za azil, i tzv. ilegalnih imigranata kroz brutalne deportacije u zemlje porekla ili u zemlje koje su (potencijalni) kandidati za EU lanstvo. Konstrukcija, organizacija i administracija granica u Evropi (kao i u drugim delovima sveta) posle 1989. godine mora se dovesti u vezu sa stvaranjem svetskih zona rasta i zona siromatva, zona ivota i zona smrti, zona prava i bespravnih zona, koje su nastale u okviru procesa globalizacije kapitala. Usled toga, u ovim zonama, binarna podela sveta na dva (kao to je bio sluaj u vreme Hladnog rata) vie nije funkcionalna ve umesto toga sada postoji prilino komplikovana mrea zona irom sveta u svakom njegovom oku danas postoji zona prosperiteta i ivota kao i zona siromatva i smrti. Ove zone ne predstavljaju samo jednostavne geografske podele ve takoe i podele subjektiviteta, znanja itd. (Cf. Balibar, 2004; Grini, 2010; Ong 2006). Kako bi se zone prosperiteta produkovale i odravale, moraju biti uvedene ekstremno nasilne mere u vladanju zonama siromatva. Balibar je ekstenzivno pisao na temu evropskog dravljanstva i njegove (ne)mogunosti. On smatra da evropsko dravljanstvo, koje je stvoreno u okviru procesa

74

IVANA MARJANOVI

evropskih integracija i kao dravljanstvo koje je ekskluzivistiko, odnosno dravljanstvo koje nije otvoreno za sve koji/e ive u Evropi, predstavlja glavnu blokadu demokratije u novoj Evropi. Evropsko dravljanstvo se temelji na nacionalnim dravljanstvima to znai da svi oni/e koji/e imaju dravljanstvo jedne od zemalja lanica automatski imaju i EU dravljanstvo (koje podrazumeva pravo glasa na EU izborima, pravo obraanja sudu pravde Evropske unije itd). Veina migranata/kinja koji/e ive na evropskom prostoru su natproseno eksploatisani, ive u konstantno prekarnoj situaciji, ranjivi su po pitanju socijalnih i politikih prava i iskljueni/e su iz tog dravljanstva. On argumentuje: Evropsko dravljanstvo u okvirima limita trenutno postojee unije, nije zamiljeno kao prepoznavanje prava i kontribucija svih zajednica koje su prisutne na evropskom tlu, ve kao postkolonijalna izolacija populacija koje su tu roene i populacija koje tu nisu roene. Ovo izlae Evropsku zajednicu reaktivnom razvoju svih vrsti identitetskih opsesija, pratei model uzajamnog ojaavanja iskljuivanja i komunitarizama (ukljuujui nacionalne, sekularne, i republike komunitarizme) koje promovie globalizacija. Ova situacija navodi Balibara da uoi trenutni razvoj pravog Evropskog aparthejda, koji se razvija istovremeno sa formalnim institucijama evropskog dravljanstva i, na due staze, konstituie esencijalni element blokade evropske unifikacije kao demokratskog poretka (Balibar, 2004:170). Drugi koncept koji nameravam da uzmem u obzir je koncept Izuzetka neoliberalizmu koji je predloila Aiva Ong (zajedno sa konceptom Neoliberalizma kao izuzetka). Dovodei u vezu dva koncepta koji se inae odvojeno razmatraju koncept neoliberalizma i koncept izuzetka ona istrauje savremene mutacije dravljanstva i suverenosti u azijskim zemljama ije su vlade selektivno usvojile neoliberalne forme u kreiranju ekonomskih zona i nametnule dravljanstvu trine kriterijume tj. u zemljama u kojima sm neoliberalizam nije opta karakteristika tehnologija vladanja. S jedne strane, Ong ne diskutuje o neoliberalizmu kao ekonomskoj doktrini ve kao o upravljatvu (governmentality) ili tehnologiji vladanja koja predstavlja duboko aktivni nain racionalizovanja vladanja i samovladanja kako bi se ono optimizovalo. Kako ona kae: U savremenom dobu, neoliberalna racionalnost utie na akciju mnogih reima i snabdeva ih konceptima koji utiu na vladavinu slobodnih individua, koje su onda navedene da upravljaju sobom samostalno u skladu sa trinim principima, efikasnou i kompetitivnou. S druge strane, za razliku od ora Agambena (Giorgio Agamben), iji koncept golog ivota i biosa Ong kritikuje zbog njegove binarne logike, ona konceptualizuje izuzetak ire, kao vanredno odstupanje u politici koje se moe koristiti da ukljui, ali i da iskljui. U tom kontekstu, Ong argumentuje da je neoliberalizam kao izuzetak uveden u mestima

75

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

transformacije gde se tritem voene kalkulacije uvode u menadment populacija i u administraciju specijalnih prostora (). Istovremeno, izuzeci neoliberalizmu se takoe sprovode u politikim odlukama, kako bi iskljuili odreene populacije i prostore iz neoliberalnih kalkulacija i izbora. (Ong, 2006: 3-5). Ono to ona vidi kao osobenost azijske postrazvojnosti, a to je za nas znaajno, jeste kontrolisana geografija vladanja koja ne rezultira iz aneminog dravnog aparata ve iz promiljene neoliberalne kalkulacije prema kojoj su populacije pogodne ili nepogodne zahtevnim globalnim tritima. Razvoj takve postrazvojne logike u stvarnosti proizvodi postrazvojnu geografiju umnoavanje diferenciranih zona vladanja irom nacionalne teritorije koja ima specifini politiki efekat. (Ong, 2006: 77-78). tavie, ona istie: ...neoliberalni naglasak na nestajanju granica je izazvao stvaranje viestrukih politikih prostora i tehnika za diferencirano vladanje u okviru nacionalnog terena. Posebno u nastajuim, postkolonijalnim kontekstima, varijabilne tehnike vladanja se oslanjaju na kontrolisanje i regulisanje populacija u odnosu prema diferenciranim zonama vladanja sa gradiranim efektima na suverenost, i na dravljanstvo. (Ong, 2006: 77-78). Stoga ona prepoznaje razliite moduse vladanja disciplinski, regulatorni ili pastoralni koji upravljaju populacijama u skladu sa njihovom relevantnou za globalni kapital. Upravo je to ono to ona naziva gradiranom ili arolikom suverenou (Ong, 2006: 77-78). Kako ovo diferencirano upravljanje populacijama funkcionie, kada je u pitanju projekat ekspanzije Evropske unije, moemo uoiti na postjugoslovenskom prostoru, preciznije na sluaju Srbije. KENEDI TRILOGIJA Koristiu ovde kao primer filmsku trilogiju pod nazivom Kenedi trilogija elimira ilnika. Trilogija je naslovljena po glavnom liku Kenediju, Romu koji je nasilno deportovan iz Evropske unije (preciznije iz Nemake) u Srbiju. ilnik je 2002. godine bio konfrontiran sa jednom apsurdnom situacijom u Novom Sadu, gde su mnogi od njegovih suseda odjednom postali ljudi koju su savreno govorili nemaki jezik. Ova situacija je bila rezultat Sporazuma o readmisiji koji je srpska vlada potpisala sa Nemakom kao deo procesa EU integracija a koji je dozvolio Nemakoj brojne iznenadne i brutalne deportacije izbeglica, podnosioca zahteva za azil, i tzv. ilegalnih imigranata koji su poreklom iz Srbije. ilnik, koji je sam imao iskustvo migracija u Nemakoj i koji je osetljiv prema drutveno marginalizovanim grupama, zainteresovao se za ovu paradoksalnu drutvenu i politiku situaciju u kojoj, s jedne strane EU polae prava na demokratiju i ljudska prava
76

IVANA MARJANOVI

dok, s druge strane, tretira neke od ljudi koji ive na njenoj teritoriji kao neljude. Ishod njegovog interesovanja je bila Kenedi trilogija koja se sastoji iz sledeih poludokumentarnih/poluigranih filmova: Kenedi se vraa kui (2003), Gde je bio Kenedi dve godine? (2005) i Kenedi se eni (2007). U prvom delu, predstavljen je Kenedi koji prezentuje samog sebe svojim pravim imenom. On je mladi Rom sa Kosova ija porodica ivi ve etrdeset osam godina u Nemakoj. Iznenada, usred noi, nemaka specijalna policija ga brutalno hapsi, tukui ga i stavljajui mu lisice na ruke kao da je kriminalac. Ubrzo on biva deportovan u Srbiju. Nemajui nikoga i nita u Srbiji (njegova porodica je poreklom sa Kosova gde je tokom rata izgubila svu imovinu) i ivei odvojeno od svoje porodice, Kenedi zapoinje svoju borbu za preivljavanje u ekstremno antiromaistikom2 okruenju gde su Romi, na osnovu rasne diskriminacije i drutvenih podela prisiljeni da ive u slemovima, gde su konstantno izloeni poniavanju, izbacivanju, nasilnim napadima, pa ak i ubijanju (Cf. Marjanovi, 2009). Zbog toga Kenedi biva prinuen da radi ilegalno najgore i najtee poslove. Kako nema krov nad glavom, on ivi u svom automobilu. Dva do tri puta nedeljno on odlazi do aerodroma oekujui da e lanovi njegove porodice takoe biti deportovani. Na aerodromu, on sree druge izbaene romske porodice i pojedince/ke kojima nudi prevoz pravei se da je taksista. Ove porodice i pojedinci/ke, koji su imali status izbeglica ili podnosioca zahteva za azil u Nemakoj, bez obzira na to to su kao imigranti iveli u konstantnom strahu da e biti izbaeni iz zemlje, dele sa Kenedijem svoja iskustva s jedne strane dobrog ivota u Nemakoj i s druge strane iskustva brutalnosti prisilnih deportacija koje se uvek odigravaju usred noi bez ikakve prethodne najave. Oni su naterani da se u roku od trideset minuta spakuju i izau iz svojih stanova. Na aerodromima ih nemaka policija pljaka (oduzima im sav novac koji poseduju!). Kada stignu na aerodrom u Beogradu, oni bivaju automatski transformisani u beskunike/ce poto nemaju novac, mesto gde bi mogli da prespavaju niti im se nudi bilo kakva pomo od strane drave. Na taj nain, oni esto zavravaju u nekim od brojnih slemova u Srbiji.3 Njihova deca esto nisu prihvaena u srpskim kolama jer njihovi roditelji nisu uspeli da ponesu sa sobom sva neophodna dokumenta i pripreme se za novi
2 Termin antiromaizam se ovde koristi umesto ustaljenog termina anticiganizam kako je predloeno u knjizi Beograd Gazela Vodi kroz sirotinjsko naselje. Autori istiu da je kontraproduktivno koristiti re koja i sama ima koren u diskriminatornom terminu Cigan da bi se izrazila diskriminacija Roma (Agerman, Frojdman, Gildji, 2009). 3 Vie o beogradskim slemovima vidi moj tekst: Contention of Antiromaism as a Part of the Process of Decoloniality of Europe, (Marjanovi, 2009) i Beograd Gazela Vodi kroz sirotinjsko naselje (Agerman, Frojdman, Gildji, 2009).

77

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

ivot ili esto iz razloga to ne govore srpski jezik poto su roeni i odrasli u Nemakoj. Nosei pravnu stigmu zbog toga to su izbaeni iz EU, oni nemaju nikakvu ansu da se legalno vrate u zemlju u kojoj su iveli decenijama. 4 Uprkos ovoj beznadenoj i poniavajuoj situaciji, film ilustruje i konfliktnu stranu migracija, kao i ta se deava kada subjekti odbiju da prihvate kontrolu i ograniavanje koje im se namee. Drugi i trei deo filmske trilogije prikazuje Kenedijevu upornost u njegovoj borbi da emigrira nazad u EU, borbi koja subvertira identitetsku politiku inherentnu neoliberalizmu. Putovanje postaje zakon, postajanje postaje kd () Postati neprimetan je najprecizniji i najefektniji instrument koji migranti upotrebljavaju da bi se suprotstavili individualizacijskim, mernim i reprezentacijskim pritiscima ustoliene konstituisane geopolitike moi. (Papadopoulos i Tsianos, 2007). Tako se Kenedi konstantno nalazi u stanju postajanja: on postaje radnik na graevini, seksualni radnik, gej... Migracija se adaptira na razliit nain svakom pojedinanom kontekstu, menja svoja lica, spaja neoekivane drutvene aktere, apsorbuje i preinauje suverene dinamike koje kao metu imaju njenu kontrolu. Migracija je samovoljna u svojim strujanjima, deindividualizovana i ona konstituie nove transnacionalne prostore koji prevazilaze i neutralizuju suverenu politiku () Migracija je sestra nestalnosti, ona proizvodi izmeane forme, oveka-enu, nove vrste () Izgubiti identitet jednako je biti svako, jer mora biti svako kako bi bio svugde. (Papadopoulos i Tsianos, 2007). U jednom intervjuu sa ilnikom, Hito Stejerl (Steyerl) je istakla da ovaj film pokazuje koprodukciju figure Dipsija5 od strane dve komplementarne moi, zapadnoevropske biopolitike birokratije i lokalne, u ovom sluaju srpske, elite obe ilustruju i hrane nau matu o Romima kao beskunicima, nepismenima, siromanima i potpuno izopaenima. Film takoe prikazuje proces koji dokumentuje nain na koji su obini radnici/e i kolska deca transformisani u Dipsije kroz prisilno isterivanje iz sredine u kojoj ive stvarajui tako od njih beskunike. Ali, ilnikov film takoe pokazuje da romski protagonisti/kinje dre do svog dostojanstva, ak i kada je situacija beznadena. (Grini, Steyerl i ilnik, 2004). Ono to nas zanima ovde, jeste kako funkcionie ideoloki mehanizam koji proizvodi fikciju rase/etniciteta u kontekstu EU integracija. Kako bi u potpunosti razumeli taj mehanizam, vratila bih se na nedavne razvoje u odnosima izmeu EU i Srbije.
4 Slini izvetaji koje daju deportovani Romi u ilnikovom filmu mogu se nai i u naunom istraivanju Notes on migration management and citizenship in the area of ex-Yugoslavia (Andrijasevi, Bojadijev, 2004). O uslovima po prispeu vidi: Ponovo zajedno! (Zlati, 2007). 5 Autorka originalno na engleskom jeziku koristi re Gipsy koja ipak ima drugu konotaciju od rei Cigan koja je kod nas rasprostranjena.

78

IVANA MARJANOVI

PROIZVODNJA RASE/ETNICITETA U EU U decembru 2009, najnovije vesti su saoptile: EU e nagraditi Srbiju (kao i jo dve republike bive Jugoslavije Makedoniju i Crnu Goru) lanstvom na Beloj engen listi dve nedelje ranije nego to je bilo planirano. Kako je Oli Ren, EU zvaninik, izjavio to je boini poklon za Srbiju! Srpsko lanstvo na Beloj engen listi predstavljalo je ishod niza reformi i regulativa koje se nazivaju Mapa puta za viznu liberalizaciju, a koje su uspostavljene u cilju postizanja bezviznog reima za srpske dravljane koji putuju u zemlje engenskog sporazuma.6 U isto vreme, ovo lanstvo predstavlja korak napred za Srbiju u procesu EU integracija. Sporazum o Belom engenu je trebalo da stupi na snagu 01. 01. 2010. ali iznenada, kako je reeno u medijima, EU zvaninici su odluili da Srbiji urue boini poklon izjavivi da e sporazum stupiti na snagu 19.12.2009 kako bi srpski dravljani/ke mogli da provedu boine praznike sa svojim roacima u dijaspori (kao da ti religiozni Srbi slave Boi prema gregorijanskom kalendaru?!). Bilo bi zanimljivo napraviti dodatnu analizu ovakve infantilizacije Srbije (kao i drugih zemalja u regionu7) koju je EU nagradila boinim poklonom za lepo ponaanje, kao i analizu ovakvog reima integracija koji sa Bele engen liste iskljuuje sve one zapadnobalkanske zemlje u kojima je Islam dominantna religija na taj nain uspostavljajui nove hijerarhije u regionu.8 Ovakva analiza bi pokazala fundamentalno konzervativni hrianski i nacionalistiki karakter Evropske unije koji se mora posmatrati u vezi sa kolonijalnom aproprijacijom od strane hrianskih zapadnoevropskih zemalja. Naalost, ovde nemam prostora za jednu takvu analizu. Kako bi jedni bili nagraeni pravom slobode kretanja u Evropi (oni mogu provesti samo ogranien broj dana u EU!) cena je morala biti plaena, odnosno drugi su morali da budu transformisani u Dipsije, beskunike tj. u goli ivot (Agamben, 1998). Poslednjih godina je u medijima ponavljano da su kljuni uslovi za Belu engen listu bili brojni bilateralni sporazumi o readmisiji izmeu zemalja EU i Srbije kao i jedan opti sporazum o readmisiji izmeu EU i Srbije.9 Ovi sporazu6 Vie o konstrukciji novih formi nesigurnosti u EU u vezi sa njenim spoljnim granicama vidi: Governing Europe: Discourse, Governmentality and European Integration (Haahr, Walters, 2005: 91114). 7 Bosna i Albanija su u medijima bile opisane kao zemlje koje nisu uradile svoj domai zadatak, pa se stoga nisu mogle nai na Beloj engen listi. Vidi: http://derstandard.at/1259280843192/Serben-Montenegriner-und-Mazedonier-duerfen-visafrei-in-EU-einreisen, poseeno 31. marta 2010. 8 U momentu pisanja ovog teksta Albanija i Bosna i Hercegovina nisu bile lanice Belog engena. Kako god, njihovo kasnije ukljuivanje 8. 11. 2010 ne dovodi u pitanje ovu analizu. 9 Neki od ovih sporazuma su potpisani jo 1996. godine za vreme Miloevia ali su efektivno aktivirani posle rata na Kosovu i posle smene reima 2000. godine. Sporazum o readmisiji sa Evropskom unijom je potpisan 2008. godine.

79

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

mi su podrazumevali ne samo deportaciju 150 00010 izbeglica, podnosioca zahteva za azil, i tzv. ilegalnih imigranata koji ive u EU a imaju jugoslovenski paso ve i readmisiju dravljana tzv. treih zemalja koji su uli na teritoriju EU ilegalno preko Srbije (tako da oni bivaju deportovani iz EU u Srbiju). tavie, kao uslov lanstva na Beloj engen listi drugi procesi su bili nametnuti od strane EU. Novi rasistiki zakoni i strategije su uvedeni kao npr. izmeu ostalog Strategija granica, Strategija protiv ilegalnih migracija i Strategija upravljanje migracijama u skladu sa EU standardima i zahtevima. Jedan od ishoda ovih zakona koji su veinom prosto kopirani iz EU (kao i svi drugi zakoni u Srbiji posle 200011) e biti to da e tzv. ilegalni imigranti, koje policija uhvati u Srbiji na njihovoj trajektoriji ka EU i koji tada odlue da podnesu zahtev za azil, morati da ostanu u Srbiji i nee imati mogunost da legalno emigriraju u EU to znai da e Srbija postati ne samo tranzitna zona na njihovom putu ka EU ve i neizabrana destinacija. Poslednjih par godina, novi kampovi (nazvani centri) za smetaj ilegalnih imigranata i podnosioca zahteva za azil su otvoreni i rade u Srbiji. Kao ishodite svega ovoga, Srbija i tzv. Zapadni Balkan su pretvoreni u spoljnu bezbednosnu zonu Evropske unije (unutranja je engen zona). Kako bi postala privilegovana lanica Bele engen liste, Srbija (kao i neislamski deo Zapadnog Balkana) morala je da bude transformisana u uasnu filtrirajuu zonu stavljajui u pogon enormni bezbednosni i legalni represivni aparat, proces kroz koji su druge zemlje Istone Evrope koje su sada lanice EU ve prole (npr. Slovenija). Brutalnost i nasilje koje vidimo u ilnikovom filmu, a koje namee Evropska unija (i Nemaka kao zemlja lanica) zapravo funkcionie ruku pod ruku sa brutalnou i nasiljem koje namee potencijalni kandidat za pristupanje Evropskoj uniji drava Srbija koja je spremna da uradi sve to joj prepisuje Evropska unija, ne bi li postala njena lanica. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju koji su zapoeti izmeu srpske vlade i EU jo 2005. godine, ali su bili intenzivno pripremani od 2000. godine (poto je Miloeviev reim smenjen), zapravo nisu uopte pregovori u pravom smislu rei. to se tie EU, sva pravila i uslovi su odreeni unapred dokumentima kao to je npr. Rimski ugovor, Mastrihtski ugovor itd. Srbija i druge zemlje koje su u procesu pridruivanja Evropskoj uniji nisu u poziciji da pregovaraju oko
10 Izvor: http://www.opstina-negotin.org.yu/article.php?lg=sr&id_article=980, poseeno 18. decembra 2009. 11 Mlaan Dinki, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik Vlade Republike Srbije je izjavio da ... Srbija nikad nije pisala neke sopstvene zakone, posle 2000. uglavnom smo kopirali zakone iz Evropske unije. Vidi: http://www.b92.net/info/emisije/insajder.php?yyyy=2007&mm=04&nav_id=240657, poseeno marta 31, 2010.

80

IVANA MARJANOVI

bilo ega! One su pretvorene u objekte neokolonijalne EU intervencije (politike, drutvene, ekonomske i kulturne) sa ekonomijom i novim mogunostima eksploatacije trita kao glavnim faktorem interesa Evropske unije za region i kao glavnim pogonom integracija. EU namee niz zahteva, standarda i vrednosti koje Srbija (kao i druge zemlje u regionu) mora da ispuni, implementira i demonstrira. Jednog dana (niko ne zna kada!), kada Srbija dokae da je dovoljno zrela i kada Evropska unija ostvari dovoljan profit na osnovu razlike u ivotnom standardu i platama u regionu, Srbija e verovatno imati mogunost da postane deo Tvrave Evrope.12 Referiui na Fukoa, Tihomir Topuzovski, umetnik i teoretiar iz Makedonije, nedavno je analizirao stanje u kom su zemlje Zapadnog Balkana subjekti panoptike perspektive Evropske unije (Srbija je deo konstruisane zone pod nazivom Zapadni Balkan) iji je cilj da pretvori ove zemlje u repliku Evropske unije. Evropska unija, kroz distribuciju markera znanja koji omoguavaju funkcionisanje ekspertskih timova, permanentno supervizira Zapadni Balkan; ona posmatra procese koji bi trebalo da budu jedna vrsta treninga i pripreme za participaciju u Evropskoj uniji (od egzekucije reformi do celog niza regulacija koje imaju za cilj preoblikovanje regiona). Praktikovanje politikih vrednosti koje su validne za Evropsku uniju je proces inseminacije. Sada je ovaj region stavljen pod tutorstvo Evropske unije kako bi se kreirale stvarne politike vrednosti u tom regionu za budunost. Kao ilustracija, ceo program kreiran za ovaj region je terapija koju je prepisala instanca eksperata. Ti implanti moraju neminovno biti prihvaeni kako su zemlje Zapadnog Balkana u nejednakoj poziciji u odnosu na EU; ovaj odnos nije reciproan. To je odnos bez ikakve razmene; odnos razlike i imbalansa koji ukljuuje formu govora u imperativu. Dalje, Topuzovski opisuje kazneni mehanizam EU panoptikuma: Fuko je posebno koristio model panoptikuma i on ga definie kao homeostatian: tj. ako ne deluje u skladu sa aparatom koji ti je nametnut, onda izaziva sam sebi bol. (Topuzovski, 2009) Srbija je oigledno, ne izazivajui sama sebi bol, napredovala na putu da postane lanica Evropske unije i tako bila nagraena za svoj progres lanstvom na Beloj engen listi. Pre nekog vremena, jedan lokalni politiar i profesor na univerzitetu je izjavio, da zapravo, gorepomenuti sporazum o readmisiji nije uslov za pristupanje na Belu engen listu! On je izjavio da se o ovim dvema stvarima (pristupa12 Odlian primer analize jo ekstremnijih odnosa ove vrste (izmeu Kosova i internacionalne administracije) je dala Vjollca Krasniqi na simpozijumu itajui rod. Umetnost, mo i politika reprezentacije u Istonoj Evropi u muzeju MUMOK u Beu 13. novembra 2009. godine. Naslov izlaganja je bio: Vraajui pogled: rod i mo na Kosovu.

81

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

nje i readmisija) pregovaralo paralelno, ali da EU oekuje benevolentan stav Srbije, tako da kada EU deportuje tzv. ilegalne imigrante, Srbija pokae spremnost da ih momentalno prihvati ne pravei nikakve zahteve ili uslove koji bi mogli biti shvaeni kao prebacivanje trokova izdravanja ovih ljudi na Evropsku uniju (Viskovi, Kranjc, 2006). Stoga vidimo da direktive Evropske unije nisu uvek u formi imperativa ve su sugestije koje EU daje Srbiji. Oigledno Srbija shvata ove sugestije smrtno ozbiljno, dokazujui kako je dobar ak, radei dodatni domai zadatak. NEOLIBERALNI KALKULUS Ono o emu se ovde radi je tehnologija sopstva (technology of the self), agens samovladanja za kog se smatra da predstavlja jedan od kljunih instrumenata neoliberalnog upravljatva (governmentality). Kako Aiva Ong istie, neoliberalno upravljatvo znai, izmeu ostalog, samovladanje radi optimizovanja u odnosu na neoliberalne kalkulacije. To znai da se nama kao navodno slobodnim subjektima vlada na takav nain da ispunjavamo oekivanja onih koji nama vladaju: od nas se oekuje da delujemo na optimalan nain u odnosu na neoliberalni kapitalizam. U naem sluaju neoliberalnog samovladanja nemamo primer dobrog/e graanina/ke ve itav region, zonu koja kao dobar subjekat vlada sobom na optimalan nain u odnosu na neoliberalne kalkulacije i na alokaciju kapitala u ovom regionu. Ali dok je cela zona Zapadnog Balkana transformisana u samovladajuu neoliberalnu subjektivnost, ono to vidimo u ilnikovom filmu Rom koji je izbaen iz EU, deportovan u Srbiju i transformisan u goli ivot navodi nas da zakljuimo da u ovim procesima moemo nai jednu specifinost mehanizama vladanja Evropske unije koji se generiu u okviru procesa evropskih integracija. Upravo ta specifinost nas informie o karakteru tih integracija i njihovoj logici. Ong diskutuje o konceptima neoliberalizma kao izuzetka i izuzetka neoliberalizmu u okviru postkolonijalizma, autoritarizma, i postsocijalizma (Ong, 2006: 14). Ali, ono to mi moemo da tvrdimo, na osnovu gorepomenute argumentacije, a u vezi sa ilnikovim filmom (i mnogim drugim naunim, umetnikim, aktivistikim radovima koji se bave istom temom13), jeste da su izuzeci neoliberalizmu funkcionalni i na prostoru jezgra neoliberalizma to je zapravo prostor tzv. Prvog kapitalistikog sveta ili Zapadne Evrope (i naravno Sjedinjenih Drava). Izuzeci neoliberalizmu se prave u upravljanju i vladanju migrantskim populacijama u Evropskoj uniji danas, zavisno od njihove relevantnosti za globalni kapital.
13 Npr. video rad Tanje Ostoji Goli ivot (200408).

82

IVANA MARJANOVI

Neke od ovih populacija nemaju izgleda da budu produktivno iskoriene ili eksploatisane (Balibar, 2004: 28) to znai da neke od ovih populacija nisu pogodne zahtevnim globalnim tritima (Ong, 2006: 77). Kao to je Marina Grini istakla danas, neoliberalna kapitalistika ideologija () isti teren od onih koje sama ta ideologija vidi kao neproduktivni deo matrice Prvog sveta (Grini, 2009). Tako su svi ovi proterani i izbaeni ljudi o kojima se ovde govori iskljueni iz neoliberalnih kalkulacija i izbora na odreenom prostoru. Zato se koristi drugaiji modus vladanja kako bi se upravljalo ovim populacijama. Njima se vlada kroz nasilje za razliku od drugih populacija kojima je dozvoljeno da se samovladaju. Stoga su zapravo izuzeci neoliberalizmu ono to predstavlja uslov koji omoguuje da neto kao Evropski aparthejd koji je stvoren uz evropsko dravljanstvo posle 1989. godine, nastane i odrava se u dananjoj Evropi. Ili, drugim reima, zapravo su izuzeci neoliberalizmu ono to ima za ishod injenicu da je Evropska unija transformisana u gigantski koncentracioni logor kako je Marina Grini napisala analizirajui jedan drugi ilnikov film (Grini, 2009). Na kraju, moemo zakljuiti da su izuzeci neoliberalizmu kljuna logika na snazi u procesu evropskih integracija. U naem paradigmatinom primeru, forma vladanja koja je inae na snazi u Evropskoj uniji nije primenjena forma vladanja gde se od subjekata oekuje da budu odgovorni, preduzetniki nastrojeni, sposobni da donose odluke, preuzimaju rizike, budu gospodari sopstvenih tela itd. Nasuprot tome, imamo subjekte koji se ne smatraju (korisnim) subjektima ili subjekte koji nisu ni od kakve koristi, subjekte na koje se primenjuju vanredne mere kao to su nasilje i prisila kako bi se njima vladalo, subjekte kojih Evropska unija eli da se rei to je pre mogue, subjekte koji su brutalno proterani. Stoga, kroz interakcije izuzetaka neoliberalizmu, evropski aparthejd proizvodi ono to Ong naziva zonama diferenciranog vladanja zone neoliberalnog samovladanja i zone vladanja kroz nasilje. Ove zone su isprepletane irom nove Evrope i planete. Upravo je to neto na osnovu ega je Agamben mogao da izjavi da je kamp biopolitika paradigma modernosti (Agamben, 1998).

83

RASISTIKI REIM (BELOG) EU ENGEN REIMA GRANICA

LITERATURA
Agamben, Giorgio (1998) HOMO SACER, Sovereign Power and Bare Life, Stanford: Stanford University Press. Agerman, Lorenc; Frojdman, Eduard; Gildji, Djan (2009) Beograd Gazela Vodi kroz sirotinjsko naselje, Beograd: RENDE. Andrijaevi, Rutvica; Bojadijev, Manuela (2004) Notes on migration management and citizenship in the area of ex-Yugoslavia http:// www.transitmigration.org/db_transit_e/ ausgabe_e.php?inhaltID=116, poseeno marta 2010. Balibar, tienne (2004) We, the People of Europe? Reflections on Transnational Citizenship (Translation/Transnation). Princeton: Princeton University Press. Grini, Marina; Steyerl, Hito; ilnik, elimir (2004) An Interview with ilnik by Marina Grini, Ljubljana/Vienna and Hito Steyerl, Berlin, ART-e-FACT, strategies of resistance, br. 3. http://artefact.mi2.hr/_a03/lang_en/ art_zilnik_en.htm, poseeno marta 2010. Grini, Marina (2009) Ex-Yugoslav Avantgarde Film Production and its Early Works seen through Biopolitics and Necropolitics, u: uri, Branka, Matijevi, Sarita, Panteli, Zoran, ilnik, elimir (ur.), For an Idea Against the Status Quo, Analysis and Systematization of elimir ilniks Artistic Practice, Novi Sad: Playground produkcija. Grini, Marina (2010) Analysis of the exhibition Gender Check Femininity and Masculinity in the Art of Eastern Europe Museum of Modern Art, (MUMOK), Vienna, November 2009/February 2010. http://eipcp.net/policies/ grzinic/en, poseeno marta 2010. Haahr, Jens Henrik; Walters, William (2005) Governing Europe: Discourse, Governmentality and European Integration, London: Routledge. Marjanovi, Ivana (2009) Contention of Antiromaism as a Part of the Process of Decoloniality of Europe, Reartikulacija, br. 7, Ljubljana: Society for Contemporary Creativity HCHO, http://www.reartikulacija.org/?p=647, poseeno marta 2010. Ong, Aihwa (2006) Neoliberalism as Exception, Mutations in Citizenship and Sovereignty, Duke: Duke University Press. Papadopoulos, Dimitris; Tsianos, Vassilis (2007) The Autonomy of Migration: The Animals of Undocumented Mobility, u: Anna Hickey-Moody, Peta Malins (ur.). Deleuzian Encounters. Studies in Contemporary Social Issues, Basingstoke: Palgrave Macmillan; http:// translate.eipcp.net/strands/02/papadopoulostsianos-strands01en, poseeno marta 2010. Topuzovski, Tihomir (2009) From the imagining of the Balkans to the Invention of the Western Balkans, Reartikulacija, br. 6, Ljubljana: Society for Contemporary Creativity HCHO. Viskovi, Ivo; Kranjc, Klara (2006) Kanjenje Srbije, Kaiprst Radio emisija, Radio B92, 16.10.2006.http://www.b92.net/info/emisije/ kaziprst.php?yyyy=2006&mm=10&nav_ id=215712, poseeno 31. marta 2010. Zlati, Ivan (2007) Ponovo zajedno! Z Magazin Balkan, br. 3., Beograd: Pokret za slobodu.

84

3. STRUKTURNA PRILAGOAVANJA
87 - Goran Musi: Suprotstavljene interpretacije tranzicije: Balkan i Srednja Evropa 103 - Mislav itko: Tranzicija financijskog sektora u Hrvatskoj i Sloveniji 116 - Milo Jadi: Prostor, urbanizam, politika u postsocijalistikom gradu

GORAN MUSI

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE: BALKAN I SREDNJA EVROPA

APSTRAKT: Ovaj rad dovodi u pitanje implicitne predstave o tranziciji kao uniformnom procesu postepenog pribliavanja bivih socijalistikih drutava modelima liberalne demokratije i trine ekonomije razvijenih kapitalistikih zemalja. Polazei od iroko prihvaenog koncepta neuspelih tranzicija na Balkanu i uspeno izvedenih tranzicija u zemljama Srednje Evrope, tekst ispituje specifinosti ovog procesa na prostoru bive Jugoslavije, uporeujui ga sa paralelnim transformacijama u zemljama Viegradske etvorke. Dovodei u pitanje binarne klasifikacije tranzicija kao uspenih ili neuspenih poduhvata i uvoenjem komparativno-istorijske perspektive, lanak pokuava da doprinese naporima za traenjem novih pristupa istraivanju transformacija postsocijalistikih drutava, osloboenih ematskih pretpostavki na kojima poiva tranzitologija u protekle dve decenije. KLJUNE REI: tranzicija, modernizacija, Balkan, Srednja Evropa, Jugoslavija, socijalizam, nomenklatura, radnika klasa

87

3
UVOD

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

Promene nastale nakon 1989. godine ucrtale su nova znaenja i interpretacije u prostor koji je do tada od strane mnogih posmatran kao monolitan i beskarakteran skup zemalja zamrznutih pod zajednikom geopolitikom odrednicom Istona Evropa. Nakon to su tokom Hladnog rata bili prognani iz zapadne modernosti, itave drave, nacije, regioni i gradovi naprasno su ponovo otkriveni i pozvani nazad u glavni tok evropske istorije. Meutim, sa novosteenim interesovanjem nisu stigli samo uvaavanje i diferencijacija, ve i neizostavna hijerarhizacija nekada naizgled uniformnog prostora. Tranziciona dekada devedesetih prekrojila je nekadanji totalitet Istone Evrope u regije poput Srednje Evrope, Jugoistone Evrope, Evroazije itd. Ove klasifikacije stvarane su u skladu sa sposobnou bivih socijalistikih drutava da se transformiu kroz niz unapred propisanih koraka koji bi ih pribliili zapadnoevropskom modelu. Transformacioni proces je kao repere napretka u prvi plan izmeu ostalog stavljao: trinu ekonomiju, zatitu prava privatne svojine, integraciju u svetsko trite, liberalnu demokratiju, graansko drutvo itd. U zavisnosti od toga koliko su daleko odmakle na putu ka ovim ciljevima, politike drava ocenjivane su kao uspeno ili neuspeno sprovedene tranzicije. Tako su zemlje takozvane Viegradske etvorke (eka, Slovaka, Poljska i Maarska) postale modeli pobedonosne tranzicije, propraene postojanom demokratizacijom, brzom promenom svojinskih odnosa, mirnim razreenjem pograninih nesporazuma i postepenim ulaskom u zapadne nadnacionalne institucije i vojne saveze. Marija Todorova je pak meu prvima primetila kako naprasna popularnost imida Srednje Evrope nije iskljuivo rezultat tranzicionih performansi datog regiona ve i mogunosti da se diferencira u odnosu na Balkan kao njegovo drugo ja (Todorova, 1997: 140-161). Jugoslovenski eksperiment samoupravnog socijalizma uspeo je da na neko vreme prekine tradicionalne predstave o Balkanu formirane u devetnaestom veku. Za znaajan broj ljudi koji su naginjali ka levici u Zapadnoj Evropi, kao i za one koji su verovali u mogunost reforme sistema pod kojima su iveli na Istoku, region je, kao alternativa staljinizmu, sa sobom nosio pozitivne konotacije tokom Hladnog rata. Pad Berlinskog zida promenio je ovo uverenje i preokrenuo poredak. Prostor Srednje Evrope preko noi je oko sebe dobio auru evropejstva, dok je Balkan poeo da projektuje sliku antidemokratskog i antitrinog prostora. Ukoliko se hroniaru revolucija 1989, Timotiju Gartonu Eu (Timothy Garton Ash), Prag, sa svojim romantinim mostovima, prikazao kao uspavana lepotica koja vraa svest o zajednikoj evropskoj batini (Garton Ash, 1990: 78-130); beton-

88

GORAN MUSI

ski blokovi Novog Beograda verovatno bi ga pre asocirali na zver muno podseanje na prekinut projekat alternativnog socijalistikog modernizma, zatvorenost i problematino istorijsko naslee regiona. injenica da se Jugoslavija sa svojim liberalnim ekonomskim merama, potroakom kulturom i otvorenom razmenom sa Zapadom, inila najbolje pozicionirana meu zemljama sa planskim privredama da zakorai u tranziciju, dodatno komplikuje rezultate transformacije i dominantne predstave danas. Cilj ovog rada jeste da dovede u pitanje navodnu posebnost i neuspeh tranzicije na prostoru bive Jugoslavije u komparativnoj perspektivi. Kako bi to izotrenije prikazao fenomene vezane za lokalno na Balkanu, rad e u interesu uporedne analize koristiti konstrukciju idealnog tipa tranzicije u Srednjoj Evropi. Svi faktori unutar tih drutava koji bi potencijalno osporili sliku postepenog dostizanja visoko razvijenih zemalja Zapadne Evrope bie za trenutak potisnuti. Na zemlje Srednje Evrope gledae se dakle kao na drutva koja u sebi sadre sve implicitne pretpostavke o prirodi uspeno sprovedenih tranzicija. ta vie, razliitosti i kompleksnost tranzicionih iskustava u samim postjugoslovenskim drutvima bie takoe redukovani na opte tendencije mahom uoene u dve najvee bive republike (Srbija i Hrvatska), na taj nain prenebregavajui injenicu da bi se dihotomija Srednja/Jugoistona Evropa lako mogla preslikati i unutar samog regiona (posebnost Slovenije, linije razdvajanja izmeu Severa i Juga itd.). U trenutku kada temeljno izdiferenciramo, istraimo i ogolimo odabrane elemente karakteristine za balkanske tranzicije, stvaraju se uslovi da kroz kritiku tranzitolokog diskursa izvedemo ire zakljuke o prirodi globalnih transformacija nakon 1989. Tekst se zalae za odbacivanje kako dominantnih ideja o ispravnim i pogrenim tranzicionim putevima, tako i regionalnom rangiranju zemalja baziranom na njima. Istraivanja voena pozitivistikim pristupom projektovanja pravolinijskih puteva od totalitarnih sistema do liberalne demokratije, i stranputica koje na tom putu vrebaju, ne nude dovoljno irok teoretski osnov za ozbiljniju analizu drutvenih pokreta nastalih oko 1989. godine i transformacija koje su usledile. Umesto toga, rad e pokuati da ponudi analizu procesa naputanja razvojnih modela baziranih na planskoj ekonomiji sa svim kontradikcijama i sloenostima koje takav istorijski zaokret nosi sa sobom. Da bismo razumeli razliite naine na koji su stari reimi nestajali i otvarali prostor za razliite tranzicione rute moramo posebnu panju posvetiti drutvenim i ekonomskim strukturama izgraenih tokom socijalizma, kulturolokom nasleu podneblja i, moda najbitnije, odnosima moi izmeu glavnih agensa drutvenih promena i naina na koji je svaki od njih reagovao u kritinom istorijskom momentu. Shodno tome, sledei odeljci ovog teksta pozabavie se

89

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

analizom (1) komunistike nomenklature i (2) radnike klase kao dve najaktivnije drutvene grupe u Jugoslaviji s kraja osamdesetih, zatim (3) opisom nekih od jedinstvenih kulturnih i organizacionih odlika nasleenih iz istorije Balkana i modela samoupravnog socijalizma, da bi na kraju rad (4) izvukao odreene zakljuke. OD DRUGOVA DO BIZNISMENA Pliana revolucija u ehoslovakoj oborila je komunistiku birokratiju putem masovne mobilizacije stanovnitva. Pa ipak, uline demonstracije bile su kratkotrajne ad-hoc akcije koncentrisane u Pragu i jo par urbanih centara. U Srednjoj Evropi, pokreti 1989. retko gde su uspeli da stvore dugotrajnije organizacione oblike koji bi posluili kao sredstvo popularnog politikog izraza i u nadolazeoj tranzicionoj eri. Sa druge strane, vostva pokreta sastojala su se uglavnom od disidentske inteligencije koja je vremenom usvojila ideju civilnog drutva kao jedine validne alternative staljinistikim dravnim aparatima. Uprkos viedecenijskoj aktivnosti, ove opozicione elite ostale su u biti politiki laici, sa ogranienim iskustvom u svakodnevnom politikom radu i organizovanju irih slojeva stanovnitva. U svojoj viziji boljeg sveta, centralnoevropska inteligencija nesvesno je reprodukovala ideju beskonfliktnog drutva teoretiara dravnog socijalizma. Kao alternativa reimima realnog socijalizma, civilno drutvo trebalo je da stvori ureenje sa aktivnim graanstvom gde bi bivi lideri prihvatili skromnu ulogu samo jednog od sektora meu mnotvom elita. No, funkcionalna kapitalistika ekonomija umnogome zavisi od politike regulacije i jakih institucija. Surova realnost tranzicije brzo je rasprila iluzije o pluralistikom drutvu. Nesposobni da formuliu popularne politike programe i bez praktinih znanja o voenju dravnog aparata i ekonomije, biva disidentska inteligencija biva skrajnuta ili postavljena na ceremonijalne funkcije. Prava mo odluivanja prelazi u ruke novog sloja profesionalnih politiara, menadera i tehnokrata, esto kolovanih na Zapadu, koji, neoptereeni pritiskom javnosti, u ekspresnom roku postiu tranzicione ciljeve (Von Beyme, 1996: 35-41). Nasuprot ovih primera pragmatinih postkomunistikih projekata, zemlje bive Jugoslavije projektuju sliku iracionalnih, tvrdoglavih i sporo reformiuih drutava kojima vladaju poslednji evropski diktatori (Vejvoda, 2000: 225). Produen ivot starih kadrova iz socijalizma, autoritarne i iskljuive nacionalistike dravne ideologije, ekstremna politika i ekonomska nestabilnost, mafijaka privatizacija, siva ekonomija, klijentelistike mree, korupcija, klerikalizacija, neotradicionalizam, politika manipulacija i populizam svi ovi aspekti skupa odaju utisak neuspelih tranzicija,

90

GORAN MUSI

neke vrste novog varvarizma i nemodernih drutava na dijametralnom suprotnom kursu od onog kojim su krenule zemlje Viegradske etvorke (Schierup, 1999: 1-32). Diskrepancija izmeu liberalno-demokratskih ideala, na jednoj, i realnosti tranzicionih drutava jugoistone Evrope na drugoj strani, motivisala je istraivae da probaju da definiu ove nove drutveno-ekonomske formacije. U pokuaju da odgovore na izazov, veina liberalnih posmatraa ukazivala je na neku vrstu obmane simulaciju tranzicije kontrolisanu od strane stare nomenklature, gde osnovni politiki i ekonomski mehanizmi iz komunistikog vremena ostaju netaknuti. Svetozar Stojanovi se tako uputa u kreativnu igru rei pri pokuaju objanjenja pseudomorfoza koje se odigravaju pod vladavinom drugorazrednog titoistikog funkcionera (Slobodana Miloevia) unutar Srbije mesta gde vidi samo pseudodemokratiju, pseudoprivatizaciju itd. On tvrdi kako je sistem devedesetih najbolje nazvati demokraturom, kovanicom koja implicira spoj nomenklature i diktature preruene u demokratiju (Stojanovi, 1997: 219-223). Slino ovome, Ivan Vejvoda naziva tranzicione reime u Srbiji i Hrvatskoj iliberalne demokratije (illiberal democracies), establimentima u kojima, po njegovim reima: ne samo da nije bilo smene vlasti, ve nije bilo znaajnije, pa ak ni najmanje, promene u karakteru politike moi koja ostaje snano autoritarna (Vejvoda, 2000: 224-225). U socijalistikoj Jugoslaviji vertikalni rascep izmeu obinih ljudi i vladajue partije nije bio tako izraen kao u ostatku Istone Evrope. Nakon to je dola na vlast na odjeku masovnog pokreta tokom Drugog svetskog rata i odravala popularnost kroz tri decenije uspene modernizacije zemlje, Komunistika partija je tokom politike i ekonomske krize osamdesetih izgubila veliki deo svog nekadanjeg ugleda. Pa ipak, sve do poetka raspada Jugoslavije ona je ostala referentna taka i legitimna vodea politika snaga u oima mnogih. Drutvene mobilizacije u svim republikama krajem osamdesetih kao osnovni zahtev imale su reforme i smenu nepopularnih funkcionera ali ne i sutinsku promenu politikog sistema. Kao to Suzan Vudvord (Susan Woodward) dobro primeuje, zahtevi za viestranake izbore nisu stizali kroz masovni pritisak odozdo, ve od strane politiara u potrazi za vie regionalnih ovlaenja i nacionalistiki orijentisane inteligencije koja je traila vei uticaj na politiko odluivanje (Woodward, 1995: 45). Rezultati prvih viestranakih izbora, odranih 1990. godine u svim republikama, na kojima su bive vladajue partije pobedile, ili ostale jaka opozicija sa istim ili promenjenim imenima, ini se da potvruju ovu tvrdnju (Hudson, 2003: 78-83). Da bismo razumeli fenomen preivljavanja komunistikih elita neophodno je vratiti se u prolost i analizirati specifian razvojni tok jugoslovenskog socijalizma i sposobnost vladajue birokratije da se na kreativan nain prilagodi kritinom istorijskom momentu s kraja osamdesetih.

91

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

Jo od raskida sa Staljinom 1948. jugoslovenski komunisti osetili su se slobodnim da eksperimentiu sa razliitim ekonomskim, teritorijalnim i ideolokim konceptima unutar teorije socijalizma u jednoj dravi. Upliv trita, liberalizacija javnog diskursa kao i decentralizacija politikog sistema, u kome republike pregovaraju sa federalnom vladom oko opsega svojih nadlenosti, otvorio je prostor lokalnim elitama za politiko kaljenje i nezavisne manevre kao to su agitovanje meu sopstvenim stanovnitvom i potpirivanje nacionalistikih sentimenata zarad unutarpartijskih obrauna. Jugoslovenska politika elita i tehnokratski sloj stekli su kosmopolitske manire i korisne kontakte tokom dekada otvorene ekonomske i kulturne razmene sa zapadnim kompanijama i politiarima kao i mogunost praenja globalnih drutvenih trendova. Ovi faktori dali su jugoslovenskoj birokratiji oseaj superiornosti u odnosu na susedne istonoevropske nomenklature i ulili joj samopouzdanje i veru u mogunost kontrolisanja drutvenih snaga koje oslobaa trite (Grdei, 2009: 3). Za deo titoistike birokratije viestranaki izbori 1990. posluili su za potvrivanje pozicija koje su ve stekli tokom krize osamdesetih kroz talas popularnih protesta. Program ekonomske stabilizacije i reformi, nadgledan od strane Meunarodnog monetarnog fonda, obino vezivan za devedesete u Istonoj Evropi, ve je bio pokuan u Jugoslaviji tokom osamdesetih. Kao posledice reformi javile su se mobilizacije meu obinim stanovnitvom i pregrupisavanja pri vrhovima republikih partija. Suprotno od onoga kako se esto predstavlja, prevagu kroz ovaj proces nisu odneli konzervativni komunistiki politiari, ve reformski orijentisane, protrine snage. Legitimizacija i mobilizatorski potencijal ovih novih politiara bili su vezani za ienje aparata od starijih titoistikih kadrova i politiki diskurs koji je kombinovao tradicionalno insistiranje na socijalnim dometima Narodnooslobodilake borbe sa pozivima za modernizacijom i hvatanja prikljuka sa razvijenim kapitalistikim ekonomijama nakon itave decenije stagnacije. Model koji bi navodno najefikasnije doveo do eljenih rezultata bio je stvaranje nacionalnih drava, shvaenih kao etniki homogene teritorije, uz jedinstveno nacionalno trite unutar svake od njih. Shvaena kao formula koja se istorijski potvrdila sigurnim nosiocem modernizacije na Zapadu, u oima vladajue birokratije ovo reenje nametalo se kao jedini izlaz iz zaaranog kruga meurepublikih svaa i produene stagnacije planske ekonomije. Karl-Ulrik ierup (Carl-Urlik Schierup) tako pokazuje da procesi reinvencije tradicije i manipulacije istorijskih simbola, od strane elite na Balkanu devedesetih, idu ruku pod ruku sa projektima moderne kulturne homogenizacije, koji bi navodno trebalo da pospee apstraktnu racionalnost i efikasno ekonomsko organizo-

92

GORAN MUSI

vanje (Schierup, 1999: 32). Graanski ratovi, meunarodna izolacija i ekonomsko srozavanje irih slojeva stanovnitva pokazali su se kao povoljan socijalni okvir za aproprijaciju drutvenog kapitala i transformaciju ekonomije. Nestabilna politika situacija omoguila je bivoj socijalistikoj birokratiji preuzimanje svojine sa minimalnim trokovima uz odsustvo stranog kapitala kao takmaca. Tranzicija na Balkanu nije tapkala u mestu, ona je jednostavno imala osobenu unutranju logiku. Ne postoji dakle nita iracionalno ili primordijalno u ovom procesu. U pitanju je savremen pokuaj raskida sa strategijom modernizacije putem planske ekonomije i ponovno uvoenje trita od strane elite koja uz to pokuava preiveti bez gubitka privilegija. Ukoliko se na Balkanu devedesetih u oima zapadne javnosti nije pojavio respektabilan tranzicioni lider poput Vaclava Havela, to je zato to se deo titoistike birokratije i nacionalistike inteligencije radije odluio za minimalan tranzicioni suverenitet i realnu mo na terenu nego za tapanje po ramenu od strane meunarodnih institucija. RADNIKA KLASA KAO AGENS DRUTVENIH PROMENA Generalno gledano, socioloke teorije drutvenih pokreta opisuju mogunost razvoja masovnog opozicionog organizovanja u komunizmu kao malu ili gotovo nepostojeu. Argument jeste da totalitarne drave ostavljaju malo prostora za autonomnu politiku inicijativu. Takoe unutar liberalnijih socijalistikih reima, poput jugoslovenskog, mnogi istraivai negiraju mogunost istinske politizacije obinih graana. Ivan Vejvoda naziva titoistiki projekat modernizacijom bez modernosti ili dravom koja nije obezbedila nikakav javni prostor za artikulaciju drutvenih interesa. U pitanju je dakle svojevrsno drutvo bez drutva, gde pritisak ritualne komunistike ideologije proizvodi antipolitinost, cinizam i apatiju (Vejvoda, 2000: 221). Na radnitvo i njegove organizacije ne gleda se nita drugaije. Polazei od resursno-mobilizacijske teorije drutvenih pokreta, Stiven Krouli (Stephen Crowley) i Dejvid Ost (David Ost) tvrde da su radnici u komunizmu znatno zaostajali za svojim kolegama na Zapadu usled neadekvatnog sistema komunikacije, nedostatka resursa, slabih organizacionih vetina i dominantnog vienja sindikata kao socijalne institucije umesto instrumenta drutvene mobilizacije (Crowley i Ost, 2001: 6). Politika praksa tokom osamdesetih unutar zemalja Srednje Evrope, kao i u Jugoslaviji, u velikoj meri opovrgava ovakve poglede. Pored politike i ekonomske birokratije, radnika klasa pojavila se kao jedan od najaktivnijih drutvenih slojeva u jugoslovenskom poznom socijalizmu. Broj trajkova u zemlji naglo je rastao od

93

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

sredine dekade, dok su radnici pokazivali spremnost da izau izvan fabrikih kapija i upuste se u aktuelne drutvene debate. Sledea tabela dobro ilustruje opisanu dinamiku (Foo, 1989: 6):
Godina Broj trajkova Broj uesnika
1980 253 13,504 1981 216 13,507 1982 174 10,997 1983 336 21,776 1984 393 29,031 1985 696 60,062 1986 851 1987 1685 1988 1851

88,860 288,686 386,123

Ove brojke ubrajaju Jugoslaviju meu zemlje sa najrairenijom trajkakom aktivnou u to vreme u Evropi. Dok su industrijske akcije u veini zemalja Srednje Evrope od poetka bile podreene irem pokretu civilnog drutva, jugoslovensko iskustvo bilo je slinije situaciji u Poljskoj, gde je radniki pokret jedno vreme stajao na elu drutvenih mobilizacija. Glavna razlika izmeu ova dva sluaja jeste u dubini rascepa izmeu institucija drave i radnitva. U Jugoslaviji taj rascep bio je znatno blai i ambivalentniji u odnosu na Poljsku. Poput studentskog pokreta 1968, jugoslovensko radnitvo imalo je mahom afirmativan stav prema titoistikom nasleu na koji se drava deklarativno pozivala, ali je u isto vreme otro osuivalo pojedine mere vlade i linosti povezivane s njima. Protesti radnika odvijali su se uglavnom pod partijskom ikonografijom i bili su usmereni protiv mera ekonomske tednje federalne vlasti. Mera zamrzavanja linih dohodaka, uvedena od strane federalne vlade u leto 1988. godine, izazvala je seriju trajkova irom zemlje pri emu se radnici mnogih preduzea odluuju na protestne mareve ka prestonici. U junu te godine, metalci iz beogradskog naselja Rakovica se okupljaju ispred Skuptine SFRJ sa sloganima: Hoemo promene, Lopovi, Dole crvena buroazija i Izdali ste Tita. Mesec dana kasnije, srpski i hrvatski radnici iz industrije obue Borovo okupljaju se na istom mestu sa skoro identinim sloganima. Posle par sati radnici probijaju policijski kordon i ulaze u Skuptinu samo da bi je uskoro napustili zateeni mlakim otporom policije i pristajanjem vlasti na njihove zahteve. Godinu dana kasnije, na skupu obeleavanja godinjice protesta ispred Skuptine SFRJ, predsednik trajkakog komiteta radnika Rakovice Milinko Jovanovi predlae formiranje trajkakih komiteta na nivou optine, republike i federacije (Jovanovi, 1989). Interesantan je i podatak da, sve do 1990. godine, prvi nezavisni sindikati, koji se u matinim republikama odvajaju od dravnog sindikata (Savez

94

GORAN MUSI

Sindikata Jugoslavije), pokuavaju formirati nove sindikalne konfederacije sa preduzeima iz iste grane na federalnom pre nego na republikim nivoima. Tako se na osnivakom kongresu prvog nezavisnog sindikata radnika u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu 22. januara 1990, kao gosti pojavljuju i predstavnici eleznikog transportnog preduzea iz Zagreba i Beograda (Jovanovi, 1990). Slinu logiku te godine pratili su i radnici Jadranbroda iz Rijeke tvrdnjom da osnivanjem nezavisnog sindikata ne ele da razbijaju Jugoslovenski sindikat, ve naprotiv da omogue neposredno povezivanje radnika izvan republika u slinim industrijama. Sa druge strane, kod trajkova koji se odvijaju u kontekstu borbe oko ustavnog statusa Kosova i Vojvodine, kao i smene politikog rukovodstva u Crnoj Gori, od poetka je primetan jak etniki prizvuk. Radnike mobilizacije nisu se odvijale u vakuumu i esto su se preplitale sa paralelnim drutvenim pokretima i njihovim zahtevima. trajkovi albanskih rudara na Kosovu bojkotovani su od strane njihovih srpskih kolega dok je beogradska radnika tampa otro osuivala trajkove na Kosovu kao politiki inspirisane i pre promena u vrhu srpske partije. Do 1989. godine, pokret kosovskih Srba delimino je kooptiran od strane nove srpske nomenklature oliene u Slobodanu Miloeviu i korien kao instrument za javnu mobilizaciju protiv regionalnih politikih struktura koje su stajale na putu reformi ustava Srbije. Radnici velikih drutvenih preduzea esto su se prikljuivali ovim skupovima i igrali bitnu ulogu u uklanjanju rukovodstava u Novom Sadu i Titogradu. Za razliku od ve opisanih trajkova, ovi protesti najee su bile akcije dirigovane odozgo. Nije bilo neuobiajeno da se skupovima obraaju i menaderi samih preduzea koji bi organizovali autobuski prevoz do mesta protesta. Slogani prisutni na ovim skupovima bili su: Kosovo je Srbija, Hoemo ujedinjenu Srbiju, Svi smo mi sa Kosova, Hoemo Slobu (Vladisavljevi, 2008: 171). Odjeci sa ovih okupljanja ozbiljno su ugrozili mogunost zajednike klasne mobilizacije preko etnikih granica. Radnici iz drugih republika oklevali su da prue podrku trajkaima u Srbiji u strahu od politike manipulacije. Masovnost i odjek opisanih trajkova, naveli su Miroslava Stanojevia da zakljui kako je direktan skok u liberalizovano trite, putem ok-terapije kakvu smo videli u Srednjoj Evropi, bio nemogu u jugoslovenskom sluaju (Stanojevi, 2003: 300). Snaga pritiska odozdo navodno je usporila tranziciju i dala joj dramatian tok. Meutim, za razliku od birokratije, radnitvo nije iskoristilo kritian istorijski period poznog socijalizma za stvaranje sopstvenih organizacija. Teritorijalno i etniki razdvojena do samog raspada zemlje, politika aktivnost radnike klase u mirnodopskim danima nadolazee tranzicije svela se na pokuaje njenog usporavanja kroz
95

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

pasivnu izbornu podrku autoritarnim reimima protiv liberalnijih opozicionih partija. Ova situacija izloila je radne ljude na prostoru bive Jugoslavije padu ivotnog standarda, opadajuem uticaju sindikata i rastu nezaposlenosti kroz privatizaciju i restrukturiranje preduzea scenariju vrlo slinom onom koji su doiveli radnici u Srednjoj Evropi devedesetih. NASLEE Motiv koji se esto susree u objanjenjima pada realnog socijalizma jeste osveta istorije. Ivan Silber pie o istorijskom dugu koji je stigao na naplatu na kraju puta sistema nametnutog nad nerazvijenom ekonomskom bazom (Silber, 1993: 183). Pratei teoriju modernizacije, po kojoj manje razvijene zemlje prolaze kroz faze razvoja ve viene u razvijenim kapitalistikim drutvima, bive zemlje Istonog bloka ne samo da su primorane da na tranzicionom putu prolaze kroz unapred propisane i bolne reforme, ve su kao loi aci esto osuene i na ponovno oivljavanje istorije i vraanje mnogih fenomena koji su pratili prvi talas kapitalistike modernizacije s kraja devetnaestog veka. Kakvo znaenje ovo ima za Balkan? Moe li nam kontinuitet odreenih premodernih strukturnih i kulturolokih odlika, karakteristinih za ovo podneblje pomoi pri odgovoru na pitanje zbog ega jugoslovenske republike nisu bile sposobne da se raziu na miran nain na koji su to uradile eka i Slovaka? Endru Jano (Andrew Janos) primeuje kako popularna kultura na Balkanu u sebi sadri znaajnu koliinu privatnog i javnog nasilja, za razliku od eke i Slovake koje ee proizvode narative kompromisa i izbegavanja konfrontacije (Cohen, 2008: 381). Nasilje se navodno reprodukovalo u svesti ljudi putem nacionalnog folklora i zvanino promovisanog mita Narodnooslobodilake borbe. Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawm) u svojoj proslavljenoj knjizi o socijalnom banditizmu istie kako narod Balkana veoma ceni hajduke koji se opiru vlastima (Hobsbawm, 2000: 77-91). Robert K. efer (Robert K. Schaeffer) tvrdi kako je titoistika glorifikacija gerilskog ratovanja uinila nasilje legitimnim nainom reavanja politikih sporenja (Schaeffer, 2000: 55). Legitimnost nasilja u oima javnosti i prividna lakoa izbijanja decentralizovanih oruanih sukoba ovde se moda ponovo moe vezati za popularne korene jugoslovenske revolucije i odreene specifinosti strategije dravne odbrane Jugoslovenske narodne armije, pre nego za izbijanje na povrinu vekovnih meuetnikih mrnji i uticaj mitova. Nedovoljno izraen rascep izmeu dravnog aparata i populacije, u ovom sluaju izraen kroz poverenje dato instituciji Jugoslovenske narodne armije kao najdirek-

96

GORAN MUSI

tnijeg nastavljaa partizanske tradicije, ostavio je prostor nomenklaturi za korienje armije i zapoinjanje ratova. Za razliku od Poljske, ehoslovake i Maarske, jugoslovenski komunisti nikada nisu javno koristili vojsku kao instrument represije nad sopstvenim stanovnitvom. tavie, u skladu sa vojnom doktrinom optenarodne odbrane, odbrambeni sistem zemlje zasnivao se na decentralizovanoj distribuciji vojne obuke i dostupnosti oruja irem sloju stanovnitva, organizovanog u lokalne jedinice i republike Teritorijalne odbrane. Upravo je iz ovih paralelnih oruanih struktura organizovano mnotvo prvih borbenih jedinica na suprotstavljenim stranama pri poetku raspada zemlje. Veliki broj i nedovoljna koordinacija ovih oruanih grupa odavala je laan utisak spontanih mini-ratova u kojima se bivi susedi razliitih nacija i veroispovesti bespotedno istrebljuju . Kulturoloko naslee nerazvijenosti neoekivano se probilo u prvi plan razmatranja drutvenih procesa od trenutka kada jugoslovenska socijalistika modernizacija kree da posustaje. Poetkom osamdesetih, takozvana divlja gradnja poinje da okruuje solitere u svim veim gradovima. Ovo je bio simbolian znak neuspeha sistema da istraje sa vizijom planskog razvoja. Integracija ekonomskog sistema zemlje u svetsko trite jedno vreme je stimulisala rast, ali je krajem sedamdesetih, sa pojavom globalne recesije, donela i nepredviene propratne efekte poput rastue nezaposlenosti. I pored izvoza gotovo milion radno sposobnih dravljana tokom prethodne dve decenije u zemlje Zapadne Evrope, Jugoslavija je ranih osamdesetih beleila najviu stopu nezaposlenosti meu zemljama Istone Evrope od oko trinaest procenata. U momentu kada usled krize dravni sektor prestaje da pomae drutvenu pokretljivost, porodica i mesto porekla poinju da dobijaju na vanosti kao nain distribucije socijalnih usluga i sticanja radnog mesta. Meutim, esto ak ni radnici koji su decenijama bili zaposleni u gradovima nisu prekidali veze sa selom. Jugoslovenski komunisti su jo ranih pedesetih odustali od prisilne kolektivizacije zemlje ostavljajui ruralno domainstvo kao dominantan oblik ekonomskog organizovanja u poljoprivredi. Takozvani polutani, kao radnici koji su deo svojih ukupnih primanja dobijali radom na zemlji pored nadnice kao primarnog prihoda, ostali su rairen sloj meu jugoslovenskom radnikom klasom i u poznim decenijama industrijalizacije. Proces urbanizacije takoe nije u stopu pratio industrijalizaciju, ve je veliki broj radnika nastavljao da ivi u ruralnim zajednicama, gde bi se jedan deo domainstva bavio zemljoradnjom, dok bi drugi svakodnevno putovao na posao u oblinju fabriku. Iako je zvanian nosilac modernizacije u jugoslovenskom sistemu trebalo da bude urbani proletarijat, drava nije aktivno pokuavala da izmeni ovaj trend. Naprotiv, polutani su pomagali da se otkloni pritisak sa ogranienog stambenog fonda i rasta
97

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

nadnica. Jugoslavija je tako, uprkos naglom razvoju u dekadama nakon Drugog svetskog rata, usled istorijskog naslea nerazvijene agrarne ekonomije i specifinosti laissez-faire socijalizma, zaostajala za veinom zemalja Srednje Evrope u stepenu urbanizacije. Sagledavanje ovih faktora pomae nam pri razumevanju procesa navodno nagle retradicionalizacije drutva. Zahvaljujui slabostima modernizacijskog projekta na periferiji, stari identiteti opstajali su sve vreme paralelno sa novim socijalistikim vrednostima. Lokalizam pak nije ohrabrivan samo spontano i na mikronivou. Institucionalne reinterpretacije nacionalnih batina i njihovo korienje od strane republikih rukovodstava igrale su presudnu ulogu. Kao to Karl-Ulrik ierup istie, sistemi dravno kontrolisanih planskih privreda nosili su u sebi jake tendencije ka lokalizmu, uslovljene teritorijalnim, umesto funkcionalnih principa opteg ekonomskog razvoja (Schierup, 1999: 42). Ova tendencija je tokom vremena postala dominantna odlika titoistikog dravnog aparata. Samoupravljanje je, umesto radnike kontrole, mahom interpretirano kroz tenju ka to veoj decentralizaciji i tritu kao puteva za oslobaanje od birokratskih stega drave. Lokalne partijske birokratije stvarale su zatvorene ekonomske prostore sa dupliranim investicijama u svakoj od republika. Procenjuje se da je od ukupnih dvadeset milijardi dolara stranog duga, akumuliranog do osamdesetih godina, samo dvadeset i osam posto bilo pozajmljeno od strane federalnih institucija, dok su preostale investicije ugovarale direktno republike i pokrajine (Obradovi, 2007: 33-55). Slovenija je kao najrazvijenija republika prodavala svega dvadeset i pet odsto svog izvoza drugim jugoslovenskim republikama, dok je ostatak bio usmeren uglavnom ka zemljama Zapadne Evrope. Nerazvijene republike su sa druge strane zaostajale u proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvoda konkurentnih na zapadnim tritima. Politika struktura pratila je autistian model ekonomskog razvoja. Politiari su dobijali mesta u federalnim telima nakon izbora u matinim republikim i pokrajinskim partijama, ponaajui se kao delegati svojih baza i regionalnih interesa a ne drave i Partije kao celine. Sa ovako krhkim drutveno-ekonomskim strukturama nikoga ne treba da zaudi izostanak konsenzusa na politikoj sceni i brze ekonomske transformacije u kriznim godinama. Drutvene mobilizacije odozdo nisu uspele da stvore alternativne referentne take dok je birokratska kasta na vrhu meu sobom sadrala dovoljno oportunih politiara spremnih da eksploatiu opisane faktore nestabilnosti. Onog trenutka kada je tranzicija ka tritu, kao preferiranom modelu modernizacije, krenula na ve opisan nain vie nije bilo prostora za alternativne puteve tranzicije sa ljudskim likom. Veina ih je bila zbrisana pod teinom naizgled samoreprodukujuih talasa ratova, nacionalizma, masovne nezaposlenosti i marginalizacije.

98

GORAN MUSI

Moemo zakljuiti da ne postoji nita inherentno u Balkanskom nasleu to bi tranzicioni proces a priori odredilo kao beskonfliktan ili nasilan. Istovetna batina regiona mogla je biti interpretirana u potpuno drugaijem kljuu pedeset godina ranije unutar Partizanskog pokreta kao povoljna osnova za konstruisanje bratstva i jedinstva i odskona daska za socijalistiku modernizaciju. Kulturoloko naslee moramo staviti u kontekst dominantnih kretanja u drutveno-politikoj strukturi u odreenom periodu poto ono tek kroz dominantnu interpretaciju dobija svoje vrednosno odreenje. Marija Obradovi tako moda na najbolji nain prilazi pitanju nasilja, vezujui ga za dravni aparat i nudei objanjenje za specifinosti regiona u istorijskom procesu kasnog formiranja nacija koji je apsorbovao razliite forme tradicionalnog identiteta i religije. Balkan je za nju proizvod kapitalistike periferije i kao takve, balkanske drave ostaju zavisne od upotrebe fizike prisile i negovanje ovinistike kulture za sopstveni opstanak (Obradovi, 2003: 73-88). ZAKLJUAK Ovaj doprinos napisan je sa uverenjem da se iole prodornija analiza znaenja tranzicione dekade za bive socijalistike zemlje ne moe bazirati na pozitivistikim pristupima i isto deskriptivnoj analizi kljunih dogaaja i linosti. Kao to su mnogi istraivai ve primetili, pad komunizma otvorio je prostor za delimini povratak klasinih teorija modernizacije iz pedesetih godina dvadesetog veka, po kojima drutva u razvoju prate trajektoriju razvijenih zemalja i integracijom u svetsku ekonomiju postepeno evoluiraju ka modelima zapadne liberalne demokratije i trine ekonomije (Blokker, 2005) (Srensen, 2009). Klasina teorija modernizacije bila je diskreditovana ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka kroz brojne radove koji su dokazivali kako ekonomska i politika zavisnost od razvijenih kapitalistikih zemalja esto dovodi do autoritarnih reima, samoobnavljajue nerazvijenosti i hronine nestabilnosti na periferiji. Preovlaujui teoretski pristupi savremene tranzitologije su na slian nain duboko neistorini i ematski pogledi usled nemogunosti da u analizu ukljue razliitost kulturolokih naslea i strukturnih specifinosti koje u velikoj meri determiniu tok drutvenih transformacija. Moda jo bitnije, ovakvi pristupi previaju kreativnu snagu razliitih drutvenih grupa da utiu na tok istorije. Pomerajui teite sa navodno trijumfalnih tranzicija u Srednjoj Evropi i uvoenjem komparativne i istorijske perspektive, ovaj rad je pokuao da doprinese naporima za novim preispitivanjem pretpostavki na kojima poiva moderna tranzitologija u sluaju Istone Evrope. Pluralitet tranzicionih puteva i njihovih znaenja postaje jo oigledniji ukoliko pored Balkana u analizu uvrstimo i iskustva Rusije,

99

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

bivih sovjetskih republika, Kine, Vijetnama ili Kube. U ovako proirenoj perspektivi binarna klasifikacija zemalja kao uspelih i neuspelih tranzicija postaje izlina. Scenario Viegradske etvorke postaje vie izuzetak nego pravilo. Oslobaanjem od ematskih pretpostavki dobijamo uvid u bogatstvo razliitih kulturolokih naslea, drutveno-ekonomskih struktura stvorenih u socijalistikom periodu, komunistikih birokratija, sa sveu i samopouzdanjem u svoju istorijsku ulogu, koje pronalaze kreativne naine da izbegnu smetlite istorije, i drutvene pokrete koji organizujui se ne prate kalupe teorije civilnog drutva. Na kraju se i same vrednosti i slinosti ucrtane u konstrukt Srednje Evrope mogu dovesti u pitanje. Ukoliko zagrebemo ispod institucionalnog nivoa, prostor nekada ocrtan Gvozdenom zavesom i dalje je ispunjen neiekivanim i neeljenim posledicama transformacije koje ne upuuju na postepenu asimilaciju i konvergenciju sa drutvima Zapadne Evrope. Odjedanput nam se nameu pitanja razlika u: konceptu nacije, pogledu na nacionalne manjine, oekivanim dunostima drave, predstavama jednakosti i socijalnih prava, politikoj kulturi, karakteru javnog diskursa, odrivosti ekonomskog rasta, legitimnosti upotrebe nasilja itd. Dovodei u pitanje pretpostavljene puteve istorijskog razvoja i same prirode drutvenih transformacija vienih u bivim zemljama realnog socijalizma, otvara se prostor za razliite interpretacije i teorije koje uvaavaju kompleksnost tih drutava. Danas, kada su pobedonosni narativi i subjektivna seanja aktera konano izgubile na svojoj snazi, vreme je za nove pokuaje razumevanja ovog kljunog istorijskog perioda.

100

GORAN MUSI

LITERATURA
Banac, Ivo (1992) Post-Communism as PostYugoslavism: The Yugoslav Non-Revolutions of 1989-1990, u: Banac, Ivo (ur.), Eastern Europe in Revolution, Ithaca: Cornell University Press. Blokker, Paul (2005) Post-Communist Modernization, Transition Studies and Diversity in Europe, Florence: European University Institute. Cohen, Lenard J. (2008) Disintegrative Synergies and the Dissolution of Socialist Federations: Yugoslavia in Comparative Perspective, u: Cohen,Lenard J. i Jasna Dragojevi-Soso, State Collapse in South-Eastern Europe: New Perspectives on Yugoslavias Disintegration, West Lafayette: Purdue University Press. Crowley, Stephen i David Ost (2001) Workers after Workers States: Labor and Politics in Postcommunist Europe, Lanham: Rowman and Littlefield Publishers Inc. Cviic, Christopher (1991) Remaking the Balkans, London: Printer Publishers Dyker, David. A. (1996) The degeneration of the Yugoslav Communist Party as a Managing Elite- a Familiar East European Story?, u: Dyker, David A., i Ivan I.Vejvoda (ur.), Yugoslavia and After: A study in Fragmentation, Despair and Rebirth, New York: Longman Publishing. Foo, Salih (1989) trajk izmeu iluzije i zbilje, Beograd: Radnika tampa. Grdei, Marko (2009) Does Each Regime Get the Critical Juncture it Deserves? Yugoslavia in 1948 and 1988, Madison: University of Wisconsin. Hobsbawm, Eric (2000) Bandits, London: Weidenfeld & Nicolson. Holms, Leslie (1997) Post-Communism: An Introduction, Cambridge: Polity Press. Hudson, Kate (2003) Breaking the South-Slav Dream: The Rise and Fall of Yugoslavia, London: Pluto Press. Jovanovi, Milosav V. R. (1989) Slaba vajda od rada, Rad. br. 2022. Jovanovi, Milosav V. R. (1990) Nije frka nego trka, Rad. br. 2918. Obradovi, Marija (2003) Political Elite and Community Modernisation in the Post-1989 Eastern Europe, Currents of History (Tokovi istorije), br. 34: 73-88. Obradovi, Marija (2007) Privatization and the Break-up of Yugoslavia, South-East Europe Review for Labour and Social Affairs. br. 2: 33-55. Schaeffer, Robert K. (2000) Democratization, Division and war in Yugoslavia: a Comparative Perspective, u: Spencer, Metta(ur.), The Lessons of Yugoslavia, New York: Elsevier Science Inc. Schierup, Carl-Urlik (1999a) Memorandum for Modernity? Socialist Modernisers, Retraditionalisation and the Rise of Ethnic Nationalism, u: Schierup, Carl-Urlik (ur.), Scramble for the Balkans: Nationalism, Globalism and the Political Economy of Reconstruction, London: Macmillan Press Ltd. Schierup, Carl-Urlik (1999b) The Specter of Balkanism: Globalization, Fragmentation and the Enigma of Reconstruction in Post-Communist Society, u: Schierup, Carl-Urlik (ur.), Scramble for the Balkans: Nationalism, Globalism and the Political Economy of Reconstruction, London: Macmillan Press Ltd. Silber, Ivan (1993) Strengthening of the Right and Social Changes in Croatia and Yugoslavia, u: Held, Joseph (ur.), Democracy and RightWing Politics in Eastern Europe in the 1990s, New York: Columbia University Press.

101

SUPROTSTAVLJENE INTERPRETACIJE TRANZICIJE:

Srensen, Jens Stilhoff (2009) State Collapse and Reconstruction in the Periphery: Political Economy, Ethnicity and development in Yugoslavia, Serbia and Kosovo, New York: Berghan Books. Stanojevi, Miroslav (2003) Workers Power in Transition Economies: The Cases of Serbia and Slovenia, European Journal of Industrial Relations, god. 9, br. 3: 283-301. Stojanovi, Svetozar (1997) The Fall of Yugoslavia: Why Communism Failed, Amherst: Prometheus Books. Todorova, Maria (1997) Imagining the Balkans, Oxford: Oxford University Press. Vejvoda, Ivan (2000) Democratic Despotism, u: Pridham, Geoffrey i Tom Gallagher, Experimenting with Democracy: Regime Change in the Balkans, London: Routledge. Vladisavljevi, Neboja (2008) Serbias Antibureaucratic Revolution: Miloevi, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, New York: Palgrave Macmillan. Von Beyme, Klaus (1996) Transition to Democracy in Eastern Europe, London: Macmillan Press. Woodward, Susan L. (1995) Balkan Tragedy: Chaos and Dissoluiton after the Cold War, Washington D.C.: Brookings Institution Press.

102

MISLAV ITKO

MISLAV ITKO

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

APSTRAKT: Analiza tranzicije financijskog sektora i njegova uloga u pretvorbi i privatizaciji kljuan je element za razvijanje potpune slike o tranzicijskom procesu. Ono to treba naglasiti jest injenica da monetarni sustav ima snanu i dalekosenu, iako esto nevidljivu ulogu u oblikovanju drutvene dinamike i klasne stratifikacije. Utoliko su tehnika pitanja ekonomske teorije uvijek pitanja drutvenog poretka, kao to se pokazuje na primjeru formiranja bankarskog sustava. Budui da pojam tranzicije u stvari oznaava restauraciju kapitalizma, bitno je uklopiti promjene kroz koje su prolazile bive socijalistike republike u kontekst suvremenih ekonomskih kretanja. Stoga je kapitalistika kriza, koja je punom snagom izbila potkraj 2008, uzeta kao ishodina za analizu tranzicijskog procesa. KLJUNE REI: tranzicija, privatizacija, financijski sektor, ekonomska kriza, kapitalizam

103

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

UVOD RESTAURACIJA KAPITALIZMA Prema Marxovom objanjenju, sredinji je rezultat takozvane prvobitne akumulacije kapitala uspostava sistema nadnikog rada. Nasuprot pogrenom shvaanju prvobitne akumulacije, usredotoenom na zamiljenu prevaru u prolosti koju uzima za izvor drutvene nepravde u sadanjosti, Marx je nastojao naglasiti vremensku dimenziju primitivne akumulacije. Drugim rijeima, porijeklo specifino kapitalistike eksploatacije rada ne moe se svesti na jedan izolirani dogaaj, poput eksproprijacije engleskog seljakog stanovnitva krajem 15. stoljea, iako jedan takav dogaaj moe posluiti kao ishodite za analizu, kao to je to uostalom sluaj u Kapitalu. Historijsko formiranje kapitalistikih klasnih odnosa zahtjeva itav niz zakona, propisa i procedura, formiranje cijelog spektra institucija i aparata koji moraju osigurati neizbjenost najamnog rada za slobodnu radnu snagu. I dok se u 16. stoljeu samodostatnost slobodnog seljatva, ali do odreene mjere i gradskog stanovnitva, pojavila kao iznimna prepreka koja je ozbiljno dovodila u pitanje ovisnost o nadnikom radu, u jugoslavenskim se republikama krajem 20. stoljea kao ozbiljan problem ispostavilo drutveno vlasnitvo u kombinaciji s formalnim radnikim upravljanjem na razini poduzea. Bez obzira na to kako procjenjujemo vanost i politiku uinkovitost radnikih kolektiva, vano je istaknuti da uvjet restauracije kapitalizma nikako ne moe biti jaanje demokratskih mehanizama u sferi ekonomije, nego, naprotiv, njihovo ukidanje.1 Utoliko proces uspostave kapitalistikog naina proizvodnje nije mogao zaobii obraun s kategorijom drutvenog vlasnitva i mehanizmima radnikog odluivanja, ma kako slabani ili fiktivni ono bili. Takoer, ne bismo smjeli smetnuti s uma da kad je rije o putanjama bivih jugoslavenskih republika, kategorije ekonomske analize nalaze svoj oslonac u politiko-pravnom okviru koji regulira prirodu odluivanja u ekonomskoj sferi.2 U tom su pogledu, iako se to esto iz razliitih razloga zaboravlja, klasni odnosi
1 Meusobna iskljuivost kapitalistikog naina proizvodnje i ekonomske demokracije jasno proizlazi iz marksistike kritike. Za ne-marksistiku kritiku kapitalistike mikroekonomske strukture vidi rad Davida Ellermana o problemima vezanim uz uvoenje ekonomske demokracije na razini poduzea (Ellerman, 1992). 2 Za raspravu o odnosu drutvenog vlasnitva i ekonomske strukture u Jugoslaviji relevantan je prilog Ivana Padjena, Kritika politekonomskog i graansko pravnog poimanja vlasnitva (Padjen, 1984). Padjenov prilog je dio ire rasprave koju je poetkom osamdesetih vodila nekolicina jugoslavenskih pravnika i ekonomista. Striktno razlikovanje i odreivanje nadgradnje bazom, koncepta koji nije igrao nikakvu ulogu u argumentima izloenim u Kapitalu I-III, stvaralo je nedoumice u razmatranju prirode drutvenog vlasnitva, koje Padjen formulira na sljedei nain: Stajalita koja sam kritizirao pola su od neupitne postavke da postoje neki karakteristini ekonomski odnosi u kojima se zbiva stvarno prisvajanje i koji odreuju karakter pravnih odnosa prisvajanja. Autori tih stajalita nisu, meutim, uspjeli identificirati te odnose nekom ne-pravnom metodom kao ne-pravne odnose. Na taj nain se pojavila opasnost da se Marxovoj teoriji eksploatacije oduzme svaki smisao cirkularnom definicijom da odnosi eksploatacije postoje tamo gdje postoji privatno vlasnitvo, a privatno vlasnitvo postoji tamo gdje postoji eksploatacija. Da bismo izbjegli takvu cirkularnost potrebno je, oito, da odbacimo pretpostavku o ekonomskoj bazi i drutvenoj nadgradnji kao

104

MISLAV ITKO

u sferi proizvodnje, prometa i potronje uvjetovani nainom na koji je odreena sama prodaja radne snage i vice versa. Rije je o dobro znanom marksistikom pouku: ispod naizgled besprijekorno definiranih ekonomskih kategorija, u dobrim vremenima beumnih financijskih trita i prividno bestjelesnih transakcija u bankarskom sektoru lei, dakako, uvijek problematino trite rada, ali i odreeno poimanje vlasnitva, te bezbrojni akti prodaje radne snage. Uz taj pouak, problematika procesa prvobitne akumulacije kojim su semi-trine formacije prerasle u punokrvnu kapitalistiku ekonomiju ukazuje na heuristiku bezvrijednost koncepta baza-nadgradnja, koji je ionako posve nespojiv sa samom jezgrom marksistikog programa radnom teorijom vrijednosti. PROTURJEJA EUROPSKE MONETARNE UNIJE: UINCI PRELIJEVANJA NA ISTOK Prije nego to poblie pogledamo tranzicijske putanje dviju republika (Hrvatske i Slovenije) s naglaskom na tranziciju financijskog sektora, nakratko emo se osvrnuti na trenutnu ekonomsku krizu. Dosad smo mogli vidjeti, nakon uruavanja financijske industrije SAD-a, glavne uinke trenutnog prelijevanja krize na europski kontinent, to je krajem 2009. dovelo u pitanje samu opstojnost EMU-a. Ono to je donedavno bilo postavljeno tek na razini teorijskog ispitivanja implikacija,3 danas se pokazuje u ekonomskoj praksi. Jedinstveni monetarni reim koji je rastao u nekoliko etapa dovren je uvoenjem jedinstvene valute. Jedinstvena valuta donosi odreene prednosti u pogledu smanjenja trokova poslovanja i teajnog rizika, meutim svjetska je ekonomska kriza pokazala nalije jedinstvenog europskog monetarnog sistema. Monetarna unija bez odgovarajue politike povezanosti i koordinacije fiskalne politike, donijela je zemljama periferije unutar eurozone gubitak monetarne samostalnosti u kombinaciji s restriktivnom fiskalnom politikom. Standardna makroekonomska trilema sugerira da otvorena ekonomija ne moe istovremeno odravati neovisnu monetarnu politiku, stabilnost teaja i slobodno kretanje kapitala. Sasvim oigledno, neovisna monetarna politika je varijabla koja
iskustveno razliitim predmetima, te se upitamo: koji tipovi pravnih instituta u dananjem svijetu dovode do eksploatacije u Marxovom smislu? (Padjen, 1984:50) 3 Tako su francuski ekonomisti Michel Aglietta i Andre Orlean prokomentirali dileme povezane s uvoenjem eura nekoliko godina prije nego to je kriza eurozone potvrdila proturjenosti nove valute: Novac bez prolosti, proizaao iz meuvladina sporazuma, a ne iz utemeljiteljskog akta jednog politikog suvereniteta, kao to je to bio sluaj s reichmarkom 1871. i deutschmarkom 1948. godine. On je ponuen trgovcima i potroaima, a da ga prije toga nisu vrednovali graani. Ali ta sveprisutnost trita potie jedan oblik podmuklog ekonomskog liberalizma koji nagriza, udarcima mranih direktiva, socijalnu zatitu. Budui da je zahtjev za solidarnou naet, uspjeh eura poiva potpuno na obeanju blagostanja koje bi moralo doi samo iz pretpostavljenog dinamizma kapitalizma. (Aglietta i Orlean, 2007: 306)

105

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

je morala biti stavljena u stranu, to se moe razumjeti na nain da je trite rada, odnosno ivotni standard radne snage preuzeo ulogu mehanizma ekonomske prilagodbe. Zemlje koje su prije nastupa krize imale deficit, svejedno da li generiran privatnom ili javnom potronjom, nale su se u izrazito tekoj situaciji nakon to je opa ekonomska kontrakcija smanjila proizvodnju i pogorala uvjete zaduivanja. Nadalje, zemlje centra, a osobito Njemaka, uspjele su izrazitim pritiskom u pravcu smanjenja trokova rada i niskim stopama inflacije stei viu razinu konkurentnosti nasuprot drugim lanicama. Budui da se gotovo dvije treine njemake trgovine odnose na razmjenu unutar eurozone, ona je ubrzo nakupila vikove na tekuem raunu platne bilance koji su iskoriteni za izravna inozemna ulaganja. S druge strane zemlje periferije bile su prisiljene da gubitak konkurentnosti izazvan umjetnim zadravanjem trokova rada na niskim razinama od strane Njemake pokriju smanjivanjem radnikih prava i daljnjim zaduivanjem. Potrebno je posebno naglasiti injenicu da se horizontalna konkurencija drava beziznimno prelijevala na dinamiku odnosa rada i kapitala u pojedinim zemljama, a zatim i na razini cjelokupne eurozone (Lapavitsas et al., 2010a). Ukratko, gubitak pozicije njemakog radnika, u uvjetima jedinstvenog monetarnog reima, povlai za sobom i gubitak pozicije grkog radnika. Meutim, uinci prelijevanja krize pokazali su strukturne slabosti, ne samo na periferiji eurozone, ve i na europskoj periferiji, to jest na jugoistoku Europe. Naravno, s vanom razlikom da su prve dio eurozone, dakle nezaobilazan faktor pri formiranju monetarne politike na razini Unije. Drugim rijeima, za njih vrijedi isto ono pravilo, koje je vrijedilo za najvee financijske kue u SAD-u: too big to fail pod uvjetom da postoji konsenzus meu politikim elitama o ouvanju eurozone u danas postojeim okvirima. Isto pravilo, bez sumnje, nee vrijediti za spomenute zemlje izvan eurozone, bez obzira na trenutno stanje u pregovorima. Sudei prema opim ekonomskim indikatorima, zemlje jugoistone Europe najtee su pogoene, te mnoge primjerice biljee dvoznamenkasti pad BDP-a ili dvoznamenkastu stopu nezaposlenosti. Tekua duboka recesija na odreeni nain zaokruuje dvadesetogodinje razdoblje u kojem su bive socijalistike republike prele put od prvobitne akumulacije do ekonomske krize, te tako iskusile razliite aspekte kapitalistikog naina proizvodnje. U tom pogledu je zanimljivo pogledati dvije zemlje poput Hrvatske i Slovenije ije su se tranzicijske putanje, usprkos slinosti poetnih pozicija, kretale u gotovo suprotnim smjerovima, da bi se potom opet susrele u tekim uvjetima kapitalistike krize. U proteklom je razdoblju postalo ve uobiajeno da se na Sloveniju gleda kao na priu o uspjenoj tranziciji; donedavno su i ekonomske statistike podravale takvo gledite. U hrvatskom se pak tranzicijskom razdoblju osrednjost uestalo smjenjivala kriznim momentima, stoga nije udno to je kriza razotkrila razmjere osakaenosti ekonomske strukture koja se gradila posljednja dva desetljea. No, kako je zadnjih
106

MISLAV ITKO

godina i Slovenija ula u najdublju krizu od proglaenja neovisnosti, ne moe se zaobii injenicu da uredna restauracija kapitalizma ne osigurava i udobnu egzistenciju u kapitalizmu. Upravo suprotno, budui da je rije o iznimno dinaminom politiko-ekonomskom sustavu, u kojem rast produktivnosti i proizvodnja bogatstva moe postojati usporedno s poveanjem nesigurnosti i rastom siromatva, u narednim e godinama postati jasno, osobito ako se kriza 2007-09. paljivije promotri, kako tranzicijske bolesti ne moraju biti iskljuivo vezane za tranziciju, nego se, izgraenosti trita i institucija usprkos, mogu pojaviti u bilo kojem stadiju kapitalistikog razvoja. SKICA PRVOBITNE AKUMULACIJE KAPITALA: HRVATSKA VS. SLOVENIJA Javni dug, pie Marx u 24. poglavlju Kapitala I, postaje jednom od najenerginijih poluga prvobitne akumulacije. Kao udarcem arobnog tapia nadahnjuje on neproizvodni novac stvaralakom snagom i tako ga pretvara u kapital, a da se uz to ne mora izlagati tegobama i opasnostima koje su nerazdvojne od plasiranja u industriju pa ak i od privatnog zelenaenja. (Marx, 1971: 539). Spomenuti navod ne sadri nikakav neopozivi uvid, ali je zato izuzetno prikladan kada se raspravlja o privatizaciji hrvatske ekonomije. Naime, ako na trenutak ostavimo po strani negativne makroekonomske pokazatelje i usmjerimo panju prema institucionalnoj dimenziji, vidjet emo da je u hrvatskom sluaju rije o izuzetno bankocentrinoj privredi u kojoj su ne-financijska poduzea, kuanstva i drava ovisni o bankarskom sektoru do mjere u kojoj svaka nestabilnost tog sektora ima trenutne uinke na ostale dijelove ekonomije. Nije potrebno posebno napominjati kako privilegirana pozicija bankarskog sustava ne povlai za sobom nikakve zakljuke o nainu na koji je strukturirana sama bankarska industrija. Pokazatelji govore o rastu razine koncentracije, dakle o kretanju prema oligopolnoj strukturi, ali iz mjera koncentracije nije mogue nedvosmisleno suditi o snazi konkurencije (Kraft, 2007). Za razmatranje pitanja privilegirane pozicioniranosti bankarskog sektora potrebno se vratiti na poetak restauracije kapitalizma. Kako je naznaeno na poetku, tranzicija financijskog sektora, kao i privatizacija uope, odreena je tzv. pretvorbom drutvenog vlasnitva u dravno vlasnitvo. Proces pretvorbe opravdan je posve neutemeljenom kritikom instituta drutvenog vlasnitva. Ocjena kako drutveno vlasnitvo ne predstavlja legitimni pravni institut omoguila je, uz dodatnu korist uklanjanja bilo kakve mogunosti radnikog upravljanja poduzeem, stvaranje dravnog portfelja ex nihilo. Budui da proces privatizacije nije imao iskljuivo funkciju smanjenja dravnog udjela u ekonomiji, kao to je to sluaj u zemljama naprednog kapitalizma, nego je takoer morao istodobno
107

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

stvoriti trine aktere, jasno je da je ostalo mnogo prostora za manevar izmeu dravnog fonda za privatizaciju (HFP) te nove poduzetnike klase blisko povezane s dravnim institucijama. Banke su ve na samom poetku zapale u probleme, koji su jednim dijelom povezani s njihovom ulogom u privatizaciji, a drugim s potekoama pri promjeni monetarnog reima. Potonji se problem ogledao u pitanju osiguranja stare devizne tednje i nenaplativim potraivanjima banaka iz starog sustava. Taj je problem bila prisiljena rijeiti drava izdavanjem obveznica i pretvaranjem stare devizne tednje u javni dug. Nadalje, banke su sudjelovale kao kreditor u procesu privatizacije koji je obilovao nainima stjecanja od kojih se suvremena poduzetnika elita esto eli post festum ograditi, iako je rije o uincima konkurencijskog mehanizma u specifinim uvjetima izostanka regulacije. Postupci privatizacijske igre su dobro poznati, od tzv. menaderskih kredita kojima su kupovana poduzea na osnovu sredstava drugih poduzea koja su takoer kupljena putem kreditnog zaduivanja, do unitavanja poslovnih jedinica s namjerom spekulacije zemljitem i nekretninama. Zbog toga je sudjelovanje u privatizaciji za bankarski sektor bio put prema insolventnosti ispunjen poveanjem rizinih kredita u aktivi banaka. Posljedino je drava 1991. i 1992., kako navodi Jankov, u cilju stabilizacije bankarskog sustava odreenim poduzeima donirala obveznice kojima su ona mogla otplatiti svoje obveze prema bankama. Meutim, to nije rijeilo probleme bankarskog sektora koji je u kaotinim uvjetima nastavio sa istom ili slinom poslovnom praksom do erupcije bankarske krize 1998. godine. Budui da nisu poduzete dodatne mjere kao to su smjenjivanje uprave i vlasnika, sprjeavanje daljnjeg kreditiranja loih dunika, smanjenje trokova poslovanja, formiranja posebnih jedinica za naplatu loih kredita... Banke koje su bile prije loe nastavile su raditi loe. (Jankov, 2000: 3) Naravno, do navedenih promjena nije moglo doi budui da bi se na taj nain ugrozili materijalni interesi aktera koji su drali kljune pozicije u procesu prvobitne akumulacije. Jo vanije elemente za razumijevanje tranzicije financijskog sektora spominje Gordan Drui u svojoj analizi bankovnog sektora (Drui, 2001. i 2004.). Banke su, naime, osim uloge kreditora imale i ulogu aktivnog igraa u samom privatizacijskom procesu. One su iskoristile mogunost koja se otvorila pretvaranjem stare devizne tednje u javni dug da sredstvima poreznih obveznika sudjeluju u preuzimanju poduzea i drugih ekonomskih jedinica poput hotela i trgovakih lanaca (to se prikladno ogleda u ranije spomenutom Marxovom navodu). To je znatno povealo vrijednost portfelja banaka, i privuklo strane investicije upravo u taj sektor kao to pokazuju podaci o vlasnikoj strukturi banaka u Hrvatskoj. Uinke dvostruke uloge banaka u procesu privatizacije Drui opisuje u est toaka koje se mogu saeti na sljedei nain: 1. Banke su rizinim financiranjem i vlastitim sudjelovanjem u privatizaciji ostavile poduzea bez kreditnih sredstava za investicije u odravanje ili proirenje
108

MISLAV ITKO

postojee proizvodnje. Investicije ispod razine amortizacije dovele su do 71% stupnja otpisanosti postrojenja i opreme u 1998. godini, odnosno do vrlo niskog stupnja njegove proizvodne sposobnosti (Drui, 2004: 79); 2. U kontekstu restriktivne monetarne politike financijska su ulaganja banaka uzrokovala neravnoteu ponude i potranje novca i time doprinijele rastu realnih kamatnih stopa; 3. Rizinost kredita upisanih u aktivu banaka funkcionirala je kao dodatni motiv za rast kamatnih stopa; 4. Gubici proizali kao rezultat rizinog poslovanja u jeku prvog vala privatizacije utjecali su na razliku izmeu aktivne i pasivne kamate, to je bila strategija banaka kojom su nastojale pokriti gubitke i ostvariti profit, uz kolateralnu tetu izvlaenja novanih sredstava iz sektora poduzea u bankarski sektor; 5. Visoke su kamatne dodatno doprinijele nelikvidnosti ne-financijskih poduzea, tjerajui mnoga u steaj i likvidaciju. Posljednja toka Druievog popisa je najznaajnija jer se odnosi na sanaciju banaka nakon krize bankarskog sustava 1998. godine i nove dravne injekcije likvidnosti u sustav. ini se da je to kljuna toka tranzicije, nakon koje je uslijedila konsolidacija, a zatim i prodaja banaka u dravnom vlasnitvu, to e, ako uzmemo u obzir nezavidan poloaj ne-financijskih poduzea, kuanstava i drave, dalekoseno odrediti strukturu hrvatske ekonomije u narednom desetljeu. Treba spomenuti da je drava krenula sa sanacijom najznaajnijih banaka jo 1996. godine. U toj je operaciji 55% rizinih plasmana prebaeno na Dravnu agenciju za osiguranje tednih uloga i sanaciju banaka, izvrena je dokapitalizacija, te su ponitene stare dionice, iako e pripreme za privatizaciju ozbiljno zapoeti 1999. angairanjem inozemnih savjetnika za privatizaciju (Jankov, 2000: 4). Rezultat krize bankarskog sustava bio je i smanjenje broja operativnih banaka. Proces ienja bankovnog kapitala obuhvatio je likvidaciju dvadeset banaka i tedionica od poetka 1998. do kraja 2001. godine. Fiskalne trokove razliitih etapa sanacije banaka u razdoblju od 1991. do 1998. Jankov procjenjuje na 31% godinjeg BDP-a (Jankov, 2000: 7). Naizgled paradoksalno, visoki trokovi sanacije jednog sektora ekonomije ija je udbeniki definirana funkcija olakavanje pristupa novanom kapitalu u svrhu investiranja u proizvodnju, nije pripomogla rastu proizvodnje i zaposlenosti. Nakon prvog desetljea privatizacije, poduzea se pokazuju kao suvie rizini klijenti, stoga su se banke okrenule kreditiranju drave i osobito stanovnitva za koje su procijenili da je rizik neplaanja manji uz vie prosjene kamatne stope. Nema sumnje da se banke u drugom desetljeu tranzicije ponaaju ekonomski racionalnije, odnosno da nastoje maksimizirati prihode uz to manje trokove. No, snaga njihove pozicije i strateki imperativi u sadanjosti definirani su institucionalno-politikim okvirom koji se formirao u protekla dva desetljea. U povijesti ekonomske analize, Rudolf Hilferding je 1905. u studiji Financijski kapital razradio model odnosa banaka i poduzea, u kojem se poduzee nalazi u sve veoj potrebi za investicij109

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

skim kreditima to kapitalistika proizvodnja vie napreduje i postavlja vee zahtjeve u pogledu investicija u fiksni kapital. Jedna je od implikacija spomenutog modela razvoj jednosmjerne ovisnosti industrije o novanom kapitalu banaka kako se trokovi ulaska u privrednu granu budu poveavali paralelno s poveavanjem investicijskih trokova. Iako je Hilferdingova analiza ponudila nove uvide, primjerice u analizi dionikog kapitala, sama je teza o financijskom kapitalu kao spoju industrijskog i bankarskog sektora pod vodstvom potonjeg esto kritizirana, budui da su ne-financijska poduzea i korporacije u zemljama naprednog kapitalizma pokazala sposobnost da financiraju investicije putem zadrane dobiti, te sve ekstenzivnijim sudjelovanjem na financijskim tritima. Ipak, neki aspekti Hilferdingovog modela zadravaju odreenu vjerodostojnost kad je rije o otvorenim ekonomijama u kojima je sektor poduzea neposredno suoen s meunarodnom konkurencijom, a nedostaju drugi izvori financiranja. U Hrvatskoj doista manjka drugih izvora financiranja, financijska su trita slabo razvijena, te su poduzea po prirodi stvari upuena na bankovne kredite. Bankocentrinost sustava proizvod je historijske putanje koja je rezultirala posebnom vrstom tranzicijske deindustrijalizacije. Eksproprijacija stanovnitva kroz pretvorbu, uz ukupnu makroekonomsku politiku utemeljenu prema skupu politika poznatih pod nazivom structural adjustment programs, ostavili su sektore poduzea i stanovnitva izmeu ekia meunarodne konkurencije i nakovnja antiinflacijskog programa i restriktivne fiskalne politike. Mala emisija korporativnih obveznica govori o slabosti poduzea koja ostaju vezana za samo jedan oblik vanjskog financiranja (Milo, 2004), kao to rast zaduenosti stanovnitva upuuje na nemogunost pokrivanja trokova iz tekueg dohotka (plaa i nadnica). U pogledu same makroekonomske politike, mnogi su analitiari upozoravali i dokumentirali neodrivost ekonomske politike kojom se obrana teaja i borba protiv inflacije vodi prodajom dravne imovine, pritiskom na radnika prava, uz nova zaduivanja kojima su se pokrivali tekui deficiti. (v. Baleti, 2001. i Domazet, 2009.) Kako smo ve naglasili politiko-ekonomska analiza kapitalistikog naina proizvodnje upuena je zbog prirode agregatnih kategorija na nacionalnu ekonomiju kao na primarnu jedinicu analize. Kategorije nacionalnog raunovodstva koje su proizale iz kejnzijanskog pristupa ekonomiji ostale su na snazi ak i nakon odbacivanja teorijskih uvida tog pristupa pri formiranju i voenju ekonomske politike (Bryan, 2001). Ipak, u nekim dijelovima drutvenih istraivanja poput analize financijskih trita jasno se naznauje ogranienost nacionalne perspektive pri pokuaju razumijevanja suvremenih ekonomskih fenomena. Jednako tako, u marksistikoj je tradiciji naglaena mnogostrukost uinaka koju, primjerice, odreena ekonomska politika moe imati na razliite slojeve stanovnitva. Problem ekonom-

110

MISLAV ITKO

ske tranzicije, osobito ako ga se ispravno razumije kao proces kapitalistike restauracije, takoer prua otpor jednoobraznom procjenjivanju uspjenosti usporedbom pojedinih ekonomskih kategorije po razliitim zemljama. Stoga ni uobiajeno razlikovanje izmeu ok-pristupa i postupnog uvoenja trinih elemenata ne moe biti osnova za komparativnu analizu tranzicije, ve se mora voditi rauna o poetnim pozicijama i tradicijama kojima je odreen ukupni odnos kapitala i rada. Putanje Slovenije i Hrvatske su usporedive utoliko to su obje republike do 1991. bile lanice iste socijalistike federacije. I dok se Hrvatska uklapa u program uvoenja kapitalizma utemeljenog na privatizaciji, liberalizaciji kretanja kapitala i antiinflacijskoj politici, koji je prihvatila veina zemalja jugoistone Europe, Slovenija je formirala svoj put u kapitalistiku privredu u velikoj mjeri neovisno od prevladavajue doktrine koju su promicale meunarodne financijske institucije i mnogi ugledni ekonomisti. Tranzicijska je depresija u Sloveniji trajala samo tri godine, od 1991. do kraja 1993. kada nastupa period rasta koji e trajati due od jednog desetljea. Nije potrebno posebno naglaavati da Slovenija nije izbjegla neizvjesnost i nestabilnost kakvu su iskusile sve tranzicijske zemlje, te da je prvo razdoblje obiljeeno negativnim kretanjem ekonomskih pokazatelja. Inflacija i pad privredne aktivnosti snano su pogodili slovensku ekonomiju, dok su visoke stope nezaposlenosti ostale prisutne i u razdoblju nakon 1993. godine. U vrijeme dok Slovenija jo nije bila lanica MMF-a, provedena je monetarna reforma, uvedena je nova valuta te formiran plutajui teaj. Slovenija se pri tome, kako saima Davorin Kraun, okoristila neobinim spletom dogaaja: Sve su druge tranzicijske zemlje provodile monetarne reforme uz asistenciju MMF-a uvoenjem currency board i fiksiranjem deviznog teaja. Jedini je razlog za izuzee Slovenije iz toga koncepta u to vrijeme bio to to se Slovenija kao nelanica nije mogla osloniti ni na kakvu podrku MMF-a. Ali poslije kada se taj koncept pokazao uspjenim, vie nije bilo razloga za njegovo mijenjanje. Svakako je koncept Slovenije u monetarnoj reformi radikalno odstupao od svih drugih tranzicijskih zemalja. (Kraun, 2005) Nakon to je nova valuta tolar uspjeno zamijenila jugoslavenski dinar, Slovenija je postupno poela stvarati devizne rezerve to je dodatno stabiliziralo tolar (u stvari, zbog stvorenih vikova Banka Slovenije morala je braniti valutu od aprecijacije). Rasprave o najbezbolnijem nainu uvoenja kapitalistikog trita bile su u sreditu pozornosti poetkom devedesetih, te su iznjedrile dva koncepta Korze-Mencinger-Simonetijev i Sachs-Peterle-Umekov. Prvi je inzistirao na postupnoj i decentraliziranom stvaranju privatnog vlasnitva, dok je drugi zagovarao masovnu i centraliziranu privatizaciju (Mencinger, 2007). Konani Zakon o pretvorbi drutvenog vlasnitva donesen 1992. godine, bio je kombinacija razliitih elemenata. Prema Mencingerovim rijeima, kombinirao je u sebi elemente postupnosti i decentralizacije (to je umanjivalo mogunost arbitrarne upotrebe dravne moi u procesu stjecanja vlasnitva),
111

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

zajedno s elementima vauerske privatizacije. Dugo razdoblje pripreme zakona, kao i njihov sadraj omoguili su Sloveniji da izbjegne najsirovije uinke privatizacijskog procesa kakvi su se mogli vidjeti u susjednoj republici, sprjeavajui brzu koncentraciju vlasnitva u rukama nekolicine, tako da je vlasnika struktura poduzea pokazivala neobino visok udio kuanstava, uz nezanemariv udio dravnog vlasnitva i nakon 2000. godine, kada je prvi dio privatizacije ve bio obavljen. U pogledu samog financijskog sektora, istodobna pretvorba banaka i poduzea uz povoljnu ekonomsku situaciju uklonila je mogunost dominacije bankarskog sektora i paralelne atrofije industrijskih poduzea. Sanacija banaka obavljena je tokom 1993. i 1994. godine, pretvaranjem stare devizne tednje u javni dug. Meutim za razliku od veine tranzicijskih zemalja, dvije najvee banke NLB (Nova ljubljanska banka) i NKBM (Nova kreditna banka Maribor) ostale su u dravnom vlasnitvu, to ini jo jednu posebnost Slovenije kao jednine zemlje koja nije u kratkom roku rasprodala svoj bankarski sektor. Neortodoksnost slovenskog pristupa moe se nai u gotovo benevolentnom pristupu inflaciji, ali takoer i u zanimljivom detalju kojega navodi Kraun, a to je ubrzan rast realnih plaa za 11,3% u 1993., i zatim za 6% u 1994. godini, to se poklapa sa stopama privrednog rasta koje je Slovenije ostvarivala u razdoblju od 1993. do svjetske ekonomske krize. Bilo bi pretjerano tvrditi, zakljuuje Kraun, da je ba ekspanzija plaa omoguila oivljavanje na poetku 1993. i da je glavni razlog za uspjean rast Vladin promaaj pri pokuaju kontrole rasta plaa. No ipak je ba plaama mogue pripisati ulogu jednog od pokretaa ekonomske aktivnosti. (Kraun, 2005: 154). Kejnzijansko otvaranje temeljeno na odravanju postojee ekonomske aktivnosti putem rasta domae potranje, svakako je bilo protivno ekonomskoj logici koju su zastupale meunarodne financijske organizacije, i redovito bez dodatnih pitanja prihvaale vlade pojedinih zemalja. Jedna je od pogodnosti modela strukturne prilagodbe to to ne mora postojati liberalno osvijetena politika elita. Tako emo teko pronai ijednu hrvatsku vladu koja bi se prema vlastitom samorazumijevanju opisala kao protrina vlast posveena privatizaciji i irenju trinog natjecanja. U tome se ogleda snaga neoliberalnog programa, to je dovoljno ugraditi neke elemente strukturnih prilagodbi u ekonomsku politiku zemlje, i ostali e elementi doi po inerciji, osobito ako je rije o malim i otvorenim ekonomijama. TRANZICIJSKI POUAK ZA LJEVICU ak i ako se iz ovog nepotpunog prikaza moe zakljuiti kako je Slovenija na uspjeniji nain prola kroz Skile i Haribde tranzicije, to nam ne bi trebalo odvratiti panju od injenice kako je, prema Mencingerovim rijeima, glavnina socijalnih trokova u Sloveniji pala na teret sredovjenih industrijskih radnika
112

MISLAV ITKO

(Mencinger, 2002: 399). Jo vanije, sam predmet istraivanja politike ekonomije tranzicije, ne moe biti sam proces tranzicije, budui da je on prema pretpostavljenoj definiciji samo jedna etapa kapitalistikog razvoja. Veoma je est sluaj da se u strunom diskursu tranzicija pojavljuje kao predmet sui generis, koji zatim zadobiva vlastiti akademski ivot opisujui restauraciju kapitalizma u terminima natjecanja izmeu pojedinih drava s ciljem ulaska u Europsku uniju. Kriza koja je pogodila drave jugoistone Europe pokazuje da tranziciju ne ini ireverzibilno kretanje, ve je rije o kompleksnom socioekonomskom procesu kojeg meunarodna kapitalistika dinamika moe opozvati u svakom trenutku. Slovenija moe posluiti kao dobar primjer za gorenavedenu tvrdnju. Pribliavanjem Europskoj uniji, ona je bila primorana uvesti odreene promjene u cilju zadovoljenja kriterija iz Maastrichta koje su naruile njezinu dotadanju politiku i izazvale negativne trendove u privredi. S padom gospodarske aktivnosti uslijed krize uslijedio je rast javnog duga Slovenije, odnosno dolazi do problema drave da financira tekue izdatke bez uvoenja novih poreza. Unutranje zaduivanje bi vjerojatno dovelo do crowding-out efekta s obzirom na potrebe znatno zaduenih poduzea i stanovnitva. Ono po emu se Slovenija razlikovala od drugih zemalja jugoistone Europe bila je razmjerno uravnoteena platna bilanca, koja se preokrenula u deficit tekueg rauna tokom, kako ga Mencinger naziva, Janinog razdoblja, dakle od 2004. godine. Istovremeno s rastom zaduenosti stanovnitva, zbog niskih kamatnih stopa porasla su u istom razdoblju ulaganja u razliite investicijske fondove koji su obeavali visoke prihode, to se ulagaima poetkom svjetske recesije vratilo kao bumerang; ak ako banke i nau dodatna sredstva koja nisu iskoritena za igre na financijskom tritu, ostaje pitanje hoe li slovenski trgovaki partneri takoer pogoeni krizom biti u stanju odravati zadanu razinu potranje (Mencinger, 2009: 10). Nema sumnje da periodike krize koje pogaaju kapitalistiki nain proizvodnje ine budunost nesigurnom, te svaka tranzicijska zemlja moe u bilo kojem trenutku ponovno iskusiti ekonomsku i politiku depresiju ranih dana tranzicije. Problemi s kojima se susree diskurs ljevice prilikom pokuaja analize tranzicije ne razlikuju se bitno od problema koji se javljaju prilikom svakog pokuaja djelovanja na razini pojedine nacionalne ekonomije. U najkraim crtama, problem za suvremenu ljevicu se sastoji u tome to ona, s jedne strane, prema vlastitom razumijevanju mora biti internacionalni politiki projekt, dok s druge strane, ukoliko ne eli biti samo ideja, mora intervenirati na razini zadane politike pragmatike koju u ekonomskom smislu odreuju kejnzijanske agregatne kategorije. Ona, dakle, mora osim kritike analize, ponuditi i odreena rjeenja na onoj razini na kojoj se dogaa reprodukcija radne snage. Naivni pragmatizam socijaldemokracije treeg

113

TRANZICIJA FINANCIJSKOG SEKTORA U HRVATSKOJ I SLOVENIJI

puta, koji je istovremeno prihvatio zadani okvir nacionalnih drava kao podruja djelovanja i nesvjestan implikacija preuzeo kategorijalni aparat ortodoksne neoklasine ekonomike, u kratkom se vremenu potpuno uklopio zadani doktrinarni okvir koji zastupa tezu da trita donose optimalne ishode, te da se politika moe svesti na administrativno upravljanje. to se tie kejnzijanskih kategorija na kojima se gradi nacionalno raunovodstvo, one mogu biti do odreene mjere korisne za analizu, ali i za formulaciju odreenih prijedloga koji mogu trenutno poboljati poloaj radnika i zaposlenika ukoliko se pravilno razumije opseg i sadraj pojedinih kategorija. Sama kejnzijanska, odnosno post-kejnzijanska teorija u nekim se aspektima, osobito kad je rije o teoriji novca i analizi financijskih trita, nadopunjuje ili ulazi u produktivan dijalog s marksistikom ekonomskom teorijom. No, ini se da nam tranzicijsko iskustvo govori kako nijedan skup teorema ili prijedloga za ekonomsku politiku ne moe zamijeniti uvoenje demokratskog odluivanja u sferi ekonomije.

114

MISLAV ITKO

LITERATURA
Aglietta, Michel i Orlan, Andr (2007) Novac izmeu sile i povjerenja, Zagreb: MATE. Bryan, Dick (2001) Global accumulation and accounting for national economic identity, Review of radical political economics, 33 (2): 57-77. Baleti, Zvonimir (2001) Pogrena koncepcija stabilizacije, Ekonomika/Economics 8 (1): 43-56. Domazet, Tihomir (2009) Hrvatska ekonomska politika i geoekonomika, Ekonomika/ Economics, 16 (2): 337-372. Drui, Gordan (2001) Bankarski sustav, Ekonomski pregled, 52 (3-4): 293-313. Drui, Gordan (2004) Hrvatska obratnica stanje i perspektive hrvatskog gospodarstva, Zagreb: Golden Marketing. Hilferding, Rudolf (1981) Finance capital, London & Boston: Routledge & Keagan Paul. Jankov, Ljubinko (2000) Problemi banaka: uzroci, naini rjeavanja i posljedice, P-2, Hrvatska narodna banka. Ellerman, David (1992) Property and contract in economics: The case for economic democracy, Cambridge MA: Basil Blackwell Inc.. Kraun, Dalibor (2005) Tranzicija, stabilizacija i ekonomski rast: iskustvo Slovenije, Ekonomski pregled, 56, (3-4): 145-162. Kraun, Dalibor (2006) Keynesianski elementi v slovenski tranziciji. NG, posebna tevilka 2006. Kraft, Evan (2007) Kolika je konkurencija u hrvatskom bankarskom sektoru? I-19, Hrvatska narodna banka. Lapavitsas et al (2010a) Eurozone crisis: Beggar thyself and thy neighbour, RMF Occasional report, http://researchonmoneyandfinance.org/ media/reports/eurocrisis/fullreport.pdf, datum posjete: 29.8.2010. Lapavitsas et al (2010b) The Eurozone: Between austerity and default. RMF Occasional report, http://www.researchonmoneyandfinance.org/ media/reports/RMF-Eurozone-Austerity-andDefault.pdf , datum posjete: 20.9.2010. Marx, Karl (1971) Kapital I-III, Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod. Mencinger, Joe (2002) The benefits of ignoring IMF, Ekonomski pregled, vol.53, (3-4): 391-403. Mencinger, Joe (2007) Privatization in Slovenia, www.pf.uni-lj.si/media/mencinger. privatization.pdf, datum posjete: 21.9.2010. Mencinger, Joe (2009) Kako smo prili, kjer smo?, http://www.pf.uni-lj.si/media/mencinger. kdaj.smo.skrenili.pdf, datum posjete: 21.9.2010. Milo, Danijela (2004) Perspektive razvoja hrvatskog trita korporacijskih obveznica, Financijska teorija i praksa, 28 (49): 417-434. Padjen, Ivan (1984) Kritika politekonomskog i graanskopravnog poimanja vlasnitva, Pravo i drutvo, br.4 (1983-84): 33-79.

115

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

MILO JADI

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

APSTRAKT: Rad pokuava da ocrta dosadanje karakteristike transformacije postsocijalistikih gradova, kao i da pokae da se teret kapitalistike akumulacije u svim (pa i u postsocijalistikim) gradovima strukturno pomera na slojeve stanovnitva sa najmanje politike moi to proizvodi nove vidove represije. Drugim reima, strateki pristupi razvoju gradova se neretko zasnivaju na praktikovanju politike sile prema marginalizovanim grupama; sve je uoljivije da mehanizmi urbane politike nastavljaju da dovode do porasta drutvenih nejednakosti i socio-prostornih iskljuenosti. Strategije poput partnerstva javnog i privatnog sektora, upotrebe socijalnog i kulturnog kapitala lokalnih zajednica i ostalih urbanih aktera, kao i koncept socijalno odgovornog preduzetnitva evidentno ne doprinose reavanju navedenih generalnih problema ni u razvijenijim zemljama, pa se postavlja pitanje opravdanosti njihove implementacije u gradovima nekadanjeg realno postojeeg socijalizma. Takoe, izvesna panja posveena je i problemima sa kojima se u ovim gradovima suoavaju, za sada relativno slabani, pokuaji pruanja otpora brutalnoj logici profita koja dovodi do sveopte komodifikacije prostora i ivota u njemu. Jedan od zakljuaka koji e biti predloen jeste da pritisak globalnog kapitala i meunarodnih institucija, a u kontekstu (relativnog) slabljenja moi nacionalnih drava, posebno pogaa (polu)periferne gradove Istone Evrope. To dovodi do situacije u kojoj samo izuzetna ideoloko-politika konfuzija tranzicionog perioda, za sada, spreava radikalno preispitivanje stava o mranoj totalitarnoj prolosti i svetloj i neupitnoj posttranzicionoj budunosti kao i dovoenje u pitanje legitimnosti samih demokratskih promena. KLJUNE REI: neoliberalizam, urbanizam, socijalizam, postsocijalistiki grad, tranzicija, transformacija, kapitalizam

116

MILO JADI

UVOD: NEOLIBERALIZAM SVUDA Za ogledni primjer uzeli smo gradski prostor kao paradigmatski sluaj neoliberalnih strategija i otpora istima. To nije jedini mogui nain da se praksa neoliberalizma dovede u pitanje, no nama se barem ini to je vjerojatno najbri put da se u cjelini sagledaju divergentne strategije neoliberalizma (Milat, 2008: 11) Modernistiki koncepti grada blagostanja i socijalistikog grada, koji su provizijom socijalnih servisa decenijama pokuavali da ublae odnosno prevaziu napetosti na relaciji rad-kapital, dospeli su u krizu krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, sa poecima transformacije globalnog ekonomskog sistema iz fordizma u postfordizam. Ubrzo, dolazi do neoliberalnog udara retrogradne promene logike razvoja i porasta nejednakosti u nainu proizvodnje i raspodele, to je rezultiralo destrukcijom kako socijalistikog projekta na Istoku, tako i dekonstrukcijom socijalne drave blagostanja na Zapadu. Pritisak trinih sila i konzervativne politike od tada neprekidno proizvodi globalne rizike, svakovrsne krize i sveoptu nesigurnost. Neoliberalna urbana politika, voena procesima privatizacije i deregulacije, bitno menja principe regulisanja urbane ekonomije, dovodei do otvaranja ka privatnom sektoru i trinim principima poslovanja i u domenu javnih usluga. Urbana politika vie ne tei tome da vodi ili regulira smjer ekonomskog razvoja, nego prije da se uklopi u tokove koje je trite ve stvorilo u potrazi za najveim profitom, bilo neposredno, bilo u obliku poreznog prinosa (Smith, 2008: 77). Nova urbana politika u takvom kontekstu postaje primarno fokusirana na stvaranje pogodnosti u cilju privlaenja kapitala; ona vie nema za cilj prevazilaenje drutvenih nejednakosti u prostoru jer su one neophodne za kapitalistiki sistem i njegovo funkcionisanje. Neoliberalni model zaista postaje globalan u poslednjoj deceniji prethodnog stolea, nakon kolapsa reima realno postojeeg socijalizma. Od tog se momenta neoliberalne gospodarske mjere oslanjaju na ve postojei neujednaen nivo razvoja svjetskih regija i drutava, te se time ionako ve velika razlika u bogatstvu naroda samo jo vie produbljava. Faktika sloboda prometa roba i kapitala za ta se zalau zagovornici neoliberalizma ne dovodi i do slobode kretanja ljudi. Dapae, deklarativna sloboda izbora za mnoge je ljude svedena na izrabljivaki rad koji nije dostatan ni za zadovoljenje elementarnih potreba, ak niti u zemljama bogatog Sjevera (tzv. working-poor fenomen). Za elite pak nov nain upravljanja ekonomijom donosi ekstraprofite (...) (Milat, 2008: 14)
117

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

Neoliberalizacija je na sutinski slian nain pogodila i zapadna drutva razvijenog kapitalizma i zemlje biveg Istonog bloka. Drugim reima, izostanak geografskih razlika unutar neoliberalnog svetonazora (Hackworth, 2008: 93), izmeu ostalog, moda dovodi u pitanje i (daljnu) upotrebu pojma postsocijalistikog grada kao idealnog tipa. U tzv. postsocijalistikim gradovima odavno su prisutni skoro svi aspekti neoliberalizacije (sveopta privatizacija, nestanak ili rapidno ugroavanje javnih prostora, insistiranje na partnerstvu privatnog i javnog sektora, upletenost u globalni sistem finansiranja putem zajmova i kredita, itd). S druge strane, procesi transformacija ovih gradova pod sloenim meudelovanjem slinog institucionalnog i prostornog naslea, niskog stepena posveenosti politikim, ekonomskim i institucionalnim reformama u oblasti urbane politike i primarnosti strategija usmerenih na privlaenje potrebnog nivoa stranih investicija (...) (Petrovi, 2009: 255) su zavreni ili se privode kraju ili nisu ni bili neto to ih razlikuje od zapadnih gradova. Postsocijalistika tranzicija je u tom smislu verovatno prevazien okvir analize bivih dravno-socijalistikih gradova, a tzv. postsocijalistiki grad se moe shvatiti samo kao podvrsta neoliberalnog grada. MRANA PROLOST, SVETLA BUDUNOST, VEITA TRANZICIJA? Tranzicija, dakle, jeste privremena etiketa koju bi trebalo koristiti sve dok takvi sistemi bezbedno ne dosegnu neki poznati tip drutva. (Pikvens, 2005: 357) Jasno je da su istraivai drutvene stvarnosti uvek imanentni temi koju istrauju, oni imaju svoju poziciju u drutvu i upleteni su u drutvene odnose, stoga: njihovo znanje nije neutralno, tj. neutralno znanje ni ne postoji; pitanje je s koje pozicije razmiljamo i na ijoj smo strani. (Grad postkapitalizma, 2010: 42-43). To se jasno vidi na primeru istraivanja i kvalifikovanja dravno-socijalistikih poredaka i procesa restauracije kapitalizma u naim regionima iji smo svedoci decenijama unazad. Ipak, mogue je uslovno se sloiti oko nekih jasnih empirijskih injenica, a ostaviti po strani njihova tumaenja i vrednovanja. U izvesnom smislu, o kraju socijalistike urbane politike moe se govoriti kao i o konanom kraju modernistikog projekta () a o postsocijalistikim urbanim okolnostima kao tipino postmodernim u pogledu diverzifikacije aktera (Petrovi, 2009: 55)

118

MILO JADI

Socijalistiki grad je pre svega bio industrijski grad grad kojim je dominirala masovna industrijska proizvodnja, organizovana od strane velikih dravnih ili drutvenih preduzea. Karakterisalo ga je dravno vlasnitvo nad graevinskim zemljitem i znatnim delom stambenog fonda, kao i odbacivanje trinih mehanizama u nekim od stratekih sfera. Znaajan je bio razvoj socijalne infrastrukture; funkcionalizam i socijalni ciljevi su esto imali prednost u odnosu na profitnu logiku ili estetske principe to je rezultiralo viim nivoom socijalne sigurnosti i niim nivoom rezidencijalne segregacije, ali i manjim stepenom urbane diverzifikacije kao i pojavom podurbanizacije (visoke investicije u razvoj industrijske proizvodnje i nie investicije u infrastrukturu i potronju). Koncept podurbanizovanosti razvijen je da bi ukazao na daleko nii nivo koordinacije urbanizacije i industrijalizacije socijalistikih gradova u odnosu na kapitalistike. Neki autori smatraju da je upravo ta nasleena podurbanizovanost jedan od faktora koji je dravno-socijalistike gradove onemoguavao da preu u fazu postfordistike ekonomije, kao i da je nakon kolapsa sistema oteavao uklapanje u meunarodne mree kompetitivne globalne ekonomije, odnosno da je bio jedan od razloga to je ta integracija uglavnom rezultirala njihovim poluperifernim poloajem unutar svetskog kapitalistikog sistema. Stambeno pitanje je u socijalizmu (dodue kao i u kapitalizmu bar kada je u pitanju javno stanovanje) predstavljalo politiki projekat. Nova kolektivna stambena naselja, u drutvenom vlasnitvu, vremenom postaju preteno rezervisana za relativno privilegovane socijalne grupe tako da pravo na stan postaje jedno od spornih drutvenih pitanja. Stabilni porast urbanog stanovnitva je mahom poticao od imigranata sa sela koji nisu mogli tako lako da se nasele u gradu, ali im je kao kompenzacija tolerisano individualno stanovanje u privatnom vlasnitvu, preteno na obodnim podrujima gradskih aglomeracija. Rezultati brojnih istraivanja jo su odavno uoili da su nejednakostima u stambenoj sferi doprinosili i dravna i trina alokacija resursa. Grupe sa viim primanjima, viom strunom spremom, veom imovinom i viim nivoom potronje raspolau i boljim stanovima (Mandi, 1990: 88) Ipak, neka istraivanja u zemljama dravnog socijalizma su jo i u vreme uruavanja tih reima naglaavala da preputanje trinoj regulaciji ipak dovodi do veih nejednakosti. Naalost, u godinama koje su sledile, i veina je stanovnika imala prilike da se u to uveri uprkos nepromiljenoj i kratkovidoj euforiji koja je pratila procese privatizacije drutvenog stambenog fonda. Transformacija dravnog socijalistikog poretka ka onom u kojem svaki aspekt ivota karakterie otvorena i surova trina utakmica (a koji se i dalje u javnom
119

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

govoru retko naziva pravim imenom: kapitalizam) obeleena je, logino, dominacijom privatnog interesa nad javnim i novom organizacijom proizvodnje ivota u gradu koja je sada jasnije usmerena u interesu vladajuih slojeva. S tim u vezi, prve godine postsocijalistike transformacije donele su zanemarivanje urbanog planiranja, ak i odbacivanje dugoronog definisanja razvoja grada, a sve u cilju obezbeivanja dodatnih izvora preivljavanja novouspostavljenih reima. Neminovne posledice bile su oigledne: smanjenje kvaliteta i obima provizije javnog sektora i javnih prostora i porast socio-prostornih nejednakosti. Generalno, socijalna dimenzija urbane politike se tokom famoznog tranzicionog perioda zapostavlja pravo na rad, pravo na stan i jo mnoga prava koja bi se mogla podvesti pod pojam prava na grad deklarativno su prisutna, ali se brutalno zanemaruju, a problemi na koje se ta prava odnose bivaju prigueni terorom reakcionarnih etnikih prava ili apstraktnog ljudsko-pravakog diskursa. Ba kao i na Zapadu gde je privatizacija u stambenoj sferi rezultirala redistribucijom imovine u prilog viim slojevima drutva, kao i drastinim pogoranjem stambenih uslova marginalizovanog dela stanovnitva (Mandi, 1990: 85-86), tako je i privatizacija drutvenih/dravnih stanova u zemljama nekadanjeg realno postojeeg socijalizma, dugorono gledano, doprinela produbljivanju klasnih razlika koje su u novom sistemu legalizovane. Mada je privatizacija u stanovanju trebalo da simbolizuje poetnu uspenost ekonomske transformacije, omoguavajui da svi njeni uesnici (i drava i svi graani) navodno sebe percipiraju kao dobitnike tog procesa, ubrzo se, meutim, problem unitavanja drutvenog stambenog fonda poinje materijalizovati u sve ozbiljnijem obliku, pre svega kroz nedostatak dostupnih stanova. Deo paradoksa lei u tome to prostora za stanovanje ili bar prostora koji bi u to mogao da se lako pretvori verovatno ima dovoljno, ali nedostaju mehanizmi pravedne distribucije usled ideolokih reenja koja ne nameu nikakva ogranienja za gomilanje nekretnina u privatnim rukama niti ikakvu ozbiljnu drutvenu zatitu onih koji stradaju kao rtve tretiranja stana kao konkurentnog ekonomskog resursa umesto kao elementarnog ljudskog prava (imati krov nad glavom). U toj situaciji ne treba da udi drastian porast broja beskunika. Nove mere stambene politike su u narednim godinama usmeravane prevashodno na obezbeivanje stambenih kredita za pripadnike imunijih slojeva, dok su javni stanovi graeni veoma sporo, u ogranienom obimu i to uglavnom na perifernim lokacijama. Jedna od centralnih dimenzija transformacije postsocijalistikih gradova jeste nastanak i ekspanzija trita nekretnina trita koje na tako oigledan nain kri osnovna ljudska prava. Osim problema tehnike prirode (administrativne procedure, registri nekretnina, este promene zakonskih regulativa i tsl.) postsocijalistiki gradovi suoili su se sa kontroverznim pitanjem denacionalizacije konfi120

MILO JADI

skovane predratne imovine. Odgovor se inio lakim: restitucija! Ona je uglavnom i sprovoena, ponegde uz izvesne muke u vezi sa pogodnim modalitetima. Ipak, reavanje tih imovinsko-pravnih pitanja zavreuje mnogo vie panje od isto tehnike: shvatanja (ne)pravednosti (de)nacionalizacije, tj. tvrdnje o nunosti restitucije predstavljaju jedan od mitova na ijoj dekonstrukciji treba / je trebalo da radi savremena leviarska teorija i politika u postsocijalistikim gradovima. Naime, pitanje: kako tretirati otimainu otetog? moe da poslui kao dobra ilustracija ogranienja koje uspostavlja trenutno dominantna ekonomska logika ovaploena u odgovarajuim zakonskim reenjima koja onemoguavaju alternativne urbane prakse i politike akcije. Dok je socijalistiki grad vikove vrednosti ulagao u kolektivne stambene komplekse i razvoj industrije, danas se u gradu investira u individualno stanovanje i poslovne i oping centre. Trina logika tako stvara na gradskoj teritoriji izofreni miks suprotstavljenih novih luksuznih objekata i starih stambenih i industrijskih struktura. Gradnja novih poslovnih objekata ili pretvaranje starog stambenog u poslovni prostor esto imaju za posledicu izmetanje stanovnitva, podupirui tvrdnje nekih autora da se proces premetanja i akumulacija putem razvlaivanja kriju u sri procesa urbanizacije u kapitalizmu. (Harvey). Tako su u Beogradu samo u poslednje dve godine zabeleena tri upeatljiva ruenja romskih naselja: ienja zemljita ispod mosta Gazela i kraj sportsko-rekreativnog centra 25. maj, kao i brutalni dogaaji vezani za izgradnju luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa Belvil koji su postavili scenario za sva budua slina zbivanja.1 Osim to su ovi programi raseljavanja Roma ponovo otvorili pitanja inkluzije diskriminisanih manjina, kao i otvoreno pokazali relativnu nesolidarnost lokalnog veinskog ivlja,2 oni su bitni i jer su pokrenuli, barem u nekim aktivistikim krugovima u Srbiji, naelna pitanja legitimnosti takvih intervencija koje se vre u interesu krupnog kapitala.
1 Poslednji u nizu dogaaja (oktobar 2010.) intervencija u Vojvoanskoj ulici direktan je nastavak jedne od tri gorepomenute epizode i pokazuje da je pristup reavanju problema nelegalnih (klasina kvalifikacija buroaskog prava) i nehigijenskih (ovaj epitet, osim to je nabijen rasistikim prizvukom, potpuno je besmislen i u faktikom smislu) naselja verovatno definitivno utvren od strane gradskih vlasti, i to je jo gore, preutno prihvaen unutar veinske javnosti koja je uglavnom stabilno indiferentna po pitanju ovih incidenata. 2 Naime, prvo planirano susedstvo u koje je trebalo da Romi budu preseljeni novobeogradski blokovi (kolektivna stambena naselja iz socijalistike ere, sasvim solidnog kvaliteta) nije ih doekalo sa gostoprimstvom: formalni razlozi koji su navoeni (kontejneri /sic!/ u koje bi Romi bili smeteni oborili bi cene belakih stanova u susednim soliterima) mogu se na neki nain upisati u zapadnu tradiciju NIMBY pokreta sa srednjoklasnim zahtevima ouvanja postojeeg nivoa ivotnog standarda (NIMBY not in my backyard), mada su bile prisutne i odreene naznake rasistiki motivisanog odbijanja. Ono to je moda jo zanimljivije, jeste injenica da i na drugoj predvienoj lokaciji Romi nisu bili prihvaeni: re je o daleko skromnijem naselju (Ova) iji su itelji delom takoe pripadnici manjinskih etnikih grupa (rumunski starosedeoci).

121

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

Vremenom, neki razvojni projekti neoliberalnih postsocijalistikih gradova poinju da se realizuju kroz tzv. javno-privatna partnerstva. Novo gradsko preduzetnitvo diljem sveta karakterie upravo insistiranje na partnerstvu javnog i privatnog sektora pri emu, najee, ovaj prvi preuzima rizik a drugi u najveoj meri ubira korist. Rezultat je investiranje i privredni razvoj koji pekulie izgradnjom mesta, umesto da pobolja ivotne uslove na odreenoj teritoriji (Harvi, 2005: 211). Na ovu vrstu urbanih partnerstava se u gradovima biveg Istonog bloka gleda sa nekritikim odobravanjem i to je takoe jedan od mitova koje leviarske urbane studije treba da dovedu u pitanje: mit o neupitnoj uzajamnoj koristi na relaciji javni-privatni sektor (naroito ako se radi o projektima koji su toboe i od javnog interesa). Ovde bi bilo zanimljivo uputiti na Mitrainoviev koncept PROPASt privately-owned publicly-accessible space (typically organized around a specific theme) koji se odnosi na partnersku privatizaciju javnih prostora (PROPASt saradnja privatnog i javnog sektora skoro neminovno vodi u propast).3 S tim u vezi, valjalo bi uputiti izazov dominantnom miljenju strune a i ire javnosti: da li je problem regionalnog urbanog razvoja naroito kada se kao neminovnost prihvata upliv privatnog kapitala u najveoj meri u netransparentnosti razvojnih procesa, prljavom novcu (kao da postoji nekakav magini ist kapital), mitu i korupciji, nedostatku ili nedovoljnom kvalitetu javne rasprave? Pre e biti da se radi o naelnom problemu saradnje javnog i privatnog sektora, pogrenom pokuaju mirenja interesa kapitala i narodnog interesa. Da li je bitno ko je konkretni privatni investitor ili je problem u tome to je uopte u igri privatni preduzetnik sa svojim linim interesima, koji se u strukturnom smislu nikada ne mogu poklopiti sa interesima najire drutvene zajednice? Ne radi se tu samo o nepotovanju propisa i zakonskih procedura nego o samom karakteru fundamentalnih zakona i logici na koju oni primoravaju! Prosto, sve mogunosti promena zakonskih regulativa zarobljene su generalnim ekonomsko-pravnim okvirom, koji, kao i uvek i svugde, predstavlja volju vladajue klase i gotovo nita osim toga. Slino bi se mogao oceniti i pokuaj implementacije koncepta drutveno odgovornog poslovanja ije priznavanje i promovisanje navodno doprinosi kvalitetnijem funkcionisanju drutva, tj. smanjenju socijalne iskljuenosti i diskriminacije, poveanju socijalne pravde, zatiti zaposlenih i potroaa, kao i odgovornom odnosu prema lokalnoj zajednici i ivotnoj sredini. Ako bi se ak dobronamerno moglo progledati kroz prste iskrenoj ali utopijskoj elji za socijalnim skladom unutar kapitalistikog drutva koju gaje pojedini socijaldemokratski filantropi, teko da se moe progutati lepo upakovana sintagma odriva konkurencija kao osnov ekonomije oksimoron koji se ne dovodi u pitanje u okviru koncepta socijalno odgovornog preduzetnitva.
3 Za sugestiju zahvaljujem Ivanu Kucini, docentu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

122

MILO JADI

Uloga lokalnih vlasti postsocijalistikih gradova iscrpljuje se u stvaranju pogodnih uslova za investitore koji, osim u gorepomenutim graevinskim sadrajima, uestvuju i u izgradnji velikog broja oping molova, auto salona, benzinskih pumpi, lanaca brze hrane i slinih prostora potronje. U kontekstu opte socio-ekonomske situacije u zemljama biveg dravnog socijalizma, od kojih veina i posle dve decenije nije dostigla privredni nivo na kojem je bila u poslednjim godinama biveg sistema (koji se, tih godina, raspadao pod uticajem ekonomske stagnacije) tragikomina je injenica da lokalne vlasti predstavljaju otvaranje tih objekata kao indikator ultimativne socijalne i ekonomske modernizacije. Naravno, irenje npr. oping molova nije uslovilo nestanak neformalnih aktivnosti u trgovini, to na neki nain ukazuje na nove podele urbanog drutva u domenu potroakog ponaanja (Petrovi, 2009: 236) (npr. siromani delovi urbane populacije nemaju pristup luksuznim trgovakim mestima u centru grada, a mnoge hipermarkete je teko koristiti bez automobilskog prevoza). Promene na tritu nekretnina postepeno vode dualizaciji stambenog trita. Nasleeni nivo socijalne heterogenosti susedstva moe se smatrati samo ostatkom socijalistikog grada koji e verovatno vremenom nestati. Kolektivna stambena naselja graena u socijalistikoj eri predstavljaju veliki deo stambenog fonda u mnogim postsocijalistikim gradovima (ak 40-50%) (Petrovi, 2009: 240). Visok nivo standardizacije gradnje i relativno mali stanovi osrednjeg kvaliteta ine da ovaj stambeni model doivljava egzodus ekonomski potentnijih slojeva koji se lagano okreu mogunostima suburbanizacije zapadnog tipa ili gentrifikacijama centralnih gradskih podruja. Gentrifikacija se do 90-ih godina u gradovima irom svijeta, iako u razliitim razmjerama, razvila u kljunu urbanu strategiju gradskih uprava u suradnji sa privatnim kapitalom () Barem u tom pogledu neoliberalizam na prijelomu stoljea naznauje liniju konvergencije izmeu urbanih iskustava veih gradova u onome to se nekada nazivalo Prvim i Drugim svijetom (Smith, 2008: 76-77). Gentrifikacija kao globalna urbana strategija savren je izraz neoliberalnog urbanizma. Ona mobilizira individualne pretenzije na vlasnitvo putem trita koje podmazuju dravne donacije (Smith, 2008: 82). Jo jedna negativna pojava unutar postsocijalistikog grada: naselja koja dobijaju lou reputaciju, u kojima vrednost stanova opada, a poveava se koncentracija socijalnih slojeva koji se mogu smatrati postsocijalistikom potklasom: trajno siromani, izbeglice, nezaposleni, itd. To vodi postepenom formiranju depova urbanog siromatva pa i etnikih getoa: npr. u Bukuretu ima kvartova bez struje i vode jer graani mahom nemaju sredstava da plate ove usluge, stanovi su u tim naseljima jeftini jer niko ne eli da se tu naseli; ili: Budimpeta odreeni delovi centralnog gradskog podruja i nekadanja socijalistika nova stambena naselja izloeni
123

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

su procesu slamizacije, a socijalni i etniki sastav (Romi) ukazuje na procese getoizacije.4 Razlike izmeu dobrostojeih i najgorih susedstava se u toj meri poveavaju da se mogu itati i kroz razlike u oekivanom trajanju ivota, koje dostiu nivo od ak 6 godina, ukazujui na potpunu razgradnju mehanizama socijalne ukljuenosti siromanih podruja (Petrovi, 2009: 241). Favorizovanje individualne na raun kolektivne potronje uoava se i u segmentu transporta: ak i u gradovima sa efikasnim javnim transportom (sistem metroa) dolazi do pada njegove upotrebe za itavih 30% npr. u Pragu i Budimpeti upotreba javnog transporta u ukupnim vidovima transporta graana opada sa preko 80-95% krajem 1980-ih i na ispod 50% 2000-ih. Takoe, ova dva grada su uz Varavu, Sofiju, Ljubljanu meu prvih 10 u Evropi po broju automobila na 1000 ljudi. (Petrovi, 2009: 243) U prvoj deceniji restauracije kapitalizma najvea koliina direktnih stranih investicija ulagana je u glavne i velike gradove (budui da su oni ve posedovali resurse za poslovanje velikih kompanija), te tako oni postaju podruja sa znaajno viim stopama zaposlenosti i viim nivoom dohotka u odnosu na nacionalne proseke. Regionalni razvoj koji se uglavnom bazira na povezivanju velikih gradova, esto je neravnomerniji u odnosu na socijalistiki period. Uprkos znaajnoj deindustrijalizaciji glavnih gradova postsocijalistikih zemalja Centralne i Istone Evrope i njihovog razvoja u pravcu tipino servisnih centara u evropskim razmerama, oni i dalje ostaju bez znaajnih globalnih komandnih i koordinirajuih funkcija. (Uopten je trend porasta udela zaposlenih u uslugama sa oko 40% na oko 70% u veim urbanim centrima).5 Socio-prostorna transformacija imala je najnepovoljnije efekte u gradovima koji su tokom socijalizma planirani kao monofunkcionalni industrijski centri. U sluaju izostanka interesa stranih investitora za specifine industrijske grane, redukovanje dravnih fondova i nagomilani ekoloki problemi uslovljavaju dugotrajnu ekonomsku stagnaciju, niske dohotke i opadanje kvaliteta ivota, to ovim gradovima dodatno umanjuje razvojne anse. S tim u vezi, zanimljiv je, tuan ali ilustrativan, primer gradova du transsibirske eleznice nastalih tokom socijalizma, koji danas nemaju minimum resursa potrebnih za odravanje osnovnih servisa iako su centri regiona koji proizvode veliki deo energije kojom se

4 podatak iz 2002; moemo samo zamisliti kakva je danas situacija u kontekstu jaanja i normalizacije (ekstremne) desnice, odnosno tolerisanja povremenog otvorenog terora paramilitarnih neofaistikih snaga, ak i u urbanim sredinama. 5 To otvara pitanje klasno-slojnog (samo)razumevanja tih novih servisnih slojeva, kao i, s tim u vezi, mogunosti sindikalnog organizovanja tog novog postmodernog urbanog proletarijata, i njegove generalne politike orijentacije.

124

MILO JADI

koristi globalna ekonomija (Petrovi: 246-247). Neki drugi gradovi, koji su se na sreu razvijali na manje ekscentrinim lokacijama, odriu se svog socijalistikog iskustva i u potrazi za novom osnovom gradskog imida6 ponekad igraju na kartu povratka svojim starogradskim osnovama, makar i izmiljajui ili modifikujui predsocijalistiku tradiciju (predratni Beograd prestonica zlatne demokratije, Sankt Petersburg ruska kapija u Evropu) ili se prosto trude da u postmodernom maniru pronau nekakvu novu identitetsku niu, makar i ponavljajui opta mesta (Viljnus baltiki poslovni centar, Budimpeta centralnoevropski tehnoloki centar, Sofija balkanska prestonica, Riga udobno mesto za miran ivot, itd.) Kako god, razvojni planovi i strategije i dalje su podreeni zahtevima i interesima neoliberalnih politiara i/ili investitora (neretko isti ljudi). Neoliberalna politika elita, lokalna kao i nacionalna, svoju neangaovanost za delanje u interesu najirih gradskih slojeva redovno opravdava oskudnim finansijskim resursima. Ovo je, naravno, besmislica i to je jo jedan od paradoksa i fundamentalnih mitova (hronini nedostatak finansijskih sredstava) koje treba demistifikovati i sruiti: novca ima, samo ga treba kreativno i pravedno redistribuirati! Ono to nam je svakako potrebno u vezi sa ovim pitanjem jeste linija potpunog ignorisanja interesa vlasnika kapitala. IJI SU NAI GRADOVI? Krajem 80-ih godina su se i u zemljama dravnog socijalizma poeli javljati novi drutveni pokreti (prvenstveno ekoloki) koje je reim na izdisaju uglavnom tolerisao jer ih je smatrao relativno bezopasnim. Nakon kraha poretka dolo je do delimine institucionalizacije tih inicijativa u smislu da neke ideje preuzimaju novostvorene partije, a delom zapoinje i proces profesionalizacije sektora u vidu pojave nevladinih organizacija. Dakle, scenario ne mnogo razliit od onog vienog na Zapadu, s tom razlikom to urbane inicijative na Istoku nisu imale gotovo nikakvu tradiciju za sobom na koju bi mogle biti ponosne i za kojom bi mogle aliti. Profesionalne NVO i graanske inicijative, koje se bave problemima urbanog razvoja u zemljama biveg dravnog socijalizma, relativno su novi akteri koji se pojavljuju u vreme kada su slini pokreti na Zapadu ve uveliko doiveli reformistiku transformaciju. Kako su tamo stvari tekle?

6 Profilisanje identiteta grada je, uz npr. promociju novih naina upravljanja ili apstraktnu koncepciju odrivog razvoja, jedna od taaka prepoznavanja svake postfordistike neoliberalne metropole, bila ona postsocijalistika ili obina zapadna postmoderna; naravno, iznad svega je ipak konkurentnost kao fundamentalni princip.

125

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

U posleratnom periodu, na Zapadu su glavni nosioci demokratskih impulsa u drutvu bili urbani socijalni pokreti poput feministikog, crnakog, LGBT, kao i svih frakcija opozicionih radnikih i sindikalnih pokreta. Progresivni radikalizam vremenom splanjava u meri u kojoj sistem, tj. njegovi ideoloki i aparati sile uspevaju da otupe otricu ovih pokreta. Verovatno bi se prelomnim momentom mogla smatrati prokockana ansa 1968. godine, kao i generalna zbivanja na globalnom nivou s kraja 60-ih i poetka 70-ih. Novi socijalni pokreti se tada poinju lagano depolitizovati i okretati sve bezopasnijim komunalnim ili partikularno-identitetskim temama, to e vrhunac dostii u 90-im godinama. Upravo tada dolazi do modifikacija koje su sa pojmovima socijalnog i kulturnog kapitala izvrili pojedini teoretiari: naime, pojam je istrgnut iz izvornog konteksta, oien i prodan globalnim ekonomskim institucijama poput Svetske banke ili OECD-a koje su ga radosno doekale i pretvorile u jedan od lajtmotiva svojih razvojnih projekata. Sa stanovita interesa finansijske oligarhije, diskurs drutvenog kapitala je bio prilino zanimljiv i upotrebljiv: ideja po kojoj svaki pojedinac i svaka zajednica poseduje odreene (ne)materijalne resurse, ijom mobilizacijom mogu samostalno poboljati svoj poloaj u drutvu. Usledila je ekspanzija nove terminologije umesto kategorija: mo, dominacija, eksploatacija, poele su prevladavati: drutvena ukljuenost/iskljuenost, makroekonomska stabilnost, drutvena kohezija, itd. Ova terminologija ima tendenciju da naturalizuje socijalne promene koje utiu na gradove; a upravo su urbane sredine glavne lokacije razvoja trine konkurentnosti one razvijaju prilagodljivu i prijateljsku socijalnu politiku udruivanjem javnog i privatnog sektora. Kao primer ovakvih tendencija, Margit Mejer (Margit Mayer) navodi organizacije koje su se preusmerile iskljuivo na pruanje usluga: veina vie ni ne postavlja zahteve vezane za prava siromanih i deprivilegovanih ili preobraaj drutvenih odnosa. Nasuprot tome, one klijentima pruaju podrku vie u smislu snalaenja u postojeem nego prevazilaenja loe situacije kroz neku vrstu sutinskog napredovanja. U najboljem sluaju, one ciljaju na sporedne efekte, odnosno kolateralnu tetu savremenog ekonomskog restrukturiranja (kao to su trajna ali iskonstruisana nezaposlenost, propadanje urbanih prostora, posledice samoubilakog odnosa prema ivotnoj sredini u interesu profita globalne vladajue klase, i t. sl.). Sve u svemu, ono to su nekada bili progresivni urbani socijalni pokreti na prelazu vekova postaju relativno institucionalizovane organizacije koje po inerciji, na uhodan i rutinski nain, sarauju kako sa svim instancama dravne uprave, tako i sa svim ekspoziturama globalnih finansijskih ustanova. Stoga, urbane inicijative u postsocijalistikim gradovima su, na neki nain, imale pogrene uzore ili ih nisu ni imale, ve su jednostavno pokretane kao filijale ve razraenih globalnih mrea. Ako su, donekle, i uspele izbei opasnost od usvajanja koncepta socijalnog kapitala, za koji se u meuvremenu pokazalo da ne samo
126

MILO JADI

da ima ogranienu mo u reavanju strukturno uslovljenih problema, kao to je siromatvo, odnosno da se mobilizacijom neekonomskih resursa teko mogu, na dugi rok, reavati, ekonomski problemi (Veselinovi, 2008: 3), nego da njegova dominacija gura u drugi plan realno opozicione pokrete sa radikalnim zahtevima, ipak su, uglavnom, poklekle pred iskuenjem profesionalizacije. To je rezultiralo uglavnom depolitizovanim graanskim inicijativama koje se ili ne shvataju ozbiljno od strane reima (jer su mahom nepovezane i bezopasne), ili se potkupljuju i ekspertizuju, tj. otvoreno uvlae u sistem. Ipak, paralelno sa izvesnim promenama u zemljama razvijenog kapitalizma, u kojima se opet u drutvenoj areni poinju postavljati stara pitanja, javljaju se napokon i u postsocijalistikim regijama naznake urbanih socijalnih inicijativa koje pokazuju kapacitete da osim obavljanja poslova od kojih je drava digla ruke, organizuju i izvesne defanzivne borbe, pa ak i da ponude neke nove platforme zasnovane na preispitivanjima do sada neupitnih postavki razvoja postsocijalistikih drutava, a posebno gradova. Izvesni pomaci (u smislu novih inicijativa ili veeg ukljuivanja u teorijske i aktivistike tokove razvijenijih drava) primetni su poslednjih godina u skoro svim regionima proisteklim iz bive SFRJ. Za ilustraciju se moe izdvojiti nekoliko srbijanskih i hrvatskih primera. Osim ve pomenutog sluaja Belvil, direktno povezanog i sa odravanjem Univerzijade (povod za urbanistike intervencije sprovoene u diskursu urbane regeneracije), a to je sve bilo praeno simbolinim protestnim akcijama koje su ipak pokuale da na skroman nain eksplicitno potegnu pitanje prava na grad, u Srbiji su najvee mobilizacije lokalnog stanovnitva i aktivista pratile borbe za odbranu kragujevakog centralnog parka i jednog beogradskog parkia na optini Zvezdara poznatijeg kao Peti parki. Naime, pre pet godina je ta mala zelena povrina postala poprite sukoba izmeu stanara lokalnih zgrada i privatnog investitora koji je na sumnjiv nain doao u posed zemljita. Nastupila je dugogodinja borba koja se kretala od legalne zakonske do legitimne fizike. Ishod je na kraju bio pozitivan po graane, ali je efekat autonomne inicijative doveden u pitanje paternalistikim posredovanjem od strane novog gradonaelnika, koje je na kraju i odigralo verovatno najznaajniju ulogu. Ipak, borba je otvorila mnoga pitanja na koja su prvenstveno lanovi i lanice Inicijative za ouvanje Petog parka nastojali/e da nau odgovor kako bi kao grupa individua uspeli/e da ostvare kolektiv koji bi mogao da zadovolji potrebe pojedinanih lanova/ica, kao i njihovu borbu protiv privatnih, neoliberalnih, dnevno politikih interesa: da li je zajednika imovina mogua u neoliberalnom kapitalizmu? Ako je situacija ugroenosti dovela do stvaranja kolektiva,
127

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

da li kolektiv, stvoren u samoodbrani, moe kanalisati pozitivne tenje ka boljem? Koje su mogue strategije i dometi kolektivne borbe? Iako legitimna, da li kolektivna borba treba da postane i legalna? Da li zakoni i sudski sistem postoje samo za legitimisanje, ouvanje i osnaivanje specifinih finansijskih interesa? Da li samo krupni finansijski interes ima pravo odluke u buduem razvoju i preoblikovanju grada? Koja je najmanja jedinica lokalne samouprave, i da li je graani/ke mogu koristiti izvan uticaja politikih stranaka? () Takoe, elimo da otvorimo raspravu o tome ko ima pravo na grad i odluivanje o gradu? (Belaevi Branko et al, u pripremi) Slina pitanja su pokrenuta i u Zagrebu: primer borbe u Varavskoj ulici koji je takoe trajao godinama, mobilisao je jo iru populaciju i esto bio u ii panje javnosti. Pokret Pravo na grad i Zelena Akcija predvodili su ovu kampanju usmerenu protiv rtvovanja javnog prostora interesima privatnih investitora i politiara (kako vladajuih, tako i navodno opozicionih) koji su uglavnom bili sa njima u sprezi. Od rezultata same inicijative bitnija je injenica da je ova sprega raskrinkana i da su se toj koaliciji vlasnika kapitala i gradskih vlasti suprotstavili brojni graani i udruge. Ipak, uz svu saglasnost u vezi sa pitanjima upravljanja gradom i ukljuenosti/iskljuenosti stanovnika iz tih procesa, u itavom projektu je bila prisutna latentna napetost izmeu jednog dela aktera koji su bili samo protiv prekomerne komercijalne eksploatacije prostora i onih drugih koji su eleli da idu i korak dalje postavljajui naelnija pitanja shvatanja karaktera i namene javnog dobra. Generalno, deavanja vezana za nove urbane borbe daleko su artikulisanija u Hrvatskoj. Moda je za to jo bolji primer od zagrebakog, ono to se godinama unazad deava u Puli. Nekadanji vojni grad dobio je, dvodecenijskim povlaenjem oruanih kapaciteta sa gradskog podruja, velike prazne prostore koji se uglavnom nisu ukljuili direktno u trite nekretnina nego su zamrznuti za budue potrebe turistike eksploatacije. Vremenom, bive vojne zone, bivaju osvajane od strane raznoraznih lokalnih inicijativa od kojih neke poinju pretvarati te zone u polja istraivanja novih naina ivljenja, neformalne proizvodnje i autonomnih projekata stvaranja drukijih vrijednosti (Grad postkapitalizma, 2010: 19). Dugogodinjim borbama sa lokalnim, upanijskim i centralnim vlastima, kao i predstavnicima kapitala, lokalne grupe uspele su proizvesti, osvojiti i odbraniti autonomne prostore na irokom podruju Pule. Takoe, znaajno je to u svemu tome praksu prate i teorijska promatranja (npr. vrlo je interesantan koncept komunal stari istarski naziv za zajedniku zemlju koji Pulska grupa razvija i promovie, pritom ukazujui panju na to da prouavanje i praktikovanje komunala jeste globalan fenomen). Ono to je u zagrebakoj borbi ponekad preutkivano, Puljani jasno go-

128

MILO JADI

vore: Pravo na grad danas ne shvaamo samo kao pravo graana na odbranu javnog prostora od njegove komercijalizacije nego i kao pravo graana da raspolau vikom vrijednosti koje se u gradu stvaraju (Grad postkapitalizma, 2010: 32) UMESTO ZAKLJUKA Tokom dvadeset godina koje su za nama, tranzicija je postala svakodnevna agonija u kojoj smo pokuavali preiveti. Za to vreme, neoliberalna politika doivela je kako brojne kritike, tako i globalni debakl finaliziran aktuelnom ekonomskom krizom. Tranziciju, sumnjivi termin kojem upuujemo poslednje pozdrave, karakterisala je radikalno nepravedna raspodela vika vrednosti koja nastavlja da dovodi u pitanje opstanak naih drutava. Izmeu ostalog, ovo neminovno dovodi i do novih vrsta urbanih pobuna koje nee jo dugo biti samo defanzivne. Dakle, ma koliko se inilo da transformacija gradova biveg Istonog bloka krajem 20. i poetkom 21. veka posebno u kontekstu propasti socijalizma i uspostavljanja normalnog drutvenog poretka, te diskursa o kraju istorije i odumiranju velikih pria vodi ka sutinskoj depolitizaciji urbanog pitanja, novi reim kapitalistike regulacije ipak ne moe dovesti do kraja urbane politike i kolektivnih akcija koje su sa njom u vezi. Strategije poput partnerstva javnog i privatnog sektora, upotrebe socijalnog i kulturnog kapitala lokalnih zajednica i ostalih urbanih aktera, kao i koncept socijalno odgovornog preduzetnitva evidentno ne doprinose reavanju generalnih problema ni u razvijenijim zemljama, pa se postavlja pitanje opravdanosti njihove implementacije u gradovima nekadanjeg realno postojeeg socijalizma. Rad na demistifikaciji i dekonstrukciji odreenih teorijskih i politikih mitova (od kojih su tek poneki pomenuti u tekstu), a koje je stvorila ekspertistika ideologija neoliberalizma, mogao bi pomoi Levici da se napokon (re)konstituie kao istinska idejna alternativa i organizuje kao relevantna praktino-politika opoziciona snaga. Kada je re o gradu, kao centralnom mestu globalne proizvodnje vika vrednosti, treba formulisati zahteve koji se u krajnjoj instanci mogu svesti na jednostavan zahtev za veom/potpunom demokratskom kontrolom nad proizvodnjom, distribucijom i upotrebom materijalnih vikova. Na kraju, mora se konstatovati da pritisak globalnog kapitala i meunarodnih institucija, a u kontekstu (relativnog) slabljenja moi nacionalnih drava, posebno pogaa (polu)periferne gradove Istone Evrope. Rezultat je situacija u kojoj samo izuzetna ideoloko-politika konfuzija tranzicionog perioda, za sada, spreava ra-

129

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

dikalno preispitivanje stava o mranoj totalitarnoj prolosti, svetloj i neupitnoj posttranzicionoj budunosti, kao i dovoenje u pitanje legitimnosti samih demokratskih promena. Ta preispitivanja bi bila minimalni zadatak, ali koji bi, uz rad na denaturalizaciji i kompromitaciji neoliberalizma, kao i skandalizovanju svih vrsta nejednakosti koje proizvodi kapitalistiki nain proizvodnje i raspodele, mogao dovesti vrlo brzo na dnevni red pitanje: na koji nain postsocijalistiki gradovi mogu postati postkapitalistiki?

130

MILO JADI

LITERATURA
Belaevi, Branko; Sekuli, Dubravka; Stefanovi, Jelena; Mileti, Marko; Prodanovi, Sran. (U pripremi). Peti parki borba za svakodnevicu, Beograd: Kontekst. Harvi, Dejvid (2002) Od menaderstva ka preduzetnitvu: transformacija gradske uprave u poznom kapitalizmu, u: Vujovi i Petrovi (ur.), 2005, Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Harvey, David (2008) Pravo na gradu, u: Kovaevi, Leonardo; Medak, Tomislav; Milat, Petar; Sananin, Marko; Valenti, Toni; Vukovi, Vesna; Domes, Tomislav (ur.), Operacija: Grad, Zagreb: Savez za centar za nezavisnu kulturu i mlade, Multimedijalni institut, Platforma 9,81 Institut za istraivanja u arhitekturi, BLOK Lokalna baza za osvjeavanje kulture, SU Klubtura/Clubture. Hackworth, Jason (2008) Kritika neoliberalnog grada, u: Domes Tomislav et al. (ur.), Operacija: Grad, Zagreb: Savez za centar za nezavisnu kulturu i mlade, Multimedijalni institut, Platforma 9,81 Institut za istraivanja u arhitekturi, BLOK Lokalna baza za osvjeavanje kulture, SU Klubtura/Clubture. Mandi, Srna (1990) Privatizacija u stambenoj sferi, Socioloki pregled, Vol. XXIV, no. 1-4, 1990. str. 79-89. Mejer, Margit (2003) Dalja upotreba pojma drutvenog kapitala: uzroci i posledice po razumevanje gradova, zajednica i urbanih pokreta, u: Vujovi i Petrovi (ur.), 2005, Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Milat, Petar (2008) Najmanje i najvie uvodne napomene, u: Domes Tomislav et al. (ur). Operacija: Grad, Zagreb: Savez za centar za nezavisnu kulturu i mlade, Multimedijalni institut, Platforma 9,81 Institut za istraivanja u arhitekturi, BLOK Lokalna baza za osvjeavanje kulture, SU Klubtura/Clubture. Mitrainovi, Miodrag (2006) Total landscape, theme parks, public space, Hampshire & Burlington: Ashgate Publishing. Petrovi, Mina (2009) Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta. Pikvens, Kris (2002) Dravni socijalizam, postsocijalizam i njihovi urbani modeli: teorijsko razmatranje iskustva centralne i istone Evrope, u: Vujovi i Petrovi (ur.), 2005, Urbana sociologija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Pulska grupa (ur.) (2010) Grad postkapitalizma, Zagreb: centar za anarhistike studije. Sasen, Saskija (2004) Gubitak kontrole, Beograd: Curiculus. Smith, Neil (2002) Novi globalizam, novi urbanizam: gentrifikacija kao globalna urbana strategija, u: Domes Tomislav et al. (ur.), 2008, Operacija: Grad, Zagreb: Savez za centar za nezavisnu kulturu i mlade, Multimedijalni institut, Platforma 9,81 Institut za istraivanja u arhitekturi, BLOK Lokalna baza za osvjeavanje kulture, SU Klubtura/Clubture. Veselinovi, Ana (2008) Urbani socijalni pokreti i socijalni kapital, Filozofski fakultet u Beogradu, odeljenje za sociologiju, diplomski rad.

131

PROSTOR, URBANIZAM, POLITIKA U POSTSOCIJALISTIKOM GRADU

132

4.

STARE ULOGE I NOVA OEKIVANJA: ENE U TRANZICIJI

135 - Tanja Vuka: Kritiki feministiki pristup pojmu jednakosti 144 - Tea Hvala: Kontinuitet promene feministike kontrajavnosti u Ljubljani 162 - Sunica Vuaj: Lezbejska egzistencija u tranziciji?

TANJA VUKA

KRITIKI FEMINISTIKI PRISTUP POJMU JEDNAKOSTI

APSTRAKT: Cilj ovog rada je da prikae sloenost odnosa i interakcije patrijarhalne ideologije i kapitalistikog sistema istiui prikaz opteg drutvenog strukturiranja rodnih nejednakosti. Tekst predstavlja saetu analizu teorijskih perspektiva i pristupa koji objanjavaju koncept jednakosti u odnosu na savremeni drutveni, ekonomsko-politiki kontekst. Dok liberalni feminizam posebnu panju posveuje principu pravne jednakosti, lijevo orijentisani feminizam pledira na jednakost u ekonomskoj sferi, preispitujui celokupni drutveni poredak. Tezu po kojoj se sutinska jednakost ne moe postii bez uzimanja u obzir ekonomskog aspekta savremenog kapitalistikog drutva potkrepljuju mnoga istraivanja po kojima su ene i dalje dvostruko diskriminisane, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi. KLJUNE REI: jednakost, liberalni feminizam, lijevo orijentisani feminizam, diskriminacija, radnika prava, kapitalizam, tranzicija

135

KRITIKI FEMINISTIKI PRISTUP POJMU JEDNAKOSTI

Razmatrajui koncept rodne jednakosti neophodno je osvijetliti i itav niz pitanja i problema koji se vezuju za iri, politiko-diskurzivni kontekst ovog pojma. Kao najvaniji etos drutvenog poretka, jednakost pledira na optu vanost i vrijednost, podrazumijevajui pritom eliminaciju kompleksnih i viestrukih odnosa potinjenosti i dominacije u politikoj, ekonomskoj i kulturnoj ravni savremenog drutvenog sistema. Ipak, mnoga kritika promiljanja i analize usredsredila su se upravo na problematiku uniformne koncepcije jednakosti, akcentujui nedostatak konsenzusa o drutvenoj i politikoj sadrini tog pojma kao i neslaganja oko metoda i postupaka kojima bi bila omoguena. Postmoderno feministiko tumaenje koncepta jednakosti kritikuje u prvom planu totalizujui pojmovni aparat koji se krije iza termina ena, tvrdei kako feminizam radi protiv svojih ciljeva ukoliko, previajui razlike, uzima kategoriju ene kao svoj utemeljujui koncept (Butler, 2000). Feminizam je u svojim prethodnim etapama, eksploatisao pojam roda kao analitiku kategoriju (Scott, 1986), otvorivi tako prostor za stvaranje specifinog enskog identiteta koji se postulirao ka raznovrsnim ciljevima politikog osloboenja ene. Upravo savremene feministike teoretiarke ideju enskog subjekta smatraju neprihvatljivom, ukazujui da je ena, uhvaena u mrei beskonanog procesa oznaavanja (Batler, 2000: 144), procesualan, a nikako vrsto utemeljen i fiksiran termin. S obzirom na to da je svaki identitet ispresijecan drugim kao i na umnoavanja identifikacija na osnovu roda, klase, rase, ivotnog doba, geografskog poloaja i ostalih faktora, problematizovalo se i pitanje istosti i zajednikog iskustva svih ena. Ovdje se zapravo radi o konceptualnom pomaku unutar feminizma koji, umjesto utrivanja naela jedinstva, arite prebacuje na razlike izmeu ena, transferujui pritom rasprave o jednakosti prema diskusijama o razliitosti. (Blagojevi, 2006) Polazei dakle od toga da feminizam ima potencijal za razliite oblike izraavanja i da ne postoji sredite na osnovu koga bi se jasno definisao, otvorilo se i pitanje artikulacije samog principa jednakosti. Sa druge strane, korpus liberalnih teorija postulira jednakost kao uniformnu kategoriju jednakopravnosti, vjerujui kako bi kreiranje pravnog okvira za postizanje jednakosti postepeno vodio ka politici jednakih mogunosti i zatiti osnovnih ljudskih prava i sloboda. U skladu sa ovim, liberalni svjetonazor feministike misli, iznosei pravnu jednakost u prvi plan kao i stvaranje jednakih mogunosti u sferama obrazovanja i rada, zalae se za reforme koje e se odvijati unutar reprezentativnog sistema vlasti, bez veeg izazova postojeim drutvenim vrijednostima (Haralambos, 2002). Za razliku od ove, ljeviarska perspektiva jednakost pred zakonom smatra nedovoljnom da bi se zahtjev za egalitarizmom implementirao u drutvenu zbilju, naglaavajui kako upravo ta prividna sigurnost pod okriljem li-

136

TANJA VUKA

beralnog korpusa prikriva sliku neravnopravno ustrojenog sistema. Zapravo, lijevi vid kritike u prvi plan postavlja pitanje interpretacije samog principa jednakosti, evocirajui pritom problematiku formalne naspram faktike egalitarnosti. U sklopu ovoga, kritiki orijentisane feministkinje (Mitchell, 1986) tvrde kako formalna politika jednakost ene, ostvarivana postepenim promjenama na nivou zakona i poboljanjem poloaja u svijetu rada, zbog upletenosti u viestruke kontekste patrijarhalne moi i kapitalistikog sistema, ne podrazumijeva promjenu organizacije drutva u smislu sveobuhvatnije drutvene transformacije osloboene od razliitih aspekata diskriminatornih praksi. Postulat promjene svega onoga to ini strukturu rodnih odnosa, u ovakvom kljuu feministikog promiljanja, pozicionira vladajuu paradigmu sistema kao manje ili vie represivnu varijantu globalnog modela kapitalistikog patrijarhata, nuno vodei ka problematizaciji takvog drutvenog i politikog konteksta. Samim tim, kao krucijalno ovdje se namee pitanje drutvene promjene, odnosno pitanje da li pravne reforme vode prema rodnoj jednakosti ili se koncept zasnovan na liberalistikim vrijednostima distributivne pravde i kompetitivne ekonomije, zasniva na praksama koje to tek djelimino ili vrlo malo mogu da zadovolje. Kritika revalorizacija i analiza savremenih politikih i ekonomskih trendova upuuje na drutvenu depriviranost i nedovoljnu integraciju ena u sistemu, osporavajui uvrijeena shvatanja o uspjenoj eliminaciji enske podreenosti. Predmoderna drutva u potpunosti su iskljuivala ene iz javne sfere rada, pri emu su mukarci, dominantni u gotovo svim institucijama sistema, otro limitirali njihove mogunosti i doprinose van okvira porodice. Danas se ne moe tvrditi da ene nisu imale nikakav uspjeh u osvajanju radnog domena, ali sam ulazak u redove radne snage, iako neophodan, nije se pokazao i kao dovoljan. Naime, stepen nejednakosti izmeu muke i enske populacije u smislu plata, uslova rada i pristupa dobro plaenim poslovima, tek se neznatno smanjio jer, kako statistike pokazuju, i dalje ostaju znaajne razlike u drutvenom poloaju ena i mukaraca, bez uspjeha u ostvarivanju radikalne transformacije sistema u prilog ena (Glendinning i Millar, 1994). Veliki broj feministkinja, polazei od pozicije ena na tritu rada, ekonomskim argumentacijama dokazuju drugorazredni status ene u drutvu, navodei kako se enski radni kontingent i dalje suoava sa velikim brojem prepreka i problema (Lister, 1995). U skladu sa ovim, mnoge od njih smatraju da je upravo zaposlenje jedna od kljunih struktura u stvaranju nepovoljnog poloaja ena u sistemu (Wallby, 1990). Naime, kako ove teoretiarke tvrde, jaz izmeu mukih i enskih plata smanjio se vrlo malo, a ene se i dalje zapoljavaju na preteno slabo plaenim poslovima i na odreeno vrijeme (McDowell, 1992). Uprkos pravnoj regulativi, ene su gotovo u svim tipovima zaposlenja manje plaene od mukih

137

KRITIKI FEMINISTIKI PRISTUP POJMU JEDNAKOSTI

kolega sa istom obrazovnom kvalifikacijom ak i kada obavljaju slinu ili istu vrstu posla. Takoe, mukarci dominiraju u profesijama koje obezbjeuju vii status, dok i dalje ostaje na snazi pravilo da su ene najzastupljenije na loe plaenim radnim mjestima a samo njihov mali broj zauzima elitni poloaj u drutvu. ak i u onim profesijama u kojima dominira enska radna snaga one su i dalje zaduene za obavljanje niih poslova nego muki zaposlenici (Edwards, 2000). U sklopu ovoga, primjeen je i trend smanjivanja nadoknada u onim zanimanjima koja postaju feminizirana usljed nesrazmjerno veeg broja enskih zaposlenica. Trenutno, dakle, enska populacija opskrbljuje drutvo velikim brojem neplaenog ili slabo plaenog rada, ime se samo dodatno pojaava finansijska zavisnost ena o mukarcima i opravdava njihova podreenost i eksploatacija. Naznake o razmjeri enske segregacije na tritu rada crpi se iz poveanog broja ena koje se proizvode kao rezervna radna armija u kategoriji privremeno zaposlenih radnica. Nemajui zakonsku zatitu unutar radnog zakonodavstva, a sluei interesima kapitala, djelimino zaposlene radnice su jeftinije za zapoljavanje, jer ne ostvaruju jednaka prava na nadoknadu i bolovanje. Upravo djelimino zaposlenje, usljed pogrene pretpostavke o enskoj primarnoj ulozi u porodici, dvostruko koristi kapitalizmu, ostavljajui tako enama dovoljno vremena za proizvodnju upotrebnih vrijednosti u kui, a smanjujui pritom koliinu novca koja se mora isplatiti mukim radnicima (Beechey, 1986). Statistike, dakle, jasno svjedoe o hijerarhijskom rangiranju muke i enske populacije u ekonomskom domenu kapitalistikog sistema, to sugerie i veliki broj meunarodnih komparativnih istraivanja koja su vrlo dobro ilustrovala karakteristike enske zaposlenosti u evropskim zemljama (Mili, 2001). Prema nalazima tih studija, u veini visoko industrijalizovanih zemalja jo osamdesetih godina, dominantan model enske aktivnosti na tritu rada bio je djelimina zaposlenost. Izuzetak su bile bive socijalistike zemlje u kojima je vaio obrazac pune i kontinuirane zaposlenosti ena (Charles, 1993). Ovo se odnosilo i na prostor SFRJ, gdje su, zahvaljujui jednakosti polova koje je propagirala komunistika ideologija, ene masovno stupile u sferu rada, prestigavi i razvijena zapadna drutva, ne samo po obimu zaposlenosti, ve i po ukupnoj obrazovanosti ena. Ako ova politika u bivim komunistikim drutvima nije imala znaajan pozitivan efekat na otklanjanje nejednakosti ena u porodici kod prve generacije zapoljavanih ena, ona je nesumnjivo imala uticaj na sljedee generacije ena koje su shvatile da je izlaz iz neprihvatljive pozicije mukotrpnog rada u kui i van nje, kolovanje i sticanje to viih stepena obrazovanja (Mili, 2001:145). Takoe, u bivem sistemu, enama se garantovalo pravo na rad, a zakonska regulativa im je obezbjeivala jednaku platu za isti posao, ime su se, kroz izabranu profesiju, postepeno sticale mogunosti za ensku emancipaciju. Uprkos ovome, briga oko djece i reproduktivni rad u domainstvu i dalje ostaje tipian enski posao bez obzira na puno zaposlenje van
138

TANJA VUKA

kue. Iako su socijalistika drutva ukazivala na odreene pomake u smanjivanju rodnih nejednakosti, tu jo nije bilo rijei o njihovom prevazilaenju i eliminisanju. Devedesete godine dovele su do znaajnih promjena u zapadnim zemljama, pri emu obrazac stalnog zaposlenja i kontinuirane karijere postaje najfrekventniji i kod ena u ovim drutvima, ali uporedo s tim, u bivim socijalistikim dravama, u periodu tranzicije, dolazi do izrazite retradicionalizacije drutva to se posebno manifestovalo na poloaj ene i na njen odnos prema zaposlenju (Mili, 2001). Trenutno u Republici Srbiji, kao i u drugim tranzicijskim zemljama, vladaju ekonomske tekoe za veinu stanovnitva. Nove strukturalne promjene, usmjerene ka razliitim vrstama ok terapija u cilju transformacije drutva u ponuene okvire trine ekonomije, imale su za posljedicu pad ivotnog standarda, kao i ugroen drutveni poloaj ogromnog dijela populacije koja sada ivi na granici ili ispod granice siromatva. Zapravo, efekti privatizacije su u svim podrujima drutvene stvarnosti podrazumijevali nesrazmjernu preraspodjelu bogatstva na utrb siromanog stanovnitva. Industrijske djelatnosti, naroito industrije tekstila i odjee, sa ogromnim procentima enske radne snage, meu prvima su se zatvarale ili u boljem sluaju, liavale broja zaposlenih lica. U takvim nestabilnim okolnostima raalo se i plodno tlo za implementaciju konzervativne ideologije, ime se niska proizvodnost i visoka stopa nezaposlenosti nastojala rijeiti upuivanjem i ograniavanjem ena na domen porodice. Takoe, gubitak infrastrukture koja je u preanjem sistemu obezbjeivala obdanita za djecu, brigu za starije i zdravstvene usluge, jo vie je uslovljavala asimetrini porodini obrazac, pri emu su se svi socijalni aspekti brige, staranja i odgoja transferirali na enu. Uz sve to, afirmacija ideologije etnikog nacionalizma, temeljna za izgradnju i stabilizaciju nove nacionalne drave, promovisala je patrijarhalne vrijednosti rezultirajui tako jo izraenijom enskom subordinacijom u veini ivotnih podruja. I u dananjem kontekstu, u Srbiji, i dalje ostaju na snazi patrijarhalno zasnovana objanjenja o temelju polne podjele rada u drutvu, pri emu se mukarcima pretpostavlja aktivitet kroz proizvodne uloge dok reproduktivna funkcija ene podrazumijeva imperativnu odgovornost i obavezu prema potomcima. Izrazivi veoma kritian stav prema instituciji porodice, feministkinje na domaem terenu su u prvom redu naglasile tetne uticaje porodinog ivota na ene, razvijajui sasvim nova gledita na studije o braku i branim ulogama, kuanskim obavezama i dunostima itd. (Blagojevi, 1995; Drakuli-Ili, 1978; Mili, 2001). Uprkos izvjesnim vidnim promjenama u odnosima suprunika zapadnih zemalja, u Srbiji i dalje uloga mukarca ostaje dominantna uz podreeni poloaj ene od koje se oekuje da usrei supruga i brine o domainstvu. Ogromna veina brakova jo uvijek spada u

139

KRITIKI FEMINISTIKI PRISTUP POJMU JEDNAKOSTI

onu kategoriju gdje suprug odluuje kao glava kue, dok se u manjini javljaju oni brakovi u kojima suprunici jedno drugo doivljavaju kao jednake partnere. Takoe, patrijarhalna struktura dominantna u tradicionalnom modelu roditeljstva jo nije nestala jer se hijerarhija odnosa i uloga u maskulinistikom obrascu jo uvijek nisu prevazili. Strukturalni razlozi obuhvataju nepostojanje izdifirenciranih normi oko funkcije oeva. I, dok je uloga majke dobro omeena i notorno shvatljiva, splet status-role bundle ne postoji oko uloge oeva. O sukobljenosti sfere rada i porodice koja se prelama najee kroz identitet ene, svjedoe i razliita empirijska istraivanja raena kod nas a koja su se bavila sukobom eninih radnih i porodinih uloga (Blagojevi, 1995; Medovi, 1987; Begoli, 1980; Mili, 2001). U sklopu ovoga, konstatuje se kako su ene generisane uvjerenjem da je njihova funkcija u porodici od prvorazrednog znaaja i da su one jedine te koje treba da zadovoljavaju svakodnevne egzistencijalne potrebe svih lanova domainstva. Ovakav stav vidljiv je ak i kod onih ena koje ostvaruju velike zarade i koje manje sudjeluju u kuanskim obavezama, pri emu se osjeanje krivice javlja jer su bolje u radu i zaradi od svojih mueva (Blagojevi, 1995). Upravo je feministika kritika i analiza postulirala porodicu kao izrazito patrijarhalnu i hijerarhijsku instituciju, naglaavajui kako se iza funkcionalnog ekonomskog sistema i na njemu utemeljenog domainstva, skriva eksploatacija ena kao kljuno obiljeje porodinog ivota. Naime, ini se da se koliina vremena koje ene troe na kuanske poslove nije smanjila ni u ovom vijeku jer i dalje svakodnevno rade dvostruko vie od mukaraca, ak i kada imaju stalno zaposlenje. Ne negirajui injenicu da u Srbiji danas odreeni broj mukaraca povremeno obavlja neke kune poslove, te zadatke najee obavljaju ene (Babovi, 2007). Samim tim, mukarci, ma koliko su ponekad spremni pomoi suprugama, ne smatraju da je obavljanje kuanskih poslova njihova obaveza, pri emu kuni rad ena dobija karaketristike obavezne i bespogovorne dunosti koja se podrazumijeva. U skladu sa ovim, mnoge feministike teoretiarke koje su naglaavale kako porodica funkcionie kao ekonomski sistem, tvrdile su analognost porodinih odnosa sa onima na tritu. Porodica se na taj nain percipira kao posebna institucija ekonomske eksploatacije ena, a relacija mua i ene jednai se sa odnosom radnika i poslodavca na tritu (Mili, 2001). Takoe, ove teoretiarke su, zapravo, pokuale pokazati kako je najvei dio poslova koji se obavlja u domainstvu produktivan, ali se ne smatra takvim jer nije plaen i jer ga obavljaju ene iji je doprinos ekonomskom ivotu vrlo esto zanemaren i potcijenjen. Iako enski kuni rad stvara viak vrijednosti od ega direktno ima koristi kapitalistiki sistem, domainstvo se ipak, kao radno proizvodna jedinica ignorie uz generalno prihvaen stav da je proizvodni rad samo onaj koji donosi zaradu i koji se obavlja izvan domainstva i porodice. Samim tim, ene kao

140

TANJA VUKA

dominantni reprezenti kunog rada ostaju skrivene, u smislu njihove priznatosti u ukupnoj drutvenoj reprodukciji, a uloga domainstva potpuno zanemarena u odravanju procesa kapitalistike akumulacije (Mili, 2001). Upravo je analiza porodinog diskursa, kroz feministiku vizuru, ocrtala probleme konstituisanja enskog subjekta u sferi rada, insistirajui na razmatranju modaliteta porodinih odnosa, istovremeno dovodei u pitanje aktuelni drutveni kontekst kapitalistike reprodukcije. Svakako da ovdje nije namjera interpretacija patrijarhata kao proizvoda sistema klasne nejednakosti, ve je u pitanju pokuaj sveobuhvatnijeg prikaza sistematskog tlaenja ena u drutvu. Ideoloka konfiguracija patrijarhata se konstruisala mnogo prije nastanka kapitalizma i pokazala se kao istrajna u razliitim ekonomskim, politikim i kulturnim sistemima. ene su dakle, i prije kapitalizma bile potinjene mukarcima, to je naravno uslovljavalo i generisalo njihov poloaj i u kapitalistikom drutvu. Ali, sa druge strane, zagovarajui promjene iji je cilj stvaranje drutva bez eksploatacije i ugnjetavanja, nije mogua ni idealno tipska koncepcija osloboenog enskog potencijala, koja van vremena i prostora ostaje imuna i neotporna na drutvene odnose akutelnog konteksta. Dakle, usredsreujui se na objanjenje razloga rodne nejednakosti, skree se panja na viestruka ukrtanja moi gdje su klasa i rod meusobno povezani, a samim tim i patrijarhalni odnosi duboko povezani sa kapitalizmom i njegovom unutranjom logikom (Barrett, 1984). Upravo se problematizacijom odnosa drutvenog sistema i, na njemu utemeljenog modela porodice, dobija jedna ira slika prirode i uzroka potlaenosti ena u drutvu koja se ne ograniava samo na tumaenje patrijarhalnih konvencija rodne hijerarhije, ve nastoji da ih ire pojmi kroz okvire svih rigidnih struktura drutvenog okruenja. Za razliku od navedene interpretacije, liberalni feminizam, koji je u prvi plan postavio borbu za jednaka prava ena i mukaraca na tritu rada, esto ne uzimajui u obzir meudejstvo spoljanjeg svijeta robne proizvodnje i unutranjeg svijeta enske proizvodnje u porodici, skloniji je da zamilja kako bi se poloaj ene mogao promijeniti bez temeljnih strukturalnih promjena u drutvu. Evocirajui principe jednakog pristupa i jednakih ansi, zahtijevano je uvoenje jednakih mogunosti zaposlenja, vjerujui da bi to moglo rezultirati eliminacijom loijeg poloaja ene na tritu rada. Postojala je, dakle, nada kako e se svi ti hendikepi kapitalistike ekonomije koji uslovljavaju socijalnu depriviranost enske populacije uspjeno prevazii afirmacijom politike jednakih mogunosti. Meutim, upravo injenica da se ovakav skup mjera i rjeenja odvija bez restruktuiranja drutva kao cjeline problematizovalo je i pitanje same jednakosti unutar eksploatacijskog sistema kapitalistikog drutva. Mnoge feministkinje su u svojim analizama rodno-radnog

141

KRITIKI FEMINISTIKI PRISTUP POJMU JEDNAKOSTI

procesa u kapitalizmu, akcentovale upravo sistem slobodnog trita, tvrdei kako sam princip ekonomske jednakosti ena u takvom kontekstualnom okviru nije uspio da uzdrma izbalansiranost ekonomske djelatnosti sa imperativima vlasnitva i profita (Haralambos, 2002). Zapravo, veliki broj ovih teoretiarki, nezadovoljnih ishodom liberalne politike tradicije, naglaavao je da e nejednakost ostati neizmjenjena sve dok kapitalistiki sistem slobodnog trita odreuje alokaciju resursa i nagrada. Shodno ovome, ni ne oekuje se da e bilo koja vlada, kojoj je glavna preokupacija efikasnost kapitalistike ekonomije, preduzeti uspjene mjere ukidanja sektora niskih plata, kako kod enske tako i kod muke populacije. Dakle, kritiko razmatranje principa ovako shvaene jednakosti nuno je vodio dilemi da li je jednakost izmeu polova uopte mogua ukoliko je nejednakost ukorijenjena u samoj strukturi drutva. Ovdje se zapravo naglaava etiki i politiki znaaj dekonstrukcije i rekonfiguracije mnogostrukih drutvenih odnosa u kojima postoji situacija dominacije, zahtijevajui pritom novu definiciju politike koja bi ukljuivala egalitarno ureenje svih aspekata drutvenog ivota. Upravo promiljanje uslova za stvaranje efektivne jednakosti u koncepciji egalitarnog drutva podrazumijeva raskrinkavanje razliitih i mnogostrukih formi iskljuenja kao i borbu protiv svih oblika podjarmljivanja koji postoje u mnogim drutvenim odnosima. Samim tim, feministika politika praksa mogla bi da se interpretira kroz princip demokratske jednakovrijednosti, koja pri tom niti potiskuje razliku niti privileguje identitet, ve impulsom emancipacije artikulie mnotvo razliitih naina borbe, kao i dijalog izmeu razliitih potinjenih grupacija. Ovakvo vrednovanje razlika u viziji jednakosti podrazumijevalo bi, zapravo, odsustvo unaprijed zadatog, uniformnog enskog politikog identiteta, ali bi istovremeno evociralo pluralizam svih interesnih grupacija koje se bore za pravdu, opte dobro i nove egalitarne odnose i prakse.

142

TANJA VUKA

LITERATURA
Babovi, Marija (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Barret, Michelle (1984) Rethinking womens opression: a reply to Brenner and Ramas, New Life Review, August. Batler, Dudit (2000) Od parodije do politike, u: Nevolje s rodom, Zagreb. Begoli, Valjbona (1980) Ekonomsko osamostaljivanje ene: perspektive i problem, ena, 38, br. 6: 65-70. Blagojevi, Jelisaveta (2006) S one strane binarnih opozicija: teorijska razjanjenja pojma rod, Genero 8/9. Blagojevi, Marina (1995) Svakodnevica iz enske perspektive: samortvovanje i beg u privatnost, u Boli, Silvano (ur.), Drutvene promene i svakodnevni ivot. Srbija poetkom 90-ih, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Blagojevi, Marina (1987) Drutveni poloaj ena-stvaralaca, ena, 45, br. 3: 3-18. Beechey, Veronica (1986) Womens Employment in Contemporary Britain, in V. Beechey and E. Whitelegg (eds.), Women in Britain Today, Milton Keynes: Milton Open University Press. Cvetkovi, Jasna (1982) Sukob zaposlene ene, Socioloki pregled, 16, br.4: 3-20. Drakuli-Ili, Slavenka (1978) Porodica i njeni zarobljenici, Vidici, 23, br.5-6: 23-24. Edwards, Rosalind (2000) Numbers are not enough: On women in higher education and being a feminist academic, International Perspectives on Higher Education Research, Iss: 1. Glendinning, Caroline & Jane Millar (1994) Women and Powerty in Britain: The 1990s, u: Jane Millar and Caroline Glendinning (ed.), Women and Poverty in Britain, London: Harvester Wheatsheaf, Hemel Hempstead. Haralambos, Michael (2002) Sociologija: teme i perspektive, Zagreb: Golden marketing. Lister, Ruth (2002) Women in poverty, u: Michael Haralambos Sociologija: teme i perspektive, Zagreb: Golden marketing. Macdowell, Linda (1992) Gender divisions in a post-Fordist era: new contradictions or the same old story?, u: Linda Macdowell, e Rosemary Pringle (ed.), Defining Women, Social Institutions and Gender Divisions, Londres: Polity Press. Medovi, Slobodan (1987) Tradicionalna uloga ene u porodici i drutvu, Socijalna politika, 42, br.4: 38-45. Mili, Anelka (2001) Sociologija porodice, Beograd: igoja. Mili, Anelka (1978) Zapoljavanje ena i njihova emancipacija, Pitanja, 10, br7-8: 34 39. Mitchell, Judith (1986) 20 godina feminizma, u: Mitchell, Juliet & Ann Oakley (ed.), What is feminism, a re-examination, New York: Pantheon. Nickie, Charles (1993) Gender Division and Social change, Hemel Hempstead: Harvester Wheatsheaf. Scott, Joan W. (1986) Gender: A Useful Category of Historical Analysis, The American Historical Review, Vol. 91, No. 5. Walby, Sylvia (1990) Theorizing Patriarchy, Oxford: Blackwell.

143

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

TEA HVALA

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

APSTRAKT: Ovaj rad se bavi feministikom politikom teorijom kontrajavnosti analizirajui unutranje i spoljanje funkcije nekoliko kontrajavnosti u Ljubljani u Sloveniji. U njemu se dalje govori o prividnoj nevidljivosti feministkinja u zvaninoj javnoj sferi, ukratko se analiziraju trenutne pojave antifeminizma i opisuje niz ulinih akcija, aktivistikih saveza, autonomnih prostora i raspravlja se o poslednjoj deceniji u kojoj je nova generacija feministkinja, lezbejki i kvirova poela da artikulie svoje politike zahteve i akcione strategije. Lokalne kontrajavnosti posmatraju se kroz okvire postsocijalizma kao i savremenih transnacionalnih tokova grassroots feminizma. KLJUNE REI: kontrajavnost, uradi sam feminizam, postsocijalizam, Ljubljana

144

TEA HVALA

UVOD Novinarka Tanja Lesniar Puko je 2007. godine u svom pregledu lokalne i vaninstitucionalne feministike istorije iznela tvrdnju da su enske i feministike autonomne grupe koje su postojale osamdesetih godina XX veka uspostavile jednu vrstu mree koja, u izvesnoj meri, na ovaj ili onaj nain, jo uvek postoji i (moda?) jo uvek ima latentni potencijal za mobilizaciju i neformalni potencijal za solidarnost (Lesniar Puko, 2007: 83). Politikolokinja Vlasta Jalui potvruje njene sumnje, i tvrdi da su, s jedne strane, izvesne feministike ideje i ivotni stilovi postali deo nae svakodnevice, dok se s druge strane feministike grupe u Sloveniji danas mogu izbrojati na prste jedne ruke. (Jalui, 2002: 89). Slino tome, u jednom lanku o savremenom slovenakom feminizmu, autorka se pita da li je uopte preostala neka feministkinja (Plahuta Simi, 2006: 15). Autorica lanka je vodila razgovor sa dve prominentne feministike intelektualke, antropolokinjom Svetlanom Slapak i filozofkinjom Evom D. Bahovec i sa mnom.1 Obe naunice su odbile pretpostavku o navodnom nepostojanju feministike misli u zvaninoj javnoj sferi, tvrdei da su feministiki stavovi raireni u svim delovima drutvenog bia (15). Eva D. Bahovec je navela irok spektar udruenja i institucija koje su ugradile feministike ideje u svoj rad. Feministkinje su prisutne na univerzitetima, u institucijama, postoji veoma iva izdavaka delatnost, sa veim brojem manjih izdavaa koji objavljuju feministika dela (* cf, Sophia, KUC-ove edicije Vizibilija, Lambda i Alef, Krtina, Analecta, Studia Humanitatis...); tu je magazin Delta; radio tudent odlino pokriva feministike teme; aktivni deo feministike scene ine enske grupe (SOS telefoni, udruenje Klju); broj kulturnih i umetnikih projekata feministike ili enske tematike (festivali kao to su Grad ena ili Crvene zore) stalno rastu (15). Fokusirajui se uglavnom na grupe koje su nastale osamdesetih, a uvrstile se na sceni devedesetih godina XX veka, njeno nabrajanje nije obuhvatilo itav niz feministikih aktivnosti u Ljubljani. Ona nije pomenula (a moda nije ula za) ona grassroots deavanja koja su van njenih implicitnih kriterijuma, najvie zato to su politiki marginalizovana i organizovana od strane mlae generacije feministikih aktivistkinja, umetnica i studentkinja. Ista pria se ponovila u poslednjem
1 Bila sam pozvana da govorim ispred Internacionalnog feministikog i kvir festivala Crvene zore (Rdee zore) i predstavljena sam kao glas nove i mlade generacije lokalnih feministkinja. Uz lanak su objavljene fotografije pripadnica slovenake vojske kako iskau iz kamiona. Svoenjem naeg transnacionalnog feminizma na nacionalni nivo, novinarka (i/ili urednik fotografije) depolitizovala je nae stavove i prilagodila njihov remetilaki potencijal militantnim i ciljevima izgradnje nacionalne drave.

145

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

medijskom izvetaju o enskim pravima, objavljenom u Dnevniku, drugom po tirau dnevnom listu u Sloveniji. Ovaj put, pozvane su etiri naunice koje piu i predaju o irokom spektru feministikih tema, kao to su enska istorija, politika ukljuenost, majinstvo i uslovi rada u neoliberalizmu. Uprkos njihovom insistiranju na potrebi za neprestanim feministikim ueem u ovim i drugim temama, novinar je izveo tezu kako je mogue da je feminizam kao pokret stvar prolosti, optimistino zakljuivi da e moda nove ideje i pitanja o rodnom drutvu biti artikulisana u drugim okvirima (epin ander, 2010: 5). Savremeni feminizam se u slovenakim medijima retko pojavljuje. Novinski lanci koji feminizam predstavljaju kao legitimni politiki stav su jo rei. Feministkinje, lezbejke i kvirovi koji su u poslednjoj deceniji aktivno uestvovali u oblikovanju vaninstitucionalnih, grassroots, autonomnih ili uradi sam inicijativa esto e okarakterisati ova navodno pozitivna predstavljanja kao lana, diskriminiua i, iznad svega, obeshrabrujua. Sa njihovog stanovita, insistiranje na javnoj nevidljivosti feminizma vie govori o jazu izmeu institucionalnih feministikih organizacija s jedne strane i grassroots inicijativa s druge, nego o ogranienosti feministikog uticaja. To takoe ukazuje i na generacijski jaz ili nedostatak komunikacije izmeu feministkinja koje su bile aktivne u autonomnim grupama u osamdesetim, i onih koji danas aktivno uestvuju u izgradnji feministikih-kvir kontrajavnosti uprkos injenici da su ostale aktivne na intelektualnom planu u akademskim i NGO krugovima. Pored toga, tvrdnje da su feministiki stavovi navodno inkorporirani u drutveno telo, a koje bi samim tim uinile feministiki pokret suvinim, ide na ruku odravanju konzervativnih i antifeministikih predrasuda karakteristinih za postsocijalistike zemlje: odbijanje identifikacije sa feminizmom usled generalne stigmatizacije pokreta kao separatistikog i mizandrijskog; ustruavanje od aktivnog uestvovanja u projektima zasnovanim na kolektivnoj i dobrovoljnoj osnovi zbog velianja ideja individualizma i konzumerizma; i generalni nedostatak solidarnosti koji se ogleda u odbijanju feministikih grupa da trae saveznike u slinim kontrajavnostima. Na posletku, takvi zahtevi jaaju stereotipnu predstavu o ,,sivom i dosadnom feminizmu socijalistike prolosti kao jedinom moguem savremenom feminizmu, umesto da podstiu na pitanje koji oblici feminizma doputaju miljenje i delanje u postsocijalistikom kontekstu. Manifestacije antifeminizma koje su specifine za postsocijalistike zemlje analizirala sam na drugim mestima (Hvala, 2009). U ovom eseju u obraditi one feministike i lezbejske inicijative koje su se pojavile u Ljubljani posle 2000. godine i koje svojim postojanjem negiraju navodno odsustvo i izlinost feministikih i lezbejskih kolektivnih napora. Moji zakljuci e biti dopunjeni linim iskustvima kao fe-

146

TEA HVALA

ministike naunice, organizatorke i posmatraa. Razmatrau svoja opaanja kroz feministiku politiku teoriju o kontrajavnostima i analizirati primere lokalnih alternativnih prostora koji omoguavaju artikulaciju feministikih politikih interesa i strategija delovanja. URADI SAM FEMINIZAM Uradi sam feminizam je objedinjujui pojam koji implicira razliite vrste feminizama. Koristei se tekovinama pank kulture, grassroots pokreta i tehnologijama poznog kapitalizma, ovaj pokret objedinjuje politiku ivotnih stilova i kontrakulturnog povezivanja. Prvenstveno se fokusira na svakodnevno pruanje otpora. Aktivistkinja i kritika teoretiarka Red idgi (Chidgey) tvrdi da ,,Uradi sam feminizam opovrgava verovanje da feminizam i tenja za socijalnim promenama nisu vie prisutni u zahtevima mladih ljudi (Chidgey, 2009). Ona tvrdi da se to odnosi na zapadni, kao i na postsocijalistiki kontekst i smatra da se koreni savremenog uradi sam feminizma mogu pratiti do takozvanog postfeministikog miljea predstavljenog kroz grassroots, mikropolitiki ili kontrajavni odgovor na potroaki kapitalizam i dravni autoritet. Crpei iz kulturnih tokova prefigurativne politike ivljenja promena koje eli da vidi u svetu, ove ideje krue kroz afektivne ekonomije strasti, zadovoljstva, prijateljstava i izgradnje zajednice (Chidgey, 2009). Uradi sam feministike akcije su raznolike po formi, ali najee obuhvataju aktivistiku medijsku i filmsku produkciju, zauzimanje naputenih objekata kako bi se obezbedio kontrajavni prostor, stvaranje gerilske i uline umetnosti, organizaciju grupnih diskusija i radionica, promovisanje politikih stavova kroz muziku i performans, prenoenje vetina, organizovanje ulinih demonstracija i protesta, kao i istraivanje na polju samodovoljnosti. Uradi sam feministike intervencije u Evropi su generalno ,,kratkotrajne i prolazne, za vreme njihovog trajanja ,,stvaraju se autonomne zone u vidu festivala i okupljanja koje su integralni deo uradi sam feminizma. Antikapitalistike tendencije predstavljaju sr ovakvih akcija: lina, odnosno kolektivna kulturna produkcija, politika, zabava i rad smatraju se idealnim oblicima delovanja, a neprofitni, dobrovoljni ili aktivistiki trud ivotna je snaga pokreta (Chidgey, 2009). TEORIJE FEMINISTIKIH-KVIR KONTRAJAVNOSTI Godine 1990, politikolokinja Nensi Frejzer (Nancy Fraser) ukazala je na neophodnost teorijske obrade neliberalnih, neburoaskih, a konkurentnih javnih sfera koje su bile iskljuene iz uticajne Habermasove (Jrgen Habermas) studije Strukturalna transformacija javne sfere (1962). Njeni argumenti su bili zasnovani na mnogobroj-

147

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

nim radovima feministkinja i postkolonijalnih revizionistikih istoriografa u kojima je izmeu ostalog pokazano da lanovi potinjenih socijalnih grupa ,,opetovano nalaze neophodnim konstituisanje alternativnih javnosti (Fraser, 1990: 67). Ona iznosi zakljuak da se kontrajavnost suprotstavlja iskljuivoj prirodi buroaske javne sfere izgradnjom alternativnih stilova politikog delovanja i alternativnih oblika politikog govora. Na ovim paralelnim diskurzivnim planovima, potinjeni ljudi mogu ,,stvarati i razmenjivati kontradiskurse, koji im zauzvrat doputaju da formuliu oprene interpretacije svojih identiteta, interesovanja i potreba (67). Shodno tome, mogli su stupiti u zvaninu javnu sferu pod sopstvenim uslovima, sposobni da sami predstavljaju svoje interese. Pojam ,,kontrajavnost je preuzet iz studije Rite Felski pod nazivom Izvan feministike estetike (1989). Njoj je koncept feministike kontrajavnosti pruio model za analiziranje razliitih formi umetnikog i kulturnog delovanja ena u odnosu na istorijsku pojavu uticajne opozicione ideologije (kasnih ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka) koja je zahtevala prevazilaenje postojee realnosti polne asimetrije. Takav model joj je omoguio da debatu o umetnikim formama postavi u odnos sa konfliktnim potrebama razliitih delova enskog pokreta, umesto da ,,jednostavno dodeli apstraktne politike vrednosti odreenim tehnikama (Felski, 1989: 164). Obe autorke su naglasile vanost prepoznavanja razliitih taktika i prostora u kojima potinjene grupe ljudi mogu artikulisati svoje potrebe i interese kao politike i javne. Nensi Frejzer smatra da ovo proirenje vodi veoj demokratinosti, tako to smanjuje anse za neformalno iskljuivanje. Dovoenjem u pitanje legitimiteta i efikasnosti Habermasovih teorijskih postavki, postala je mogua konceptualizacija alternativnih teoretskih postavki koje omoguavaju feministkinjama da prouavaju poloaj i efekte enskog pokreta ,,kao pokretake sile promena u javnim oblastima (164). I Nensi Frejzer i Rita Felski su govorile o unutranjim i spoljanjim funkcijama kontrajavnosti. U teoriji Rite Felski, unutranja funkcija obezbeuje ,,polno specifini identitet zasnovan na svesti o znaaju zajednice i solidarnosti meu enama (168). Koristei termine Nensi Frejzer feministike i iskljuivo enske kontrajavnosti funkcioniu kao ,,mesta povlaenja i pregrupisanja (Fraser, 1990: 68). Rita Felski tvrdi da je njihova druga i podjednako vana funkcija u ,,iznalaenju naina da uvere drutvo kao celinu u validnost feministikih zahteva, suprotstavljajui se postojeim strukturama moi kroz politike aktivnosti i teorijsku kritiku (Felski, 1989: 168). Feministike i lezbejske inicijative kao to su diskusione grupe, umetnike komune, italake grupe, festivali, politike grupe, konferencije, ad hoc aktivistiki savezi pa ak i urke mogu se sve videti kao potencijalne kontrajavnosti. Meutim, one mogu da

148

TEA HVALA

postanu kontrajavnosti ili po reima andre T. Mohanti (Chandra T. Mohanty), zamiljene opozicione zajednice (Mohanti, 2002) samo ako ispunjavaju i svoju internu i svoju eksternu funkciju. Gradei javne prostore odozdo, one stvaraju uslove u kojima je opozicija mogua, i kao to Gajatri Spivak (Gayatri Spivak) pie, svaki otpor e sigurno propasti ako ne postoji infrastruktura, ako ne postoji zajednica u okviru koje bi taj in bio shvaen kao takav (Spivak, 1988). Zbog mog teorijskog okvira, ovaj esej prua novi uvid u skoranju istoriju feministikih kontrajavnosti u Ljubljani. U prolosti su se debate preesto zadravale na neposrednim efektima njihovih zalaenja u zvaninu javnu sferu. Ovakvi sluajevi su zamutili internu funkciju kontrajavnosti i ja verujem da je svesno pala u ideoloku zamku merenja sopstvene vidljivosti i taktika mukim merama. Ove mere definiu relevantne forme politike participacije na naine koji su u prolosti iskljuivali enske probleme iz javne sfere (a i dalje to ine) zbog njihove navodno privatne prirode. Zbog toga u ovom eseju tvrdim da je neophodno irenje opsega politikog i javnog izvan opteprihvaenih ogranienja koja postoje u zvaninoj javnoj sferi Slovenije. Moj rad je stoga kritika hegemonistikog diskursa i doprinosi diverzifikaciji lokalnog feministikog diskursa. EKSTERNI POGLED Ovaj pregled feministikih i lezbejskih akcija u Ljubljani tokom protekle decenije e se baviti njihovom internom funkcijom u odnosu na (raspon i ogranienja) njihove moi mobilizacije i naine na koji one zauzimaju sopstvene kontrajavnosti. Njihova eksterna funkcija je pristupanija, i zato u poeti upravo opisivanjem nekih od najpoznatijih akcija koje su kritikovale privatizaciju javnih prostora, desniarska prisvajanja istorije, komodifikaciju enskog tela i nekoliko pokuaja ograniavanja enskih prava na reprodukciju. Prve akcije u novom milenijumu bile su inspirisane neformalnim mreama grupa i pojedinki koje su zapoele svoje politike aktivnosti nakon protesta odranih irom sveta protiv sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. Radi koordinacije ove mree, osnovan je UZI (Urad za intervencije ili Biro za intervencije). Biro je bio fiktivna organizacija sa fiktivnim seditem, vostvom i lanovima. ene ukljuene u UZI izraavale su svoje politike stavove kroz relativno eksplicitnu feministiku terminologiju i kao taktiku su veinom koristile uline proteste. Na primer, kada je Jerg Hajder (Jrg Haider) posetio Ljubljanu, grupa aktivistkinja je reklamirala Hajdersil, novi deterdent za rublje koji isti istorijske mrlje i sadri adolfile (Zadnikar, 2004: 15). Osmog marta 2001. enska sekcija UZI-ja je privremeno zauzela dve robne kue za prodaju enske odee u centru Ljublja149

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

ne. Aktivistkinje su ukazale na represivnu prirodu privatnih prostora rezervisanih iskljuivo za potronju. One su plesale meu zauenim kupcima i prodavaicama, i delile pomalo udne letke na kojima se nalazila slika Barbike sa mobilnim telefonom. Kada im je obezbeenje zapretilo da e pozvati policiju, grupe su nastavile akciju ispred prodavnica na javnom prostoru i itale manifest zahtevajui dodeljivanje javnih prostora gde emo moi da oslobodimo naa tela i umove nasuprot kontroli koja se automatski vri nad nama od strane prostora u kojima ivimo i kreemo se (CrimethInc. Ex-workers Collective, 2001). Iste veeri, Nada Has,2 improvizovani enski hor aktivistkinja izveo je performans u klubu Gromka u AKC Metelkova. Obuene kao spremaice i domaice pevale su: Hajde da ispravimo greke iz prolosti, hajde da izbriemo granice, hajde da nae veze funkcioniu i da izbriemo nasilje! (Ozmec, 2001: 14). Druge feministike intervencije su podrivale strategije koje drava koristi u revizionistike svrhe. U noi izmeu 8. i 9. marta 2007, nekoliko grupa je preimenovalo oko pedeset ulica. Kao i feministkinje koje su preimenovale ulice u Zagrebu, Sarajevu (2006. u oba grada) i Kutini (2007), anonimna grupa u Ljubljani zasnovala je svoju akciju na statistici da je velika veina ulica dobila naziv po mukarcima i na feministikoj ideji da enska istorija mora biti napisana od strane ena jer je niko drugi nee napisati umesto njih. Nova imena su odavala poast Svetskom danu ena, Simon de Buvoar, umetnicama (Ivana Kobilica, Dua Pokaj, Ela Peroci), pop ikonama (Lidija Lin, Kvin Latifa), politikim aktivistkinjama, protagonistkinjama romana i deje literature, dogaajima iz enske istorije i majinstvu (Ulica tvoje i moje mame). Novembra 2007, slina akcija se odigrala u Mariboru gde je Lezbejski ustanak (Vstaja Lezbosov) izabrao imena kao to su Trg lezbejske revolucije (broj 69!), Lezbejski drum i Put lezbejke, a svi ovi nazivi su ostali izloeni nekoliko nedelja. Meutim, Put do lezbejskog vrha i Trg lezbejskih brigada su nestali odmah verovatno zato to su preimenovani sedite Rimokatolike biskupije i nadbiskupije! Na devetom po redu festivalu Crvene zore 2008, performerka i plesaica Noha Ramadan vodila je radionicu pod nazivom Telo kao mesto akcije. Ona je govorila o potrebi da se pree granica aktivizma sa slogana i plakata, jer oni cementiraju poziciju subjekta umesto da podrivaju status quo. U toku radionice pokazala je nekoliko primera akcija zasnovanih na onome to je nazvala revolucionarna potreba da se oslobode naa tela na javnim mestima (Ehrlemark, 2008: 25). Tvrdila je da prelaenjem granica onoga to se smatra prihvatljivim ponaanjem stiemo potencijal da prepoznamo momente slobode i proirimo ih na druge kontekste.
2 Nada na panskom znai nita, hass na nemakom znai mrnja.

150

TEA HVALA

Ulina akcija koja je usledila sastojala se od neobino velikog broja istopolnih parova koji su se etali po Tromostovju u centru grada. Parovi su postepeno poeli da prenaglaavaju svoje pokrete i uspostavili su uznemiravajui ton akcije tako to su hodali polako, unazad, leali na ulici, strasno se ljubili. (...) Kulminacija akcije je bio njen zakljuak: uesnici su odetali do seksistike reklame za donji ve iza hotela Union i ispred nje skinuli odeu (25). Uline akcije omoguavaju susrete u urbanoj sredini koje su, u nedostatku odrivog planiranja, ostale bez javnih prostora. Zauzimanje javnih prostora takoe nosi potencijal skretanja panje sa reklamiranja na neprofitna ali nita manje vana pitanja. Nezamenljivi sastojak ovog tipa ulinog aktivizma jeste iskustvo fizike ranjivosti i izlaganja, to paradoksalno jo vie ojaava aktivistkinje. Sa feministikog stanovita ovaj tip javnog izlaganja nosi dodatna znaenja: kroz njega, ene ne samo da trae nazad ulice, ve i svoja tela, svoje znanje i istoriju. U zemlji u kojoj lezbejski i gej parovi mogu da prijave svoje partnerske odnose ali nemaju sva puna prava koje nosi institucija braka,3 samo je heteroseksualnim enama dato pravo na reprodukciju. Kada je novoizabrana konzervativna vlada 2000. godine pokuala da primeni zakon koji bi dozvolio vantelesnu oplodnju samo heteroseksualnim parovima koji su venani ili ive zajedno, to predstavlja ozbiljno krenje enskih prava, suprotstavile su mu se brojne feministike, lezbejske, kao i druge progresivne grupacije. Opozicione stranke su bez uspeha pokuale da unesu promene koje bi zvanino dozvolile vetaku oplodnju neudatim enama, enama sa invaliditetom i lezbejkama kada je konzervativna veina sprovela referendum. Pravo na vetaku oplodnju preputeno je glasanju u leto 2001. godine i izglasano je protiv. Godine 2006, kada su prava ena na reprodukciju ponovo dovedena u pitanje, feministkinje su istakle da je situacija zrela za feministiki aktivizam (Plahuta Simi, 2006:15). Ponovo se pojavio jedan grafit iz 1991. pozivajui: ene protiv nacije za pravo abortusa!, sa feministikim znakom i stisnutom pesnicom u potpisu. Jedan drugi grafit je ironino komentarisao situaciju te godine Fetus ima vie prava od ene. Ve 8. marta 2005. pojavilo se anonimno javno pismo u kom je
3 Sreom, postoje izgledi da e se to promeniti. U julu 2009. sud je doneo odluku da je prvi Zakon o registraciji istopolnih brakova predloen novembra 2006. zasnovan na nejednakosti i da diskriminie izmeu braka osoba istog i suprotnog pola i da je samim tim protivustavan. Drugog marta 2010, posle estokih javnih debata, zakonskih albi i protesta, revidirana i nediskriminatorna verzija zakona prola je prvu skuptinsku proceduru itanja i glasanja. Meutim, drugo itanje zapoeto 30. marta 2010. i nastavljeno 1. septembra 2010. jo uvek traje.

151

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

Vladin predlog iz 2005. optuen da za ohrabrenje demografskog rasta koristi govor mrnje i diskriminacije. Takoe je kritikovan Janez Drobni, ministar rada, porodice i socijalnih pitanja, koji je poslao ene nazad u kuhinju svojim komentarom da su nedavno otputene radnice u tekstilnoj industriji vete kuvarice i domaice i da bi one mogle te vetine iskoristiti i na tritu rada () lan Parlamenta Pavel Rupar je predloio da drava smanji doprinose sigurnim kuama jer one podrivaju sliku porodice kao tradicionalno sigurnog okruenja. () Sve ove izjave su nasilne i vre pritisak na sve graane Slovenije (Sea li se Osmog marta?, 8. 3. 2005). Mala grupa aktivistkinja, koja je izvela parodinu predstavu o ulogama u patrijarhalnoj porodici i ismevala ministra lino nazivajui se Folklorni ansambl Janez Drobni, delila je kopije pisma u parku Zvezda. 15. novembra 2006. isti ministar je predloio strategiju poveanja plodnosti koja bi, izmeu mnogih drugih diskriminatornih predloga, ograniila pristup abortusu. U toj strategiji je predloena naknada od 400 evra za do sada besplatnu proceduru abortusa, time ograniavajui pristupanost abortusa velikom broju siromanih ena i tinejderki. Strategija je, slino onoj kojoj su se uspeno suprotstavili 1991, imala zadatak da instrumentalizuje ene zarad sopstvenih ciljeva izgradnje nacije. Novi zakon je ak koristio katoliki diskurs jer je poistovetio poetak ivota sa zaeem. Iskusne feministkinje su odgovorile grafitima: Fetus ima vie prava od ene, Abortirajmo Drobnia!, Radije bih bila beba iz epruvete nego Drobnievo dete, i jednim sloganom koji je povezivao diskriminatorni predlog o vetakoj oplodnji iz 2000. sa istim tipom demografske politike sarkastino nudei savreno reenje: Poveajte plodnost oplodite neudate ene i lezbejke. Dva dana nakon toga, 17. novembra, lanice Feministike inicijative za podrku na pravo abortusa ule su u ministarstvo rano ujutru i saekale zaposlene sa izjavom koja se protivi predloenoj strategiji: Drava degradira ene do nivoa iracionalnih bia koja su nesposobna da odluuju sama za sebe (...) i ija je primarna funkcija reprodukcija. (...) Mi se otvoreno protivimo predloenoj strategiji i postavljamo pitanje kako je mogue da slovenaka Vlada sistematski kri i ugroava ljudska prava. Ko e biti sledei na redu? (Javna izjava, 17. 11. 2006.) Aktivistkinje su koristile transparente da okrue ministarstvo i javno ga obelee kao kritelja enskih prava. Njihovi slogani (ene = maine za raanje, Branite

152

TEA HVALA

pravo na abortus sutra e biti kasno, Jue imigranti i obrisani graani, danas Romi i ene ko je sledei?) postavili su diskriminatornu politiku protiv ena u kontekst institucionalizovanog nasilja protiv mnogih drugih marginalizovanih grupa. Zbog sve veeg pritiska javnosti,4 ova protivustavna strategija je konano naputena i nadleni ministar je morao da podnese ostavku. Feministkinje su dakle uspele da oforme raznovrsnu i veliku koaliciju uprkos injenici da feminizam nije prihvaen kao legitimno politiko stanovite. Festival Crvene zore je 2006. organizovao umetniku akciju protiv konzervativnih revizija istorije. U pokuaju da se odri veza sa slovenakom feministikom tradicijom (Bain, 2006: 15), festival je otvoren 8. marta sa repertoarom partizanskih pesama koje su otpevale 22 lanice enskog hora penzionerskog kluba iz Idrije. Dogaaj je organizovan u AKC Metelkova i uspeo je da uradi neto jedva zamislivo; uprkos stigmatizaciji Metelkove od strane medija, festival je uspeno okupio tri generacije antifaista i feministkinja, od tinejdera anarhopankera i LGBT osoba do generacije njihovih roditelja koji su uestvovali u socijalnim pokretima 1980-ih i generacije njihovih roditelja koja je podravala ili se borila u okviru Oslobodilakog fronta tokom Drugog svetskog rata. Dva najstarija pripadnika publike bila su dvojica dobrovoljaca iz Narodnog fronta u panskom graanskom ratu. Emotivni uticaj ovog dogaaja je bio ogroman jer je prepuno mesto odravanja festivala (prisustvovalo je oko 300 ljudi) bukvalno bilo otelotvorenje istorijskog kontinuiteta antifaizma u vreme kada je dominantni diskurs radio sve u svojoj moi da ga uutka. On je pokazao da samoorganizovani festivali kao to su Crvene zore i prostori kao Metelkova funkcioniu kao kontaktne zone za kontrajavnosti ije je uestvovanje na zvaninoj javnoj sceni ogranieno ili kada se to ak i dogodi najee pogreno protumaeno. Zbog toga to antifeministiki sentiment uglavnom napada simbolike manifestacije feminizma, uesnici protesta protiv revizionizma su esto zahtevali redefinisanje znaenja povezanih sa Osmim martom. Na primer, Anarho-feministika inicijativa je govorila o potrebi za suprotstavljanjem kapitalistikom prisvajanju Osmog marta i vraanju Osmog marta kao simbola borbe ena-radnika za jednaka prava (Jebe 8. marec!, 2009: 1). Crvene zore su 2009. takoe organizovale diskusiju o
4 Javna pisma u kojima se zahtevala hitna ostavka ministra Drobnia poslali su Mirovni institut, ad hoc protestna grupa ena koja se potpisala kao Besne, jo jedna grupa koja se potpisala kao Zabrinute graanke, autonomna Feministika inicijativa, udruenje Vita Activa, Grupa za ravnopravnost Liberalno demokratske partije, Napredna stranka, akademsko-politika grupa Liberalna akademija, Institut roditeljstva i porodice, Savez nevladinih organizacija, enski forum i poslaniki klub Socijaldemokrata, kao i 32 intelektualca koji su bili koautori i potpisnici Javne inicijative za formiranje sveobuhvatne nacionalne strategije (Vita Activa, 2006).

153

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

znaaju Osmog marta u dananje vreme, a povodom stogodinjice prvog Meunarodnog dana ena. Organizatori su istakli nekoliko problema koji ukazuju na potrebu da se politika ekonomija kao i zahtevi za socijalnom pravdom ponovo uvedu u savremeni feminizam: politika seanja (...), pogoravanje uslova rada za ene (privremeni poslovi, nejednakost plata, izjednaavanje granice za penziju), (...) diskriminacija, prava na reprodukciju, nasilje, prostitucija i seksistiko predstavljanje u medijima (Crvene zore, 2009). Ukratko, one su formulisale potrebu kontinuiteta sa onim elementima prolosti feminizma koji su primenljivi i na postsocijalistiki kontekst. INTERNI POGLED Moj pregled feministikih inicijativa usmerenih ka iroj javnosti pokazuje kako su se feministike ideje zaista rairile irom drutvenog tela. Ipak bi se moglo tvrditi da su mnoge od njih bile (gledano samo iz perspektive njihove eksterne funkcije) neefikasne zbog svog privremenog karaktera. Na slian nain postoje i savezi izmeu akademskih, nevladinih i grassroots grupa ali su takvi savezi veoma osetljivi jer veinom nastaju kao reakcija na odreene probleme i obino se raspadaju kada neposredna opasnost proe ili kada druge, specijalizovane grupe preuzmu sluaj. Dok je njihova defanzivna pozicija svakako jedan od razloga za navodnu nevidljivost feministkinja, interna analiza otkriva jo dva povezana razloga: nedostatak sigurnih i slobodnih prostora gde bi feministkinje i lezbejke mogle da stvaraju sopstvene kontrajavnosti, kao i nedostatak komunikacije i povezivanja. Aktivistkinja Daa Tepina koja sarauje sa mnogim anarhistikim i feministikim grupama, ukljuujui i Anarho-feministiku inicijativu i festival Crvene zore, rekla je da na lokalnom nivou: nismo u mogunosti da se organizujemo do nivoa na kom bi mogli da osmislimo svima razumljivu vidljivu praksu kojom se ne bismo ograniili samo na margine drutva. () Prvo vam je potrebna jaka osnova koja moe da podri ljude i projekte. Mrea solidarnosti je veoma vana na meunarodnom nivou. Naravno da na lokalnom nivou moete oekivati solidarnost, ali ne moete oekivati da neko drugi radi umesto vas lokalno. U tome i jeste problem (.); prvo vam je neophodno neto da uvrsti vae veze. Mislim da je od presudnog znaaja rad na izgradnji lokalne infrastrukture, bila ona teorijska ili praktina, kako bi bili spremni da reagujemo da razne vrste problema, da se pridruujemo inicijativama i da uopteno postanemo prisutniji u drutvu.

154

TEA HVALA

Po reima sociolokinje Franeske Polete (Francesca Polletta), infrastruktura kontrajavnosti sastoji se iz slobodnih prostora definisanih kao: okruenja malih razmera u okviru zajednice ili pokreta koja su van kontrole dominantnih grupa, u kojima se uestvuje volonterski i koja stvaraju kulturnu razmenu koja prethodi politikoj mobilizaciji ili je prati (Polletta, 1999: 1). Prema njoj, postojanje preseka mrea (mesta gde se feministkinje mogu sretati, komunicirati, pregovarati i saraivati) izmeu razliitih grupa je bitnije za stvaranje pokretakih identiteta od ve postojeih i jakih linih veza izmeu ljudi u zajednici. Poleta tvrdi da se moemo potpunije politiki razviti ako stupamo u dugotrajnije veze sa ljudima sa kojima ne komuniciramo redovno jer tako moemo zbaciti svoje stare uloge. Njen stav da su slobodni prostori slobodni zato to se povezujemo izvan naih svakodnevnih ivota (7) naizgled kompromituje osnovnu premisu drugog talasa feminizma koja glasi da lino jeste politiko. Meutim, Andrejka ufer iz enskog savetovalita (enska svetovalnica) se slae kako je osnovna funkcija enskih prostora da stvaraju mogunost naputanja uloga (...) koje namee drutvo kako bi pronale svoj identitet kao ene (ufer, 1995: 34). Dok ona govori o grupama koje nude terapeutsku pomo enama koje nisu upoznate sa feminizmom, ja verujem da je interna funkcija samoorganizovanih feministikih kontrajavnosti sutinski ista. Ako su njihovi prostori sigurni (tj. podravaju njihov identitet i ubeenja), one ih mogu koristiti da razgovaraju o osetljivim pitanjima i dobiju emotivnu podrku. Studija zasnovana na intervjuima koja se bavi feministikim strategijama za savladavanje negativnih reakcija na njihove identitete i aktivizam, kao i propratnog stresa, pokazuje da uestvovanje u dogaajima koje pokret organizuje nudi neophodnu emotivnu podrku i ventil za devijantne emocije (Hercus, 1999: 34). Interna funkcija je za aktivistkinje isto toliko bitna kao i njihov problemski odreen i javno vidljiv politiki, umetniki i kritiki angaman; potonje je zapravo nemogue bez preanjeg. Tokom protekle decenije, veina organizacionog posla koje su obavile feministkinje i lezbejke u Ljubljani bio je fokusiran na (ponovno) zauzimanje prostora koji bi im omoguili da se drue i stvaraju svest zajednice i solidarnosti. Na primer, organizatori festivala Crvene zore, sa kojima sam razgovarala u sklopu istraivanja za svoj master rad 2009. su se sloili da je stvaranje feministikih, lezbejskih i LGBT prostora izuzetno vano ak i ako je to samo prvi korak na dugom putu stvaranja one vrste mrenih preseka, horizontalne solidarnosti i kontinuiteta potrebnog za formiranje sopstvenih kontrajavnosti. Oni bi opisali trenutno stanje stvari kao lo-

155

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

kalnu scenu koja je ograniena na Ljubljanu. Spisateljica i lezbejska aktivistkinja, Suzana Tratnik, i dalje stoji iza toga da su zbog Crvenih zora ljudi ponovo poeli da priaju o feminizmu, to jest o feminizmima. Ovo nije bio sluaj ve due vreme, posebno nakon gaenja enskog centra (Metelkova enski centar). () Zbog rasparavanja i specijalizovanja feministike scene osamdesetih neke su se fokusirale na nasilje nad enama, neke na enske studije, itd. nije bilo dogaaja, javnih prostora, okupljanja. I upravo je to nedostajalo. Od kada je Autonomni kulturni centar Metelkova skvotiran 1993, veina feministikih i lezbejskih inicijativa je smetena tamo jer je to mesto ponudilo sidrite za razvoj kulturnih izazova koja je raznela postojeu strukturu javnih mesta. Festival Crvene zore se odrava od 2000. godine na nekoliko mesta u Metelkovi, od kojih nijedno ne vode feministkinje. Pitala sam osobe sa kojima sam razgovarala na koje naine se njihova percepcija Metelkove promenila tokom festivala. elela sam da vidim da li oni smatraju Crvene zore festivalom koji su organizovale same sebi, ili kao dogaaj koji ima potencijal da otvori Metelkovu za nove saradnje i stvori atmosferu otvorenu za ene, feministkinje, transrodne osobe, seksualne manjine i njihove saveznike. Veina njih se sloila da im se Metelkova zaista inila drugaijom tokom festivala. Jedna od organizatorki, Ana Erlemark (Anna Ehrlemark), rekla je da Crvene zore definitivno izvrnu mesto naglavake na par dana. Ovo je pripisala injenici da lezbejke vie poseuju mesta koja obino ne bi, i tome to glavni organizatori pruaju veliku podrku jedni drugima. Teoretiarka Lidija Radojevi, jedna od organizatorki festivala postavila je pitanje: Ako je Metelkova zaista toliko liberalna i otvorena kao to mi tvrdimo da jeste, zato onda na redovnim urkama ne vidite (...), dve ene kako se ljube? Zato to moete videti iskljuivo tokom festivala? Prema njenom miljenju, festival je provokativan zato to ukazuje na to da su alternativna mesta kao to je Metelkova, upletena u dominantnu, seksistiku i heteronormativnu kulturu. Iako je prisutno vie ena, feministkinja i lezbejki, iako se raspravlja o feministikim temama, ovinizam i dalje ostaje isti prisutan je u svim vicevima koje dolaze posle drugog piva. Kada je Monokel, u to vreme jedini lezbejski bar u Metelkovi i Ljubljani, privremeno zatvoren 2006. zbog novih propisa o udruenjima, teoretiarka i aktivistkinja Nataa Velikonja napisala je sledee: Lezbejska kafana je svojevrsna institucija lezbejskog udruivanja (...): platforma za oblikovanje i odravanje modernih lezbejskih kultura, identiteta, ivotnih stilova, politika i diskursa otelotvorenja, seksualnosti,

156

TEA HVALA

rodova, erotike, oblika socijalizacije i komunikacije. Istorijski gledano, lezbejska kafana predstavlja jedan od stabilnijih centara lezbejske opozicije i otpora heteronormativnom drutvu i slui kao odbrana ili zatita od homofobinih napada (Velikonja, 2007: 67). Monokel je ponovo otvoren 2009. ali je ovaj put udruio snage sa gej klubom Tifani. Poeli su da zajedno predstavljaju svoje aktivnosti pod imenom Kulturni centar Q. Godinu dana ranije otvoren je kafe Open (prvi lezbejski i gej kafe smeten izvan aktivistike tvrave Metelkova) koji je ubrzo doiveo nekoliko homofobinih napada. To i iskustva organizatora festivala Crvene zore sa seksizmom unutar same alternativne scene dokazuje da su lezbejske i feministike grupe daleko od toga da postanu suvine. Obe ove grupe su malobrojne i esto mete napada zbog navodnog separatizma. ak i u okviru same alternativne scene, one su protiv svoje volje getoizirane uprkos injenici da kontrajavnosti nisu separatistike enklave po definiciji (Fraser, 1990: 67). Zbog svoje opte orijentacije ka iroj javnosti, koncept kontrajavnosti takoe deluje protiv separatizma: bez obzira na to koliko su one ograniene u broju ili dosegu, lanovi kontrajavnosti vide sebe kao deo potencijalno ire javnosti. tavie, javna orijentacija opozicionih sfera dozvoljava uestvovanje ljudi u vie od jedne javnosti, inei razmenu iskustava izmeu kultura kao i izmeu javnosti moguom (70). Pa ipak, otvorene inicijative i grupe koje su odluile da organizuju deavanja namenjena samo enama ili samo lezbejkama stalno moraju da se pravdaju za takve odluke. U trenutnoj politikoj klimi, ovo uopte nije iznenaujue. Preovlaujuim medijskim diskursom o feminizmu dominiraju neznanje i prezir. Kratka anketa (Kavi, 2008) pokazala je da slovenaka inteligencija zapravo svi ispitanici su bili poznate linosti izjednaava feminizam sa femi-faizmom (Mia Molk) i neim poput klerikalizma (Marko Crnkovi). Humorista Tone Forneci je javno napao feministkinje kao nedojebane ene. Jo jedna sagovornica, biva manekenka i TV voditeljka Jerca Legan je rekla da su feministkinje izgubile podrku zbog toga to su elele da ubede ene da napuste svoju enstvenost. Obeshrabrujue je videti da ak i te medijske linosti koje podravaju feministike napore, tvrde da je sasvim sigurno da se ne smeju ponoviti deavanja iz 1985. godine, kada je aktivistika feministika grupa Lilit (...) organizovala diskusiju o enskoj seksualnosti i zabranila ulaz mukarcima navodno zbog toga to danas nije popularno priati o bilo kakvom iskljuivanju, pa makar se to odnosilo samo na mukarce (epin ander, 2010: 5). Ovaj relativizujui diskurs je uticao ak i na novonastale grupe kao to su Anarho-feministika inicijativa (osnovana 2009. i smetena u Metelkovi). Iako njeni la157

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

novi tvrde da su autonomni enski prostori neophodni za otvaranje mogunosti stvaranja razliitih praksi, nezavisnih od muke dominacije (Hijerarhija nema rod, 2010: 12), one zakljuuju (u istom lanku!) da anarhizam nema potrebe za separatizmom jer enska emancipacija je automatski ukljuena u (...) ciljeve anarhizma (12). Anarho-feministika inicijativa je paradoksalno porekla osnovni uslov svog postojanja reciklaom argumenata koje su koristile jugoslovenske dravne feministkinje u protivljenju novom talasu feministikih zahteva za autonomijom sedamdesetih godina prolog veka. Kao i mnoge druge savremene feministkinje i lezbejke koje iz pragmatinih razloga odbijaju da se javno identifikuju kao takve, a ipak nastavljaju da brane feministika i lezbejska gledita, ova nemogua pozicija Inicijative moe se tumaiti kao odgovor na antifeministiko vienje feminizma i homofobino vienje lezbejki. Po reima Vlaste Jalui, ovo je razlog zbog kog mnogi intelektualci, aktivistkinje i umetnice radije koriste negativna samoodreenja koja im doputaju da govore protiv onoga to feminizam navodno predstavlja (Monik, 2000: 65). Lezbejsko-feministiki univerzitet je jedina grassroots grupa koja otvoreno i uporno brani svoju odluku da organizuje dogaanja iskljuivo za lezbejke i feministkinje. Osnovana prole godine i smetena u Monokelu, grupa vodi blog i organizuje diskusije o feministiko-lezbejskoj umetnosti i teoriji. Jedan gej feminista kome nisu dozvolili da prisustvuje jednom od predavanja zapoeo je raspravu o esencijalistikoj politici ove grupe. Debata koja je iz ovoga proizila, nastavila se na blogu kafea Open i bila je vrlo zanimljiva; ne samo zato to se vodila izmeu razliitih javnosti, ve i zato to su argumenti obe strane zahtevali ponovno osmiljavanje osnova na kojima se temelji saradnja izmeu slinih a u isto vreme razliitih kontrajavnosti.5 ZAKLJUAK Lokalne kontrajavnosti se u razliitim postsocijalistikim zemljama suoavaju sa razliitim problemima i stoga se takoe razlikuju po uslovima rada, interesovanjima, politikim pogledima, umetnikim vizijama i ciljnim grupama. Postoji meutim nekoliko razloga zato se one mogu i trebaju porediti. Prvi je zato to postsocijalistike feministike scene postoje na geopolitikom prostoru ija je politika i kulturna zamiljena zajednica skoro sasvim unitena pre dvadeset godina. Drugi je zato to postoje mnogi napori pojedinih inicijativa da se otkrije to vie o zaboravljenim lokalnim enskim i feministikim istorijama kulturnim, politikim,
5 Ta debata jo uvek traje i moe se proitati (na slovenakom) na: http://open.si/?p=4625

158

TEA HVALA

socijalnim, intelektualnim, umetnikim u pokuaju da se pronau mogunosti stvaranja feministike, lezbejske, pa ak i kvir transgeneracijske geneologije. Trei razlog je da zbog uticaja diskursa izgradnje nacionalnih drava koji su ohrabrivali istorijsku amneziju i podravali negativne medijske slike feminizma nakon 1991, savremene samoorganizovane inicijative iz regiona definiu svoju politiku primarno u odnosu i suprotstavljanju savremenom lokalnom akademskom i nevladinom feminizmu, pre nego njihovim lokalnim aktivistikim (i esto zaboravljenim) prethodnicama. Bilo bi vrlo interesantno prouiti razlike i slinosti izmeu scena u regionu kako bismo pronali feministike, lezbejske i LGBT planove i programe rada, koji sebe definiu kao oblike novog, treetalasnog, ili prosto samostalnog, savremenog feminizma. Moj esej je predstavio kratak pregled eksternih i internih funkcija feministikih kontrajavnosti u Ljubljani, u nadi da e samoorganizovane grupe u drugim postsocijalistikim zemljama moi da uporede svoja iskustva sa naim i vide gde e se nae neprekidne ali u isto vreme promenljive borbe jednog dana susresti.

159

KONTINUITET PROMENE FEMINISTIKE KONTRAJAVNOSTI U LJUBLJANI

LITERATURA
Anonymous (2009) Jebe 8. marec! Mesena okronica [A] Infoshopa, vol. 2, br. 6: 1 Anonymous (2010) Hierarchy is Without Gender, Avtonomija, vol.1, br. 2: 12 Bain, Igor (2006) Separatistini feminizem? Ne, hvala, Dnevnik, 8. 3. 2006: 15 epin ander, Maja (2010) Aha, vi ste tista feministka! Pravice ensk neko in danes, Dnevnikov objektiv, 23. 1. 2010: str. 46 ufer, Andrejka (1996) Zakaj enske hoemo svoj prostor? In: Bogovi, Lenca and Skuek, Zoja (ed.), Spol:, Ljubljana: KUD France Preeren / ISH Felski, Rita (1989) Beyond Feminist Aesthetics: Feminist Literature and Social Change, Cambridge: Harvard University Press Fraser, Nancy (1990) Rethinking the Public Sphere: A Contribution to the Critique of Actually Existing Democracy, Social Text, br. 2526: 5680 Ehrlemark, Anna. 2008. Kaj je narobe z Rdeimi zorami? Narobe vol.1, br. 5: 25 Halberstam, Judith (2005) A Queer Time & Place: Transgender Bodies, Subcultural Lives, New York: New York University Hercus, Cheryl (1999) Identity, emotion, and feminist collective action, Gender & Society, vol. 13, br. 1: 3455 Hvala, Tea (2009) Postsocialistini feminizmi med dvema ognjema, Borec, vol. 61, br. 657 661: 332358. Jalui, Vlasta (ed.) (2002) Kako smo hodile v feministino gimnazijo, Ljubljana: *cf. Lesniar Puko, Tanja (2007) Manj o tem, kaj, in bolj o tem, kako, Borec, vol. 59, br. 639643: 8185. Monik, Rastko (ed.) (2000) Feminizem/mi za zaetnice/ke, Ljubljana: *cf./ Mesto ensk. Mohanty, Chandra T. (1991) Cartographies of Struggle: Third World Women and the Politics of Feminism, u: Essed, Philomena (ed.), Race. Critical Theories, Text and Context, Oxford: Blackwell. Mohanty, Chandra T. (2002) Under Wester Eyes Revisited, Signs, vol. 28, br. 2: 499535 Plahuta Simi, Valentina (2006) Ne smemo se slepiti, patriarhat je povsod! Delo, vol. 74, br. 48: 15. Polletta, Francesca (1999) Free Spaces in Collective Action, Theory and Society, vol. 28, br. 1: 138. Spivak, Gayatri Chakravorty (1988) Can the Subaltern Speak?, u: Nelson, Cary and Grossberg, Lawrence (ed.), Marxism and the interpretation of Culture, Chicago: University of Illinois Press. Velikonja, Nataa (2007) Nikakor! Reartikulacija, vol. 1, br. 1: 67. Zadnikar, Darij (2004) Kronika radostnega upornitva, In: Holloway, John. Spreminjamo svet brez boja za oblast: pomen revolucije danes, Ljubljana: tudentska zaloba.

IZVORI NA INTERNETU
Chidgey, Red (2009) Personal and collective acts of resistance: DIY Feminist Networks in Europe. Transform!, br. 5. Online at: http://www.transform-network. net/nc/en/home/journaltransformeurope/ display-journal-transform/browse/3/ article/79/DIY-Feminist-Networks-inEurope-Personal-and-Collective-Acts-ofResistance.html?cHash=149ddeb57c&sword_ list[0]=chidgey (pristupljeno 16. 10. 2010).

160

TEA HVALA

Crimeth Inc. Ex-workers Collective (2001) Days of War, Night of Love: Crimethlnc. For Beginners. Online at: http://www.crimethinc. com/texts/days/ (pristupljeno 15. 10. 2010). Kavi, Alenka (2008) Slovenske feministke, Moja deela, nr. 14. Online at: http://www.vest. si/2008/09/01/moja-dezela-014/ (pristupljeno 15. 10. 2010). Ozmec, Sebastijan (2001) Osmi marec: dan, ko se pretvarjamo, da je vse v redu. Online at: http://www.mladina.si/tednik/200111/clanek/ m-osmi/ (pristupljeno 15. 10. 2010). Red Dawns (2009) Long Live March 8th, International Womens Day! Online at: http://www. kudmreza.org/rdece/artistpages/danzena_eng. html (pristupljeno 15. 10. 2010). Vita Activa (2006) Online at: http://www. drustvo-vitaactiva.si/208101/253501.html (pristupljeno 15. 10. 2010).

LINA ARHIVA
Anonymous (2005) Do you remember March 8th?. 8. 3. 2005. Feminist Initiative in Support of Abortion Rights. 2006. Public Statement. 17. 11. 2006.

USMENI INTERVJUI
Ehrlemark, Anna. 6. 7. 2009, Ljubljana. 2 tonska zapisa (83m53s, 17m09s). Jereb, Ana. 14. 7. 2009, Ljubljana. 2 tonska zapisa (54m34s, 14m19s). Radojevi, Lidija. 13. 7. 2009, Ljubljana. 3 tonska zapisa (43m29s, 16m58s, 17m25a). Tepina, Daa. 13. 7. 2009, Ljubljana. 3 tonska zapisa (69m05s, 12m:39s, 07m19s). Tratnik, Suzana. 27. 7. 2009, Ljubljana. 1 tonski zapis (20m36s).

161

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

SUNICA VUAJ

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

TIINA JE GLAS SAUESNITVA. REJEL PERKINS

APSTRAKT: Ove godine se navrava 15 godina od poetka angaovanog lezbejskog pokreta u naoj zemlji. Sa dva neodrana Dana ponosa iza sebe i ovogodinjim uspelim koji je za nama, moe se rei da se lezbejska vidljivost osvaja polako, ali je tek deo siromane medijske agende i kao takva i dalje prilino udaljena od svoje sutine. Na kontinuumu izmeu ilegalnosti i javnog ponosa, ucrtana je iva drutvena mapa na kojoj u znaajnoj meri preovladava homo/lezbofobija kao prevashodno nerazumevanje Drugog, strukturna mizoginija, rodni tradicionalizam, kao i nasilje i diskriminacija. Ravnopravni deo te mape, iako nezvanino, ali duboko u naim ivotima i srcima, ine i slojeviti (ozdravljujui kao i destruktivni) mehanizmi borbe protiv internalizovane lezbo/ homofobije, konflikata i netolerancije, ukljuujui i one jedne prema drugima. Zanimaju nas iznutra i podrobno sve te matrice. One nisu jedina, ali su za lezbejsku egzistenciju kljuna mesta izlaska iz drutva tiine. Ovaj lanak je pokuaj pruanja odgovora na pitanje o tome ta je (jo) potrebno kako bi lezbejska egzistencija u svoj svojoj raznovrsnosti imala autentiniji iskaz u drutvu. KLJUNE REI: lezbejska egzistencija, internalizovana lezbo/homofobija, rodna ravnopravnost

162

SUNICA VUAJ

UMESTO UVODA Osnovnu motivaciju da napiem neto o ovoj temi dugujem lezbejskom kontinuumu (Rich, 2002: 55) u pogledu posveenosti lezbejskoj egzistenciji kao politikom diskursu na ovim naim prostorima, tanije lezbejkama koje od osamdesetih itaju, prevode,1 razgovaraju/progovaraju i ive istu, nita manje mojoj majci koja lezbejsku egzistenciju poistoveuje sa smru i na kraju, svim lezbejkama sa kojima sam godinama vodila intervjue o naim ivotima, a od kojih sam zapravo najvie i nauila. Volela bih da budem jasna od poetka: lezbejsku egzistenciju2 (Rich, 2002: 22) ne prepoznaje niti jedna institucija u naem drutvu. ...mi nismo razliite samo zbog naeg erotskog usmerenja, nego moemo biti razliite u odnosu na sve, jer ljubav koja nas pribliava enama podrazumeva nove zakone koji su u suprotnosti sa dosadanjim zakonima u dravama u kojima ivimo. U odnosu na posao, porodicu, nau decu, nae graanske slobode. Tako lezbejska egzistencija negira pojmove imena i krvi (i tla) kao odrednice pripadnosti porodici, a prema tome i naciji. (Rich, 2002: 15) Kako onda lezbejke, ive, rade, vole? U razmatranju ovog pitanja neminovan je kontekst u kojoj lezbejska egzistencija ivi (dakako i umire). Drutveni kontekst koji ne podrava socijalizaciju (da se razumemo, ni heteroseksualnih) ena da budu saveznice jedna drugoj, primorava lezbejke da se skrivaju, prilagoavaju, usklauju, povinuju... One koje ne skrivaju svoj identitet, suoavaju se sa razliitim vidovima diskriminacije, a esto i sa nasiljem u porodici ili na ulici. Tamo gde su pritisci naizgled slabiji, ili se ni ne nasluuju (poput feministikih prostora, organizacija, pa i teorija ) povlaenje u istost (Rich, 2002: 23) je realnost za mnoge lezbejke. Lezbejsku egzistenciju otuda odlikuju menjanja identiteta u odnosu na sredinu i zajednicu, ime esto zavisi od konteksta i mogunosti (Baumann, 1996: 4) da bi preivela.

1 Tako smo nas dve (Tanja urev i Lepa Mlaenovi, prim. aut.) prevodile esej i puno priale, a negde nakon 1991. smo ga koristile u Beogradu kao materijal za predavanja pod nazivom Lezbejska egzistencija, u Centru za enske studije. Tadanji kompjuteri nisu bili kompatibilni sa sadanjim i rad je ostao neobjavljen za iru publiku. Skoro deset godina nakon toga smo ponovo, sada u Zagrebu, govorile o potrebi da se ovaj esej tampa: Rada Grubai, Nela Pamukovi, Suzana Kovaevi. Dogovarale smo se tri godine na liniji ZagrebBeograd. Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija je tako prvo izlaenje u javnost ovog istorijskog eseja, nastao dogovorima aktivistkinja iz lezbejskih grupa Kontre iz Zagreba i Labris iz Beograda. elele smo da ovo prvo nae istorijsko izdanje bude proizvod zajednikih pregovaranja i uzajamne podrke. I to smo i uradile. Zahvaljujemo se svim prijateljicama koje su nas podravale da nakon nacionalistikih politika dve nacije, u ratu i miru, lezbejke iz dve drave ostvare jo jedan zajedniki projekat. Lepa Mlaenovi, Beograd, april 2002. 2 Existere, lat. gl. pokazati se, otkriti se.

163

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

Kako je poricanje postojanja najee nasuprot biu lezbejske egzistencije, samoorganizovanost i udruivanje sopstvenih snaga lezbejki predstavlja nau ivotnu snagu i kao takvo pretpostavljaju jedan kontekst i mogunosti. Drugi, koji u takoe razmatrati na ovom mestu, jeste drutvena matrica odranja mehanizama lezbo/ homofobije. Na kraju u pokuati da odgovorim na pitanje ta je (jo) potrebno kako bi lezbejska egzistencija u svoj svojoj raznovrsnosti imala autentiniji iskaz u drutvu. ISTORIJA LEZBEJSKOG POKRETA ARKADIJA gej lezbejski lobi je bio prva osnovana organizacija/pokret kojim se ispisuju poetne stranice aktivizma i kao takva je bila svojevrsni coming out3 (Fas, 2003: 410411) u drutvenim prilikama Srbije na samom poetku devedesetih. Lepa Mlaenovi pie o tom vremenu: Seam se, pismo je stiglo iz Ljubljane na moju kuu, oktobra 1990. godine. Poslato je bilo na desetak adresa u Beogradu, za nekoliko feministkinja i gejeva. Tada se otvarao Roza Klub u Ljubljani i oni su pitali hoemo li i mi da otvorimo jedan slian Roza Klub u Beogradu... Prvi susret je bio u poslastiarnici hotela Moskva... U grupi je bilo puno mukaraca i malo ena, samo nekoliko nas. Prvo smo se malo gledali, kako ko izgleda, da li nam se smei. Veina nas se nikada pre nije videla na jednom mestu toliko nas u naem gradu! Ah, kako je to bilo uzbudljivo, nismo jedine! Videla sam ih na slikama, u knjigama, u Njujorku, ali ne u Beogradu. Da to su vane kote u mapama nae udnje! U istoriji grada! U udbenicima o drutvenim pokretima. Prvi put: etiri lezbejke se dogovaraju na javnom mestu... Arkadija je prve etiri godine etala od jednog do drugog prostora, i na kraju se smestila u Centar za enske studije. 1995. godine jedan deo lezbejki je poeleo da se razdvoji od gej mukaraca iz Arkadije... Tako je nastao Labris, tokom tekih godina Miloevievog totalitarnog reima. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2005: 7) Mirovni enski pokret nastao kao odgovor na ratove na teritoriji bive Jugoslavije oduvek je tretirao lezbejsku egzistenciju. Radionice u okviru godinjih skupova ena u crnom, a koja su okupljala i ene iz raznih krajeva sveta su otvarala (egzistencijalna) pitanja lezbejskog coming out-a. (ene u crnom, 1998: 169; ene u crnom, 1999: 84)
3 Coming out razotkrivanje: sintagma koja potie iz fraze coming out of the closet, ve se ustaljeno upotrebljava u znaenju javnog i otvorenog istupanja i afirmisanja vlastite (homo) seksualne orjentacije. Javlja se u dve ravni: kao samootkrie i kao manje ili vie javna obznana. U aktivizmu ili queer teoriji, razotkrivanje zadobija dimenziju politikog ina opiranja i suprotstavljanja heteroseksizmu.

164

SUNICA VUAJ

Time se stvaralo pogodno tlo ne samo za one (ene i mukarce) koje/i su imale/i potrebu da osveuju sopstvene rodne identitete, nego i da ulau u feministiki i pacifistiki aktivizam. Poznata je injenica da su lezbejke esto u drugim sredinama (pa tako i kod nas) nositeljke mirovnih inicijativa i zaetnice projekata/programa i organizacija koje se zalau za pravednije drutvo. Odgovornost da se sopstveni identiteti promiljaju i da se o tome otvoreno razgovara sastavni su deo mirovne politike, ali i dubokog linog promiljanja: Za feministiku lezbejku, rat je situacija koja rastavlja na delove. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2001: 55) Tako je i bilo u godinama rata, kada su mnoge lezbejke podravale razne enske grupe, organizovale se, uestvovale i bile solidarne sa ugroenima. Ali bilo je i lezbejki koje su postajale nacionalistkinje na heteroseksualan nain. Pristupajui grupi/grupama koje su slavile naciju i teritoriju, tlo i krv, kao i mrnju prema Drugom, one su nalazile u tome snanu potporu za svoj identitet, najverovatnije i naalost, u izostanku linog mesta, uporita svoje lezbejske egzistencije. U godinama koje e nastupiti, pa do dananjih dana, ene u crnom ukljuujui uglavnom i druge feministike mirovne grupe i inicijative, uvek e pruati svoj snaan aktivistiki doprinos borbi protiv homofobije i heteronormativnog drutvenog konstrukta. Kao to je pomenuto, dakle do 1995. godine, kada se u Arkadiji okupilo dovoljno politiki zainteresovanih lezbejki, lezbejski deo organizacije je odluio da se odvoji i oformio je lezbejsku grupu Labris (organizacija je zvanino registrovana kasnije, 2001. godine). No i do tog perioda grupa je imala redovna okupljanja, kao i radionice petkom. Jedan od ciljeva Labrisa je bio Rad na prihvatanju sebe, jer su se grupi prikljuivale ene koje su u znaajnoj meri interiorizovale mrnju, strah i negaciju i imale su potekoe da prihvataju sopstvene elje i potrebe. Jedna od najznaajnijih tema na kojima se intenzivno radilo je bila coming out, a u cilju osnaivanja i podrke razvoju lezbejskog identiteta. Opet, aktivistkinje su svoje coming out-e pravile uglavnom u okviru grupe, najvie iz straha od diskriminacije i nasilja. Neke su, ipak, uspevale da javnost upoznaju sa radom organizacije. U periodu od 19951997. godine, objavljeno je ak etiri broja Labris Novina. Bila je to sjajna publikacija, u koju je bilo utkano tako puno predanog, promiljenog i hrabrog rada nekoliko lezbejki. (Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, 1998: 262) Koliko je bilo vano osveivati i razotkrivati svoj lezbejski identitet kroz lini rad, da bi se stiglo do konkretnih politikih akcija govore i sledee reenice: A u meuvremenu smo radile na svojim ivotima kroz redovne radionice. Ko smo mi u homofobinom svetu? ta nas plai, odakle nai strahovi i sramote? ta elimo znati o

165

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

sebi i drugim lezbejkama? elje, snovi, erotika lezbejske udnje... sve su to bile teme o kojima smo razmenjivale iskustva. Stavljati doivljaje u rei za mnoge je bilo jako teko, upravo zato to su lezbejke stigle iz sveta bez mapa i bez jezika, kako je davno rekla Adrijen Ri. Upravo zato nam je bilo tako jako vano da govorimo jedna drugoj, jer mnoge od reenica koje smo izgovorile u Labrisu, nikada i nigde pre toga nismo se usudile rei. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2005: 8) Lezbejska nedelja. Od samog poetka rada Labrisa, uoljiva je tendencija u kojoj lanice organizacije intenzivno rade na sebi, ali sa drugim lezbejkama koje se ukljuuju u rad organizacije. Politiki aktivistiki rad lezbejskih aktivistkinja nije mogu bez kontinuiranog rada na sopstvenoj homofobiji, bilo kroz susrete sa drugim aktivistkinjama, pokretanje novih programa ili kroz radionice. Juna 1997. godine na Pohorju u Sloveniji, u organizaciji feministino lezbine skupine Kasandra iz Ljubljane i Labrisa iz Beograda organizovan je prvi skup lezbejki iz drava bive Jugoslavije, pod nazivom Lezbejska nedelja. Tokom ovih est dana, sluale smo jedna drugu, ule smo razliita iskustva o kompleksnosti lezbejske egzistencije u heteropatrijarhalnom drutvu. Nije bilo lako, bilo nam je divno. Radile smo kroz radionice, to je mnogima od nas pomoglo da se ohrabrimo u svojim lezbejskim identitetima, kako bismo osnaile svoj privatni ivot i politike aktivnosti. Pokazalo se da smo prevazile nacionalne i dravne granice i susrele se kroz iskustva naih lezbejskih egzistencija. Potvrdilo se da je mrnja prema lezbejkama legitimizirana kroz drutvene, dravne i kulturne institucije, a isto tako i kao deo naeg linog ivota; i da je osloboenje od homofobije proces u kome smo potrebne jedna drugoj.4 (Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, 1998: 266) Druga lezbejska nedelja skup lezbejskih aktivistkinja sa teritorije bive Jugoslavije pod nazivom Budi to to jesi organizovana je 2000. godine u Somboru. Uestvovalo je 64 lezbejki i to je jedna nova snaga koja govori o tome koliko lezbejke bivaju osnaenije svojim okupljanjima i meusobnom podrkom. Labris je nastavio sa daljim umreavanjem i prevazilaenjem bolnih granica odreenim ratom i homofobijom u svakodnevnim ivotima lezbejki. est godina po formiranju autonomne grupe Labris kao i novih inicijativa i grupa lezbejki i gejeva u naoj zemlji, 30. juna 2001. godine (dakle nepunu godinu po padu reima u Srbiji) prvi put se javno organizuje beogradski Dan ponosa.5
4 Iz zavrnog dokumenta skupa lezbejki iz drava bive Jugoslavije LEZBEJSKA PRAVA SU LJUDSKA PRAVA, 1997. 5 http://sh.wikipedia.org/wiki/Me%C4%91unarodni_dan_ponosa_LGBT_osoba

166

SUNICA VUAJ

Treba napomenuti da su gejevi i lezbejke godinama pre toga obeleavali/e, slavili/e Meunarodni dan ponosa, ali je ovo bila prekretnica, jer su se za obeleavanje ovog istorijskog datuma lezbejke i gejevi ovoga puta opredelili za javni prostor tamo gde slavljenje Ponosa i Ljubavi i pripada. Priprema tog dogaaja, koji je trebalo da bude proslava razliitosti na ulicama glavnog grada, predstavljala je sintezu dugogodinjeg rada aktivistkinja i aktivista za lezbejska i gej prava u naoj zemlji. Oekivan sa nestrpljenjem i dubokim uzbuenjem, poeo je velianstvenom povorkom lezbejskih aktivistkinja koje su nosile balone duginih boja od Slavije (tanije iz tadanjeg prostora Labrisa gde su se odvijale glavne pripreme) prema Trgu Republike. Ti velianstveni baloni i aktivistkinje sa hrabrim srcem su u tom trenutku bile sinonim coming out-a u drutvu optereenom tekim bremenom homofobije i mrnje prema Drugom. Javni lezbejski politiki in, skup koji praktino nije ni poeo, zavrio se bolom i naim povreenim telima. Od daljeg ustrajavanja na linom radu i aktivistikom angamanu se nije odustajalo ni posle toga. U narednim godinama, poinje otvaranje novih lezbejskih i GLBTIQ grupa i inicijativa iji je osnovni cilj bio aktivno i vidljivo istupanje u javnosti, odnosno artikulaciju javne prisutnosti homoseksualnosti u drutvu. Parada ponosa u Beogradu je ostavila svoj neizbrisivi trag i dok i dalje odzvanja eho otpora ostajanju u mraku, strahu i utnji ...odbijam da potujem taj izbor tamnice, dakle dopustiu sebi slobodu da otvoreno pljujem po aktu zauzimanja ovakvog, zatoenikog poloaja, ne ograujui se u skladu sa toliko prisutnom duebrinikom retorikom politike korektnosti od napada na subjekta privatnog birdcage-a. Naprotiv, ja ga osuujem i izriem mu smrtnu presudu. Naravno, sve je upueno takvom izolovanom subjektu, ne konkretnoj individui, adresirano je lai, i istini te lai prikrivenosti, odnosi se na identitet utvare, ne na presveto meso. To znai da pozivam na linu revoluciju, na coming out, na javno ispoljavanje svojih identiteta, na orkestriranu dreku onoga to mislimo da jesmo, na ruenje dominantnog poretka legalizma, koje je ozakonio koncept privatnosti kao neprikosnoveno dobro, kao metafiziko vjeruju svog veoma fizikog impresionizma. Sve odvratne stvari cvetaju u mraku, ui nas Vajld, a lino je, naglaavaju feministkinje, veoma politiko: prebijanje na gay paradi, kao ispoljavanje tog linog, javno je bilo drakonski sankcionisano mikrogenocidom oienja prakse genitalnih iskliznua prema pravoslavnim kanonima ispravnog i prirodnog. Jedna privatnost nije dobila carte blanche svoje manifestacije, ve crveni, krvavi karton iskljuenja. Zbog toga je ukljuenje u tu scenu, pojavljivanje u javnoj sferi dejstva, ili, ako vam je aktivistiki termin visibility drai, upravo subverzivni in koji vodi slobodi, slobodi da se svoj/a dragi/a poljubi na ulici, da se vodi upravo normalan ivot, nasuprot onom drugom normal-

167

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

nom, heteroseksualnom, lanom, prinudnom. Nije li stara dilema la ili istina sada na sceni?... (gAYTEN lGBT, 2002: 28) ve 2004. godine se osveava ideja o organizovanju druge Parade ponosa za juli mesec. Ona biva otkazana od strane organizatora aktivistkinja i aktivista. Jedan od tri osnovna razloga koji su se navodili je bio tekoa sa coming out-om aktivista i aktivistkinja okupljenih oko organizacije. Naime, u to vreme je i dalje bilo teko osigurati veu grupu lezbejki i gejeva koji bi organizovali ovaj javni skup, jer je bilo potrebno i vano da te osobe budu javne u svom identitetu. Podrka tadanje demokratske javnosti je takoe ozbiljno izostala. (Mirovni institut, 2007: 19) Uprkos upornoj lezbo/homofobiji u drutvu, nastavlja se intenzivan rad na razvijanju pozitivnog lezbejskog identiteta i tako je iste godine (izmeu ostalog) odran seminar Vano je ne biti sama, namenjenom mladim lezbejskim aktivistkinjama iz drava bive Jugoslavije u organizaciji Kue Seka iz Hrvatske i Labrisa iz Beograda. Osnovni cilj seminara je bio da se ohrabre i motiviu aktivistkinje iz gradova u kojima nema LGBT organizacija za dalji i kontinuirani rad na razvijanju lezbejskih mrea. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2005: 32) U jesen iste godine, osniva se prva lezbejska organizacija u Vojvodini Novosadska lezbejska organizacija (NLO)6 sa idejom da radi na irenju lezbejske kulture i unapreivanju poloaja LGBTQ populacije. Naredne godine je ponosno proslavljena petnaestogodinjica lezbejskog i gej aktivizma. Puno je uraeno, jo mnogo osnaivanja je tek potrebno. Tokom viegodinjeg rada savetovalita za lezbejke, pojavljuje se nekoliko tema koje su znaajne. Razotkrivanje sopstvenog identiteta pokazalo se kao jedna od osnovnih prepreka u daljem razvoju lezbejskog i gej aktivizma u drutvu, ukljuujui i onu koliko nedostatak pozitivnih role modela utie na coming out lezbejki u naem drutvu. Lezbejkama su, zbog specifinosti lezbejske egzistencije koje izmeu ostalog, karakterie kontinuirano traganje za linim i drutvenim uporitima, potrebne osobe sa kojima bi se mogle identifikovati. Tanije, da su im potrebne osobe sa LICEM, IMENOM i PREZIMENOM. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2006: 63) Taj proces je neizvestan i teak, budui da u to vreme i dalje postoji mali broj aktivistkinja koje su javne u svom politikom lezbejskom radu. Drutvena uporita jesu gej i lezbejske organizacije koje rade, ali je jasno da je potrebno dodatno raditi na osnaivanju unutar samih organizacija, ime bi se stvorili bolji uslovi da i one koje nisu aktivne politiki (mnoge lezbejke to ni ele, ali zna6 www.n-l-o.org

168

SUNICA VUAJ

mo da su informacije uvek vane) budu otvorenije u vezi sa svojim lezbejskim identitetom. Za mnoge lezbejke postojanje organizacija je znaio nadu. U narednim godinama koje dolaze dva su programa koja su vana u okviru lezbejskog politikog rada. To su Lezbejsko feministika akcija (LFA) i program Na slovo, na slovo... L. Naime, poslednja Lezbejska nedelja je organizovana 2000. godine i kao takva je okupljala izvestan broj lezbejki sa teritorije bive Jugoslavije koje su uglavnom bile angaovane u aktivizmu. Meu njima nisu bile samo lezbejske aktivistkinje, ve i lezbejke kojima je bila vanija lina socijalizacija, a u neto manjoj meri upoznavanje sa dogaanjima na aktivistikoj LGBT sceni. Zbog toga, ali i potrebom za artikulisanijim politikim stavovima, posle nekoliko godina dakle, lezbejke feministkinje pokreu inicijativu na sastanku u Zagrebu o tome ta za nas znai feministiko lezbejski aktivizam, o potrebi da se razgovara o lezbejskom separatizmu, kao prostoru za lini rast i samoosnaivanje, ali i o razlici izmeu lezbejskog separatizma pre 30 godina i sada, o lezbejkama u mejnstrim LGBT politici, o Paradama ponosa u Istonoj Evropi, o lezbejskoj seksualnosti unutar kompulzivno heteroseksualnog erotskog kodeksa. Poslednji, odnosno drugi po redu LFA skup je odran krajem 2007. godine u Novom Sadu i organizovala ga je Novosadska lezbejska organizacija NLO. Skup je svakako bio vana politika prilika za susret i razmenu, ali je otvorio i napetost u odnosu na stavove i oseanja koja imamo prema razliitim temama (sve se ine podjednako egzistencijalnim bilo da govorimo o seksualnosti ili o Danu ponosa). Umesto da (nas) osnai u svojim lezbejskim politikim tenjama, pria o lezbejskom separatizmu, a koja poiva bazino na lezbejskom feminizmu (iako ne u potpunosti), iznela je na povrinu, osim dobrih diskusija, i situacije nametanja rigidnih uloga, kao situacija u kojima rodna razliitost lezbejki nije uvek dobrodola. Lezbejska zajednica je tada ve dovoljno trpela zbog injenice da moramo da se budemo iste ili kako su drugi zamislili da mi treba da budemo, ili da svaka eventualna razlika meu nama mora da bude opravdana moralno i politiki, da bismo to i same sebi prireivale. Takve i druge situacije su osiromaivale nae kapacitete koje smo tako briljivo i godinama gradile, ukljuujui i nae razumevanje svega onoga to ini lezbejsku egzistenciju, liavajui je tako izvanredne mogunosti da bude jo otvorenija. Dogaalo se da upravo zbog insistiranja na svojoj politinosti, lezbejski feminizam namee rigidna ogranienja i gotovo neprobojne granice, koje su opravdavane ideolokim postavkama. Politika jeste vana, ali ne, i ako zarad nje (odnosno njenog jednostranog tumaenja), lezbejke ne prevazilaze svoju ranjivu socijalizaciju. Sa druge strane, bilo je znaajno da se potvrdi kako lezbejski feminizam gradi svoju politiku na ovim prostorima.

169

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

Queer (o)pozicija, opet svojom postavkom o otvorenoj (rodnoj) politici daje reenja iz kojih lezbejski feminizam moe da (na)ui, pre svega u vezi naih kategorija koje su vane, ali ipak privremene i nesavrene. Ali isto tako, u svojoj otvorenosti i propustljivosti u definicijama, queer politika, na naoj sceni, biva ponekad bezrazlono p(r)opustljiva za nasilje, opravdavajui ga na razliite naine. Ne pokazuju sve feministike organizacije kod nas otvorenost za lezbejke u svojim redovima. To je prilino osujeujue za lezbejke koje ive u manjim mestima, pa im je rad i politika lokalne feministike grupe esto (ali ne uvek i ne nuno) bliska. Bilo bi razumljivo da to bude prostor u kome bi se lezbejke mogle autovati ili biti podrane da ne budu same u tom procesu, ali to esto nije sluaj. Postoje lezbejke koje su angaovane u feministikim grupama i ne mogu da govore o svom lezbejskom identitetu. To nije samo sluaj sa manjim gradovima kod nas. Feministkinje se esto spolja percipiraju kao lezbejke, odnosno rasprostranjeno je miljenje da su sve feministkinje lezbejke i to nekada ume da ometa rad grupe, naroito ako ona deluje u manjoj sredini. Mi znamo da je to mehanizam kojim se enama odrie kontrola i njihova nezavisnost u oblastima drutvenog rada. Tako dobijamo situacije u kojima se bilo kakva rasprava o rodu, feminizmu ili seksualnim pravima jedne feministike organizacije/grupe preusmerava na govor o izopaenim seksualnostima, ili da se uzima kao govor koji promovie seksualnost. (Cynthia Rothschild, 2007: 32) Tome se odupiremo i ponekad smo uspene. Ovim se na neki nain vraamo na davne poetke rada Labrisa kada je prepoznato da su feministike grupe naklonjenije lezbejkama, nego to je to sluaj sa gej organizacijama, ali i to da ni sa jednima, niti sa drugima nije dolo do potpunog razumevanja. (Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju, 1998: 262) No, ako se osvrnemo i na queer tendencije koje prilino esto odravaju lezbejsko gotovo nevidljivim, inilo se (a i sada je tako) potrebnim i vanim da se podseamo da se nastavimo baviti tim pitanjem, ali otvorenije nego do sada. Klju, dakle, verovatno lei u boljoj komunikaciji i ulaganju napora svih nas da jo bolje nego do sada (i pre svega, izmeu sebe) razumemo razliitost kao dar i da u anomalijama vidimo dragocenost i tretiramo sve osnovne principe sa prilinom dozom skepticizma, (Feministike sveske 34, 1995: 180) kao osnov za graenje vrih zajednikih koalicija u borbi protiv homofobije, ili kako je to rekla Doan Nestle dopustiti hiljadama cvetova da cvetaju. (Nestle, 1992: 466) Dalje, na planu ireg osnaivanja lezbejske zajednice kod nas izdvaja se seminar Na slovo, na slovo... L o lezbejskim ljudskim pravima koji Labris sprovodi od

170

SUNICA VUAJ

2007. godine i danas. Osnovni ciljevi ovog seminara su osnaivanje i informisanje lezbejki i biseksualnih ena o vanim temama koje se tiu lezbejske egzistencije kroz razliite edukativne sadraje koji su proistekli iz sada ve dugogodinjeg iskustva u radu sa pojedinkama, grupama i institucijama. Kroz ovaj socijalnoedukativni seminar do sada je proao veliki broj lezbejki u Srbiji (i regionu). Meusobno sastajanje lezbejki, razmena i uenje postaje prepoznato kao izuzetno vano u ivotu pojedinki, ali i razvijanju lezbejske zajednice. U sredini u kojoj ivimo, stvaramo i druimo se... teko je sakriti ko smo. A samim tim to smo mi ene koje ne elimo da krijemo ko smo i koje elimo da nae postojanje bude vidljivo, a ne maskirano normama iza kojih moramo da se krijemo, mi to javno pokazujemo, mi se zalaemo da nae postojanje bude vidljivo i prihvaeno. Mnogo je uinjeno od stvaranja feministikog i lezbejskog pokreta na ovim prostorima, ene su preivele toliko ratova, razaranja i nasilja, ali nisu odustajale, stalno su jaale, uile, osnaivale se, solidarisale se i sada je na nama da nastavimo ono to su one poele, ali i da zaponemo nove stvari. Ponosna sam to sam feministkinja, ponosna sam to sam lezbejka, ponosna sam to sam deo pokreta koji menja svet. 7 (ene u crnom, Centar za enske studije i istraivanje roda, Rekonstrukcija enski fond, 2007: 189) Sutinsko prepoznavanje injenice da se zapravo samo ujedinjenim snagama moemo boriti protiv diskriminacije i nasilja rezultiralo je razgovorima o moguim pripremama za organizovanje novog Dana ponosa u Beogradu. Jedinstvenost u ovom stavu, a pre svega reenost da se istraje u naporima da se insistira na borbi protiv homofobije u drutvu okupila je lezbejke i gejeve 2008. godine oko plana da se Parada ponosa zbilja i desi. Uprkos prevazilaenju (neminovnih) razlika u pristupima razliitih LGBT organizacija koje su isprva bile ukljuene u proces, grupa koja je inila organizacioni odbor Povorke ponosa 2009. (u kome su u najveem broju bile upravo lezbejke, izuzetno hrabre), doivela je sramotan prijem dokumenta od strane drave kojim se ista zabranjuje 24 asa pre njenog planiranog poetka. Drugi pokuaj da se Dan ponosa organizuje posle Masakr Parade8 2001. godine ponovo nije uspeo. Konano, 10. oktobra 2010. godine se dogaa beogradski Dan ponosa, devet godina posle u javnom prostoru, ali bez javnosti. To je istorijski dan za lezbejsku i gej zajednicu. On je takoe svima nama pruio i surovu sliku drutva koje (jo uvek) nije raskinulo sa ratnom politikom Miloevievog vremena, i dalje rastrzanog u svom identitetu ije se uporite klati negde izmeu utemeljenog
7 Napisala Mima Rai.

8 Ovaj termin je preuzet iz intervjua objavljenog na: http://www.h-alter.org/vijesti/ljudska-prava/ repovi-fasizma-u-srbiji

171

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

tradicionalizma i nita manje brutalnog neoliberalizma, uvezane sa optom bedom i ozbiljnom naviknutou na javne dogaaje u vidu kojekakvih molebana kojima se iskljuivo slavi nasilje i mrnja, pljaka i smrt. MEHANIZMI LEZBO/HOMOFOBIJE U sloenoj mrei drutvenih mehanizama lezbofobije lezbejkama nije lako, a esto ni dozvoljeno da govore o svojoj egzistenciji. Upravo jedan od tih mehanizama jeste odbijanje komunikacije ili odbijanje da se uje.9 U porodici, npr. roditelji esto ne ele da govore sa svojim erkama lezbejkama ili ne ele da govore sa njima o homoseksualnosti, njihovoj partnerki, itd. Ja sam izgubila priu sa mamom. Kad sam kod kue, desi se da me uopte ne pogleda. Desi se da ne priamo uopte. Samo me pozove da jedem i to je sve. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2006: 89) Ne oseam se dobro kada znam da niko ne zna za nas (nau vezu, prim. aut.) i da je ovo preraslo u zatvor zlatan zatvor. Shvatam da bi to trebalo da podelim sa nekim. Moda e biti jo osoba koje e moi da prihvate. Moji roditelji i brat nee nikada, to znam. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2008: 44) Suoene sa izbegavanjem da budu ute i priznate, lezbejke esto i ne govore o sebi, ne uju sebe. ute. Za nas zna samo jedna naa drugarica. Nikom drugom nisam rekla. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2008: 44) Ali kako se onda ui govor sopstvenim glasom? U tome uspevaju one koje iskorauju iz okvira koji im diktiraju, odreuju i u kome posreduju autoriteti stvarajui neku vrstu linog prostora i samodefinicija. Vana stvar u tom procesu je svesno odvajanje vremena u kome se promilja kontekst koji nas sputava i odreuje. ene koje govore sopstvenim glasom su objedinile znanje za koje intuitivno znaju da im je lino vano sa znanjem koje su nauile od drugih. (McVicker, Goldberger, Tarule, Matuck, 1998: 142) Neke ene se udaljuju od datosti, psiholoki (a nekada i geografski) od svega to su do tada znale i prolazei kroz intenzivnu samorefleksiju, poinju da se vraaju sebi. Feministkinje su, sada ve davno, sloganom Lino je politiko, skrenule panju na znaaj (enskog) linog iskustva i imenovanjem istog u akciju, politiki in. Unutarnje putate van, a vanjsko unutra. (McVicker, Goldberger, Tarule, Matuck, 1998 :142)
9 Mlaenovi, Lepa. Drutveni mehanizmi homofobije, interni tekst dostupan autorki.

172

SUNICA VUAJ

Davanjem rei i aktivnim imenovanjem onoga to im se dogaa, to oseaju, rade, jeste put ka sopstvenom glasu. Mapiranje emocija je sastavni deo tog procesa: razgovor o njima, njihovo pronalaenje u razliitim priama iz nae prolosti i sadanjosti je deo procesa naeg rasta i pravljenja novih emocionalnih granica.10 To je zapravo, pronalaenje novog, starog ili drugog glasa. To je jednako porivu da se itav ivot ene uzme u obzir i unutranji i spoljanji, u svoj njegovoj sloenosti, a da se ima glas kojim e se i sebi i drugima saoptiti itava sloenost sopstvene egzistencije. (McVicker, Goldberger, Tarule, Matuck, 1998:145) Vreanje i omalovaavanje u svakodnevnom govoru, komunikaciji, takoe su moan instrument homofobije. Re lezbejka se esto koristi kao re osude, a zapravo ima pozitivnu konotaciju. Ovde svako svakog zna. U bivem komiluku, u tom mom stanu dok sam ivela sama, stvaralo mi je pritisak to to su oni kontrolisali ko je kod mene. I poele su glasine. Prolazila sam jedan dan pored komije koji je sedeo sam na klupi i rekao glasno: Lezbejka. To mi je bilo zastraujue, ali ne zato to me je brinulo ta komije misle, nego zato to sam strahovala da bi informacija mogla lako da stigne i do moje majke. itava ta atmosfera mi je bila stresna. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2008: 61) Posledice vreanja i potcenjivakog odnosa prema lezbejkama su viestruke. Etiketiranje je est in homofobije i ini da se produbljuje stigmatizacija svega to ini celokupan ivot lezbejki. Udruene sa posledicama drugih mehanizama homofobije donose itav niz potekoa. Pre svega, lezbejke esto imaju problem sa vrednovanjem samih sebe, i imaju visoke oseaje inferiornosti, pregrt unutranjih konflikata. Lezbejke esto godinama ni same ne mogu da izgovore re lezbejka, iako su svesne svoga identiteta i hrabro ga grade. Zato je vano da svi i svuda koristimo termine lezbejke i gejevi afirmativno i odupiremo se njihovoj svakodnevnoj upotrebi u jeziku u degradirajuem kontekstu. Koliko god se moda inilo neverovatnim u dananjim uslovima, izolacija spada u jedan od estih mehanizama drutvenog kanjavanja lezbejki. Uskraivanje informacija, spreavanje komunikacije, dranje u prostoru u kome je razmena i komunikacija svedena na minimum, ukljuujui i fiziku izolaciju. Posle izvesnog vremena, meni je opala sva kosa. Nisam imala kosu est meseci. Tih pola godine nisam izala iz kue. Bilo mi je zabranjeno da izlazim. Dozvoljeno mi je bilo samo ako me pozove neko muko. (Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, 2006: 57)
10 Mlaenovi, Lepa. Feministika etika brige za duevno zdravlje braniteljki ljudskih prava (tekst je objavljen u Resource Book on Women Human Rights Defenders, 2006, pogledati na: www.defendingwomendefendingrights.org)

173

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

Lezbejke esto ive u izolaciji i nikome ili vrlo retkim osobama u svom ivotu govore o svojoj egzistenciji, pa se ini kao da su izolaciju same odabrale. Mnoge trpe bolnu izolaciju od svoje porodice koja ne moe da prihvati njihov identitet. Toj izolaciji esto prethodi jednako bolan proces odbacivanja od strane drutva. Veoma esto se na taj proces nadovezuje suoavanje sa sopstvenom internalizovanom homofobijom (kada lezbejke imaju neprijateljski stav prema samima sebi i misle i oseaju da je njihov identitet odraz patologije ili inferiornosti) to sve utie na psiholoko prilagoavanje i komunikaciju sa drugima. Mnoge lezbejke u svojim srednjim godinama nisu spremne na coming out pred komilukom plaei se osude, nerazumevanja, odbacivanja ili nasilja. Opet, mnoge lezbejke u zrelim godinama ne ele ili ne mogu da komuniciraju sa tradicionalnim enskim saveznicama, kao to su to npr. ene iz komiluka ili roake. Lezbejska ivotna iskustva i seanja su esto sutinski razliita od pria njihovih heteroseksualnih vrnjakinja. Potcenjivako i odbacujue ponaanje, pa i izolacija nisu est tretman samo prema mlaim lezbejkama koje streme svojoj autonomiji, ve je to sluaj i sa starijim lezbejkama. Nekada se okolina brutalno ponaa prema luakinjama i udakinjama odnosno starijim enama koje svojim ponaanjem, izgledom i stilom ivota odudaraju od stereotipnog i opteprihvaenog stila bake sa unuiima. (Mrevi, 2004: 521) Institucija heteroseksualnosti prisiljava lezbejke da se pretvaraju, da budu etiketirane kao perverzne, kriminalke, kao bolesne ili opasne ene. (Rich, 1997: 187) Zato je vano da lezbejke komuniciraju, kao i da drugi budu otvoreni da uju i razgovaraju sa nama i o naim ivotima. ...Ustala sam i usprotivila se. Neko od tih mukaraca me je udario u glavu, nakon ega sam videla vei broj njih koji ustaju sa sedita i kreu prema meni. To je sve poelo negde kod Skuptine Srbije dok je autobus bio u pokretu. Poeli su da me udaraju po glavi, da me utiraju, udaraju u stomak i po leima. Jo neko vreme sam bila na nogama nakon ega sam pala, a udarci su nastavljeni. Ne znam koliko je to trajalo, samo se seam udaraca, urlanja i bola. Traila sam pogledom S.M. i videla je kod vrata, kako je neka dvojica zadravaju. Htela sam da ustanem da je zatitim, ali nisam mogla. Sledei svestan trenutak je onaj kada je autobus stajao na stanici kod Ade Ciganlije i kada su u njega ula dva policajca koji su me izvukli iz autobusa, jer sam prethodno bila na podu. Govorila sam im da su me tukli i molila da me zatite, na ta me je jedan od njih odgurao od autobusa i traio linu kartu. Ja sam pokazivala da su me tukli u zadnjem delu autobusa, ali policija nije htela da ue u autobus sa navijaima.

174

SUNICA VUAJ

Takoe, govorila sam da izae S.M., na ta me je policajac upitao: Ko je to? Odgovorila sam: Moja devojka, a on mi je rekao sa podsmehom: Kakva, bre, devojka? Misli prijateljica? Nisu je pozvali da sie i pravili su opaske na raun toga to sam lezbejka. Dok je autobus stajao neki momak je dobacivao sa vrata razne uvrede pa su njega izveli iz autobusa. On je nastavio da provocira i vrea u prisustvu policije: Narkomanko! Majku ti narkomansku jebem! i drugo, a zatim me je udario pesnicom u lice. U revoltu sam krenula da mu uzvratim. Policija nas je razdvojila, dovezli su patrolna kola i mene stavili u njih. Dok sam sedela u kolima od tog momka su uzimali izjavu. Tada sam poela da dozivam policajca koji je otvorio vrata i pitao ta hou. Ja sam mu rekla da mene privode, nita me ne pitavi, a da njemu ne trae ni linu kartu. Na to je policajac tom licu traio dokumente. Tada je dola marica, pa su i mene i njega sproveli u stanicu policije na Banovom brdu, gde su njemu uzeli izjavu, a mene su u loem stanju spremili u eliju. Bolela me je glava, povraala sam i imala nesvesticu i u tom stanju su mi doneli da potpiem neki papir na kome je pisala izjava tog momka koja je bila totalna izmiljotina i nisam htela da potpiem taj papir.11 (Izvetaj o stanju ljudskih prava GLBT osoba u Srbiji, 2009: 24) Lezbejke su svakodnevno izloene nasilju, jer je ono uobiajena drutvena praksa. Diskriminacija nasiljem u ovom sluaju nije samo forma pojedinane direktne viktimizacije, ve predstavlja sistemsku izloenost lezbejki istom. Heteroseksualnost tako postaje politika institucija (Rich, 2002: 34) koja ohrabruje, normalizuje (ponekada insistira), tolerie i omoguava nasilje nad lezbejkama. PUTEVI LINE AUTONOMIJE Ako su zalaganje za potovanje prava, ali rad na sebi neophodni (jedini?) naini da lezbejke rade, vole i ive u ovom drutvu, neminovno nam se nameu pitanja kada je u pitanju sfera rada. Oblast rodne ravnopravnosti u Srbiji karakterie diskriminacija strukturalnog oblika ili trea diskriminacija.12 Ona podrazumeva da su razliite predrasude koje postoje prema enama duboko uslovljene predstavama koje drutvo ima o ulogama polova, odnosno prirodnoj zadatosti tih uloga. Nejednakosti imaju posebno negativan uticaj na ivote ena (ali i mukaraca) i utiu na drutvo koje tako
11 Izjava N.A., Interna dokumentacija GSA, 17. avgust 2009. godine 12 Pogledati vie: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/godisnji-izvestaji/ 793--2009-

175

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

funkcionie sa manje ena koje su aktivne u javnoj sferi, odnosno sa veoma slabim stepenom uea mukaraca u porodinom ivotu. Rodno diskriminatorni obrasci nisu samo utkani u porodine odnose, ve su itekako sastavni deo mehanizama rada institucija, inei na taj nain pojedine situacije diskriminacije teko popravljivim i to esto kada su u pitanju pojedinani ivoti ena. Inae, lo socioekonomski poloaj ena i kontinuirano prisustvo rodno zasnovanog nasilja predstavljaju dve osnovne karakteristike krenja ljudskih prava ena u naoj zemlji.13 Iako lezbejke nuno ne podleu (ili bar ne u znaajnoj meri) osujeujuim posledicama tekovina (enskih) rodnih uloga kao to je to sluaj sa heteroseksualnim enama, poznato je da se seksualna orijentacija krije na radnom mestu usled straha zbog diskriminacije, te tako lezbejke (kao ene) nisu privilegovane na radnom mestu. Nije novost da u kapitalizmu enama pripadaju strukturalno najgora radna mesta. injenica da muki poslodavci obino ne zapoljavaju kvalifikovane ene, ak i kada ih mogu platiti manje nego mukarce, sugerie da nije samo re o profitu kao motivu. (Rich, 2002: 42) Seksualizacija radne sfere tako pogaa ene i veina ena trpi seksualno uznemiravanje kako bi zadrale posao. One koje se odupru, esto su sumnjive, prezrene kao aseksualne ili se smatraju lezbejkama. U takvom ambijentu, lezbejke osim to kriju svoju seksualnu orijentaciju u smislu da ne mogu otvoreno govoriti o svom privatnom ili porodinom ivotu (neke ga donekle izmisle, jer im je tako lake da opstanu), one moraju, da bi zadrale posao da se pretvaraju ne samo da su heteroseksualne, ve i da su heteroseksualne ene, jer je upravo to ono to se od njih oekuje. (Rich, 2002: 43) Drugo, diskriminacija na radnom mestu inae nije u dovoljnoj meri drutveno regulisana oblast u kojoj (za sada) nema zvaninih podataka o diskriminaciji po osnovu seksualne orijentacije.14 (GSA, 2010: 45) Ali ono to znamo i to jeste povezano sa sferom rada jeste injenica da se lezbejke suoene sa visokom stopom nasilja u primarnim porodicama, ali i homofobijom u drutvu, esto rano osamostaljuju u potrazi sa sopstvenom autonomijom. To moe dodatno da optereti njihovu ranjivost zbog diskriminacije. Za one koje ive u malim mestima u kojima im je veoma teko da razviju socijalne mree podrke za svoju egzistenciju, reenje predstavlja odlazak u vee gradove. Lezbejsku autonomiju sve vie obezbeuje Internet, koji za neke predstavlja jedinu sferu gde se moe biti ono to jesi, pa mnoge lezbejke kada govore o svojoj egzistenciji, upravo navode
13 Ibid. 14 Iako svi tvrde da nije bilo ovakvih sluajeva, situacije u kojima bi se pojavila diskriminacija nose rizik od toga da se ne bi znalo kako da se reaguje ili da bi reakcije bile pogrene i vie u skladu sa linim oseajem i odnosom prema pojavi i GLBT osobama, nego prema nekim propisanim procedurama.

176

SUNICA VUAJ

nabavku raunara i umreavanje kao svoj novi ivot. Zbog ranog zapoljavanja mnoge lezbejke odustaju od daljeg obrazovanja, mnoge su u internoj ekonomskoj migraciji (obino put ide ka veim gradovima), a nije retkost da sve vie lezbejskih parova planira svoju budunost planiranjem emigracije u zemlje Zapada. U naoj zemlji se pitanje pink industrije15 (Mrevi, 2007: 59) poelo tek nedavno da pominje i to u kontekstu beogradske Parade ponosa 2010. odnosno njenih trokova. Osim toga poznato je da kod nas odavno postoje okupljalita samo za gejeve i lezbejke (uglavnom su to kafii i barovi), gde su cene pia, ulaznica i sl. neretko vee nego na slinim mestima, kako bi se na taj nain plaali trokovi reketa kriminalcima, odnosno policiji koji mogu ta mesta da zatvore ukoliko taj novac izostane. Za razliku od Zapada gde se pink industrija veoma razvila, pre svega zahvaljujui inkrimisanjem poloaja lezbejki i gejeva, odnosno unapreenjem sistema ljudskih prava i dr., kod nas to jo uvek (zvanino) nije sluaj. U SUSRET KONTINUITETU OBELEAVANJA DANA PONOSA Na naoj lezbejskoj/gej i feministikoj sceni je evidentna posveenost, predanost i kontinuitet u izgradnji prostora ukljuujui i onaj lini kako bi se dekonstruisao patrijarhalno heteronormativni kd. Postojanje tog kapaciteta daje nadu da e se politike i prakse proistekle iz tih tenji i napora, oplemeniti novim, nadajmo se uspenijim nainima da ostanemo posveene borbi protiv lezbo/homofobije tako to emo nastaviti otvarati sebe neno iznutra da bismo bile hrabre, aktivne izvan. Kao to smo imali prilike da vidimo ove godine, bez aktivnog uea drave takvi napori su samo delimini. Utisak je takoe, da nam nedostaje vie meusobnog udruivanja, razumevanja i usaglaavanja na tom putu, pa je mogue da e rad na organizovanju drugog (treeg, etvrtog?) javnog okupljanja povodom Dana ponosa, tog kolektivnog coming out-a, doneti tu vrstu potrebne nam bliskije veze, da bismo pokazale i objasnile znaaj tog sutinskog dogaaja za lezbejsku egzistenciju, a iju potrebu ne razumeju sasvim ni oni koji su najdobronamerniji16 (Izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba, 2008: 5) a kojih je na alost, u naem drutvu jo uvek najmanje.

15 Pink industriju ine trite roba i usluga namenjenim homoseksualcima. Pink evro (ili dolar) je pojam koji oznaava zaradu ostvarenu na tom tritu od strane gejeva i lezbejki. 16 8% ispitanika u Srbiji smatra da su Parade ponosa legitiman nain traenja prava LGBT osoba.

177

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

LITERATURA
Baumann, Gerd (1996) Contesting Culture. Discourses of Identity in Multi-Ethnic London, Cambridge: Cambridge University Press. Bogdanovi, Mirjana; Milievi, Boris; Sari, Nenad (2010) Istraivanje Predrasude na videlo. Homofobija u Srbiji 2010., Beograd: Gej Strejt Alijansa (uz pomo CeSID). Fas, Dajan (2003) Unutra/Izvan, gej i lezbejska hrestomatija, Beograd: Centar za enske studije. Labrys, Jelena (1998) Istorija lezbijskog pokreta u Srbiji, u: Blagojevi, Marina (ur.), Ka vidljivoj enskoj istoriji. enski pokret u Beogradu 90-tih., Beograd: Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju. Maljkovi, Duan (2002) Dvostruka scena prikrivanja, gaY (tO) 2, mAGAZIN zA qUEER tEORIJU i kULTURU. 2002: 2732. Markunova, tefa (1999) Druge meu nama lezbejke, u: Zajovi, Staa (ur.), ene za mir, Beograd: ene u crnom. McVicker, Goldberger; Tarule, Matuck (1998) enski naini spoznavanja. Razvoj sebstva, svojeg glasa i svojeg duha, Zagreb: enska infoteka (Druga). Milievi, Boris; Sari, Nenad; Pavlovi, Lazar (2008) Ovo je zemlja za nas. Izvetaj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u 2008. godini, Beograd: Gej Strejt Alijansa i CeSID. Milievi, Boris; Sari, Nenad; Pavlovi, Lazar (2009) NEMA povlaenja, NEMA predaje, Izvetaj o stanju ljudskih prava GLBT osoba u Srbiji 2009, Beograd: Gej Strejt Alijansa. Mrevi, Zorica (1998) Imamo li kostur u ormanu?, u: Zajovi, Staa (ur.), ene za mir,, Beograd: ene u crnom. Mrevi, Zorica (2004) Lezbejska usamljenost, u: Blagojevi, Marina (ur.), Mapiranje mizoginije u Srbiji: Diskursi i prakse II tom, Beograd: Asocijacija za ensku inicijativu. Mrevi, Zorica (2007) Ka demokratskom drutvu - Sloboda javnog okupljanja, pravo svih, Beograd: Institut drutvenih nauka. Nestle, Joan (1992) The persistent desire, a femme-butch reader, Boston: Alyson Publication. Popadi, Duica (2006) Koliko nedostatak pozitivnih role modela utie na coming out lezbejki?, u: ivkovi, Ljiljana (ur.), Pravo na lezbejsku egzistenciju u Srbiji, Beograd: Labris organizacija za lezbejska ljudska prava. Mlaenovi, Lepa (2005) Kako je poelo organizovanje lezbejki i homoseksualaca u Beogradu, u: ivkovi, Ljiljana (ur.), Prvo je stiglo jedno pismo. Petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori, 1990 - 2005, Beograd: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava. Rai, Mima (2007) Lezbejska egzistencija, lezbejska vidljivost, u: Zaharijevi, Adriana (ur.), Neko je rekao feminizam. Kako je feminizam uticao na ene XXI veka, Beograd: ene u crnom, Centar za enske studije i istraivanje roda, Rekonstrukcija enski fond. Rich, Adrienne (2002) Prisilna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija, Zagreb: Kontra. Rothschild, Cynthia (2007) IZBRISANO IZ TEKSTA: Kako se seksualnost koristi da bi se napalo organizovanje ena, Beograd: Rekonstrukcija enski fond. Velzel, van Liselotte (2007) Down and out in Belgrade: An Ethnographic Account on the Everyday Life Experiences of Gays and Lesbians in 2004, u: R. Kuhar, J. Takcs (ur.), Beyond the

178

SUNICA VUAJ

pink curtain everyday life of LGBT people in Eastern Europe, Ljubljana: Mirovni Institut. Vuaj, Sunica (2006) ta ti srce kae. Line prie lezbejki o coming out-u, Beograd: Labris organizacija za lezbejska ljudska prava. Vuaj, Sunica (2009) Trei glas - coming out i lezbejke u Srbiji, Beograd: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava. ivkovi, Ljiljana (2008) Ljubav, u stvari Line prie o lezbejskim partnerskim odnosima, Beograd: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava.

179

LEZBEJSKA EGZISTENCIJA U TRANZICIJI?

180

5.

IDEOLOKA REPRODUKCIJA STVARNOSTI

183 - Jelena Velji i Aranel Bojanovi: Transformacija sistema visokog obrazovanja u Srbiji 20032010: jedna perspektiva 208 - Dare Peji: KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI! Kreativne industrije u kognitivnom kapitalizmu i preduzetniki duh zaposlenih u kulturi

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

JEDNA PERSPEKTIVA
APSTRAKT: Proces transformacije socijalistike drutvene formacije u kapitalistiku, poznat kao tranzicija jo uvek je u toku u Srbiji. U konkretnom sluaju, tranzicija podrazumeva harmonizaciju legislative, ekonomije, trita i drutvenog poretka sa standardima Evropske unije. U ovom radu fokusiramo se na proces reforme sistema visokog obrazovanja Bolonjski proces zapoet sa idejom stvaranja jedinstvenog obrazovnog prostora koji bi bio u funkciji jedinstvenog evropskog trita rada. Oslanjajui se pre svega na sopstvena iskustva steena u sferi studentskog organizovanja a) opisaemo instrumente/vrednosti koje su sadrane u samom tekstu Bolonjske deklaracije i prateih dokumenata (mobilnost studenata i nastavnog osoblja, Evropski sistem prenosa bodova, sistem uporedivih diploma i trociklusni sistem studija), b) opisaemo izmene zakonske regulative iz oblasti visokog obrazovanja iji je cilj bio implementacija instrumenata i vrednosti Bolonjskog procesa, i, c) analiziraemo primenu zakonskih reenja i bolonjskih principa u kontekstu Srbije. Sve vreme nastojimo da razlikujemo ove dimenzije kako bismo delimino rasvetlili ulogu koju je svaki od takozvanih stakeholder-a (drava, univerziteti, studenti) odigrao u procesu reformi, ali i da bismo ukazali na mogui budui razvoj ovih reformskih kretanja. S tim u vezi, oceniemo znaaj novouvedenih studentskih predstavnikih struktura, ali i raznorodnih studentskih inicijativa, te studentskih protesta koji se ponavljaju iz godine u godinu ukazujui na ozbiljne manjkavosti sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Zakljuujemo stavom da nije u izgledu da e se glavna pitanja sistema visokog obrazovanja iz perspektive studenata visoke kolarine, pravo na kvalitetno obrazovanje, autonomija univerziteta, akademske slobode, itd. reiti kroz institucije sistema. U tom smislu, afirmiemo stav da su vaninstitucionalni oblici delovanja studenata jedino sredstvo za reavanje supstancijalnih problema sistema visokog obrazovanja, s tim to oni danas sve vie iziskuju ne samo usmeravanje prema visokokolskim i dravnim vlastima, ve i prema nadnacionalnim institucijama Evropske unije. Da je potonje ve prepoznata neophodnost svedoe brojna okupljanja studenata iz evropskih zemalja sa ciljem izraavanja zajednikog protesta protiv reformskih procesa tokom 2009. i 2010. godine. KLJUNE REI: Bolonjski proces, Zakon o visokom obrazovanju, sistem visokog obrazovanja, finansiranje visokog obrazovanja, komercijalizacija visokog obrazovanja, studentsko organizovanje, studentski parlament, plenum

183

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

I UVOD U BOLONJSKI PROCES U literaturi se smatra da je ideja o formiranju jedinstvenog prostora visokog obrazovanja na tlu Evrope ozvaniena na sastanku ministara zaduenih za visoko obrazovanje etiri evropske zemlje Francuske, Nemake, Velike Britanije i Italije odranom na univerzitetu Sorbona 1998. godine. Godinu dana pre toga, predstavnice i predstavnici 47 zemalja lanica Saveta Evrope usvojili su u Lisabonu Konvenciju o prepoznavanju kvalifikacija u vezi sa visokim obrazovanjem u evropskoj regiji, poznatiju kao Lisabonska konvencija. Ova Konvencija nalae istovetno prepoznavanje nivoa kvalifikacija steenih u okviru brojnih visokoobrazovnih institucija i osmiljavanje fer procedura koje bi omoguile ostvarivanje ovog cilja u svim zemljama potpisnicama (Konvencija, 1997). Potpisivanjem Bolonjske deklaracije 1999. godine, proces je i zvanino otpoeo. Ovaj dokument predvideo je sledee instrumente za uspostavljanje evropskog prostora visokog obrazovanja: 1. Uspostavljanje sistema itljivih i uporedivih diploma trebalo bi da, putem odreenih standardizovanih dokumenata, omogui akademskoj javnosti i tritu rada da odreenu diplomu rastumai nezavisno od toga iz koje zemlje je njen nosilac/nositeljka, odnosno, u kojoj visokokolskoj instituciji ju je stekao/la. 2. Uspostavljanje sistema studija baziranog na dva glavna ciklusa dodiplomskom (osnovne studije) i diplomskom (specijalistike, master, doktorske). 3. Uspostavljanje Evropskog sistema prenosa (i akumulacije) bodova (ESPB) garantuje da radno optereenje studentkinja i studenata ne prelazi 40 sati rada nedeljno. To znai da se sve aktivnosti koje neko preduzima zarad studija (prisustvo na nastavi, izrada seminarskih radova, priprema za predavanja i vebe, polaganje ispita...) moraju moi ostvariti u okviru osmoasovnog radnog vremena na dnevnom nivou. Drugim reima i neto konkretnije, 1 ESPB bod vredi od 25 do 30 radnih sati. 4. Promocija mobilnosti studenata/kinja, nastavnog osoblja i istraivaa/ ica podrazumeva i stvaranje uslova da se periodi studija/istraivanja na nematinoj instituciji formalno priznaju na matinoj instituciji. 5. Promocija evropske saradnje na polju osiguranja kvaliteta ima za cilj stvaranja uporedivih kriterijuma i metodologije, uz formiranje adekvatnih i nezavisnih nacionalnih i nadnacionalnih tela koja bi proveravala i garantovala ispunjenost standarda na institucijama visokog obrazovanja.

184

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

6. Promocija evropskih dimenzija u visokom obrazovanju, posebno u vezi sa razvojem kurikuluma, interinstitucionalne saradnje, ema mobilnosti i integrisanih programa studija, treninga i istraivanja (Deklaracija, 1999). Procesu usklaivanja razliitih nacionalnih sistema visokog obrazovanja, to jest, Bolonjskom procesu, od 1999. godine prikljuilo se 47 zemalja (The official Bologna Process website July 2007June 2010), a sam tok procesa dodatno je definisan putem izvetaja o napretku1 i zakljuaka (kominikea) sastanaka ministarki i ministara zaduenih za visoko obrazovanje svake od zemalja potpisnica. Dinamika kojom se odvijao taj proces moe se videti u sledeoj tabeli:
Dokument
Sorbonska deklaracija Bolonjska deklaracija

Godina donoenja
1998. 1999.

Zemlje potpisnice
Velika Britanija, Italija, Nemaka, Francuska + Austrija, Belgija, Bugarska, Grka, Danska, Estonija, Irska, Island, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Norveka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovaka, Slovenija, Finska, Holandija, eka, vajcarska, vedska, panija + Kipar, Lihtentajn, Turska, Hrvatska + Albanija, Andora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Rusija, Vatikan, Srbija i Crna Gora2 + Azerbejdan, Gruzija, Jermenija, Moldavija, Ukrajina + Crna Gora3

Praki kominike Berlinski kominike Bergenski kominike Londonski kominike Leven

2001. 2003.

2005. 2007. 2009.

Be/Budimpeta 2010.
2 3

Kazahstan

1 Iako se na ovom mestu neemo detaljnije baviti nacionalnim izvetajima, vano je napomenuti da je jedan od globalnih problema implementacije taj to drave esto dostavljaju ulepane izvetaje o napretku na polju implementacije Bolonjske reforme. Tako je i Srbija na poslednjem Ministarskom sastanku dobila ocenu 3,8 (od 5), i to uz podrku lokalne kancelarije Saveta Evrope. 2 3 Potpisano u vreme kada je postojala dravna zajednica Srbija i Crna Gora. Sada i kao samostalna drava.

185

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

II BOLONJSKI PROCES U SRBIJI Republika Srbija u to vreme Srbija i Crna Gora potpisala je Bolonjsku deklaraciju 2003. godine i time i zvanino pristupila Bolonjskom procesu. Prvi zakon o visokom obrazovanju koji je trebalo da uspostavi sistem baziran na Bolonjskim ciljevima donet je 2005. godine. Neke od novina relevantne za nau temu koje je ovaj zakon doneo bie opisane u nastavku teksta.
NOVINA 1: Drugaija struktura studija

Zakon iz 2005. godine obuhvatio je celokupan sistem visokog i vieg obrazovanja i fakultete i vie kole, koji su do tada bili regulisani nezavisno Zakonom o univer-

28-32 III stepen visokog obrazovanja 23-24 II stepen visokog obrazovanja 21-23 I stepen visokog obrazovanja 18-19 KANDIDATI (zavrena etvorogodinja srednja kola i poloen prijemni ispit ili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti) Bachelor Osnovne akademske studije 180-240 ESPB Bachelor (appl.) Osnovne strune studije 180 ESPB DiplomiraniMaster 60-120 ESPB Specijalistine akademske studije 60 ESPB Specijalistine strune studije 60 ESPB Doktor nauka Ph. D 180 ESPB (uz prethodno ostvareno na osnovnim studijama najmanje 300 ESPB)

GODINE

Slika 1. (Ministarstvo prosvete, 2010)

186

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

zitetu i Zakonom o viim kolama. Napravljena je, naime, podela studija na strukovne (na kojima se izvodi strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i vetina potrebnih za ukljuivanje u radni proces) i akademske (na kojima se izvodi akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naunih, strunih i umetnikih dostignua). Za sprovoenje programa strukovnih studija zaduene su visoke kole strukovnih studija, odnosno akademije strukovnih studija (nekadanje vie kole), dok su za sprovoenje akademskih studija zadueni fakulteti (koji po zakonu mogu sprovoditi i strukovne studije), visoke kole, odnosno univerziteti. Umesto dosadanje strukture osnovne magistarske doktorske studije, nova podela izvrena je na sledei nain: studije prvog stepena su osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije, dok su studije drugog stepena diplomske akademske studije master, specijalistike strukovne studije i specijalistike akademske studije, a studije treeg stepena doktorske akademske studije. Raniji sistem je takoe podrazumevao postojanje apsolventskog staa, koji je formalno znaio da studenti mogu, nakon to su odsluali predavanja u zavrnoj godini studija, narednu kolsku godinu koristiti za polaganje preostalih ispita, odnosno izradu i odbranu diplomskog rada. Fakulteti su pored toga esto studentima omoguavali da izvre i obnovu apsolventskog staa ili upis postapsolventskog. Zakon iz 2005. godine nije predvideo postojanje apsolventskog staa, ve podrazumeva da studenti nakon odsluanih predavanja iz zavrne godine poloe preostale ispite i, ukoliko je tako predvieno programom, odbrane diplomski rad do kraja tekue kolske godine.
NOVINA 2: Primena Evropskog sistema prenosa bodova

Jedna kolska godina sastoji se od 30 radnih nedelja posveenih nastavi i jo odreeni broj nedelja za pripremu ispita. U sluaju Univerziteta u Beogradu, ukupno 42 radne nedelje (Statut, 2006) iznosile su 1680 radnih sati, to znai da 1 ESPB bod na ovom univerzitetu vredi 28 radnih sati. Praktino, sve aktivnosti koje neko preduzima zarad studija (prisustvo na nastavi, izrada seminarskih radova, spremanje ispita...) moraju se moi ostvariti u okviru osmoasovnog radnog vremena na dnevnom nivou. Mera optereenja svakog pojedinanog predmeta koji studenti pohaaju tokom studija, po novom zakonu, morala je biti izraena u ESPB bodovima. Konkretno, to izgleda na sledei nain: ako jedan predmet vredi 5 ESPB bodova, to znai da je prosenom studentu potrebno 140 sati rada u jednoj kolskoj godini (ili semestru, ako je predmet jednosemestralan) kako bi regulisao sve obaveze koje prema programu tog predmeta ima, to jest, kako bi savladao celokupno gradivo i poloio ispit.

187

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

Uputstva za bodovanje predmeta mogu se nai u formi prirunika4 i vrlo su detaljna. Na primer, izraunato je da prosean student prve godine za jedan sat moe da sa razumevanjem proita 45 strana odreenog teksta. Pratei ovu logiku, ESPB metodologija tei da makar priblino opie i boduje celokupni studentski angaman. Ona omoguava laku samerljivost studijskih programa u pogledu njihove zahtevnosti, ime olakava mobilnost studenata u okviru evropskog obrazovnog prostora.
NOVINA 3: Status studenata u pogledu finansiranja

Sistem visokog obrazovanja do 2005. godine podrazumevao je postojanje dve kategorije studenata: 1) student finansiran iz budeta ija je obaveza je da poloi ispite koji su neophodni za upis naredne godine studija kako bi zadrao budetski status; ukoliko bi izvrio treu obnovu godine ili ukoliko bi dva puta obnovio istu godinu, student bi preao u status samofinansirajueg studenta, bez prava povratka u preanji status. 2) samofinansirajui student onaj koji se prilikom upisa visokokolske ustanove ne rangira u okviru ukupnog broja budetskih studenata ili u toku kolske godine ne ostvari uslov za upis naredne godine u statusu budetskog studenta (Zakon, 2002). Ukoliko bi ova osoba postigla uslov za upis naredne godine stekla bi po automatizmu pravo da se finansira iz budeta. Praktino, svi studenti koji su upisali prvu godinu u samofinansirajuem statusu mogli su ve u narednoj godini studija imati budetski status. Zakonom iz 2005. godine zamiljeno je da student na poetku kolske godine bira predmete koje e sluati i to: a) student koji se finansira iz budeta bira predmete u vrednosti od 60 ESPB bodova, b) samofinansirajui student bira predmete u vrednosti od najmanje 37 ESPB bodova, c) pod odreenim uslovima, student moe i ubrzano studirati birajui predmete u vrednosti od najvie 90 ESPB bodova. U tom smislu, budetski student moe biti samo onaj koji do kraja kolske godine poloi ispite u vrednosti od 60 ESPB bodova, odnosno sve ispite predviene programom za tu studijsku godinu. Samofinansirajui student,
4 Pogledati, na primer, R. Markovi-Neduin i P. Lazeti, 2002, Evropski sistem prenosa bodova u visokom kolstvu: vodi kroz ECTS, Alternativna akademska obrazovna mrea, Beograd, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/izdanja/Vodic_kroz_ECTS.pdf

188

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

sa druge strane slua i polae predmete, to jest, ispite, u vrednosti od najmanje 37 ESPB bodova. Zakonom je takoe bilo propisano da student koji se sam finansira plaa deo kolarine obraunat prema predmetima za koje se opredelio. Pored navedenog, Zakon iz 2005. godine uveo je i postojanje takozvane budetske kvote. Ona je podrazumevala da ne mogu svi studenti koji su ostvarili odreen uslov za upis naredne godine poloili odreen broj ispita dobiti status budetskog studenta. Ovaj status moe imati najvie 20% vie studenata u odnosu na prethodnu godinu.
NOVINA 4: Uvoenje koncepta akreditacije, propisivanje standarda i formiranje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta

Zakon je predvideo postojanje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ija je osnovna funkcija obezbeivanje razvoja i unapreenje kvaliteta visokog obrazovanja (Zakon, 2005). Savet, izmeu ostalog, po pribavljenom miljenju Konferencije univerziteta i Konferencije akademija strukovnih studija predlae Vladi normative i standarde rada visokokolskih ustanova, kao i materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje, ali i utvruje standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokokolskih ustanova i izdavanje dozvole za rad, te standarde i postupak za spoljanju proveru kvaliteta visokokolskih ustanova, odnosno akreditaciju visokokolskih ustanova i studijskih programa. Sprovoenje postupka akreditacije povereno je radnom telu Saveta Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta. Takoe, same visokokolske ustanove obavezne su da osmisle i sprovode postupak samovrednovanja i to u intervalima od najvie tri godine. Tom prilikom u obavezi su da uzmu u obzir i miljenje studenata.
NOVINA 5: Studentska evaluacija nastave, odnosno pedagokog rada nastavnika

Iako su i raniji propisi ostavljali mogunost studentima da daju miljenje o pedagokom radu nastavnika (Zakon, 2002), visokokolske institucije su tek od 2005. godine sistemski uvele koncept studentske evaluacije. Vano je napomenuti i da je Bolonjski proces promovisao promenu u pristupu obrazovanju gde u fokusu obrazovnog procesa vie nije nastavnik/ca ili neki drugi akter/ka ve student/kinja. U tom smislu, bilo je vano osmisliti na koji nain se miljenje studenta o nastavnom procesu moe uzeti u obzir prilikom donoenja odluka o kurikulumu, nainu izvoenja nastave itd. Na univerzitetima u Srbiji miljenje studenata uglavnom se dobija putem ankete o pedagokom radu nastavnika.

189

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

NOVINA 6: Studenti kao predavai

Jo jedna od novina koje je Zakon iz 2005. godine doneo odnosi se na ukljuivanje studenata u nastavni proces putem dodeljivanja saradnikih zvanja. Naime, nastavno osoblje, odnosno lica koja ostvaruju nastavni, nauni, istraivaki i umetniki rad ine nastavnici, istraivai i saradnici. Zvanja nastavnika visokokolske ustanove jesu: predava, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor, dok su zvanja saradnika: saradnik u nastavi i asistent. U zvanja saradnika u nastavi i asistenta biraju se studenti na sledei nain: u zvanje saradnik u nastavi na studijama prvog stepena visokokolska ustanova bira studenta diplomskih akademskih ili specijalistikih studija, koji je studije prvog stepena zavrio sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8); u zvanje asistenta visokokolska ustanova bira studenta doktorskih studija koji je prethodne nivoe studija zavrio sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad (Zakon 2005).
NOVINA 7: Studentska predstavnika tela

Zakon o univerzitetu propisivao je postojanje studentskog parlamenta, ali nije precizirao njegovu svrhu, prava, obaveze, strukturu ili nain izbora njegovih lanova. Godine 2005. studentski parlamenti definisani su kao organ visokokolske ustanove (Zakon, 2005). Istim zakonom predvieno je i formiranje dve studentske konferencije univerziteta i akademija strukovnih studija, koje su zamiljene kao predstavnika tela na nacionalnom nivou. Parlamenti su bili zadueni i za delegiranje predstavnika studenata u druga tela i organe u kojima su studenti dobili pravo uea do 20% od ukupnog broja lanova, dok su studentske konferencije zaduene za imenovanje predstavnika u telima formiranim na nacionalnom nivou. Na taj nain, studentima je formalno garantovano uee u procesu donoenja odluka na svim nivoima. IIIA PROBLEMI IMPLEMENTACIJE REFORMSKIH NORMATIVA U prethodnom delu teksta predstavili smo neke od novina koje je doneo Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, na osnovu kojih emo stei predstavu o dinamici odnosa izmeu studenata i profesora. U nastavku, pogledaemo kako je izgledala njihova praktina primena.

190

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

PROBLEM 1a: Ekvivalencija starih i novih zvanja

Kada je 2005. godine donet reformski Zakon o visokom obrazovanju, prvi problem koji se javio ticao se upravo sistema itljivih i uporedivih diploma. Naime, uspostavljanjem sistema studija baziranog na 3 stepena osnovne, master i doktorske studije nametalo se pitanje na koji nain bi trebalo izvriti ekvivalenciju izmeu programa koji su postojali zakljuno sa 2005. godinom i onih po kojima e se studirati od 2005. nadalje? Podseanja radi, takozvani stari sistem studiranja podrazumevao je 3 nivoa osnovne (zvanje diplomirani, npr. diplomirani psiholog), magistarske (zvanje magistar magistar psihologije) i doktorske studije (zvanje doktor doktor psihologije). Novi je propisivao takoe tri nivoa osnovne (zvanje struke, npr. psiholog), master (zvanje diplomirani-master, npr. diplomirani psiholog-master) i doktorske studije (zvanje doktor doktor psihologije). Na prvi pogled situacija je izgledala jasno: osnovne studije postoje i u starom i u novom programu, dakle, nekadanji diplomirani jednaki su novom, kolokvijalno nazvanom beeloru, i dalje, nekadanji magistar izjednaen je sa novim masteJukstapozicija starog i novog sistema studija

Magistarske studije (Magistar nauka)

Doktorske studije (Doktor nauka)

Diplomske studije

Slika 2. (Bojanovi, 2008)

191

Specijalistike akademske studije

Specijalistike studije

Diplomske akademske studije master

Osnovne akademske studije Bachelor

Doktorske studije Ph. D

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

rom. Konano, nekadanji doktor ima isto zvanje i ista prava kao i novi doktor. Ovakvu, pojednostavljenu i, ispostavie se netanu sliku, oberuke je prihvatila i kasnije vrlo angaovano promovisala profesorska zajednica. Razlog za veliku angaovanost profesorske zajednice na polju ubeivanja javnosti da su magistar i master jednaki po pravima i zvanju, lei u elji za sticanjem to veeg profita. Naime, ubeujui javnost da su nekadanji diplomci jednaki novouvedenim beelorima, profesori i uprave fakulteta istovremeno su i sve diplomce pozivali na dokolovavanje na master studijama, obmanjujui javnost da inae nee moi da ostvaruju svoja prava koja su do sada imali na tritu rada. Tako su se mogle uti glasine i u medijima da e ubudue samo pravnici/ce sa zavrenim master studijama moi da polau pravosudni ispit, a pravni fakultet je pozivao sve diplomce koji to jo uvek nisu uinili da se dokoluju. S druge strane, i u suprotnosti sa ovim, paralelno su studentkinje i studenti neetiki pozivani da zavre za samo godinu dana magistarske (a zapravo master) studije i steknu zvanje jednako onom za koje je prethodnim generacijama bilo potrebno nekoliko godina. Studentska strana zagovarala je da ekvivalenciju treba izvriti izmeu diplomiranih i mastera, odnosno da diplomirani i masteri treba da imaju ista prava i u akademskom kontekstu (npr. direktnu prohodnost na doktorske studije pod istim uslovima ili izbor u odreeno zvanje) i na tritu rada. Glavni razlog za ovakav stav leao je u injenici da su studentkinje i studenti koji su studirali po starim programima i po starom zakonu imali na raspolaganju dva puta do sticanja titule doktora: pod jedan, upis na magistarske studije i izrada magistarskog rada, nakon ega se prijavljuje tema doktorskog rada, i pod dva, upis na doktorske studije nakon ega se pristupa izradi doktorske disertacije (Zakon, 2002). Fakulteti su se tokom godina u veini sluajeva opredeljivali za prvu opciju, pa se u javnosti pojavio stav da se do doktorata dolazi iskljuivo preko magistarskih studija iako je zakonski postojala i druga mogunost koja se nije primenjivala. Masovni studentski protesti i blokade fakulteta koje su po tom pitanju izbile, kao i pregovori i prezentacija argumenata u Skuptini Srbije, dovele su do priznavanja ekvivalencije izmeu diplomiranih i mastera, ali je akademska zajednica to uinila tek nakon to je Skuptina usvojila autentino tumaenje lana 127. Zakona o visokom obrazovanju, koji je ovu problematiku isprva reavao, ispostavie se, na dvosmislen nain. Neki fakulteti i danas 4 godine kasnije koriste razliite manipulacije kako bi onemoguili diplomirane da upiu direktno doktorske studije ili da uestvuju na konkursu za izbor asistenta dakle, bez dodatno zavrenih master studija na ta takoe imaju pravo jednom kada su postali studentkinje i studenti doktorskih studija.

192

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

Dodatnu komplikaciju nainie i aktuelne izmene Zakona (2010) kojim se ponovo uvodi naziv diplomirani za studentkinje i studenti koji zavravaju osnovne akademske studije po novim programima. Naime, prva generacija bolonjskih studentkinja i studenata koja sada zavrava osnovne studije nema adekvatno mesto na tritu rada, s obzirom na to da Nacionalni savet za visoko obrazovanje jo uvek nije propisao novi i adekvatan Nacionalni okvir kvalifikacija koji bi trebalo da definie, izmeu ostalog, strunu spremu, ili bar neto slino tome, posednika diploma visokokolskih institucija. Poslodavci su skeptini prema beelorima jer ne znaju kakve su njihove kvalifikacije, a situaciju dodatno komplikuje injenica da su svreni studentkinje i studenti nekadanjih osnovnih studija diplomirani izjednaeni u pravima sa novim masterima. Posmatrano iz tog ugla, beelori izgledaju kao nedovoljno struni za obavljanje poslova koje su do sada obavljali diplomci. Sa druge strane, upisne kvote za master studije su viestruko manje od onih utvrenih za osnovne, tako da beelori ne mogu da se nadaju ni sigurnom nastavku studija, a posebno ne nastavku studija u statusu budetskog studenta.5 U elji da rei nastali problem, ili da ga makar zamaskira, akademska zajednica se odluuje za jedno neetiko reenje ponovno uvoenje naziva diplomirani, sa idejom slanja poruke tritu rada da su nekadanji diplomci (diplomirani) i novi diplomci (beelori) zapravo ista stvar. Izjave u medijima koje daje predsednik Nacionalnog saveta, prof. Sran Stankovi stvaraju dodatnu konfuziju: Ne moe se automatski reiti koji je sada odnos diplomiranog pravnika koji je upravo zavrio studije i onog starog diplomiranog. To mora da rei svaka kola onako kako misli da treba (Gucijan i alija, 2010).
PROBLEM 1b: Propustljivost izmeu strukovnih i akademskih studija

Iako Slika 1. sugerie da postoji propustljivost izmeu strukovnih i akademskih studija, odnosno da neko ko upie jedne u bilo kom trenutku moe nastaviti studije na drugima, u stvarnosti to nije sluaj. U praksi, veoma mali broj fakulteta dozvoljava studentima/kinjama strukovnih studija da svoje kolovanje u toku studija ili posle njih nastave na fakultetima. Oni koji dozvoljavaju, po pravilu uvode vrlo rigorozne prijemne ili diferencijalne ispite koje studentima/kinjama strukovnih studija praktino onemoguavaju prebacivanje na akademski kolosek. Na taj nain,
5 Valja imati na umu da od aktiviranja doktorskih studija u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju nije bilo obezbeeno njihovo finansiranje od strane drave. Cene kolarina kretale su se od 1000 do 3000 evra. Kada je re o master studijama, koje su u pogledu statusa i zakonski izjednaene sa diplomskim studijama regulisanim prethodnom regulativom, budetsko finansiranje ili nije postojalo ili je obuhvatalo neznatan procenat od ukupnog broja onih koji su studirali na osnovnim (beelor) studijama. kolarine na master studijama su manje-vie jednake kolarinama na doktorskim studijama. Na sve to treba dodati i podatak da se na mnogim fakultetima nastava na master i na doktorskim studijama uopte i ne odrava.

193

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

osobe koje se odlue za studiranje strukovnih studija, nakon zavretka prvog nivoa imaju praktino mogunost da upiu specijalistike strukovne studije, ali ne i akademske nivoe studija.
PROBLEM 1c: Ukidanje apsolventskog staa

Iako je reformskim zakonom zamiljeno da studenti/kinje poloe sve ispite i/ili odbrane zavrni rad tokom zavrne kolske godine, okolnosti do kojih je dovela (pogrena) primena ESPB sistema dovele su ovu ideju u pitanje. Vie rei o tome bie u nastavku teksta.
PROBLEM 2: ESPB u interpretaciji univerziteta u Srbiji

Iako je osnovna zamisao ESPB sistema iskazivanje studentskog optereenja, ovaj sistem usko je povezan sa idejom uenja koje je fokusirano na studenta. O emu se tu zapravo radi? Stari sistem studija profesora/ku je stavljao u poziciju neprikosnovenog autoriteta, ije se znanje i umee prenoenja tog znanja nikada ne dovode u pitanje, ponajmanje od strane studenata/kinja. U javnosti su poznate i prie o studentkinjama i studentima koji godinama pokuavaju da poloe jedan ispit i profesorkama i profesorima kod kojih tek 1% studenata/kinja po ispitnom roku uspe da dobije prelaznu ocenu. Takoe, profesorke i profesori su mogli da biraju da li e tokom kolske godine obraivati literaturu koju su kao relevantnu za svoj predmet naveli u silabusu ili e naprosto ostaviti studentkinjama i studentima da se sa njom izbore po zavretku predavanja. Studenti/kinje su, naime, tu da ue i bezrezervno prikupljaju znanje koje im profesor/ka-autoritet isporuuje koristei se ex catedra metodama. U ovakvom sistemu, najbolji studenti i studentkinje su po pravilu oni koji imaju kapacitet da savladaju silabus iji sadraj i obim odreuje sam profesor, te da psiholoki podnesu neizvesnost samog ispita koja se izmeu ostalog ogledala u mogunosti da profesor prilikom ispitivanja postavi ona pitanja koja se ne nalaze u spisku ispitnih pitanja, ako ga uopte ima. Da li su takvi studenti zaista vredni hvale ili zapravo poseduju vei kapacitet da se potinjavaju svim zahtevima profesora ne ulazei u njihovu opravdanost, to bi bilo u suprotnosti sa nekim slobodarskim vrednostima, ostavljamo vama na procenu, tek, rei emo to da je u duhu Bolonje i zvanina studentska organizacija Evropska studentska unija donela jedan programski dokument u kome proglaava kao jedan od svojih ciljeva upravo borbu protiv goreopisanog pojma dobrog, izuzetnog studenta (European Students Union, 2008). Sa Bolonjskom reformom, odgovornost za konani obrazovni proizvod pomera se sa studenta na profesora. ESPB bodovi, koje student dobija tek po poloenom ispitu, podrazumevaju da profesor tokom predavanja pokrije celokupnu literaturu i to na taj nain da veina studenata bude u stanju da taj ispit i polo-

194

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

i. Takoe, profesori su od 2005. godine u obavezi da kontinuirano prate i vrednuju rad studenata putem kolokvijuma, seminarskih radova itd, za razliku od ranije prakse kada bi se znanje koje su studenti stekli proveravalo tek na zavrnom ispitu. Imajui to na umu, moe se rei i da je ovakva kontinuirana provera znanja ujedno i provera delotvornosti nastavnih metoda profesora. Kroz ovaj opis videli smo vezu izmeu ESPB sistema, uenja fokusiranog na studenta i kontinuiranog ocenjivanja. Ako bismo u ovaj model uveli i pitanje prostornih i tehnikih kapaciteta visokokolske ustanove, videli bismo zato je Bolonjska reforma obuhvatila i ideju o meunarodnoj saradnji na polju osiguranja kvaliteta. Opte je mesto da su na beogradskom Pravnom i Ekonomskom fakultetu u prvoj godini studenti morali da porane kako bi zauzeli mesto u amfiteatrima koji imaju preko 300 mesta, u suprotnom zbog guve ne bi mogli da uu u salu. Jasno je da odgovornost u tim situacijama lei na upravama fakulteta koje esto prekobrojno upisuju studente iako za to ne postoje uslovi ili, u sluaju Filozofskog fakulteta u Beogradu, neracionalno izdaju stotine kvadrata prostora koji bi trebalo da se koristi za nastavu komercijalnim subjektima kako bi poveali sopstvene prihode. O tome na koji nain se ovi prihodi upotrebljavaju kasnije e biti vie rei. Vano je rei da meunarodni i domai standardi za akreditaciju visokokolskih ustanova propisuju da broj upisanih studenata mora da bude u vezi sa prostornim kapacitetima ustanove. Da li je ovakva promena obrazovne politike dobra ili ne i po koga, podlono je raspravi. U svakom sluaju, hajde da vidimo kako je izgledala primena bolonjskog zakona kada je re o ESPB sistemu. Prva generacija bolonjskih studenata upisana je na studije u kolskoj 2006/07. godini. Prolaznost na ispitima tokom januarskog ispitnog roka na Univerzitetu u Beogradu za ove studente iznosila je svega 16% (J. S, 2007). Iako su pojedini studentski predstavnici konstantno opominjali univerzitetsku javnost da neto sa ESPB sistemom nije u redu i iako je Univerzitet ove podatke obelodanio ve u januaru 2007. godine, zvaninici su odluili da ovaj problem ignoriu sve dok u septembru 2007. godine nisu izbili prvi studentski protesti. Zahtevalo se da se omogui svim studentima koji su ostvarili 37 bodova da dobiju status budetskih studenata, kao i da Univerzitet u Beogradu formira komisiju koju e initi i profesori i studenti i iji e zadatak biti provera optereenja studenata. Intervencijom Vlade, prvi zahtev je ispunjen. Meutim, Univerzitet, umesto da na drugi zahtev odgovori adekvatno, predlae Skuptini zakonsko uspostavljanje klizee skale za upis naredne godine. Ova izmena je podrazumevala da se broj bodova neophodnih za upis naredne godine u statusu budetskog studenta iz godine u godinu poveava. Tako je u kolskoj godini 2008/09. neophodno ostvariti 48 bodova, u 2009/10. potrebno je 54, da bismo tek 2010/11. doli do zakonskog standarda, odnosno do 60 bodova. Najno-

195

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

vije izmene Zakona (2010) omoguile su studentima da i u naredne dve kolske godine prelaze u status budetskog studenta sa osvojenih 48 bodova. Komisija za proveru optereenja vie nikada nije bila pomenuta. Tokom procesa izmena zakona, pojedinci koji su istupali u ime profesorske zajednice sve vreme su obmanjivali javnost informacijama o uzroku problema. Celokupna odgovornost za neuspeh prilikom polaganja ispita stavljena je na lea studenata, ime su se potpuno oslobodili odgovornosti a) fakulteti koji su morali da reformiu programe, a to nisu uinili, b) univerziteti, pod ijom kapom je reforma trebalo da se odigra, a koji proces nisu kontrolisali i, konano, c) Ministarstvo prosvete, koje se, iako ima zakonska ovlaenja da vri upravni nadzor nad fakultetima i univerzitetima, nikada istinski nije angaovalo na sprovoenju reforme. Kada vidimo da ni ESPB bodovi nisu ESPB bodovi ve ono protiv ega su oni i uvedeni, onda nam je jasno dokle se dolo kada je re o reformi visokog obrazovanja u Srbiji. Ako pri tom imamo na umu da su ESPB bodovi funkcionalni deo te celine Bolonjskog procesa i kada se on ovako grubo ne primenjuje, onda je oekivano to da je i sama reforma u dubiozi. Na ovom mestu, valjalo bi da se jo jednom osvrnemo na problem ukidanja apsolventskog staa. Kako je ve na poetku uspostavljanja reformisanog sistema ustanovljeno da ESPB nisu adekvatno obraunati, u isto vreme se postavilo i pitanje da li e studenti koji studiraju po novim planovima i programima uspeti da oiste zavrnu godinu studija, odnosno da poloe sve ispite i/ili odbrane zavrni rad do kraja kolske godine. Nakon studentskih protesta 2007. godine, Izmenama Zakona donetim u jesen 2008. godine apsolventski sta je ponovo uspostavljen. Na taj nain, studenti upisani u prvu godinu studija kolske 2006/2007, odnosno 2007/08. godine mogu zadrati status studenta koji se finansira iz budeta (ukoliko se rangiraju u okviru budetske kvote) godinu dana po isteku redovnog trajanja studija, dok studenti koji su upisani kolske 2008/2009, odnosno 2009/2010. godine imaju pravo na ovaj ad hoc uvedeni apsolventski sta u trajanju do est meseci (Zakon, 2008).
PROBLEM 3a: Ko je budetski, a ko samofinansirajui student?

Ranije smo napomenuli da je Zakonom iz 2005. godine bilo propisano da studentkinje i studenti biraju predmete koje e studirati. Meutim, ovaj koncept u Srbiji nikada nije bio adekvatno primenjen. Naime, univerziteti su, ne razumevajui koncept samostalnog krojenja studijskog programa zapravo nove propise samo interpretirali u duhu prethodne tradicije. Na taj nain, samofinansirajui studenti i studentkinje nikada nisu mogli da biraju predmete u ukupnoj vrednosti od 37 bodova, ime bi im i kolarina bila gotovo upola manja, ve su indirektno bili pri-

196

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

moravani da, kao i budetski studenti/kinje, sluaju sve predmete tokom kolske godine. Tek na kraju kolske godine, studentkinje i studenti koji bi poloili predmete u vrednosti od 37 bodova, stekli bi pravo da upiu sledeu godinu studija i to u statusu samofinansirajuih studenata. Tada bi ponovo morali da plate celokupnu kolarinu i pohaaju nastavu iz svih predmeta u odnosnoj godini iako to nije njihova zakonska obaveza.
PROBLEM 3b: Budetska kvota

Ranije u tekstu je napomenuto da je reformski zakon predvideo postojanje budetske kvote, kojom je ukinuto pravo studenata da nakon ispunjavanja uslova za upis u narednu godinu, koji se ogledao u polaganju odreenog broja ispita, postanu budetski studenti. U praksi, ukoliko na fakultetu postoji 100 budetskih studenata, u narednoj godini moe ih biti najvie 120 (Zakon, 2005). Nakon serije studentskih protesta 2008. godine, pred poslanike/ce Skuptine Republike Srbije stigao je predlog za izmenu Zakona koji je predlagao ukidanje budetske kvote i sputanje bodovne granice za upis naredne godine sa 60 ESPB bodova na 48 bodova za tu kolsku godinu, s obzirom na nepriznatu injenicu da ESPB bodovi nisu adekvatno obraunati. Nakon intervencije (Dragi, 2008) narodne poslanice Jagode Jorge (Demokratska stranka), do ostalih poslanika/ca je stigla verzija izmena koja je sadrala samo zahtev za sputanje bodovne granice. Nakon 2008. godine, studenti i studentkinje su putem protesta uspeli da izdejstvuju da Vlada svake godine plati kolarinu za studente/kinje koji su, iako su ispunili uslov za upis naredne godine, ostali rangirani van budetske kvote zbog nedovoljnog broja mesta. Svake godine, studentske proteste pratila je i antikampanja koju su neretko predvodili zvaninici univerziteta, iznosei pred javnost da se zapravo radi o lenjim studentima koje njihove kole, drava, a ponajmanje poreski obveznici ne treba da toleriu. Nakon velikih studentskih protesta 2009. godine, Ministarstvo je najavilo izmene Zakona i pozvalo studente/kinje da u njima uestvuju kako bi se ubudue izbeglo donoenje ad hoc reenja svake godine. Uprkos nastavku studentskih protesta tokom prolea 2010. godine, prilikom kojih su studenti/kinje i srednjokolci/ke, esto podrani od strane jo jedne tranzicijom obespravljene drutvene grupe radnika i radnica, traili ukidanje postojee budetske kvote, izmene Zakona iz 2010. godine ouvale su status quo. Radoznali italac ili itateljka zamislili bi se nad ovom situacijom. Naime, Ministarstvo je u radnu grupu za izradu predloga izmena ovog Zakona ukljuilo i predstavnike studenata. O problemu studentskih predstavnikih tela bie vie rei kasnije. Na ovom mestu, rei emo samo to da studentski predstavnici koji su uestvovali u formulisanju izmena Zakona na nacionalnom

197

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

nivou nisu zahtevali ukidanje koncepta rangiranja, ve njegovo preciziranje. Izmeu 2005. i 2010. godine, razliite ustanove razliito su tumaile ovu odredbu: na nekim fakultetima, po zavretku kolske godine, svi studenti (i budetski i samofinansirajui) bili bi ponovo rangirani shodno bodovima koje su sakupili i proseku ocena koji su ostvarili, dok su na nekim drugim fakultetima samo samofinansirajui bili rangirani kako bi se, u okvirima kvote, dodali ve postojeim budetskim studentima. Na taj nain, neki od studenata imali su zagarantovano budetsko mesto uprkos injenici da su njihove kolege i koleginice u statusu samofinansirajuih studenata moda ostvarile vei uspeh u smislu proseka ocena. Imajui to u vidu, jasnije je za ta su se zalagali studentski predstavnici u proceduri izmene Zakona da se reenje koje je opisano u prvom primeru primeni na svim visokokolskim ustanovama. Umesto da zastupaju interese studenata, u ovom sluaju izraene kroz zahtev za potpunim ukidanjem budetske kvote, predstavnici su zastupali navodne ili pretpostavljene interese drave koja, izgovarajui se bilo nedostatkom sredstava, bilo argumentom o lenjim studentima, nije elela da izae u susret ovom zahtevu. Sami zvaninici univerziteta i drave kasnije su zloupotrebljavali ovo razmimoilaenje u eljama studenata i njihovih predstavnika izjavljujui da su studenti sami traili rangiranje.
PROBLEM 4: Da li je akreditacija akreditacija kada sami sebe akreditujemo?

Po Zakonu, Komisiju za akreditaciju ini 15 lanova, koje preko javnog poziva Konferencije univerziteta Srbije bira Nacionalni savet, i to iz reda istaknutih redovnih profesora, naunika, umetnika i strunjaka (Zakon, 2005). Da podsetimo, Konferenciju univerziteta ine rektori svih univerziteta i po jedan delegat univerziteta na svakih 1.000 nastavnika i saradnika i na svakih 5.000 studenata koje odnosni univerzitet ima (Zakon, 2005). Da situacija bude zanimljivija, Nacionalni savet se sastoji od ukupno 16 lanova, i to 1) deset lanova iz reda redovnih profesora, vrhunskih naunika, odnosno umetnika sa meunarodno priznatim radovima ili osvedoenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodei rauna o zastupljenosti obrazovno-naunih, odnosno obrazovno-umetnikih polja, (na predlog Konferencije univerziteta), 2) dva lana iz reda profesora strukovnih studija, (na predlog Konferencije akademija strukovnih studija), 3) etiri lana iz reda istaknutih linosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti, odnosno privrede (Zakon, 2005). Izmenama Zakona iz 2010. ovaj broj je povean, pa sada predstavnici univerziteta imaju 12 lanova, a Vlada 7 (Zakon, 2010). Kako god se menjalo brojano stanje, jedna stvar je jasna Komisiju za akreditaciju ine profesori koje biraju profesori, na predlog profesora. Meutim, normative i standarde rada Vladi predlae Nacionalni savet, po pribavljenom miljenju Konferencije univerziteta i na predlog
198

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

Komisije za akreditaciju! Sada predloena ema moe izgledati na sledei nain: komisija za akreditaciju, koju ine profesori koje biraju profesori, na predlog profesora, ocenjuje ispunjenost standarda koje su usvojili profesori na predlog profesora, po pribavljenom miljenju profesora. Kada se ovo uzme u obzir, ne udi zato Komisija nije postala lanica Evropske mree za osiguranje kvaliteta (ENQA), s obzirom na to da ova institucija za njene lanice propisuje potpunu nezavisnost od akademske zajednice, politikih stranaka i drugih centara moi.
PROBLEM 5: Tajna evaluacija

Kada je re o samovrednovanju, ni tu situacija nije nita bolja. Visokokolske ustanove uglavnom su rezultate evaluacije nainile tajnim i na taj nain onemoguile zainteresovanu javnost, a pre svega studente, da ostvare uvid u rangiranje profesora. Na taj nain, kada rezultate evaluacije znaju samo sam profesor i dekan/direktor, bespredmetno je i govoriti o eventualnom uzimanju u obzir studentskog miljenja prilikom, recimo, nastavnikog izbora u vie zvanje. Pored navedenog, esto postavljeno pitanje je i pitanje anonimnosti. Iako je proces evaluacije nominalno anoniman sprovodi se putem ankete profesori relativno lako mogu, posebno u manjim grupama, utvrditi kako je koji student ocenio njihov pedagoki rad. Na primer, Pravilnik o vrednovanju pedagokog rada nastavnika na Univerzitetu u Beogradu sadri i pitanja o polu, godini studija, statusu i prosenoj oceni studenta koji popunjava upitnik (Pravilnik, 2006). Naravno, ne treba izgubiti iz vida da studenti naprosto nemaju neke osveene kriterijume kada je re o vrednovanju pedagokog rada nastavnika. S obzirom na neinformisanost studenata o sistemu visokog obrazovanja i, uopte, reformskim procesima, ne udi da svoju evaluaciju rukovode simpatijama prema nastavnicima.
PROBLEM 6: Studenti kao jeftina radna snaga

Ni ovu zakonsku odredbu nije zaobila kreativna interpretacija profesorske zajednice. Iako bi trebalo da budu birani u zvanje asistenta, studenti/kinje doktorskih studija esto su, po principu ko moe vie, moe i manje, birani u zvanje saradnika u nastavi. Na mnogim fakultetima u zemlji kreativnost u tumaenju zakonskih propisa je otila toliko daleko da je ak statutima odreeno da u zvanje saradnika u nastavi moe biti izabrano i lice koje je upisalo doktorske studije u odgovarajuoj oblasti. Na taj nain, studenti/kinje master studija kojima zakonski pripada pravo da postanu saradnici u nastavi, pod pritiskom jake konkurencije u vidu studenata/kinja doktorskih studija, ovo pravo praktino teko mogu da ostvare. Da situacija bude gora, profesori/ke ih esto angauju kao demonstratore, to je kategorija koja ne postoji u zakonskim propisima.

199

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

Za rad u nastavi, studenti/kinje esto ne dobijaju adekvatnu naknadu, ve se oslobaaju (dela) kolarine za kolsku godinu u kojoj su angaovani, iako na veini fakulteta saradnika plata na godinjem nivou premauje iznos neophodan za kolarinu. Dodatno, studenti/kinje u saradnikim zvanjima esto nisu zaposleni sa punim radnim vremenom, ve sa polovinom ili ak treinom radnog vremena. Na taj nain, fakulteti zadravaju (vei) deo novca namenjenog saradnikim platama (ukoliko ih saradnici uopte dobijaju), nominalno ih zapoljavajui sa treinom radnog vremena, dok oni zapravo rade puno radno vreme.
PROBLEM 7: Koga predstavljaju studentski predstavnici?

Ideja o jednom zajednikom studentskom predstavnikom telu postojala je jo tokom studentskih protesta 1992. i 1996. godine (Tomi, 2009). Zakon o visokom obrazovanju propisuje da se na svakom fakultetu/akademiji strukovnih studija moraju odrati izbori za studentske parlamente svake godine u aprilu, da se na svakoj od ovih ustanova moraju odigrati i izbori za predstavnike date visokokolske jedinice u visokokolskoj ustanovi univerzitetu, a da ovi univerzitetski parlamenti dalje biraju ljude za predstavnike u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije, odnosno da parlamenti akademija strukovnih studija biraju predstavnike u Studentskoj konferenciji akademija strukovnih studija (Zakon, 2005). Studentski parlamenti takoe su zadueni za izbor svih predstavnika studenata u telima i organima fakulteta/akademije strukovnih studija i univerziteta, kao i lanova upravnih odbora institucija u kojima studenti imaju svoje predstavnike (npr. studentski kulturni centri, domovi kulture itd.). Studentske konferencije, sa druge strane, delegiraju predstavnike u relevantna tela koja se formiraju na nacionalnom nivou. Ne moemo, a da ne primetimo da je Zakon prilino turo regulisao rad ovih studentskih predstavnikih tela. Uzrok lei u sledeem. Tokom izrade Zakona o visokom obrazovanju, postojala je i radna grupa sastavljena od predstavnika/ca odreenih studentskih organizacija za koje se smatralo da su na neki nain reprezentativne, a iji je zadatak bio izrada Zakona o studentskom organizovanju. Ovaj zakon trebalo je da dodatno uredi ne samo rad gorepomenutih tela, vei i rad drugih studentskih organizacija, te da regulie njihove meusobne odnose. Da li je to za studentsku populaciju bilo dobro ili ne nije mogue rei tek, zbog neslaganja unutar radne grupe, ovaj zakon nikada nije donet. Bilo kako bilo dola je 2006. godina i parlamenti su morali da se konstituiu. Lokalni parlamenti izradili su svoja izborna pravila i procedure i ve poetkom 2007. godine pristupilo se konstituisanju univerzitetskih parlamenata.

200

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

Studentski predstavnici koji su uestvovali u osmiljavanju studentskog parlamenta, promovisali su ga kroz ideju partnerskog odnosa stakeholder-a u akademskoj zajednici, gde se pre svega misli na studente/kinje i profesore/ke. Parlament je tako trebalo da bude poaen statusom organa fakulteta, odnosno prepoznat kao jedna od strana u tom partnerskom odnosu. Ako to nije bilo vidljivo i iz pozicija studentskih predstavnika/ca koji su predlagali uvoenje studentskih parlamenata, ve u prvim danima njihovog funkcionisanja pojavila su se dva ozbiljna problema. Prvi problem bio je strukturne prirode. Naime, ispostavilo se da su studentski predstavnici koje parlament delegira u druga tela i organe naprosto preglasani, usled toga to su manjinski zastupljeni, od strane profesora i predstavnika Vlade kada predlau reenja za odreene studentske probleme. Ovakav nain funkcionisanja postao je praksa na svim nivoima od fakulteta/akademije strukovnih studija, preko univerziteta do Nacionalnog saveta. Na taj nain, koncept studentskog parlamentarnog organizovanja ozbiljno je doveden u pitanje ve u prvoj godini njegovog postojanja. Drugi veliki problem u vezi sa ovim telima ticao se upliva drugih interesnih grupa, ponajvie (podmladaka) politikih partija. Studenti koji su istovremeno i lanovi ili funkcioneri stranaka, odnosno njihovih omladina, dolazili bi do pozicija zvaninih studentskih predstavnika koristei se razliitim sredstvima od izrade i distribucije obimnog marketinkog materijala (koji obian student zainteresovan da se ukljui u rad parlamenta nije u poziciji da sebi priuti), postavljanja tandova, zakupljivanja bilborda u blizini fakulteta, pravljenja predizbornih urki, do pokuaja podmiivanja glasaa funkcijama, uslugama, novcem. Moda najdrastiniji primer predstavlja nuenje zdravstvenih usluga (koje bi se obezbedile posredstvom uticaja stranke) osobama sa hroninim zdravstvenim problemima, a koje bi zauzvrat glasale za nekog stranaki podobnog kandidata za odreenu funkciju u Parlamentu. Koristei se ovakvim sredstvima, prevlast u Studentskom parlamentu Univerziteta u Beogradu najpre su imali omladinci Demokratske stranke Srbije, a u narednim sazivima omladinci i/ili funkcioneri Demokratske stranke. Kakve posledice to ima po ostvarivanje sindikalnih studentskih interesa vidi se iz sledeeg primera. U novembru 2009. godine, studenti Univerziteta umetnosti i Univerziteta u Beogradu organizovali su masovne proteste traei, izmeu ostalog, ukidanje koncepta rangiranja koji propisuje da ne mogu svi studenti koji poloe odreeni broj ispita da budu finansirani iz budeta, ve samo odreen broj njih. Blokirane su glavne ulice u Beogradu, kao i Brankov most i Gazela. Pregovaraki tim sastojao se od 6 lanova, od kojih su dvojica bili Milan Popovi, student pro-

201

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

rektor i Jovan Liina, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, ujedno i funkcioner optinskog odbora DS-a na optini Palilula. Pre najavljenog poetka pregovora, predsednik Parlamenta Univerziteta neovlaeno je odrao sastanak sa predstavnicima Vlade i prihvatio vrlo neodreene zakljuke kojim predstavnici vlasti uopte nisu reili probleme studenata koji su im se obraali. Nakon toga, student-prorektor podrao je ovaj potez svog kolege obmanjujui javnost o navodnom reenju problema i obeleavanjem studenata koji su ostali u protestu kao aice anarhista i komunista, iako je u tom trenutku u protestu uestvovalo nekoliko hiljada studenata. Usput budi reeno, oznaavanje studenata u protestu kao anarhista i/ili komunista predstavlja uobiajenu tehniku diskvalifikacije veine vaninstitucionalnih studentskih protesta, koju ne primenjuju samo stranaki funkcioneri u ulozi studentskih predstavnika, ve i uprave visokokolskih ustanova, te neki dravni zvaninici. Ovakvo ponaanje zvaninih studentskih predstavnika, u sprezi sa njihovim medijskim delovanjem koje je, pretpostavlja se, bilo omogueno korienjem stranakog uticaja, potpuno je blokiralo dalji studentski bunt i stavilo taku na zahtev za ukidanje koncepta rangiranja. Jo jedan ivopisan primer predstavljaju i dogaaji koji su se desili tokom 2010. godine, kada su na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu omladinci/ funkcioneri Demokratske stranke i Srpske napredne stranke zajednikim snagama pokuali da osvoje veinu u parlamentu koristei se gorepomenutim sredstvima, a kada im to nije polo za rukom, jednostavno su bez kvoruma drali sednice i donosili niz odluka kojima su sebi nelegalno obezbedili vrlo visoka mesta u ovom zvaninom studentskom predstavnikom telu i iz drugog puta uspeli u odravanju nelegalnih izbora za novi saziv Studentskog parlamenta. Ono to je celokupnu situaciju nainilo jo drastinijom, jeste i svesrdna, do sada u svojoj ogoljenosti neviena podrka Uprave Filozofskog fakulteta ovim politikim funkcionerima koja do danas nije izostala uprkos apelima ostalih lanova Parlamenta, studenata fakulteta, ak i javnosti6 . IIIB KOLARINE Paralelno sa svim navedenim deavanjima, kolarine su na dravnim visokokolskim ustanovama rasle iz godine u godinu. Rukovodioci ovih institucija pravdali su se na razliite naine od iznoenja u javnost dugovanja drave prema fakultetima do prostog isticanja atraktivnosti studijskog programa koji nude. Drava nije
6 Vie informacija o ovim dogaajima moe se nai na internet prezentaciji grupe Odbrani Filozofski, dostupnoj na sledeoj adresi: www.odbranifilozofski.org

202

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

izdvajala za obrazovanje ni ona sredstva koja je bila zakonom obavezana da obezbedi, a finansije univerziteta/kola strukovnih studija nikada nisu bile dovoljno transparentne da bi se ustanovilo na ta se ionako oskudna sredstva troe. Zakon iz 2005. godine je, kao uostalom i onaj pre njega, propisivao da visokokolska ustanova stie sredstva za obavljanje svoje delatnosti na dva naina: a) iz budeta Republike, odnosno od osnivaa, i to za: materijalne trokove, tekue i investiciono odravanje, plate zaposlenih, opremu, biblioteki fond, obavljanje naunoistraivakog/umetnikog rada koji je u funkciji podizanja kvaliteta nastave, nauno i struno usavravanje zaposlenih, podsticanje razvoja nastavno-naunog i nastavno-umetnikog podmlatka, rad sa darovitim studentima, meunarodnu saradnju, izvore informacija i informacione sisteme, izdavaku delatnost, rad studentskog parlamenta i vannastavnu delatnost studenata, finansiranje opreme i uslova za studiranje studenata sa hendikepom i druge namene, u skladu sa zakonom. b) iz sopstvenih prihoda putem kolarina, donacija, poklona i zavetanja, sredstava za finansiranje naunoistraivakog, umetnikog i strunog rada, projekata i ugovora u vezi sa realizacijom nastave, istraivanja i konsultantskih usluga, naknada za komercijalne i druge usluge, osnivakih prava i iz ugovora sa treim licima i drugih izvora, u skladu sa zakonom (Zakon, 2005). Iako bi sredstva za svoje plate profesori/ke trebalo da dobijaju od osnivaa, omogueno im je da svoje plate poveaju na raun sredstava iz sopstvenih prihoda. Kada u obzir uzmemo i to da kolarine ine znatan deo sopstvenih prihoda, postaje jasno zbog ega profesorska zajednica ako se aktivno ne protivi smanjenu kolarina, onda ovaj problem naprosto ignorie. Sa druge strane, upravo su profesori i profesorke ti koji formiraju apsolutnu veinu u svim predstavnikim telima visokoobrazovnih institucija u kojima se i donose odluke o visini kolarine. Reit primer ove prakse je Predlog merila za utvrivanje kolarine za studente koji plaaju kolarinu koji je usvojio Savet Univerziteta u Beogradu 2007. u kome se, uz konstataciju ogromnih dugova drave prema univerzitetu, kao jedan od principa za utvrivanje kolarine navodi da su minimalne kolarine postojee kolarine, korigovane za stopu inflacije, i uveane za 10% za potrebe razvoja fakulteta (Predlog, 2007)! Jasno je da nije postojala ni namera da se ozbiljno analiziraju astronomske kolarine koje su u tom trenutku na nekim fakultetima iznosile i 240 000 dinara. Takoe, malo je verovatno da e studentske zahteve podrati znaajan broj profesora/ki dok god su njihove, u ovom trenutku i ne tako male plate na ovaj nain povezane sa kolarinama.

203

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

IV STUDENTSKI OTPOR: OD STUDENTSKIH PLENUMA KA REENJU PROBLEMA U poslednjih nekoliko godina javio se jedan zanimljiv fenomen koji bi mogao da pomogne studentkinjama i studentima da izau iz hroninih problema u koje su uvueni tokom Bolonjskog procesa u Srbiji. Re je o direktno demokratskim studentskim plenumima. Ovaj radikalni koncept studentskog organizovanja dobio je znaajniju panju tokom blokada fakulteta u Beogradu 2006. godine sa zahtevom za izjednaavanje mastera i diplomiranih i poetkom artikulacije zahteva za besplatno obrazovanje. Plenumi su predstavljali sastanke svih zainteresovanih studenata/kinja i funkcionisali su po nehijerarhijskom i nepredstavnikom principu. Studenti/kinje bi diskutovali o problemima koje su imali tokom studija i deliberacijom dolazili do zakljuaka o eventualnim reenjima istih, kao i nainima delovanja. Kako su se zvanina studentska predstavnika tela pokazala kao podlona razliitim vrstama manipulacija od strane uprava fakulteta i/ili drave, i sama po sebi neefektivna, postaje jasno da se samo putem alternativnih oblika studentskog organizovanja moe istrajati u borbi za sindikalne studentske interese. Plenumska praksa ila je za tim da u proces donoenja odluka ukljui sve zainteresovane studente/kinje, odnosno sve one kojih se te odluke tiu i na taj nain nametala se kao oponent akademskim i dravnim vlastima. Konkretni pojedinci i pojedinke koji bi uestvovali u eventualnim pregovorima birani su na plenumima i imali imperativni mandat koji podrazumeva da nisu ovlaeni da u ime kolektiva donose bilo kakve odluke na sastancima sa treim stranama, kao i to da su u svakom trenutku smenjivi. Na taj nain su se takoe delegati/kinje plenuma titili od moi profesora/ki, koju ovi imaju na osnovu toga to studenti/kinje od njih zavise i u nastavi i u eventualnoj buduoj karijeri. To i jeste slabost parlamenata koji, kao to smo gore rekli, ne samo da moe da bude preglasan, ve i prinuen na slaganje. Studentsko samoorganizovanje je kao koncept takoe primenjeno i u drugim zemljama, a 2010. godine je u Beu odrano i prvo meunarodno okupljanje studenata i studentkinja na kome su primenjeni plenumski principi (BolognaBurns, 2010). Naime, u Beu je u martu 2010. godine povodom obeleavanja desetogodinjice Bolonjskog procesa uprilieno okupljanje evropskih ministara zaduenih za visoko obrazovanje. Paralelno, studenti su organizovali Alternativni samit Bologna Burns kao protest protiv Bolonjskih reformi. Najmanje 15 hiljada studenata i studentkinja iz svih krajeva Evrope okupilo se u Beu i odralo demonstracije protiv komercijalizacije visokog obrazovanja, odnosno za besplatno i svima dostupno visoko obrazovanje. Tokom demonstracija, trajala je i blokada Bekog univerziteta, a za to vreme odravale su se i mnogobrojne diskusije na temu aktuelnih problema podstaknutih Bolonjskom reformom.
204

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

Plenumi, ispostavie se, nisu samo vrlo pragmatino sredstvo za reavanje kljunih studentskih pitanja, i otuda ve na nivou koncepta superiorniji od parlamenta, ve isto tako imaju i vrednost po sebi koja se ogleda u tome to studentima/ kinjama omoguava da kroz diskusiju i participaciju razvijaju svoj kritiki stav prema odreenim drutvenim pitanjima. Bolonjski sistem, pak, stvara jednu novu kategoriju studenata/kinja studente/kinje-korisnike/ce koji u visokokolske ustanove dolaze kako bi bili snabdeveni iskljuivo onim informacijama koje su po neijoj najee slobodnoj proceni relevantne za neko pretpostavljeno trite rada. Uz uvoenje kompeticije kroz koncept rangiranja u okvirima budetske kvote na godinjem nivou, ovaj proces vodi otuivanju studenata/kinja jednih od drugih i potpunoj marginalizaciji ideje univerziteta shvaenog kao mesta socijalizacije u cilju razvijanja sposobnosti za suoavanje sa brojnim optedrutvenim problemima. Na taj nain se drutveni karakter obrazovanja sve vie zanemaruje. V ZAVRNA RAZMATRANJA Na kraju, dozvoliemo sebi da kaemo neto sumarno o problemima sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Naime, oni su strukturnog karaktera. Univerziteti i drava sarauju ve godinama na temelju jednog preutnog drutvenog ugovora prema kojem drava izdvaja izvesna sredstva za visoko obrazovanje, jasno nedovoljna, ali zauzvrat ostavlja prostora fakultetima da iz sopstvenih prihoda, koje uglavnom ine visoke kolarine i takse na razne vrste usluga koje obrazovne institucije pruaju (prijava ispita, upuivanje molbi, albi, izdavanje uverenja o studiranju...), uveavaju plate svojih zaposlenih, pre svega nastavnog kadra.7 Otuda ne udi to su kolarine svake godine sve vee i ak u apsolutnim vrednostima nadmauju kolarine koje se plaaju u mnogim kapitalistikim zapadnim zemljama, niti to to profesori nisu nikada u trajku, niti zajedno u protestu sa studentima. Podsetimo jo jednom da se studenti koji proteklih godina blokiraju fakultete u Hrvatskoj, Austriji, Nemakoj i drugim zemljama bore za besplatno obrazovanje iako su te zemlje bogatije od nae i uz sve to imaju podrku izvesnog broja svojih profesora. Trina ideologija je, meutim, kod mnogih univerzitetskih i fakultetskih uprava u Srbiji naila na zduni prijem iako se skoro apsolutna veina svih akademskih radnika svojedobno kolovala na raun drave, i ne samo to, ve su kasnije mnogi od njih, kao nastavnici, propovedali ideju besplatnog obrazovanja. tavie, univerziteti, odnosno fakulteti i visoke kole strukovnih studija, danas samoupravljaju dravnim kapitalom, investicijom koju nisu oni sami nainili, odnosno rizikom koji
7 Nenastavno osoblje na mnogim fakultetima ne moe da rauna na deo sredstava koje ove ustanove stiu iz sopstvenih prihoda, a kojima se, pre svega, poveavaju plate nastavnog kadra, te su im dohoci esto veoma niski, ak minimalni.

205

TRANSFORMACIJA SISTEMA VISOKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI 20032010

nisu preuzeli, na trinom principu. Ne treba zaboraviti da u sluaju mnogih naunih disciplina poseduju monopol. Visoke kolarine u naoj zemlji, kao i postojanje privatnih univerziteta, nuno doprinose drutvenom raslojavanju gde je sve manji broj bogatih i sve vei broj siromanih graana i deo su jedne ire slike nepravedne redistribucije bogatstva koja je otpoela sa procesom privatizacije. Na strani studenata generalno postoji problem neinformisanosti i slabog poznavanja, a samim tim i razumevanja reformskih kretanja. Dodue, to je neto to, ispostavlja se i na osnovu hroninih problema o kojima govorimo, vai i za profesorsku zajednicu. Dodatni problem u studentskom organizovanju je i to to stranaki funkcioneri postaju i studentski predstavnici. Po sredi jeste konflikt interesa, to se i pokazalo kroz mnogobrojne primere ignorisanja ili, gore, sabotae studentskih inicijativa i protesta od strane zvaninih studentskih predstavnika. Nesumnjivo, kada se takmie partijski i studentski interes mi ne moemo pouzdano oekivati da e sindikalne studentske potrebe doi do izraaja, posebno u situaciji u kojoj je sama unutranja organizacija stranaka u Srbiji autokratska. U tom smislu, u dananjoj situaciji u Srbiji visoko obrazovanje kao institucija ne radi u cilju poveanja jednakosti u drutvu, a o studentskom organizovanju koje bi trebalo da doprinese ostvarenju ovog ideala, ugroenom ne jedino od strane samih studentskih predstavnika/ca neretko funkcionera/ki partija, ve i od profesorske zajednice to je, podsetimo se jo jednom, uzrokovano injenicom da se ova dobrim delom izdrava na osnovu kolarina iju visinu sama utvruje, trino poslujui dravnim kapitalom u ovakvoj situaciji nema govora. Ono to se u ovom trenutku namee kao mogue, ak poeljno, sredstvo borbe za studentske interese, a kao to vidimo, prihvaeno je i u drugim zemljama, jesu studentski plenumi. U situaciji u kojoj su postojee zakonski definisane institucije nefunkcionalne po sebi, jasno je da studentima i studentkinjama na raspolaganju ostaju iskljuivo vaninstitucionalni oblici delovanja. Kako Bolonjska reforma nije samo pitanje reforme visokog obrazovanja u Srbiji, ve se mnogi problemi na koje se nailazi u lokalnom kontekstu pojavljuju i u mnogim drugim dravama koje se pristupile ovom procesu, studentsko samoorganizovanje moralo bi biti usmereno i ka stvaranju nadnacionalnog pokreta. Neki pomaci ve su uinjeni u tom pravcu samoorganizovani studenti i studentkinje Srbije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine uveliko sarauju i razmenjuju iskustva, a Alternativni samit odran u Beu 2010. deo je globalnog studentskog umreavanja u koje su ukljueni i studenti i studentkinje iz Azije, Severne i June Amerike, Kanade, Afrike i Australije.

206

JELENA VELJI I ARANEL BOJANOVI

LITERATURA
Bojanovi Aranel (2008) Kampanja za izjednaavanje diplomiranih i mastera, PowerPoint prezentacija predstavljena na Edukativnom seminaru za studentske predstavnike, Beograd, 1921. decembar 2008. godine. BolognaBurns (2010) poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://bolognaburns.org/about. Bolonjska deklaracija (1999) poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.bologna-bergen2005. no/Docs/00-Main_doc/990719BOLOGNA_ DECLARATION.PDF. European Students Union (2008) Excellence, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.esib. org/index.php/documents/policy-papers/333policy-paper-qexcellenceq. J. S. (2007) Katastrofalna prolaznost na ispitima, Politika, 25. april, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ t26370.lt.html. Lisabonska konvencija (1997) poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://conventions.coe.int/ Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=165 &CM=8&DF=10/17/2007&CL=ENG. Ministarstvo prosvete Republike Srbije (2010) poslednji pristup; 01. 12. 2010. http://www. mp.gov.rs/page.php?page=78. Narodna skuptina Republike Srbije (2005) Zakon o visokom obrazovanju, poslednji pristup; 01. 12. 2010. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp. Narodna skuptina Republike Srbije (2010) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, poslednji pristup; 01. 12. 2010. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/ akta/zakoni.asp. Narodna skuptina Republike Srbije (2008) Zakon o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, poslednji pristup; 01. 12. 2010. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/ zakoni.asp. Narodna skuptina Republike Srbije (2002) Zakon o univerzitetu, poslednji pristup; 01. 12. 2010. http://www.parlament.gov.rs/content/lat/ akta/zakoni.asp. Pravilnik o studentskom vrednovanju pedagokog rada nastavnika, 04. 10. 2006, u: Glasnik Univerziteta u Beogradu, godina XLIV, broj 132, Univerzitet u Beogradu, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.bg.ac.rs/csrp/ univerzitet/glasnik_zakoni/pdf/132GlasnikUni. pdf. Predlog merila za utvrivanje kolarine za studente koji plaaju kolarinu, 03. 04. 2007. u: Glasnik Univerziteta u Beogradu, godina XLV, broj 134, Univerzitet u Beogradu, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.bg.ac.rs/csrp/ univerzitet/glasnik_zakoni/pdf/134GlasnikUni. pdf. S. Gucijan i J. alija (2010) Diplomirani (ni)je isto to i master, Politika, 23. oktobar, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.politika.rs/ rubrike/Drustvo/153478.sr.html. Statut Univerziteta u Beogradu, 05. i 14. 09. 2006, u: Glasnik Univerziteta u Beogradu, godina XLIV, broj 131, Univerzitet u Beogradu, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www. bg.ac.rs/csrp/univerzitet/glasnik_zakoni/ pdf/131GlasnikUni.pdf. The official Bologna Process website July 2007 June 2010, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/. Tomi, ore (2009) Uline studije odsek Protest! Studentski protesti tokom ere Miloevi, u: Tomi, ore i Atanackovi, Petar (ur.), Drutvo u pokretu: Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas, Novi Sad: Cenzura. Verica Dragi (2008) Studenti zavrili protest zbog kvota i bodova za upis, Blic, 17. oktobar, poslednji pristup: 01. 12. 2010. http://www. blic.rs/Vesti/Drustvo/61225/Studenti-zavrsiliprotest-zbog-kvota-i-bodova-za-upis.

207

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

DARE PEJI

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!1

KREATIVNE INDUSTRIJE U KOGNITIVNOM KAPITALIZMU I PREDUZETNIKI DUH ZAPOSLENIH U KULTURI

APSTRAKT:
Tekst problematizuje naine kojima se kulturu i umetnost predstavlja kao oazu, nezavisnu od aktuelnih drutvenih i ekonomskih antagonizama. U eri kognitivnog kapitalizma polje kulture postaje instrumentalizovano za profitnu i asocijalnu logiku neoliberalne ekonomije i pri tome korporativizam i menaderska logika nisu nimalo sluajna pojava. Tom trendu odgovara proces stvaranja kreativnih industrija na Zapadu, naroito nakon ezdeset osme kad su atipini oblici radnih odnosa jo smatrani kao retke pojave. Zaposleni u kulturi predstavljaju prototip dananjih uslovno reeno atipinih radnih odnosa koji sve vie postaju standardni u razliitim profesijama. Upravo tu pojavu prate nemilosrdni zahtevi i borbe za eksploataciju intelektualnog vlasnitva na utrb sve vee proletarizacije kognitivnih radnika. Tekst se uz osvrt na specifinost slovenakog poloaja radnika samozaposlenih u kulturi bavi ideologijama savremenih gurua kreativne klase koji u novodobnim radnim odnosima u sferi umetnosti, arhitekture, medija, nauke itd., vide emancipaciju bez eksploatacije.
KLJUNE REI: kreativna industrija, kognitarijat, kulturni sektor, ekonomija kulture, intelektualno vlasnitvo
1 Hipertrofirano obrazloenje nove prirode radnih odnosa prema direktoru korporacije Vericor, gospodinu Culversu, prilikom obiteljske veere u filmu True Stories (David Byrne, 1986): They dont work for money anymore they are working and inventing because they like it! Economics has become a spiritual thing I must admit it, it frightens me a little bit. They dont seem to see the difference between working and not working. Its all become a part of ones life. Linda! Larry! Theres no concept of weekends anymore!

208

DARE PEJI

UVOD Sfera kulture i umetnosti u drutvenim znanostima poseduje karakteristian raspon njenih drutvenih funkcija. Generalno gledano, iluzornu recepciju kulture i umetnosti uobiajeno prate pridevi kao to su lepo, bezvremensko, istinito, nepokvareno. Takvoj romantinoj predodbi danas ne bi poverovali ni umetnici sami, takoe za same inovnike kulturne politike sfera kulture postala je pre svega generator radnih mesta i faktor u rastu BDP. Istorijski gledano, sfera kulture postala je autonomna drutvena sfera kada se kao takva sa Francuskom revolucijom zapisala u pravni drutveni poredak (Breznik, 2008: 143). Poloaj autora kao nosioca stvaralakog i intelektualnog vlasnitva sa pripadajuim moralnim te srodnim pravima kodifikovan je pravnim redom kada se umetnika profesija priznaje kao drutveno priznata profesija od posebnog interesovanja. Francuska revolucija je ponitila institut cehova koji su svojedobno ukljuivali stvaraoce i umetnicima podelila nov drutveni status. Od tada pa nadalje status stvaraoca predmet je razliitih predodbi o umetniku kao geniju, boemu ili pojedincu otuenom od drutvenih normi. Predodbe o boemu proizlaze ponajvie iz mate srednje, graanske klase dok joj tip nemoralnog umetnika predstavlja bezazlenu pretnju za postojei drutveni poredak. Prema profesoru planiranja kulture i kulturne politike, Francu Bianchiniju, za politiare polje kreativne industrije u veim gradovima Zapada, od kraja sedamdesetih pa do poetka osamdesetih, postalo je reenje za gubitak radnih mesta u tradicionalno industrijskom sektoru: Novu panju usmerili su ka irenju ekonomskog sektora u sferi slobodnog vremena, turizmu, medijima, i ostalim kreativnim industrijama kao to su moda i dizajn /.../ (Bianchini, 1994: 2). Novi oblici zapoljavanja u sferi kreativne industrije uslovi su za usvajanje postfordistike paradigme kasnog kapitalizma. Iz perspektive postsocijalistikog drutva, nove se reforme javnog sektora na podruju kulturnih politika usvajaju sporadino da bismo usvojili nove paradigme trine ekonomije, bez prethodnog predumiljaja odbacujemo stare socioekonomske modele u kojima je kultura imala ideoloku, drutvenu i politiku funkciju. Vie se ne radi samo na odbacivanju simbolikog radnikog elementa nego se u sklopu neoliberalne dokse slobodnog trita uslovi rada nadovezuju na odumiranje drutvene funkcije kulture i umetnosti kao takve. Zloglasna izjava Margaret Thatcher, There is no such thing as society merely individuals and their families,2 najavila je propast moderne Gesellschaft koristei diktum neoliberalne mantre o preivljavanju najsposobnijih pojedinaca. Ako moemo zamisliti pojedince bez drutva, moemo li zamisliti kulturu bez drutva?
2 Izjava izreena u intervjuu sa Margaret Thatcher, u: Womans Own, 31. oktobar 1987: http://www.margaretthatcher.org/speeches/displaydocument.asp?docid=106689

209

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

POLJE KULTURE U ERI KOGNITIVNOG KAPITALIZMA Prema istraivanjima ugovora i sporazuma 153 drave lanice sa Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO), od deklaracije osnivanja iz Marakea (potpisane 1994. godine) i Opteg sporazuma o trgovini i uslugama dalje, istaknuti su zakoni slobodne razmene i trgovine, liberalizacija trita i usluga koja takoe obuhvataju pristup do temeljnih prava kao to su pristup do kulture i obrazovanja (Bourdieu, 2000: 232). Samim inom otvaranja slobodne razmene i trgovine kulturna produkcija pretvorena je u robu, a obrazovanje u sektor usluga. Time javne institucije gube na znaenju sa agendom drutvene odgovornosti i pojam javnih slubenika u sektoru obrazovanja i kulture. Iz sadanje perspektive zateeno stanje na podruju kulture i kulturne produkcije moemo smatrati kao neautonomnu drutvenu sferu, izmeu dravne regulacije i zakona trita. Kada je u pitanju kultura, klasini rad Pierra Bourdieuja na dilemu drave i trita odgovora sa pojmom posebnog polja kulture, za koje vae posebni zakoni, nikad u potpunosti nezavisni od ekonomije i politike (Bourdieu, 1986: 162). Umetniki rad sam po sebi ne poseduje nikakve intristike vrednosti, umetnik je posmatran kao nosilac simbolike ekonomije u polju razliitih drutvenih antagonizama. Na podruju kulturne produkcije borba za nametanje legitimnih naina kulturne produkcije prema Bourdieu-u neodvojiva je od borbe unutar dominantnih klasa (opozicija izmeu umetnika i buruja), uzimajui u obzir sam princip dominantnosti. Vrednosti u toj simbolnoj ekonomiji izmeu razliitih principa legitimiteta kako pokazuje Bourdieu veita su borba unutar socijalnih konvencija. Umetniki genij kao takav prema njemu ne postoji, stvoren je pomou socijalnih autoriteta i socijalnih konvencija. Sa otkrivanjem principa legitimisanja vrednosti kulturne produkcije dolazimo do zakljuka da je o sferi kulture potrebno progovoriti kao o antagonistikoj drutvenoj sferi. Ista se razotkriva kao sfera steknutih habitusa, internalizovanih parametara pojedinaca u drutvu. To ambivalentno znaenje habitusa Bourdieu opisuje sa setom dispozicija sa kojima pojedinac operie i prevodi odreeni kulturni i simboliki kapital u postojeim koordinatama ideologije ili klase (Bourdieu, 2002: 90). Danas se Bourdieujeva shema hijerarhije kulturnog legitimiteta (Bourdieu, 1965: 177) u eri novih distribucionih kanala (nove komunikacijske tehnologije) vie ne moe smatrati merodavnim prikazom podjednakih drutvenih i kulturnih autoriteta. Sfera legitimizovanog (fotografija, dez, anson), shematski prikazana izmeu sfere legitimiteta pod autoritetom univerziteta (muzika, slikarstvo, kiparstvo, literatura, pozorite) i sfere arbitrarnosti (kuvarska umetnost, kozmetika, moda...) pod autoritetom marketinga, dizajnera i modne industrije zanemaruje karakteri210

DARE PEJI

stike savremenog kognitivnog kapitalizma. George Dafermas (2005) dananje stanje oznaio je kao informacioni kognitivni kapitalizam, u kojem se klasini ekspanzionizam iscrpio i preao oblike prvobitne akumulacije mit nezaustavljivog ekonomskog rasta i spektakularnog materijalnog izobilja sve vie odstupa mesto nematerijalnim vrednostima (Pivec, 2010: 41). U radu sociologinje kulture Maje Breznik, Kultura danajskih darov Od mecenstva do avtorstva, autorica navodi istorijske promene koje tezu o izobilju dananje kulturne produkcije stavlja u drugaiju perspektivu. Nakon to je u dugom istorijskom kapitalskom ciklusu u zapadnim ekonomijama prinos kapitala bio u padanju, politike i ekonomske elite, kako navodi Breznik (2009, 124), videle su nadu u ostalim drutvenim sektorima: Iseljavanje glavnih industrija u Aziju i Junu Ameriku prisililo je zapadne drave da se preusmere ka neemu ta nazivaju intelektualna intenzivna ekonomija koja ukljuuje usluge, informacijske industrije, kulturne industrije i slino. /.../ ini se da su cene intelektualnih produkata navrh svega vetaki naduvane: upravo kultura sa monopolima i rentama koje kulturnim industrijama omoguava pravna zatita, zasluna je za rekordni porast cena vrednosti intenzivnog (intelektualnog) rada. Pojam vrednosti u obliku profita, rente i monopola prouava posebna disciplina unutar ekonomije koja se bavi upravo relacijama izmeu trine ekonomije i dravnog regulisanja kulturnog sektora. EKONOMIKA KULTURE U skladu sa osvajanjem terena kreativnih industrija, ekonomska disciplina krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih razvila je granu ekonomike kulture koja se bavi pitanjem vrednosti potranje i ponude u umetnosti i kulturi (Frey, 2001: 26). Ekonomist Bruno Frey razlikuje sociologiju koja se veinom bavi potranjom (faktor obrazovanosti, prihoda ipd.) i uobiajeno zanemaruje faktore trokova od ekonomskog pristupa. Ekonomiku kulture zanimaju obe strane, prvenstveno interakcije izmeu potraivanja i ponude svih vrsta umetnosti (Frey: 26). Poeci ekonomike kulture datiraju u 1968. kada je ekonomist William J. Baumol izdao rad Performativna umetnost Ekonomska dilema. Za najrazvijenija podruja prouavanja ekonomike kulture danas se smatraju univerziteti u SAD-u, Australiji, Japanu i zemljama Zapadne Evrope.

211

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

Ekonomiku kulture prvenstveno zanimaju potraivanje, prihodi i potroake navike, prema njihovim individualnim ponaanjima ekonometriki izrauni pokazuju afinitet do odreenog tipa umetnosti i stvaranju novih vrednosti. Ekonometrija u umetnosti ne moe da obuhvati individualno ekonomsko ponaanje potroaa ili korisnika, prema Kathryn Graddy koja se bavi finansijskim aspektom aukcija, finansijske krize obino su dobar indikator rasta trita umetnina kada je novac jeftin pa se ulae u proverene radove umetnika, primerice radove impresionistikih umetnika koji dre cenu na dugi rok.3 Umetnici performeri tu su vezani na jedinstvenost i neponovljivost svog rada, u tom sluaju gledano sa ekonomske perspektive visoka vrednost rada Marine Abramovi vie je iznimka nego pravilo. Na uobiajeno pitanje u ekonomiki kulture: Da li su umetnici siromani?, Bruno Frey eruditski odgovara sa popisom prihoda najveih umetnika: od Shakespeara, Goethea, Schillera, Manna, Picassa, sve do Chagalla, koji upuuju na suprotno. Prema njemu ne treba generalizovati pitanje visokih prihoda pojedinih umetnika jer to ne upuuje na ekonomski poloaj ostalih umetnika. Ekonomski gledano, zanimanje umetnika u principu je riskantno. Moda nisu svi umetnici siromani, ali na postavljeno pitanje ne moemo odgovoriti afirmativno nije ni na ekonomistima da se srozavaju na moralna vrednovanja podele prihoda, zanima ih jedino da li su plaani prihodi vii ili nii za obezebeen umetniki nastup (Frey, 1989: 142). Cena, kako navodi Frey (1989: 156), umetnikog rada formira se u skladu sa zahtevima na tritu, brojem umetnika i njihovoj ulozi pregovaraa: Prihodi umetnika jako zavise od pokreta na tritu, ali na trne rezultate mogue je uticati na brojne naine. Pored toga, prihode stvorene umetnikim stvaralatvom moe se uveati neposrednom podrkom drave. ini se da ekonomi kulture i umetnosti esto kapitalizam smatraju kao prirodno stanje drutva, u tom pogledu tamo gde je trite umetnina nerazvijeno ili praktiki ne postoji (npr. Slovenija) aplikativni model ekonometrije susree se sa poprilino rigidnim strukturama javne kulturne politike u kojem zjapi ogromna podela izmeu javnih slubenika i slobodnih, nevladinih radnika u kulturi i umetnosti. Trine sposobnosti tako zamenjuju oblici neformalnih kvalifikacija, meritokratske vrednosti i slino. Specifian poloaj radnika u kulturi i umetnosti na podruju postsocijalistikih zemalja nije samo nasleen, umetnici, novinari, kulturni administratori i slini, imali
3 Kathryn Graddy o umetnikim aukcijama na konferenciji International symposium on cultural economics in Central and Eastern Europe, Ljubljana Economics of the visual arts / Ekonomika likovne umetnosti (1718. 09. 2010, EF Ljubljana)

212

DARE PEJI

su drutveno-politiki status; retki meu njima imali su status slobodnjaka, a nova tehnika dostignua smatrala su se kao drutveno vlasnitvo proizvodnih sredstava. Na to podsea pravnik Stojan Pretnar4 u tekstu o znanstveno-tehnikoj revoluciji u kojem napominje da zakoni o zatiti intelektualnog vlasnitva umesto socijalizacije intelektualnog rada uvode trinu ekonomiju: u kapitalistikim zemljama tehnologija je u rukama privatnog vlasnitva a ne drave (Pretnar, 1984: 164). Na pitanje Zato su umetnici siromani? u svome radu odgovara sociolog, ekonomist i umetnik Hans Abbing (Why Are Artists Poor? The Exceptional Economy of the Arts, 2002). Oiglednu kontradikciju u vezi poloaja umetnika (vrednost umetnosti je visoka i zato su prihodi umetnika niski) preokree u novu sintagmu: prihodi umetnika su niski jer je simbolina cena umetnosti visoka. Njegova istraivanja svih specifinosti umetnike profesije veinom obavljena u Holandiji pokazuju da su prihodi vizuelnih umetnika najnii. Veina umetnika, kako pokazuje Abbing, moe da preivi samo ako usporedno obavlja i drugi, donosniji posao (second job) ili pak sa finansijskom podrkom sa strane neformalne mree (porodice, partnera itd.). U tom smislu, umetnici prema Abbingu drutvena su zajednica koja si moe priutiti siromatvo. Abbingova prognoza za budunost okree se ka novom ciklusu vrednosti: zbog deregulacije pristupa ka umjetnikom zanimanju za deset do dvadeset godina simbolika vrednost umetnosti mogla bi pasti, a prihodi umetnika mogli bi porasti na razinu ostalih profesija. ini se da je pad simbolike vrednosti umetnike produkcije neizbena posledica razvitka novih mogunosti i uslova napretka u tehnologiji i razvitku kognitivne produkcije. Pitanje estetske vrednosti pri tome nije neposredno povezano sa zatitom intelektualnog vlasnitva i autorskog prava njezinu vrednost ne moe se usporeivati sa samim uslovima umetnikog stvaranja. Materijalni uslovi kulturne i umetnike produkcije ukazuju na promene koje u naem primeru nisu samo terminoloke. OD RADNIKA DO PREDUZETNIKA U vezi pitanja radnika u kulturi ne proizlazimo iz parcijalnog odnosno cehovskog stajalita prema uslovima rada u kulturi i umetnosti. Refleksiju poloaja prekarnih radnika elimo potraiti u drutvenim i ekonomskim pitanjima za koje bi u ovo
4 U razdoblju tranzicijskog zaborava na Stojana Pretnara i njegovu marksistiku interepretaciju pravnih odnosa podsetila je Maja Breznik (Okrugli sto: Knjiga in digitalizacija Prihodnost intelektualne lastnine, Peter Klepec Kri i Paul Matthias, Klub Cankarjevega doma, Ljubljana, 4. 10. 2010), cf. Stojan Pretnar. Znanstveno-tehnina revolucija in deele v razvoju. Teorija in praksa, god. 11, br. 1-2, str. 153-164; Stojan Pretnar. Inovacijska kriza Jugoslavije. Teorija in praksa, god. XXI, br. 3, str. 209-226.

213

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

doba tranzicije uslovno mogli rei da su novi. Ono to bi mogli definisati kao novo jest trend porasta nesigurnih oblika zapoljavanja u svim sektorima, naroito u kulturi, polju umetnosti, medijskoj industriji, nauci ili ukratko, modernim vokabularom reeno, kreativnoj industriji. ta dakle u postfordizmu znai biti radnik preduzetnik? Materijalni poloaj u kulturnom sektoru u zemljama tranzicije sve se vie suoava sa izazovima neoliberalne ekonomije i ovaj doprinos smatra se vie kao prezentacija trenda u zapoljavanju koji iz negdanjeg atipinog, privremenog oblika prelazi u tipine, standardizovano nesigurne oblike zapoljavanja. Od radnika u kulturnoj industriji sve se vie oekuje da funkcionira kao poduzetnik. Samim time uspeh poduzetnika sve vie zavisi od njegovih linih osobina (nastup, retorika, snalaljivost...), a sve manje od nekih formalnih podreenja (steknuto obrazovanje, politino opredelenje i sl.). Poznati diktum neoliberalizma, od pojedinca zavisi kako e preiveti na tritu rada, u funkciji je individualizacije radnog procesa koji u radne odnose unosi korporativnu logiku konkurencije ekonomskih subjekata. tavie, u skladu sa postepenim ruenjem javnog angamana drave kao veinskog poslodavca u skladu sa neoliberalnom logikom promenio se i sam termin kod najosetljivije grupe zaposlenih u kulturi. Analiza drutva Asociacija (Miklavi, et al.) navodi istorijat statusa radnika: status samostalnog radnika u kulturi (Zakon o samostalnim kulturnim radnicima, 1982) preimenovao prvo u samostalnog stvaraoca u kulturi (1994) i najzad u samozaposlenog u kulturi (Zakon o uresnievanju javnega interesa v kulturi, 2004). Proces poduzetnitva nije samo terminoloka promena, samozaposleni u kulturi od zaposlenih u kulturi razlikuju se ne samo po tome to moraju da zarauju profit u veinom neprofitnom sektoru nego im zakonom opredeljen status onemoguava stei prava iz rada samozaposleni de facto postaje pravni subjekt pod jurisdikcijom civilnog prava bez radnih prava ije jamstvo nudi Zakon o radnim odnosima (Zakon o delovnih razmerjih). Ukoliko nas iskustva iz prakse ne varaju, za tren zanemarimo sistemsko nepotivanje radnih prava. Sistem civilnog prava apstrahira odnose u procesu rada kognitarijata. Oigledni pravni paradoks postfordistike ekonomije Monik (2010: 192) navezuje na odreenu istorijsku funkciju prava: Meutim, kad je pravo u principu univerzalno i njegova pravila vae bez obzira na konkretnu situaciju, u kojoj su bila uzakonjena (graanska prava, uzakonjena u revolucionarnoj situaciji vae i kad nema revolucije), ta prava iz rada vae samo za odreene situacije, samo u situacijama realnog podreenja rada kapitalu u situacijama klasinog industrijskog kapitalizma.
214

DARE PEJI

U eri kognitivnog kapitalizma pravo regulie produkcijske odnose eksploatacije tako da od njih apstrahira. Civilni ugovori izmeu kognitivnih radnika i poslodavaca lieni su dimenzije kontrole: ugovori se sklapaju sa onima koji kontroliu drutvene uslove produkcijskog procesa (Monik: 192). Iz perspektive talijanskog teoretika postfordizma Paola Virna, u radu Gramatika mnotva, radnik u kulturi slui kao prototip ostalim zanatima iz oblasti ekonomskog pa i neekonomskog sektora. Virno se pita kakvu ulogu je odigrala kulturna industrija kod prevazilaenja fordizma i taylorizma. Prema njemu kulturna je industrija pripremila paradigmu postfordistike proizvodnje u celini. U kulturnoj industriji, ak onoj arhaikoj o kojoj su pisali Benjamin i Adorno, Virno pronalazi anticipaciju proizvodnje koja je u postfordizmu postala opti kanon (Virno, 2003: 43). Tako Virno pominje situaciju u drugoj polovini 70. godina u Italiji kad su mladi radnici traili part-time zaposlenje i za kratak period sa mobilnijim tipom zapoljavanja uspeli da dejstvuju u politikom smislu. Taj eksodus u samoodluivanje te njihov zahtev, prema Virnu, na kraju krajeva ojaava poziciju kapitala i redefinira odnose eksploatacije i izvan fordistiki organizovanog radnog vremena. Ekonomski uslovi rada u postfordizmu ukazuju na trend prekarizacije kod zapoljavanja, meutim sindikalna organizovanost i klasna savest nimalo ne odraava stanja koja bi se mogla usporediti sa fordistikim radnicima. Za prikaz raskoraka izmeu drutvenih predstava o fordistikom i postfordistikom tipu radnika ilustrativan je poznat primer radnice iz tekstilne radione iz propale fabrike i honorarne novinarke: sa radnicom sa oko 300 EUR neto plate ispred propale hale tekstilne fabrike intervju radi mlada diplomirana novinarka, koja sa dotinim prilogom ostvaruje 20 EUR neto prihoda. Klasne promene u kasnom kapitalistikom drutvu sa sve brom fleksibilizacijom radnih uslova sa sobom nose drugaiju definiciju proizvodnje, profita, rada, kapitala i kreativnosti. To se dogaa u prelazu iz fordistikog tipa proizvodnje u postfordistiki tip. Zaposleni u kulturi, naroito samozaposleni u kulturi, predstavljaju tip radnika kojeg i sami esto nazivaju freelancer. Uz slobodnije biranje radnog vremena i vee individualne slobode, radnik u kulturi i umetnosti predstavlja prototip kognitivnog radnika u postfordizmu koji je free i slobodan samo u tome da si sam vee okove.

215

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

O DEFINICIJI KREATIVNE INDUSTRIJE U kreativnim industrijama profit se pronalazi u nematerijalnom radu; Hartley (2005: 11) objanjava nastanak koncepta kreativnih industrija u kontekstualnom i praktinom spajanju kreativnih umetnosti sa kulturnim industrijama: Koncept kreativnih industrija je sam po sebi proizvod ne industrije ve istorije, i neposredne, one dalje. Ako posmatramo dui istorijski period, koncept kreativnih industrija evoluirao je iz prethodnih konceptualiziacija kreativnih umetnosti i kulturnih industrija koje potiu jo iz 18. veka, te je samim tim obuhvatio neke dugorone promene u shvatanju pojma potroa i graanin. Ta istorijska promena prema Hartleyu dovodi do izmene znaenja kreativne umetnosti i kulturne industrije: dovodi umetnost ili kulturu u neposredan kontakt sa industrijama velikih razmena kao to su zabavni mediji ili trite (Hartley, 2005: 13). Kultura je ugroena, kako navodi Bourdieu (2002: 229), zbog logike profita u zemljama gdje su ekonomske i drutvene prilike akumilirale prilian kapital u kulturi, postoje samo pojedinani autonomni mikrokozmosi u kojima se ostvaruju minimalne vrednosti. Definisanje ta znai kreativna klasa i ko su njeni predstavnici ukazuje na problematiku koja prevazilazi puka neslaganja o sferi kulture i umetnosti kao bezinteresnoj ili autonomnoj drutvenoj sferi. Najpoznatiji novodobni guru tzv. kreativne klase je Richard Florida. U svom popularnom tivu Uspon kreativne klase (2005: 35) u kategorijama kao to su buroazija, proletarijat, kapitalisti i radnici ne vidi vie analitike koristi. Smatra da veina pripadnika kreativne klase nisu vlasnici i ne kontroliu znaajno vlasnitvo. Njihovo vlasnitvo, kako upuuje Florida, proizlazi iz njihovih kreativnih sposobnosti koje su nedodirljive i nalaze se u njihovim glavama. Florida je drutvo podelio na radniku klasu, klasu slubenika i poljoprivredu. Kreativnu klasu sastavljaju kreativni profesionalci i super kreativna jezgra. Najkreativnija klasa su zanimanja sa podruja arhitekture pa sve do podruja umetnosti, zabave, sporta i medija. Definicija klase oslanja se na nain kako se ljudi sami organizuju u drutvene grupe, zajedniki identiteti se u principu prema Floridi temelje na svojoj ekonomskoj funkciji (Florida, 2005: 91). Za razliku od negdanjih blue i white collar radnika, kreativci se smatraju za nekonvencionalne predstavnike dananje ere. Kreativnu sredinu za uspon i emancipaciju kreativne klase Florida prepoznaje u 3T parametrima: tehnologija, talenat i tolerancija. Poslednji parametar utemeljio je na svojim afirmativnim predrasudama prema politici identiteta.
216

DARE PEJI

To to u novoj eri kreativnosti Florida naziva novim ugovorom o zapoljavanju odnosi se na nove potrebe i elje kreativnih pojedinaca. Novi ugovor prema Floridi odraava fleksibilnost za kojom ude kreativci, jer to sami ele. To znai da prodaju sigurnost za autonomiju i komfor, za slobodu da sele sa jednog posla na drugi (Florida, 2005: 157). Florida socioekonomske odnose maskira u ivotne stilove i line preferencije, a emancipaciju kulturne industrije vidi u kreativnom radu za kog se pretpostavlja da ne ivi od rente nego iskljuivo od kreativnih talenata, tehnolokog napretka i liberalne sredine. Zanemaruje injenicu da su termini kao to je proletarijat aktuelni samo ako ih smestimo u nove oblike eksploatacije. U literaturi pojavljuje se termin kognitarijat kao sinonim za proletarizaciju pripadnika nove srednje klase zaposlene u kulturnom, umetnikom, naunom i ostalim sektorima. Ekspanziju trita i progresivnu kolonizaciju opteg intelekta Carlo Vercellone u svome radu o kognitivnom kapitalizmu vidi u omoguavanju profita sa neekonomskim sredstvima profit je pobegao u rentu (Vercellone, 2006). Sa tim nasljeem predkapitalistike ere, profit se danas ostvaruje privatizacijom opteg intelekta, ekvivalent Marxovom konceptu opteg razuma, spomenutog u Grundrisse. Ne samo u ruenju javnog kolstva, zdravstva i socijalne skrbi nego sa pravnim, odnosno neekonomskim sredstvima, privatizuje se opte intelektualno vlasnitvo. Sledei primer zatite autorskih prava simptom je instrumentalizacije prava za isto ekonomske ciljeve i na emu baziraju kreativne industrije. Zbog navodno negativnog uticaja piratstva na broj zaposlenih u kreativnoj industriji najvie se protiv legalizacije piratstva zalau branioci privilegija koji proizlaze iz neekonomskog i netrinog, restriktivnog sistema zatite intelektualnog vlasnitva. Zadnje istraivanje takve vrste o perspektivama digitalne ekonomije objavili su u studiji Building a Digital Economy (Tera Consultants, 2010). U studiji brinu se o znaajnosti ouvanja radnih mesta u europskoj kreativnoj industriji. Istraivanje koje je naruila meunarodna trgovinska komora i inicijativa protiv piratstva i krivotvorenja (BASCAP) prognozira crni scenarij za kreativnu industriju. Zbog piratstva do 2015. godine predvia se gubitak od 1.200.000 radnih mesta i sa tim argumentima odbacuje se bilo kakvo legalizovanje piratske razmene kulturnih dobara. Jedan od predloga istraivanja je poveati ulogu agencija i institucija za zatitu intelektualnog vlasnitva na nacionalnim tritima. Samim time se implicitno priznaje vea mo vanekonomskoj prisili na bazi nacionalnih drava nego na razini Evropske unije. Represivni aparat tu je u rukama nacionalnih drava dok je zakon kapitalistikog trita nadnacionalan.

217

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

Upravo na instituciji autorskog prava Maja Breznik pokazuje kako sfera kulture deluje kao destruktivno polje u drutvu. Teza za koju se zalae jest da interesi javnosti do dostupa autorskih radova kao to su knjige, filmovi, glazba i tako dalje, nisu suprotni interesu autora kao to nas u to iskljuivo uveravaju protivnici legalizacije piratstva. Kognitivni radnik danas u dobu digitalne tehnologije vrlo jednostavno stupa na trite, dovoljan mu je laptop i internet. Ali veinu monopola nad socijalizacijom produkta kognitivnih radnika u vlasti je izdavaa i diskografskih kua kojima u krajnjoj liniji restriktivno autorsko pravo najvie i koristi. Zato je dakle pojedinac u radnim odnosima prvo preduzetnik, autor, umetnik, kreativac, a ne radnik? Optu tezu da sfera kulture na drutvo utjee destruktivno moemo dopuniti ne samo sa paleomarksistikom kontratezom o eksploataciji agenata kapitala i agenata radne snage nego i sa argumentacijom da sfera kulture tek otvara polje za klasne borbe i samim time ne iskljuuje sebe kao autonomnu drutvenu sferu. POLOAJ ZAPOSLENIH U KULTURI U SLOVENIJI Prethodni status slobodnjaka u kulturi na prostorima bive Jugoslavije bio je u socijalistikom sistemu vie iznimka nego pravilo. Prelaz u trinu ekonomiju u ranom razdoblju u Sloveniji bio je u usporedbi sa postsocjialistikim i postkomunistiim zemljama atipian: u devedesetima stabilizovao se sistem ne-trine regulacije (Stanojevi, 2008: 23). Regulacije u veoj su meri bazirali na stabilnosti, promene su se deavale u duhu gradualizma. Nakon devedesetih promene u novom stoljeu pokazuju drugu stranu tranzicijske ekonomije. Danas u Sloveniji prema istraivanjima Alda Milohnia sa Mirovnog instituta, u kulturi jo uvek prevladavaju redovni oblici zapoljavanja ali se trend kree u pravcu sve vee fleksibilizacije i prekarizacije radnih odnosa. Trend porasta delimino zaposlenih i samozaposlenih pokazuje na prilagoavanje na model flexicurity dakle vea sigurnost i fleksibilizacija, mobilnost uz brzo otputanje radnika. Prema podacima za Sloveniju na razini celokupnog broja zaposlenih, 15% radnika bilo je 2004. zaposleno na odreeno radno vreme. To je te godine bilo iznad proseka EU koji je iznosio 12%. Prema podacima Eurostata (Press Release, 2007) za 2005. godinu u lanicama EU zaposlenih u kulturnom sektoru bilo je oko pet miliona. 2005. udio zaposlenih za odreeno vreme narastao je na 27%, pri tome je prosek na razini lanica EU te iste godine pao na 15%. Te godine najvei udio zaposlenih za odreeni period bio u paniji (30%) i u Sloveniji (27%). Najmanji udio bio je u Bugarskoj, Irskoj i Rumunjskoj (3%).

218

DARE PEJI

Podatke prikupljene u Eurostatu radi metodologije potrebno je razmatrati sa rezervom. U obuhvatu celokupnih profesija u kulturi njihova metodologija poprilino je liberalna. Za Sloveniju diapazon je irok: za godinu 2005. doli su naime do preko 22.000 zaposlenih u kulturi, meutim za 2002. godinu prema Statistikom uredu RS u kulturnom sektoru bilo je zaposlenih oko 10.500 radnika (Milohni, 2005: 54). Radi tog disproporca Milhoni zato za prouavanje statistike zaposlenih u kulturi uvodi razliku izmeu obrazovanja i profesije iz metodolokih i konceptualnih razloga. Obrazovanje koje smo stekli kroz kolovanje ne poklapa se nuno sa zanimanjem kojega obavljamo. Iz te diskrepancije izmeu obrazovanja i zanimanja Milohni eli obuhvatiti itav niz oblika zapoljavanja, koje kao to znamo, u kulturi predstavljaju veliki problem za statistiki izraun. Ono ta je sigurno je da broj honorarnih radnika i broj samozaposlenih u kulturi i samostalnih novinara raste. Broj samozaposlenih u kulturi u maju 2010. iznosio je 2.391, broj samostalnih novinara iznosio je 360 (Ministarstvo za kulturu RS, maj 2010). U poreenju sa 2002. godinom broj samozaposlenih u kulturi porastao je za 11%. Pri tome nisu ukljueni svi oni koji rade u tim oblastima preko studentskih uputnica, koji su specifino slovenaka okolnost, tako da je ukupan broj sigurno jo vei. Na osnovu tih podataka mogli bi se rei, da je slovenaka kulturna politika u fleksibilizaciji zapoljavanja u kulturi bila ispred svog vremena. Trenutana kulturna politika predvia jo vie samozapoljavanja. Jedna od tih mera su subvencije za stimulaciju samozapoljavanja nezaposlenih, u svim oblastima pa i kulturi. Nezaposleni dobivaju mogunost sticanja finansijske subvencije na birou rada za zapoljavanje kao budui samozaposleni radnici u kulturi. Samo sticanje statusa vezano je za obavezu plaanja socijalnih davanja i time se stimulacija samozapoljavanja pretvara u dravnu subvenciju kao investiciju sa kratkim rokom trajanja: smanjivanje nominalne nezaposlenosti i stimulaciju za ulaz u nesigurne radne odnose. Tu gestu pomoi iz dravnog prorauna koji mnogi smatraju kao dobronameran doprinos, moramo u strukturnom smislu shvatiti kao administrativnu meru reavanja problema na potpuno drugom kraju. Sergio Bologna (2010: 138), talijanski teoretiar operaizma i postfordizma, u prilogu Novi oblici rada i srednje klase u postfordistikom drutvu naziva preimenovanje autonomnog radnika u samostalnog preduzetnika apsurdno i besmisleno. Bologna navodi da je uvoenje i brzo irenje informatikih tehnologija omoguilo nastanak brojnih novih profesija, a pre svega neposredniji ulazak na trite i sa time realizaciju autonomnog i poluautonomnog rada. Dovoljno je da se setimo raznih podizvoaa koji o relativno

219

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

niskom sopstvenom materijalnom troku kao to je PC kompjuter obavljaju rad za razliite poslodavce. Bologna te radnike za koje je karakteristian kognitivni, kreativni rad, naziva autonomni radnici druge generacije. Kako drugaije shvatiti injenicu da je radnik postao preduzee i samim time poeo da obavlja sve drutvene funkcije koje preduzee ima? Sergio Bologna (2010: 138) navodi: da bi dakle ugovor o zapoljavanju u postfordizmu postao radni odnos, radniku je potrebno rei preduzee: Odnos izmeu radnika i poslodavca u okviru je radnikog prava, koji jo uvek vai u svim dravama ali sve manje odgovara stvarnosti, uvek shvatanu kao odnos nejednakopravnosti. /.../ U postfordistikom nainu rada taj odnos shvatan je kao poslovni odnos [rapporto commerciale] izmeu dva entiteta definisana kao poduzea i kao takva na razini odnosa moi jednaka. Za autonomne radnike druge generacije prema Bologni ne pripadaju prava iz oblasti rada jer se promenila sama priroda radnog odnosa. Radnik kao pojedinac brine za sve tri drutvene uloge, koje je u fordizmu obavljalo preduzee: kapital (sam ulae kapital u svoju delatnost), menadment (upravlja tehnikim, finansijskim i ljudskim izvorima) i radna snaga. Za reprodukciju te radne snage radnik-preduzetnik mora se postarati sam. Spomenutu administrativnu meru slovenakog biroa za zapoljavanje mogli bi u metaforikom smislu shvatiti kao poziv na plovbu brodom koji tone. U tom smislu potrebno je ukinuti okolnosti u kojima nastaje prekarizacija i nestaju temeljne zatite radnika i graana. Radnici koji ive od nestalnog rada, veinom to su visoko obrazovani pojedinci, u sociologiji rada smatraju se kao the working poor (Leskoek, et al.) i rue socioloki uobiajene pretpostavke o korelaciji izmeu prihoda, stepena obrazovanja i sloja. Tu grupu zaposlenih karakterizuje radno mesto bez prava koja proizlaze iz tog radnog odnosa. Monopolizacija i umetno stimulisani rentni odnosi stvaraju uslove za padanje cene rada. Nije samo simbolika vrednost umetnosti koja prema Abbingu gubi vrednost, nego je razvidan i pad njene realne vrednosti. O tome svedoe istraivanja Mirovnog instituta u kojem istraivai u intervjuima sa vie autora i izvoaa dolaze do zakljuka da su se u razdoblju od dvadeset godina obzirom na kupnu mo realno smanjili iznosi honorara za pisce i prevodioce.5

cf. M. Breznik, S. Novljan, J. Jug, A. Milohni. Knjina kultura, Ljubljana: UMco, 2005.

220

DARE PEJI

ZAKLJUAK Gledano sa savremene perspektive, slavna reenica Josepha Beuysa Svako je umetnik (Everyone is an artist) danas zvui zloslutno. Originalno znaenje o moguoj demokratizaciji umetnosti gubi potencijalni emancipatorini naboj. Umetnik kao prototip postfordistikog radnika ukazuje na proletarizaciju autora intelektualnog vlasnitva, otuenog drutvu. U ekonomiji gde pomou interneta i tehnoloke reprodukcije nema vie retkih dobara u klasinom smislu, simbolika vrednost umetnosti pada, realna vrednost produkcije meutim u rukama je neekonomskih prisila koja se odreuju prema monopolnim prohtevima. Najvie tome doprinose rigorozni oblici instituta autorskoga prava koji u biti tete autorima samima. Samim padom simbolike vrednosti umetnosti, drutveno prepoznate razlike izmeu visoke i niske umetnosti i kulture ne predstavljaju analitike koncepte sa kojima bi mogli opisati klasne promene u kognitivnom kapitalizmu. Same predodbe o kulturnoj produkciji izmeu ostalog promenile su tehnoloke revolucije. Koncepti osnivani na hagiografskom znaenju autorstva ne predstavljaju dovoljan domet za analizu sistemskih socioekonomskih uslova. Paradoksalno ni same vanekonomske mere ne odgovaraju ideji neoliberalnog slobodnog trita u potpunosti. Pitanja za budua istraivanja globalnih ekonomskih i politikih sistema postavljaju se sama po sebi: koliko dugo e Zapad drati monopol na knowledge based ekonomiji i u kojim se uslovima kao radna sila moe emancipirati savremeni kognitarijat. Kognitivni radnici odvojeni su od stvaranja socijalnih uslova produkcijskog procesa. Po tome pitanju, Rastko Monik (2010: 199) smatra da politiki sastav kognitarijata paradoksalno zavisi od toga da li e svoje intelektualne sposobnosti sa razine znanja, gde slui interesu kapitala i njegovoj akumulaciji, uzdignuti na razinu teorije. Ta prema njemu znai prvi uslov za politiku konstituciju i njen stalni, permanentni rezultat. Kako pokazuju alternativne copyright prakse (Creative Commons, Copyleft ...), za poetak bile bi neophodne borbe za autorsko pravo koje odgovara interesu celokupnog drutva, a ne iskljuivim borbama za autorske rente.

221

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

LITERATURA
Abbing, Hans (2002) Why Are Artists Poor? The Exceptional Economy of the Arts, Amsterdam: Amsterdam University Press. Breznik, Maja; Silva, Novljan; Janez, Jug; Aldo, Milohni (2005) Knjina kultura, Ljubljana: Umco. Breznik, Maja (2009) Kultura danajskih darov: Od mecenstva do avtorstva, Ljubljana: Zaloba Sophia. Breznik, Maja (2008) Spreminjanje pogojev v samostojnih poklicih v znanosti in umetnosti, u: Goran, Luki; Rastko, Monik (ur.), Sindikalno gibanje odpira nove poglede, Ljubljana: Zveza svobodnih sindikatov Slovenije. Bourdie, Pierre; Wacquant, Loc (2006) Naela za refleksivno drubeno znanost in kritino preuevanje simbolnij dominacij (ur.), Taja Kramberger, Drago B. Rotar, Koper: Zaloba Annales. Bourdieu, Pierre (1999) The Social Definition of Photography (1965), u: Jessica Evans; Stuart Hall (ur.), Visual Culture: The Reader, London: Thouand Oaks. Bianchini, Franco; Michael, Parkinson (1994) Cultural policy and urban regeneration: the West European experience, Manchester: Manchester University Press. Florida, Richard (2005) Vzpon ustvarjalnega razreda., Velenje: IPAK. Frey, Bruno; Pommerehne, W. Werner (2001) Muze na trgu. Odkrivanje ekonomike umetnosti, Ljubljana: PAC - Pomurski akademski center; Ustanova za podjetnitvo. Hartli, Don (ur.) (2007) Kreativne industrije, Beograd: Clio. Kirn, Gal (ur.) (2010) Postfordizem. Razprave o sodobne kapitalizmu, Ljubljana: Mirovni intitut. Milohni, Aldo (et al.) (2005) Kultura d.o.o. Materialni pogoji kulturne produkcije, Ljubljana: Mirovni intitut. Pivec, Franci (2010) Pirati pred vrati, Dialogi Revija za kulturo in drubo, god. 46, br. 5-6:. 41 -53. Pretnar, Stojan (1974) Znanstveno-tehnina revolucija in deele v razvoju, Teorija in praksa , god. 11, br. 1-2: 153-164. Stanojevi, Miroslav (2008) Slovenski postfordizem v kontekstu evropeizacije: konkurenno (samo)izrpavanje dela, u: Goran, Luki; Rastko, Monik (ur.), Sindikalno gibanje odpira nove poglede, Ljubljana: Zveza svobodnih sindikatov Slovenije. Virno, Paolo (2003) Slovnica mnotva: k analizi sodobnega ivljenja, Ljubljana: Krtina.

IZVORI NA INTERNETU:
Alenka Pirman: Evro ineniring (pregledano 30.08. 2010) http://www.evrokultura.org/komentar.php?st=8. Building a Digital Economy: The Importance of Saving Jobs in the EUs Creative Industries, March 2010. Tera Consulants. Dostopno na: http://www.iccwbo.org/uploadedFiles/BASCAP/Pages/Building%20a%20Digital%20 Economy%20-%20TERA(1).pdf (pregledano: 28. 6. 2010). Denis Miklavi, Irena Pivka, Aldo Milohni, Vesna Bukovec: Ocena strokov dela za samozaposlene v kulturi. Strokovna analiza, Drutvo Asociacija, str. 5, 2010. www.asociacija.si (pregledano: 30. 9. 2010). Ministrstvo za kulturo RS Razvid samozaposlenih v kulturi, Razvid samostojnih novinarjev (maj 2010), www.mk.gov.si.

222

DARE PEJI

Press Release Eurostat 29. oktobar 2007, podaci za 2005 : http://epp.eurostat.ec.europa.eu/ cache/ITY_PUBLIC/3-29102007-AP/EN/329102007-AP-EN.PDF (pregledano 27. junij 2010). Vercellone Carlo. The new articulation of wages, rent and profit in cognitive capitalism. Dostupno na: http://www.generation-online. org/c/fc_rent2.htm (pregledano: 30. 08. 2010).

223

KONCEPT VIKENDA VIE NE POSTOJI!

224

6.

PROIZVODNJA SEANJA I NOVI MITOVI

227 - Vladimir Simovi: Ideologija i ideologizacija seanja: od socijalizma do kapitalizma i nazad 238 - Boris Stameni: Od nacionalne klase do prvoklasne nacije: Ambivalentnost promjene politike (pod)sjeanja u Istonoj Europi nakon 1989. godine 258 - Milan Radanovi: Istorijska politika u Srbiji nakon 2000. Primeri manifestovanja sprege izmeu akademskog istorijskog revizionizma i dravne revizije prolosti 304 - Duan Maljkovi: Mit o vladavini Zorana inia kao zlatnog doba formiranja graanskog drutva u Srbiji

VLADIMIR SIMOVI

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

OD SOCIJALIZMA DO KAPITALIZMA I NAZAD

APSTRAKT: Krajem XX veka dolo je do svojevrsnog prevrata. U socijalistikim istonoevropskim zemljama dolo je do restauracije kapitalizma, a novonastala buroaska klasa preuzela je ekonomsku kontrolu nad drutvom. Smena ekonomskog poretka praena je smenom ideolokog, a ideologizacija sadanjosti i budunosti u velikoj meri poiva na interpretaciji prolosti. Prvi deo teksta bavi se povezivanjem klasnog drutva, drave i ideologije, a predstavlja teorijski okvir iz kojeg se u drugom delu analizira uticaj ideologije na kolektivno seanje u periodu prelaska iz socijalizma u kapitalizam. KLJUNE REI: ideologija, ideologizacija seanja, drutveni zaborav, istorijski revizionizam

227

6
I

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

1. Danas kada se govori o tranziciji iskljuivo se misli na svojevrsnu transformaciju socijalistikih drutava u kapitalistika. Ova transformacija proima i ekonomske i politike i ideoloke odnose. Kapitalizam je, pre svega, klasno drutvo. Drutvene klase su uglavnom, mada ne iskljuivo, odreene mestom koje zauzimaju u ekonomiji, odnosno, preciznije, u procesu proizvodnje. U svim klasnim drutvima dominantna klasa je klasa koja poseduje i/ili kontrolie sredstva za proizvodnju to joj omoguava ekonomsku kontrolu nad drutvom. Odnos prema sredstvima za proizvodnju temelj je klasne dominacije/subordinacije. Posedujua i neposedujua klasa1 ine jednu celinu, drutvo duboko obeleeno, u krajnjoj instanci i odreeno, njihovim antagonistikim odnosom. Ipak, strukturalna pozicija klase nije odreena samo ekonomijom. Drutvenu klasu zapravo definie njeno mesto u ukupnosti drutvene prakse, tj. njeno mesto u ukupnosti drutvene podele rada, to podrazumeva politike i ideoloke odnose (Pulancas, 1978: 12). Drugim reima, drutvena klasa odreena je kako ekonomskim tako i politikim i ideolokim odnosima.2 2. Odnosi klasne dominacije/subordinacije su zasnovani na nasilju. Legitimni monopol na vrenje nasilja poseduje drava, organizacija za sistematsko nasilje jedne klase nad drugom (Lenjin, 1983: 69).3 Drava nasilje sprovodi putem dravnih aparata, represivnih i ideolokih. Ipak, delovanje drave ne moe se redukovati samo na fiziko i ideoloko nasilje. U principu represivni i ideoloki dravni aparati mogu biti potpuno razgranieni jedino analitiki. U praksi njihove funkcije se, u zavisnosti od situacije do situacije, mogu manje ili vie preklapati,4 a cilj je reprodukcija postojeeg sistema, postojeih proizvodnih odnosa, to u krajnjoj instanci znai i reprodukciju postojeih klasnih podela.
1 U kapitalistikom drutvu: oni koji prisvajaju (kapitalisti) i oni koji stvaraju profit (radnitvo). Eksploatacija u samom procesu proizvodnje predstavlja fundamentalnu drutvenu protivrenost. 2 Kontradiktornosti koje postoje u svakom od ovih odnosa produkuju odgovarajue prakse. Ovde je vano naglasiti da su prakse proistekle iz politikih i ideolokih odnosa u najveoj meri pod uticajem bazine kontradiktornosti sadrane u okviru ekonomskih odnosa. 3 Dominantna klasa nasilje nad dominiranom/im klasom/ama ne vri uvek direktno; nasilje organizuje i vri drava: drava kao institucija za primarni cilj ima odravanje i reprodukciju postojeeg ustavnog poretka koji legalizuje i normalizuje klasnu eksploataciju, pritom se koristei svim raspoloivim sredstvima. 4 Ne postoje dravni ideoloki aparati koji se bar u nekoj meri ne koriste fizikim nasiljem. I obrnuto, ne postoje dravni represivni aparati koji se ne slue i ideolokim nasiljem.

228

VLADIMIR SIMOVI

3. Upravo iz ovih razloga dravni aparati (ideoloki,5 pre svega) predstavljaju i bitno poprite klasne borbe. Dominantna klasa putem ideolokih aparata drave sprovodi i specifian vid simbolikog nasilja, zahvaljujui kojem je drutveni sistem u mogunosti da uspeno reprodukuje drutvene podele. Pojam simbolikog nasilja pre svega podrazumeva mo da se nametnu odreena znaenja i vrednosti kao zvanina i legitimna, dok se istovremeno prikrivaju objektivni odnosi snaga koji su u osnovi te moi (Pajevi, 1999: 247). Ovo ne mora nuno znaiti i to da se prikriva sama mo, iako se najee prikriva injenica da mo stoji iza odreenih znaenja i vrednosti koje se nameu kao dominantne i bivaju predstavljene kao vanvremenske i nadasve normalne. Simboliko nasilje zasnovano je na simbolikom kapitalu koji zapravo predstavlja spoznat i priznat ekonomski i/ili kulturni kapital. Samo posedovanje ekonomskog ili kulturnog kapitala ne garantuje i istovremeno posedovanje simbolikog kapitala. Ipak, objektivni odnosi moi tee da se reprodukuju u odnosima simbolike moi (Burdije, 1998: 154).6 Oni koji poseduju simboliki kapital u mogunosti su da nametnu hijerarhiju vrednosti koja je najpogodnija za njih i njihove proizvode. Oni su, dakle, u mogunosti da nametnu sopstvenu perspektivu kao apsolutnu, univerzalnu vrednost. Dominantne klase se tako na specifian nain i samolegitimiu kao dominantne, a njihova taka gledita se uspostavlja kao legitimna taka gledita koju svi treba da priznaju.7 Marksovim reima vladajue ideje nekog vremena bile su uvek samo ideje vladajue klase (Marks i Engels, 1948: 35). Simbolika mo jeste i mo kreiranja grupa, mo pomou koje je mogue uspeno manipulisanje drutvenom strukturom, specifina mo stvaranja drutvenog sveta. Preciznije, radi se o potvrivanju stvari koje u drutvu ve postoje. Simbolika mo predstavlja mo nametanja odreenog vienja drutvene podele: uiniti

5 Obrazovne, pravne i religijske institucije, porodica, mediji itd. Vie o ideolokim dravnim aparatima u Althusser, Louis. 1979. Ideologija i ideoloki dravni aparati, u: Marksizam u svetu, br. 7-8, NIRO Komunist, str. 77-119. 6 Simboliki kapital je pretpostavka simbolike moi koja omoguava vrenje simbolikog nasilja. 7 Jedna od ideolokih floskula koja se perpetuira u kapitalistikim drutvima je ona po kojoj su oni koji poseduju ekonomsku mo tu mo zaradili, odnosno zasluili svojim vrednim radom; oni koji su ekonomski deprivirani uglavnom su prepoznati kao lenji, a kada bi se potrudili i oni bi dospeli do viih slojeva drutvene stratifikacije.

229

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

vidljivim jedno, nevidljivim drugo.8 Borba oko klasifikacija je osnovna dimenzija klasne borbe (Burdije, 1998: 157).9 Simboliko nasilje se najee vri uz sauesnitvo onih koji ga trpe. Ipak, sa druge strane, i oni koji ga vre su (manje ili vie) nesvesni svog uestvovanja u ovoj svojevrsnoj igri, odnosno, (manje ili vie) nesvesni toga da ine simboliko nasilje. Ideje koje se ovako plasiraju nisu lai koje dominantna klasa, svesna te injenice, plasira kako bi prevarila potinjenu/e klasu/e. Upravo su ideoloki interpelirani i pripadnici dominantne klase; oni ne stoje van ideologije ve su u ideologiji koju plasiraju, oni veruju u nju, veruju u njenu ispravnost, na ta u najveoj meri ukazuje i njihova praksa. 4. Ideologija nije samo (ili jednostavno) sistem ideja. Ideologija poseduje i materijalnu egzistenciju. Ona naime postoji kroz ideoloke aparate, koji pak upravljaju ili utiu na niz materijalnih praksi drutvenih aktera, odnosno subjekata. Svaka praksa je mogua jedino putem ideologije, dok je svaka ideologija mogua samo putem subjekata i za subjekte ideologije. Za praktikante (meu koje ubrajamo kako aktivne agente tako i pasivne pacijente dela) praksa ima uvek neki smisao, a taj smisao je ideoloki ili ire ali i uenije, on je ideoloki posredovan (Monik, 2003: 9). U ovom smislu i ideja o ideolokoj neutralnosti u velikoj meri predstavlja jednu ideoloku floskulu. injenica je, zapravo, da se ono to se na prvi pogled odigrava izvan ideologije upravo odigrava u njoj. Takoe, oni koji su u ideologiji ne vide sebe kao efekat ideolokog prepoznavanja i veruju da su izvan nje. Moda i centralno stanovite na kojem je zasnovana liberalna ideologija jeste upravo ideja o slobodnom subjektu. Meutim, ovo stanovite prenebregava injenicu da je subjekat uvek konstituisan i to kao efekat materijalnih ideolokih mehanizama. Dominantno obeleje graanske ideologije sastoji se u doivljavanju ove determinacije kao slobode (Kammler, 1979: 161): slobodni su oni subjekti koji igraju po pravilima liberalne ideologije. II Krajem XX veka evropski socijalizam je doiveo slom. U zemljama nekadanjeg socijalistikog bloka Istone Evrope dolo je do restauracije kapitalizma. Novonastala buroaska klasa, u dobroj meri popunjena nekadanjim socijalistikim biro8 Npr. uiniti zanemarljivom podelu na radnike i kapitaliste. Sa druge strane, dok se prikrivaju klasne podele, potencirati neke druge poput etnikih ili rasnih (npr. podele na domae radnike i radnike imigrante). 9 Kao to smo ve napomenuli, kreiranje drutvenih podela nije kreiranje ex nihilo, ve se radi o potvrivanju neega to ve postoji u okvirima drutvene stvarnosti. Ipak, koja podela e biti nametnuta u velikoj meri zavisi i od klasne borbe (u ideologiji).

230

VLADIMIR SIMOVI

kratama, sistematski je, putem privatizacije, prisvajala ekonomsku kontrolu nad drutvom. Sistemska promena u materijalnim odnosima dobija i sopstvenu ideoloku eksplikaciju i legitimizaciju: smena ekonomskog poretka praena je smenom ideoloke interpretacije. U ideoloke okvire postavlja se sadanjost i trasira put ka (predvidljivoj i poprilino statinoj) budunosti; tranzicijom do stabilnih drutvenih odnosa, do kapitalizma. Pojam tranzicije je tokom XX veka korien na razliite naine. Pod njim se danas gotovo iskljuivo podrazumeva proces prelaska iz socijalistikog poretka u kapitalistiki, proces koji je nakon 1989. postepeno zahvatio sve zemlje nekadanjeg istonog bloka. Ekonomija je iz dravnih (ili drutvenih) prela u privatne ruke nove buroazije. U tom smislu tranzicija predstavlja i svojevrsnu normalizaciju novostvorenih klasnih antagonizama, gde kapitalizam biva ustolien kao univerzalna norma razvitka oveanstva. Na tranzicionom putu ishodite je dakle jasno, dilema je eventualno ova: da li je mogu postepen, evolutivni povratak sa orsokaka na normalni put, ili bi ova vonja u rikverc samo unela dodatnu pometnju u drutveni saobraaj, pa se stoga preporuuje traenje preice, po kojoj je vonja rizina i nekomforna, ali obeava znatno bre ukljuivanje u regularne civilizacijske tokove10 (ini, 1991). Normativne odrednice normalan put ili regularni civilizacijski tokovi ekspliciraju odreenu dozu (kultur)rasistikih (nekada latentnih, nekada manifestnih) pozicija koje u velikoj meri proimaju ideoloku matricu tranzicije.11 One uglavnom referiu na relaciju socijalizamkapitalizam, interpretirajui taj odnos ideolokim floskulama. Aparati drave (pre svega mediji, a zatim i obrazovne, religijske i druge institucije) inkorporiraju i perpetuiraju ove ideoloke pozicije i lepe niz etiketa ija osnovna funkcija jeste legitimizacija novonastalog drutvenog poretka. U tom kljuu bi se mogli potraiti neki od odgovora na pitanje zato u trenutku raspada socijalizma nije bilo prostora za uspostavljanje bitnije ideoloke alternative kapitalizmu. Naime, svaka reakcija na aktuelnu situaciju sa kraja osamdesetih godina XX veka, a koja je dovodila u pitanje uveliko zahuktalu promenu ekonomskih odnosa, bila je unapred osuena na propast: pravo na istinu monopolizovano je od strane eksponenata kapitala. U SFRJ, konkretno, nijedna od relevantnijih politi10 Bitno je napomenuti da se tranziciona ideologija koristi normativnom pojmovnom aparaturom u kojoj je socijalizam najee markiran kao zatvoreno drutvo zasnovano na tradicionalnim kolektivistikim vrednostima, dok je kapitalizam preduslov otvorenog, modernog drutva. 11 Vie na ovu temu u Markovi, Vladimir. 2001. Od Ljotia dva putia: Novi drutveni pokret u Srbiji krajem devedesetih i slika njegove ideologije, u: Prelom, asopis kole za istoriju teoriju umetnost, br.1, CSUb, Beograd, str. 27-41.

231

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

kih opcija, konstituisana uvoenjem viepartijskog sistema, nije dovodila u pitanje uspostavljanje trine ekonomije ili jaanje privatnog preduzetnitva. tavie, politike partije otvorile su dodatni prostor za prodor kapitalistikih vrednosti u sve drutvene sfere. A ideologizovana nije samo interpretacija sadanjosti i budunosti ve i prolosti.12 tavie, ideologizacija sadanjosti u najveoj meri i poiva na kritici prolosti.13 Na ovaj nain ideoloka matrica zahvata i poredak seanja. Interesi uvek ureuju odnos javnog pamenja i zaborava kao i nain korienja zapamenih sadraja, a, ideologije (to su marksisti najotrije uoili), prikazujui posebno kao opte, predstavljaju selektivno pamenje kao autentino i neiskrivljeno (Kulji, 2006: 9). Diskreditacija socijalistikih ideja bila je bitan konstitutivni element ponovo uvedenog kapitalistikog poretka. Stvaranje politike saglasnosti zahtevalo je uspostavljanje novog vienja drutvene podele, novih klasifikacija koje su ile uz nove drutvene odnose i po njih nisu bile opasne: klasna politika zamenjena je politikom nacionalnog jedinstva, odnosno Klasa je zamenjena Nacijom. Seanje se pre svega odnosi na upamene sadraje, ali podrazumeva da postoje i oni zaboravljeni, pa ga tako moemo definisati kao selektivno vienje prolosti (Kulji, 2002: 13). Ono je pogled iz dananje perspektive na neto to je nekada bilo i kao takvo seanje je pod snanim uticajem trenutnih drutvenih okolnosti. Dravni aparati produkuju i reprodukuju slubeni poredak seanja: polazei od postojeih materijalnih odnosa, kojih su i sami produkt, oni odreuju ta je to to e se pamtiti ili zaboraviti i daju odreeno znaenje i kontekst idejama i prolim dogaajima. Slubeni poredak seanja nije jedini koji postoji u drutvu.14 Ipak, radi se o dominantnom, institucionalizovanom poretku seanja, koji aktivno uestvuje u legitimizaciji dominantnog drutvenog poretka. Sa druge strane, seanje pripadnika dominirane/ih klase/a (koje je u krajnjoj instanci proizvod dijalektikog odnosa klasne pozicije koju zauzimaju i dominantne ideoloke interpretacije) je vrlo esto nekonzistentno, a neretko i sadrinski kontradiktorno. Seanje je dakle uvek ideoloki posredovano, a izdvajaju se, pre svega, dva mehanizma ideologizacije. Prvi mehanizam je istorijski revizionizam i odnosi se na
12 Jedna dimenzija je sve ono u ta se veruje da jeste i da e biti (sve to skupa deluje poprilino statino, ne oekuju se neke drastinije promene). Druga dimenzija je ono to je bilo, kako se to to je bilo ideoloki interpretira, ta se pamti a ta zaboravlja itd. 13 Naravno, ni sama prolost nije bila ideoloki neutralna. Ipak, uvek je neophodno analizu dominantnih ideja neke epohe dovesti u vezu sa materijalnim odnosima koji ih, u krajnjoj instanci, i uslovljavaju. 14 Ovde je bitno napomenuti da u drutvu opstaju razliite interpretacije prolosti: seanja su konstruisana pod stegom drutvene strukture u kojoj klasne pozicije igraju bitnu ulogu. Stoga je gotovo nemogue govoriti o nekakvom objektivnom seanju.

232

VLADIMIR SIMOVI

ideoloku preradu istorije. Drugi mehanizam, drutveni zaborav, pojavljuje se kao direktna posledica kapitalistikog naina proizvodnje i odnosi se na zaboravljanje drutvene prolosti. Naravno, ova dva mehanizma razdvajamo na isto analitikom nivou, u praksi oni su teko razdvojivi, prepliu se i meusobno podupiru.
a. Istorijski revizionizam

Ako se na bilo koji nain bavimo prouavanjem istorije, preispitivanje prolosti, usled npr. novih otkria, jasna je potreba. Ovo preispitivanje se meutim razlikuje od istorijskog revizionizma, prerade prolosti koja je noena namerama pravdanja ideolokih ciljeva (Kulji, 2002: 441). Ideoloki aparati drave, pre svega obrazovne, ali i pravne i druge institucije, kreiraju slubeni poredak seanja. Promena odnosa moi u okviru drutva, odnosno temeljna promena drutvenog poretka, povlai za sobom i promenu kursa dravnih aparata. Revizija zvanine istorije, koju moemo svrstati pod odreenu vrstu simbolikog nasilja, posredovana je jasnim ili prikrivenim namerama pruanja legitimnosti odreenim ideolokim ciljevima. Istorijski revizionizam podrazumeva ne samo promenu u nainu interpretacije prolosti ve i falsifikovanje injenica, selektivno prikazivanje ili tendenciozno akcentovanje prolih dogaaja, te uspostavljanje ideologizovanih periodizacija i klasifikacija istorijskih deavanja. U zemljama bive SFRJ krajem XX i poetkom XXI veka najvidljivija je anti-antifaistika prerada prolosti u kojoj su partizanski pokret i njegova Narodnooslobodilaka borba (NOB) u velikoj meri osporavani. Sa druge strane, domai kvislinzi, kolaboracionisti, ratni zloinci i faisti iz prolosti doivljavaju izvesnu ideoloku, neki ak i pravnu, rehabilitaciju.15 U kljuu nove ideoloke matrice o njima se danas govori kao o patriotama, a esto i kao borcima protiv totalitarizma. Patriotizam i antitotalitarizam vani su legitimizacijski okviri tranzicije ponajvie zbog toga to su usmereni ka diskreditaciji socijalizma: klasnoj politici suprotstavljena je nacionalistika. Partizanski pokret, koji je predvodila Komunistika partija Jugoslavije (KPJ), nije se mogao devedesetih godina XX veka (pa ni dan danas) uglaviti u ideoloke okvire tranzicije koji su i izgraeni pre svega na kritici socijalistikog drutva. Sa druge
15 Tako su npr. ulice u gradovima u Hrvatskoj neretko dobijale naziv po istaknutom ideologu faistikog ustakog pokreta, Miletu Budaku. U Srbiji je 21. septembra 2010. u Novoj Varoi otkriven spomenik osvedoenom ratnom zloincu, etniku Vuku Kalaitoviu. Ovaj gest nimalo ne odudara od stalnih tenji srpske drave da rehabilituje itav etniki pokret. Moda i jo skandalozniji je pokuaj amnestiranja srpskog kvislinga, Milana Nedia. Njegova fotografija bila je u periodu od 2006. do 2008. izloena u republikoj skuptini, a fotografija Dragog Jovanovia, upravnika logora Banjica, u Skuptini grada Beograda.

233

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

strane, nacionalistiki ustaki i etniki pokreti lako su se uklopili u nove nacionalne kapitalistike drave. tavie, ustae i etnici su u velikoj meri bili i bitna legitimizacijska osnova novog poretka nekada socijalistikih republika Jugoslavije. Na jednom nivou njihov nacionalizam korien je u svrhu promocije nacionalizma politikih elita Hrvatske i Srbije. Na drugom pak ustae i etnici bivaju iskorieni u svrhu kompromitacije partizana. Dogaaji poput suenja Drai Mihailoviu, etnikom voi, ili deavanja u Blajburgu iz maja 1945, potencirani su kao greh i mrlja NOB-a i tako instrumentalizovani primarno u svrhu delegitimisanja moralnog naslea komunistikog pokreta. Na ovoj liniji novi reimi u postsocijalistikim zemljama grade novi poredak. Kritika partizana je istovremeno kritika KPJ, kritika revolucije, kritika socijalistikog poretka. Aktuelna smena antifaizma antitotalitarizmom, u kojoj se otvara prostor i za izjednaavanje faizma i socijalizma, samo je preventiva dananje dominantne klase. Ako se socijalizam uspeno ideoloki denuncira i divlja privatizacija i svakodnevna otputanja radnika i radnica postaju legitimne i normalizovane pojave novog ekonomskog sistema. Opet, mogue je zamisliti i situaciju u kojoj je partizanski pokret inkorporiran u dominantne obrasce. To e pre svega biti mogue u trenutku kada se apstrahuju njegov revolucionarni, antikapitalistiki karakter, i on bude prezentovan kao isto oslobodilaka, patriotska snaga.
b. Drutveni zaborav

Jasno je da se legitimizacija dominantne ideologije u velikoj meri zasniva na osporavanju idejnih alternativa. Efikasnost ideolokog nasilja, njegov uticaj na savremeno drutvo Slavoj iek slikovito ilustruje kada kae da danas, pak, nitko vie ozbiljno ne razmilja o moguim alternativama kapitalizmu (iek, 2001: 123). Kapitalistiki sistem je, zapravo, uspostavljen kao realnost koja nema alternative, pa je lake zamisliti smak sveta nego daleko skromniju promenu u nainu proizvodnje (iek, 2001: 123). Tako se rei kao to je eksploatacija, pa ak i kapitalizam, danas u javnom govoru gotovo i ne sreu. Reklo bi se da je stvoren pogodan ambijent za reprodukciju postojeeg poretka; aparati drave uspeno nameu jednu perspektivu, jednu hijerarhiju vrednosti kao apsolutnu i neupitnu. Ipak, mogua je i odreena vrsta diskreditacije idejne alternative koja nije direktna posledica dravnih aparata. U kapitalizmu tenja za profitom povlai za sobom stalno menjanje proizvodnje i proizvoda. Potreba za konstantnim inovacijama imperativ je kapitalistike ekonomije. Ali ova karakteristika se, iako je proizvod ekonomske sfere, transponuje na itavo kapitalistiko drutvo i tada govorimo o postvarenju. To je iluzija koja se

234

VLADIMIR SIMOVI

objektivno proizvodi u drutvu i usmerena je na ouvanje status quo-a tako to ljudske i drutvene odnose predstavlja kao prirodne i nepromenljive odnose meu stvarima (Dekobi, 1979: 71). Drutveni zaborav samo je jedan od oblika postvarenja. Re je o pamenju prognanom iz svesti drutvenim i ekonomskim dinamizmom ovog drutva (Dekobi, 1979: 71). Radi se o svojevrsnom potiskivanju iz seanja prolosti samog drutva i vrlo ga je lako dovesti u vezu sa dinamikom kapitalistike ekonomije, koju, kako je ve navedeno, karakterie jedna vrsta planiranog zastarevanja: drutveni zaborav je psihika roba drutva zasnovanog na robnoj proizvodnji (Dekobi, 1979: 71). Dok se istorijski revizionizam pojavljuje kao proizvod ideolokih aparata drave, drutveni zaborav inherentan je kapitalizmu i javlja se kao direktna posledica kapitalistike logike. I sam produkt ovog drutva, drutveni zaborav predstavlja jedan od vanijih oblika legitimizacije dominantne ideologije: iz seanja se potiskuje sve ono to nije trenutno, odnosno sve to nije uklopivo u aktuelno drutvo. Tako su npr. teorijski koncepti koji dovode u pitanje postojei drutveno-ekonomski poredak i njegove ideoloke derivate danas u najboljem sluaju oznaeni kao poteni ali ipak nemoni (ili neostvarivi). Uglavnom bez dubljeg razmatranja teorije poput marksizma etiketirane su kao anahrone i zaobilaze se u irokom luku: naprosto, to je misao ije je vreme prolo jer je deo prolosti, ona se vie gotovo ni ne promilja. Klasna teorija zamenjena je teorijom elita, a ako se i koristi u drutvenoj nauci pojam klase je u najveoj meri pacifikovan.16 Takoe, tu i tamo se jo poneko zapita, ali samo toliko, gde se dede trei klasik sociologije Karl Marks.17 Sa druge strane, dolazi do svojevrsne teorijske hiperprodukcije koja se vrlo esto svodi na prevakavanje ideja koje je sa lakoom mogue inkorporirati u postojei poredak.18 Najbitnije, zaboravljena je sama istorija drutva obeleena stalnim napetostima koje su pokretale njen toak. Pragmatizam i empiricizam postali su kljuni uputi, pozivanje na realnost kljuni argument, a politika biva kulturalizovana ime je otupljena otrica kritike postojeeg drutveno-istorijskog poretka.
16 Moglo bi se rei da je re i o posledici klasne borbe u teoriji, a ne samo drutvenog zaborava. 17 Mimica, Aljoa. 1998. Gde se dede trei klasik?: Analiza citiranosti Marksovih, Veberovih i Dirkemovih radova u asopisu Sociologija 1959-1996, u: Sociologija, asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, God. 40, br. 1, Jugoslovensko udruenje za sociologiju, Beograd, str. 71-94. 18 Aktuelna ekonomska kriza dovela je do ponovnog interesovanja za Marksa i njegove teorijske postavke irom planete. Paradoksalno, ovaj talas jo uvek nije zahvatio bive socijalistike drave. Ipak, pitanje je koliko je povratak Marksu danas opasan po kapitalistiki sistem, odnosno u kojoj meri se Marksov rad koristi u svrhu pokretanja novih revolucionarnih praksi, a u kojoj kao jedan eksplanatorni okvir iz kojeg su apstrahovani delovi koji mogu ugroziti dominantni poredak.

235

IDEOLOGIJA I IDEOLOGIZACIJA SEANJA

NA KRAJU Ideje moda imaju posledice, ali one su ujedno i proizvod. One su, pre svega, proizvod aktuelnog drutvenog trenutka, aktuelnog poretka, aktuelnih klasnih odnosa. Kao takve one gotovo nikada ne mogu biti neutralne. Zato je vano ustanoviti na koje se naine kreiraju i plasiraju, a zatim i kakve efekte ostvaruju. Smena socijalizma kapitalizmom znaila je ujedno i smenu jednog oblika klasne vladavine drugim. Ideologizacija seanja u tranzicionim zemljama kao primarni zadatak ima upravo pravdanje novouvedenih klasnih suprotnosti. Angaman na denunciranju prethodnog drutveno-ekonomskog sistema, zapravo je jedna vrsta preventive. Divlja privatizacija nije mogla za simbol imati partizanski pokret i NOB koji su ve predstavljali legitimizacijsku osnovu socijalistike revolucije. Tako su u Srbiji izmenom i dopunom Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i lanova njihovih porodica iz decembra 2004. i zvanino izjednaeni partizanski i etniki pokret. Kako dravni aparati ne mogu u potpunosti negirati oslobodilaki karakter NOB-a, njega je bilo neophodno relativizovati, a zatim, pod prividom ideoloke neutralnosti, imenovati i neke druge borce za slobodu, a sve u cilju liavanja socijalistike revolucije njenog simbolikog kapitala.19 Upravo dekonstruisanjem dominantnog ideolokog obrasca i praksi koje su iz njega proizale moemo postaviti temelj za uspostavljanje jasne alternative postojeoj drutvenoj stvarnosti. Za to je, pre svega, neophodno setiti se ko su oni koji dominiraju a ko dominirani, ko eksploatie a ko je eksploatisan. Ne smeju se zaboraviti ni politike bitke koje su nekada artikulisale alternativni potencijal jer nije prolost obino oruje (Kulji, 2008).

19 I sama ideja slobode ima drugaije ideoloke eksplikacije u socijalizmu, gde su bile potencirane internacionalistike vrednosti i klasni sukob, pa je i sloboda pre svega sloboda za radniku klasu, i u kapitalizmu, koji je zasnovan na nacionalnim dravama i neupitnoj dominaciji buroazije, te je i sloboda samo sloboda za kapital. Otuda je i jasno zato nacionalistiki i faistiki pokreti nisu mogli, u vreme socijalizma, biti percipirani kao oslobodilaki pokreti. Odnosno, zato je danas, u kontekstu privatizacije, masovnog otputanja radnika i radnica i opte socijalne nesigurnosti, partizanski pokret najmanje osporavan po pitanju borbe protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata.

236

VLADIMIR SIMOVI

LITERATURA
Althusser, Louis (1979) Ideologija i ideoloki dravni aparati, Marksizam u svetu, br. 7-8: 77-119. Burdije, Pjer (1999) Nacrt za jednu teoriju prakse, Beograd: ZUNS. Burdije, Pjer (1998) Drutveni prostor i simbolika mo, u: Spasi, Ivana (ur.), Interpretativna sociologija, Beograd: ZUNS. Dekobi, Rasel (1979) Drutveni zaborav i nove ideologije, Kultura, br. 47: 68-84. ini, Zoran (1991) Komunizam van zakona, http://www.pescanik.net/content/ view/1071/139/, poslednji put pristupljeno 08.06.2010. Kammler, Christiane (1979) Filozofija ideologije ili teorija ideoloke klasne borbe, Marksizam u svetu, br. 7-8:120-160. Kulji, Todor (2002) Prevladavanje prolosti, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Kulji, Todor (2006) Kultura seanja, Beograd: igoja tampa. Kulji, Todor (2008) Upotreba kvislinga, http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/ Upotreba-kvislinga.lt.html , poslednji put pristupljeno 08.06.2010. Lenjin, Vladimir Ilji (1983) Drava i revolucija, Beograd: Prosveta. Marks, Karl i Engels, Fridrih (1948) Manifest komunistike partije, Zagreb: Kultura. Markovi, Vladimir (2001) Od Ljotia dva putia: Novi drutveni pokret u Srbiji krajem devedesetih i slika njegove ideologije, Prelom, asopis kole za istoriju teoriju umetnost, br.1: 27-41. Mimica, Aljoa (1998) Gde se dede trei klasik?: Analiza citiranosti Marksovih, Veberovih i Dirkemovih radova u asopisu Sociologija 1959-1996, Sociologija, asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, God. 40, br. 1: 71-94. Monik, Rastko (2003) 3 teorije, Beograd: CSUb. Pajevi, Milica (1999) Pogovor, u: Burdije, Pjer, Nacrt za jednu teoriju prakse, Beograd: ZUNS. Pulancas, Nikos (1978) Klase u savremenom kapitalizmu, Beograd: Nolit Poulantzas. Nicos (1979) Ideoloki aparati: drava, represija + ideologija?, Marksizam u svetu, br. 7-8: 186-208. iek, Slavoj (2001) Prema politici istine: povratak Lenjina, u: Prelom, asopis kole za istoriju teoriju umetnost. br.1: 123-126.

237

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

BORIS STAMENI

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

AMBIVALENTNOST PROMJENE POLITIKE (POD)SJEANJA U ISTONOJ EUROPI NAKON 1989. GODINE

APSTRAKT: lanak propituje politiku i kulturu (pod)sjeanja u Istonoj Europi u transformacijskom kontekstu kao i uopene predstave o politici sjeanja u Istonoj Europi nakon Drugog svjetskog rata. Kroz razliite primjere naglaava se ambivalentnost podjele na marksistiki i nacionalistiki referentni okvir u istonoeuropskoj politici sjeanja prije i nakon 1989. godine. Pojedini aspekti kulture i politike (pod)sjeanja razmotreni su na konkretnim primjerima. U pokuaju skiciranja odnosa prema prolosti na razini itave Istone Europe kao referentni okvir koritena je kategorizacija njemakog historiara Stefana Troebsta. Naglasak pri makroanalizi stavljen je na razluivanje najvanijih irokoprisutnih trendova u odnosu na specifinosti karakteristine za manji broj drava, te na predstavljanje razliitih medija politike sjeanja u rasponu od spomenika do kolskih udbenika. KLJUNE REI: politika povijesti, kultura (pod)sjeanja, nacionalizam, 1989., Istona Europa

238

BORIS STAMENI

Zamislimo za poetak sljedeu situaciju: Autor priloga za neku buduu enciklopediju tranzicije dobio je zadatak prikazati kulturu i politiku (pod)sjeanja u Istonoj Europi nakon 1989. u samo tri fotografije. Nakon kraeg razmiljanja odluuje se za fotografiju demontae spomenika iz vremena socijalizma, te fotografiju jednog novosagraenog spomenika s nacionalnim karakterom. No to odabrati kao motiv za treu ilustraciju? U kolau moguih rjeenja smjenjuju se spomenici suvremenih predsjednika i religijskih veliina, antikih carstava i nestalih gradova, ali u svoj toj raznolikosti ostaje nejasno koji motiv bi zaista predstavljao najsmisleniju dogradnju prve dvije fotografije. Ideja ovog lanka je ukazati na raznolikost upotrebe prolosti u zemljama Istone Europe nakon Drugog svjetskog rata, te naznaiti mogue razloge za to. Pri tome naravno nee biti mogue ponuditi sveobuhvatnu analizu ove goleme tematske cjeline, ve prije svega ukazati na primjere koji ne opravdavaju u javnosti uvrijeenu i bez sumnje donekle tonu predstavu o 1989. kao godini velikog prevrata kada je nacionalizam istisnuo historijski materijalizam kao osnovu tumaenja prolosti. Jedan od problema u znanstvenoj analizi upotrebe prolosti proizlazi iz injenice da se istim podrujem bave znanstvenici iz nekoliko razliitih disciplina. Iz toga proizlazi prilino neujednaen kategorijalni aparat i navoenje razliitih termina za sutinski iste pojave to je prema Astrid Erll (2005) rezultat memory booma u posljednjih dvadesetak godina (21).1 Politika povijesti je u tom smislu isto to i politika sjeanja ili podsjeanja (Erinnerungspolitik). Prema Evi Kovacs i Gerhardu Sewannu radi se o dvije strane iste medalje (Troebst 2005, 8). Politika povijesti tj. Politika istorije kao direktan iako moda ne i najspretniji prijevod njemakog pojma Geschichtspolitik moe se u najirem smislu definirati kao politiki motivirana interpretacija prolosti. Za bolje razumijevanje termina vano je obratiti panju na sljedee aspekte. Za poetak valja razlikovati izmeu prolosti i povijesti, izmeu injeninog izvjetaja o onome to se dogodilo i tumaenja kroz interpretativne filtere pisanja povijesti (Ritter 2008, 11). Kroz selektivno navoenje informacija o prolosti odreeni dogaaji se preuuju, dok se drugi naglaavaju. Pri tome su, kako navodi Helmuth Knig (2008), podsjeanje (Erinnerung) i zaborav (Vergessen) dva ravnopravna i jednako vana postupka (27).

1 Ponajbolji pregled teoretskih pristupa kulturi sjeanja na podruju bive Jugoslavije nudi knjiga Todora Kuljia Kultura seanja (2006).

239

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

Politika povijesti ne cilja prvenstveno na sliku prolosti kao takvu, ve na tumaenje prolosti s ciljem tumaenja sadanjosti, to Wolgang Hpken (2006) naziva po-sadanjivanje ili sadanjizacija (Vergegenwrtigung) istorije. Peter Steinbach (2003) s druge strane naglaava ulogu politike povijesti kao mehanizma moebitnog utjecanja na neke budue dogaaje, dok Todor Kulji (2006) ukazuje na isprepletanje prolosti, sadanjosti i oekivane budunosti u tumaenju svake od njih. Sukladno tome, politika povijesti nije i ne moe biti stabilna i nepromjenjiva slika prolosti. Ona je prije svega jedan sloen, dinamian i gotovo nepregledan proces. Kako kazuje jedan aforizam iz Sovjetskog Saveza: Teko je predvidjeti budunost, a povijest jo tee (Rouvinski 2007, 235). Kao iri pojam od politike sjeanja ili politike povijesti, kultura sjeanja (Erinnerungskultur) oznaava, prema definiciji Hansa Gnthera Hockertsa i Christopha Corneliusa koju preuzima i Stefan Troebst (2005), zajedniki termin za sveukupno upotrebu istorije u javnosti. Pri tome se pojam kultura sjeanja navodi kao alternativa poneto patetino konotiranom pojmu prevladavanja prolosti (Troebst 2005, 8). Prema Stefanu Troebstu je javna kultura sjeanja u Istonoj Europi do danas prvenstveno rezultat dravne politike upotrebe simbola i time direktan nastavak politike povijesti komunistikih partija u smislu mehanizama njenog formiranja i kontrole. No ako i nema znaajne razlike u mehanizmima nastajanja politike povijesti, empirijske analize odnosa prema prolosti u razliitim postsocijalistikim drutvima ukazuju na sutinske razlike u sadraju. Raznolikost politika sjeanja u suvremenoj Istonoj Europi ipak nije pretjerano iznenaujua imajui u vidu ne samo specifinosti transformacije u pojedinim zemljama, ve i razlike u politikama sjeanja istonoeuropskih reima prije 1989. godine. Postupnim odstupanjem od historijskog materijalizma, odnosno fuzionirajui ga s nacionalizmom, autori politika sjeanja u pojedinim socijalistikim dravama su do konca osamdesetih godina dvadesetog stoljea izgradili posve specifina tumaenja koja su tek deklarativno imala veze sa socijalizmom. Uvrijeenu predodbu o padu socijalistikih reima kao toki velike promjene (die Wende) treba stoga prihvatiti s odreenom rezervom, a prije svega predodbu o suvremenom nacionalizmu kao iskljuivo tranzicijskom fenomenu. Samoj 1989. godini ne moe se naravno odrei prvorazredni znaaj u kronici druge polovice dvadesetog stoljea, no isto tako je vano naglasiti njen esto tek formalni i simbolini karakter. Dananja raznolikost politika sjeanja u Istonoj Europi ne moe se promatrati potpuno nezavisno od svojih ranijih oblika u socijalistikom sistemu. Stoga e u nastavku biti dotaknuti neki primjeri politike povijesti socijalistikih istonoeuropskih reima.

240

BORIS STAMENI

POLITIKA (POD)SJEANJA U SOCIJALISTIKIM DRAVAMA Pokuaj podcrtavanja pojedinih aspekata politike i kulture sjeanja odreenim primjerima iz vremena prije pada Berlinskog zida moda je najbolje zapoeti od FNR Jugoslavije i Zagreba, tonije reeno od postavljanja spomenika Tomislavu Trpimiroviu ispred eljeznikog kolodvora u glavnom gradu NR Hrvatske sredinom 1947. godine. Ve na prvi pogled doima se neobino da jedan antimonarhistiki i rigidno staljinistiki reim (Barnett 2006) kakav je tada vladao Jugoslavijom podie spomenik jednom monarhu iji je legitimacijski potencijal tovie svojevremeno prepoznala i blagodarila kraljevska dinastija Karaorevi (Matijevi 2005).2 Jo manje shvatljivim ini se podizanje spomenika utemeljitelju hrvatske srednjovjekovne dravnosti kako se u hrvatskoj historiografiji uobiajeno, iako moda pogreno titulira Tomislava (Goldstein 2003) tek dvije godine nakon sloma takozvane Nezavisne Drave Hrvatske koja je vlastiti legitimitet djelomino pokuavala graditi na istom.3 No kip kralja Tomislava, iako izliven u bronci jo 1933. godine, postavljen nije niti za kraljevine Jugoslavije, niti za NDH, ve unato svemu navedenom tek za Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Postavljanje spomenika kralju Tomislavu u Zagrebu ljeta 1947. godine upuuje na vaan problem u razmatranju kulture i politike sjeanja s vremenskim (ili prostornim) odmakom. U ovakvim situacijama pojavljuje se hermeneutiki problem tumaenja jednog davnog dogaaja iz dananje perspektive. Moe se sa sigurnou pretpostaviti da spomenik kralju Tomislavu nije postavljen da bi legitimirao FNRJ u skladu s gorenavedenom interpretacijom. No svoenje znaenja tog spomenika samo na njegovu estetsku i dekorativnu funkciju ili elju da se postavljanjem jednog ve izlivenog spomenika (1933.) na ve izgraeno postolje (1940.) pridonese prividu obnove i izgradnje bilo bi moda prihvatljivo u kontekstu 1747, ali ne i 1947. godine. S druge pak strane valja naglasiti da je kultura sjeanja u smislu konzistentnog i sloenog sustava tumaenja kakav danas podrazumijevamo pod tim pojmom uvelike rezultat razvoja u kasnijim desetljeima. to je zapravo narodnoj vlasti bilo na pameti tek dvije godine po osloboenju moda donekle objanjava sljedei primjer.
2 Za Karaorevie je navodno Tomislavovo saveznitvo sa srpskim knezom Zaharijem Pribisavljeviem u desetom vijeku bila zgodna legitimacijska paralela s vlastitom osloboditeljskom ulogom meu Junim Slavenima hiljadu godina kasnije zbog ega su 1925. i financijski podrali veliki jubilej te planove za gradnju spomenika ( Matijevi, 2005). 3 Vanost Tomislava za politiku sjeanja u NDH vidljiva je i iz injenice da se talijanski plemi Aimone di Savoia-Aosta prilikom krunidbe za kralja Hrvatske proljea 1941. godine u dogovoru s ustakim vlastima dao okititi imenom Tomislav II.

241

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

Tog istog ljeta 1947. godine sa sredinjeg zagrebakog trga uklonjen je spomenik banu Josipu Jelaiu gdje je vraen (dodue okrenut prema jugu, a ne vie prema sjeveru) tek koncem 1990. godine. Razlog uklanjanja Jelaievog spomenika bila je njegova uloga u razbijanju revolucije u Habsburkoj monarhiji 1848. i kao kontrarevolucionar o kojem su opirno pisali Marx i Engels morao je naprosto biti uklonjen (Jakovina, 2003).4 S hermeneutikog aspekta vano je naglasiti da je Jelai 1947. uklonjen kao reakcionar zbog svoje uloge u klasnoj borbi, a 1990. vraen kao hrvatski domoljub zbog svoje uloge u nacionalnoj borbi.5 Postavljanje Tomislavovog spomenika je pak prema povjesniaru Ivanu Periu (2006) imalo za cilj umiriti javnost nakon uklanjanja Jelaievog spomenika pod krinkom noi i bez ikakvog objanjenja.6 Slijedom toga bi se iz gore navedenih primjera moglo zakljuiti da je za narodnu vlast u Jugoslaviji 1947. godine (ba kao i u drugim socijalistikim dravama u prva dva desetljea nakon Drugog svjetskog rata) pitanje klasne borbe imalo vrijednosni primat ne samo nad nacionalnim temama, ve i nad potrebom diskontinuiteta politike sjeanja u odnosu na prethodne reime. No prije donoenja nekog zakljuka o tome, valja razmotriti pitanje (dis)kontinuiteta politike sjeanja na primjeru naziva jednog zagrebakog trga koji je uoi poetka Drugog svjetskog rata nosio ime po Kralju Petru I Velikom Osloboditelju, a za rata (od 1942). po Kulinu Banu.7 Po zavretku rata, trg je 1946. godine preimenovan u Trg rtava faizma.8
4 Nejasno je dodue da li bi spomenik bio uklonjen i bez inzistiranja KP Maarske da se on ukloni. Povjesniar Tvrtko Jakovina (2003) pekulira da spomenik moda i ne bi bio uklonjen da je Tito mogao pretpostaviti kako e ga maarski komunisti niti godinu dana kasnije (nakon rezolucije Informbiroa) u svojim estokim kritikama usporeivati s Jelaiem. 5 Obje interpretacije su naravno parcijalne, no kao to je i naglaeno u uvodnom dijelu, politika sjeanja u pravilu selektivno tumai prolost i proizvoljno se slui injenicama, a u nekim sluajevima ih i izmilja. Zanimljivo je pri tome spomenuti da je nakon 1990. godine u hrvatskoj javnosti kao i kod nekih autora prevladalo miljenje da je Jelai 1947. uklonjen kao Hrvat, a ne kao reakcionar. (Vidi npr. Dabo 2005, Peri, 2006) 6 O tome pak da li bi Tomislavov spomenik bio postavljen da nije dolo do protesta zbog uklanjanja Jelaievog spomenika moe se samo nagaati. Ipak, ukoliko je Perieva interpretacija tona, onda primjer s Tomislavovim spomenikom podcrtava jo jedan vaan aspekt politike (sjeanja) pragmatizam vladajuih. O protestima povodom uklanjanja spomenika vidi u: Peri, 2006. 7 Kulin-Ban, bosanski srednjovjekovni velika (12-13. stoljee) trebao je posluiti legitimaciji ustake vlasti nad Bosnom. U istu svrhu je zgrada Doma likovnih umjetnika kralja Petra I Velikog Osloboditelja koja se nalazi u sreditu trga prenamijenjena za drugog svjetskog rata u damiju. Prilikom adaptacije zgrade (1941-44) sagraena su tri minareta okolo doma umjetnika/damije, te fontana na strani koja gleda na oblinje tornjeve zagrebake katedrale. 1949. godine su srueni minareti sa damije/umjetnikog paviljona, a zgrada postaje Muzej narodnog osloboenja (od 1955. Muzej narodne revolucije). Detaljniju kronologiju zgrade, te fotografije vidi pod http://www.hdlu.hr/mestrovicev-paviljon/povijest-zgrade/. (Posljednji pristup 27.09.2010.) 8 O promjenama naziva dananjeg Trga rtava faizma, okolnih ulica i funkcije graevine na ovom trgu vidi: Hrgovi, 2006.

242

BORIS STAMENI

Pitanje koje se ovdje namee je pitanje interpretacije Kulin-Bana u odnosu na kralja Tomislava, odnosno kako objasniti da se s razmakom od godinu dana jednom srednjovjekovnom monarhu oduzima trg, a drugom podie (dodue ve ranije izliveni) spomenik? U smislu vrednovanja historijske uloge, komunistika je vlast posebno u kontekstu tadanjih odnosa s katolikom crkvom u Hrvatskoj svakako trebala imati vie razumijevanja za Kulin-Bana kojeg se iz Rima svojevremeno prozivalo za bogumilstvo i herezu, nego za rimskog saveznika Tomislava. U smislu idejnog kontinuiteta i Kulin-Ban i kralj Tomislav su imali istaknute uloge u ustakoj politici povijesti, no ono to ih moda sutinski meusobno razlikuje je injenica da je Kulin-Banu u Zagrebu dodijeljeno mjesto u javnosti od strane ustaa, dok Tomislavu (barem u ovdje navedenom sluaju) nije. Za razliku od Tomislava, ostalim hrvatskim srednjovjekovnim velikanima za socijalistike Jugoslavije nisu se podizali spomenici.9 Ulice i trgovi s njihovim imenima u mnogim su sluajevima poslije Drugog svjetskog rata preimenovani u duhu klasne i narodnooslobodilake borbe, no mnogi su i zadrali ulice.10 Dijalektiki materijalizam kao osnova politike povijesti, te kulture i politike sjeanja etabliran je u Sovjetskom Savezu nakon Oktobarske revolucije. Prizori radnika i seljaka, odnosno velikih mislioca socijalistike ideje (Marxa, Engelsa, Lenjina, kasnije i Staljina) potpuno dominiraju pejzaom sovjetske kulture sjeanja do Drugog svjetskog rata. No nacionalna interpretacija prolosti ipak nije mogla biti u potpunosti zaobiena. Iako je referiranja na nacionalnu prolost bilo i ranije, napad Treeg Reicha sa saveznicima na Sovjetski Savez u lipnju 1941. godine oznaio je veliki povratak predrevolucionarne prolosti u sovjetsku politiku sjeanja. ak i u svojem obraanju javnosti 7. studenog 1941. povodom 23. obljetnice Oktobarske revolucije, Staljin pored podsjeanja na pobjedu nad intervencionistikim trupama poetkom dvadesetih godina ne zaboravlja spomenuti i velike ratne junake ruske predrevolucio-

9 Moda ne jedinu, ali svakako interesantnu iznimku predstavlja Metroviev spomenik ninskom biskupu Grguru iz desetog stoljea. Golemi spomenik zagovorniku staroslavenskog jezika u liturgiji izvorno je postavljen 1929. na splitskom Peristilu. Za talijanske okupacije Dalmacije spomenik je 1942. rastavljen i uklonjen. Nakon osloboenja, spomenik Grguru kao simbolu pro(jugo)slavenskog hrvatstva (Perica, 2009, 25) komunistika vlast smjeta na novu lokaciju pokraj rimskih zidina, poznatu kao Zlatna Vrata. (Vidi u: Perica, 2009). 10 Pri tome ostaje prilino nejasno po kojem kriteriju su primjerice kneevi Branimir i Domagoj u Zagrebu zadrali ulice, dok su ih knez Mislav ili kralj Zvonimir izgubili. Mislavova ulica je pritom preimenovana u spomen na komunistu Boidara Adiju ubijenog 1941. od ustaa, a Zvonimirova prvotno u Ulicu crvene armije, a kasnije, nakon rezolucije Informbiroa, u Ulicu socijalistike revolucije.

243

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

narne politike povijesti od Aleksandra Nevskog do Mihaela Kutuzova.11 Za potrebe dizanja morala vojske i stanovnitva u situaciji kada je Sovjetskom Savezu prijetila potpuna katastrofa, Staljin je javnosti ponudio alternativni legitimacijski etverolist. Do tada neprikosnoveni kontinuitet Marx-Engels-Lenjin-Staljin dobio je konkurenciju u povijesnom konstruktu Nevski-Kutuzov-Lenjin-Staljin. Bez obzira to je nakon Drugog svjetskog rata predrevolucionarna prolost ponovo gurnuta u drugi plan, ambivalentan i dinamian odnos izmeu marksistike i nacionalne/ nacionalistike interpretacije igrat e vanu ulogu u formiranju politike sjeanja istonoeuropskih poslijeratnih reima. Poputanjem ideoloke kontrole ili pak na inicijativu samog reima u pojedinim zemljama dolazi do postupne rehabilitacije odreenih ideja, tumaenja, pa i samih pojedinaca usko vezanih uz nacionalistike (djelomino ak i faistike) ideje i pokrete uz istovremeno zadravanje socijalistikog referentnog okvira. Najpoznatiji primjer takve hibridne prakse predstavlja Causescuova Rumunjska. Rumunjski protokronizam (protocronismul) predstavlja svjetonazor naslonjen na takozvanu daansko-romansku teoriju kontinuiteta o porijeklu Rumunja koja datira iz 19. stoljea, a politiki je koritena izmeu ostalog i kao vaan legitimacijski element od strane faistike eljezne garde (Garde de fier) osnovane u meuratnom razdoblju (Verdery, 1991). Ideja o autohtonosti Rumunja-Daana na teritoriju dananje Rumunjske izbaena je iz rumunjske politike povijesti nakon Drugog svjetskog rata kada prevladava tumaenje o slavenskom porijeklu Rumunja, posebno rumunjskog jezika (Boia, 2003). Dolaskom Ceausescua na vlast 1965. godine, Rumunjska sve vie pokuava graditi nezavisnu poziciju unutar Istonog bloka. Daansko-rumunjska teorija kontinuiteta rehabilitirana je 1974. godine u tekstu rumunjskog pisca Edgara Papue objavljenog u bukuretanskom asopisu Secolul XX (XX vijek) i ubrzo postaje osnova nove dravne ideologije. S vremenom je ideja o porijeklu proirena itavim mnotvom dokaza o primatu rumunjskih kulturnih i civilizacijskih dostignua u europskim i svjetskim okvirima u smislu vremenskog, odnosno kvalitativnog primata rumunjskih autora u odnosu na neke svjetski priznate veliine. Protokronizam ipak nije podrazumijevao potpuno odustajanje od postulata historijskog materijalizma. Primjer predstavlja istaknuto mjesto srednjovjekovnih seljakih ustanaka na podruju dananje Rumunjske koje se interpretiralo kao pretee francuske ili socijalistike revolucije. Slino tumaenje prisutno je i u SFRJ
11 U svom govoru Staljin poimence nabraja Aleksandra Nevskog, Dimitrija Donskog, Kuzmu Minina, Dimitrija Poarskog, Aleksandra Suvorova i Mihaela Kutuzova. http://www.youtube.com/watch?v=8IGbjPqFF vA&feature=related. (Posljednji pristup 20.09.2010.)

244

BORIS STAMENI

gdje se seljakim ustancima (tako i onome pod vodstvom Matije Gubca, 1573. u podruju rijeke Sutle) pripisuje dvostruki karakter borbe: protiv feudalizma ili ak protiv zaetaka kapitalistike eksploatacije, te protiv strane vlasti. Gupevoj buni se uz to pripisuje i zajedniko stremljenje junoslavenskih seljaka (Hrvata i Slovenaca) uspostavljanju seljake drave (vidi npr. Prolost u slikama, 1989). Slini primjeri mogli su se nai i u ostalim socijalistikim dravama. Pri tome su i same historijske okolnosti igrale odreenu ulogu, jer je valjalo s jedne strane legitimitet graditi na narativima koji po mogunosti nisu u direktnoj suprotnosti sa socijalnim pamenjem stanovnitva ili istraivanjima zapadnih historiara, a s druge strane obratiti panju na geopolitiki aspekt tumaenja prolosti. Protokronizam kao dravna ideologija s oduevljenjem je preuzet i u Albaniji, gdje reim Envera Hoxhe nalazi u njemu dobru legitimacijsku osnovu svog izolacionizma nakon razlaza s Pekingom poetkom sedamdesetih godina. Predstava o autohtonosti Albanaca na Balkanu kao potomaka Ilira bila je ujedno i odgovor na grka nacionalistika tumaenja, kao i homogenizacijska platforma albanskog nacionalnog identiteta ugroenog regionalnim, konfesionalnim, kao i jezinim razlikama meu albanskim stanovnitvom (Duda, 1991). Politika podsjeanja u Poljskoj takoer u drugoj polovici sedamdesetih pomalo poinje pridavati veu panju predkomunistikoj prolosti, ukljuujui i poljsku dravu izmeu dva svjetska rata (Haslinger, 2007). Proslava sedamdesetgodinjice uspostave poljske drave, kao i 140. godinjice maarske revolucije 1988. godine u Varavi odnosno Budimpeti bili su ve jasni pokazatelji promjena kursa (Dalos, 2009). Zanimljiv primjer predstavlja i socijalistika Bugarska gdje je osloboditeljska uloga Rusije/SSSR-a 1878. odnosno 1944. ostavljala sasvim dovoljno prostora za neometano jaanje nacionalistikog narativa u drugom pravcu, tj. u odnosu prema Osmanskom carstvu i Turskoj. Povodom obiljeavanja 1300. godinjice osnivanja bugarske drave 1981. godine podignut je golem spomenik osnivaima bugarske drave iznad grada umena na istoku zemlje vidljiv s 30 kilometara udaljenosti. Reim Todora ivkova pokazuje u svojoj kasnoj fazi i veliki interes za traansku kulturu na prostoru dananje Bugarske. Vrhunac nacionalizma ipak predstavlja kampanja bugarizacije Turaka kroz nasilnu promjenu imena i obiaja koja svoj vrhunac dosie u drugoj polovici osamdesetih godina dvadesetog stoljea (Dalos, 2009, 143-171). Zanimljivo je da bugarski reim u tim godinama kroz tursko pitanje ostvaruje izvrsnu suradnju s PASOK-ovom vladom u Ateni iako se dvije drave tada nalaze u suprotstavljenim vojnim blokovima (Clogg, 2007, 166-200).

245

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

Fenomen selektivnog ili ciljanog nacionalizma igrao je posebno vanu ulogu u artikulaciji politika sjeanja u multinacionalnim federacijama. Jugoslavenska politika (pod)sjeanja predstavlja klasian primjer takvog projiciranja neprijatelja. Njen vjerojatno najkrai i najbolji opis saet je u neko popularnom aforizmu: S kim granii Jugoslavija?, gdje odgovor glasi s B.R.I.G.A.M.A.!!! Projekcija udruene borbe naih naroda protiv neprijatelja, jedan od temeljnih mitova politike (pod)sjeanja kako u Jugoslaviji, tako i u Sovjetskom Savezu bila je izuzetno vana kohezivna drutvena i politika osnova tih zemalja. Sredinje mjesto u sovjetskoj politici prolosti nakon 1945. zauzima podsjeanje na herojski podvig pobjede nad faizmom u Drugom svjetskom ratu i bez sumnje golemu zaslugu Sovjetskog Saveza u njoj, kao i vie od dvadeset milijuna rtava Drugog svjetskog rata na sovjetskoj strani. Od sredine ezdesetih niu od Volgograda do Hatyna golemi memorijalni parkovi i spomenici sovjetskim osloboditeljima ili pak rtvama nacistikog terora. Slini spomenici sovjetskim oslobodiocima nastaju i u gotovo svim zemljama istone Europe s izuzetkom Jugoslavije i Albanije koje njeguju sjeanje na autohtone komunistike pokrete otpora. Valja pritom naglasiti da sovjetski identitet u osnovi nije podrazumijevao zatiranje etnikih i nacionalnih identiteta, osim u jednoj fazi Staljinove vladavine obiljeene monstruoznim mjerama rijeenja nacionalnog pitanja.12 Posebni izazov pri tome je predstavljalo definiranje partikularnih interpretacija prolosti pojedine etnike grupe unutar jednog zajednikog sovjetskog identiteta. Potreba harmoniziranja odnosa uglavnom je ila na tetu partikularnih interpretacija zbog ega su mnogi dogaaji desetljeima bili ignorirani ili vrlo tendenciozno interpretirani. Temeljni postulat nita kontra Rusije imao je ba kao i u dravama socijalistikog lagera, posve razliite implikacije u samom Sovjetskom Savezu. Pri tome su nacionalistiki narativi u Armeniji i Gruziji imali puno veu slobodu afirmirati se antiturskim diskursom nego primjerice narativi u baltikim dravama gdje je reflektiranje na predsovjetsku dravnost bilo nepoeljno, a spominjanje pakta Hitlera i Staljina zabranjeno. Politika glasnosti lansirana sredinom osamdesetih od strane novoustolienog Generalnog sekretara Komunistike partije Sovjetskog Saveza Mihaela Sergejevia Gorbaova proizvela je efekt snjene lavine. Preutna dozvola publiciranja o
12 Tako su primjerice sovjetska okupacija baltikih drava 1940. godine na osnovi sporazuma Njemake i SSSR-a od 23.08.1939. kao i osloboenje od nacista 1944. (u baltikim dravama se to naziva trea okupacija) bili praeni masovnim likvidacijama i deportacijama u Sibir prije svega obrazovanijih slojeva stanovnitva u sve tri drave, naravno s iznimkom onih koji su podravali sovjetski reim. (Kuodyte i Tracevskis 2008).

246

BORIS STAMENI

donedavno zabranjenim temama u sovjetskoj historiografiji, takozvanim bijelim flekama poluila je nevjerojatan politiko-mobilizacijski uinak stanovnitva. Protestni pokreti, takozvani Narodni frontovi u sovjetskim republikama koji su se u svojim poecima 1986. godine uglavnom legitimirali brigom za zatitu okolia, u sljedeim godinama potenciraju teme iz prolosti kao oruje protiv komunistikog sistema (Ritter 2008, 10). Simbolini datum kapitulacije sovjetske politike povijesti je 22. august 1989, dan kada je Sovjetski Savez nakon dugih desetljea poricanja slubeno priznao postojanje tajnog protokola o podjeli Istone Europe kao dodatka paktu o nenapadanju izmeu Sovjetskog Saveza i Treeg Reicha potpisanog 23. 08. 1939. Uinak tog priznanja samo dan uoi pedesete obljetnice pakta bio je dramatian. Prosvjednici na esto kilometara dugom potezu od Vilniusa u Litvi do Talina u Estoniji spojili su ruke u takozvani ivi lanac. Baltike republike nale su se na korak od nezavisnosti, a Sovjetski Savez na dva koraka od raspada. Nad sovjetskim simbolima kulture sjeanja u mnogim se dravama nadvila tamna sjena kranova za demontau. POLITIKA (POD)SJEANJA U ISTONOJ EUROPI NAKON 1989. Posljednjih godina objavljene su mnoge publikacije koje su pokuale ponuditi sveobuhvatni ili barem regionalno diferencirani prikaz kulture sjeanja u (Istonoj) Europi.13 No veina tih publikacija svodi se uglavnom na zbornike koji ujedinjuju razliite studije sluaja i unato neospornoj vrijednosti takvih publikacija one u pravilu ne nude pokuaje sistematizacije u odnosu na slubenu praksu drava.14 Pokuaje sistematizacije metodologije istraivanja ove tematike ponudili su (izmeu ostalih) Peter Haslinger (2007), te Heinrich Horst i Alfred Kohlstruck (2008). Oprez istraivaa i zapravo nevoljkost da se pristupi pokuaju ozbiljnije sistematizacije dijelom je razumljiva jer svaki pokuaj obuhvaanja tako goleme tematske cjeline nuno vodi do zanemarivanja mnogih detalja i grubih poopavanja. Kategorizacija njemakog historiara Stefana Troebsta (2005) jedan je od rijetkih pokuaja stvaranja sveobuhvatne slike kulture sjeanja u Istonoj Europi nakon 1989. godine. Bez obzira to ova kategorizacija zasigurno ima odreenih nedostataka, ona predstavlja hvalevrijedan pokuaj analize na makrorazini. Troebst razlikuje etiri razliite skupine drava prvenstveno po pitanju odnosa dravne politike
13 Knjiga Monike Flacke (2004) Mitovi nacija. 1945 Arena sjeanja predstavlja jedan od najambicioznijih projekata te vrste u njemakom govornom podruju. 14 Vidi npr. publikacije znanstvenog asopisa Osteuropa u izdanjima 06/2008 i 07-08/2009.

247

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

sjeanja tj. politike povijesti prema socijalistikom periodu: 1) konsenzualni antikomunizam s etnikom komponentom; 2) kritika rasprava o socijalizmu; 3) utnja i pasivitet; 4) neosovjetska politika povijesti. Glavni prigovor gore navedenoj kategorizaciji je nemogunost odreivanja jasnih granica meu grupama, posebno u odnosu na izrazito dinamine promjene u politici i kulturi (pod)sjeanja koje nisu samo rezultat unutranjih drutvenih procesa, ve vrlo esto i vanjskih utjecaja. No, ako promijenimo perspektivu i donekle revidiramo Troebstovu kategorizaciju, moe se rei da ona odreuje dvije polarizacijske linije koje zasigurno imaju veliku vanost u analiziranim drutvima: komunizam antikomunizam, te kritina rasprava pasivnost. Polarizacijska os komunizam antikomunizam odnosi se pritom na sadraj politike sjeanja i naine njenog reprezentiranja u javnosti u formi kulture sjeanja. Relevantnost joj lei u njenom neospornom mobilizacijskom potencijalu najire javnosti za najradikalnije mogue ciljeve. Polarizacijska os kritina rasprava utnja i pasivnost odnosi se s druge strane na sam mehanizam nastajanja politike sjeanja i zapravo predstavlja odraz opedrutvenog odnosa demokracije i autoritarizma u pojedinom drutvu. KOMUNIZAM VS. ANTIKOMUNIZAM Prema originalnoj Troebstovoj kategorizaciji prva skupina konsenzualni antikomunizam s etnikom komponentom obuhvaa drave i drutva u kojima se socijalistiko razdoblje nerijetko proglaava okupacijom, odnosno gdje postoji sustavno ocrnjivanje socijalistikog perioda kao jednog od temeljnih postulata politike sjeanja. Jednako tako u tim dravama se snano istie kolektivna tragedija dominantne etnike grupe, odnosno titularne nacije u vrijeme socijalizma kojem se nerijetko pripisuje namjerno i sustavno provoenje genocidne politike. Troebst u ovu skupinu ubraja Litvu, Latviju, Estoniju, Hrvatsku, Kosovo, te Poljsku kao granini sluaj prema skupini drava u kojima postoji kritika rasprava o socijalizmu. Gruziju kao i ostale kavkaske republike koje Troebst u svojoj kategorizaciji ne obuhvaa takoer valja smjestiti u ovu skupinu. Poseban sluaj predstavlja Ukrajina koja promjenom politike sjeanja nakon takozvane Naranaste revolucije 2004. godine sve snanije naginje ovoj grupi drava, prvenstveno isticanjem Golodomora odnosno smrti vie milijuna Ukrajinaca od gladi koncem dvadesetih godina prolog stoljea kao genocidnog poteza Kremlja s ciljem unitenja ukrajinskog naroda. Golodomor kao vaan element politike sjeanja javlja se posljednjih godina i u Kazahstanu.

248

BORIS STAMENI

Sutu suprotnost ovakvom narativu predstavljaju drave u kojima politika sjeanja nastavlja sovjetsku politiku sjeanja i u kojima pobjeda Sovjetskog Saveza u Drugom svjetskom ratu i dalje ima izuzetno vano mjesto. U ovu skupinu pripadaju prije svega Rusija, Bjelorusija i secesionistika oblast Transdnjestar tj. Transdnistria u Moldaviji. Pitanje je dodue u kojoj mjeri se moe govoriti o jasnom kontinuitetu politike sjeanja u ovim dravama. Unato nominalnom kontinuitetu, od drave poneto zanemareno sjeanje na Drugi svjetski rat u Rusiji, dolaskom Putina na vlast prije deset godina ponovo dobiva na vanosti. Politika sjeanja u Bjelorusiji s druge strane slijedila je u prvoj polovici devedesetih opi istonoeuropski trend izgradnje identiteta baziranog na stvarnim ili izmiljenim predsovjetskim tradicijama. No dolaskom Aleksandra Lukaenka na vlast 1995. godine, politika sjeanja u Bjelorusiji vraa se na sovjetsku interpretaciju, ukljuujui i povratak na republike simbole iz sovjetskog vremena, ukljuujui i crvenu petokraku na grbu. Transdnistria, od milja zvana sovjetski Disneyland, posebna je pria u kojoj politika sjeanja preplie Drugi svjetski rat sa sjeanjem na graanski rat poetkom devedesetih. Dijametralno suprotstavljena tumaenja zajednike sovjetske prolosti moe se najbolje predstaviti konkretnim primjerima iz postosovjetskih kolskih udbenika povijesti. Udbenik Povijest Estonije ( ) iz 2000. godine koji e ovdje biti ukratko predstavljen zorno ilustrira antisovjetski i antiruski diskurs, bez obzira to je namijenjen za nastavu u ruskim kolama.15 U udbeniku se kompletno sovjetsko razdoblje proglaava okupacijom (226), a sovjetska prolost se prvenstveno tumai kroz nacionalistiki diskurs oteenosti nacije. Snaan razvoj industrije u ezdesetim godinama dvadesetog stoljea tumai se kao parazitska pojava pri kojoj estonski teritorij, priroda i okoli nisu koriteni u interesu domaeg stanovnitva, ve stranaca (233). U kontekstu imigracije u Estoniju sedamdesetih stoji da su stanove prvenstveno dobivale pridolice, dok Estonci istovremeno nisu mogli iseliti iz podruma i drvenih koliba u predgrau (238). Za proitati je takoer da su od 1950. do druge polovice 1980-ih etniki Rusi inili vrhuku komunistike partije Estonije (231), te da je izgradnja kolhoza bila prijetnja estonstvu (228). Nacionalistika interpretacija se pri tome naravno ne odnosi samo na sovjetsku epohu u Estoniji. Ve je u poglavlju o eljeznom dobu i poecima obrade zemlje za proitati da je Estonac predan svom domu i domovini, te da Estonci
15 Udbenik predstavlja prijevod originala objavljenog na estonskom jeziku (Adamson, Valma 1999). Bez obzira to je udbenik propisan od ministarstva obrazovanja, pitanje je u kojoj mjeri se on zaista koristi u nastavi u ruskim kolama u Estoniji, a u kojoj mjeri uenici upoznaju prolost kroz udbenike napisane u Rusiji, odnosno kroz alternativne nastavne metode. S obzirom na izrazito negativnu predodbu Rusije i Rusa u udbeniku, teko je oekivati da je pretjerano popularan u ruskim kolama u Estoniji.

249

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

ne vole narode bez korijena (13). Kasnija poglavlja impliciraju duga stoljea borbe za nacionalnu nezavisnost, te to je posebno interesantno, direktno prevoenje klasnog ugnjetavanja u nacionalno: Nacionalne i klasne granice u Estoniji su se u osnovi preklapale. Estonac se mogao izdii iz svog seljakog statusa samo ako bi se odrekao svog naroda (49). U kontekstu srednjovjekovne i rane novovjekovne povijesti stoji da je tada biti Estoncem znailo biti kmetom (74), te da su vrata najuglednijih cehova i gildi za Estonce bila zatvorena (53). itanje udbenika kao cjeline ostavlja neujednaen pa ak i izofren dojam. Odreene nenacionalistike izjave i trezvena tumaenja prolosti smjenjuju se s emotivnim izljevima nacionalnog romantizma koja nerijetko zalaze u vokabular i pseudoteorije biologistikog ili socijal-darvinistikog karaktera. Uenike se informira da su Estonci u 12. i 13. stoljeu s prosjenom visinom od 172 cm bili meu najviim narodima u Europi, dok je u regijama na jugu i istoku gdje su se Estonci mijeali s drugim narodima, prosjena visina bila pet centimetara nia (20). Dolaskom stranaca u 14. stoljeu ljudi postaju nii i slabiji, vie obolijevaju i ranije umiru, to se donekle moe objasniti i pogoranjem klimatskih uvjeta, odnosno loijom prehranom (43). Pored neujednaenosti u pristupu u udbeniku je primjetna i svojevrsna kategorizacija vanjskog neprijatelja. Pri tome su strelice nacionalizma prije svega usmjerene prema Rusiji i Rusima, odnosno Sovjetskom Savezu. Slijedei na listi neprijatelja su Nijemci, zatim slijede Danci, veani, pa Litvanci. Naravno, ne moe se iskljuiti da takva interpretacija donekle odgovara povijesnim injenicama, no minucioznost ispletanja antiruskog diskursa od prve do posljednje stranice udbenika ostavlja dojam paljivo smiljenog spina. Povijest Bjelorusije ( ) iz 2009. godine prua svakako jedan drugaiji pogled na prolost u kojem tematske cjeline uglavnom prate modernizaciju i razvoj drutva i privrede. Suvremena nezavisnost Bjelorusije ne tumai se pritom kao rezultat stoljetne borbe za slobodu kao u estonskom sluaju, ve kao (neeljena) posljedica domino efekta, pri emu se postsovjetske drave usporeuju s krhotinama razbijene ae (3). Autori bjeloruskog udbenika delegitimiraju bjelorusku nacionalnu ideju u prolosti tvrdei da ona nikada nije imala uporita meu stanovnitvom (26). Prema njima, nastanak Bjelorusije je rezultat geopolitikih igara velikih sila (26), a navodno je i Njemaka tokom Drugog svjetskog rata odustala od instaliranja kvislinkog reima pod vodstvom bjeloruskih nacional-demokrata uvidjevi koliko im je slaba socijalna baza (22). Zanimljiv primjer prua poglavlje Zapadna Bjelorusija pod vlau Poljske (104111) u kojem se obrauje razdoblje od 1918. do 1939. godine u tadanjoj istonoj

250

BORIS STAMENI

Poljskoj. Tema nacionalnog osloboenja Bjelorusa u Poljskoj objanjava se klasnom borbom. Napominje se da je Zapadna Bjelorusija bila samo agrarni dodatak industrijskim dijelovima Poljske, trite za distribuciju proizvoda, te izvor jeftinijih sirovina i jeftine radne snage (106). Time se argumentira da je socijalna eksploatacija stanovnitva koje su veinom inili etniki Bjelorusi dovela do artikulacije elje za pripojenjem sovjetskoj Bjelorusiji gdje je industrijska proizvodnja (po stanovniku) bila devet puta via nego u Zapadnoj Bjelorusiji (106). Za razliku od estonskog udbenika u kojem se Sovjetski Savez niti jedan jedini put ne spominje u pozitivnom kontekstu, u bjeloruskom pak gotovo da nema niti jednog negativnog detalja vezanog uz Sovjetski Savez. Moda jedina iznimka pri tome je spominjanje istki u sovjetskim obrazovnim ustanovama dvadesetih godina (88). Pri tome se navodi da su rtve progona uglavnom inili idovi iz graanskog i obrtnikog miljea. Dogaaji poput velikih istki u drugoj polovici tridesetih i masovnih deportacija u gulag se ne spominju, dok se saveznitvo Hitlera i Staljina tek indirektno spominje u kontekstu pripojenja Zapadne Bjelorusije matici (109). Oruani otpor sovjetskoj vlasti nakon Drugog svjetskog rata u zapadnim provincijama istim onim koje je Sovjetski Savez prigrabio u podjeli Europe s nacistikom Njemakom 1939. spominje se takoer tek usput i to kao sprega bandi kriminalaca s razbijenim faistikim slugama i lokalnim nacionalistima koji su terorizirali stanovnitvo, ubijali predstavnike sovjetske vlasti kao i njihove obitelji, te ometali ponovnu izgradnju mira (138). Sam Drugi svjetski rat viekratno se definira kao borba protiv faizma ili borba protiv faistike Njemake, a tek jednom kao borba protiv Nijemaca. U poglavlju o Drugom svjetskom ratu se vie istiu zvjerstva bjeloruskih kolaboracionista nego njemakih trupa. Knjiga podsjea da su u partizanskom ratu u Bjelorusiji osim samih Bjelorusa koji su bili u veini, sudjelovali i pripadnici svih naroda Sovjetskog Saveza, mnogih drugih naroda kao i njemaki prebjezi koji su odbacili faizam (126). Bjeloruski udbenik povijesti ne cilja na legitimaciju suvremenog bjeloruskog poretka kroz delegitimaciju druge nacije. Protivnik je jasno definiran u podjeli na sovjetsku i nacionalnu predodbu pri emu se nominalno objema predbacuje odreena mistifikacija i pojednostavljivanje politikih procesa u zemlji (20). Zbog toga obje treba revidirati, to nikako ne znai da ih treba izjednaiti (...) Narodi Rusije, pa tako i bjeloruski narod, sovjetsku su vlast smatrali za svoju vlastitu (20). Delegitimacija nacionalnog i nacionalistikog svjetonazora obavlja se prvenstveno kroz kontinuirano izjednaavanje tzv. nacional-demokrata s tzv. nacional-radikalima. Na taj nain se implicitno svim pobornicima samostalnosti na teret stavlja sva nesrea Bjelorusije; od kolaboracionizma do genocida nad idovima, Romima
251

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

i samim Bjelorusima u Drugom svjetskom ratu. Prolost Bjelorusije u razdoblju od 1990. do 1994. se preskae ili se interpretira kao pogreka. Kuriozitet u suvremenim istonoeuropskim okvirima je da udbenik u kojem se nalo mjesta i za fotografiju dvojice bjeloruskih kozmonauta nigdje ne prikazuje neki protest, slavlje, zastavu, grb ili bilo kakav drugi simbol iz faze neposrednog stjecanja dravne nezavisnosti 1991. godine. No taj podatak toliko i ne udi ako se zna da je bjeloruska bijelo-crveno-bijela trobojnica u meuvremenu postala glavni simbol antireimskog pokreta u zemlji. Primjeri suvremene politike (pod)sjeanja u Estoniji i Bjelorusiji sugeriraju preklapanje nacionalistikog i antikomunistikog diskursa. Ali nacionalizacija politike (pod)sjeanja ne iskljuuje zadravanje odreenih simbolikih mjesta iz komunistike prolosti to pokazuje i primjer politike sjeanja u Hrvatskoj nakon 1989. godine. Suvremena politika (pod)sjeanja u Hrvatskoj artikulirana je uglavnom od strane Hrvatske Demokratske Zajednice stranke koja dominira tamonjom politikom scenom jo od prvih viestranakih izbora u proljee 1990. Prema Mirjani Kasapovi se politika povijesti HDZ-a, poetkom 1990-ih temeljila na tri kljune tzv. dravotvorne politike tradicije (1996, 163). Taj, kako ga Kasapovi naziva ideoloki amalgam selektivno preuzima i ujedinjuje dijelove tradicija hrvatskog pravakog nacionalizma 19. stoljea, meuratnu seljaku ideologiju i dio hrvatske lijeve tradicije u ratnom i poratnom razdoblju (163). Nema sumnje da ovom popisu treba pribrojiti vrijednosnu rehabilitaciju Nezavisne Drave Hrvatske ili barem nekih njenih elemenata pogotovo u prvom desetljeu po osamostaljenju, kao i institucionalizaciju Domovinskog rata kao sredinjeg i daleko najznaajnijeg mjesta politike (pod)sjeanja u suvremenoj Hrvatskoj. Odreeni elementi lijeve tradicije zaista jesu inkorporirani u dravnu politiku (pod)sjeanja u Hrvatskoj nakon 1989. godine, no pri tome je vano napomenuti dvije stvari. Kao prvo, selektivno su preuzeti samo oni elementi koji su se mogli uklopiti u dominantni nacionalistiki diskurs. Izdavanjem potanske marke povodom pedesetgodinjice smrti Ivana Gorana Kovaia 1993. godine javnost u Hrvatskoj se podsjetilo ne samo na smrt jednog pjesnika, ve i na smrt jednog partizana. No za razliku od tolikih drugih rtava faizma ije stradanje nije nalo mjesta u ediciji Hrvatske pote ili nekim drugim vidovima dravne politike sjeanja, za Ivana Gorana Kovaia se nalo, to zbog njegovih pjesnikih ostvarenja, a to zbog injenice da je bio Hrvat kojeg su 1943. u blizini Foe ubili etnici. U prethodnom poglavlju spomenuta su razmimoilaenja u interpretaciji uklanjanja Jelaievog spomenika 1947. godine. Tumaenje hapenja i okolnosti smrti Andrije

252

BORIS STAMENI

Hebranga koncem etrdesetih godina dvadesetog stoljea izaziva sline kontroverze u hrvatskoj javnosti. Andrija Hebrang je 1992. politiki rehabilitiran i proglaen rtvom komunistikog reima uz objanjenja da je stradao kao Hrvat koji se opirao centralizaciji i ekonomskoj eksploataciji od strane Beograda, dok su detalji vezani oko njegove podrke Informbirou gurnuti u drugi plan ili se tumae kao izmiljotine kojima se lano denunciralo Hebranga. Druga toka koju je u ovom kontekstu vano napomenuti dotie se Josipa Broza Tita, jedinog istinskog simbola ljevice u suvremenoj Hrvatskoj kojeg se drava bar deklarativno nikada nije odrekla niti mu je pokuavala radikalno reinterpretirati ulogu u smislu da se tvrdilo da je hrvatski domoljub. Status Tita u hrvatskoj politici sjeanja prije i nakon 1989. se naravno ne moe usporediti. Nekada oboavani najvei sin proao je do danas mnoge napade i osporavanja i optube desnice da je zloinac i krvnik hrvatskog naroda, ali Tito je unato svemu ostao vana linost u politici povijesti hrvatske drave. tovie, moe se rei da je upravo Tito kao simbolino mjesto sjeanja moda najvanije ishodite pluralizma barem to se tie artikulacije razliitih politika sjeanja u suvremenoj Hrvatskoj. U prvim godinama nakon osamostaljenja Hrvatske, kada su pozicije vrednovanja uglavnom ve bile vrsto proskribirane, a njihovo propitivanje jo uvijek liilo na herezu, Josip Broz Tito nametnuo se kao tema za vjebanje demokratskog pluralizma, lik i djelo koje se i u najmranija vremena suvremene hrvatske zbilje smjelo i kuditi i braniti, tovie ukazati na ambivalentnost njegove uloge za ocjenu odlian. KRITIKA RASPRAVA VS. UTNJA I PASIVNOST Vana, moda i sredinja uloga Tita u razvoju pluralizma politike sjeanja u Hrvatskoj nakon 1989. godine lei u dvije injenice. Kao prvo, ocjena uloge dravnika koji je u dugim desetljeima vladanja ostavio veliki trag i na svjetskoj pozornici ne moe biti jednoznana. Kao drugo i moda jo vanije, u Titovu obranu pred napadima desniara je u najkritinijim trenucima stao i prvi hrvatski predsjednik Franjo Tuman. Valja pritom naglasiti u Istonoj Europi tako estu razliku izmeu prakse i diskursa na koju upozorava i rumunjski antropolog Vintila Mihailescu (2002, 208). Titovi spomenici, kao i spomenici Narodnooslobodilakoj borbi, potpuno u skladu sa razliitim tumaenjima koja se Titu i NOB-u pripisuju, u jednim su dijelovima Hrvatske praktiki potpuno ieznuli, dok u drugima, prvenstveno u Istri i na Kvarneru, krase glavni trg gotovo svakog grada. Razloge tome moglo bi se pripisati socijalnom pamenju stanovnitva, samim dogaajima iz Drugog svjetskog rata ili ak promjeni simbolikog znaenja crvene petokrake u ratovima s poetka devedesetih, no to pitanje u ovom tekstu nee biti dalje razmatrano.

253

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

U kontekstu dihotomije kritika rasprava utnja i pasivnost Stefan Troebst razlikuje s jedne strane drave, odnosno bolje reeno drutva u kojima se do 2005. godine artikulirala kritika rasprava o komunistikoj prolosti te je takva vieznana interpretacija nametnuta i dravi. U tu skupini drava u kojima su u pravilu ve otvorene arhive iz prolog reima i donesen zakon o lustraciji nekadanjih vodeih funkcionera, Troebst ubraja eku, Maarsku, DDR, te Poljsku kao granini sluaj. Zajednika karakteristika ovih drava je postojanje artikuliranog i snanog antireimskog pokreta koncem osamdesetih koji se nije temeljio na etnikoj legitimaciji ili elji za secesijom, ve na zahtjevima za demokratizacijom drave i drutva. Posebno interesantan primjer ovdje predstavlja nekadanja Istona Njemaka. Za razliku od ostalih zemalja gdje je proces suoavanja s prolou i pluralizacije drutva ovisio prije svega o unutranjoj dinamici drutva, proces tranzicije u nekadanjem DDR-u je od samih poetaka uvelike bio uvjetovan specifinostima postojanja dvije Njemake, njihovom uzajamnom interferencijom, pribliavanjem i konanim ujedinjenjem 1990. godine, koje je u mnogim aspektima vie nalikovalo prikljuenju Istone Njemake Zapadnoj. Odreenje socijalistike prolosti DDR-a postalo je neposredno nakon probijanja Berlinskog zida vano drutveno i politiko pitanje u Njemakoj, a nita manje aktualno nije ni danas. Pri tome se javlja snana i u iroj javnosti prihvaena tendencija interpretacije istononjemake prolosti kao razdoblja SED diktature.16 No vano je napomenuti da desniarski krugovi pritom pokuavaju etablirati diskurs o dvije njemake diktature u dvadesetom stoljeu i time makar implicitno izjednaiti nacizam i (istononjemaki) socijalizam. Njemaka ljevica s druge strane, pri emu vanu ulogu ima i zaklada Rosa Luxemburg, ukazuje na neodrivost takvih paralela i naglasak stavlja na istraivanje povijesti svakodnevice u Istonoj Njemakoj. Bez obzira na osobne stavove i tumaenja, treba naglasiti da se njemaki sustav politikih zaklada bliskih strankama pokazuje kao dobar model pluralizacije miljenja u drutvu, iako jo jednom valja naglasiti da on nije rezultat unutranje dinamike istononjemakog drutva nakon 1989. godine, ve je preuzet iz Zapadne Njemake. Kao primjer drava u kojima prevladavaju utnja i pasivan odnos drave prema komunistikoj prolosti, Stefan Troebst ubraja Albaniju, Bugarsku, Rumunjsku i Srbiju. U tim dravama u pravilu nisu otvoreni arhivi tajnih slubi iz socijalistikog vremena, niti je proveden zakon o lustraciji to ne udi s obzirom na kontinuitet
16 Prema nekadanjoj Sozialistische Einheitspartei Deutschlands Socijalistikoj Partiji Jedinstva Njemake.

254

BORIS STAMENI

politikih elita nakon 1989. godine u tim zemljama. Kao to je u velikom broju novouspostavljenih drava u Istonoj Europi demokracija bila prvenstveno promatrana kao sredstvo stjecanja dravne nezavisnosti, a ne i cilj, tako bi se za ovu skupinu zemalja moglo utvrditi da im se demokracija jednostavno dogodila kao domino posljedica vanjskih dogaaja, a ne kao rezultat snanih, protureimskih, graanskih pokreta s demokratskom idejom kao vizijom. utnju i pasivnost nekog drutva ne treba naravno promatrati samo u njegovom odnosu prema socijalistikoj prolosti, ve kao slobodu postavljanja neugodnih pitanja. Uz nekoliko iznimaka, u Istonoj Europi i danas postoje i bijele fleke i neupitne svetinje samo su uglavnom nekog drugog predznaka u odnosu na one prije dvadeset godina. Pri tome nema sutinske razlike da li nekoga zbog neugodnih pitanja privodi policija ili ga presreu neformalni pretorijanci. Kao to rumunjski antropolog Vintila Mihailescu (2002) u jednom od svojih eseja ironino primjeuje: Od znanstvenika se ovdje ne oekuje da postavlja neugodna pitanja.

255

OD NACIONALNE KLASE DO PRVOKLASNE NACIJE

LITERATURA
Adamson, Andres; Valdma, Sulev (2000) , Tallinn: Koolibri. Barnett, Niel (2006) Tito, London: Haus Publishing Limited. Boia, Lucian (2003) Geschichte und Mythos. ber die Gegenwart des Vergangenen in der rumnischen Gesellschaft, Kln/Weimar/Wien: Bhlau. Clogg, Richard (2007) A Concise History of Greece, Cambridge: Cambridge University Press. Dabo, Mihovil (2005) Uklanjanje spomenika banu Jelaiu 1947. godine, Epulon 3/2005. Dalos, Gyrgy (2009) Der Vorhang geht auf: Das Ende der Diktaturen in Osteuropa, Bonn: Bundeszentrale fr politische Buildung. Duda, Helge (1991) Nationalismus Nationalitt Nation: Der Fall Albanien, Mnchen: Junge Wissenschaft. Erll, Astrid (2005) Kollektives Gedchtnis und Erinnerungskulturen, Stuttgart/Weimar: J. B. Metzler. Hansen, Inke (2008) Die politische Planung der Erinnerung. Geschichtskonstruktionen in Belarus zwischen Konflikt und Konsens, Osteuropa 6/2008: 187-196. Heinrich, Horst; Alfred, Kohlstruck (2008) Zur theoriegeleiteten Analyse von Geschichtspolitik, In: Heinrich, Horst; Alfred Kohlstruck (ed.), Geschichtspolitik und sozialwissenschaftliche Thoerie, Stuttgart: Steiner. Haslinger, Peter (2007) Erinnerungskultur in der historischen Forschung zum stlichen Europa, Zeitenblicke 06/2007. Hpken, Wolfgang (2006) Jasenovac, Bleiburg, Koevski rog: Erinnerungsorte als Identittssymbole in (Post-)Jugoslawien, In: Richter, Angela, Beyer, Barbara (ed.), Geschichte Gebrauchen. Literatur und Geschichtskultur im Staatssozialismus: Jugoslavien und Bulgarien, Berlin: Frank & Timme GmbH. Hrgovi, Josip (2006) Orte der Erinnerung und das Problem der Gegenerinnerung, Der Platz des Faschismus in Zagreb, In: Jaworski, Rudolf; Stachel, Peter (ed.), Die Besetzung des ffentlichen Raumes. Politische Pltze, Denkmler und Straennamen im europischen Vergleich, Berlin: Frank & Timme 2007. Jakovina, Tvrtko (2003) Ameriki komunistiki saveznik, Zagreb: Profil International. Kasapovi, Mirjana (1996) Demokratska tranzicija i politike stranke, Zagreb: Politika misao. Kivime, Sirje; Jri, Kivime (2002) Geschichtsschreibung und Geschichtsforschung in Estland 1988-2001, In Ivanievi, Alojz; Kappler, Andreas; Lukan, Walter; Suppan, Arnold (ed.), Klio ohne Fesseln? Historiographie im stlichen Europa nach dem Zusammenbruch des Kommunismus, Frankfurt am Main: Peter Lang. Knig, Helmut (2008) Erinnern und Vergessen. Von Nutzen und Nachteil fr die Politik, Osteuropa 6/2008: 27-40. Matijevi, Zlatko (2005) Kralj Tomislav prvoborac jugoslavenstva, Hrvatska Revija 3/2005. Mihailescu, Vintila (2002) Svakodnevica vie nije ono to je bila, Beograd: XX Vek. Mocanescu, Alice (2002) National Art as Legitimate Art: `National` between Tradition and Ideology in Causescus Romania, Oxford: European Studies Centre, St. Anthonys College. Perica, Vjekoslav (2009) Sveti Petar i Sveti Sava, Beograd: XX Vek.

256

BORIS STAMENI

Peri, Ivo (2006) Zagreb od 1850. do suvremenog velegrada, Zagreb: MGZ. Ritter, Rdiger (2008) Das Erbe der Republik beider Nationen. Geschichte eines Grndungsmythos in Ostmitteleuropa, In Krasnodebski, Zdzisaw; Garsztecki, Stefan; Ritter, Rdiger (ed.), Last der Geschichte? Kollektive Identitt und Geschichte in Ostmitteleuropa. Belarus, Polen, Litauen und Ukraine, Hamburg: Dr. Kova. Rouvinovski, Vladimir (2007) History Speaks Our Language! A Comparative Study of Historical Narratives in Soviet and Post-Soviet School Textbooks in the Caucasus, Internationale Schulbuchforschung 3/2007: 235-258. Treshchenok, J. I.; Vorobev, A.A.; Zheleznjak, M. N. (2009) , Minsk: Narodnaja asveta. Temper, Elena (2008) Konflikte um Kurapaty. Geteilte Erinnerung im postsowjetischen Belarus, Osteuropa 6/2008: 253-266. Troebst, Stefan (2005) Postkommunistische Erinnerungskulturen im stlichen Europa. Bestandsaufnahme, Kategorisierung, Periodisierung, Wroclaw: Willy Brandt Zentrum. eelj, Mirko (1989) Prolost u slikama, Zagreb: kolska knjiga.

257

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

MILAN RADANOVI

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

PRIMERI MANIFESTOVANJA SPREGE IZMEU AKADEMSKOG ISTORIJSKOG REVIZIONIZMA I DRAVNE REVIZIJE PROLOSTI

APSTRAKT: U radu smo pokuali predstaviti i analizirati oficijelne napore ka definisanju dravne istorijske politike u Srbiji nakon 2000. Naroita panja poklonjena je ueu predstavnika revizionistike istoriografije u ovom svojevrsnom dravnom projektu, i zakonodavnoj delatnosti dravnih vlasti, u cilju rastereivanja domaeg kvislintva negativnog istorijskog naslea. U radu smo pokuali ukazati na dvojake motive revizionistikih subjekata: ideoloke (antikomunizam) i politike (sticanje politikog kapitala ispravljanjem navodnih istorijskih nepravdi). KLJUNE REI: istorijski revizionizam, istorijska politika, Zakon o rehabilitaciji, Vlada Republike Srbije, ravnogorski etniki pokret, Dragoljub Mihailovi

258

MILAN RADANOVI

UVOD Prema definiciji koju koristi prof. Todor Kulji, istorijski revizionizam predstavlja preradu prolosti noenu jasnim ili prikrivenim namerama pravdanja uih nacionalnih ili politikih ciljeva. Prema tipologiji nemakog istoriara Ulriha najdera (Ulrich Schneider), Kulji navodi nekoliko razliitih savremenih revizionistikih subjekata: 1) neofaistiki istorijski revizionizam 2) akademski revizionizam i 3) dravna revizija istorije, koja se naziva istorijskom politikom tj. institucionalizovanom selektivnom politikom seanja.1 Prema definiciji koju koristi Todor Kulji, pozivajui se na nemakog teoretiara Mihaela Mertesa (Michael Mertes), istorijska politika predstavlja institucionalizovani i simboliko protokolarni oblik negovanja kolektivnih uspomena, od spomenika do nacionalnih praznika, tj. javno pozivanje na prolost koje utie na sadanjicu, tako to legitimie, mobilie, politizuje, skandalizuje i optuuje.2 U okviru savremenog akademskog i dravnog istorijskog revizionizma u svim evropskim zemljama koje su u poslednje dve decenije prolazile kroz politiku transformaciju nekadanjeg socijalistikog sistema u novi, kapitalistiki sistem, uoava se nastojanje izmene percepcije neslavne faistike prolosti rastereivanjem kvislinkih pokreta sramnog balasta iz perioda Drugog svetskog rata. Ovu tendenciju odlikuje normalizovanje kolaboracijske upletenosti domicilne graanske klase s faistikim okupatorom.3 U nastojanjima prerade prolosti prisutna je oigledna ideoloka i politika motivacija, zasnovana napose na nacionalizmu i antikomunistikom resantimanu domaih nosilaca ovih nastojanja, kao i na stratekoj potrebi sticanja politikog kapitala ispravljanjem istorijskih nepravdi putem rehabilitacije stvarnih ili navodnih rtava. Na taj nain istorijsko pravdanje novog poretka dobija moralno-politiku dimenziju. Preko antikomunizma se rastereuju domae kvislinke i faistike

1 Todor Kulji, Istoriografski revizionizam u poslesocijalistikim reimima, Balkanski raomon. Istorijsko i literarno vienje raspada SFRJ, Beograd, 2002, str. 9. 2 Todor Kulji, Prevladavanje prolosti idejna strana, Godinjak za drutvenu istoriju, VII, 23/2000, Beograd, 2000, str. 252. 3 Srpsko kvislintvo izraz je srpske graanske klase, jer su vrhovne strukture kvislinkih formacija u okupiranoj Srbiji pripadale buroaziji. Ovo se odnosi i na vrhovne strukture ravnogorskog etnikog pokreta, iako su najbrojniji pripadnici ovog pokreta poticali iz redova seljatva (ipak, programske i strategijske smernice ravnogorskog pokreta definisali su pripadnici graanske klase). Kolaboracija viih slojeva drutva sa faistikim okupatorom odlika je svih okupiranih evropskih zemalja tokom Drugog svetskog rata; vid. Erik Hobsbaum, Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka, 19141991, Beograd, 2002, str. 128130.

259

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

struje iz prolosti i predstavljaju se kao patriotske i antitotalitarne. Ako je evropski jednopartijski socijalizam stvar prolosti, antikomunizam je neobino iv.4 Demonumentalizacija prolosti jugoslovenskog revolucionarnog i oslobodilakog pokreta i jugoslovenske socijalistike zajednice, opravdava se navodno racionalnim prevladavanjem prolosti, emu se pridaje znaaj nunosti. Pored reafirmacije najznaajnijih protagonista i istorijskog naslea kvislinkih pokreta, vaan element revizionistikih tendencija u evropskim postsocijalistikim drutvima predstavlja ienje nacionalne istorije od uljeza, tj. komunista. Nacionalisti u komunizmu vide pre svega belosvetski internacionalizam koji unitava nacionalni oseaj, mea naciju sa drugima, ini je neosetljivom na nacionalni interes i liava je odbrambene moi. Komunisti unitavaju veru bez koje je nacionalizam hladan mehanizam, jer vera sputa u dubinu nacionalni oseaj, uvruje i homogenizuje naciju.5 Istorijski revizionizam u Srbiji karakteriu ignorisanje naunog doprinosa posleratne jugoslovenske istoriografije, demonizacija socijalizma, relativizovanje i ignorisanje doprinosa jugoslovenskog antifaistikog pokreta (s preutnom tenjom ka anuliranju istorijskog kontinuiteta s ovim pokretom tokom 1990-ih i jasnom tenjom ka brisanju istorijskog kontinuiteta s partizanskim pokretom tokom ove decenije), relativizovanje i normalizovanje kvislintva i, kao najradikalnija manifestacija prerade prolosti, apologiziranje kvislintva i neretko viktimiziranje istaknutih kolaboracionista koji su izgubili ivot u borbi s komunistima, ili im je sueno na posleratnim sudovima socijalistike Jugoslavije. Sline ili gotovo identine, neretko naglaenije odlike, pokazuje istorijski revizionizam u Hrvatskoj, naroito tokom poslednje decenije prolog veka,6 dok je oficijelna revizija politike seanja manje izraena u ostalim bivim jugoslovenskim republi-

Todor Kulji, n.d., str. 11.

5 Todor Kulji, Poslesocijalistiki antikomunizam, Teme. asopis za drutvene nauke, XXXII, 2/2008, Ni, apriljun 2008, str. 416. 6 Ivo Goldstein, Goran Hutinec, Neki aspekti revizionizma u hrvatskoj historiografiji devedesetih godina XX stoljea motivi, metode i odjeci, Revizija prolosti na prostorima bive Jugoslavije, Zbornik radova, (ur. Vera Katz), Sarajevo, 2007, str. 187211. Znatno radikalnija kritika politike seanja na tlu Hrvatske u poslednje dve decenije, s okosnicom na kritikom sagledavanju nove postavke Spomen-podruja Jasenovac, prisutna je na stranicama publicistikog dela Salamona Jazbeca, Magnissimum crimen. Pola stoljea revizionizma u Hrvata, Zagreb, 2008. Dekonstrukciju hrvatske etnomartiroloke revizionistike paradigme (Blajburg i Krini put) priloili su uesnici istoimenog naunog skupa, Bleiburg i Krini put 1945, Zbornik radova sa znanstvenog skupa, Zagreb 12. travnja 2006, (ur. Juraj Hrenjak i dr.), Zagreb, 2007.

260

MILAN RADANOVI

kama.7 U postsocijalistikoj Hrvatskoj, u odreenoj meri u Sloveniji, kasnije u dobroj meri u Srbiji, prerada prolosti zadobila je uporite, svojevrsnu pokroviteljsku niu, u dravnim institucijama. U odreenim aspektima prerade prolosti u Srbiji, nakon 2000, moemo govoriti o pokuaju konstituisanja svojevrsne desno ideologizovane loe unutar institucija i ozvanienju dravne istorijske politike. Dravne institucije postaju promoteri novog pogleda na nedavnu prolost. Tokom poslednjih 25 godina, na podruju Srbije, doprinos istorijske publicistike, tampanih i elektronskih medija radikalnoj preradi prolosti, virulentniji je od doprinosa revizionistike akademske istoriografije. Ipak, doprinos revizionistike akademske istoriografije selektivnoj kulturi seanja je dalekoseniji, naroito kada su revizionistiki napori potpomognuti od strane dravnih institucija i ohrabrivani od strane vladajuih politikih partija. Na taj nain teze akademskog istorijskog revizionizma integriu se u okvir dravne istorijske politike. T. Kulji zakljuuje da su selektivno seanje i organizovani zaborav bili vani agensi graanskog rata u Jugoslaviji, dok je revizionistika istoriografija bila u slubi pravdanja novih nacionalnih ciljeva.8 Ovaj zakljuak dodatno potvruje nauno stanovite po kome je svaka organizovana prerada istorije pokuaj pravdanja neeg savremenog i izvor legitimnosti novih drutvenih snaga.9 Vana osnova novog identiteta i objanjenja krize istovremeno, bilo je svaljivanje tereta na prolost. to je kriza bila ea (od nezaposlenosti do rata) bila je potrebna radikalnija prerada prolosti.10 Reduciranje seanja na razdoblje zajednike drave, relativizovanje ili minimiziranje pozitivnih aspekata jugoslovenske multietnike zajednice, naroito ignorisanje i nipodatavanje zajednike borbe jugoslovenskih naroda protiv faistikog okupatora i kvislintva tokom Narodnooslobodilakog rata, imaju za cilj normalizovanje brojnih negativnih aspekata novih nacionalnih drava. U srbijanskom sluaju paradigma7 Husnija Kamberovi, Najnoviji pogledi na Drugi svjetski rat u Bosni i Hercegovini, 60 godina od zavretka Drugog svjetskog rata. Kako se sjeati 1945. godine, Zbornik radova, (ur. H. Kamberovi), Sarajevo, 2006, str. 2537; Marjan Dimitrijevski, Historijske refleksije antifaistikog rata u Makedoniji u makedonskoj historiografiji 19912005., 60 godina od zavretka Drugog svjetskog rata. Kako se sjeati 1945. godine, Zbornik radova, (ur. Husnija Kamberovi), Sarajevo, 2006, str. 5563; Tchavdar Marinov, Anticommunist, but Macedonian. Politics of Memory in Post-Yugoslav Macedonia, Tokovi istorije. asopis instituta za noviju istoriju Srbije, 12/2009, Beograd, 2009, str. 6583. 8 Todor Kulji, Istoriografski revizionizam u poslesocijalistikim reimima, Balkanski raomon. Istorijsko i literarno vienje raspada SFRJ, Beograd, 2002, str. 78. 9 Todor Kulji, Prevladavanje prolosti idejna strana, Godinjak za drutvenu istoriju, VII, 23/2000, Beograd, 2000, str. 251252. 10 Isto, str. 263.

261

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

tino je negativno tumaenje sintagme bratstvo i jedinstvo u udbenicima istorije za osnovnu i srednju kolu: parola bratstvo i jedinstvo ograniavala je nacionalne i dravne interese srpskog naroda.11 Ovakav pristup ima za cilj opravdavanje nacionalne homogenizacije koja prethodi etnikoj konfrontaciji poetkom 1990-ih. Nacionalna homogenizacija razumeva se kao temelj ideoloke platforme koja, negirajui internacionalistiko naslee socijalistike Jugoslavije, insistira na stabilnom konsenzusu do koga se dolazi putem tzv. nacionalnog pomirenja - koje je neostvarivo bez politike rehabilitacije domaih kvislinkih snaga iz perioda Drugog svetskog rata. Nacionalno pomirenje nemogue je bez radikalne revizije prolosti. Okosnicu revizije prolosti u Srbiji, pored apsolutizovanja komunistikih zloina, tj. partizanske ratne retorzije i posleratne dravne represije nad antikomunistima, predstavlja napor ka normalizovanju ravnogorskog etnikog pokreta, kao dominantnog i najmasovnijeg srpskog kvislinkog pokreta, uz zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovia, kao najistaknutijeg predstavnika ovog pokreta. Osnovnu karakteristiku ovih sve glasnijih zahteva i sve usrdnijih napora, koji dobijaju otvorenu podrku dravnih struktura, predstavlja neprihvatljivo zanemarivanje i prikrivanje zloinake prakse ravnogorskog etnikog pokreta i Mihailovieve komandne i politike odgovornosti. Slika nae nedavne prolosti, kada je re o normalizovanju etnitva, optereena je debelim impastom krvi. Mnogo je lake predstaviti ravnogorski etniki pokret i njegovog vou kao nacionalne stradalnike i jedine spasioce nacije nego rasteretiti faistikog bagaa kvislinke pokrete pod vostvom Milana Nedia i Dimitrija Ljotia Stoga ukupni napori ka normalizovanju kvislintva u novom poretku seanja, podrazumevaju pre svega normalizaciju etnitva. Iako vlasti u Srbiji nakon 2000. izbegavaju nedvosmisleno poistoveivanje sa ideolokim i istorijskim nasleem ravnogorskog etnikog pokreta, kao to su to u prvoj polovini prole decenije otvoreno inile vlasti Republike Srpske, itav niz politikih i pravnih poteza vlasti u Srbiji, u ovoj deceniji, svedoi o tenji ka uspostavljanju istorijskog kontinuiteta sa nasleem ovog pokreta. Antikomunistiki egzorcizam predstavlja kljuni element modifikovane ravnogorske etnike ideologije kao paradravne ideologije u Republici Srpskoj, poetkom i sredinom 1990-ih, i institucionalizovane selektivne politike seanja u Srbiji, tokom prve decenije novog veka.12
11 Miroljub Vasi, Narodnooslobodilaki rat 19411945. u udbenicima istorije u Srbiji danas, Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945, Zbornik radova, (ur. Mladenko Coli i dr.), Beograd, 2009, str. 257. 12 Uklanjanje spomenika Blagoja Parovia (septembra 2009), koji je pola veka stajao na centralnom trgu u Nevesinju i predstavljao prepoznatljiv simbol ovog hercegovakog gradia, petnaestak godina nakon pri-

262

MILAN RADANOVI

Zakasnelo prevladavanje prolosti u postsocijalistikoj Srbiji (pri emu Miloeviev reim smatramo nominalno socijalistikim) posledica je ambivalentnog odnosa Miloevievog reima prema definisanju istorijske politike. Kao ilustraciju Miloevievog odnosa prema komemorativnom nasleu socijalistike Jugoslavije i jugoslovenskog revolucionarnog pokreta dovoljno je navesti da je Miloevi 1997. kao privatni korisnik uzurpirao pet muzejskih objekata Memorijalnog centra Josip Broz Tito. Akt Miloevievog useljenja u muzej pratilo je ukidanje Memorijalnog centra i spajanje ostataka centra sa Muzejom revolucije, ime je stvorena nova ustanova nazvana Muzej istorije Jugoslavije. Uprava novog muzeja ukinula je stalnu postavku nekadanjeg Muzeja revolucije. Muzej 25. maj takoe je ispranjen.13 Miloeviev reim pripremio je dananji istorijskopolitiki preokret. Drutveno-politika situacija 1990-ih normalizovala je razliite verzije istoriografskog ekstremizma.14 Drutveno-politike okolnosti nakon smene Miloevievog reima, kao odraz ideoloke platforme nekadanjih opozicionih, a nakon 2000. vladajuih politikih partija, dodatno su ohrabrile revizionistike subjekte u potrazi za dravnim pokroviteljstvom. AKADEMSKI UVOD U POTONJI DRAVNI REVIZIONIZAM Akademska istoriografija imala je aktivnu ulogu posredujui novi eljeni istorijski identitet u procesu redefinisanja prolosti u interesu politikih subjekata nakon raspada Jugoslavije. T. Kulji navodi tri osnovna aspekta usmerenosti akademskog istorijskog revizionizma: 1) kontekstualizovanje domaih napora ka prevladavanju totalitarne prolosti na iroj epohalnoj razini, 2) konstrukcija novih junaka, rtava i delata, 3) usmerenost novih istoriografskih istraivakih prioriteta.15 Kao paradigmatine primere akademskog uvoda u definisanje dravne istorijske politike u Srbiji nakon 2000, naveemo tri istoriografska rada i jedan udbenik,
vidnog jenjavanja nacionalistike i antikomunistike plime u Republici Srpskoj, treba posmatrati kao odjek revizionistikih napora u matici. Blagoje Parovi: sindikalni i komunistiki aktivista, lan CK KPJ, politiki komesar 13. internacionalne brigade panske republikanske armije; roen 1904. u Nevesinju, poginuo 6. jula 1937. na frontu kod Viljanueva de la Kadanja, u paniji. 13 Ljiljana Cetini, Memorijalni centar Josip Broz Tito posle 19912008. godine, Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945, Zbornik radova, (ur. Mladenko Coli i dr.), Beograd, 2009, str. 353. 14 Todor Kulji, Prevladavanje prolosti. Uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka, Beograd, 2002, str. 473474. 15 Isto, str. 471472.

263

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

nekolicine autora: Veselina uretia (1933), Koste Nikolia (1963), Bojana Dimitrijevia (1968), Srana Cvetkovia (1972). Upravo u ovim istoriografskim radovima mogue je uoiti najkarakteristinije stereotipe koji su vremenom integrisani u svojevrsni revizionistiki argumentarijum. Trojica od etvorice navedenih autora, tokom ove decenije pruili su neposredan doprinos dravnoj reviziji prolosti, ueem u radu dravnih institucija, dravnih komisija ili kao pisci udbenika istorije. Dvotomna studija Veselina uretia, Saveznici i jugoslovenska ratna drama (Beograd, 1985), pojavila se u izdanju Balkanolokog instituta SANU, ustanove u kojoj je ureti bio zaposlen. U momentu objavljivanja studije ureti je bio nauni saradnik Balkanolokog instituta, lan Saveza komunista Jugoslavije, autor etiri monografske studije i vie desetina radova iz oblasti Narodnooslobodilakog rata, istorije meunarodnih odnosa i meunarodnog radnikog pokreta. uretieva studija po prvi put implicira nekoliko teza koje do tad nisu egzistirale u jugoslovenskoj istoriografskoj literaturi i koje e tokom naredne decenije biti dodatno razraivane, akcentovane i radikalizovane u nekolikim ravnogorskim istorijama. Autor je upotrebio literarnu konstrukciju etnike emigracije o presudnoj ulozi saveznikog faktora na jugoslovenska ratna zbivanja, naroito na ishod ratnih sukoba, dodeljujui saveznicima ulogu presudnih arbitara. Kao to je primetio Nikola Pejnovi, ratni komesar 6. like divizije i rukovodilac Centra za strategijska istraivanja Generaltaba JNA, u kritikom prikazu uretieve studije, ovakav pristup predstavlja pokuaj da se etnici ne samo politiki i moralno rehabilituju ve i da se dokae da njih nisu pobedili unutranji protivnici pripadnici Narodnooslobodilakog pokreta, ve su, navodno, rtve meunarodne zavere, ime su devalvirani ukupni borbeni napori NOP-a.16 Autor istupa sa tezom o dva antifaistika centra, odn. sa tezom o etnikom antifaizmu. Pokuavajui da obrazloi ovu tezu, ureti iznosi kontradiktorno stanovite: etniki antifaizam, u prilagoavanju datoj okupacionoj situaciji, dozvoljavao je razne oblike ponaanja od borbenog (sporadinog i ogranienog), preko samoodbrambenog na teritorijalnoj osnovi, do kolaboracionistikog, na antikomunistikoj osnovi, koji je katkada negirao samu prirodu antiokupatorskog opredjeljenja naroda.17 Isto tako, autor koncizno pojanjava motive privremenih
16 Nikola Pejnovi, Saveznici i jugoslovenska ratna drama Veselina uretia, Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945, Zbornik radova, (ur. Mladenko Coli i dr.), Beograd, 2009, str. 261. (prikaz izvorno objavljen u asopisu Vojno delo, 1/1986) 17 Veselin ureti, Saveznici i jugoslovenska ratna drama, Beograd, 1985, str. II/192193.

264

MILAN RADANOVI

antikomunistikih kompromisa ravnogorskog etnikog pokreta sa okupatorom, tezom o zatiti srpskog naroda od represalija18, koja se tada po prvi put, u ovom sluaju stidljivo, pojavljuje u domaoj istoriografskoj literaturi, da bi u naredne dve decenije bila podrazumevana kao navodna istorijska datost. Kako istie pisac kritikog prikaza uretieve studije, pukovnik Pejnovi, autor preuzima angaman moralnog i politikog opravdavanja etnike kolaboracije, jer je za njega dovoljan antikomunistiki motiv za pravdanje nacionalne izdaje; na osnovu toga stvara se vratolomna pojmovna i politika logika prema kojoj se istovremeno moe biti faistiki saradnik i antifaista.19 Isto tako, autor nije na visini naune objektivnosti ni kada objanjava razloge za represalije nad narodom u Srbiji kao primarni, pa ak i jedini motiv etnikog opredeljivanja i ponaanja za vreme rata.20 Treba napomenuti da autor ignorie injenicu da su upravo etnici u ruralnim delovima Srbije najaktivnije uestvovali u represalijama nad lokalnim stanovnitvom, neretko prevazilazei represalije okupatora i kvislinkog aparata, to je sutinski doprinosilo guenju oslobodilakog pokreta i oteavanju pruanja otpora okupatoru na tlu Srbije. ureti pokuava da stidljivo formulie tezu o voenju nacionalne politike i borbe za nacionalno osloboenje srpskog naroda kao iskljuivoj odlici ravnogorskog etnikog pokreta, dok nacional-oslobodilaku borbu voenu od strane partizanskog pokreta eufemistiki signira kao revolucionarni internacionalizam, odriui nacional-oslobodilaki atribut pokretu predvoenom od strane Komunistike partije Jugoslavije. Autor prenebregava injenicu da ustavna i statusna problematika budueg dravnog ureenja, ukljuujui federalnu strukturu nove drave i reeno nacionalno pitanje, nisu rezultat stranog upliva, napose rezultat podraavanja sovjetskog ustavnog i dravnog ureenja, ve rezultat izborenog prava na ravnopravnost jugoslovenskih naroda tokom zajednike borbe protiv faizma. Nemaki izvori o etnikim antiokupatorskim akcijama, korieni u emigrantskoj istoriografiji, a u celini u knjizi Ivana Avakumovia, Mihailovi prema nemakim dokumentima (London, 1969), nisu sporni, niti su, kako je apostrofirao prof. Branko Petranovi, u kontekstu kritikog razmatranja uretieve studije, sporne i18 Isto, str. I/176. (u prvom izdanju studije umesto termina represalija stajao je termin neprijatelja; uvoenje drugog termina autor se prividno rastereuje kritikih opaski, kao to prividno dodatno racionalizuje strategiju ravnogorskog etnikog pokreta) 19 Nikola Pejnovi, n.d., str. 265. 20 Isto, str. 266267.

265

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

njenice o progonima etnika, racijama protiv njihovih simpatizera, ekspedicijama da se otkriju i unite njihovi tabovi u Srbiji 1943, ili o incidentima koje su etnici imali s Nemcima posle 1941. Meutim, Petranovi iz vie razloga ne daje bitno znaenje ovim pojavnostima: Radi se o sporadinim akcijama, bez veeg i trajnijeg intenziteta: neke su iznuene u nunoj odbrani ili isprovocirane od zapadnih saveznika, odnosno njihovih oficira u misijama pri Mihailovievom tabu; izvesne akcije su izvedene u vreme krize pokreta, kada je deo oficira hteo da izbegne sudbinu Mihailovia ili u asu kada su se snage NOVJ nalazile pred susretom sa jedinicama Crvene armije.21 Nakon prvog izdanja uretieve knjige koju je publikovao Balkanoloki institut SANU, kao svojevrsni ideoloki azil, iste 1985. usledilo je i drugo izdanje, ovog puta u suizdavatvu Balkanolokog instituta i Narodne knjige. Tree, autorsko, izdanje knjige, iz naredne godine, zabranjeno je sudski putem (uskoro je Vrhovni sud Srbije opovrgao zabranu koju je izrekao Okruni sud u Beogradu), dok je ureti prethodno, novembra 1985, iskljuen iz lanstva SKJ, formalno zbog nacionalne netrpeljivosti i ovinizma.22 Tokom 1990-ih, ureti e postati jedan od rubnih protagonista srpske nacionalistike ideokratije, dok njegov nauni rad doivljava primetnu oseku. ureti je 1993. izabran za poasnog senatora Republike Srpske, a krajem decenije angaovao se u radu Odbora za istinu o Radovanu Karadiu. Iako je jedan od utemeljivaa istorijskog revizionizma u srpskoj istorijskoj nauci, ureti nije, za razliku od nekih mlaih kolega, uzeo uea u projektu definisanja dravne istorijske politike (naime, blizak je opozicionoj Srpskoj radikalnoj stranci). Zajedniki sadrilac gotovo svih uretievih napisa i javnih izjava u poslednjih dvadesetak godina, predstavlja radikalan otklon prema komunistikom internacionalizmu. Knjiga dvojice naunih saradnika Instituta za savremenu istoriju, Bojana Dimitrijevia i Koste Nikolia, eneral Mihailovi. Biografija (Beograd, 2000), zamiljena je kao kruna napora odn. zavretak jednog dugoronog projekta vezanog za rad na ravnogorskoj istoriji. Biografija generala Mihailovia objavljena je u izdanju izdavake kue jedne politike stranke. Iako je Srpska re izdavaka kua iz orbite Srpskog pokreta obnove, ni ova ni prethodne nae knjige ne predstavljaju rad u okviru partijske delatnosti. Puka je, recimo, sluajnost da su se zavrni radovi za izdavanje ove knjige poklopili sa izbornom kampanjom u kojoj je kao pred21 Branko Petranovi, Fama o antifaizmu etnika, Politika, LXXXIII, 25959, Beograd, 12.1.1986, str. 10. 22 Kosta Nikoli, Prolost bez istorije. Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 19611991, Beograd, 2003, str. 237238, 241.

266

MILAN RADANOVI

sedniki kandidat nastupio eneralov unuk Vojislav Mihailovi (avgust-septembar 2000). (...) Ravnogorstvo i enerala Drau ne batini samo jedna stranka, ve oni pripadaju tradiciji celog srpstva. Vreme i dogaaji iz protekle decenije to su samo potvrdili.23 Kako bismo prikazali tendenciozan pristup biografa generala Mihailovia u oceni njegove linosti i istorijske figure, ograniiemo se na neke zakljuke njihovog dela. Kazujui o slomu ravnogorskog etnitva, autori istiu da je tragedija Mihailovia i njegovih vojnika u tome to pred kraj rata nisu uspeli odrati jednu iroku slobodnu zonu, da bi potom izneli teleoloki zakljuak: ali njihova rtva nije bila besmislena, ponajmanje uzaludna24, iako iz itavog prethodnog poglavlja nije teko zakljuiti koliko je bosanska anabaza ostataka etnikih formacija, poslednjih meseci rata, predstavljala besmisleno i zaludno manevrisanje. Istiui Mihailovieve strateke greke, autori navode kako je Mihailovi pogreio jer u jesen 1941. teite svog delovanja nije izmestio van Srbije, konkretno na podruje Bosne i Hercegovine, jer mogue da bi na ovoj teritoriji bio prihvaen kao svenarodni voa, pri emu autori zaboravljaju da istaknu kako je Mihailovi bio u prilici da se nakon 20. septembra 1944, nakon prelaska u Bosnu, nametne tamonjem stanovnitvu kao svenarodni voa, to se okonalo katastrofom njegovog pokreta. Kao drugu veliku strateku greku generala Mihailovia, njegovi biografi istiu sklapanje neprirodnog saveza sa partizanima, septembra 1941.25 Iako je oigledno koliko je prvobitno saveznitvo izmeu partizanskog i ravnogorskog etnikog pokreta bilo uslovljeno nadasve dogaajima nad kojima Mihailovi nije imao kontrolu, niti ih je mogao usmeravati, autori su predimenzionirali Mihailovievu realnu ulogu u spontanom partizansko-etnikom saveznitvu poetkom ustanka, zapostavivi njegovu kljunu ulogu u otpoinjanju sukoba dva pokreta. Umesto da su analizirali znaaj i razvoj NOP-a kao revolucionarnog subjekta, autori fatalistikim tumaenjima komunista i njihovog monog i nemilosrdnog aparata, nisu pravilno rastumaili potencijal i gubitniku poziciju Mihailovievog pokreta.26 U hronologiji, na kraju knjige, autori jasno ispoljavaju vlastiti aistorini negacionizam: 20. oktobra 1944. osloboen Beograd. Poinje komunistiko ropstvo srpskog naroda.27

23 Bojan Dimitrijevi, Kosta Nikoli, eneral Mihailovi. Biografija, Beograd, 2000, str. 498. 24 Isto, str. 427. 25 Isto, str. 471472. 26 Isto, str. 473. 27 Isto, str. 484.

267

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Sublimirajui linost generala Mihailovia, autori navode emfatine rei Slobodana Jovanovia, predsednika emigrantske vlade, kao najtaniju istorijsku ocenu o eneralu Mihailoviu: Za ivota on je bio gonjen, klevetan, muen i najzad umoren. Njegovo telo je razneto na komade i on nema groba. Ali on i dalje ivi u dui srpskog naroda i tu e iveti zauvek, dokle srpsko ime bude trajalo (kurziv: M.R). Autori nisu pojasnili na osnovu ega poklanjaju panju opsenarskim tvrdnjama S. Jovanovia, koje poetizuju linost generala Mihailovia, nazivajui ih najtanijom istorijskom ocenom. Neutemeljene su Jovanovieve tvrdnje kako je general Mihailovi bio muen nakon hapenja i kako je njegovo telo razneto na komade, nakon izvrenja smrtne presude. Bojan Dimitrijevi, vii nauni savetnik pri Institutu za savremenu istoriju, kao lan Demokratske stranke, tokom ove decenije obavljao je vie savetnikih i strunih delatnosti u okviru dravnih institucija: savetnik za reforme ministra odbrane Borisa Tadia u Vladi Dravne zajednice SCG, rukovodilac tima koji je izradio Strategiju odbrane SCG, savetnik predsednika Republike Srbije Borisa Tadia za vojna pitanja (od 2006), pomonik ministra odbrane Dragana utanovca za ljudske resurse u Vladi Republike Srbije, autor nacrta Strategije nacionalne bezbednosti (maj 2006). O ideolokoj signaturi B. Dimitrijevia kazuju njegovi pokuaji relativizovanja kvislinke uloge D. Ljotia i, naroito, M. Nedia, u izjavama medijima. Izvesno je sledee: ni Ljoti ni Milan Nedi nisu bili petokolonai, a za diskusiju je moe li se njihova uloga - naroito Nedieva - kvalifikovati i kao kvislinka. Generalno uzev, meu Srbima i Slovencima nije bilo organizovane pete kolone. Ako uopte zbog toga na neku politiku grupu treba ukazati prstom, to najpre mogu biti komunisti zbog poznatog blagonaklonog stava koji je imao Sovjetski Savez prema invaziji sila osovine na Jugoslaviju.28 Dimitrijevi ignorie istorijsku realnost vezanu za neposrednu saradnju administrativnog i represivnog aparata i oruanih formacija pod kontrolom ove dvojice politikih figura, sa nemakim okupatorom, jednako kao to ignorie injenicu da je KPJ, kao jedina politika snaga u porobljenoj Jugoslaviji, jo tokom Aprilskog rata (15. aprila 1941), prvim ratnim saoptenjem pozvala narode Jugoslavije na nepristajanje razbijanja zemlje i nastavak pruanja oruanog otpora okupatoru. Dimitrijevi je 19. septembra 2010. na Televiziji B92 iskazao nadanje da e nakon rehabilitacije Dragoljuba Mihailovia uslediti i rehabilitacija Milana Nedia. Kosta Nikoli je jedan od autora udbenika iz istorije za zavrne razrede gimnazije (Istorija 3/4, prvo izdanje: Beograd, 2002). U ovom udbeniku upadljivo je nega28 Srboljub Bogdanovi, Dimitrije Ljoti: desna epopeja, NIN, 2709, Beograd, 28.11.2002, str. 27.

268

MILAN RADANOVI

tivno tumaenje istorije jugoslovenskog revolucionarnog pokreta, napose data je negativna slika razvoja KPJ i neafirmativna predstava Narodnooslobodilakog pokreta, to korespondira sa zakljucima nekih ranijih Nikolievih istoriografskih radova sa prepoznatljivom asimetrinom istorijskom perspektivom.29 Prema autorima udbenika, KPJ je od samog svog osnivanja remetilaki faktor unutar Kraljevine Jugoslavije, zbog zagovaranja direktne revolucije i dolaska na vlast nasilnim putem, to se toboe potkrepljuje tvrdnjom: jedna od bitnih karakteristika tog opredeljenja bie i terorizam.30 Autori koriste antikomunistiki stereotip o navodnoj pripremi komunistikog prevrata poetkom dvadesetih. U ovom razdoblju KPJ predstavlja masovnu legalnu partiju i nije u organizacionom smislu partija lenjinistikog tipa (kadrovska ilegalna partija), kakva e konano postati poetkom tridesetih; prema tome, KPJ poetkom dvadesetih nije bila sposobna za revolucionarni prevrat. Sem toga, partijsko rukovodstvo je osuivalo akte individualnog terora koji je imao odreeni broj pristalica meu mlaim lanstvom. Ignoriui ove injenice, autori zanemaruju itav korpus naunih radova jugoslovenske istoriografije koja je podrobno analizirala ovo pitanje. U daljem razmatranju politike istorije Kraljevine Jugoslavije, autori nijednom ne pominju KPJ, njen politiki razvoj i izloenost brutalnim progonima. Takoe, autori nisu pojasnili na koji nain je jedna nevidljiva politika partija, koja po njima nije bila prisutna u politikom ivotu nakon 1921, uspeva da nakon dvadeset godina hibernacije, organizuje masovan ustanak protiv okupatora u svim delovima zemlje. Navedene nenaune teze o ulozi KPJ tokom 1920-ih prisutne su u magistarskoj tezi Koste Nikolia publikovanoj pod nazivom Boljevizacija Komunistike partije Jugoslavije, 1919-1929. (Beograd, 1993). Iako su ove Nikolieve teze nauno osporene31, njemu je omogueno da ih kolportira kao jedan od autora udbenika istorije. Sumirajui ukupnost antikomunistike stereotipije u delu udbenika koji se odnosi na Narodnooslobodilaki rat, istoriar Miroljub Vasi navodi da autori daju iskljuivo svoje privatno tumaenje ovog istorijskog fenomena, to je, kada su udbe29 Upor.: Kosta Nikoli, Istorija Ravnogorskog pokreta, 13, Beograd, 1999; Kosta Nikoli, Komunisti u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd, 2000; Bojan Dimitrijevi, Kosta Nikoli, eneral Mihailovi. Biografija, Beograd, 2000. 30 Kosta Nikoli, Nikola uti, Momilo Pavlovi, Zorica padijer, Istorija 3/4 za III razred gimnazije prirodno matematikog smera i IV razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Beograd, 2005, str. 114115. 31 Toma Milenkovi, Nedoslednosti u primeni istorijske metodologije, Istorija 20. veka. asopis Instituta za savremenu istoriju, XI, 1/1994, Beograd, 1994, str. 201222; Toma Milenkovi, Jo jednom o nedoslednosti u primeni istorijske metodologije, Istorija 20. veka. asopis Instituta za savremenu istoriju, XII, 1/1995, Beograd, 1995, str. 169182.

269

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

nici, kao opte dobro u pitanju, nedopustivo. Vasi navodi sledee karakteristine teze domae revizionistike istoriografije koje su uvrene u sadrinu teksta udbenika: 1) KPJ je glavni krivac za graanski rat u Jugoslaviji 1941-1945, a narodno-oslobodilakog i antifaistikog rata faktiki i nema, 2) etniki pokret Drae Mihailovia je antifaistiki, nacionalni, rodoljubivi pokret, a njegova dogmatina strategija i politika (kao i kvislintvo Milana Nedia) bila je u interesu srpskog naroda, 3) pobeda NOP-a, NOVJ i stvaranje nove Jugoslavije nisu rezultat njihove oslobodilake, antifaistike borbe i doprinosa silama antihitlerovske koalicije, ve izdaje etnikog pokreta od strane zapadnih saveznika.32 Nije preterano rei da ovaj udbenik predstavlja vrlo karakteristian primer izmene sadraja slike istorije i nametanja nove matrice kulture seanja u postsocijalistikoj Srbiji. Kako bismo prikazali tendenciozan pristup autora udbenika u opisivanju i tumaenju zbivanja Drugog svetskog rata na tlu Srbije i Jugoslavije, ograniiemo se na tumaenje pokreta otpora srpskog naroda, okupacionog sistema i ustanka i sloma ustanka i graanskog rata u Srbiji. Iako je nesporno da je ravnogorski etniki pokret, kako navode autori samonikli pokret nastao od ostataka jugoslovenske vojske, u udbeniku nije naglaeno da su prve oruane akcije ravnogoraca usledile mesec dana nakon prvih partizanskih akcija, i da je prvo pismeno nareenje Dragoljuba Mihailovia za formiranje odreda i naredba o njegovim zadacima usledila tek sredinom avgusta 1941.33 tavie, autori nemuto dovode u pitanje posleratno tumaenje hronologije ustanka i partizanskog prvenstva u otpoinjanju ustanikih akcija, odn. posleratno komemorisanje 7. jula, reenicom: Na taj nain trebalo je pokazati da su komunisti prvi krenuli u oslobodilaku borbu.34 Autori tendenciozno prikazuju razloge i hronologiju partizansko-etnikih sukoba 1941. u Srbiji (insistiranje NOP-a na socijalnoj revoluciji),35 preutkujui snaan etniki doprinos razbijanju jedinstvenog ustanikog fronta, kao i injenicu da su etnici otpoeli napad na partizane unutar same slobodne teritorije, u momentu kada Nemci vre snaan oruani pritisak na glavninu partizanskih jedinica na
32 Miroljub Vasi, Narodnooslobodilaki rat 19411945. u udbenicima istorije u Srbiji danas, Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945, Zbornik radova, (ur. Mladenko Coli i dr.), Beograd, 2009, str. 255. 33 Venceslav Glii, Uika republika, Beograd, 1986, str. 183. 34 K. Nikoli, N. uti, M. Pavlovi, Z. padijer, n.d., str. 142. 35 Isto, str. 152.

270

MILAN RADANOVI

obodima Uike republike. Napore partizanskog pokreta ka irenju slobodne teritorije u Bosni, poev od decembra 1941, prelaskom glavnine partizanskih snaga iz Srbije i Crne Gore u Bosnu, autori karakteriu kao irenje graanskog rata,36 zanemarujui injenicu da partizanske jedinice na ovom podruju u pretenoj veini oruanih sukoba nastupaju protiv oruanih snaga NDH, nemakog i italijanskog okupatora, dok etnike formacije na ovom podruju, upravo na osnovu instrukcija Mihailovia, vre napade na partizanske formacije, da bi potom uzeli uea u otvorenoj kolaboraciji. Autori naglaavaju da naizgled protivurene odnose pokreta otpora sa okupacionim snagama treba posmatrati u kontekstu ideolokih podela, to je opet posledica krvavog graanskog rata u kome je sve bilo dozvoljeno. Kada opirno prepriavaju sadraj sastanka Dragoljuba Mihailovia sa predstavnicima nemake okupacione komande oko obustavljanja neprijateljstava, autori ne naglaavaju Mihailovievu spremnost da obustavi neprijateljstva, njegovo nastojanje da se distancira od uea pojedinih vojno-etnikih odreda u napadima na nemake garnizone, septembra 1941, kao to ne pominju Mihailovieve rei zabeleene u zapisniku sa ovog sastanka: Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv komunizma koja je poela 31. oktobra. Neophodno je imati municiju. Raunajui s tim doao sam ovamo. (...) Borba protiv okupatora bila je nuno zlo kako narodne mase ne bi prele na stranu komunista. (...) Molim da mi se jo noas, u interesu srpskog naroda i u nemakom interesu, ako je mogue, isporui municija. U tom sluaju ne bi vie dolo do prepada na nemake trupe.37 Kako bi pojasnili oiglednu kontradikciju vezanu za Mihailovievo insistiranje na potraivanju naoruanja i municije, autori nemuto istiu: Mihailovi je traio naoruanje od Nemaca kako bi potukao partizane u graanskom ratu, imajui potrebu da ovu tvrdnju dodatno obrazloe sledeom konstatacijom: Traio je oruje i municiju (jednu ogranienu koliinu) kako bi se suprotstavio partizanima, koji su imali fabriku oruja u Uicu, ali nije Nemcima ponudio zajedniku borbu.38 Na osnovu prethodnog poglavlja u kome su priloeni navodni uzroci za otpoinjanje graanskog rata i navodno partizansko prvenstvo u odgovornosti za izbijanje sukoba, korisnicima udbenika se sugerie kako nije ni potrebno pojasniti kontroverzu vezanu za Mihailovievu platformu u pregovorima s okupatorom. U autorskoj interpretaciji ovog istorijskog dogaaja insistira se na Mihailovievom odbijanju bezuslovne predaje, to su izriito zahtevali predstavnici okupatora, dok se tendenciozno tumae
36 Isto, str. 161. 37 Tajna i javna saradnja etnika i okupatora 19411944, (pr. Jovan Marjanovi), Beograd, 1976, str. 1921. 38 K. Nikoli, N. uti, M. Pavlovi, Z. padijer, n.d., str. 165166.

271

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Mihailovieve rei koje na najbolji nain odslikavaju stvarne uzroke otpoinjanja partizansko-etnikih sukoba (neu da dozvolim da Srbija postane komunistika). Relativizovanje Mihailovieve spremnosti da otvoreno iskae oruana neprijateljstva protiv partizana, uz zahteve za nemakim naoruanjem, ima za cilj da prikriju stvarni angaman Mihailovievog pokreta u kritikim danima nemake ofanzive na slobodnu ustaniku teritoriju: obustaviti neprijateljstva prema nemakom agresoru i napasti partizane u momentu nemake ofanzive, znailo je svrstavanje na stranu okupatora. Kratka biografija Milana Nedia, priloena u udbeniku, nedopustivo je afirmativna, jer ignorie brojne negativne aspekte Nedia kao politike i istorijske figure. Kada govore o formiranju Srpske dravne strae, koju je Nedi oformio za borbu protiv ustanika, autori neutemeljeno istiu da se SDS podjednako borila protiv partizana i etnika,39 preutkujui da je veina vojno-etnikih odreda poetkom 1942. bila legalizovana od strane Nedieve vlade i privremeno integrisana u njenu oruanu silu, kao i injenicu da su ravnogorski etnici sadejstvovali protiv partizana zajedno sa pripadnicima nedievskih kvislinkih formacija, naroito tokom 1944, jednako kao to je preutana injenica o odreenim oblicima saradnje ravnogorskog pokreta i kvislinkih struktura u toku prve ratne godine.40 Isto tako, autori preutkuju da su odredi Nedieve SDS uestvovali u likvidacijama civila, koji ni na koji nain nisu bili uzeli uea u ustanikoj borbi: npr. pripadnici Nedievih oruanih snaga streljali su 310 leskovakih Roma, 14. decembra 1941.41 Takoe, autori preutkuju da su pripadnici Nedievog represivnog aparata (Specijalna policija) uestvovali u hapenjima Jevreja koji su uspeli da izbegnu prvi talas nacistikog pogroma.42 Neobjanjivo je odsustvo pominjanja logora u okupiranoj Srbiji, napose logora Banjica, i ulozi represivnog aparata Nedieve vlade u zloinima nad logoraima. Isto tako, autori ne pominju Nediev susret sa Adolfom Hitlerom (Rastenburg u Istonoj Pruskoj, 18. septembar 1943). Obimno delo Izmeu srpa i ekia. Represija u Srbiji 1944-1953. (Beograd, 2006), beogradskog istoriara Srana Cvetkovia (istraivaa-saradnika Instituta za savremenu istoriju i saradnika Istraivako-izdavakog centra Demokratske stranke)
39 Isto, str. 147. 40 arko S. Jovanovi, Kolaboracija Drae Mihailovia sa kvislinzima u Srbiji 1941., Vojno-istorijski glasnik, XLII, 12/1998, Beograd, 1998, str. 7485. 41 Hranislav Raki, Masovna streljanja 14. decembra 1941. u Leskovcu, Leskovaki zbornik, 21, Leskovac, 1981, str. 6570. 42 Branislav Boovi, Specijalna policija i stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 19411944, Jevrejski istorijski muzej Zbornik, 8, Beograd, 2003, str. 77172.

272

MILAN RADANOVI

na temu dravne represije u posleratnoj Srbiji (Jugoslaviji), koja je u domaoj istoriografiji predugo zapostavljana, pored prividne sveobuhvatnosti, predstavlja samo obol verifikaciji srpskog nacionalistikog mita o komunistikoj vladavini kao najteem periodu u modernoj istoriji nacije. Ovaj nacionalistiki mit korespondira sa literarnom konstrukcijom srpskih neokonzervativnih intelektualaca prema kojoj je srpski narod izgubio Drugi svetski rat (Duan T. Batakovi). Autor insistira na viktimizaciji graanske klase (reprezent nacionalne martirije) kao najvee rtve posleratnog komunistikog reima, prema peripatetikom shvatanju traginosti po kome junaci antikih tragedija moraju da budu visokog roda (prema autorovoj interpretaciji to je tzv. nacionalna elita). U autorovom karakterisanju politike linosti predsednika kvislinke vlade, Milana Nedia, primetno je relativizovanje odgovornosti ovog ratnog zloinca i kolaboracioniste, koga nacionalistika ideokratija afirmie kao nacionalno odgovornog dravnika. Pored proglasa i apela zabludelima, Nediev reim je ispoljio brigu za izbegle od ustakog terora, ali je i ublaio nemake odmazde u Srbiji (njemu se pripisuje spreavanje masovne odmazde u Uicu posle sloma Uike republike). Komunistika propaganda ga je poredila sa Antom Paveliem, koji je bio najvei krvolok srpskog naroda, dok je Nedi u okviru realpolitike pokuavao da olaka njegovu nesreu.43 Nedievi proglasi i apeli zabludelima predstavljaju opravdavanje nemakog okupatora i pozive na istrebljenje uesnika oslobodilakog pokreta. U proglasima i apelima zabludelima Nedi neposredno poziva na istrebljenje sunarodnika koji su uzeli uea u oslobodilakom pokretu: Rat besni Evropom. Smrtni njen neprijatelj komunizam, strana azijatska bolest jo je pred njenim vratima. Dve godine pokuava on da izvri ovaj svoj satanski posao. to Evropa jo ivi, hvala budi Velikom Nemakom Rajhu koji na Istoku brani evropsku civilizaciju. Tome komunizmu je mati crvena adaja boljevizam. To je pogana misao, koja je iznikla u satanskom jevrejskom mozgu. Ili: Junaci, branioci otadbine. Naroito morate zatirati komuniste i boljevike, koji hoe da unite sve to je srpsko. Satirite ih i ubijajte. Trebite taj kukolj iz srpske narodne njive. Ili: Najvei neprijatelj Srpstva je komunizam. Njega treba trebiti iz srpske narodne njive bez milosti, do kraja. Svuda organizovati srpske oruane jedinice protivu komunista uz pomo nemaku i sa njima lojalno saraivati svuda.44 Autor koristi revizionistiku konstrukciju prema kojoj se angaman M. Nedia tokom nacistike okupacije prikazuje kao ouvanje
43 Sran Cvetkovi, Izmeu srpa i ekia. Represija u Srbiji 19441953, Beograd, 2006, str. 142143. 44 Olivera Milosavljevi, Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 19411944, Beograd, 2006, str. 314315, 369, 374375, 386.

273

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

bioloke supstance srpskog naroda.45 Autor zanemaruje da su pripadnici Nedieve Srpske dravne strae uestvovali u masovnim streljanjima u srpskim gradovima, kao i da su tokom okupacije hapsili i internirali u logore na hiljade pripadnika, simpatizera i lanova porodica oslobodilakog pokreta, to se neposredno kosi sa tezom o ouvanju bioloke supstance srpskog naroda. U kratkom odeljku rtve rata i represije u Srbiji 1941-1944, autor ponajmanje govori o iskustvu, strukturi i broju rtava Drugog svetskog rata u Srbiji, kao i o kolaboracionistikim formacijama koje su vrile zloine u Srbiji, ali jo jednom iskazuje privrenost literarnim konstrukcijama antikomunistike stereotipije: Cilj [kolektivistikih ideologija] bio je i bioloko unitenje pojedinih rasnih i etnikih grupa ili socijalnih slojeva, a ne samo vojni poraz neprijatelja,46 insinuirajui kako je cilj revolucionarnih pokreta predvoenih partijama boljevikog tipa, bio unitenje pojedinih drutvenih klasa, parafrazirajui nenaune kvalifikacije tzv. totalitaristikih teorija: klasni genocid i rasni i klasni totalitarizam. U delu knjige koji se neposredno odnosi na naslovnu temu, autor u nekoliko navrata insistira na tezi da je nova, posleratna vlast pod vidom kanjavanja saradnika okupatora i ratnih zloinaca, zapravo osmislila zatiranje graanskog drutva, parlamentarne demokratije, trine ekonomije i privatno-svojinskih odnosa u privredi. Represija nad graanskom klasom, prema Cvetkoviu, sprovoena je sve do poslednje decenije XX veka.47 Pobedom revolucionarnih snaga nad faizmom, kolaboracijom i snagama legalizma u Srbiji, s jeseni 1944, otvorena je mogunost KPJ da krene u brz, radikalan i sveopti drutveni preobraaj imajui kao uzor sovjetski model48. Ova reenica korespondira sa poznatim stereotipom o komunistikom preuzimanju vlasti. Poput ruskih boljevika, nakon 1917, jugoslovenski komunisti, nakon 1944, suoavaju se sa injenicom da niko ne dri nikakvu vlast koja bi mogla da mu se oduzme; boljevici ne samo to nikome nisu oduzeli vlast, oni su morali tu vlast iznova da stvore (Moe Levin). Paradravni aparat M. Nedia, nije imao nikakvu realnu vlast u Srbiji; izbeglika vlada u Londonu nije uivala relevantnu podrku jugoslovenskog stanovnitva, pre svega zbog favorizovanja etnikog pokreta D. Mihailovia (niti je preovlaujue siromano stanovnitvo prieljkivalo povratak predratnog drutveno-ekonomskog statusa quo, kao to veina stanovnika nije osudila detronizaci45 Sran Cvetkovi, n.d., str. 142. 46 Isto, str. 151. 47 Isto, str. 160, 169. 48 Isto, str. 160.

274

MILAN RADANOVI

ju dinastije Karaorevi). Najznaajniju tekovinu antifaistike borbe predvoene komunistima, predstavlja ouvanje zajednike jugoslovenske drave. Ova tekovina, u jugoslovenskom kontekstu, jednako je znaajna postignuu ruske revolucije, koji ne poriu ak ni njeni neprijatelji: to da Rusija nakon Prvog svetskog rata nije razbijena u paramparad (Erik Hobsbaum). Ono to je bilo presudno u oba sluaja (ruskom i jugoslovenskom) jeste centralizovana lenjinistika struktura boljevike partije, institucija izgraena radi disciplinovane akcije i, prema tome, de facto radi izgradnje drave.49 Jugoslavija je posle rata bila mogua jedino kao federalna socijalistika drava, i zbog toga je Narodnooslobodilaki pokret, kao novi subjekat unutranjeg suvereniteta (ore Stankovi), dravotvoran pokret. Autor ne razlikuje izvorno od reaktivnog tj. povratnog nasilja. Bilans reaktivnog nasilja u Srbiji nakon osloboenja, uslovljen je pre svega osvetom zbog zloina koje su poinili okupator i njegovi sauesnici. Narod Srbije je tokom tri godine strahovlade okupatora, nedievskih i ljotievskih kolaboracionista i etnike rojalistike vojske (u ruralnom delu zemlje gde su etnici bili mnogo prisutniji, i gde su poinili brojnija zverstva od Nemaca), jasno prepoznao da komunisti predvode oslobodilaku borbu, da su antagonizovani protiv onih koji ine zloine nad narodom, i da podnose najvee rtve za osloboenje zemlje. Komunisti i simpatizeri komunistikog pokreta u Srbiji, predstavljali su istinsku partiju streljanih (le parti des fussils termin koji simbolizuje borbu Komunistike partije Francuske protiv nacizma i kolaboracionizma). Jedan od najspornijih delova knjige, koji dodatno dovodi u pitanje naunost Cvetkovieve studije, jeste pokuaj prikrivene apologije pripadnika kvislinkog aparata i onih koji su tokom okupacije davali javnu podrku ovoj zloinakoj grupaciji. Pored stvarnih kolaboracionista i moguih ratnih zloinaca, streljani su bez valjanog postupka i ministri i njihovi pomonici, inovnici, ali i ljudi koji su za vreme okupacije gledali svoja posla i posedovali znaajniji kapital, imali simpatije za etniki pokret, kritikovali i ismevali komuniste i njihovu taktiku, ili naprosto bili ugledni kulturni i javni radnici koji nisu prihvatali komunistiku ideologiju. Otrica maa bila je usmerena prema starom graanskom staleu i nasleenoj drutvenoj eliti predratne Srbije.50 Ko su bili neki od streljanih koje nabraja autor, i za koje navodi da nisu bili stvarni kolaboracionisti i mogui ratni zloinci? Meu nedievskim ministrima, i pomonicima ministara, koji su streljani novembra 1944. u Beogradu, prema presudi Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, nalaze se i imena etvorice potpisnika Uredbe o prekim sudovi49 Erik Hobsbaum, O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet, Beograd, 2003, str. 266. 50 Sran Cvetkovi, n.d., str. 182.

275

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

ma (23.9.1941), i dve dopune Uredbe (12.12.1941, 21.8.1942). Meu potpisnicima su imena: Momila Jankovia, ministra pravde u Aimovievoj komesarskoj upravi i Nedievoj vladi, ure Kotura, pomonika ministra socijalne politike, edomira Marjanovia, ministra pravde, Miloa Trivunca, ministra prosvete. Na osnovu Uredbe u Srbiji je za vreme rata likvidirano na hiljade komunista, uesnika i simpatizera partizanskog pokreta. lan 5. Uredbe kazuje: Ko reima ili delom ispoljava komunizam ili anarhizam, ili pripada organizaciji koja to ispoveda, kaznie se smru. lan 1. dopune Uredbe (21.8.1942), kazuje: Kaznie se smru ko, znajui da je neko bio lan oruane komunistike bande ili aktivni pomaga ovih, primi ovakvo lice u svoj stan ili mu ma na koji nain da sklonite.51 Posebno je indikativno to autor zaobilazi poznate injenice vezane za biografiju ratnog zloinca i osvedoenog faiste, Velibora Jonia, ministra prosvete u vladi M. Nedia i jednog od organizatora logora za srpsku prokomunistiku omladinu u Smederevskoj Palanci (Zavod za prinudno vaspitanje omladine), osuenog na smrt 1946. Iako je Joni imao saznanja o zlostavljanjima koja su vrena nad omladinom (vaspitanicima) u logoru u S. Palanci (izgladnjivanje, batinanje, izlaganje hladnoi, streljanja onih koji su uhvaeni u pokuaju bekstva), nije nita preduzeo da bi ublaio poloaj logoraa. O ovome svedoi izvetaj (april 1943) upravnika logora, Milovana Popovia, u kome obavetava ministra Jonia da su ponestale zalihe hrane u logoru. Joni je odgovorio jednom bestidnom reenicom, ignoriui zahtev, i odriui mogunost poboljanja ishrane logoraima: Da se ita Oe na pre obeda.52 Joni je zajedno sa ostalim lanovima kvislinke vlade bio potpisnik Uredbe o prinudnom vaspitanju omladine (Slubene novine, 4.8.1942): U ovaj Zavod slae se uenici i uenice srednjih kola koje su kolske vlasti izgnale, o emu e donositi odluke ministar prosvete. (...) Isto tako, prema oznaenoj nadlenosti, oduzimae se od roditelja ili staratelja i prinudno upuivati u Zavod kolska i vankolska omladina nad kojom su roditelji ili staratelji izgubili vlast i vaspitni uticaj, a koja nije pokazala svojim dranjem i ponaanjem dovoljno smisla za red i disciplinu, ili koja nije pravilno shvatila svoje nacionalne dunosti...53 Joni je tokom okupacije u tampi otvoreno istupao sa faistikih pozicija. Tako, na primer, u Obnovi, 23. decembra 1943, istie kako stvaranje duhovno i telesno zdrave srpske omladine nema cenu: neka od celokupne nae dananje omladine, ostane samo pola, ali neka ona sva bude na svom mestu, pa e naoj zemlji i naem narodu biti
51 Olivera Milosavljevi, n.d., str. 179180. 52 Milo Krsti, Nepokorena mladost. Koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci, 19421944, Beograd, 1981. str. 68. 53 Isto, str. 12.

276

MILAN RADANOVI

dovoljno.54 Autor pokuava da relativizuje odgovornost V. Jonia, navodei kako je Specijalna policija sumnjala u Jonia jer je bio anglofil, kako se druio sa anglofilima i kako mu je juna 1943. zabranjen govor koji je trebao da odri preko radija.55 Anglofilija nikoga ne abolira odgovornosti za ratne zloine i privrenost faistikoj ideologiji (ironino, ali upravo su Britanci 1945. izruili Jonia novim jugoslovenskim vlastima). Joni je skonao onako kako je predvideo: Boljevizmu i partizanima moramo oglasiti rat do istrebljenja. Ili emo mi njih utamaniti, ili e oni nas. Tree je nemogue. (Obnova, 29.12.1943).56 Kolaboracionisti osueni na smrt 1944-1946, prema autorovoj karakterizaciji su rtve revolucionarnog terora, nosioci kulturnog, politikog i javnog ivota okupirane Srbije i vodei ljudi politikog ivota. Ukoliko upotrebljava termin kolaboracionisti, autor ga stavlja pod navodnike .57 Meu okvalifikovanim kao ratni zloinci ili izdajnici u Srbiji nalazila su se gotovo sva poznatija imena politike, vojne i kulturne elite Nedieve Srbije, kao i brojni pripadnici pokreta otpora Drae Mihailovia.58 Autor potom nabraja neka imena: Velibor Joni, Tanasije Dini, Milan Aimovi, Boidar Bearevi, Ilija Paranos, Svetozar Vujkovi, Kosta Muicki, Nikola Kalabi, Dragomir Jovanovi itd. Ne treba napominjati da bi svi pobrojani protagonisti politike, vojne i kulturne elite bili osueni na najstrou kaznu na bilo kom sudu za ratne zloine u posleratnoj Evropi. Osim njih [na listi zloinaca i kolaboracionista nali su se i] poznati javni kulturni delatnici koji nisu bili simpatizeri komunistikog pokreta, istaknuti javni i kulturni radnici.59 Meu poznatim javnim kulturnim delatnicima autor spominje: Krstu Cicvaria, Stanislava Krakova, Svetislava Stefanovia, Jovana Tanovia, Dragomira Stojadinovia, Miloa Trivunca. Krsta Cicvari, za koga autor kae da je bio ugledni publicista i novinar,60 najopskurnije je ime u istoriji srpskog novinarstva (dovoljno je prelistati godita Cicvarievog beogradskog dnevnika). Tokom okupacije dao je nekoliko izjava kvislinkim glasilima u kojima nedvosmisleno izraava svoj pronacistiki stav. Ja sam antisemit zato to su Jevreji tetoine. Oni kvare sve: privredu, moral, rasu. (...) Nemaki nacionalisti, kad su doli na vlast objavili su krstaki rat Jevrejima. Ovaj postupak nemakih nacio54 Olivera Milosavljevi, n.d, str. 366367. 55 Sran Cvetkovi, n.d., str. 263. 56 Olivera Milosavljevi, n.d., str. 368. 57 Sran Cvetkovi, n.d., str. 173, 189, 263, 269. 58 Isto, str. 253. 59 Isto, str. 184, 254. 60 Isto, str. 186.

277

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

nalista takoe je razumljiv: nacionalisti u svakoj zemlji moraju biti protiv Jevreja. rtve ovog rata ne bi bile dovoljno opravdane ako bi Jevreji opet postali gospodari evropskog privrednog ivota. (Srpski narod, 22.1.1944).61 Cicvaria su streljali partizani neposredno nakon osloboenja Beograda. Kada govori o Jovanu Tanoviu, vlasniku i izdavau dva ratna pronacistika glasila (Kolo i Obnova), streljanom novembra 1944, autor pokuava da relativizuje njegovu odgovornost, navodei kako je Tanovi bio urednik nedeljnog lista Srpsko selo, koji se drao prilino rezervisano u odnosu na zvaninu propagandu, pri emu se poziva na Dragog Stojadinovia (audio razgovor Borislava Pekia sa D. Stojadinoviem, London 1974, koji autor proglaava svojim najveim otkriem), zaobilazei Tanoviev angaman u Kolu i Obnovi. Na vie mesta autor se poziva na svedoenje D. Stojadinovia datog knjievniku B. Pekiu, zaboravljajui da napomene da je Stojadinovi bio vlasnik i izdava opskurnog glasila faistike orijentacije Ponedeljak, iju je naslovnu stranu krasilo zaglavlje sledee sadrine: Victoria! Nemaka pobeda pobeda Evrope. Ono to je naroito neprihvatljivo jeste autorov kultur-rasistiki i klasno-rasistiki diskurs. Autor kazuje kako je nakon rata nagla urbanizacija rezultirala tobonjim poseljaenjem gradova, usled, kako istie, juria seljaka na gradove, to je za posledicu imalo nestanak zdravog srednjeg sloja. Ovakav diskurs kulminira reenicama: Umesto urbanog gradskog stanovnitva, koje je negovalo gradske obrasce ponaanja, ivljenja i miljenja, naseljeno seosko stanovnitvo je izmenilo privremeno identitet grada kroz ruralne navike, slabo obrazovanje, patrijarhalne vrednosti u ponaanju, govoru, miljenju i oblaenju. Bio je potreban odreeni rok, dve do tri generacije, da se ovaj kulturno-civilizacijski jaz savlada, a kulturno superiorniji beogradski patriciji asimiluju novopridole plebejce.62 Ovakvi rasistiki stavovi korespondiraju sa terminologijom prireivaa Nove istorije srpskog naroda, koji insistiraju na tobonjem unitenju gradova u posleratnoj Srbiji.63 Iz autorovog mi61 Olivera Milosavljevi, n.d., str. 372373. 62 Sran Cvetkovi, n.d., str. 470. 63 Nova istorija srpskog naroda, (ur. Duan T. Batakovi), BeogradLausanne, 2000, str. 338. Istoriar Duan T. Batakovi, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu (od 1998), nauni saradnik Balkanolokog instituta SANU (od 1992), kao lider minorne politike organizacije Vee za demokratske promene, imenovan je za ambasadora Dravne zajednice SCG u Grkoj (20002005), potom za ambasadora Republike Srbije u Kanadi (20072009) i Francuskoj (20092010); u julu 2005. Batakovi je imenovan za savetnika predsednika Srbije, a u oktobru iste godine za direktora Balkanolokog instituta. Batakovi je prireiva Novije istorije srpskog naroda, pregleda nacionalne istorije s primetnom reinterpretacijom istorije Jugoslavije nakon 1941. Sem toga, Batakovi je autor dokumentarnog tv serijala Crveno doba prikazivanog na dravnoj televiziji 2004. u pet nastavaka (serijal je finansiran sredstvima Ministarstva kulture RS). Obrazlaui navodni znaaj ovog tv serijala, Batakovi je istakao: Slika nae savremene istorije e, verujem, posle emitovanja ove serije, morati da bude znaajno korigovana, a moj krajnji cilj je, da poto se do kraja istrai fenomen crvenog terora, nekoliko reenica ili pasusa o ovom pitanju, ue i u nae kolske udbenike kao reita opomena naratajima koji dolaze da nikakav zloin u ime neke vie ideje nema moralnog opravdanja. R. Lonar, Dr Duan T. Batakovi ek-

278

MILAN RADANOVI

ljenja proizilazi da patrijarhat (i sveopte nasilje nad enama) nije bio zastupljen u gradskim naseljima u Srbiji, i da su u ovdanjim gradovima navodno iveli iskljuivo obrazovani stanovnici neskloni patrijarhalnim vrednostima u ponaanju, govoru, miljenju i oblaenju, koji su kao kulturno superiorniji tokom nacistike okupacije samo gledali svoja posla, ne primeujui ta se dogaa u logorima i na stratitima u predgraima, i koji nisu eleli da ih oslobode nekakvi umski. Jedan od najkrupnijih nedostataka Cvetkovieve studije jeste relativizovanje represije nad unutarpartijskom, odn. prosovjetskom komunistikom opozicijom (ibeovci), u razdoblju od 1948. do 1956. Ovom fenomenu, u knjizi koja ima 600 stranica, autor posveuje tek 24 stranice, bez navoenja ranije nepoznatih injenica. Autor proizvoljno navodi kako je tema Informbiroa dosta obraivana i netedimice eksploatisana. Ovo je navodno razlog to je tema represije nad unutarpartijskom opozicijom u knjizi data samo kao odraz, bez naroitog udubljivanja.64 Autor preutkuje injenicu da je nad pripadnicima unutarpartijske opozicije u jugoslovenskim istranim zatvorima i logorima, intenzitet torture bio mnogo izraeniji u odnosu na intenzitet torture u istranim i kazneno-popravnim zatvorima nad antikomunistima, u itavom posleratnom razdoblju. Cvetkoviev metodoloki obrazac karakteriu smiljene politike teze, selektivno korienje istorijskih izvora, ignorisanje relevantne naune literature iz socijalistikog razdoblja, korienje nepouzdane literature, heuristika lakovernost. Autorov pristup kontroverznim istorijskim dogaajima devalviran je normalizovanjem kvislintva. Cvetkovi, biograf knjievnika Borislava Pekia, u svom prvom monografskom delu, kao da je sledio Pekievu maksimu: U svojim ranim radovima hteo sam uguiti jednu revoluciju. ZAKONODAVNA POLITIKA U SLUBI DRAVNE ISTORIJSKE POLITIKE Jedan od zamiljenih ciljeva istorijske politike vladajuih nacionalistikih struktura novonastalih drava na tlu bive Jugoslavije (napose na primeru Hrvatske i

skluzivno za Vesti o filmskom serijalu Crveno doba: Kako je unitena srpska elita, Vesti, 01.02.2004, http:// www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg15556.html (stranica poseena 21. avgusta 2010) Naveemo nekoliko karakteristinih reenica iz jedne epizode ovog tv serijala, kako bismo ukazali na slinost sa retorikom monografije Srana Cvetkovia: Pored kvartovskih centrala Ozne, [u Beogradu, nakon osloboenja] svaka kua i njen podrum, postali su sobe za isleivanje pravih i lanih narodnih neprijatelja, izdajnika, petokolonaa, saradnika okupatora. U Beogradu, u prvom naletu streljanja, komunistika vlast je, prema najniim procenama, likvidirala oko 10.000 graana. (kurziv: M.R) 64 Sran Cvetkovi, n.d., str. 7, 12.

279

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Srbije), predstavlja tzv. nacionalno pomirenje.65 Prevladavanje prolosti, posredstvom radikalne preinake istorijske realnosti, podrazumeva definitivno usaglaavanje prolosti, tj. projekciju prihvatanja rezultata novog sagledavanja prolosti (koji su predstavljeni kao neideologizovani i lieni svake pristrasnosti) kao podrazumevajueg normativa. U Srbiji nakon 2000. nacionalno pomirenje prieljkuju zagovornici teze o graanskom ratu na tlu Srbije 1941-1944, iako je itav niz srpskih i jugoslovenskih istoriara tokom socijalistikog razdoblja, pojedini i nakon ovog perioda, nauno dokazao da je ratni oruani sukob na tlu Srbije podrazumevao pre svega oslobodilaku, antifaistiku borbu, dok je unutarnacionalni sukob izmeu partizanske vojske i kvislinkih formacija voen usled svrstavanja antikomunistikih snaga u slubu okupatora.66 Sem toga, u uslovima okupacije, i to striktne i represivne kakva je bila nemaka okupacija u Srbiji, nije bilo objektivnih mogunosti za voenje graanskog rata; nasuprot tome, uslovi okupacije omoguili su etnikom pokretu zavoenje dugotrajnog terora u ruralnim delovima zemlje.67 Izjava Milana Parivodia, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, povodom usvajanja nacrta Zakona o rehabilitaciji na sednici Vlade Republike Srbije, 24. novembra 2005, pre nego to je zakon upuen Narodnoj skuptini na usvajanje, predstavlja tipian primer zagovaranja nacionalnog pomirenja. Parivodi istie da je zakon ivotno znaajan jer afirmie istorijsko pomirenje meu Srbima irom sveta, i meu svim graanima Srbije, i dodaje da zakon postavlja temelje ponovnog moralnog ujedinjenja i predstavlja uslov uspenije budunosti.68 Slian rezon zastupa Gojko Lazarev, sudija Okrunog suda u apcu, koji je 3. novembra
65 Ovaj politiki fenomen karakteristika je istorijske politike postsocijalistike Hrvatske jo od poetka 1990-ih, i kao politika pojava izraeniji je u Hrvatskoj nego u ostalim delovima nekadanje zajednike drave, stoga je ve nauno problematizovan i analiziran; vid. Albert Bing, Pomirbena ideologija i konstrukcija identiteta u suvremenoj hrvatskoj politici, Dijalog povjesniara-istoriara, 10/1, Osijek 2225. rujna 2005, (ur. Igor Graovac), Zagreb, 2008, str. 327340. 66 arko S. Jovanovi, Uporednost oslobodilakog i graanskog rata, Tokovi. asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, 12/1993, Beograd, 1993, str. 181186. 67 Dragoljub Petrovi, Kvislinke formacije u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, Knjaevac, 2008, str. 234 235. 68 Milan Parivodi, Istorijski znaaj Zakona o rehabilitaciji, Hereticus. asopis za preispitivanje prolosti, VI, 2/2008, Beograd, 2008, str. 91. Ministar Parivodi se 4. decembra 2005. u na TV B92 naglaeno afirmativno izrazio o predsedniku kvislinke vlade Milanu Nediu. Ovakve izjave ohrabruju sline glorifikacije domaih ratnih zloinaca. Tako se, naprimer, Esad Dudevi, predsednik izvrnog odbora Bonjakog nacionalnog vijea, predsednik Bonjake demokratske stranke Sandaka, koalicionog partnera vlada Z. inia, V. Kotunice i M. Cvetkovia (nakon januarskih izbora 2007. izabran je za potpredsednika Narodne skuptine), 13. februara 2007. javno zaloio za politiku rehabilitaciju Aif-efendije Hadiahmetovia, pronacistikog lidera iz novopazarskog kraja, koga

280

MILAN RADANOVI

2006. potpisao prvo pravosnano reenje o rehabilitaciji u Srbiji, istiui dobre strane Zakona o rehabilitaciji, karakteriui zakon kao zdrav temelj srpskog nacionalnog pomirenja bez koga nema efikasne izgradnje demokratske drave.69 Ozakonjenje jedne politike deklaracije, kakav je Zakon o rehabilitaciji, postulira se kao nuan uslov uspenije budunosti, koja je nemogua bez projektovanog nacionalnog pomirenja, koje podrazumeva prihvatanje i normalizovanje poraenih kvislinkih snaga iz prethodnog rata. Ipak, istorijski konflikti ne mogu biti razreeni nekakvim politikim konsenzusom graanskih partija. Oigledno je da u pozadini ovih napora egzistira (uspean) pokuaj nametanja ideologije jednog od poraenih srpskih kvislinkih pokreta, odn. ideologije ravnogorskog pokreta. Modifikovana ideologija ravnogorskog pokreta postepeno se inaugurie kao dravna ideologija, odnosno novi kriterijum politike normalnosti. Pre izglasavanja Zakona o rehabilitaciji, Narodna skuptina Republike Srbije je 21. decembra 2004. usvojila Zakon o izjednaavanju prava partizanskih i etnikih boraca iz Drugog svetskog rata. Komentariui predlog Zakona o izjednaavanju prava partizanskih i etnikih boraca, u intervjuu stranakom glasilu Srpskog pokreta obnove, partije predlagaa zakona, istoriar Kosta Nikoli, nauni saradnik beogradskog Instituta za savremenu istoriju i jedan od istaknutih protagonista sprege izmeu akademskog istorijskog revizionizma i dravne revizije prolosti, istie da je nuno osloboditi se stereotipa po kojima su partizani bili oslobodioci i heroji i dodaje: Ovaj predlog zakona je znaajan zbog toga to srpska drava, kakva god da je, mora, kako je istakao i Vuk Drakovi, da ispravi jednu veliku istorijsku nepravdu. Srpska drava mora formalno da zauzme stav, da se odredi prema tim bolnim dogaajima iz Drugog svetskog rata. Ako to ne uradi, ispae da jo uvek veruje u tu crno-belu sliku po kojoj su etnici bili izdajnici. (...) U tom kontekstu predlog ovog zakona predstavlja jasan istorijski diskontinuitet. Ako smo iskreno opredeljeni za tranziciju moramo stvoriti drutvo diskontinuiteta u odnosu na poetak jednog neprirodnog poretka koji je oznaavao nasilje nad istorijom, a nastao je odmah posle Drugog svetskog rata. (...) U mnogim sferama je nastavljeno po starom. Mislim da je krajnje vreme da se izvri radikalni raskid sa tim nasleem, jer u svetu vie nema nikakvog spora ta je bio komunizam: totalitarna ideologija po ciljevima i metodama veoma bliska nacizmu u Nemakoj i faizmu u Italiji. (...) Po mom kritisu 21. januara 1945. streljali partizani, zatraivi sudsku rehabilitaciju ove navodno veoma pozitivne linosti svog vremena. 69 Miroljub Mijukovi, Zloini pobednika, Politika, CIV, 33672, Beograd, 6.8.2007, str. 7.

281

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

kom sudu mi treba da izvrimo tranziciju u odnosu na drutvo koje je poelo da se stvara u Srbiji 1944. godine. Osnovni postulati sadanjeg srpskog drutva jo uvek su imanentni onome to je tada uspostavljeno: mi se, recimo, i dalje kolebamo u pogledu privatizacije.70 Usvajanje jednog oktroisanog dekreta, kao odraz liberalno-konzervativnog konsenzusa, istoriar Nikoli oznaava kao pokuaj ispravljanja jedne velike istorijske nepravde. Neizbean poraz srpskog kvislintva, u jednom ovakvom tumaenju, predstavljen je kao istorijska nepravda, dok je prema meunarodno valorizovanom ishodu Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije, po Nikoliu, nuno uspostaviti istorijski diskontinuitet. Pobeda revolucionarnog i oslobodilakog pokreta sa irokom podrkom u narodu, predstavljena je kao pobeda totalitarne ideologije i uspostavljanje neprirodnog poretka. Nikoli je kritian prema navodnom odsustvu radikalnog raskida sa prolou, potkrepljujui ovu tvrdnju tezom o navodno kolebljivoj primeni trine privrede, to predstavlja tipian primer sakralizacije kapitalistikog svojinskog poretka kao toboe najdublje osnove demokratije. Nuno je, prema jednom ovakvom tumaenju, raskrstiti sa svim ostacima socijalistikog naslea, kako na polju dravne ideologije, tako i na polju ekonomske politike, iako je oigledno da je takav proces ve zapoeo poetkom Miloevieve vladavine. Antitotalitarna kultura seanja jo uvek predstavlja najraireniji vid borbene liberalne moralnoistorijske teologije.71 Narodna Skuptina Republike Srbije usvojila je 17. aprila 2006. Zakon o rehabilitaciji. Prvim lanom utvreno je da se zakonom ureuje rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom liena, iz politikih ili ideolokih razloga, ivota, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalite na teritoriji Republike Srbije. Petim lanom zakona utvreno je da zahtev za rehabilitaciju moe podneti svako zainteresovano fiziko ili pravno lice, bez obzira da li je neposredno re o licu koje je lieno odreenih prava nakon navedenog datuma.72 Izglasavanje Zakona o rehabilitaciji predstavlja refleks epohe. Ovaj zakon predstavlja odjek Rezolucije (1481) o meunarodnoj osudi zloina totalitarnih komunisti70 Ilija Stamenovi, Kosta Nikoli, istoriar: Ni potomak Svetog Save ne bi ga majci dobio penziju, Srpska re, 358, Beograd, 10.11.2004, str. 1112. 71 Todor Kulji, Kultura seanja istorijat, Tokovi istorije. asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, 12/2004, Beograd, 2004, str. 143. 72 Zakon o rehabilitaciji, Slubeni glasnik Republike Srbije, LXII, 33/2006, Beograd, 17.4.2006, str. 910.

282

MILAN RADANOVI

kih poredaka (reima) koju je Parlamentarna skuptina Saveta Evrope usvojila 25. januara 2006. (to se nadovezuje na Rezoluciju (1096) o uklanjanju naslea bivih komunistikih totalitarnih sistema, koju je isto telo usvojilo 27. juna 1996). Srbijanski parlament nije, meutim, usvojio slinu rezoluciju na dravnom nivou, kao to je to uinio Hrvatski sabor 10. jula 2006. usvojivi Deklaraciju o osudi zloina poinjenih tijekom totalitarnoga komunistikog poretka u Hrvatskoj 1945-1990. godine.73 Kao to nije bilo znaajnijeg otpora i negodovanja povodom Rezolucije 1481, u nekadanjim socijalistikim zemljama, tako nije bilo ni relevantnog otpora Zakonu o rehabilitaciji, u Srbiji. Nije bilo veeg otpora rezoluciji [1481] jer su se bive dravne socijalistike elite preobratile u kapitalistiku konkurentsku mafiju, a leviarska inteligencija je poodavno skrenula u desno.74 U duhu Rezolucije 1481 Saveta Evrope, istoriar Sran Cvetkovi, u kontekstu primene Zakona o rehabilitaciji, sugerie: Namee se zakljuak da bi moda bilo celishodnije i pravednije prema mnogim rtvama koje nisu mogle i ne mogu da doekaju i ostvare pravdu, da drava u skladu sa preporukama Saveta Evrope kolektivno rehabilituje odreene kategorije rtava ideoloko-politikog progona. Konano, pored politike rehabilitacije, drava bi mogla na kraju da u skladu sa istim preporukama donese i deklaraciju o osudi komunistikog reima kao nedemokratskog i odgovornog za masovno krenje ljudskih prava posle 1945, koja bi moda imala vee dejstvo nego sve pojedinane rehabilitacije zajedno.75 Treba napomenuti da i pojedini podravaoci donoenja Zakona o rehabilitaciji iz akademskih krugova, poput profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimira Vodinelia, istiu oigledne nedostatke i manjkavosti zakona, iskazujui opravdanu kritiku na raun zakonodavca: Zakon omoguuje da se rehabilitacija sprovede i protiv volje rtve, jer svako moe da pokrene postupak svaije rehabilitacije. Ovo je zakon bez kriterijuma rehabilitacije. Umesto o kriterijumu za rehabilitovanje, on govori o rtvama koje su to bile iz politikih motiva, zbog politikih progona, nepravde, to nije na odmet rei u zakonu, ali nije dovoljno, jer je na zakonu da pretendentima na rehabilitaciju, i sudu, koji o toj pretenziji meritorno odluuje, opredeli po emu e se odluivati da li je neko osnovano zahtevao rehabilitaciju ili na nju nema pravo. To merilo, koje u zakonu nedostaje, sastoji se u ovome:
73 Hrvatski sabor: Deklaracija o osudi zloina poinjenih tijekom totalitarnoga komunistikog poretka u Hrvatskoj 19451990. godine, Narodne novine. Slubeni list Republike Hrvatske, 76/2006, Zagreb, 10.7.2006, str. 1786. 74 Todor Kulji, Poslesocijalistiki antikomunizam, Teme. asopis za drutvene nauke, XXXII, 2/2008, Ni, apriljun 2008, str. 415. 75 Sran Cvetkovi, I lo zakon bolji je ni od kakvog, Politika, CVI, 34460, Beograd, 14.10.2009, str. 14.

283

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

da li bi podnosilac zahteva, da je osuen po pravilima pravne drave i potovanjem ljudskih prava, bio osuen i kanjen, odnosno tako osuen i tako kanjen. Neobjanjivo je, recimo, zato zakon rehabilitaciju protee na kanjenost i osuenost ve od 6. aprila 1941, i za sve vreme rata, pa, prema tome, na sve kanjenosti i osuenosti koja ni ne potiu od drave. Vreme rata nije vreme drave. Drava rehabilituje rtve koje su bile njene rtve, a ne sve i svaije, pa ni rtve onih snaga koje su uestvovale u ratu a koje e tek kasnije formirati dravnu vlast.76 Tvorcima zakona je bilo vano da omogue rehabilitaciju lica koja su liena ivota, slobode, ili nekih drugih prava, upravo nakon 6. aprila 1941, jer im ovakav vremenski okvir omoguava kriminalizovanje Narodnooslobodilakog pokreta. Ovakav pristup najbolje se ogleda u rehabilitaciji dvojice kvislinkih andarma, ubijenih od strane partizana 7. jula 1941, u Beloj Crkvi pokraj Krupnja. Na taj nain omoguena je etika i politika diskvalifikacija partizanskog pokreta, odnosno KPJ, kao pokretake snage oslobodilake borbe i socijalne revolucije jugoslovenskih naroda. Da bi rtve komunistikog terora bile rehabilitovane, neophodno je prethodno odrei se komunistike prolosti, kao to su se Nemci odrekli svoje nacistike prolosti.77 Zakon o rehabilitaciji ne pravi razliku meu licima koja su liena ivota, slobode, ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. Predlagaima zakona bilo je nebitno da li zainteresovano fiziko ili pravno lice koje podnosi zahtev za rehabilitaciju, ne ini pokuaj zloupotrebe, podnoenjem zahteva za rehabilitaciju lica koje je nakon navedenog razdoblja lieno ivota ili slobode od strane partizanskog pokreta ili posleratnih socijalistikih vlasti zbog uestvovanja u zloinu nad pripadnicima ili simpatizerima oslobodilakog pokreta, ili zbog drugih oblika sluenja okupatoru. Ovako sroen zakon omoguio je brojne zloupotrebe koje se ogledaju u podnoenju zahteva za rehabilitacijom lica koja su tokom Drugog svetskog rata uestvovala u kolaboraciji sa faistikim okupatorom, a koja su likvidirana od strane partizana ili su liena slobode i sudski procesuirana od strane socijalistikih vlasti ili su
76 Vladimir V. Vodineli, Zakon o rehabilitaciji tuna pria sa moda srenim krajem, Hereticus. asopis za preispitivanje prolosti, VI, 2/2008, Beograd, 2008, str. 4546. Decidiraniji kritiari Zakona o rehabilitaciji iz redova akademske desnice, poput profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jovice Trkulje, istiu da zakon nije bio praen donoenjem restitucionih zakona i propisa, poput zakona o denacionalizaciji. U pravno-tehnikom smislu Zakon o rehabilitaciji je jedan od najloijih zakona koji je donela Narodna skuptina Srbije. Ove slabosti zakona oteale su, ali nisu onemoguile njegovu primenu. Zahvaljujui veini nadlenih okrunih sudova, na elu sa Vrhovnim sudom Srbije, zakon se relativno uspeno primenjuje. Jovica Trkulja, Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne prolosti u Srbiji, Hereticus. asopis za preispitivanje prolosti, VI, 2/2008, Beograd, 2008, str. 11. 77 Aleksandar A. Miljkovi, Osuda komunistikog reima uslov rehabilitacije rtava komunistikog terora, Hereticus. asopis za preispitivanje prolosti, II, 2/2004, Beograd, 2004, str. 43.

284

MILAN RADANOVI

figurirali kao negativne istorijske linosti. Predlagai zakona nisu ponudili merila pomou kojih bi sud mogao utvrditi da li je neko lice lieno slobode i osueno iz ideolokih ili politikih razloga, ili zbog nekog krivinog dela, koje podrazumeva i komandnu odgovornost zbog zloina podreenih formacija. Javnost je upoznata sa zahtevima za rehabilitaciju najistaknutijih protagonista srpskog kvislintva: Milana Nedia, Dimitrija Ljotia i Dragoljuba Mihailovia. Ovaj zakon kri jedno od osnovnih naela krivino-pravne rehabilitacije, koje podrazumeva da rehabilitacija zavisi od teine izvrenog krivinog dela. Oigledno, zakon je smiljen radi toga da se izvri rehabilitacija onih koji su osueni za teka krivina dela, ukljuujui i zloin protiv ovenosti.78 Sem toga, Zakon o rehabilitaciji predstavlja neposredno krenje obavezujuih normi meunarodnog krivinog prava o kanjavanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti (zbog ega je 1946. sudski procesuiran voa ravnogorskog pokreta Draa Mihailovi), kao i krenje samog Krivinog zakonika Srbije. Krivino-pravna rehabilitacija ve je regulisana Krivinim zakonikom Republike Srbije. Zakonska definicija rehabilitacije iz lana 97. Krivinog zakonika glasi: Rehabilitacijom se brie osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osueni se smatra neosuivanim. Zbog ega je onda bilo potrebno donositi ovaj zakon, kad je rehabilitacija mogua po krivinom zakoniku? Zbog toga se po Krivinom zakoniku omoguava rehabilitacija samo licima osuenim na kaznu zatvora do pet godina. Dakle, lica koja su osuivana za neposredno izvrenje zloina protiv ovenosti ili zbog komandne odgovornosti za zloine koje je poinila vojska kojom su komandovali (kakav je sluaj sa Dragoljubom Mihailoviem), ne podleu rehabilitaciji na osnovu Krivinog zakonika. Isto tako, krivino-pravna rehabilitacija mogua je i na osnovu Zakonika o krivinom postupku, odnosno primenom instituta ponavljanja krivinog postupka. Krivini postupak, na osnovu ovog zakonika, mogue je ponoviti, ukoliko je presuda zasnovana na lanom iskazu svedoka, ako je do presude dolo usled krivinog dela sudije, ako se pronau nove injenice i novi dokazi koje mogu dovesti do oslobaanja lica koje je bilo osueno. Autori Zakona o rehabilitaciji bili su svesni da se pripadnici etnikog pokreta ne mogu rehabilitovati ni primenom instituta ponavljanja postupka jer nije bilo nikakvih lanih isprava i izjava, nije bilo krivinih dela sudija, nema nikakvih novih dokaza i injenica koji bi te procese doveli u pi78 Aleksandar Sekulovi, Pravni aspekti eventualne rehabilitacije Drae Mihailovia, Istina. List Drutva za istinu o Narodnooslobodilakoj borbi, III, 8, Beograd, avgust 2009, str. 2122.

285

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

tanje. Jednom reju, injenino i pravno stanje je i danas isto onakvo kakvo je bilo u vreme suenja Drai Mihailoviu i drugim pripadnicima etnikog pokreta.79 Vrlo izvesno ponavljanje krivinog postupka nad Dragoljubom Mihailoviem, usledie tek nakon vrlo izvesne rehabilitacije generala Mihailovia. Tvorcima Zakona o rehabilitaciji bila je prevashodno na umu politika rehabilitacija pripadnika srpskog kvislinkog i rojalistikog korpusa iz perioda Drugog svetskog rata, iako su oigledna nastojanja revizionistikih subjekata da istaknu vanost formalne krivino-pravne rehabilitacije, odnosno pravosnane forme. Zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovia podnet je neposredno nakon usvajanja Zakona o rehabilitaciji, tokom 2006, od strane Asocijacije za negovanje ravnogorskog pokreta (26. septembra 2009. zahtev za Mihailovievu rehabilitaciju podnosi Srpska liberalna stranka). Postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovia pokrenut je pred Okrunim sudom u Beogradu, januara 2007, nakon ega je usledila pauza do drugog roita odranog 16. septembra 2010. na Vrhovnom sudu Republike Srbije. Postupak je jo u toku. Predlog za rehabilitaciju Milana Nedia uputili su 3. jula 2008. Okrunom sudu u Beogradu Srpska liberalna stranka, Udruenje knjievnika Srbije, Udruenje Dveri srpske, Udruenje Srba iz Hrvatske i Udruenje politikih zatvorenika i rtava komunistikog terora.80 Usvajanje zakona o rehabilitaciji i njegovu primenu podrali su pojedini predstavnici akademskog revizionizma. Istoriar Sran Cvetkovi tvrdi da Zakon o rehabilitaciji predstavlja jedinu meru tranzicione pravde u Srbiji, koja se kako-tako primenjuje, sagledavajui ovaj zakon kao svojevrsni demokratski sertifikat, i dodaje: Cela pria oko rehabilitacije u javnosti se zapravo svodi uglavnom na kontroverzu o rehabilitovanju najetabliranijih antikomunistikih i kolaboracionistikih lidera. To su Slobodan Jovanovi i Dragia Cvetkovi, koji su rehabilitovani, zatim Draa Mihailovi, ija se rehabilitacija oekuje i Milan Nedi, do ije rehabilitacije najve79 Isto, str. 21. 80 Prvi predlog rehabilitacije Milana Nedia podnet je jo 1992. od strane nekolicine nekadanjih poslanika Srpskog pokreta obnove. U toj deklaraciji se kae da je eneral Milan Nedi zasluan za spas milion ljudskih ivota (uglavnom Srba), da Nedi nikada nije bio, niti moe biti izdajnik narodni, kakvim ga proglasie komunisti, i trai se da Nedi bude proglaen za jednog od najveih srpskih sinova, jer mu u velianstvenoj zagrobnoj vojsci Srbije pripada jedna od elnih pozicija; vid. Momir Turudi, Ko kai, a ko skida sliku Milana Nedia, Vreme, 958, Beograd, 14.5.2009, str. 1112. Izvesni aspekti javne rehabilitacije i normalizovanja linosti Milana Nedia ogledaju se u njegovom uvrtavanju u publikaciju Sto najznamenitijih Srba (Beograd, 1993), od strane samoinicijativnog ureivakog odbora publikacije (lanovi odbora mahom su bili lanovi SANU), na elu sa akademikom Dejanom Medakoviem.

286

MILAN RADANOVI

rovatnije nee ni doi. Tu treba dodati i rehabilitaciju dvojice andara koje je 7. jula 1941, na vaaru u Beloj Crkvi, likvidirao ikica Jovanovi panac, koja ne bi bila toliko sporna da taj dogaaj sluajno kasnije nije proglaen danom ustanka u Srbiji.81 S obzirom da je lan Dravne komisije za ispitivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Drae Mihailovia, Bojan Dimitrijevi, istoriar i pomonik ministra za odbranu, 19. septembra 2010. na TV B92 javno iskazao oekivanje da e uskoro doi do rehabilitacije generala Mihailovia, pri tome iskazavi nadanje da e u dogledno vreme biti rehabilitovan i Milan Nedi, moemo li uskoro oekivati formiranje Dravne komisije za ispitivanje okolnosti defenestracije enerala Milana Nedia? Sudsku rehabilitaciju Bogdana Lonara i Milenka Brakovia, dvojice andarma u kvislinkoj slubi, ubijenih 7. jula 1941. u Beloj Crkvi pokraj Krupnja, rehabilitovanih pred Okrunim sudom u apcu, pokuaemo predstaviti kao primenjenu paradigmu Zakona o rehabilitaciji. Datum ovog oruanog sukoba, posleratne socijalistike vlasti proglasile su za Dan ustanka naroda Srbije. Ovaj praznik ukinut je odlukom Narodne skuptine Republike Srbije, 9. jula 2001. Sudskom rehabilitacijom dvojice kvislinkih andarma, njihova smrt postala je predmet politike manipulacije. U reenju Okrunog suda u apcu o rehabilitaciji dvojice andarma, od 11. decembra 2008, istie se da je utvreno kako su andarmi lieni ivota bez odluke suda iz ideoloko politikih razloga, kao rtve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, ime je povreeno njihovo pravo na ivot. Ovu sudsku rehabilitaciju treba posmatrati kao politiku rehabilitaciju dvojice pripadnika kvislinkog represivnog aparata, ili u krajnjoj instanci kao politiku rehabilitaciju kvislinkog aparata. Na taj nain normalizovan je in sluenja okupatoru, dok je pokret kome su pripadali izvrioci njihovog ubistva, okarakterisan kao snaga koja je jo u leto 1941. vrila progone i nasilja i na taj nain povreivala pravo na ivot onih koje je srpska revizionistika istoriografija okarakterisala kao predstavnike organa dravne vlasti. Pokret, u ovom sluaju partizanski, koji vri progone i nasilja inspirisane ideolokim i politikim razlozima, jula 1941. nije, prema logici revizionistikih istoriara i njihovih politikih mentora, oslobodilaki pokret, ve vinovnik graanskog rata i prevratnika snaga koja je za cilj imala osvajanje vlasti. Sudija G. Lazarev, predsedavajui vea koje je rehabilitovalo dvojicu kvislinkih andarma, obrazlaui u medijima odluku o rehabilitaciji, istie: Naalost, 7. jula 1941. Srbin je ubio Srbina, to je oznailo poetak graanskog rata u Srbiji. Bio je
81 Sran Cvetkovi, I lo zakon bolji je ni od kakvog, Politika, CVI, 34460, Beograd, 14.10.2009, str. 14.

287

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

to ustanak protiv drave, sa jasnim ciljem promene celokupnog sistema. Narednika i kaplara likvidirali su, iz ideoloko-politikih razloga, pripadnici partizanskog pokreta.82 Sudiji G. Lazarevu je jula 2007. u seditu Ministarstva za dijasporu, predsednica uticajne iseljenike organizacije Kongres srpskog ujedinjenja, Jasmina Bulone, uruila zahvalnicu za nesebian rad i zalaganje da se obelodani istina o naoj prolosti, izvri rehabilitacija nepravedno optuenih i povrati nezakonito oduzeta imovina.83 Rehabilitaciju dvojice andarma javno su odobrili saradnici Instituta za savremenu istoriju, Kosta Nikoli (vetak u sudskom predmetu rehabilitacije andarma Lonara i Brakovia) i Sran Cvetkovi. K. Nikoli istie: Treba se suoiti sa bolnom prolou. To nije bio nikakav dan ustanka, ve ubistvo iz ideolokih i politikih razloga. Mislim da to ubistvo nije bilo detaljno planirano, ve obian incident, koji je naknadno dobio toliki znaaj. A, poinjeno je u skladu sa strategijom Komunistike partije Jugoslavije revolucija na prvom mestu! Nije pucano u okupatore, ve u predstavnike stare vlasti. To je poruka koja se slala narodu. S. Cvetkovi podrava odluku suda stavom: Ovo je novi pogled na istorijske dogaaje koji nije ideoloki obojen. Rasvetljene su sloene okolnosti, a ubistvo dvojice andarma demistifikovano, da se vie ne predstavlja kao herojski in. Nikoli dodatno istie da rehabilitacija dvojice andarma nije nikakvo prevrednovanje istorije: Nema govora o revizionizmu. Dogaaji se sada, naprosto, objanjavaju onako kako su se stvarno dogodili.84 Iako su svedoenja preivelih svedoka istorijskog dogaaja 7. jula 1941. jasna u pogledu vinovnika oruanog sukoba u Beloj Crkvi, kada je re o izazivaima ovog sukoba (svedoci se slau da su andarmi prvi zapucali na ikicu Jovanovia i njegovog saborca Dragiu Petrovia, nakon to su se partizani vratili u selo elei da spree andarme da privedu uesnike minulog skupa),85 reinterpretatori ovog istorijskog dogaaja prenebregavaju istorijski kontekst (okupacija zemlje, uloga predratne andarmerije u novonastalim okolnostima) i neposredan dogaaj (prvenstvo dvojice andarma u izazivanju oruanog sukoba).

82 A. Deli, Sud u apcu rehabilitovao andarma kojeg je 7. jula 1941. ubio ikica Jovanovi: panac pucao u nedunog oveka, Veernje novosti, LVI, Beograd, 8.1.2009, str. 16. 83 Miroljub Mijukovi, Zloini pobednika, Politika, CIV, 33672, Beograd, 6.8.2007, str. 7. 84 I. Mievi, ikica Jovanovi panac zapoeo je graanski, a ne rat protiv okupatora. I heroj i terorista, Veernje novosti, LVI, Beograd, 10.1.2009, str. 11. 85 Lj. Manojlovi, Prvi ustaniki pucnji, Glas jedinstvenog Narodno-oslobodilakog fronta Srbije, IV, 40, Beograd, 4.7.1945, str. 3-4.

288

MILAN RADANOVI

Izbor Koste Nikolia, doktora istorijskih nauka, za vetaka u procesu rehabilitacije dvojice kvislinkih andarma, prema oceni prof. ora Stankovia, efa Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, predstavlja presedan: Da li je sluajnost to to ovaj savremeni politiki sud i vetak ne znaju u kom sluaju se pozivaju istoriari naunici, kao eksperti? Prvo, pozivaju se kada se radi o tubi za plagijat. Drugo, kada je u pitanju procena istorijskog izvora da li je falsifikat ili verodostojno svedoanstvo, te da li je to svedoanstvo original ili kopija. Sud nije raspravljao ni o jednom ni o drugom. Budui da se radi o jednom konkretnom istorijskom dogaaju, sud je verovatno pozvao vetaka po pitanju interpretacije tog dogaaja. Pitanje interpretacije istorijskih dogaaja je u domenu istorijske nauke. Ovako kako je postupio Okruni sud u apcu sa svojim vetakom, nesporno je pokuaj tiranije nad istorijskom sveu nametanjem sasvim odreenih politikih poruka, kao i krenja srpskog pozitivnog zakonodavstva zloupotrebom vetaka.86 U autorskom tekstu u jednom beogradskom nedeljniku, K. Nikoli obrazlae odluku abakog Okrunog suda o rehabilitaciji dvojice kvislinkih andarma: Komunisti nisu pucali u sluge okupatora, ve u dravu kao instituciju. (...) Slavljenje ubistva Lonara i Brakovia, ostavilo je dugotrajne negativne posledice i spreilo proces nacionalnog pomirenja i prevladavanja jo uvek sveih ideolokih podela. Njihova rehabilitacija predstavlja znaajan doprinos suoavanju srpskog drutva s njegovim totalitarnim nasleem koje je i dalje snana brana punoj modernizaciji i demokratizaciji Srbije.87 Negativnu ocenu ina rehabilitacije dvojice kvislinkih andarma izneo je jedino, kada je re o strunoj javnosti, prof. ore Stankovi: Za nas, kao i sud i vetaka, ne bi trebalo da bude sporno da je 7. jula 1941. godine Srbija ve tri meseca bila zemlja koju je okupirala nacistika Nemaka. Ni da je odmah po kapitulaciji uspostavljen i nemaki nacistiki upravni aparat. Isto tako, ne bi trebalo da bude sporno da se celokupan upravni aparat Kraljevine stavio na raspolaganje okupatoru. Oba pomenuta andarma su dobrovoljno ostala u slubi tog upravnog aparata. I tog dana su uredovali po zadatku, takoe, dobrovoljno, a ne pod prisilom. Znali su za nemaku nacistiku naredbu o zabrani okupljanja na javnim mestima i zadatak im je bio da na to upozore okupljeni narod u Beloj Crkvi te da ga, ako bude potrebe, i silom onemogue. Narod, okupljen delom zbog verskog praznika, a delom zbog propagande umaca komunista, posle govora ve se razilazio kad su stigli andar86 ore Stankovi, Politika represija i rehabilitacija, Tokovi istorije. asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, 12/2009, Beograd, 2009, str. 219220. 87 Kosta Nikoli, ta se zaista dogodilo 7. jula 1941. u Beloj Crkvi. Uloga seoskog vaara u srpskoj istoriji, NIN, 3028, Beograd, 8.1.2009, str. 34.

289

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

mi na biciklima. Neko je javio umcima komunistima, koji su zamakli u umu. Vratila su se dvojica partizana. Ono to je sud propustio u svojim istranim radnjama, a i brojni mediji u ustroj polemici, pitanje je ko je prvi zapretio da e orujem oduzeti ivot suprotstavljenoj strani. Sva istorijska svedoanstva govore da su to bili andarmi! ta je preostalo umcima komunistima? Da reaguju isto orujem, brzo i efikasno. Tako je i uinjeno. Oba andarma su ubijena. Zato su umci komunisti onda kvalifikovani kao zloinci, teroristi i zaetnici graanskog rata? Drugo je pitanje zato je novi, revolucionarni subjekat vlasti posle rata taj dogaaj proglasio za Dan ustanka u Srbiji.88 Sud i vetak (K. Nikoli) tvrdnjom da su dvojica andarma lieni ivota kao rtve progona i nasilja od strane pripadnika partizanskog pokreta zastupaju neprihvatljivu tezu da su sve rtve u ratu jednake, jer ih izjednaava injenica smrti. Dvojica pripadnika kvislinkog aparata koji je bio nosilac progona i nasilja nikako ne mogu biti proglaavani za rtve progona i nasilja. Osvrui se na ukupan uinak i mogue posledice revnosnog rada srpskog politikog sudstva u kontekstu spornih odluka o rehabilitaciji kontroverznih linosti srpske istorije iz perioda Drugog svetskog rata, . Stankovi zakljuuje: Svojim odlukama, sasvim oigledno sudstvo promovie odreenu politiku klimu, alje javnosti sasvim odreene politike poruke, koje putem medija utiu na irenje revanizma i stvaranje haosa u kolektivnoj istorijskoj svesti.89 Pokuaj nenaklonjenih prosuditelja iz redova dravnih institucija da okarakteriu in otpora pripadnicima kvislinkog represivnog aparata, odnosno zaetak oslobodilake borbe, kao zaetak graanskog rata i ustanak protiv drave, odnosno napad na dravu kao instituciju, iako kvislinka tvorevina u Srbiji nije imala prerogative drave, nameu poeljnu predstavu o srpskom kvislintvu kao izrazu srpske dravotvorne i nacionalne ideje. Ovakve navodno apodiktike ocene u medijima poprimaju odlike skaradne mitologeme, imenovanjem protagonista oslobodilakog pokreta za teroriste i ubice nedunih ljudi.90 Ulica, kola i kasarna koje su nosile ime ikice Jovanovia panca (1914-1942), jugoslovenskog dobrovoljca panske republikanske armije, jednog od pokretaa
88 ore Stankovi, Zemlja nesrenih mrtvaca, Politika, CVI, 34228, Beograd, 21.2.2009, str. 14. 89 ore Stankovi, Istorijska nauka jedina merodavna za rehabilitacije, Politika, CVI, 34477, Beograd, 31.10.2009, str. 13. 90 Kao groteskan primer jedne ovakve mitologeme, navodimo tekst iz jednog beogradskog dnevnog lista, u kome se na nedopustiv i neozbiljan nain govori o uzroku oruanog sukoba 7. jula 1941. u Beloj Crkvi; vid. Vlada Arsi, Graanski rat poeo zbog konobarice, Press, 1620, Beograd, 4.7.2010, str. 7.

290

MILAN RADANOVI

antifaistikog ustanka u Srbiji i neposrednog uesnika oruanog sukoba u Beloj Crkvi 7. jula 1941, dobile su nova imena tokom 1990-ih, u Valjevu, Jovanovievom rodnom gradu. Spomenik ikici Jovanoviu pancu u okviru memorijalnog centra u Radanovcima, kraj Kosjeria, na mestu Jovanovieve pogibije, skrnavljen je u vie navrata u protekle dve decenije. U dva navrata nepoznata lica su brisala uklesane istorijske datume na obelisku. ikici su stavljali omu oko vrata s ciljem da ga obore.91 Nekadanji zahtevi za legitimnim revalorizovanjem prolosti i interpretacijskim pluralizmom, pretvorili su se u institucionalno bagatelisanje antifaistike prolosti naroda Srbije. OSNIVANJE DVEJU REVIZIONISTIKIH KOMISIJA POD OKRILJEM VLADE REPUBLIKE SRBIJE, 2009. Iako Zakon o rehabilitaciji, poput Zakona o izjednaavanju prava partizanskih i etnikih boraca, predstavlja politiko naslee dveju vlada Vojislava Kotunice, primena ovih zakona i potonji napori ka definisanju dravne istorijske politike aktuelne vlade, u kojoj veinu ima Demokratska stranka, predstavljaju jasan revizionistiki kontinuitet.92 O ovome najbolje svedoe aktivnosti aktuelnog Ministarstva pravde, iji dravni sekretar koordinie rad dveju novoosnovanih dravnih komisija. Zvanino normalizovanje kvislintva naslee je prve vlade Demokratske stranke, na ijem se elu nalazio Zoran ini, i prve vlade Demokratske stranke Srbije, na ijem elu se nalazio Vojislav Kotunica. Naveemo nekoliko drastinih primera. Naime, u vreme vladavine Demokratske stranke gradskim optinama u Beogradu, poetkom decenije, izmenjeno je nekoliko stotina naziva ulica koje su komemorisale NOB i revolucionarni radniki pokret.93 Na ovaj nain lokalne vlasti u
91 Milorad Bonjak, Pucnji jo ubijaju, Veernje novosti, LVI, Beograd, 13.1.2009, str. 12. 92 Angaman istaknutih predstavnika akademskog istorijskog revizionizma, K. Nikolia, B. Dimitrijevia S. Cvetkovia i Momila Pavlovia, na pisanju etvorotomne istorije Demokratske stranke (Istorija Demokratske stranke, 19192009, Beograd, 2009), znakovit je primer odnosa ove graanske politike partije prema neformalnoj revizionistikoj koli u okviru savremene srpske istoriografije. Sem toga, ve smo napomenuli da je B. Dimitrijevi funkcioner i savetnik predsednika Demokratske stranke, dok je S. Cvetkovi saradnik Istraivako-dokumentacionog centra Demokratske stranke. 93 Do kojih razmera je metastazirala priljenost antikomunistikih egzorcista kada je u pitanju proterivanje komunistikih uljeza iz nacionalnog pamenja, svedoi preimenovanje dve ulice u glavnom gradu. Ulica Milana Ilia ie, solunskog borca i narodnog heroja, poginulog 1942. u borbi s Nemcima, preimenovana je u Ulicu Vile Ravijojle. Ulica Franje Ogulinca, panskog borca i narodnog heroja, poginulog 1942. u borbi s ustaama, preimenovana je u Ulicu zvezdarskih jelki.

291

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Srbiji uestvovale su ne samo u promovisanju, ve i u anticipaciji dravne istorijske politike. Na oficijelnoj razini, neki primeri su jo drastiniji: u tzv. Istorijskoj sali u zgradi Vlade Republike Srbije, na zidu na kome su izloeni portreti dosadanjih predsednika vlada, 2006. izloeni su portreti Milana Aimovia i Milana Nedia, nespornih saradnika okupatora i ratnih zloinaca, koji su uklonjeni maja 2009.94 Vrilac dunosti gradonaelnika Beograda i visoki funkcioner Demokratske stranke, Zoran Alimpi, pravdao je 2007. injenicu da se u sveanoj sali Skuptine grada Beograda nalazi slika ratnog zloinca, efa kvislinke politike policije i okupacionog upravnika grada Beograda, Dragog Jovanovia, sledeim reima: Ukoliko bi ta slika bila skinuta, tu bi bila jedna vremenska rupa izmeu prethodnog i onog sledeeg. ao mi je to se ne slaem sa ovim predlogom lino. Mislim da tamo postoji jo ljudi sa kojima se moemo ideoloki i politiki ne slagati, koji su moda bili u svoje vreme nekakvi kriminalci i zloinci, ali to je jednostavno jedna istorijska injenica i to je jedan spisak slika... To nije nikakvo odlikovanje, nikakva nagrada niti bilo kakva ideoloka stvar. To je jedan spisak.95 Vlada Republike Srbije formirala je tokom 2009. dve komisije za preispitivanje istorijskih dogaaja koji su se odigrali na tlu Srbije krajem i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Ovo je prvi put da dravne institucije usmeravaju i motiviu istraivanja ove vrste. Angaovanje odreenog broja naunih delatnika i javnih linosti sa neskrivenim antikomunistikim stavovima, saoptenja sekretara Ministarstva pravde, kao koordinatora rada dveju komisija, i izjave pojedinih lanova komisija, jasno sugeriu o nameri osnivaa. Najpre je 27. aprila 2009. formirana Dravna komisija za utvrivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Drae Mihailovia, potom je 9. jula 2009. formirana, odnosno 12. novembra 2009. konstituisana, Dravna komisija za pronalaenje i obeleavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle osloboenja 1944. (skraeno: Dravna komisija za tajne grobnice pobijenih od septembra 1944. ). Osnivanje komisije za utvrivanje okolnosti pogubljenja Dragoljuba Mihailovia, uporedo sa pokretanjem sudskog postupka za rehabilitaciju ovog ratnog zloinca, predstavlja zavrni in dravne rehabilitacije najznaajnijeg protagoniste srpskog kvislintva, odgovornog za brojne zloine ravnogorskih etnikih formacija.

94 Momir Turudi, Ko kai, a ko skida sliku Milana Nedia, Vreme, 958, Beograd, 14.5.2009, str. 1112. 95 http://www.politickiforum.org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_tribina&id=25 (stranica poseena 28. avgusta 2010)

292

MILAN RADANOVI

Napori ka politikoj rehabilitaciji generala Mihailovia, nakon politikih promena 2000, mogu se pratiti na vie ravni. Iako je monumentalizacija ovog ratnog zloinca zapoela jo tokom Miloevieve vladavine, o emu, izmeu ostalog, svedoi podizanje spomenika Mihailoviu u okviru memorijalnog kompleksa na Ravnoj Gori (1992), divinizacija ravnogorskog komandanta karakteristika je prve decenije ovog veka. Tokom ove decenije podignuto je nekoliko spomenika Mihailoviu: u Ivanjici (2003), u Lapovu (2006) i u Subjeli kod Kosjeria (2008). Drava je de facto rehabilitovala generala Mihailovia 15. maja 2005. ueem predstavnika organa vlasti na proslavi na Ravnoj Gori, organizovanoj pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Proslavi su prisustvovali Vuk Drakovi, ministar spoljnih poslova Dravne zajednice Srbije i Crne Gore i dvojica ministara u vladi Vojislava Kotunice: Dragan Kojadinovi, ministar kulture i Vojislav Vukevi, ministar za dijasporu. Karakteristino je da je 17. jula 2009. zajednika delegacija Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Bezbednosno-informativne agencije poloila venac na spomenik Dragoljuba Mihailovia na Ravnoj Gori.96 Radio-televizija Srbije, kao svojevrsni medijski organ vlasti, prikazala je sredinom 2002. osam epizoda dokumentarnog tv serijala Ravnogorska itanka, nastalog prema publicistikom delu Ravnogorska istorijska itanka (Beograd, 2001), Ugljee Krstia (Krsti je, zapravo, preradio ranije publicistiko delo nekadanjeg ravnogorskog oficira Zvonimira Vukovia), koji ovaj tv serijal tumai kao prilog dekomunizaciji srpske prolosti; Krsti, kao scenarista serijala, didaktiki istie: Nemci su imali denacifikaciju, mi treba da imamo dekomunizaciju. Nije nezanimljivo pomenuti da je struni konsultant serijala bio istoriar Bojan Dimitrijevi.97 Smetajui pojavu ovog serijala u aktuelni politiki trenutak i obrazlaui povode za njegov nastanak, Ugljea Krsti istie: Poao sam od teze da se istina moe kriti, ali ne i sakriti. Dolo je vreme, drutvene okolnosti su takve, da saoptimo ono to znamo i ono to je puna istina o pokretu Drae Mihailovia. (...) Ravnogorska itanka je nastala zato da bismo sabrali i na neki nain popularno izloili ono to su pisali istraivai poput mladih istoriara Bojana Dimitrijevia, Koste Nikolia i drugih.98
96 Jovana Gligorijevi, Momir Turudi, Draenje Srbije, Vreme, 968, Beograd, 23.7. 2009, str. 11. 97 Neboja Grujii, Lice i nalije Ravnogorske itanke. etnici i poetnici, Vreme, 591, Beograd, 2.5.2002, str. 12. 98 Radio most Ugljea Krsti i prof. dr. Todor Kulji, Draa Mihailovi kvisling ili borac protiv okupatora?, Istorija 20. veka. asopis Instituta za savremenu istoriju, XX, 2/2002, Beograd, 2002, str. 188, 197.

293

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Nesporno je da ureivaka politika dravne televizije umnogome duguje interesima vladajuih partija. Afirmisanje jednog kvislinkog pokreta u programu dravne televizije, i glorifikacija najznaajnijeg protagoniste ovog pokreta, jasno pokazuje odnos vladajuih graanskih partija, napose Demokratske stranke, prema ravnogorskom etnikom pokretu i njegovoj ideologiji. Meutim, iako su pojedini jastrebovi demokratskih reformi, poput istaknutih dravnih funkcionera (Vladan Bati, Velimir Ili, Milan St. Proti) poetkom decenije zagovarali rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovia, dok je ministar kulture Branislav Lei bio promoter trivijalne pozorine predstave No enerala, inscenirane prema istoimenom romanu Vuka Drakovia, potonjeg ministra spoljnih poslova, najvei zahvati na oficijelnoj razini ka zvaninoj politikoj rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovia, zabeleeni su upravo u poslednje dve godine, osnivanjem pomenute komisije i zapoinjanjem sudskog postupka za njegovu rehabilitaciju. Izbor lanova Dravne komisije za utvrivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Drae Mihailovia jasan je indikator uloge drave u reviziji prolosti. Naime, u medijima se kao lanovi ove komisije pominju imena Slobodana Radovanovia (prvobitni predsednik komisije), nekadanjeg zamenika republikog javnog tuioca, Slobodana Homena (glasnogovornik komisije), dravnog sekretara u Ministarstvu pravde, i Bojana Dimitrijevia, vieg naunog savetnika Instituta za savremenu istoriju i ujedno pomonika ministra odbrane za vojne resurse i savetnika predsednika Republike za vojna pitanja. Kao lanovi komisije pominju se i istoriari Kosta Nikoli i Slobodan Markovi. Iako je komisija oformljena zbog utvrivanja okolnosti pogubljenja generala Mihailovia, lanovi komisije istiu kako primarni cilj rada komisije predstavlja potraga za Mihailovievim posmrtnim ostacima. Izjave lanova komisije odaju jasan utisak da je namera dravnih organa da omogui ekshumaciju zemnih ostataka generala Mihailovia. Izjave pojedinih lanova komisije, napose dravnog sekretara u Ministarstvu pravde, Slobodana Homena, tokom 2009. i 2010. trebalo je da stvore utisak u javnosti kako je komisija na korak od utvrivanja lokacije na kojoj su smeteni Mihailovievi posmrtni ostaci. Javnost je obavetena kako postoji jasna namera dravnih organa da zemni ostaci ovog ratnog zloinca budu traeni georadarom, skupim ureajem za podzemnu sondau, to bi predstavljalo presedan.99 Meutim, godinu dana nakon osnivanja, Dravna komisija za utvrivanje okolnosti pogubljenja generala Mihailovia nije ustanovila nijednu novu relevantnu injenicu vezanu za okolnosti pogubljenja generala, dok su se u medijima pojavile
99 Bojan Bilbija, Drau trae georadarom, Politika, CVI, 34707, Beograd, 24.6.2010, str. 7.

294

MILAN RADANOVI

spekulacije o rasulu komisije, usled meusobnih razmimoilaenja u stavovima i izjavama pojedinih lanova komisije.100 Jedini konkretni rezultat rada komisije predstavlja dodatna potvrda validnosti decenijama zvaninih i poluzvaninih informacija o hapenju Drae Mihailovia, saradnji Nikole Kalabia sa organima unutranjih poslova u lociranju Mihailovia 1946, autentinosti fotografija Dragoljuba Mihailovia nakon hapenja i datumu pogubljenja (17. jul 1946). Ministarstvo pravde duguje objanjenje ijom politikom voljom je odlueno formiranje jedne izline i neefikasne komisije ija delatnost se finansira sredstvima graana Republike Srbije. Tokom avgusta 2010. javnost je uveravana kako su saradnici komisije doli do poverljive i dragocene dokumentacije iz britanskih arhiva, koja bi trebalo da omogui nova saznanja o datumu i mestu pogubljenja, kao i o lokaciji na kojoj je Mihailovi sahranjen. Meutim, istraivanja tima saradnika komisije samo su dodatno potvrdila navode pojedinih oficira Uprave dravne bezbednosti o datumu i mestu pogubljenja. Iako je dravni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen, najavio skoranje lociranje grobnog mesta Dragoljuba Mihailovia (moda i pre 17. jula kada se navrava 64-godinjica pogubljenja), zahvaljujui dokumentaciji iz britanskih arhiva, primarni cilj komisije i dalje ostaje neostvaren.101 Jedan od lanova komisije, Miladin Gavrilovi, upravnik Zadubine kralja Petra I na Oplencu, povodom kazivanja dravnog sekretara S. Homena o otkriu navodno dragocene arhivske grae u Londonu, vezane za pogubljenje generala Mihailovia, nazvao je ove tvrdnje obinim zamajavanjem javnosti i obinim glupostima, dodavi kako je po njegovom miljenju do iznoenja podataka povodom nastavka istrage o potrazi za ostacima generala Mihailovia dolazilo u kriznim trenucima; jer drava je izlazila sa novim dokazima, koji ne dokazuju nita, i kad je bio veliki pad dinara, i uoi dolaska MMF-a, i sad kada se ponovo zaotrila kriza oko Kosova.102 S druge strane, zagovornici rehabilitacije generala Mihailovia skandalizovali su se nakon to je nekadanji zamenik ministra unutranjih poslova FNRJ, Jovo Kapii, odbio da, kako bi kazao Feliks erinski, bude onaj koji iznosi kiblu, kazavi da i da zna ne bi rekao gde je Mihailovi sahranjen. Meutim, niko od pokretaa prologodinje medijske hajke na Kapiia nije pokrenuo pitanje njegove odgovornosti za represiju nad pripadnicima prosovjetske komunistike opozicije, nakon 1948.
100 Jelena alija, Draina komisija u rasulu, Politika, CVI, 34679, Beograd, 27.5.2010, str. 7. 101 Bojan Bilbija, Tajni dosije o Drainoj smrti otkriven u Londonu, Politika, CVI, 34706, Beograd, 23.6.2010, str. 5. 102 Veljko Miladinovi, Kad je teko Draa, Press, 1697, Beograd, 19.10.2010, str. 8.

295

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

U proces rehabilitacije generala Mihailovia, s naglaskom na njegovoj viktimizaciji, ukljuila se i Srpska pravoslavna crkva. Godinji pomeni generalu Mihailoviu (kao i drugoj dvojici krupnih protagonista srpskog kvislintva: Milanu Nediu i Dimitriju Ljotiu), odravaju se u hramovima Srpske pravoslavne crkve jo od 1991. U beogradskoj Sabornoj crkvi, katedralnom gradskom hramu, pomeni Mihailoviu odravaju se od 1997. U ovim verskim pomenima uestvuju i crkveni velikodostojnici. U nekoliko hramova SPC general Mihailovi je ivopisan meu istaknutim linostima srpske istorije. Srpska pravoslavna crkva, po ugledu na Rimokatoliku crkvu u Hrvatskoj, koja u slinim nastojanjima ipak prednjai, dala je neprihvatljiv doprinos martirologizaciji kvislintva kanonizacijom dvojice svetenika Srpske pravoslavne crkve, pripadnika etnikog pokreta i nespornih ratnih zloinaca. Naime, Sabor Srpske pravoslavne crkve sanktifikovao je maja 2005. dvojicu pravoslavnih svetenika iz Mileevske eparhije, Slobodana iljka i Milorada Vukojiia (koji su prosijali na zemlji srpskoj), za koje postoje nepobitna saznanja da su tokom rata kao pripadnici etnikog pokreta poinili niz zloina u pljevaljskom kraju, zbog ega je iljak streljan od strane partizana 1943, a Vukojii lien ivota nakon suenja 1946.103 Inicijator sanktifikacije ove dvojice svetenomuenika, poinilaca svirepih ubistava tokom rata, episkop mileevski Filaret, 21. septembra 2010. osvetao je spomenik ratnom zloincu i etnikom komandantu, Vuku Kalajitoviu u selu titkovo pokraj Nove Varoi.104 Na kraju, kao odraz sakralizovanja generala Mihailovia, treba pomenuti da se u blizini Dobruna, u optini Viegrad, na mestu na kome je eneral Mihailovi poslednji put boravio na slobodi, podie spomen-crkva. Vlada Republike Srbije je 9. jula 2009. formirala Dravnu komisiju za tajne grobnice pobijenih od septembra 1944. Na elu komisije nalaze se dvojica istoriara: predsednik, Slobodan Markovi, docent na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, i sekretar, Sran Cvetkovi, istraiva u Institutu za savremenu istoriju, dok je koordinator Odbora za istraivanje Dravne komisije, Momilo Pavlovi, direktor Instituta za savremenu istoriju. Kao dva osnovna cilja komisije navedeni su: 1) da istrai, pronae i obelei sve tajne grobnice u kojima se nalaze ostaci streljanih posle septembra 1944, 2) da pre103 Veseljko Koprivica, Otre reakcije u Crnoj Gori na odluku SPC da neke svetenike proglasi svetenomuenicima. Pop Vukojii delat pa svetac, Danas, IX, 2893, Beograd, 29.8.2005, str. 3; Mirko orevi, Sveci i osvetnici, Republika, XVII, 366367, Beograd, 131.10.2005, str. 22. 104 Postavljanje spomenika ratnom zloincu Vuku Kalajitoviu pozdravio je emfatinim govorom na licu mesta istoriar Veselin ureti: Na otkrivanje spomenika gledam kao na opameivanje ovog nesrenog naroda. Ovde sam na mestu slobode, Kalajit je sastavni deo nae muenike istorije. http://www.novinar. de/2010/09/23/spomenik-heroju-ili-koljacu.html (stranica poseena 29. septembra 2010)

296

MILAN RADANOVI

uzme posao lociranja i obeleavanja svih grobnih mesta, kao i da utvrdi taan broj streljanih lica od septembra 1944. Kao jedna od planiranih aktivnosti komisije navodi se preporuka Ministarstvu pravde o obavljanju ekshumacije nekoliko najkarakteristinijih masovnih grobnica koje e posluiti kao studije sluaja, pri emu se dodaje da e na osnovu nalaza i uputstava Dravne komisije, lokalne samouprave moi da obrazuju optinske komisije za ekshumaciju i obeleavanje tajnih grobnica na njihovom podruju.105 Zanimljivo je primetiti da je inicijativu za formiranje ove komisije podneo Sran Srekovi, ministar za dijasporu i potpredsednik Srpskog pokreta obnove, manjinskog partnera u Vladi. Ministar Srekovi je inicijativu obznanio 1. jula 2009. na okruglom stolu Instituta za savremenu istoriju, iji pojedini saradnici prednjae u reviziji prolosti, i Veernjih novosti, konzervativnog provladinog dnevnog lista. Prema ministru Cvetkoviu, ovakva inicijativa je neophodna u cilju ostvarenja istorijske pravde, procesa nacionalnog pomirenja i utvrivanja istine. Ministar je istakao da je masovnim likvidacijama nakon osloboenja zapoela era nae istorije koja je zavrena krvavim raspadom zemlje, stotinama hiljada izbeglica, slomom nacionalne ekonomije.106 Ministar nije obrazloio ove neverovatne tvrdnje, niti se osvrnuo na doprinos pobornika ideologije ravnogorskog etnikog pokreta krvavom raspadu zemlje i produbljivanju ekonomskog kraha. Okrugli sto Veernjih novosti i Instituta za savremenu istoriju, odran u prostorijama Instituta, usledio je nakon vienedeljnog feljtona (Otkopavanje istine), u ovom dnevnom listu, pisanog izmeu ostalog i trudom pojedinih saradnika Instituta. Vlada je, dakle, samo operacionalizovala htenja reinterpretatora prolosti, iji osnovni pokreta predstavlja nastojanje za demonizovanjem jugoslovenskog komunistikog pokreta. Angaovani antikomunistiki intelektualci iz akademskog miljea, kao agensi otkopavanja istine iskazuju vlastiti drutveni uticaj injenicom da je drava voljna da prihvati njihov javni apel. Nosioci ove inicijative su pojedini predstavnici akademske desnice (neki od njih su bivi ili sadanji visoki funkcioneri pojedinih graanskih partija), kao uesnici navedenog okruglog stola: sociolog Slobodan Antoni, profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu; istoriar Rado Ljui, profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu; istoriar Momilo Pavlovi, direktor ISI; istoriar Bojan Dimitrijevi,
105 http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/lt/articles/o-nama/ (stranica poseena 18. septembra 2010) 106 P. Vasiljevi, A. Pali, Veernje Novosti i Institut za savremenu istoriju odrali okrugli sto o otkrivanju nedela vlasti posle Drugog svetskog rata. Vlada je spremna da formira komisiju, Veernje novosti, LVI, Beograd, 2.7.2009, str. 1011.

297

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

saradnik ISI; istoriar Predrag Markovi, saradnik ISI; istoriar edomir Anti, saradnik Balkanolokog instituta SANU; Vladimir Cvetkovi, dekan beogradskog Fakulteta za bezbednost; u okviru ovog skupa uee su uzeli i Slobodan Homen, dravni sekretar u Ministarstvu pravde i Gojko Lazarev, sudija Okrunog suda u apcu. Tako naprimer, Vladimir Cvetkovi ovu inicijativu naziva otkopavanjem istine, istiui da se po prvi put drava odluila na ovakav korak, to pokazuje da je na zdravom putu; ovom akcijom poinjemo da liimo na ureen sistem.107 Na osnovu injenice da je partizanska ratna retorzija i posleratna dravna represija odnela ivote i odreenog broja lica koja na pravednom suenju ne bi bila osuena na najstrou kaznu, antikomunisti pokuavaju izgraditi politiki kapital. Antikomunizam postaje samorazumljiv ako se pokae da su komunisti najvee ubice, pa se moe koristiti u pravdanju najrazliitijih namera i interesa.108 Otkopavanje istine u kontekstu rasvetljavanja komunistikih zloina ima za cilj da pobedu jugoslovenskog revolucionarnog pokreta tradicionalizuje u novu aktivnu traumu srpskog naroda, poput gubitka Kosova kao ve tradicionalizovane traume. Slina tendencija uoljiva je u delatnosti hrvatskih revizionista, na primeru Bleiburga i Krinog puta kao projektovane tradicionalizovane traume hrvatskog naroda.109 Angaovanje jednog broja istraivaa iz redova akademske istoriografije i nekih prominentnih ljubitelja nacionalne istorije, u radu dveju komisija, formiranih pod okriljem Vlade Republike Srbije, predstavlja favorizovanje jednog broja istraivaa sa izraeno nenaklonjenim stavovima prema Narodnooslobodilakom pokretu i KPJ, odnosno istorijskoj ulozi i nasleu jugoslovenskog revolucionarnog pokreta. Ova grupa privilegovanih istraivaa dobila je pravo uvida u decenijama nedostupne arhivske fondove bezbednosnih slubi, s mogunou ekskluzivistike interpretacije. Iako su izvesni lanovi Dravne komisije za utvrivanje okolnosti pogubljenja generala Mihailovia, iskazali nezadovoljstvo navodnom nedostupnou arhivske grae vojno-bezbednosnih slubi, u kontekstu potraivanja dokumentacije koja bi se odnosila na postupak primene kazne nad Mihailoviem, treba naglasiti da je vlast omoguila nizu desno ideologizovanih istraivaa ekskluzivno pravo korie107 P. Vasiljevi, A. Pali, Srbija je sazrela za istinu, Veernje novosti, LVI, Beograd, 3.7.2009, str. 11. 108 Todor Kulji, Kritika Crne knjige komunizma, Sociologija, XLII, 4/2000, Beograd, oktobardecembar 2000, str. 513. 109 Martina Grahek Ravani, Bleiburg i Krini put 1945. Historiografija, publicistika i memoarska literatura, Zagreb, 2009, str. 335372.

298

MILAN RADANOVI

nja decenijama nedostupne arhivske grae. Istraivanje ove dokumentacije omoguie rekonstrukciju sudbina mnogih lica likvidiranih krajem ili neposredno nakon rata. Ovo je dovoljan dokaz da vlasti ne vre opstrukciju potrage za grobnim mestom generala Mihailovia, jer omoguavaju potragu za zemnim ostacima mnogih drugih lica osumnjienih za stvarnu ili navodnu kolaboraciju, o emu svedoi rad Dravne komisije za tajne grobnice pobijenih posle septembra 1944. Ipak, ini se da je pronalaenje zemnih ostataka generala Mihailovia nezaobilazan aspekat u procesu rehabilitacije ovog ratnog zloinca. Pronalaenje Mihailovievih zemnih ostataka omoguilo bi trajno monumentalizovanje njegove linosti, kojoj je dat mueniki karakter, ime bi bila ostvarena znaajna pobeda nekrofilnog antikomunizma u Srbiji. Umesto da je Vlada omoguila donoenje zakonskog akta koji bi regulisao korienje arhivskih fondova bezbednosnih slubi, kao i druge nedostupne arhivske grae u okviru dravnih arhiva, Vlada je favorizovala jedan broj revizionistikih istoriara omoguivi im prvenstvo u naunoj interpretaciji, to je u velikoj meri nedopustivo, ne samo zbog izvesne diskriminacije drugih istraivaa, ve prvenstveno zbog dosadanjeg upadljivo tendencioznog pristupa reinterpretaciji prolosti istoriara angaovanih u radu dveju komisija. U slubenom neoliberalnom antikomunistikom poretku seanja nema mesta nastojanjima da se konano utvrdi broj rtava faistikog i kvislinkog terora na tlu Srbije, tokom Drugog svetskog rata. Tako ni do danas, na primer, nije istraen ukupan broj lica pobijenih na tlu Srbije od strane pripadnika ravnogorskog etnikog pokreta i drugih vojno-etnikih odreda, koji su se do leta 1944. nali pod komandom Ravne Gore (kao to nije istraen ukupan broj pripadnika i simpatizera partizanskog pokreta koje su etnici zarobili ili uhapsili i potom predali Nemcima; veina njih je stradala u nekom od nacistikih logora, irom okupirane Evrope). Poznati su nam samo brojevi pobijenih lica od strane etnika tek za pojedine optine u Srbiji. Novi okvir seanja izostavlja ne samo potragu za nestalim zemnim ostacima nekih istaknutih komunista stradalih u borbi s etnicima i drugim kvislinkim formacijama (poput nepoznatog grobnog mesta knjievnika ora Jovanovia, koga su likvidirali etnici 1943. i potom tajno sahranili) ili stradalih u partijskim istkama (poput nepoznatog grobnog mesta generala Arse Jovanovia, ubijenog pod nerazjanjenim okolnostima 1948), ve izostavlja i suoavanje sa injenicom postojanja tajnih grobnica iz perioda nedavnog ratnog sukoba na Kosovu.

299

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

ZAKLJUAK Nastojanja da se nakon demokratskih promena definie dravna istorijska politika, grozniavo upinjanje da se njene konture ispune proienim istorijskim sadrajem, odn. rezultatima revizionistike istoriografije, omoguila su postsocijalistikim vlastima da politiki instrumentalizuju injenicu postojanja izvesnih istorijskih kontroverzi. Institucionalizovanje selektivne politike seanja, koja je tokom 1990-ih bila delokrug partija koje su osvojile vlast nakon 2000. i nekolicine mlaih istoriara (ako zanemarimo uticajnu istorijsku publicistiku), daje nam za pravo da govorimo o dravnoj reviziji istorije. Zvanino i poluzvanino normalizovanje pokreta i istorijskih linosti iz kvislinkog korpusa, sadraj udbenika istorije, usvajanje Zakona o izjednaavanju prava partizanskih i ravnogorskih boraca i Zakona o rehabilitaciji, formiranje Dravne komisije za utvrivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba-Drae Mihailovia i Dravne komisije za tajne grobnice pobijenih od septembra 1944, svedoe u prilog ovoj tezi. Nije teko razluiti motive za osmiljavanje ovakve dravne politike u domenu organizovanog negovanja pamenja. Oni su dvojaki: tiu se ideolokog otklona vladajuih graanskih partija prema nasleu jugoslovenskog revolucionarnog pokreta predvoenog KPJ, i potrebe za sticanjem politikog kapitala pomou prevazilaenja i saniranja navodnih istorijskih nepravdi koje je komunistiki pokret poinio nad svojim oponentima. Postsocijalistika vlast dodatno uvruje legitimnost stigmatizacijom minulog socijalistikog reima (do kraja 1980-ih), izbegavajui otklon prema nekim idejnim karakteristikama prethodnog nacionalistikog reima (od kraja 1980-ih do 2000), imajui u vidu zakasneli proces prevladavanja prolosti u Srbiji. Negativan odnos prema nasleu jugoslovenskog revolucionarnog pokreta i socijalistike drave zasnovane nakon pobede jugoslovenske revolucije, kao oblik istorijskog pravdanja novog poretka, ne podrazumeva samo radikalno prekrajanje nedavne prolosti jugoslovenske zajednice, ve predstavlja deo ukupnog sindroma restauracije kapitalizma. Ova tendencija koincidira sa potiranjem steenih socijalnih prava najirih slojeva stanovnitva, kao znaajne tekovine prethodnog socijalistikog razdoblja.

300

MILAN RADANOVI

LITERATURA
Bleiburg i Krini put 1945. (2007) u: Zbornik radova sa znanstvenog skupa, Zagreb 12. travnja 2006, (ur.), Juraj Hrenjak, Zagreb: Savez antifaistikih boraca i antifaista Republike Hrvatske. Bilbija, Bojan (2010) Drau trae georadarom, Politika, god. CVI, br. 34707: 7. Bilbija, Bojan (2010) Tajni dosije o Drainoj smrti otkriven u Londonu, Politika, god. CVI, br. 34706: 7. Bogdanovi, Srboljub (2002) Dimitrije Ljoti: desna epopeja, NIN, br. 2709: 2628. Bonjak, Milorad (2009) Pucnji jo ubijaju, Veernje novosti, god. LVI: 12. Boovi, Branislav (2003) Specijalna policija i stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 19411944, u: Jevrejski istorijski muzej Zbornik, br. 8: 77173. Cetini, Ljiljana (2009) Memorijalni centar Josip Broz Tito posle 19912008. godine, u: Coli Mladenko (ur.), Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945, Zbornik radova, Beograd: Drutvo za istinu o NOB i Jugoslaviji. Cvetkovi, Sran (2006) Izmeu srpa i ekia. Represija u Srbiji 19441953, Beograd: Institut za savremenu istoriju. Cvetkovi, Sran (2009) I lo zakon bolji je ni od kakvog, Politika, god: CVI, br. 34460: 14. alija, Jelena (2010) Draina komisija u rasulu, Politika, god. CVI, br. 34679: 7. Deli, A. 8.1.2009. Sud u apcu rehabilitovao andarma kojeg je 7. jula 1941. ubio ikica Jovanovi. panac pucao u nedunog oveka, Veernje novosti, god. LVI: 16. Dimitrijevi, Bojan, Nikoli, Kosta (2000) eneral Mihailovi. Biografija, Beograd: Srpska re. Dimitrijevski, Marjan (2006) Historijske refleksije antifaistikog rata u Makedoniji u makedonskoj historiografiji 19912005, u: Kamberovi Husnija (ur.), 60 godina od zavretka Drugog svjetskog rata. Kako se sjeati 1945. godine, Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju. orevi, Mirko (2005) Sveci i osvetnici, Republika, god. XVII, br. 366367: 22. ureti, Veselin (1985) Saveznici i jugoslovenska ratna drama, III. Beograd: Narodna knjiga, Balkanoloki institut SANU. Glii, Venceslav (1986) Uika republika, Beograd: Nolit. Goldstein, Ivo, Hutinec, Goran (2007) Neki aspekti revizionizma u hrvatskoj historiografiji devedesetih godina XX stoljea motivi, metode i odjeci, u: Katz Vera (ur.), Revizija prolosti na prostorima bive Jugoslavije, Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju. Grahek Ravani, Martina (2009) Bleiburg i Krini put 1945., Historiografija, publicistika i memoarska literatura, Zagreb: Hrvatski institut za povijest. Hobsbaum, Erik (2002) Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka, 19141991. Beograd: Dereta. Hobsbaum, Erik (2003) O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet, Beograd: Otkrovenje. Jazbec, Salamon (2008) Magnissimum crimen. Pola stoljea revizionizma u Hrvata, Zagreb: Margelov institut.

301

ISTORIJSKA POLITIKA U SRBIJI NAKON 2000.

Jovanovi, S. arko (1993) Uporednost oslobodilakog i graanskog rata, Tokovi, asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, br. 12/1993: 181186. Jovanovi, S. arko (1998) Kolaboracija Drae Mihailovia sa kvislinzima u Srbiji 1941. Vojno-istorijski glasnik, god. XLII, br. 12/1998: 7485. Kamberovi, Husnija (2006) Najnoviji pogledi na Drugi svjetski rat u Bosni i Hercegovini, u: Kamberovi Husnija (ur.), 60 godina od zavretka Drugog svjetskog rata. Kako se sjeati 1945. godine, Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju. Kulji, Todor (2000) Prevladavanje prolosti idejna strana, Godinjak za drutvenu istoriju, god. VII, br. 23/2000: 251280. Kulji, Todor (2000b) Kritika Crne knjige komunizma, Sociologija, god. XLII, br. 4: 511541. ulji, Todor (2002) Istoriografski revizionizam u poslesocijalistikim reimima, u: Balkanski raomon. Istorijsko i literarno vienje raspada SFRJ, Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Kulji, Todor (2004) Kultura seanja istorijat. Tokovi istorije, asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, br. 12/2004: 123157. Kulji Todor (2008) Poslesocijalistiki antikomunizam, Teme, asopis za drutvene nauke, god. XXXII, br. 2/2008: 415423. Koprivica, Veseljko (2005) Otre reakcije u Crnoj Gori na odluku SPC da neke svetenike proglasi svetenomuenicima. Pop Vukojii delat pa svetac, Danas, god. IX, br. 2893: 3. Krsti, Milo (1981) Nepokorena mladost. Koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci, 19421944., Beograd: Vuk Karadi. Mievi, I. (2009) ikica Jovanovi panac zapoeo je graanski, a ne rat protiv okupatora. I heroj i terorista, Veernje novosti, god. LVI: 11.

Mijukovi, Miroljub (2007) Zloini pobednika, Politika, god. CIV, br. 33672: 7. Milosavljevi, Olivera (2006) Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 19411944., Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Miljkovi, A. Aleksandar (2004) Osuda komunistikog reima uslov rehabilitacije rtava komunistikog terora, Hereticus, asopis za preispitivanje prolosti, god. II, br. 2/2004: 3948. Nikoli, Kosta (2003) Prolost bez istorije, Polemike u jugoslovenskoj istoriografiji 19611991., Beograd: Institut za savremenu istoriju. Nikoli, Kosta, uti, Nikola, Pavlovi, Momilo, padijer, Zorica (2005) Istorija 3/4 za III razred gimnazije prirodno matematikog smera i IV razred gimnazije opteg i drutvenojezikog smera, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Nikoli, Kosta (2009) ta se zaista dogodilo 7. jula 1941. u Beloj Crkvi. Uloga seoskog vaara u srpskoj istoriji, NIN, br. 3028: 3335. Batakovi T. Duan (ur.) (2000) Nova istorija srpskog naroda, BeogradLausanne: Na dom LAge dHomme. Parivodi, Milan (2008) Istorijski znaaj Zakona o rehabilitaciji, Hereticus, asopis za preispitivanje prolosti, god. VI, br. 2/2008: 9192. Pejnovi, Nikola (2009) Saveznici i jugoslovenska ratna drama Veselina uretia, u: Coli Mladenko (ur.), Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945., Zbornik radova, Beograd: Drutvo za istinu o NOB i Jugoslaviji. Petranovi, Branko (1986) Fama o antifaizmu etnika, Politika, god. LXXXIII, br. 25959: 10. Petrovi, Dragoljub (2008) Kvislinke formacije u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, Knjaevac: Dom kulture Knjaevac.

302

MILAN RADANOVI

Radio most (2002) Ugljea Krsti i prof. dr. Todor Kulji. Draa Mihailovi kvisling ili borac protiv okupatora? Istorija 20. veka, asopis Instituta za savremenu istoriju, god. XX, br. 2/2002. Raki, Hranislav (1981) Masovna streljanja 14. decembra 1941. u Leskovcu, Leskovaki zbornik, br. 21: 6570. Sekulovi, Aleksandar (2009) Pravni aspekti eventualne rehabilitacije Drae Mihailovia, Istina, List Drutva za istinu o Narodnooslobodilakoj borbi, god. III, br. 8: 2122. Stankovi, ore (2009) Politika represija i rehabilitacija, Tokovi istorije, asopis Instituta za noviju istoriju Srbije, br. 12/2009: 215234. Stankovi, ore (2009) Zemlja nesrenih mrtvaca. Politika, god. CVI, br. 34228: 1415. Stankovi, ore (2009) Istorijska nauka jedina merodavna za rehabilitacije, Politika, god. CVI, br. 34477: 13. Marjanovi Jovan (ur.) (1976) Tajna i javna saradnja etnika i okupatora 19411944., Beograd: Arhivski pregled. Trkulja, Jovica (2008) Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne prolosti u Srbiji, Hereticus, asopis za preispitivanje prolosti, god. VI, br. 2/2008: 1120. Turudi, Momir (2009) Ko kai, a ko skida sliku Milana Nedia, Vreme, br. 958: 1112. Vasi, Miroljub (2009) Narodnooslobodilaki rat 19411945. u udbenicima istorije u Srbiji danas, u: Coli Mladenko (ur.), Istinom protiv revizije Narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji 19411945., Zbornik radova, Beograd: Drutvo za istinu o NOB i Jugoslaviji. Vasiljevi, P., Pali, A. (2009) Veernje Novosti i Institut za savremenu istoriju odrali okrugli sto o otkrivanju nedela vlasti posle Drugog svetskog rata, Vlada je spremna da formira komisiju, Veernje novosti, god. LVI: 1011.

Vasiljevi, P., Pali (2009) A. Srbija je sazrela za istinu, Veernje novosti, god. LVI: 1011. Vodineli, V. Vladimir (2008) Zakon o rehabilitaciji tuna pria sa moda srenim krajem, Hereticus, asopis za preispitivanje prolosti, god. VI, br. 2: 4248.

303

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

DUAN MALJKOVI

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO ZLATNOG DOBA FORMIRANJA GRAANSKOG DRUTVA U SRBIJI

APSTRAKT: Jedan od najveih aktuelnih politikih tabua u Srbiji danas predstavlja kritika Zorana inia, pre svega u periodu nakon dolaska na vlast. Za veinu politikih inilaca on predstavlja graanskog premijera koji je prvi, nakon Miloevia i kontra Kotunici, gradio liberalno-demokratski poredak u Srbiji. Manjina ga obeleava izdajnikom srpskih nacionalnih interesa. Kritika, koja ovde fatalno nedostaje, jeste upravo preispitivanje prve, dominantne teze, ali ne sa pozicija nacionalizma, ve sa liberalno-demokratskih pozicija. Kada se takva kritika izvede, pozicija Zorana inia ispostavlja se kao pozicija suverene diktature Karla mita, sa jednom od ideoloki najgorih zaostavtina: spojem Crkve i drave u obrazovnom sistemu posredstvom uvoenja veronauke. KLJUNE REI: ini, nacionalizam, mit, ideologija, drava, veronauka

304

DUAN MALJKOVI

UVOD Moe se slobodno rei da je jedna od najveih misterija politika transformacija Zorana inia, moda ne toliko u njegovim stvarnim menama, ve u prihvatanju ekstremnih transformacija biveg premijera pre svega na nivou (samo) reprezentacije (posredstvom medija, stranaka i nevladinog sektora) koje je vei deo javnosti, kako domae, tako i meunarodne, naprosto progutao, bez previe razmiljanja. Naime, ako je politika ovog lidera DS-a tokom devedesetih godina prolog veka bila izrazito nacionalistika, do te take da se slobodno moemo sloiti sa konstatacijom aktuelnog hakog optuenika eelja da su najvei politiki prijatelji inia bili Radovan Karadi i Ratko Mladi, postavlja se pitanje kako je on kafkijanski preobraen u graanskog premijera (koliko je on sam u tome uestvovao, a koliko su to uinili drugi i zato). Takoe, postavlja se pitanje zato je kritika Zorana inia iz liberalno-demokratske perspektive kasnila skoro sedam godina od njegove smrti, te zbog ega je dolo do konstrukcije tako snanog tabua u vezi sa bilo kakvim dovoenjem u pitanje svet(l)osti lika i dela biveg premijera. Za sada, treba primetiti da je navedena tabuizacija imala izrazito moralistiki karakter i da se rukovodila besmislenom izrekom o mrtvima sve najlepe te da je svaki pokuaj revalorizacije njegovog delovanja bio doekan na no kao ponovno ubijanje.1 Ovaj otpor, naravno, signalizira da postoji neto to zaista dovodi u pitanje njegovo reformsko delovanje, jer, ukoliko bi ono bilo besprekorno, ova nelagodnost ne bi bila u toj meri izraena. Kao konsekvencu, imali smo svojevrstan Denkverbot, kritiku suspenziju, koja je doprinela inievoj apologetskoj ikoninosti, te konstrukciji mita o zlatnom dobu posredstvom ovog kulta linosti. Moda je sledee pitanje zanimljivije da li se to zaista odigralo na nivou stvarnih politikih odluka koje je donosio, odnosno da li moemo da govorimo o (dis)kontinuitetu njegove politike i navodnom prelomu koji se tu odigrao, ili pak postoji dominantna linija njegovog politikog kretanja. Teza ovog teksta je da postoji kontinuitet, most-spoj izmeu politike Zorana inia pre i posle devedesetih godina, koji se moe svesti na ideoloku varijaciju suverene diktature koju je kao takvu prvobitno formulisao vodei nacistiki pravni teoretiar Karl mit (Carl Schmitt). No, poimo redom i prvo razjasnimo uslove mogunosti i uzroke izvitoperenog politikog upisivanja sume inieve politike u liberalno-demokratski, proevropski registar, kao i neke od konsekvenci ove kratkotrajne postpetooktobarske autokratije. U pet taaka-teza koje slede.
1 Prekidanje promocije knjige ivote Ivanovia Zoran ini u mrei mafije, koju su izveli omladinci GSS-a, DS-a i SDO-a, propraeno je sa odobravanjem aktuelnih politiara, gde su centralno mesto zauzeli upravo moralistiki komentari, po kojima ovaj autor: mrtvima prevre depove i leinari. Opirnije na: http://www.koreni.net/komentar/nedelja_23.htm

305

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

ZABORAV NACIONALIZMA Prvo, uslov mogunosti ovakvog pozicioniranja biveg premijera jeste brisanje nepovoljnih delova biografije Zorana inia, koji se odnose na njegovu ekstremno nacionalistiku poziciju krajem XX veka, poglavito u vidu saradnje sa Karadiem i Mladiem na projektu Velike Srbije. Na prvi pogled, jasno je zato je ovakvo brisanje potrebno zato to detalji o ekstremnom nacionalizmu inia uruavaju idealizovanu sliku o graanskom premijeru.2 No, postavlja se daleko ozbiljnije pitanje ako je ini bio ekstremni srpski nacionalista tokom devedesetih,3 zato graanska Srbija bira njega za svecaizaslanika?4 Prvi odgovor: zato to je i ona sama ambivalentna prema nacionalizmu, pogotovo u periodu devedesetih, kada je politika tzv. graanskih partija, kao to su Graanski savez Srbije (GSS) i Socijaldemokratska unija (SDU), bila deklarativno antinacionalistika,5 ali efektivno upravo suprotna, to se vidi posredstvom podrke ovih stranaka prvo Vuku Drakoviu, a kasnije i Vojislavu Kotunici kao predsednikim kandidatima. Zato kaem efektivno? Zato to promena stava Vuka
2 Pravi primer preiene iniev biografije donose E-novine, web glasilo Druge Srbije. Primetimo da u ovoj verziji nema ni n od nacionalizma, odnosno da je brisanje u tom smislu sprovedeno u potpunosti: http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/28517-levog-anarhiste-premijera.html 3 VREME: You said that you discussed the future system with Radovan Karadzic. Whose system? DJINDJIC: We agreed that the Serb Republic in Bosnia should join Serbia. An interim solution should be reached, and everything should be done in agreement with the international community, which I believe would have no objections on condition there is peace. We, therefore, discussed the future system of our joint state which should not be burdened with ideological dogmas of the socialist bureaucracy. Our common assessment is that this state has to be a parliamentary democracy. Id like to stress that we were more moderate than our interlocutors when it comes to the pace of changing the ideology. Vreme News Digest Agency No 127, 28. 02. 1994. Ovo je, naravno, samo jedan od brojnih primera saradnje na planu stvaranja Velike Srbije. Vidi se da je u igri rasparavanje Bosne i Hercegovine (BiH), a da se novonastala drava gradi po etnikom kljuu. Kada na to nadodamo i podrku ratnim operacijama Vojske Republike Srpske (VRS), paljenje amerike zastave i solidarnost sa istom tokom NATO intervencije u BiH, negiranje postojanja crnogorske nacije (to su Srbi), agitovanje protiv Dejtonskog sporazuma, dobija se sasvim drugaija slika politike pozicije Z. inia, daleko adekvatnija u svojoj brutalnosti od one politiki korektne. 4 esto se nacionalizam Z. inia odbacuje kroz uvenu alegoriju o okretanju vola na Palama. Naime, solidariui se sa trupama VRS prilikom NATO intervencije u BiH, on je, izmeu ostalog, jeo i peenog vola sa Karadiem i Mladiem. Za Drugu Srbiju to pokazuje sutinsku neumeanost i trivijalnost zamerke to bi mu zaboga to neko prebacivao? Jasno je da nije naprosto re o obinoj veeri, ve, uzimajui u obzir navedeni kontekst, imamo posla sa aktom duboke personalne solidarnosti, prijateljske intimizacije povrh one politike sa ratnim liderima RS. To samo govori o dalekosenosti ove koalicije s obe strane Drine. Dakle, isticanje paljanskog vola ovde slui kao depolitizacije te veze i efektivno, njena neutralizacija, koja ima za cilj jo jedno izbeljivanja inieve biografije. 5 Naravno, ne potcenjujem performativnu mo deklaracije politike pozicije koja nekada sama po sebi moe proizvesti (jake) politike uinke samo pokuavam da razlikujem samorazumevanu odnosno proklamovanu i stvarnu poziciju, poziciju dominantnih politikih efekata.

306

DUAN MALJKOVI

Drakovia, njegova konverzija od nacionaliste do onoga koji ponavlja da mir nema alternativu, pored toga to deluje neuverljivo i postavlja slian problem kao u sluaju ini da li je dolo do autentine promene? prenebregava posledice politike Vuka Drakovia krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, izrazito nacional-ovinistike (formiranje paravojnih formacija, konstrukcija ugroenog vaskolikog srpstva, pretnje muslimanskom stanovnitvu itd.) i omoguava mu rehabilitaciju. Dakle, stvarno antinacionalistika opcija ne bi mogla biti u bilo kakvoj vrsti (ne)formalne koalicije sa navedenom politikom klikom. Takoe, prisetimo se, raspad GSS i formiranje SDU deava se u senci polemike oko koalicije sa inievom Demokratskom strankom (DS), koja je i izazvala izlazak dela lanstva koje je predvodio arko Kora. Tada, iniev nacionalizam nije bio prihvatljiv za ovu frakciju, ali je on volebno prenebregnut u trenutku formiranja Demokratske opozicije Srbije (DOS), kome pristupa i SDU. Na ovom mestu i zakljuujemo zbog ega postoji popustljivost prema nacionalizmu, odnosno zbog ega dolazi do nepodnoljive lakoe gaenja samoproklamovanih principa zarad beneficija participacije u vlasti. A ta je takva pozicija do uvenog inievog pragmatizma, koji, ispravno proitan, de facto ima znaenje utilitarizma bez konzistencije, jo jednog arenolanog narativa koji prividno pozicionira odreenu partiju unutar spektra politikih ideja. lanstvo Liberalno-demokratske partije (LDP), koji nastavlja inievu politiku takoe je primer ove perverzne konverzije od nacionalista do graanskih liberala. U tom kontekstu, posebno se paradigmatinim pokazuje sluaj Nikole Samardia, sada ve biveg lana ove stranke, koje predstavlja kolski primer navedenog fenomena od ekstremnog rasiste koji stanovnike Afrike proglaava divljim plemenima, sve do proevropskog liberala koji i dalje mantra budalatine o azijatskoj mentalnoj despotiji.6 Drugi odgovor se otuda namee: zato to je opcija koja sledi inia i prela slian put, indukovan pre svega razvojem regionalnih istorijskih okolnosti, propau velikosrpske ideje i uvianju da je dobitnika politika sada proevropska, tolerantna i sl. Drugim reima, ini jeste paradigmatian i za dobar deo opozicione politike u kontekstu delimine, manje ili vee, izmene politike retorike, ali je paradigmatian i u zadravanju nacionalne ideje, s tim to je to sada nacionalna graanska ideja, razraena u inievom konceptu patriotizma (o tome vie rei kasnije). Za6 Neodgovorna optuba prestolonaslednika Aleksandra ne samo da nije sasvim na mestu, jer je srpska vlast najliberalnija i najtolerantnija od svih postkomunistikih evropskih reima, nego je dola u najnezgodniji as, dok srpski predstavnici biju teku bitku, kako oni najbolje umeju, pre svega protiv pristrasnih diplomata Evropske zajednice, ljigavog dodira, odrtavele puti i pederskih fizionomija zastupajui istinski i vitalni srpski interes. (Knjievne novine, br. 829. 1. 11.1991, str. 1 i 3) Vie na: http://www.srpskinacionalisti.com/2008/07/ldp-i-nacionalizam-otkrivanje-skrivenog/

307

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

kljuujemo da je ini prvi namirisao da reim ne moe biti pobeen iznutra, kritikom za manjak nacionalizma Miloevi je optuivan da je kao komunista u stvari izdajnik srpstva i puko deklarativni, nekompletni, pa i lani nacionalista, koji u njega ne veruje, ve samo nacionalizam instrumentalizuje zarad odranja na vlasti, i to njegov blai vid ve spolja, podrkom iz inostranstva, te je i taj motiv bio sastavni deo politike igre za preuzimanje vlasti. (Dakle, ne inherentna, stvarna promena ideoloko-politike matrice, ve njeno prilagoavanje aktuelnom trenutku, njena retorika deformacija koja ipak ne moe sakriti simptome onoga to pokuava da potisne, a to ova analiza na mnogim mestima i pokazuje: proevropski tekst pisan je otmenim briselskim nalivperom preko starijeg natpisa u krvi ratnih zloina, dodue bez ikakve elegancije). Takoe, treba imati u vidu da je ini dobio podrku odreenih prozapadnih krugova, jer je bio spreman da sprovodi neke elemente graanske politike raznovrsnim sredstvima (na koje u se kasnije vratiti), te su njegovi politiki problematini postupci uvek pravdani ciljevima (to predstavlja uvoenje makijavelistike politike na mala vrata),7 kao to je saradnja sa Hagom ili pristupanje EU. Takav politiki slalom prihvatan je zarad elitizma (malo)graanskih ealona koji su oduvek smatrali da je narod nedorastao demokratskom poretku, te da formalni postupci i procedure demokratije mogu biti prekoraeni kako bi se sproveo politiki program koji veina ne prepoznaje kao ispravan, jer je naprosto primitivna, zaostala, nepismena itd. Drugim reima, ini je vien kao onaj koji je odluno spreman da obavi prljav posao lustracije i uprkos volji veine uvede reforme koje su vrednosno bile opravdane (iako za njih nije postojala demokratska legitimacija) za one koji su ga podravali. O ZLATNOM DOBU KOJE NIJE ZLATNO (FOOLS GOLD) Mit o graanskom iniu analogan je nacionalistikom mitu o zlatnom dobu, kao to je nacionalizam Druge Srbije strukturno identian onom one Prve (uz personalne razlike).
7 uvena inieva izjava Kome je do potenja u politici, neka ide u crkvu zapravo je dokaz tog vulgarizovanog makijavelizma. Ona, naravno, treba da potcrta njegov pragmatizam, te ideju da se moda na nepoten nain moe ostvariti odreena dobrobit, ali zapravo pogaa temeljnu iluziju politike kao neega to mora biti poteno (jer je nepotenje moralno nedopustivo u okviru iroko prihvaenih pravila politike igre), to bi neko mogao da pohvali kao iskren i u krajnoj liniji neproblematian uvid: ne govori li ini istinu? Govori, ali istinu svoje politike, dok podriva optu iluziju na kojoj se politika zasniva dok se politiari kunu u svoje potenje (iako to nisu), negirajui bilo kakvu korupciju, dotle imamo mogunost da politika zaista i bude potena (i demokratska zajednica upotrebljava instrumente za ouvanje tog potenja kao standarda). Kada neko potenje izbacuje iz igre, on uvodi opasan presedan i daje legitimnost prljavoj igri, to je u kontekstu demokratskog poretka nedopustivo.

308

DUAN MALJKOVI

Kako Kulji istie, svaki nacionalizam ima mit o zlatnom dobu, a konstrukcija takvog mita je ponajvie karakteristina za faistiki odnosno nacistiki poredak (upor. Kulji, 1987: 188-218). Opta struktura tog mita izgleda ovako: postojao je, nekada, u istoriji odreene nacije, drutveni/dravni/moralni poredak koji je bio daleko najbolji od svih prethodnih i kasnijih, ako ne i sasvim idealan. Nakon njega, nastupa period izvitoperenja, dekadencije i propasti, a cilj nove politike jeste restauracija tog poretka u savremenim uslovima.8 U kontekstu Srbije imamo nekoliko takvih idealizujuih projekcija: prvo, to je period pre II svetskog rata (graanski Beograd, koga u svojim knjievnim radovima posebno retuira Svetlana Velmar-Jankovi), drugo, period Kraljevine Srbije s kraja XIX i poetka XX veka, kao i srednjovekovna Srbija, posebno period Duanovog carstva (sa feudalno-klerikalnim sistemom vlasti). Treba primetiti da slinog mitologiziranja nema u vezi sa socijalistikim periodom (on se skoro nigde ne pominje kao idealan drutveni model i prema njemu uglavnom postoji irok drutveni odijum), ali ima jugonostalgije koja je dominantno sentimentalna (dakle, ne predstavlja setu za samim sistemom, nego za (pop)kulturnim podrujem Jugoslavije od muzike, preko turizma, do sitnih fetia, kakve su npr. Kra bajadere iz perspektive rascepkanih i skuenih, klaustrofobinih nacija-drava), dok nijedna relevantna politika opcija ne bi zagovarala restauraciju navedene ere, pre svega zbog jednopartijskog sistema, koji se vidi kao kljuni opozit demokratiji, koja se u popularnom kljuu zamilja iskljuivo kao viestranaka i parlamentarna. Nasuprot tome, sve navedene mitologije odnose se na monarhistiki ustrojenu srpsku dravu u kojoj religija igra znatnu ili presudnu ulogu, bez obzira da li ukljuuju ili ne jugoslovensku perspektivu, koja je uvek sekundarna. Najreakcionarnija je svakako ona poslednja, koja zadire najvie u prolost i predstavlja svetosavsku feudalnu dravu Srbiju kao ideal, i dalje insistirajui na njenim pozamanim granicama. Ostatak zlatnih doba, pak, preuzima kapitalizam kao ekonomski sistem, a to se odnosi i na inia, to treba shvatiti kao pobedu popularnih ideologizova8 Prvo, jasno je da je takav mit projekcija romantiarskog ulepavanja prethodnih vremena koja se ine daleko boljim tj. ne postoji stvarna celovitost istorijskih svedoanstava u prilog tome. To ne znai da nije bilo boljih i loijih perioda u istoriji neke nacije, to znai da je u rekonstrukciji odabranog zlatnog doba, ono negativno potisnuto, a ono dobro preuveliano. (Prisetimo se, ovo ima osnova i u prirodi ljudskog seanja, koje je, kako nas ui psihologija, uvek-ve rekonstrukcija koja tei de-traumatizaciji. To nije, naravno, proces koji dejstvuje pri istorijskoj rekonfiguraciji ali objanjava zbog ega uvek dolazi do nostalgije za starim dobrim vremenima kod onih koji ih pamte i daje podlogu mogunosti ovog romantinog preobraaja). Drugo, on je praktino neostvariv, jer je nemogue u savremenim uslovima autentino restaurirati neto to je postojalo pod drugim istorijskim uslovima iza toga se uvek krije sprovoenje aktuelne, savremene politike agende upravo posredstvom tog mita. Tree, nemogua je restauracija samo te nacije, ve je potrebno obnoviti i iri sklop jer se teko moe zamisliti povratak u feudalni poredak u XXI veku ukoliko to nije deo ireg, globalnog fenomena (kako bi takvo drutvo opstalo u modernom okruenju?), to praktino znai jedino i samo otkrie vremenskog putovanja i sklizanje unazad du linija prostor-vremena.

309

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

nih fraza o istorijskom porazu komunizma, neodrivosti socijalistike privrede i slinim revizionistikim floskulama koje su danas objekat optenarodne vere.9 Najnoviji mit o zlatnom dobu liberalno-graanske politike pozicije jeste upravo iniev period, koji takoe pati od retroaktivne idealizacije, iako je istorijski najblii. To se vidi, pre svega u ve pomenutom nedostatku (neki krugovi naprosto i danas misle ono to i pod iniem: da mu se nema ta zameriti, za njih on nakon smrti postaje legenda-uzor, idealni sluaj lidera koji je sam po sebi nedostian) ili onemoguavanju (u vidu prekidanja kritikih artikulacija u javnosti), kao i poputanju kritike ak i oni koji su mu bili oponenti u graanskom kontekstu sada ga vide kao kljunu linost na evropskom putu Srbije (zadravali ili pak ne minorne kritike primedbe koje celinu ne dovode u pitanje). Meutim, on nije bitno manje reakcionaran od navedenih, posebno uzimajui u vidu da zavrava, sa jedne strane, u tzv. kultu linosti Zorana inia (gde se u njega upisuju karakteristike koje idu do granice graanskog mesije i potpuno nekritike idolatrije, gde se njegove, esto vrlo trivijalne izreke stavljaju u rang vrhunskih intelektualnih bisera).10 S druge strane, ova epoha kulminira apologijom vanrednog stanja (koje nastaje nakon ubistva) kao pravnog poretka koji treba ili da ostane na snazi neodreeno dugo ili da se frekventno ponavlja. Zanimljivo je primetiti oiglednu kontradikciju izmeu proklamovane graanske pozicije i suspenzije/ograniavanja graanskih prava unutar vanrednog stanja, koja, oigledno, ne pogaa one koji su joj skloni, jer, kao to sam ve rekao, gaa njihove pretpostavljene ciljeve recimo obraun sa kriminalom za koje su spremni da rtvuju i same pretpostavke demokratskog poretka, parlamentarizma, pravnih procedura i sl. (One se tada vide kao trivijalna prepreka koju naprosto treba zaobii, kao besmisleno zakeranje koje ima za cilj da otupi efekte akcija, gde situacija vrlo podsea na onu iz 1968. godine, gde Habermas potpuno opravdano, kritikujui studentski pokret kao voluntaristiki, bez etikih i institucionalnih ogranienja, neprijateljski prema demokratskim pro9 Neka bude primeeno sledee neki komunistiki projekti i dalje postoje, sa nekim se eksperimentie kao npr. u Venecueli sa socijalistikim samoupravljanjem (razliitim od onog u SFRJ), a Badju (Badiou) opravdano istie da je komunizam mlada ideja, za sada proao kroz dve faze komunitarnu (Pariska komuna) i dravnu (period od Oktobarske revolucije do drutvenih gibanja 1968). Takoe, spoljni dravni dug SFRJ bio je 1990. godine 5 milijardi dolara, a izvoz 8 puta vei, to pokazuje da je narativ o lagodnom ivotu usled prezaduenosti jo jedna u nizu besmislenih optubi protiv socijalistikog privrednog modela. 10 Ako mora da proguta abu, nemoj da je mnogo gleda, ve je odmah progutaj, a ako mora da proguta nekoliko aba, progutaj prvo najveu.; Kad se probudite, probudite se veseli i recite: Evo ga jo jedan dan. Imam ansu da uradim neto. A ne, kad se zavri dan: Hvala Bogu, jo jedan dan se zavrio... ivot je udo jedno. Jedno ljudsko bie je jedan, od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo, 39.999 nisu uspeli. Znai, vi ste ampioni! Svako ko se rodio, on je ve pobednik! On je ve uspeo u odnosu na 40.000 drugih!. ak postoji i program na drutvenoj mrei Facebook koji generie inieve izjave pred kojima se s potovanjem zastajkuje, kao pred drevnim hramom mudrosti.

310

DUAN MALJKOVI

cedurama, nekritika upotreba nasilja u cilju potkopavanja liberalno-demokratskog poretka (s tom razlikom da u sluaju Sablje navedeno nije bio cilj, ve posledica razularenog policijskog aparata) njegove eksponente naziva levim faistima.11 U navedenom kontekstu, to levo mogli bismo zameniti graanskim, a moe biti i desnim faizmom, jer je esto granica izmeu ove dve opcije zamagljena. (U tom kontekstu proimanja navodno suprotstavljenih politikih programa, treba primetiti da iniev ministar, Vladan Bati, kao svoj prioritet, postavlja rehabilitaciju etnikog pokreta,12 dok ini, u svom poslednjem predavanju, ostaje pri razlici karakteristinoj za nacionalistiki diskurs, razlici izmeu loeg i dobrog nacionalizma, gde bi prvi bio vrsta atavistikog ovinizma orijentisanog na istorijsku prolost, a drugi moderni, produktivni/efikasni kapitalistiki patriotizam.)13 Dominantna graanska ideologija tog perioda dobija i svoju kultur-rasistiku dimenziju. Naime, za razliku od tzv. Prve Srbije, koja vidi u svima sem Srbima problematinog Drugog, projektujui u njega zavereniku poziciju, te stavljajui Srbe na vii ontoloki pijedestal proglaavajui ih nebeskim narodom, dotle za Drugu Srbiju najvei problem predstavlja narod nesposoban za demokratiju, koji ne zna za koga da glasa, kako kae Petar Lukovi, on se ne kupa i sl,14 to ne znai da ovu ideoloku matricu strukturno identinu prethodnoj ne zaposedaju i duhovi Prve Srbije. Tako, u intervjuu koji daje za Kurir 22. novembra 2005, Nenad Proki, lan predsednitva LDP, izmeu ostalog, glasno kae: Moramo da shvatimo da jedan deo naeg tela vie ne funkcionie i da bi se ostatak organizma uspeno razvijao posle neizbene amputacije. Kad vidim neko dete
11 Opirnije na http://www.dissentmagazine.org/democratiya/article_pdfs/d13Berman.pdf 12 Opirnije na: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=313416 13 Meutim, ako kolektivni identitet baziramo na nekom modernom obliku kao to je patriotizam, onda emo umesto etike namera imati etiku odgovornosti i gde emo praktino, umesto da obrazlaemo ta smo mi hteli, da obrazlaemo zato su ti rezultati takvi kakvi jesu, i da umesto da drimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve prava imamo, vriemo detaljne analize koliko ansi, sve to to mi elimo, ima da uspe. I onda emo polagati odgovornost za posledice, a neemo traiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika. I na toj razlici se lomi pitanje da li mi kao srpski narod moemo da uemo u 21. vek, sa jednom modernom formom kolektivnog identiteta, ili emo pokuati da izgradimo neke mehanizme modernih drutava u industriji, u privredi, u institucijama, a u svojoj svesti emo zadrati jedan arhaini vid kolektivnog identiteta koji e se bazirati na tom moralistikom pristupu, gde odgovornost nikada nije na onima koji sprovode neku aktivnost, nego je uvek na okruenju koje moda nee prihvatiti tu aktivnost nego e je odbiti. Opirnije na: http://www.6yka.com/zoran-djindjic-nacionalizam-i-patriotizam 14 Mislim, taj narod je neobrazovan, primitivan, on se ne kupa, narod je esto lud, manijakalan, nita ne pamti, ne zna za koga da glasa i kad glasa uvek glasa za pogreno, ne ume da ita, voli majice. Pa taj narod je sklon da za majicu promeni politiko uverenje, eto, ta drugo da ti govorim. Opirnije na: http://www.b92. net/info/emisije/pescanik.php?yyyy=2006&mm=06&nav_id=203619

311

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

na ulici, meni se srce stegne. Kad pomislim gde e i kako iveti, kakve e nam biti bolnice, kakve kole... To me interesuje vie nego Kosovo. Zemlja je onog ko ivi na njoj! ta e Srbiji problemi Kosova?15 I jasno se pozicionira prema Kosovu kao Drugom, iji bi problemi samo opteretili Srbiju, Kosovo koje je i ovako nefunkcionalni deo jednog organizma koji naprosto treba odstraniti, jer treba misliti o naoj deci, naim kolama i sl. Ne treba posebno napominjati da u nastavku intervjua smatra kako ni kosovski Albanci nisu sposobni da adekvatno upravljaju Kosovom, jer je sasvim jasno da iz prethodnih stavova da on percipira Kosovo kao gangrenu Srbije koja sama po sebi ne moe biti autohtona (dok Srbija to moe), ve joj je potreban meunarodni protektorat. VLADAJUA IDEOLOGIJA VLADAJUIH Pozicija vladajue ideologije u Srbiji, odnosno ideologije vladajui jeste netransparentni nacionalizam. U zajednikom intervjuu koji su dali Zoran ini i Slavoj iek za Zidoje Cajtung (Sddeutsche Zeitung) 1999. godine, iek upozorava na mogunost rusifikacije Srbije, odnosno dolazak na vlast reima koji se predstavlja kao proevropski i prozapadni, a koji to de facto nije, i profetski izlae stvarne konture inieve vlasti: Nakon ruenja Miloevia mogla bi nastupiti i rusifikacija Srbije. Pod time mislim da bi mogao doi na vlast reim koji prema vani izgleda moderno i zapadnjaki, ali potajno iznutra pljaka zemlju i ucjenjuje Zapad na isti nain kao to to ini Jeljcin: ako nas ne podrite, ovdje e se sve uruiti. Takav reim se uope ne bi morao pretvarati da ima neku viziju, nego bi mogao preivljavati tako da planski jaa nihilizam kod ljudi. To je uradio na primjer general Jaruzelski u Poljskoj: nakon to je 1981. proglasio ratno stanje, zemlja je bila preplavljena drogama i pornografijom. 16 Ukoliko prevrat 5. oktobra 2000. sagledamo kao prosto obaranje Miloevia sa vlasti i smenu jedne vlasti drugom, treba da sa tim u vezi primetimo dve stvari prvo, da nije bilo sistemskog reza, ve pre kontinuiteta u funkcionisanju vlasti. Dakle, ne moemo govoriti o revoluciji (iako su mnogi tome bili skloni), jer ona, po definiciji, podrazumeva promenu pravila igre ne unutar sistema, ve promenu pravila igre samog sistema (kakva je recimo bila partizanska revolucija nakon 1945. godine gde je napravljen rez izmeu kapitalizma i socijalizma, pre svega vidljiv u nacionalizaciji i formiranju drutvene svojine). Meutim, ne moemo govoriti ni o
15 Opirnije na: http://www.novinar.de/2008/05/16/podsecamo-ceda-moze-i-sa-srs.html 16 Opirnije na: http://blog.b92.net/text/2563/DJindjic-i-Zizek:-filozofija-politike-i-politika-filozofije/

312

DUAN MALJKOVI

bilo kakvoj bitnoj izmeni kada je u pitanju modus operandi vlasti, ve pre o personalnim izmenama i nastavku odravanje nereformisanog sistema vlasti, koji, kako e se dalje pokazati dalje u tekstu, nastavlja marginalizaciju parlamenta i ostalih demokratskih institucija i procedura, i tei autoritarnoj vlasti jedne osobe, predsednika vlade, Zorana inia. Drugo, da je, na simbolikoj ravni, socijalistu Miloevia smenio nacionalista Kotunica (na mestu predsednika), koji je svakako u ravni politike ideologije bio daleko temeljniji nacionalista nego to je Miloevi ikada bio. (Naravno, nije tokom devedesetih bio na vlasti, pa nije bio u prilici da njegov politiki program ima one efekte koje je imao Miloeviev, a autor tvrdi da bi, da je to bio sluaj, rezultati u smislu rata i rtava rata bili tada daleko ozbiljniji). Razlika, koja se esto ovde zaziva, ne bi li spasila Kotunicu, jeste razlika izmeu nedemokrate Miloevia i demokrate Kotunice, to u samom startu treba odbaciti iako je Miloevieva vlast bila nesumnjivo dobrim delom autoritarna, ona nije bila to nita vie od reima koji je usledio a u kome je Kotunica konstitutivno participirao u poetku kao to je i sama sprovela demokratske reforme u parlamentarnom smislu, dozvolila nezavisne medije, nevladine organizacije tj. elemente otvorenog drutva itd. Opte uzev, Miloevi je napravio rez izmeu jednopartijskog socijalizma i viestranake demokratije, gde je socijalizam bio zamenjen krajnje nesocijalnim sistemom koji je graane/ke drastino osiromaio, spremajui teren za uspelu privatizaciju i dalju legalnu pljaku graana (transformaciju drutvene imovine u privatnu), koja je uspeno (sutinski neuspeno, naravno) sprovedena tek nakon 2000. godine, kada i poslednji ostaci socijalne drave, kao to su besplatno kolstvo i zdravstvo, umiru pevajui himnu SFRJ, drave svog pravog roenja. Drugim reima, na vlast dolazi nacionalistika opcija, a kasnije se sukob iniKotunica vodi i oko navodno tvrde odnosno navodno meke nacionalistike pozicije u konkretnim potezima, koja nije uvek jasno razgraniena inieva ve pomenuta rehabilitacija etnikog pokreta (koja se konano i dogodila, nakon njegove smrti, glasovima DS-a u republikom parlamentu),17 kao i uvoenje veronauke u kole (u kontekstu poputanja prema SPC, to se nije dogodilo tokom Miloevieve epohe, iako je Crkva, sa svojim opijumom za narod u velikoj meri rehabilitovana i kao poludravni ideoloki aparat), pokazuje da je situacija daleko
17 U kontekstu 5. oktobra, stoga, pre bismo mogli govoriti o kontrarevoluciju uperenoj protiv ostataka socijalizma koje je i dalje batinila Miloevieva epoha. Setimo se da je jedan od simbola ovog prevrata bio monarhista tzv. Do Bagera, koji je na svom bageru, dok je naletao na Saveznu skuptinu, imao zastavu Ravnogorskog pokreta. To je bio i poslednji simboliki udarac na partizansku revoluciju i antifaistiku borbu u Srbiji, kao i na parlament u plamenu u kome gore i glasaki listii, dakle na centralnu instituciju demokratskog poretka. Sve navedeno je izvanredna najava za budui politiki tok pod inievom upravom.

313

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

od jednoznane kada je u pitanju taka koncentracije nacionalizma. Meutim, daleko ozbiljnija bitka od ove mrtve trke na planu izbora za mister nacionalistu univerzuma, vodila se na planu legalnog odnosno nelegalnog: ini je u duhu svog pragmatizma esto gazio demokratsku proceduralnost, dok je Kotunica na njoj insistirao (i tu je meu njima stvarna razlika). Bez obzira da li se Kotunica, kako mnogi tvrde, folirao, ili je ozbiljno mislio, on je opravdano ukazivao na ovu dimenziju inieve samouprave, dok je odmahivanje rukom na ovu vrstu primedaba otvorilo prostor za prihvatanje ad hoc politikih reenja zasnovanih na volji lidera (o tome vie u sledeem odeljku), to je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanim pozicijama evropskih vrednosti. Dakle, naglaeni govor o evrointegraciji, evropeizaciji itd. zaista je uspeo da obrazuje vladajuu ideologiju prema ideologiji vladajuih. Uinak toga jeste danas prisutna velika naklonost javnog mnjenja ka EU (preko 65% graana podrava evrointegracije Srbije),18 to je par excellence ideoloka stvar (s obzirom da je teko poverovati da se radi o stvarnoj obavetenosti graana o EU,19 ve pre o samoj evropskoj propagandi koju prihvata i deo opozicije, kao to je ve objanjeno, i plasira kao alternativu socijalnoj bedi Miloevieve Srbije) to moemo da vidimo i po sledeem: EU je vrlo brzo postala od dominantno neprijateljske sile ukljuene u NATO intervenciju pozitivan oznaitelj u koji se upisuje nada o boljem ivotu, psihoanalitiki govorei fantazmatsko utoite, izmatani Eldorado blagostanja i izobilja. Naravno, prikljuenje Srbije EU ne moe se desiti, a da se prethodno Srbija, nasuprot Jugoslaviji, ne transformie u suverenu nacionalnu dravu zamenom radnike klase (kao metafizike i ekonomske kategorije koja je za inia kao takva depolitizovana) nacionalnim suverenitetom (koji je za njega pravi politiki pojam): Da li nacije, sakupljene u jugoslovensku dravu, zaista poseduju pretpostavke da budu politike zajednice? Ako bi odgovor na ovo pitanje bio negativan, neophodne
18 Nivo podrke graana pristupanju Srbije Evropskoj uniji je stalan, tako da bi ove godine, kao i prole, 65 odsto graana pozitivno odgovorilo na referendumsko pitanje Da li podravate lanstvo Srbije u EU, pokazuju rezultati istraivanja Stavovi graana o procesu evropske integracije Srbije. Opirnije na: http:// www.region.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=531:podrka-lanstvu-srbije-u-eu-65-odsto&catid=5:meunarodna-i-regionalana-saradnja&lang=sr 19 Primetimo da su dve skandinavske zemlje, nakon ulaska u EU, morale da smanje svoja socijalna davanja, kao i da je jedan od razloga zato Norveka i vajcarska ne ulaze u EU bio upravo bojazan od pada standarda ivota. Takoe, konstatujmo da ne postoji enorman porast (iako rasta ima) standarda kod novopridolica u Uniju kao to su Bugarska i Rumunija (uporediti platenu mo i njen rast u ovim zemljama sa starim zapadnim lanicama), to e rei da lanstvo u EU nije garant nikakvog dobrostojeeg drutva koje bi nastupilo samim inom prikljuenja.

314

DUAN MALJKOVI

bi bile znatne dravno-pravne promene. Alternativa je jednostavna: politiki identitet politike zajednice je nedeljiv; on pripada ili Jugoslaviji ili republikim dravama. Ako pripada republikim dravama kakvo je danas vladajue miljenje onda je potrebno jasno i otvoreno povui konsekvence iz takve odluke, i na dnevni red staviti pitanje stvarnog, a ne, kao do sad, dvosmislenog formiranja nacionalnih drava. (ini, 1988:10.) Ne samo da ovakvi stavovi iz studije Jugoslavija kao nedovrena drava pokazuju koliko je ini veran viziji Evrope kao zajednice suverenih nacionalnih drava, nasuprot Jugoslaviji koja kreira novi nadnacionalni identitet jugoslovenski! u odnosu na tradicionalne nacionalne identitete (imajui u svom politikom programu i internacionalizam, i univerzalizaciju identiteta kroz koncept radnike klase koji obuhvata veinu stanovnitva: nema Srba i Hrvata, mukaraca i ena, ima samo radnika, da parafraziramo svetog Pavla), ve je to ujedno i program koji je sprovodio u toku svog politikog angamana, to e objasniti njegov nacionalizam devedesetih, ali i proevropski narativ koji, s obzirom na stvarna politika deavanja u njegovoj eri vladavine, de facto maskira ovakav nacionalni program na nain koji je skicirao iek. On je i danas, u blaem obliku, i dalje aktuelan u paroli i Kosovo i EU, koja je inievska par excellence, i koja trai evropske integracije Srbije, ali iskljuivo sa Kosovom, kako eksplicitno i kae preambula Ustava Srbije. Jer, bez Kosova, nema ni nacionalnog suvereniteta kao pravog politikog pojma, pa nema, po iniu, ni politike zajednice u validnom smislu.

HERE COMES SCHMITT AGAIN

Da je inieva politika pozicija de facto pozicija Karla mita, nacistikog pravnog teoretiara, a da je njegova vladavina u stvari bila kretnja kao formi suverene diktature. U izvanrednom tekstu Aleksandra Molnara mitova ideja suverene diktature u delima Zorana inia on ubedljivo pokazuje da je na politiku teoriju, te posledino iniev pragmatizam, ponajvie uticala politiko-pravna teorija Karla mita, jednog od centralnih nacistikih pravno-dravnih ideologa. Molnar, naime, smatra da je inieva retorika u vezi sa prikljuenjem EU bila upravo to samo retorika, jer ini nije sprovodio politiki program koji bi bio uslov mogunosti pristupa Srbije EU, a to je evropeizacija Srbije, u smislu razvoja demokratije, parlamentarnog sistema, vladavine zakona itd.20
20 Razradom Molnarovih teza ne mogu se baviti, jer to obim ovog rada ne dozvoljava. Stoga, preuzimam njegov zakljuak kao jo jedan argument za svoju poetnu tezu, a svima preporuujem dalje bavljenje ovom

315

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

Sve prepreke na tom putu ka Evropskoj uniji emo uklanjati, bilo da se zovu Miloevi, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni (ini, 2003: 278). Miloevi, ustavi i zakoni predstavljali su kvintesenciju prepreka, koje Srbija treba da uklanja, predvoena iniem kao pravim reformskim politiarem, tvorcem spasonosne filozofije srpske istorije i sprovodiocem totalne mobilizacije. A poto je Miloevi ve bio uklonjena prepreka i poto su se ustavi i zakoni za inia u to vreme ve bili uglavnom sveli na jedno te isto, jedina prava, aktuelna i realna prepreka bili su zakoni koje izglasava neposluni, razdorima skloni i premijerskoj vlasti nedovoljno potinjeni parlament. Ta logika je za demokratiju bila mnogo pogubnija nego proglaavanje svih (redovnih i prevremenih) izbora za luksuz i konicu reformi, jer je na kraju vodila identifikovanju osnovne prepreke reformi u svim onim pripadnicima naroda koji se uopte drznu da artikuliu svoje posebne interese, da ih brane od vlasti u meri u kojoj im to doputaju legalna sredstva i da biraju svoje predstavnike, ije prisustvo u parlamentu i, tavie, ije slobodno i aktivno uee u njegovom radu predstavlja conditio sine qua non izgradnje najstabilnije, a to znai demokratske osnove za bilo koju uspenu politiku (Molnar, 2010: 61) Upravo suprotno tome, inieva teza o nepostojanju politiko-ideoloke homogenosti naroda (bar to se tie brzine pristupa EU i spremnosti na izvesna odricanja zarad tog cilja, poglavito Kosova), naroda (suveren za Karla mita) daje njemu za pravo da uspostavi modernizacijsku diktaturu bez konsenzusa, gde jo jednom imamo preimustvo progresivnih ideja nad veinskim politikim stavom. Meutim, samo inievo delovanje bilo je usmereno pre svega ka ouvanju i jaanju line vlasti, dok je pria o EU bila dominantni politiki narativ koji je tu tenju prikrivao, ali i sluio joj: protivnici EU integracija bili su predstavljeni kao mitovski neprijatelj,21 oni koji su anticivilizacijski nastrojeni, zaostali itd. to je i danas dominantna retorika Druge Srbije u vezi sa onima koji oponiraju ovom korpusu ideja. No gde je centralno mesto gde se vidi da je efekat politikog dejstva inia zapravo bila mitovska diktatura? Hegel u Filozofiji istorije, na jednom mestu objanjavajui transformaciju pojedinane istorijske linosti Cezara u posebnu titulu cezara kae i sledee (parafraziram): Nakon smrti Cezara, nastupio je duh cezarizma. Tu
izuzetnom analizom vladavine Zorana inia. 21 mit poima politiku tako to razdvaja prijatelje i neprijatelje, te njegova preokupacija dravnim jedinstvom koje se pak moe postii lociranjem i progonom neprijatelja, direktan je napad na liberalnu ideologiju. Uzimajui Hobsovu premisu o ratu sviju protiv svih kao svoju inspiraciju, mit je u stvari nastojao da ospori liberalno negiranje politike po kome je politika pitanje ivota ili smrti. On je time eleo da ukae na zabludu liberalne ideologije o tome da postoji trei put izmeu levice i desnice, te da moralizacija politikog diskursa nije nikakav napredak demokratije. mit nas odluno podsea na to da je sutina politike u borbi i da niko ne moe da ukine razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. (Petrovi, 2009: 7)

316

DUAN MALJKOVI

je saeta jedna od ideja Hegelove filozofije istorije, naime da istorija uvek-ve kasni (ima i hoda unazad tj. istorija ne predstavlja jednostavno linearni pozitivni progres) i da se posledice odreenih istorijsko-politikih konstelacija mogu videti i mnogo kasnije, ali i neposredno nakon prelomnih dogaaja u vezi sa onima koji otelovljuju odreene namere svetskog duha. Po toj analogiji, nakon ubistva inia zavladao je duh njegove vladavine koji su izneli njegovi samodeklarisani sledbenici (i dan-danas aktuelna je polemika izmeu DS-a i LDP-a ko je zapravo legitimni iniev naslednik), olien, pre svega, u vanrednom stanju koje po svojoj prirodi predstavlja manju ili veu suspenziju graanskog drutva. Vanredno stanje, u teoriji Karla mita, moe raspisati samo suveren (a narod je suveren, jer donosi odluku o vanrednom stanju tako to razdeljuje prijatelja od neprijatelja), a ovde se upravo duh Zorana inia, odnosno grupa bliskih saradnika koji dele njegova uverenja, postavlja na mesto suverena i naroda (i zaista proglaava vanredno stanje) to konano suspenduje narod i predstavlja otvoreno stupanje na teren diktature.22 (Treba takoe primetiti da je akcija Sablja, koja je usledila, u krajnjoj liniji, bila po svojim rezultatima ist promaaj, to jo jednom potvruje da je iniev projekat evropeizacije Srbije sa nereformisanim represivnim dravnim aparatom bio nameran promaaj tj. da je njegova reforma izostala zarad odranja line vlasti, da bi se ispostavilo da je krajnji rezultat kontinuiteta kriminalizacije drave (zapoete pod Miloeviem) suverenom diktaturom zapravo drava kriminala koja ne moe da se obrauna sama sa sobom. To je i strukturni razlog neuspeha ove akcije.) IDEOLOKI APARATUS QUO Konano, kljuni zaostatak ove vladavine jeste upravo intervencija u dravni ideoloki aparat u vidu uvoenja veronauke u kole, kao prvi institucionalizovani oblik spoja crkve i drave nakon socijalistikog perioda. Za Altisera (Althusser), obrazovni sistem je jedan od centralnih dravnih ideolokih aparata. On je najtii, istovremeno bivajui i jedan od prvih interpelacio22 Neko bi na ovom mestu mogao primetiti da je samo uvoenje vanrednog stanja delegirao narod na vladu posredstvom parlamenta i zakona u okviru demokratskog poretka. To je sasvim tano. Ali, primetimo nekoliko stvari: ini je nelegalno (suprotno koalicionom sporazumu) iskljuio poslanike DSS-a iz parlamenta (izabranih u okviru DOS-a), tako da parlament, pa posledino i vlada, nisu vie bili veinski narodni reprezenti. Takoe, pitanje je pravne interpretacije da li je atentat na inia bio opravdan razlog za uvoenje ove mere, kao i ta je bio njegov stvarni cilj: borba sa stvarnim neprijateljem tj. atentatorom i strukturom iza njega ili pak preuzimanje gole vlasti zarad linih interesa. Konano, sama priroda vanrednog stanja irenje konstantne paranoje (o kriminalnim uticajima prenaduvanim preko svake mere, tajnim zatvorima, monim klanovima i sl.) i ekscesivna upotreba represivnog dravnog aparata policije, kao i njegovo relativno dugo trajanje govori o njegovom protiv-narodnom karakteru.

317

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

nih mehanizama,23 u kome se, pored standardnih (naunih) znanja, ue i klasna pravila: Ali pored i povodom ovih vetina i znanja, u koli se takoe ue pravila ispravnog ponaanja, to jest stav koji svaki inilac u podeli rada mora potovati, u skladu sa poslom za koji je odreen: pravila morala, graanske i profesionalne savesti, to u stvari znai potovanje drutveno-tehnike podele rada i, u poslednjoj instanci, pravila poretka koji je ustanovljen klasnom dominacijom. Oni takoe ue da dobro govore francuski, da se ophode prema radnicima korektno, to jest da im u stvari (za budue kapitaliste i njihove sluge) nareuju kako dolikuje, to jest da im se (idealno) obraaju na pravi nain itd. Naunom terminologijom reeno, kazaemo da reprodukcija radne snage zahteva ne samo reprodukciju njenih vetina, ve istovremeno i reprodukciju njene potinjenosti pravilima ustanovljenog poretka, to jest, reprodukciju potinjavanja vladajuoj ideologiji za radnike i reprodukciju sposobnosti da se tano manipulie vladajuom ideologijom za inioce eksploatacije i ugnjetavanja kako bi oni omoguili dominaciju vladajue klase putem rei (par la parole). (Altiser, 2009:14). Upravo uvoenjem veronauke, kome je ekspresno posredovao ini na zahtev Crkve,24 pored toga to je time ugroena sekularnost drave ije se obrazovanje zasniva na naunim, a ne verskim osnovama dobijamo vrlo problematian spoj dva ideoloka centra: crkvenog i obrazovnog (nekada je Crkva drala kljueve obrazovanja, a danas ona predstavlja (i edukativni, ali ne dominantno edukativni) ideoloki aparat usaen u obiajnost i onostrano). Taj av je izvanredno vaan, jer u zvaninu dravnu ideologiju unosi crkvenu i predstavlja prvi institucionalizovani Kurzschluss ove dve instance nakon socijalistikog perioda, te spaja sekularnu dravu i nesekularno drutvo u kome se ogromna veina 84,97%25 deklarie pravoslavnim (kada nadodamo i pripadnike tradicionalnih konfesija, taj broj je jo vei).

23 Po Altiseru, ideologija je instanca koja prevodi individue u subjekte tj. koja ih na odreeni nain smeta u okvire aktuelnog drutvenog poretka, dajui im simbolike funkcije posredstvom kojih se ostvaruje subjektivni identitet. Tako, ja otkrivam da sam iznutra ono to je ideologija ve prethodno za mene pripremila, kroz niz samoidentifikacija sa postojeim spoljanjim identitetskim mapama mukarac/ena, gej, profesor, ribolovac... 24 Javile su se i mnoge kritike na raun inieve olako obeane brzine. Zamenik ministra prosvete u Vladi Republike Srbije Vigor Maji podneo je ostavku na tu svoju funkciju, napominjui da to nije reakcija izazvana samim inom uvoenja novog nastavnog predmeta, ve nainom na koji je to uinjeno. Opirnije na: http://www.nin.co.rs/2001-07/12/18833.html 25 Opirnije na http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm?#Stanovnistvo

318

DUAN MALJKOVI

Dakle, imamo tri momenta-posledice ovakvog akta: (1) dravna desekularizacija koja je otvorena ovim presedanom i prvi korak ka povratku Crkve na pozicije centralne institucije nadgradnje, kao u pretkapitalistikom tj. feudalnom sistemu. Autor ovog teksta naravno ne veruje da je takav povratak mogu u okviru sadanjih pravila drutvene igre (u skorijoj budunosti), ali kako nikakav istorijski apsolut ne garantuje nuan drutveni progres u igri su uvek sve mogue budunosti (pa i regresija na neki oblik postmodernog crkvenog feudalizma kakav bismo verovatno imali na Tibetu da nije bilo kineske okupacije (koja je, pored represije, donela i modernizaciju), a od konkretnih politikih poteza zavisi koja e biti i ostvarena; (2) hiperideologizacija kao viestruki spoj ideolokih aparata. Altiser naravno nema iluziju da je mogue potpuno oslobaanje od Ideologije (upor. Altiser, 1970: 183-227), ali je suprotan proces iz njegove perspektive krajnje politiki reakcionaran. Konkretno, primenjen na sluaj Srbije i skoranje istorije, mogli bismo rei da je u socijalistikom obrazovanju, pored nauke, i dalje uena i Ideologija, jer nije ukinuto klasno drutvo, pa je i ovde kola posluila da razvrsta i stabilizuje klasne uloge/pozicije. Meutim, sada uimo i hriansku ideologiju, (upor. Altiser, 2009: 73-81) koja subjekte interpelira kroz forme potinjenosti Crkvenoj hijerarhiji, razvrstavajui individue na vernike i crkvenjake, kojima su prvi subordinirani u obiajnim praksama i u smislu duhovnog vostva; (3) zamagljivanje jedne od centralnih pretpostavki ranog Altisera, a to je razdvajanje nauke od ideologije (koje nije analogno razdvajanju crkve od drave), to ne samo da ima politiki efekat povratka borbe za razgranienje crkvenog i sekularnog obrazovanja, ve i depolitizaciju kritike samog obrazovnog aparata koja se moe izvesti iskljuivo naunim sredstvima. Svaka nauka je nauka o (nekoj) ideologiji, a Altiser pokuava da odbrani zasnivanje nauke o Ideologiji naunom analizom kapitalizma, koja je otvorena Marksovim (Marx) prelomom u Kapitalu (gde je kontinent istorije otvoren za nauno istraivanje), jer takva nauna analiza predstavlja preduslov uspenog revolucionarnog delovanja da bismo promenili/prevazili kapitalistiki sistem moramo znati nane zakonitosti njegovog funkcionisanja, samo tada revolucionarna intervencija ima pozitivne rezultate. A posledice navedenih posledica tek emo oseati.

319

MIT O VLADAVINI ZORANA INIA KAO

LITERATURA
Altiser, Luj (1970) Lenjin i filozofija, Ideje, god. I, br. 3/4: 183-227. Altiser, Luj (2009) Ideologija i ideoloki dravni aparati, Loznica: Karpos. ini, Zoran (1988) Jugoslavija kao nedovrena drava, Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada. ini, Zoran (2003) Srbija u Evropi. Autorski tekstovi i intervjui, Beograd: Tanjug. Hegel, G. V. Fridrih (2007) Filozofija istorije, Beograd: Fedon. Kulji, Todor (1987) Faizam (sociolokoistorijska studija), Beograd: Nolit. Marks, Karl (1971) Kapital, Beograd: BIGZ. Molnar, Aleksandar (2010) mitova ideja suverene diktature u delima Zorana inia, Republika, god. XXIII, br. 472-473: 56-72 Petrovi, Predrag (2009) Neprijatelj kao sutina politikog, Bezbednost zapadnog Balkana, br. 13: 3-8. mit, Karl (1943) Pojam politike i ostale rasprave, Zagreb: Matica Hrvatska.

320

7.

OTPORI I ALTERNATIVE: KUDA IDEMO

323 - Ana Vilenica: Aktivizam i umetnost 332 - ore Tomi: Od demokratije do socijalnog pitanja? Studentski protesti u Srbiji od poetka devedesetih godina 20. veka do danas 360 - Ivan Zlati: Od politikantskog ka politikom Radniki aktivizam u Srbiji 2000-2004. godine

ANA VILENICA

AKTIVIZAM I UMETNOST

APSTRAKT: Esej Aktivizam i umetnost je pokuaj da se kritiki sagleda i kontekstualizuje fenomen aktivizma u umetnosti u uslovima tranzicije srpskog drutva ka neoliberalnom kapitalizmu. Ta praksa, iji je cilj odreena drutvena promena, jeste samo jedna u nizu drutvenih praksi u polju borbe za sam ivot kao drutvenu i bioloku injenicu. Ta borba se odvija u prostoru sloenih odnosa proizvodnje, potronje i razmene smisla kroz razliite vidove orijentacijskih i ekonomskih prinuda. U pitanju su razliite prakse koje rade unutar ili u blizini sveta umetnosti ili zajedno sa drutveno-politikim pokretima, koje su aktivne unutar lokalnih zajednica ili pak u polju kulturne politike i njenih mehanizama, ali i kao parainstitucionalne prakse. Kljuna pitanja savremenog aktivizma u umetnosti su autonomija uslova proizvodnje, samokontrola, politika solidarnost, ali i senzibilni modeli zajednitva. KLJUNE REI: aktivizam, umetnost, ivot, uslovi proizvodnje, politika solidarnost

323

AKTIVIZAM I UMETNOST

AKTIVIZAM U UMETNOSTI Aktivizam u umetnosti je praksa koja se realizuje u okviru sveta umetnosti ili umetnou, a iji cilj je proizvodnja odreenih drutvenih, politikih i/ili kulturalnih promena. Pitanje umetnikog aktivizma nije pitanja forme ve pitanje funkcije. Ovu praksu ne moemo da odredimo stilski ili u okviru odreenog umetnikomedijskog polja. Aktivizam u umetnosti ukljuuje upotrebu razliitih praksi kao to su: predavanja, izdavatvo, medijsko emitovanje, dizajn, arhitektura, filmska produkcija, (samo)organizacija, (samo)edukacija, drutvena akcija, drutvena teorija i umetnika tradicija. Funkcija aktivizma u umetnosti, kao neformalne, samoorganizovane ili institucionalizovane kulturalne prakse, jeste intencionalno politiko delovanje u polju ideologija njenih institucija i njihovih diskursa. U zavisnosti da li radi u stvarnom ili virtualnom prostoru mogue je napraviti distinkciju izmeu aktivizma u umetnosti u realnom prostoru i vremenu, i aktivizma u umetnosti u internet okruenju. Ta hibridna praksa se javlja iz nezadovoljstva u odnosu na odreene drutvene, ekonomske ili kulturalne probleme i manifestuje se kao zahtev, na primer za alokacijom drutvenog kapitala, jednaka prava u odnosu na stvarne ili pretpostavljene drutvene grupe unutar ili izvan ireg okvira savremenog antikapitalizma, antikonzumerizma ili anti i/ili alterglobalizacijskog pokreta. Subjekti koji uestvuju u proizvodnji aktivizma u umetnosti deluju iz umetnosti ili koriste strategije generisane u umetnosti kako bi artikulisali svoj antagonistiki ili agonistiki odnos prema hijerarhijskom drutveno-politikom, kulturalnom i ekonomskom sistemu, ili kako bi kreirali paralelne drutvene institucije koje se ne zasnivaju na dominantnom kapitalistikom modelu proizvodnje. Kljuni pojmovi za razumevanje aktivizma u umetnosti jesu i diletantizam i amaterizam. Aktivisti umetnici nisu politiari profesionalci. Oni tretiraju politiko kao amateri. Njihova uloga jeste postavljanje pitanja koja se na drugim mestima ne postavljaju, koja se ignoriu ili se uzimaju zdravo za gotovo. U lokalnom kontekstu ne postoji sistematsko bavljenje fenomenima aktivizma u umetnosti. Teoretiari i istoriari umetnosti bavili su se tim problemom sporadino najee praksama koje nastaju u okvirima institucija visoke umetnosti ili u kontekstu umetnosti 1990-ih. Istoriju aktivizma u umetnosti u lokalnom kontekstu mogue je pratiti kroz: 1. avangarde s poetka XX veka kada dolazi do uvoenja politikih kriterijuma u umetnost, 2. angaovanu umetnost koja nastaje u posleratnom periodu a iskazuje individualni kritiki stav prema nepravdama u nastajuem realsocijalistikom drutvu (npr. angaovani film realizovan u okviru kino-klubova), 3. kroz antiumetniki eksces i eksperimente sa komunalnim nainom ivota u uslovima realsocijalistikog drutva Jugoslavije od kasnih ezdesetih go-

324

ANA VILENICA

dina pod uticajem Nove levice, hipi pokreta, seksualne revolucije, rok muzike (npr. grupe KD i OHO), 4. kao i kroz model parainstitucija, koje su ostvarile relativno autonoman prostor za umetniku, kulturalnu i drutvenu alternativu osamdesetih godina (npr. FV disko u Ljubljani). AKTIVIZAM U UMETNOSTI U DOBA TRANZICIJE Aktivizam u umetnosti devedesetih godina doivljava transformaciju sa procesima kulturalizacije umetnosti i procesima implementacija institucija civilnog drutva. Dolo je do otvaranja umetnosti ka kulturi, to je dovelo i do njenog izlaska iz konzervativnog modela institucionalne reprezentacije u kome su dominirali slikarstvo i skulptura. Implementacija institucija civilnog drutva donela je specifine modele aktivistikog rada, ali i odreenu ideoloko-politiku agendu, a to je zapoinjanje procesa tranzicije ka neoliberalnom kapitalizmu. Kao reakcija na dominantni profaistiki diskurs u umetnosti, kulturi i drutvu u celini, tokom devedesetih godina se javlja specifina kulturalna i umetnika alternativa koja uglavnom nije nosila radikalno politiki predznak. Takoe umetnice i umetnici su razvijali, tokom devedesetih, blisku vezu sa mirovnim i antireimskim pokretom. Mirovni pokret je nastao poetkom devedesetih godina kao zajedniki otpor ratovima na prostoru Jugoslavije. Umetnici su aktivno uestvovali u mirovnom pokretu koncipiranjem akcija i pruanjem podrke antiratnim javnim dogaajima. Antireimski pokret u Srbiji nije bio projektovan kao alternativa reimu ve samo kao opcija protiv njega. Reim je bio orijentisan na odranje moi, a cilj antireimskog pokreta je bilo njegovo ruenje. Politika agenda tog pokreta posledica je napetog odnosa izmeu nacionalnog pitanja i nejasne ideje demokratije. Oba pokreta su bila podrana i finansirana kroz institucije civilnog drutva u cilju smene reima i uspostavljanja evropskih vrednosti. Iz tog razloga je svaki drugi oblik levog radikalizama koji je kritikovao institucije neoliberalnog kapitalizma bio marginalizovan kao prepreka sprovoenju liberalnih reformi. Aktivistika umetnika praksa se u periodu nakon 5. oktobra 2000. godine koncentrie na specifine probleme srbijanskog drutva u doba tranzicije. Ovo paradoksalno drutvo zasnovano je na reetabliranju nacionalnog i lokalnog folklornog narativa kroz model nacionalne drave i uspostavljanju neoliberalne drave kroz uvoenje kapitalistiki orijentisane proizvodnje. Nakon promena zapoinje novi proces normalizacije svakog politikog naboja umetnosti i kulture uvoenjem neoliberalnih vrednosti koje niveliu sve razlike i pacifikuju drutvene sukobe. Drutvo je kulturalizovano usvajanjem nenasilnog mehanizma, kulture komunikacije, tolerancije, eko kulture, digitalne kulture. Ti mehanizmi su bili usmereni

325

AKTIVIZAM I UMETNOST

na obezbeivanje tolerancije za drugog, paralelnim prikrivanjem pravih problema. Diskursi civilnog drutva i etnikog pomirenja nudili su pomo kako bi reprodukovali odnose moi, maskirali drutvene privilegije, razlike u pristupu resursima i reprodukcije hegemonih konstelacija. S druge strane kultura je ipak omoguavala relativno autonoman prostor za progresivni politiki otpor nasilju i iskljuivanjima. Internacionalno posredovanje u kulturi postalo je na taj nain i mogu teren za suprotstavljanje hegemonom nacionalizmu, verskoj iskljuivosti, homofobnim diskursima i politici. U pitanju je uloga dvostrukog agenta koji u isto vreme nudi mogunost emancipacije, ali paralelno sprovodi normalizaciju. U polju drutvenih praksi aktivizma u umetnosti prisutne su razliite prakse: aktivizma u umetnosti u bliskoj vezi sa drutveno-politikim pokretima i organizacijama, elitna umetnost koja podsea na aktivizam, soft-terorizam, komunalne prakse, sindikalne prakse, parainstitucije itd. Odnos aktivistike umetnosti prema drutveno-politikim pokretima i organizacijama razvija se kroz simboliku podrku odreenim politikim idejama koje propagiraju singularni pokreti kao to su mirovni, radniki, studentski, oni zasnovani na identitetskim politikama ili oni koji ukljuuju ira drutvena pitanja. U pitanju je podrka ire ekonomskim i/ili politikim zahtevima kroz vaninstitucionalne kolektivne akcije sa zajednikim ciljem ili solidarnou u specifinim interesima prilikom stupanja u interakciju sa elitom, oponentima ili sa vlau. To su esto reakcije protiv nasilja motivisanog diskriminacijom, faistikom ideologijom, ali i protiv revizionistike politike koju sprovodi vladajui reim i nadolazeeg neoliberalnog kapitalizma. Primeri prakse umetnosti u aktivizmu pored drugih su i: Par cipela ivot (2010) akcija prikupljanja 8.372 para cipela u znak solidarnosti sa rtvama srebrenikog genocida koja je nastala u saradnji umetnika/ca i mirovne feministike antimilitaristike grupe ene u crnom; Ometamo nepravdu (2010), akcija realizovana dranjem slova te parole ispred Centralnog zatvora koja je nastala kao deo kampanje Grupe za monitoring procesa protiv estoro anarhista, usmerene protiv diskriminacije levice i protiv nepravednog ophoenja pravosua i ometanja pravde u procesu protiv beogradske estorke optuene za meunarodni terorizam; akcija simbolikog preimenovanje beogradskih ulica (2009) lepljenjem plakata (Trg Nikole Paia preimenovan je u Trg generalnog trajka, Terazije u Bulevar Antifaizma, Kolareva ulica u Izbegliku ulicu, Trg Republike u Trg enskog osloboenja, Vasina u Kvirsku ulicu, Studentski trg u Romski trg, Akademski plato u Plato solidarnosti) na inicijativu Antifaistkinja i antifaista u akciji; Koliko kota znanje? ulina akcija izvedena u Knez Mihailovoj ulici 19. juna 2009. godine na dan obeleavanja desetogodinjice usvajanja Bolonjske deklaracije, usmerena protiv efekata kognitiv-

326

ANA VILENICA

nog kapitalizma; ulini agitacioni teatarski performansi feministike grupe ene na delu koja radi u polju borbe za jednaka enska prava i kritike patrijarhalnih vrednosti u srpskom drutvu; performansi realizovani u okviru Kvir festivala koji funkcionie kao svojevrsna andergraund operacija; fle-mob Antifaistkinja i antifaista u akciji u kome su noene LGBT zastave i uzvikivana parola Solidarnost protiv faizma u Knez Mihailovoj ulici kao izraz solidarnosti sa LGBT zajednicom u Srbiji koja je konstantno izloena diskriminacijama; aktivistiki sastanak solidarnosti Pravo na dom! protiv brutalne akcije ruenja romskog naselja u novobeogradskom bloku 67, a u znak solidarnosti sa rasno i klasno diskriminisanim stanovnicima i stanovnicama, u zajednikoj organizaciji Biroa za kulturu i komunikaciju, ena u crnom, Demokratskog udruenja Roma, Udruenja Roma Oaza i Udruenja graana Kontekst, i tako dalje. Poseban oblik delovanja predstavljaju prakse koje razvijaju elitni umetnici i koje podseaju na aktivizam. Njihov cilj je izvoenje estetskog ina sa referencom na izvan umetniko. Ipak najee su u pitanju radovi koji razvijaju strateki savez sa svetom visoke umetnosti. U blizini institucija visoke umetnosti realizovan je npr. soft-teroristiki Projekat Tempo Danila Prnjata. Umetnik prijavljuje bombu u supermarketu lokalnog tajkuna, a zatim dokumentaciju tog ilegalnog ina pokazuje na izlobama. Primer soft-teroristike prakse koja uspostavlja isto pragmatini odnos sa svetom umetnosti, to znai da koristi svet umetnosti kao zatitno polje od moguih zakonskih konsekvenci, jeste akcija Sae Stojanovia Dinar je mrtav. Radi se o intervenciji natpisom na novanicama dinara kojom se proglaava smrt novca. Aktivizam u umetnosti koji se realizuje kao komunalna praksa katalizator je za izraavanje odreenih problema ili pitanja lanova lokalnih zajednica, a cilj ovakvih radova je pokretanje procesa promene. U komunalnim projektima umetnik je agent komunikacije sa lokalnim stanovnitvom. Projekat Flux iniciran od strane umetnika i aktiviste Neboje Milikia tokom 2009/10. godine, bio je usmeren na probleme sa kanalizacionom mreom lokalne zajednice u beogradskom naselju Kaluerica. Ovaj umetniko aktivistiki projekat deluje na brisanom prostoru koji je stvoren inercijom dravne administracije i odsustvom organizacije drutvenih delatnosti koja bi se ovim problemom bavila. Nikoleta Markovi kroz radionice kao to je Umetnost: Kako za/sa 100e? odrane u Leskovcu, usmerava polaznike na produkciju drutveno angaovanih i aktivistikih radova u lokalnoj zajednici. Primer te prakse je rad Koliko para toliko osmeha! autora Bratislava Bate Konia, zubnog tehniara i profesora u medicinskoj koli koji je u okviru projekta izradio besplatne proteze stanovnicima i stanovnicama Leskovca. Fenomen sindikalnog samoorganizovanja u umetnosti je blizak sindikalnim radnikim udruenjima koja nastaju radi promocije zajednikih interesa postavljanjem optih i posebnih

327

AKTIVIZAM I UMETNOST

pitanja umetnikog rada. Postoji nekoliko aktivnih protosindikalnih organizacija u Srbiji: Druga scena (2007), fleksibilna platforma beogradske nezavisne scene, angaovane u radu na poboljanju statusa nezavisne scene; Za kulturne politike politike kulture iz Novog Sada (2009), koja je nastala kao reakcija na izostanak kulturne politike Novog Sada i Pokrajine. Aktivizam u umetnosti se takoe moe identifikovati i u modelu parainstitucije. Parainstitucije se ostvaruju kroz postavljanje sopstvenih uslova proizvodnje nasuprot i/ili paralelno sa restriktivnim reimima upravljanja kulturom i intelektualnom proizvodnjom u korist privatnih interesa. Parainstitucionalni model razvila je galerija Elektrika u Panevu koja funkcionie kroz volonterski rad nezavisnih akterki i aktera u nehijerarhijskom kljuu i TkH platforma kroz projekat Rakolovano znanje koji je zasnovan na kolektivnom samoobrazovanju i obezbeivanju horizontalne produkcije, razmene i distribucije znanja. Veza izmeu umetnosti i aktivizma se u savremenoj srpskoj umetnosti uspostavlja kroz razliite modele u polju nejasnih i fluidnih granica izmeu umetnosti, kulture, politike i ekonomije. U pitanju su vrlo sloeni odnosi proizvodnje, potronje i razmene smisla kroz razliite vidove orijentacijskih i ekonomskih prinuda. Savremena umetnost je izgubila svoj objekt i postala proces izvoenja sloenih efekata na svakodnevni ivot i drutvo, a promenom paradigme savremenog rada, koji sve vie postaje usluan, dolo je do povezivanja intelektualnog rada sa proizvodnim procesom. Time je centralno pitanje aktivizma u umetnosti postalo pitanje njegove emancipacije iz procesa dominantne proizvodnje. Drugim reima, pitanje aktivizma u umetnosti postavlja se na mestu borbi za pravo na samokontrolu i autonomiju. Te promene, koje su dovele i do prelaska sa socijalne funkcije politike na njenu ekonomsku funkciju, u fokus postavljaju pitanje organizacije te time i model organizovanja produkcije. U odnosu na nain organizovanja produkcije u polju aktivizma u umetnosti mogue je izvesti nekoliko moguih modela rada: 1. aktivizam u umetnosti vezan za produkcijski sistem sveta elitne umetnosti, 2. aktivizam u umetnosti u stratekom savezu sa svetom umetnosti, 3. aktivizam u umetnosti kroz samoorganizovane inicijative prema modelu NVO, i 4. aktivizam u umetnosti koji izlazi iz normalizujuih okvira sveta umetnosti i javnog finansiranja. U prvom modelu re je o praksi koja koristi aktivistiku metodologiju, a ignorie iri kontekst sveta umetnosti koji je organizovan kao specifino trite. U okviru tog modela razvila se i retrogradna tendencija koja pokuava da u svetu umetnosti reetablira autonomiju u odnosu na iri kontekst drutvene proizvodnje. Drugim modelom se insistira na isto pragmatinoj vezi izmeu aktivistike umetnosti i sveta umetnosti. Umetniko u umetnikom aktivizmu nije posledica odreene

328

ANA VILENICA

specifinosti same intervencije, ve se veza sa umetnou uspostavlja iz praktinih razloga. esto u pitanju moe biti upotreba relativne autonomije prostora umetnosti u cilju obezbeivanja prostora za drutveno-politiku debatu, ali i zatita od zakonskih restrikcija (pozivanje na pravo i slobodu umetnikog izraavanja). Trei model je zasnovan na povezivanju neoliberalnih fondova i radikalne kulturalne prakse, to odreene domene drutveno-politikog i kulturalnog aktivizma podjednako omoguava i ograniava. Upotrebom kulture kao politike snage, globalne institucije civilnog drutva postale su duboko umeane u lokalne progresivne politike, emancipatorske pokrete, mikro borbe za pravdu i jednakost, i kritike pokrete koje se bave odnosima dominacije i praksama iskljuivanja. etvrti model ukazuje na radikalne prakse koje pokuavaju da se oslobode normalizujueg okvira sveta umetnosti i javnog finansiranja koji nameu kapitalistike proizvodne uslove. Ta umetnost, koja deluje u javnoj sferi i javnom prostoru, shvaena je kao kreativnost kojoj nije potreban objektivni sud instance kao sto je svet umetnosti. Savremeni aktivizam u umetnosti u Srbiji usmeren je na osporavanje postojeeg konsenzusa u drutvu provociranjem promena na nivou zvaninog odluivanja, na nivou javnog miljenja u kulturi i drutvu sredstvima kulture i umetnosti, ali i kroz uspostavljanje paralelnih sistema koji ne prihvataju dominantne represivne modele proizvodnje, razmene i potronje. Te prakse se bave specifinim pitanjima marginalizovanih grupa ili onih koje trpe represiju, politikama seanja u posleratnoj Srbiji, specifinim pitanjima lokalnih zajednica, ali i pitanjima upravljanja neoliberalnog kapitalizma. Neke od aktivistiko-umetnikih akcija nastaju u bliskoj vezi sa odreenim levim drutveno-politikim pokretima koji nose kodove za njihovu interpretaciju. Cilj tih i takvih aktivizma u umetnosti jeste zaposedanje javnog prostora i ponuda odreenih korektiva, podsticanjem neslaganja u odnosu na represivni karakter savremenog drutva. Veina pomenutih modela je u svojoj biti reformistika jer radi unutar polja hegemonih borbi u neoliberalnom kapitalistikom drutvu, na pozadini nesvodivosti neoliberalne globalizacije. Za razumevanje pojedinanih praksi aktivizma u umetnosti neophodno je u vidu uvek imati razliite aspekte tog problema od organizacione strukture, produkcijskih uslova, specifinog problema i naina bavljenja njime, do efekata koje u javnom prostoru proizvode. IVOT NEMA ALTERNATIVU Centralno pitanje savremenog aktivizma u umetnosti jeste pitanje samog ivota kao drutvene i bioloke injenice. Savremeni sklopovi moi funkcioniu bez centra. Mo se danas nalazi u svim aspektima ivota, ili drugim reima ivot je neraskidivo povezan sa politikim. Tu proizvodnju ivota moemo da nazovemo

329

AKTIVIZAM I UMETNOST

biopolitika ili nekropolitika; oba pojma nam govore o kapacitetu politike moi za upravljanje, proizvodnju i oblikovanje ivota pojedinca i stanovnitva kroz regulaciju i deregulaciju, kao i mehanizmima za svoenje na goli ivot, na samu bioloku egzistenciju ili njen minimum. Ti modeli politikog upravljanja se zasnivaju na korporativnoj racionalnosti i elji za profitom i upotrebljavaju nasilje za regulisanje socijalnih konflikata i stanovnitva uopte. U drutvu u kojem je sam ivot postao zalog i u kojem smo svi potencijalni drugi, marginalizovani i iskljueni, ne ostaje nam nita drugo nego da se za taj ivot borimo. U vreme sveopte politike neutralnosti, potrebno je izvesti zahvat radikalnog odvajanja od nje repolitizacijom same te stvarnosti. Zato je potrebno biti protiv na svakom mestu i u svakom trenutku, konstantnim napadanjem neoliberalnih kapitalistikih inicijativa, kako bi se onemoguila reprodukcija poretka. Potrebno je sprovoditi radikalnu razliitost u odnosu na sistem, a ne raditi na inkluziji u njega. U tom poduhvatu solidarnost se javlja kao kljuni pojam. Pod solidarnou se danas podrazumeva i ona koja poiva na pasivnoj empatiji, konformizmu i individualnoj dobiti, koja ima pasivizirajui efekat. Ipak, kada ovde govorim o solidarnosti, mislim na kolektivnu politiku solidarnost usmerenu na drutvenu promenu kroz akciju ujedinjenih individua, ponekad razliitih orijentacija, motiva i ideologija, u kolektivnom odgovoru na nepravdu, represiju ili tiraniju. U praksi esto sreemo kolektivitete koji su hermetini, zatvoreni u svojoj aktivistikoj specijalizaciji. Jedna od opasnosti lei i u optoj birokratizaciji aktivizma, koji sve vie postaje priznat, etabliran, poeljan i plaen milje. Ali, kako pie Herbert Dord Vels, potinjene klase se nikada nee emancipovati dok ne bude ostvarena solidarnost; a solidarnost nije jednoumlje i ekskluzivizam ve razumevanje i briga za drugog, to bi podjednako trebalo da bude zastupljeno u svakom radikalno levom politikom stavu. ivimo u drutvu koje je prekodirano i otuujue; zato prava alternativa mora doi iz senzibilne proizvodnje drugaijih modela zajednikog bivanja na svim nivoima, od globalnog do onog intimnog i ljudskog, a umetnost moe biti vano sredstvo u ostvarenju tog cilja.

330

ANA VILENICA

LITERATURA
Agamben, Giorgio (2006) HOMO SACER, Suverena mo i goli ivot, Zagreb: Arkzin. Atanackovi, Petar; Tomi, ore (ur.) (2009) Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas, Novi Sad: Cenzura. Buden, Boris. The Pit of Babel or The Society that Mistook Culture for Politics, i Translation is Impossible, Lets Do It!, u: www.eipcp.net Dedi, Nikola (2006) Ka radikalnoj kritici ideologije. Od socijalizma ka postsocijalizmu, Beograd: Prodajna galerija Beograd. Lippard, Lucy R. (1984) Trojan Horses: Activist Art and Power, u: Tucker, Marcia (ur.), Art After Modernism: Rethinking Representation, New York: The New Museum of Contemporary Art New York. Mbembe, Achille (2003) Necropolitics, New York: Duke University Press. Milohni, Aldo. Artivism, u: http://www.republicart.net Mouffe, Chantal (2008) Umjetniki aktivizam i agonistiki prostori, u: Operacija grad: Prirunik za ivot u neoliberalnoj stvarnosti, Zagreb: Multimedijalni institut, Platfroma 9.81, itd . Negri, Antonio (2008) Empire and Beyond, Cambridge: Polity Press. Raunih, Gerald (2006) Umetnost i revolucija: Umetniki aktivizam tokom dugog 20. veka, Novi Sad: Crvena izdanja/Futura publikacije. Raunig, Gerald; Ray, Gene (ed.) (2009) Art and Contemporary Critical Practice Reinventing Institutional Critique, London: May Fly. Tatli, efik. Ne privatizaciji solidarnosti, u: http://www.kulturpunkt.hr/i/kulturoskop/321/ uvakovi, Miko (2007) KFS: Kritike forme savremenosti i udnja za demokratijom, Novi Sad: Orfeus. Virno, Paolo (2004) Gramatika mnotva: prilog analizi suvremenih formi ivota, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.

331

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

ORE TOMI

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

STUDENTSKI PROTESTI U SRBIJI OD POETKA DEVEDESETIH GODINA 20. VEKA DO DANAS1

APSTRAKT:
U tekstu je na osnovu analize studentskih protesta tokom devedesetih godina 20. veka, kao i protesta studenata nakon 2000. godine prikazan razvoj dva studentska pokreta u Srbiji. Dok se prvi zalagao za vie demokratije i smenu reima Slobodana Miloevia, novi studentski pokret bori se protiv poveanja kolarina i drugih posledica tzv. bolonjskog procesa reforme visokog kolstva, pripisujui svojim akcijama socijalni karakter. Nakon opisa i analize politikog konteksta, samih protesta, zahteva i ciljeva protesta, njihove organizacione strukture i interpretacije odreenih problema, prikazane su razlike i slinosti oba studentska pokreta. Istovremeno, tekst daje odgovor na pitanje uloge ovih protesta u (promenama u) drutvu u Srbiji.
KLJUNE REI: studenti, studentski protesti, studentski pokret, Srbija, univerzitet, demokratizacija, bolonjski proces, socijalno pitanje
1 Tekst predstavlja proirenu pisanu verziju izlaganja autora na konferenciji o studentskim protestima Studentski prosvjedi 2009: metode, kontekst i implikacije, odranoj od 13. do 15. novembra 2009. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, koju je organizovao Klub studenata sociologije Diskrepancija

332

ORE TOMI

UVOD Studentski protesti koji su odrani u jesen 2009. godine predstavljaju jedan u nizu protesta koji su nakon 2000. godine organizovani na univerzitetima u Srbiji. Ovi protesti moraju se posmatrati u kontekstu studentskih protesta odravanih irom Evrope (najkasnije) od 2005. do danas. Re je o protestima koji su pre svega upereni protiv jedne obrazovne politike, zajednike veini evropskih zemalja, iza koje se krije neoliberalna logika. Ova politika vodi ka privatizaciji i komercijalizaciji obrazovanja, odnosno znanja. Ujedno, ona predstavlja osnovu onoga to nazivamo bolonjskim procesom. Studentski protesti se esto povezuju sa progresivnim idejama i kritikim stavovima.2 esto se ak pretpostavlja da su studentske inicijative vrlo vaan faktor drutvenih promena. Kritiki posmatra3 moe se, meutim, zapitati, ta predstavlja sutinu ove, esto selektivne borbe studentske populacije za nie kolarine, bolje uslove studiranja i sl. Istovremeno, ove proteste mogue je postaviti u kontekst razliitih drugih protesta irom Evrope i spekulisati o novom grupisanju i jaanju jednog ireg drutvenog pokreta protiv neoliberalne globalizacije. Da li i u kojoj meri se u sluaju pojedinanih studentskih protesta radi o jednom novom, odnosno alternativnom pokretu, jedno je od pitanja ovog teksta. Pre svega ipak, ovde e biti rei o studentskim protestima u Srbiji, te o razvoju studentskog aktivizma od poetka devedesetih godina 20. veka do danas. S obzirom na temeljne politike, ekonomske i drutvene promene, do kojih je dolo raspadom Jugoslavije, kontekst u kome je nasta(ja)la nova studentska aktivistika praksa, svakako je (bio) nov, a ponovnom, mada ne toliko dramatinom, promenom drutvenog konteksta nakon 2000. godine, svakako dolazi do promena i u pogledu pomenute prakse. Na koji nain su kontinuiteti i diskontinuiteti obeleili razvoj studentskog aktivizma, protestnih formi i sadraja, ujedno je i centralno pitanje kome e u tekstu biti posveena panja.

2 Iako je jasno da ne vodi svaki drutveni pokret ka drutvenoj emancipaciji, kao i da protest per se predstavlja samo sredstvo, protestna praksa esto se idealizuje kao dovoljna za drutvene promene, a sama otpornost tumai kao neto pozitivno. Posebno zanimljiv je odnos levice u Srbiji prema ovom fenomenu. O nedostacima u analizi problema levice u Srbiji vidi: Petar Atanackovi (2009): Novi socijalni pokreti u Srbiji izmeu apatije i protesta. U: ore Tomi; Petar Atanackovi (ur): Drutvo u pokretu. Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas. Novi Sad: Cenzura, str. 235247. 3 Iz razloga razumljivosti u tekstu e se generalno koristiti oblik mukog roda imenica, iako se dati pojmovi odnose kako na ene tako i na mukarce.

333

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

MRANE DEVEDESETE: DRUTVENO-POLITIKI KONTEKST ERE MILOEVI Kraj osamdesetih godina u Jugoslaviji obeleila je velika ekonomska i politika kriza. Pa ipak, ovu krizu je daleko prevaziao sam raspad Jugoslavije, a pre svega ratovi koju su ga pratili. Na ovaj proces raspadanja politikog sistema nadovezala se dravna, politika i ekonomska transformacija, koja je predstavljala prelaz u jednu deceniju obeleenu ogromnim drutvenim problemima. U tom vremenu odrastala je jedna generacija koja je poetkom devedesetih godina zapoela svoje studije. Kao i celo drutvo, i sami studenti bili su pogoeni ovim promenama, s tim da su oni esto eleli da i sami utiu na aktuelne politike dogaaje. Ti politiki dogaaji bili su pod uticajem politikog uspona Slobodana Miloevia, istine ulice4 i sve dominantnijeg nacionalnog pitanja, a predstavljali su tek poetak ere Miloevi, u kojoj su studenti pokuavali da se izbore za svoje interese. Sama era Miloevi obuhvatala je celokupni period devedesetih godina i bila je obeleena nizom ratova, u kojima je Srbija (zvanino i/ili nezvanino) uestvovala, kao i odgovarajuim posledicama tih ratova, pre svega siromatvom i konstantno loom ekonomskom situacijom. Ta situacija zaotravala se s jedne strane usled nekoliko stotina hiljada izbeglica, koje je Srbija prihvatila, a s druge strane usled sankcija Ujedinjenih nacija i opte meunarodne izolacije. Visok stepen korupcije i kriminala bili su takoe odlike drutva u Srbiji pod reimom Slobodana Miloevia. Vaan deo ovog kratkog prikaza drutvenog konteksta svakako ine stalni unutranji politiki sukobi izmeu reima i opozicije. Navedeni problemi predstavljali su ujedno i najvanije razloge za nezadovoljstvo u drutvu i vodili ka uvek novim inicijativama opozicije u borbi protiv reima.5 Mitinzi Miloevievih pristalica krajem osamdesetih godina uveli su jednu novu vrstu politike javnosti6 i stvorili jedan novi prostor i novi instrument za ostvarivanje politikih ciljeva ulicu.7 Ulica kao prostor delovanja protesta u vremenu ras4 Odnosi se na mitinge istine koje su krajem osamdesetih godina organizovale Miloevieve pristalice. Pritom se misli na izmetanje iskazivanja politikih stavova iz institucija na ulicu, koja je kao prostor delovanja u toku devedesetih godina pre svega za opoziciju bila od ogromnog znaaja. 5 Uprkos velikom uticaju opozicionih aktera, ne sme se izgubiti iz vida nedostatak sutinske kritike Miloevieve politike. Drugim reima, iako je podrka Miloeviu tokom devedesetih godina sve vie slabila, osnove njegove politike mahom nisu dovoene u pitanje. Tako je npr. Miloevi najee kritikovan zato to je jedan za drugim gubio ratove, a retko kad zato to ih je (zapoinjao i) vodio. 6 Florian Bieber (2005): Nationalismus in Serbien vom Tode Titos bis zum Ende der ra Miloevi. Wien: Lit Verlag, str. 378. 7 Up. Stef Jansen (2001): The streets of Beograd. Urban space and protest identities in Serbia. U: Political Geography, god. 20, br. 1, str. 3555; Ivana Spasi (2006): ASFALT: The Construction of Urbanity in Everyday Discourse in Serbia. U: Ethnologia Balkanica, izd. 10, str. 211227; Milena Dragievi-ei (1997): Ulica kao politiki prostor. Prostor karnevalizacije. U: Sociologija, god. 39, br. 1, str. 5565.

334

ORE TOMI

pada starog sistema pokazala se efikasnijom od institucija poput ustava, parlamenta ili sudova, koji su u toku devedesetih imali sve manji znaaj, budui da ih je Miloevi kontrolisao. Protesti kao oblik izraavanja politikih stavova i tokom ere Miloevi (p)ostali su efikasniji od demokratskih izbora, sve dok je reim mogao manipulisati izbornim rezultatima. Protesti su skoro zamenili izbore kao sredstvo za smenu reima i sve vie su posmatrani kao osnovni nain reavanja problema, a ne kao alternativa. Istovremeno, protesti su vodili ka daljoj represiji, koja je u tendenciji mogla da vodi samo ka daljim protestima. Ovaj odnos je utoliko zanimljiviji, poto se ne radi o deprivaciji jedne grupe ili pokreta u drutvu, ve o jednom optem odnosu izmeu reima i njegovih politikih protivnika, koji su i meusobno imali razliite ciljeve. Uspostavila se jedna vrsta dihotomije: politiki akteri mogli su biti ili za ili protiv reima, mogli su biti ili prijatelj ili neprijatelj.8 Sam reim se dugorono orijentisao samo ka odranju svoje pozicije (moi). Opozicija je bila na taj nain primorana da sve svoje politike ciljeve stopi u jedan cilj: da srui reim. Ako se uzme u obzir da je tokom devedesetih godina u nekoliko navrata dolo do masovnih protesta protiv reima, koji su esto okupljali i po nekoliko hiljada, a u pojedinim sluajevima i do par stotina hiljada aktivista, a da bi se bolje procenio udeo studenata u tim protestima, valja se osvrnuti na broj studenata, koji su u to vreme studirali na univerzitetima u Srbiji. Od ukupno oko 7,5 miliona stanovnika u Srbiji je 1990. godine bilo preko 117 hiljada studenata i njihov broj je tokom devedesetih godina konstantno rastao.9 Tako je 1995. godine u Srbiji bilo skoro 140 hiljada,10 a 2000. godine preko 194 hiljade11 studenata, koji su bili upisani na etiri najvea univerziteta u Srbiji: Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Niu i Univerzitet u Kragujevcu. Veina studenata u Srbiji bila je upisana na Univerzitet u Beogradu, koji je ve poetkom ezdesetih godina imao oko 50 hiljada,12 a krajem devedesetih preko 65 hiljada13 studenata. Po broju studenata drugi po veliini bio je Novosadski univerzitet, na kom je poetkom devedesetih godina bilo upisano skoro 25 hiljada stude8 Matthias Rb (2007): Serbien unter Miloevi. U: Dunja Meli (ur.): Der Jugoslawienkrieg. Handbuch zu Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen. Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften, str. 328. 9 Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, URL: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sif ra=0011&izbor=odel&tab=7, poslednji pristup: 01.10.2008. 10 Ibid. 11 Ibid. 12 Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu. URL: http://www.bg.ac.yu/csrp/univerzitet/istorijat.php, poslednji pristup: 01.10.2008. 13 Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu, 22.08.1999. URL: http://www.bg.ac.yu/eng_ univ/1_2b.html, poslednji pristup: 01.10.2008.

335

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

nata.14 Univerzitet u Niu 1998. godine imao je neto manje od 16 hiljada studenata, to je predstavljalo pad broja upisanih u odnosu na 25.880 studenata, koliko je jo 1983. studiralo na Nikom univerzitetu.15 Osim to je rastao ukupan broj studenata, tokom devedesetih godina dolo je i do rasta broja studentskih organizacija. Forme studentskog organizovanja na univerzitetima u Srbiji poetkom devedesetih godina delom su se nadovezale na stare studentske organizacione strukture, u osnovi je, meutim, u skladu sa celokupnom politikom pluralizacijom dolo do jednog novog studentskog pokreta, koji je tokom devedesetih godina obeleilo nekoliko kako sadrinski tako i formalno razliitih protesta. Za razliku od studentskih inicijativa krajem osamdesetih godina,16 studentski protesti devedesetih veinom su bili upereni protiv reima Slobodana Miloevia. Smeni ovog reima, koji je sruen 5. oktobra 2000. godine, prethodila su tri vea protestna talasa (1991/1992, 1996/1997. i 19982000.). U ovim protestima pored pristalica opozicionih stranaka uestvovao je i studentski pokret, kao i pokret Otpor!,17 koji je iz studentskog vremenom prerastao u tzv. narodni pokret.18 Jo poetkom devedesetih godina studentski pokret formulisao je zahteve koji su prevazilazili studentska pitanja ili pitanja obrazovne politike i vremenom postao jedan od najvanijih aktera civilnog drutva, koji se uvek iznova suprotstavljao reimu Slobodana Miloevia. Veina studentskih protesta devedesetih godina se, s jedne strane, odvijala istovremeno kad i protesti opozicionih partija, a s druge strane je predstavljala sopstvene dogaaje, koji su prevazilazili kratkotrajne politike ciljeve pojedinih partija. Studentski pokret zalagao se pritom kako za studentske ciljeve, npr. za autonomiju univerziteta,19 tako i za opte drutvene ciljeve, pre sve14 Republiki zavod za statistiku Republike Srbije. 15 Zvanina internet stranica Univerziteta u Niu, 09.01.1998, URL: http://ni.ac.yu/, poslednji pristup: 01.10.2008. 16 Na osnovu protesta studenata i profesora Beogradskog univerziteta 27. i 28. februara 1989. godine, Neboja Popov smatra da su upravo profesori i studenti igrali vanu ulogu u nastajanju, usponu i pobedi srpskog populizma. Ovaj protest 1989. godine zahtevao je pre svega kanjavanje i hapenje krivaca pre svega Azema Vlasija za trajk albanskih rudara na Kosovu. Protest je prekinut tek nakon Miloevievog govora i njegovog uveravanja da e krivci biti kanjeni. Godinu dana kasnije, 30. januara 1990. studenti su na jednom protestu zahtevali reavanje situacije na Kosovu. Up.: Neboja Popov (1998): Die Universitt in ideologischer Umhllung. U: Thomas Bremer; Neboja Popov; Heinz-Gnther Stobbe (ur.): Serbiens Weg in den Krieg. Kollektive Erinnerung, nationale Formierung und ideologische Aufrstung. Berlin: BWV, str. 150ff. 17 Zbog obima teksta, pokret Otpor! ovde nee biti detaljnije obraen. 18 Treba naravno pomenuti i proteste i akcije feministikih i mirovnih inicijativa, o kojima u ovom radu nee biti rei. 19 Tokom devedesetih godina dvaput su donoeni novi zakoni o univerzitetu (1992, odnosno 1998. godine) i oba puta, u pogledu autonomije univerziteta, oni su predstavljali restrikcije u odnosu na prethodnu pravnu osnovu.

336

ORE TOMI

ga za demokratizaciju drutva. Shodno tome, i teme pokreta smenjivale su se od zahteva za ostavkom profesora, koji su bili odani reimu, pa sve do zahteva za politikom koja bi vodila ka ukidanju meunarodnih sankcija protiv Jugoslavije, odnosno Srbije ili zahteva za priznavanjem izbornih rezultata. Tek je pokret Otpor!, koji je nastao iz studentskog pokreta, uspeo da prevazie specifino studentske zahteve, zaista izae iz okvira univerziteta (i gradova) i da se kao narodni pokret uspeno fokusira na Miloevia, koga je smatrao za sutinskog protivnika i glavnog krivca za sve drutvene probleme. STUDENTSKI PROTESTI DEVEDESETIH Od poetka devedesetih godina studenti u Srbiji su nekoliko puta organizovali proteste. Prvi znaajniji studentski protest organizovan je neposredno nakon protesta opozicije, odranog 9. marta 1991. u Beogradu. S obzirom na to da su ove demonstracije nasilno uguene, studenti Beogradskog univerziteta na Terazijama organizuju miran protest, tzv. plianu revoluciju, po uzoru na proteste u drugim istonoevropskim zemljama 1989. godine. Susreti studenata na Terazijskoj esmi, na kojoj je uspostavljen tzv. ulini parlament predstavljali su samo poetak jednog potpuno novog oblika studentske akcije i stoje na poetku jednog novog studentskog pokreta. Povodom prve godinjice ovih protesta, u martu 1992. godine, studenti Beogradskog univerziteta ponovo organizuju protest, koji se relativno brzo zavrio, ostavljajui, meutim, neostvarene zahteve, koji e i dovesti do prvog zaista velikog studentskog protesta tokom devedesetih godina letnjeg studentskog protesta 1992. godine. Protestni skupovi organizovani tokom juna i jula 1992. u Beogradu su odravani na razliitim lokacijama ispred pojedinih fakulteta ili na Studentskom trgu. Obim ovih skupova takoe je bio razliit. esto se na protestnim skupovima okupljalo i po nekoliko hiljada studenata, a bilo je sluajeva kao na protestnom skupu na Studentskom trgu 15. juna20 kada je broj prisutnih bio procenjen i na preko deset hiljada. Studentski protest 1992. trajao je skoro mesec dana, od sredine juna do sredine jula, nakon ega je privremeno prekinut uz najavu da e se nastaviti poetkom sledeeg semestra.21 I pored spremnosti studenata da nastave protest, akcije planirane za septembar spreene su. Donoenje novog Zakona o univerzitetu u avgustu te godine, a pre svega uvoenje restrikcija u zakon u pogledu politikog aktivizma na univerzitetu, poremetilo je planove organizacije protesta, pa je u jesen odrano tek nekoliko manjih skupova.
20 Mirjana Prosic-Dvornic (1993): Enough Student Protest 92. The Youth of Belgrade in Quest of Another Serbia. U: Anthropology of East Europe Review, god. 11, br. 1-2, str. 129130. 21 Prosic-Dvornic (1993), str. 135.

337

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

Nakon ovog protesta izgledalo je da su studenti skoro potpuno izgubili interesovanje za drutvene prilike i tek u novembru 1996. godine dolazi do novog, ujedno i najdueg i najmasovnijeg studentskog protesta tokom devedesetih godina. Ovaj protest trajao je znatno due od svih prethodnih puna etiri meseca i do danas je ostao kao najpoznatiji studentski protest u Srbiji tokom devedesetih godina. Kraj protesta oznaio je ujedno i kraj masovnih studentskih okupljanja. Studentski protesti koji su organizovani tokom 1998. godine povodom donoenja i primene novog Zakona o univerzitetu, koji je jo vie ograniio autonomiju univerziteta, odnosno povodom krize (tj. poetka rata) na Kosovu bili su kako po obimu tako i po trajanju kudikamo manjih razmera. Istovremeno, krajem 1998. godine iz studentskog pokreta nastaje pokret Otpor!, koji e preuzeti itav niz ciljeva i zahteva studentskog pokreta, kao i niz protestnih formi. U celini, meutim, Otpor! je vremenom izaao iz okvira studentskog pokreta i predstavlja pokret za sebe, o kome u tekstu nee biti opirnije rei.22 ZAHTEVI I CILJEVI (19911998) Vano je istai da je veina studentskih protesta tokom devedesetih godina po svojoj optoj politikoj poziciji bila uperena protiv reima Slobodana Miloevia. Velike teme protesta takoe su bile zajednike svim protestima. Veoma napet odnos izmeu nacionalnog pitanja i demokratije zahtevao je stalno pregovaranje i unutar studentskog pokreta, pa je zanimljivo posmatrati razvoj interpretacije drutvenih problema tokom celog ovog perioda. Istovremeno, konkretni zahtevi izmeu pojedinanih protesta, pre svega izmeu onih poetkom i onih sredinom devedesetih pokazivali su velike razlike kako po svojim dimenzijama tako i predstavom o ulozi koju pokret (moe da) ima u okviru drutvenih promena. Ve u toku martovskih Terazijskih protesta 1991. godine studenti Beogradskog univerziteta izrazili su svoj antireimski stav, a godinu dana kasnije konkretni zahtevi martovskog studentskog protesta 1992. godine bili su: (1) ostavka Slobodana Miloevia, (2) obustavljanje reimske kontrole medija i (3) donoenje novog zakona koji e garantovati autonomiju univerziteta.23 Studenti su od reima takoe zahtevali da se (4) objave imena studenata koji su poginuli u ratu u Hrvatskoj, a traile su se i (5) ostavke rukovodstva Saveza studenata Beograda.24
22 O pokretu Otpor! postoji tek nekoliko naunih studija. Prva opirnija studija ovog drutvenog pokreta je master teza autora (2008). 23 Duko Doder (1992): Students Demonstrate in Belgrade. U: The Chronicle of Higher Education, 18.03.1992. URL: http://chronicle.com/che-data/articles.dir/articles-38.dir/issue-28.dir/28a04802.htm, poslednji pristup: 02.02.2009. 24 Ibid.

338

ORE TOMI

Letnji protest zvanino je zapoet 8. juna 1992. godine, kada je objavljen Proglas studenata Univerziteta u Beogradu. Ovaj proglas je dva dana kasnije na otvaranju prvog protestnog skupa ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, pred oko 5000 uesnika protesta25 proitala Sneana Raji, student prodekan ovog fakulteta.26 Ovim skupom najavljen je poetak studentskog protesta. Na istom skupu proitani su i konkretni zahtevi studenata: (1) rasputanje Narodne skuptine i vlade, (2) ostavka predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia, (3) formiranje vlade nacionalnog spasa i (4) raspisivanje viestranakih izbora za ustavotvornu skuptinu.27 Do ispunjenja zahteva studenti su zahtevali da bude proglaen trajk Beogradskog univerziteta.28 Kasnije je trajk Univerziteta preimenovan u protestno zatvaranje fakulteta. Ovo je, kako je objanjeno, uinjeno iz formalnih razloga, jer po zakonu trajk mogu da proglase samo sindikat i zborovi fakulteta, a za to [sada] nema vremena.29 Ovi zahtevi nisu se, inae, umnogome razlikovali ni od zahteva studenata u toku prethodnih protesta, niti od zahteva opozicionih stranaka i drugih institucija.30 Pored pomenute loe politike i ekonomske situacije, ratova i uvoenja meunarodnih sankcija, jedan dodatni povod za izbijanje studentskog protesta u junu 1992. godine bila je i rasprava u vezi sa planiranim novim Zakonom o univerzitetu. Postojala su dva nacrta, od kojih je na jednom radila grupa eksperata univerziteta, a na drugom vlada. Prva verzija predviala je uvoenje pune autonomije univerziteta, dok je druga pretila da poniti ak i postojee slobode u skladu sa principom samoupravljanja.31 Za razliku od studentskih protesta s poetka devedesetih godina zahtevi studenata u okviru Studentskog protesta 1996/97. bili su mnogo skromniji. Povodom protivljenja reima da prizna izborne rezultate lokalnih izbora odranih 17. decembra 1996. godine, studenti nekoliko dana nakon poetka protesta, koji e ostati upamen kao graanski, pokreu svoj Studentski protest 1996/97. Zahtevi Studentskog protesta formulisani krajem novembra 1996. godine bili su: (1) osnivanje nezavisne
25 Prosic-Dvornic (1993), str. 129130. 26 Darko varkovi (1992a): Studenti najavljuju trajk Univerziteta. Protest studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. U: Politika, 11.06.1992, str. 10. 27 Ibid. 28 Ibid. 29 Darko varkovi (1992b): Studenti pozvali Miloevia na protestni skup. Zbivanja na Beogradskom univerzitetu. U: Politika, 13.06.1992, str. 10. 30 Prosic-Dvornic (1993), str. 130. 31 Ibid., str. 128.

339

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

komisije za utvrivanje izbornih rezultata, (2) ostavka rektora Beogradskog univerziteta i (3) ostavka studenta prorektora. Kasnije, nakon to je usled masovnih protesta problem priznavanja izbornih rezultata internacionalizovan i nakon to je izborna manipulacija konano utvrena, studenti 9. januara menjaju svoj prvi zahtev i trae priznavanje izbornih rezultata.32 Pritom su poslednja dva zahteva postavljena tek nekoliko dana nakon poetka Studentskog protesta. Na sastanku Glavnog odbora 27. novembra donosi se odluka da se pored prvobitnog zahteva Studentskog protesta dodaju i zahtevi za smenom rektora i studenta prorektora.33 Zvanini razlog za ovu odluku bilo je ignorisanje Protesta od strane rektora Beogradskog univerziteta Dragutina Velikovia,34 koji je tvrdio da u protestima uestvuje tek aica izmanipulisanih studenata.35 Velikovieva komunikacija sa studentima putem nareenja i zabrana za studente nije bila prihvatljiva.36 Student prorektor Vojin urevi je, po miljenju Studentskog protesta, trebalo da podnese ostavku, jer nije predstavljao studente, nego partiju na vlasti.37 Iako je i ovaj protest bio direktno uperen protiv reima Slobodana Miloevia, njegova ostavka zvanino se nije izriito zahtevala. Istovremeno, pojedinani zahtevi ovog protesta meusobno su bili povezani upravo odgovornou reima. Veza izmeu rektora, odnosno studenta prorektora Beogradskog univerziteta i izbornih rezultata stvorena je na taj nain, to je indirektno i za jedan i za drugi problem manipulaciju izbora i lou univerzitetsku upravu bio odgovoran Miloeviev reim. Relativno indirektnim pripisivanjem krivice, odreen je stvarni protivnik Miloevi pa je zahtev za smenom univerzitetske uprave postavljen samo kao u tom trenutku aktuelan cilj. Ovakvo ograniavanje zahteva nije bilo sasvim u skladu sa obimom protesta, koji je svakodnevno okupljao po nekoliko hiljada, a povremeno i desetine hiljada studenata, ali je rezultat te strategije bilo ostvarivanje svih postavljenih ciljeva, tj. ispunjenje sva tri zahteva studenata. Nedugo nakon uspenog zavretka Studentskog protesta, stanje na Univerzitetu u Beogradu menja se ponovo, a od stupanja na snagu novog Zakona o univerzitetu u
32 Dragan Popadi (1999): Student Protests. Comparative Analysis of the 1992 and 1996-97 Protests. U: Mladen Lazi (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central European University Press, str. 154. 33 Report from the meeting of the Main board (1996). U: BOOM, br. 1, 28.11.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom11_28/report.htm, poslednji pristup: 17.12.2008. 34 Students Demands. U: Protest 1996/97 Official Web Site. URL: http://galeb.etf.bg.ac.yu/~protest96, poslednji pristup: 12.12.2008. 35 Milica Bogdanovi; Ljiljana Milovanovi; Miodrag Shrestha (1999): Chronology of the Protest. U: Mladen Lazi (ur.): Protest in Belgrade. Winter of Discontent. Budapest: Central European University Press, str. 213. 36 Students Demands. 37 Ibid.

340

ORE TOMI

prolee 1998. godine i masovnog otputanja profesora sa univerziteta, koji su odbili da potpiu nove radne ugovore i time potvrde svoju lojalnost reimskim upravama fakulteta, dolazi do najteeg perioda kako u pogledu autonomije univerziteta tako i za studentsko organizovanje. Studentski protesti 1998. godine bili su daleko manje zapaeni od prethodnih protesta, iako je povod za njih bila situacija na univerzitetu, koja je bila najtea do tada. Pritom treba istai da je protestu profesora i studenata, organizovanom povodom represivnog Zakona o univerzitetu, prethodio niz protestnih akcija, odranih u aprilu 1998. godine pod nazivom Studentski protest za Kosovo i Metohiju Beograd 1998.38 Moe se rei da je i ovaj protest bio u neku ruku usmeren protiv reima, ali je njegova kritika bila pre svega uperena protiv kako je tumaeno stvaranja samostalnih albanskih institucija na Kosovu. Nakon to je tzv. grupa 3+3 po tri predstavnika vlade Republike Srbije, odnosno kosovskih Albanaca potpisala sporazum o sprovoenju mera u obrazovnim strukturama na Kosovu, kojima bi se omoguilo vraanje albanskih studenata i nastavnog osoblja na fakultete na Kosovu, i time prema vienju Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju omoguila stvaranje albanskog univerziteta, Protest je u vidu Deklaracije formulisao sledee zahteve: (1) razjanjavanje ovog sporazuma uz ukljuivanje studentskih predstavnika i univerzitetskih organa, (2) jednak tretman svih univerziteta u Srbiji, (3) osuivanje terorizma i svih oblika nasilja protiv civilnog stanovnitva na Kosovu i (4) obraanje predstavnicima Republike Srbije sledeim institucijama: (a) srpskoj vladi, (b) svim partijama koje uestvuju u svim nivoima vlasti, (c) nacionalnim, obrazovnim i kulturnim institucijama (Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i univerzitetima) i (d) Srpskom pokretu otpora na Kosovu.39 Okupljanjem svih ovih institucija trebalo je stvoriti neku vrstu Nacionalnog vea za Kosovo i Metohiju, koje bi bilo u stanju da rei tamonje probleme.40 Iako ovde dostupni izvori ne omoguavaju dalja saznanja o stvarnoj vezi izmeu Studentskog parlamenta u Beogradu nastalog sa ciljem da institucionalno nastavi zalaganje za ideje Studentskog protesta 1996/97. i ovog protesta, zanimljivo je da je na Internet sajtu Parlamenta bio postavljen i link ka Internet prezentaciji Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju.41 Dalja istraivanja pokazae da li je
38 Zvanina Internet prezentacija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998. URL: http:// stud1.etf.bg.ac.yu/protest98/index.html, poslednji pristup: 03.04.2009. 39 Deklaracija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998. URL: http://stud1.etf.bg.ac.yu/ protest98/doc/deklaracija_en.html, poslednji pristup: 03.04.2009. 40 Ibid. 41 Zvanini home page Studentskog parlamenta studenata Beograda. URL: http://stud1.etf.bg.ac.yu/, poslednji pristup: 12.03.2009.

341

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

postojala podrka prvog predstavnikog tela studenata na Beogradskom univerzitetu ovom protestu. Zanimljivo je kod ovog protesta ma koliko njegov obim i trajanje bili neuporedivo manji od bilo kog od prethodnih da je ovde nacionalno pitanje prvi put postavljeno izdvojeno iz odnosa dravnost demokratija, tj. reavanje nacionalnog pitanja demokratizacija. Dok su raniji protesti ili izbegavali da se fokusiraju na tzv. nacionalno pitanje ili ga postavljali u kombinaciji sa zahtevom za demokratizacijom drutva, ovaj protest bar prema formulisanim zahtevima ne definie se u odnosu prema demokratiji i na taj nain predstavlja prekid u idejnom pozicioniranju studenata u drutvenom kontekstu u toku devedesetih godina. Ovaj novi razvoj u okviru studentskog pokreta devedesetih godina postaje jo zanimljiviji, ako se uzmu u obzir pomenuti problemi na Beogradskom univerzitetu u prolee 1998. godine, nastali usled stupanja na snagu novog Zakona o univerzitetu. Umesto da doe do vee mobilizacije studenata sa ciljem protesta protiv te represivne situacije, dolazi do podele unutar studentskog pokreta. Dok se jedan deo beogradskih studenata bavio problemima na Kosovu, drugi deo beogradskih studenata bavio se problemima na Beogradskom univerzitetu. Protestni skupovi ovoga puta bili su organizovani uglavnom povodom zabrane ulaska na fakultete pojedinim profesorima i studentima. Ulaze pojedinih fakultetskih zgrada pritom su, po nalogu novih fakultetskih uprava, uvali neidentifikovani pripadnici nekakvih privatnih preduzea za obezbeenje.42 S obzirom na teku poziciju, u kojoj su se usled ovakvih i drugih represivnih mera zatekao velik broj profesora, ovaj protest predstavljao je pre svega protest nastavnog osoblja, u kome su studenti uestvovali pre svega iz solidarnosti, pa je i odziv uesnika bio daleko manji nego na prethodnim protestima. Nakon izvesnog vremena, jedan deo otputenih profesora okupio se u okviru nevladine organizacije Alternativna akademska edukativna mrea, jedne vrste alternativnog univerziteta i jo te iste godine nastavio sa radom van okvira dravnog univerziteta.43 Stvaranje Alternativne akademske edukativne mree nije, meutim, bio jedini vid institucionalizacije protesta. I u okviru studentskog pokreta u novembru 1998. godine dolazi do promena. Te jeseni stvoren je novi projekat, a kasnije i samostalan pokret Otpor!.

42 Lidija Joveti (1998): Gorile na ulazima, studenti u bojkotu. U: Republika, br. 202/203. URL: http:// www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/202/202_7.html, poslednji pristup: 03.04.2009. 43 Biljana ukovi (2006): Serbian Students. Empowered or Disempowered? U: European Education, Vol. 38, No. 1, str. 34.

342

ORE TOMI

GOTOV JE (MILOEVI)! IVELA DEMOKRATIJA! REZULTATI PROTESTA DEVEDESETIH Studentski protesti devedesetih su se s jedne strane nadovezali na mitinge Miloevievih pristalica s kraja osamdesetih, koristei ulicu, a ne institucije kao prostor delovanja i artikulacije politikih stavova, a s druge strane doneli su itav niz (u Srbiji) novih protestnih formi.44 Raznovrsnost oblika i velik broj protestnih akcija zahtevali su kudikamo bolju koordinaciju i komunikaciju, pa studentski protesti ve poetkom devedesetih razvijaju jednu vrlo kompleksnu organizacionu strukturu, koja e biti odlika svih protesta do kraja devedesetih godina. Mada su polazili sa univerziteta i uglavnom koristili njegove resurse, studentski protesti u svojim zahtevima nisu se, meutim, ograniavali na univerzitetske probleme, ve su formulisali i opte drutvene zahteve. I pored stalnog isticanja posebnosti studentskog protesta u odnosu na proteste opozicionih stranaka, zahtevi opozicije i drutveni zahtevi studenata veinom su bili skoro identini. Kao i u sluaju protesta opozicionih stranaka i u sluaju studentskih protesta kljuan je bio antireimski stav. Pozicije, sa kojih je dolazila kritika uperena protiv reima, bile su u oba sluaja razliite. Na primer, ratove za koje je okrivljen reim Slobodana Miloevia, deo studenata je kritikovao iz pozicije mirovnog diskursa, a deo zbog njihovog po Srbiju negativnog ishoda. U celini, meutim, studentski protesti su se zalagali za demokratizaciju drutva. Istovremeno, demokratija je kao reenje za u datom trenutku aktuelne drutvene probleme, definisane u odgovarajuem interpretativnom okviru, predstavljala nekakvu apstraktnu vrednost per se, a ne sistemski okvir za reavanje drutvenih problema. Iako su studentski protesti devedesetih ako izuzmemo Protest za Kosovo i Metohiju iz 1998. godine izbegavali da u svojim zahtevima previe istiu tzv. nacionalno pitanje, deo njihove kritike nadovezuje se na nacionalni diskurs tog vremena, pa se prilikom reavanja drutvenih problema, i na studentskom spisku saveznika, nalaze najvie nacionalne institucije poput Srpske pravoslavne crkve ili Srpske akademije nauka i umetnosti. Uprkos tome, bilo bi pogreno konstruisati stav da su studentski protesti bili nacionalistiki, posebno s obzirom na to da analiza odnosa studentskih protesta prema nacionalnom pitanju zahteva kudikamo detaljnije istraivanje.45 Ipak, injenica jeste da su i studentski protesti devedesetih
44 Kao prvi protest u Srbiji Studentski protest 96 je koristio internet za komunikaciju, a s obzirom da je time omoguena i komunikacija sa inostranstvom, proirio je i svoj prostor delovanja. 45 Ovakvo tumaenje jedan je od razloga ograivanja kasnijih studentskih protesta od onih iz devedesetih godina. U zbirci tekstova i dokumenata Studentskog protesta 2006, sociolog Vladimir Markovi ak tvdi da su tradicionalizam i nacionalizam bili [...] bitne odrednice zimskog protesta 1996/97 [...]. U: Vladimir

343

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

godina u Srbiji po sadrini svoje kritike bili samo deo opteg politikog konteksta, odnosno samo su reprodukovali dominantne diskurse u sferi politike. Stoga se postavlja pitanje stvarnog drutvenog znaaja studentskih protesta tokom ere Miloevi, kao i u kojoj meri su njihovi ciljevi konano ostvareni. Posebno zanimljivo jeste pitanje u kojoj meri su studentski protesti i ceo studentski pokret devedesetih godina teili ka stvarnim drutvenim promenama. Iz dananje perspektive moe se zakljuiti da su te promene bile svoene skoro iskljuivo na smenu reima Slobodana Miloevia.46 Ipak, ne treba prevideti i neke druge, tada svakako ne osnovne, ciljeve studentskih protesta. Izvesno je da su ovi protesti tokom devedesetih dodatno ojaali tzv. civilno drutvo u Srbiji, vodei ka pluralizaciji u sferi studentskog organizovanja i stvarajui jednu vrstu novog socijalnog kapitala. Pre svega visok nivo organizacije studenata u tom periodu postavio je osnove za vee uee studenata, kako u procesima odluivanja na univerzitetima, tako i u drutvenim procesima uopte. Moe se dakle zakljuiti da je osnovni znaaj studentskog pokreta devedesetih godina bilo stvaranje jedne aktivistike prakse, ime je pojaan protestni potencijal u drutvu, a time i postojee drutvene i politike inicijative. Ulogu pojaala koju su studentski protesti imali u ovom periodu potvruje i injenica da je studentski pokret uglavnom zastupao ve prisutne ideje o drutvenim i politikim promenama, mahom preuzimajui i strateki mudro (re) kombinujui zahteve razliitih opozicionih partija sa ciljem to ire mobilizacije. Iako je stvarni uinak studentskih protesta teko izmeriti, moe se zakljuiti da su ciljevi studentskih protesta na nivou univerziteta nakon vie od jedne decenije ipak ostvareni. Novi Zakon o visokom obrazovanju, donet 2005. godine, u veoj meri garantuje autonomiju univerziteta, a zakonskim uvoenjem studentskih parlamenata, ostvaren je jo jedan dugoroni cilj, postavljen jo poetkom devedesetih godina stvaranje studentskog predstavnikog tela na univerzitetima i fakultetima. I drutveni zahtevi studenata, koji su, uprkos konkretnim povodima i problemima, bili vezani pre svega za smenu reima Slobodana Miloevia, odnosno za demokratizaciju drutva, ispunjeni su 2000. godine. Pitanje, koje se pritom postavlja, a koje se odnosi na direktnu kauzalnu vezu izmeu studentskih protesta i ruenja Miloevievog reima, zahteva jednu sasvim drugaiju analizu. injenicom, meutim,

Markovi (2007): Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006. U: Tadej Kurepa (ur.): Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str. 32. Treba napomenuti da se na nivou analize aktera ovakav stav i moe zastupati, ne, meutim, i na nivou analize drutvenog pokreta kao celine. 46 U tom smislu taan je zakljuak Markovia da oni koji su protest osmiljavali nisu nameravali da deluju antisistemski. U: Ibid.

344

ORE TOMI

da je fokusiranje kritike (i) studentskih protesta na Miloevia, tj. njegovo isticanje kao glavnog protivnika, bilo strateki moda veoma znaajno, ali da je istovremeno spreilo sutinsko bavljenje drutvenim problemima u Srbiji u tom periodu, moe se objasniti esto i vrlo neprijatno suoavanje drutva sa istim onim problemima koji su do uspona Miloevia i doveli, a koji pod pojmom socijalno pitanje obuhvataju nezaposlenost, siromatvo, drutvene nejednakosti, itd. OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA? STUDENTSKI PROTESTI NAKON 2000. GODINE Za razliku od protesta devedesetih, noviji studentski protesti47 imali su jednog (glavnog) protivnika manje, ali isto tako i itav niz problema, nasleenih iz prethodnog perioda. S obzirom na promenu politikog i drutvenog konteksta, zahtevi studentskih protesta iz prethodne decenije svakako vie nisu bili aktuelni. Demokratizacija ma kako taj proces zaista izgledao kao jedan od glavnih zahteva studenata tokom devedesetih godina, zapoeta je nakon 2000. godine uz dosta optimizma za vreme inieve vlade, a nastavljena je u neto drugaijoj atmosferi nakon njegovog ubistva. Drutveni problemi, pa i socijalno pitanje, za veinu studenata izgledalo je nisu vie bili u onoj meri aktuelni kao do tada, pa se i studentski aktivizam nakon 2000. vezivao manje ili vie za probleme na samim univerzitetima.48 Kljuni problemi su pritom bili (i ostali): nedostatak sredstava i nastavnog osoblja, korupcija, negativna selekcija, kao i nejasni institucionalni okvir studija, odnosno nedostatak mehanizama kontrole, koji omoguavaju i proizvoljno odreivanje visine kolarina.49 Promenom reima u Srbiji dolo je do razumljivih oekivanja promena na univerzitetima, a ubrzo je zaista i usledio niz reformskih planova.
47 Zanimljivo je da se sami akteri npr. Studentskog protesta 2006 jasno distanciraju od studentskih protesta tokom devedesetih godina, istiui socijalni i kritiki, pa ak i leviarski karakter svog protesta. Up. Markovi, str. 3032. 48 to u izvesnoj meri potvruje tezu o povrnom karakteru studentskih zahteva za drutvenim promenama tokom devedesetih. 49 O stanju na univerzitetima u Srbiji tokom devedesetih godina vidi npr.: Slobodan Petkovi (1999): Sumrak univerziteta. Beograd: Samizdat B92; Beogradski krug (izd.) (1997/1998): U odbranu univerziteta. Beogradski krug, br. 3-4/1-2. Kao dodatni problemi, tokom devedesetih, ali i kasnije, isticani su i odliv mozgova, kao i meunarodne sankcije. Up.: Milan Kurepa (2002): Usud otpora. Beograd: Centar za unapreivanje pravnih studija; Alternativna akademska obrazovna mrea. U okviru tzv. koordinacionih razgovora sa nemakom Univerzitetskom rektorskom konferencijom u septembru 1999. godine u Bonu, predstavnici Srbije kao vane probleme istakli su nedostatak meunarodne saradnje i nedostatak meunarodne strune literature. Up. Jovan Jovanovi (2000): Universitt und Wissenschaften in Serbien. U: Hochschulrektorenkonferenz (izd.): Stand und Perspektiven der Zusammenarbeit mit Hochschulen und Wissensc-

345

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

U skladu sa Bolonjskom deklaracijom zapoeta je reforma visokog kolstva, zamiljena kao promena kako formalnih tako i sadrinskih aspekata. Istovremeno je nakon due rasprave i jednog privremenog zakona 2005. godine donet nov Zakon o visokom obrazovanju koji izmeu ostalog kao univerzitetske organe predvia i studentske parlamente. Od stupanja na snagu ovog zakona do danas na svim univerzitetima u Srbiji formirani su studentski parlamenti, pa je time participacija studenata konano dobila adekvatnu formu. Pritom, studentsko uee u procesima odluivanja na univerzitetima i fakultetima nije bilo ogranieno na uee na izborima i u radu studentskog parlamenta, ve pored parlamen(a)ta, na veini univerziteta i fakulteta u Srbiji postoji i nekoliko veih i manjih studentskih organizacija.50 Ovakav institucionalni okvir je s jedne strane predstavljao unapreenje mogunosti studentske participacije, dok je s druge strane doveo ne samo do institucionalizacije, ve i do birokratizacije studentskog aktivizma u Srbiji, pa je samim tim i spreavao artikulaciju zaista kritikih impulsa studenata. Utoliko je interesantnije posmatrati nain na koji dolazi do novih studentskih protesta, posebno od 2005. godine.
haftseinrichtungen in Sdosteuropa. Koordinierungsgesprch in der Hochschulrektorenkonferenz am 10. September 1999 und Kooperationsgesprch mit unabhngigen serbischen Wissenschaftlern in der Hochschulrektorenkonferenz am 9. September 1999. Bonn (Materialien zur Hochschulkooperation, 1), str. 6877. 50 Posle promene vlasti i poetka demokratizacije u Srbiji 2000. godine studentske organizacije uestvuju manje ili vie aktivno i u reformi visokokolskog obrazovanja. Osim bavljenja bolonjskim procesom, studentske organizacije zalau se i za nov zakonski okvir koji bi i formalno obezbedio studentsku participaciju. Naalost, ovaj cilj je ostvaren samo u vezi sa formiranjem studentskih parlamenata. Same organizacije i njihov pravni status nisu definisane posebnim zakonom i zavise od optih akata univerziteta. Zahtevi pojedinih studentskih organizacija za donoenjem Zakona o studentskom organizovanju do sada nisu dali nikakve rezultate. Tako od 2001. godine postoji inicijativa za donoenje Zakona o studentskom organizovanju (Maslovara 2005), a na inicijativu ministra prosvete i sporta, u martu 2005. godine je oformljena radna grupa za izradu tog zakona. Nju ine studenti prorektori univerziteta iji je osniva Republika Srbija, kao i studentske organizacije koje su uestvovale u definisanju zakonske regulative u oblasti visokog obrazovanja (Pavi 2005). Usvajanjem novog Zakona o visokom obrazovanju koji predvia studentske parlamente, meutim, ova inicijativa je izgleda izgubila na aktuelnosti. Da li e i kada biti donet nekakav zakon o studentskom organizovanju ostaje nejasno, a samim tim se postavlja i pitanje: koji je onda zapravo status studentskih organizacija? Na Univerzitetu u Novom Sadu npr. vai sledee: Univerzitetskom studentskom organizacijom smatraju se one koje, prema kriterijumima Zakona o Univerzitetu, imaju lokalne organizacije na vie od 3 fakulteta Univerziteta. Na Univerzitetu u Novom Sadu za sada taj uslov ispunjavaju Savez studenata i Studentska unija koje se uglavnom bave pitanjima nastave i nauke, studentskog standarda, prava studenata i omladinske politike (Univerzitet u Novom Sadu 2009). Iako se ovaj opis statusa studentskih organizacija verovatno odnosi na neki od prethodnih zakona o visokom obrazovanju, izvesno je da je u praksi odnos univerziteta prema studentskim organizacijama i danas upravo taj. Vidi Nenad Maslovara (2005): Ko je upalio mrak? Studentsko organizovanje. U: Student, br. 55/2, str. 7; Stanko Pavi (2005): Zakon o studentskom organizovanju. U: Student, br. 54/1, str. 6; Univerzitet u Novom Sadu (2009): Ukratko o studentskim organizacijama. URL: http://www.uns.ac.rs/sr/studenti/stud_org.html, poslednji pristup: 13.10.2009.

346

ORE TOMI

Sama reforma visokog kolstva odvija se (i dalje) u skladu sa reformskim ciljevima tzv. bolonjskog procesa. Uprkos svakako potrebnim reformama u oblasti obrazovanja, promene do kojih je dolo nakon 2000. godine, bile su pre svega formalne i predstavljale su tek raspravu oko naziva, ali ne i sutinsku promenu. Tako danas u Srbiji postoji npr. struktura studija koja odgovara sistemu BA-MA-PhD, ali isto tako i itav niz sadrinskih nedostataka, koji ak i nisu vezani za sam koncept reforme. Radi se pre svega o optem stavu odreenih aktera prema reformi obrazovanja, bila ona evropska, tj. po Bolonji ili neka druga. Drugim reima, u situaciji u kojoj je trebalo govoriti o tome kako reformisati visoko kolstvo, dobar deo univerzitetskog kadra pitao se da li ga uopte treba reformisati. Situacija, koja se od 2000. godine do danas nije mnogo promenila, izgledala je otprilike ovako: Dok se jedna grupa predavaa, istraivaa i studenata bavila pitanjima reforme i tzv. bolonjskim procesom, velika veina se samo uz velike tekoe prilagoavala bilo kakvim promenama. Dok su jedni govorili o uvoenju novog sistema bodova, evaluaciji i kontroli kvaliteta obrazovanja, mnogi drugi su najveim kvalitetom smatrali lojalnost svojih koleginica i kolega.51 Ono to najbolje govori o podeljenosti miljenja o tome, da li, ali pre svega kako obrazovanje u Srbiji treba reformisati, jeste injenica da je mejnstrim obrazovne politike dugo bio u latentnom sukobu sa svim onim sadrajima koji nemaju nikakvog znaaja za (nacionalnu) dravu. U cilju negovanja nacionalne svesti pojedini zvaninici zadueni za obrazovanje bili su spremni da se obraunaju ak i sa Darvinom, a sve kako bi se spreilo otuenje mladih od pravih nacionalnih vrednosti. Istovremeno, kao jedina alternativa ovakvoj politici nametnut je jedan obrazovni koncept koji bi umesto nacionalnom duhu sluio ekonomiji. I jedan i drugi pravac vode ka uvrivanju postojeih struktura moi i udaljavaju od ideala kritikog pristupa. Konano, proevropska struja je, bar na prvi pogled, pobedila i u ovom segmentu politike i Bolonja je zakucala na vrata svih visokokolskih ustanova u Srbiji. Prve konkretne posledice ovog procesa bile su vie kolarine, koje su predstavljale ujedno i konkretan povod za prve vee studentske proteste u Srbiji nakon 2000. godine. Istovremeno, irom Evrope dolazi do protesta studenata nezadovoljnih reformama sprovedenim u okviru bolonjskog procesa. Ovaj proces difuzije, o kome nee biti opirnije rei, svakako je imao uticaja na pojaanu mobilizaciju studenata i u Srbiji.52
51 to je u kontekstu korupcije na univerzitetima svakako od daleko veeg znaaja. 52 O podrci studentskih protesta u Srbiji od strane kolega iz drugih evropskih zemalja svedoi kako niz pisama podrke, tako i praksa uea studenata u protestima na univerzitetima u drugim zemljama. Up.

347

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

I dok su prvi protesti nakon 2000. godine moda i bili tek reakcija na visoke kolarine, vrlo brzo je deo studenata u Srbiji utvrdio da iza bolonjske reforme univerziteta stoji cela jedna neoliberalna logika. Time je i kritika studenata iz godine u godinu postajala sve otrija i sve vie su se posledice novih reformi visokog kolstva pre svega komercijalizacija i privatizacija znanja vezivale za socijalno pitanje. Uvianjem tog dela studenata da takva obrazovna politika vodi ka obrazovanju samo za imune, dok se oni manje imuni iskljuuju iz obrazovnog procesa, jer predstavljaju troak za razliku od onog dela ljudskog kapitala koji predstavlja profitabilnu investiciju konano su ceo bolonjski proces i problemi koji iz njega proizilaze kontekstualizovani kao socijalni problem, a zakljuak ovog frejminga53 bio je jedan od slogana na protestima: Bolonju u klonju!.54 I dok se na osnovu samih zahteva studentskih protesta moglo zakljuiti uglavnom tek to da postoji velik broj studenata nezadovoljnih poveanjem iznosa kolarina, kao i uslovima studiranja, kasniji dokumenti pokazuju sve veu povezanost protesta sa socijalnim pitanjem. Dobar primer za to je dijagnostiki frejming dat u vidu kratke analize problema u Manifestu studentskog protesta 2008: Situacija u kojoj se nalazimo je neprihvatljiva! Loe zamiljene i jo gore sprovedene reforme, previsoke kolarine i njihovo proizvoljno odreivanje, stalno krenje zakona i hirovito menjanje statuta, predstavljaju samo najgori deo situacije koja nas je snala. Umesto da ustanemo u odbranu svog dostojanstva kao i studentskih prava, mi se pravimo da je sve u redu, svakodnevno trpei nepravdu pognute glave. Zbog svega toga, mi polako, ali sigurno, postajemo sauesnici nepravde koja se vri nad svima nama. Oigledno je da ve due vreme univerzitet nije ono to bi trebalo da bude svima dostupno obrazovanje bez obzira na socijalni poloaj. Manpr. Protestplenum at Frankfurt University (2006): A Declaration of Solidarity from Frankfurt/Germany. U: Tadej Kurepa (ur.): Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str. 6667. 53 Frejming (framing) je pojam kojim se oznaava proces nastanka interpretacija problema unutar jednog drutvenog pokreta, tj. nain na koji se subjektivna iskustva pojedinanih pristalica kolektivno uokviruju. Pojam okvira (frame) odnosi se na granice interpretacije odnosno upuuje na to da pri interpretaciji odreeni problemi tu spadaju, a drugi ne. Koncept frejminga objanjava kako se ti okviri ili frejmovi konstruiu i kombinuju, odnosno kako se pomou njih u okviru drutvenih pokreta definiu problemi, razvijaju strategije za njihovo reavanje i konano kako se postojee ili potencijalne pristalice mobiliu. Pripisivanje sopstvenog znaenja odreenim problemima, tj. njihovo tumaenje i isticanje moe istovremeno dovesti do nastajanja i jaanja kolektivnog identiteta drutvenog pokreta i time voditi ka mobilizaciji. Up. Robert D. Benford; David A. Snow (2000): Framing Processes and Social Movements. An Overview and Assessment. U: Annual Review of Sociology, Vol. 26, str. 611639. 54 Slina je poruka i drugih slogana koji se od 2006. iz godine u godinu koriste na protestima: Znanje nije roba, Mi studiramo, oni profitiraju, Nemam da platim, itd. Vidi zbirku propagandnog materijala na http://protest.zbrka.net/, poslednji pristup: 14.10.2009.

348

ORE TOMI

nje imuni graani vie nemaju pristup fakultetu, a studiranje manje imunih studenata ozbiljno je doveden u pitanje. Jazu koji se pravi izmeu imunih i manje imunih studenata doprinosi bolonjska reforma. Ona stvara odnose konkurencije, odnose koji su strani akademskim tradicijama jedinstva i solidarnosti meu studentima. Krajnji cilj previsokih kolarina i bolonjske reforme, predstavlja bogaenje fakulteta na raun nas, studenata, kao i iskljuivanje sa fakulteta onih koji nemaju dovoljno novca da finansiraju svoje obrazovanje. Mi, studenti odbijamo da plaamo trokove koje treba da snose fakultet i drava. Novac koji se, u vidu poreza, izdvaja iz depova naih roditelja, dovoljan je da pokrije trokove naih studija. Svako dodatno plaanje smatramo direktnom otimainom i kraom. Mi nismo odgovorni za nesposobnost Univerziteta i njihove propale reforme i ne smemo da trpimo njihovu bahatost, bezobzirnost, neodgovornost, traljavost i pljaku! Zato pozivamo sve studente na ujedinjenje i solidarnost u borbi protiv te kriminalizacije i privatizacije Univerziteta. Naa moralna dunost je da to ne dozvolimo. Dole kolarine! Dole propale reforme! Dole komercijalizacija znanja! Zahtevamo obrazovanje za sve! Studenti za studente!55 U osnovi, ovim dokumentom u skladu sa datom formom manifesta izraene su neke od osnovnih taaka kritike reforme visokog kolstva, zajednike svim univerzitetima koji su proli kroz bolonjski proces reforme. Mada sama kritika optih drutvenih nejednakosti svakako nije nova, injenica da Bolonja te nejednakosti ak poveava, istie se i u drugim kontekstima. Da drutveni status pojedinca u velikoj meri utie na njegov pristup obrazovanju, pa samim tim i na uspeh studenta ma ta to u zavisnosti od referentnog sistema znailo pokazuje, recimo, i niz razliitih novijih studija.56 Iako tzv. socijalni determinizam nigde i nikada nije konaan ili apsolutan, samo obrazovna politika sa jasnom orijentacijom ka socijalnoj pravdi moe pomoi ostvarivanju pristupa obrazovanju to veem broju ljudi. Naalost, bolonjski put ka novom obrazovnom sistemu pogoduje iskljuivo jednoj grupi studenata naime onima, koji imaju dovoljno novca da plate studije od koje se stvara budua elita, dok je za veinu ostalih, socijalna mobilnost pu-

55 Studentski protest 2008 (2008): Manifest studentskog protesta 2008. 14.10.2008. URL: http://studentskiprotest08.blogspot.com/2008/10/manifest-studentskog-protesta-2008.html, poslednji pristup: 13.10.2009. 56 Up. Bernard Hugonnier (2008): Equity in Education. U: Frans Becker; Karl Duffek; Tobias Mrschel (ur.): Social Democracy and Education. The European Experience. Amsterdam: Mets & Schilt, str. 174183.

349

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

tem obrazovanja oteana ili ak u potpunosti onemoguena.57 tavie, oni sa inae loim socijalnim statusom, kanjavaju se jo viim kolarinama. Pritom se visina kolarina u Srbiji kree mnogo iznad pojedinih zemalja zapadne Evrope. Sam mehanizam, meutim, svuda je isti. ak i u Nemakoj, gde i dalje postoje pojedine pokrajine, koje su odluile da ne uvedu kolarine, finansijska situacija studenta odluujua je za studiranje, a ne, recimo, individualna sposobnost.58 Vratimo se ipak zahtevima studentskih protesta u Srbiji. Ovde navedeni zahtevi od 2005. godine do danas ilustruju ujedno i razvoj odnosa studenata kako prema dravnim institucijama zaduenim za obrazovanje tako i prema univerzitetima. Takoe, ve na osnovu kontinuiteta na nivou zahteva, moe se zakljuiti da najkasnije od 2005. i u Srbiji dolazi do stvaranja jednog novog studentskog pokreta. ZAHTEVI STUDENTSKIH PROTESTA (20052009) Zahtevi Studentskog protesta 2005, koji je zapoet blokadom altera na Filolokom fakultetu u Beogradu, bili su sledei: (1) Smanjenje kolarine i cena obnove godine, kao i trokova kolovanja; (2) januarska revizija (upis godine); (3) poboljanje bibliotekog fonda i prevoenje literature na maternji jezik; (4) regulisanje statusa studenata koji prelaze sa starog na novi nastavni program i (5) kvalitetniji uslovi studiranja i nastavna sredstva.59 Godinu dana kasnije, studenti postavljaju neto konkretnije zahteve. Tako su poetni zahtevi Studentskog protesta 2006, koje je prvobitno postavio Protestni odbor studenata i studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, a potvrdio Zbor studenata Filozofskog fakulteta glasili: (1) Smanjenje kolarina na Filozofskom fakultetu sa 86.000 dinara na 35.000 dinara (za 60%) i (2) smanjenje svih administrativnih trokova na fakultetu za 50%.60 Kasnije, kako se protest irio, zahtevi Studentskog protesta 2006. izmenjeni su, pa se u ime svih studenata zahtevalo: (1) Smanjenje kolarina i svih ostalih naknada na studijama za 50%; (2) jasno utvrivanje kriterijuma za odreivanje visine kolarina, uz uvaavanje objektivnih soci57 Up. Richard Mnch (2009): Globale Eliten, lokale Autoritten. Bildung und Wissenschaft unter dem Regime von PISA, McKinsey & Co. Frankfurt am Main: Suhrkamp. Ovde str. 8791. 58 Christian Berg; Regina Weber (2006): Hochschulreform aus studentischer Perspektive. U: Aus Politik und Zeitgeschichte, br. 48, str. 1420. Ovde str. 19. 59 Studentski protest 2005 (2005): Naa mama plaa sama (letak). 13.10.2005. URL: http://protest.zbrka. net/files/mama_letak.jpg, poslednji pristup: 13.10.2009. 60 Protestni odbor studenata i studentkinja Filozofskog fakulteta (2006): Zahtevi. Beograd 05.10.2006. U: Tadej Kurepa (ur.): Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str. 48; Zbor studenata Filozofskog fakulteta (2006): Saoptenje zbora studenata Filozofskog fakulteta. Beograd 16.10.2006. U: Ibid., str. 4950.

350

ORE TOMI

jalnih uslova i (3) izjednaavanje postojeeg zvanja diplomirani sa novom diplomom mastera.61 Neto drugaije formulisana, ova tri zahteva preuzele su kasnije protestne grupe studenata na pojedinanim fakultetima, ali je njihova sutina ipak ostala ista.62 Ve tokom sledeeg, letnjeg semestra dolazi do organizovanja Studentskog protesta 2007. U martu i aprilu odran je niz protestnih akcija. Grupa studenata Filolokog fakulteta u Beogradu, koja je uestvovala u protestu zahtevala je: (1) da se generacijama 2006/07. i 2007/08. omogui uslovan upis godine, uz zadravanje statusa za studente finansirane iz budeta, odnosno promenu statusa u studente finansirane iz budeta u sluaju samofinansirajuih studenata, prema odredbama lana 124. Zakona o visokom obrazovanju; (2) da se izbaci lan 52. Statuta Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji onemoguava prelazak na budet svim studentima koji osvoje 60 ESP bodova, kao i da se uini napor za menjanje odgovarajueg zakonskog akta; (3) smanjenje kolarina sa trenutnog iznosa od etiri prosene na iznos od etiri minimalne plate, kao i ukidanje ostalih naknada; (4) da se, najkasnije do datuma odreivanja visina kolarina za narednu kolsku godinu, jasno utvrde kriterijumi za odreivanje visine kolarina, uz uvaavanje objektivnih socijalnih uslova; (5) adekvatnu primenu ECTS to, izmeu ostalog, podrazumeva: (a) da se novi informator dopuni informacijama o uslovima i cenama studiranja, kao i ostalim potrebnim informacijama, u skladu sa odrednicama o kljunim dokumentima ECT sistema; (b) uvoenje studijskog ugovora izmeu studenta i obrazovne ustanove, kojim bi bili jasno definisani prava i obaveze obe strane, u skladu sa odrednicama o kljunim dokumentima ECT sistema; (c) da se izvri dalja redukcija gradiva kako bi se postigla bolonjskim procesom predviena prolaznost od 80%, kao i ponovno vrednovanje trenutnih studijskih programa, uz uee studenata i (d) formiranje kontrolne instance, koja e se baviti nadgledanjem kvaliteta nastave i u kojoj e podjednako biti zastupljeni studenti i profesori; (6) izjednaavanje postojeih diploma sa diplomom mastera u skladu sa autentinim tumaenjem zakona od strane Zakonodavnog odbora skuptine Srbije i odluke KONUS-a, donete 17. novembra u Novom Sadu; (7) da se formira komisija koja bi se bavila reavanjem potencijalnih prijava sluajeva korupcije i raznih drugih oblika diskriminacije, u kojoj bi podjednako bili zastupljeni i profesori i predstavnici studenata i (8) da

61 U: Ibid., str. 52. 62 Up. Studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Studentski protest 2006 (2006): Dekanu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (pismo). 13.12.2006. U: Ibid. str. 75.

351

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

uprava prepozna pravo studenata na samoorganizovanje i izraavanje svojih stavova, kao i da, u skladu sa tim, ne preduzima nikakve disciplinske mere. 63 Protest se kasnije proirio i na druge fakultete, pre svega na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, Arhitektonski fakultet, kao i Filozofski fakultet. Tokom blokade Filozofskog fakulteta, koja je usledila neto kasnije, usvojena je Platforma u kojoj su formulisani sledei zahtevi: (1) da se svim studentima koji su upisali prvu godinu studija kolske 2006/07. godine omogui upis druge godine u statusu studenta koji se finansira iz budeta ukoliko do kraja kolske godine ostvare 60 ESPB bodova; (2) da se jasno utvrde kriterijumi za odreivanje visine kolarina, uz uvaavanje objektivnih socijalnih uslova; (3) da se smanje kolarine i sve ostale naknade na studijama za 50%; (4) da se izjednai postojee zvanje diplomirani sa novom diplomom mastera; (5) da Filozofski fakultet prui studentima uvid u izvetaj o finansijskom poslovanju; (6) da se sprovede istraga o korupciji na Univerzitetu u Beogradu, poput one sprovedene u Kragujevcu i (7) da elnici visokokolskih ustanova prestanu da vreaju i omalovaavaju studente u protestu, nazivajui ih loim studentima i pokuavajui da ih ideoloki etiketiraju.64 Studentski protest 2007. nastavljen je i u zimskom semestru, a prikljuili su mu se i studenti drugih univerziteta. Tako je 8. oktobra 2007. zapoet protest studenata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, iji su zahtevi takoe bili vezani za problem visokih kolarina.65 Godinu dana kasnije ponovo u Beogradu organizovan je nov studentski protest, u kome su uestvovali studenti Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta politikih nauka, Tehnoloko-metalurkog, Prirodno-matematikog, Filolokog, Filozofskog, Saobraajnog, Hemijskog i Arhitektonskog fakulteta.66 Osnovni zahtevi Studentskog protesta 2008. bili su: (1) ukidanje budetskih kvota, (2) bezuslovni upis zavrnih godina za studente koji su se upisali zakljuno sa 2005/06. generacijom, (3) ukidanje naplaivanja prenesenih bodova iz prethodne godine i (4) smanjenje kolarina.67
63 Studenti Filololokog fakulteta (2007): Zahtevi studenata Filolokog. 22.03.2007. URL: http://protest. zbrka.net/node/593, poslednji pristup: 13.10.2009. 64 Studentski protest 2007. (2007): Studenti blokirali i Filozofski fakultet. 14.03.2007. URL: http://protest. zbrka.net/node/551, poslednji pristup: 13.10.2009. 65 Protestni odbor (Miodrag Sovilj) (2007): Izvetaj sa prvog dela studentskog protesta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. URL: http://protest.zbrka.net/node/1023, poslednji pristup: 14.10.2009. 66 Up. Studentski protest 2008. (2008): Bolonju u klonju 2 (video materijal s protesta u Beogradu). URL: http://protest.zbrka.net/node/1104, poslednji pristup: 14.10.2009. 67 Studentski protest 2008. (2008): Veliki studentski protest (letak). 21.10.2008. URL: http://img399.imageshack.us/img399/1354/lletakkpj7.jpg, poslednji pristup: 13.10.2009.

352

ORE TOMI

Konano, studentski protest iz 2009. godine, pokrenut u Beogradu poetkom oktobra, zahtevao je sledee: (1) da se promeni tumaenje zakonom utvrenih uslova za upis naredne godine, uz predlog da se sabiraju bodovi sa svih godina studija umesto da se raunaju samo bodovi sakupljeni u tekuoj godini; (2) da se svim studentima koji su u kolskoj 2008/2009. godini ostvarili najmanje 48 bodova omogui upis naredne godine studija u statusu budetskih studenata; (3) da se potuje preporuka Ministarstva prosvete da se studenti koji studiraju po starom Zakonu o visokom obrazovanju upiu zavrnu godinu studija bez ikakvih uslova i (4) [od Ministarstva prosvete trai se] da se utvrde budetske kvote za master i doktorske studije.68 Ukoliko bismo pokuali da sve zahteve studenata od 2005. na ovamo svedemo na one najbitnije, to bi svakako bili: (1) smanjenje kolarina, (2) izjednaavanje zvanja iz starog i novog visokokolskog sistema (master = diplomirani) i (3) omoguavanje upisa u narednu godinu studija. Ostali zahtevi, vezani za reavanje problema korupcije na univerzitetima, kao i uvoenje mehanizama kontrole, ostaju, stie se utisak, manje vani. Ono to se svakako moe zakljuiti jeste profesionalizacija (novog) studentskog pokreta. Iz godine u godinu, zahtevi su postajali sve konkretniji, a primetno je i poznavanje kako zakonskih okvira, tako i samih odrednica bolonjskog procesa reforme. Interesantno je pritom da se istovremeno sa optom kritikom ovog procesa pojedini zahtevi kreu upravo u kontekstu novog obrazovnog sistema tako se npr. trailo smanjenje odreenog broja ESPB/ECTS bodova kao uslov za upis u narednu godinu studija, umesto potpunog dovoenja u pitanje tog sistema. I ovo, takoe, ukazuje na jasan razvoj promiljenog, stratekog pristupa. Umesto potpunog odbijanja novog sistema to svakako ne bi donelo bilo kakve promene, niti bi omoguilo iru mobilizaciju studenata usvaja se postojei referentni okvir, to u izvesnoj meri relativizuje navodni antisistemski karakter protesta. To opet, ukazuje na razvoj i promenu organizacione strukture studentskih protesta, iako njen prikaz svakako zahteva jednu mnogo detaljniju analizu. Izvesno je, meutim, da je uvoenjem studentskih zborova s jedne strane postignut cilj direktne demokratije, koji su prvobitni organizatori69 protesta postavili, ali je s druge strane ovakvo kolektivno donoenje odluka o daljem toku protesta, svakako uticalo na pravac i intenzitet kritike. Zanimljivo je takoe, da je sama ideja o samoorganizovanju studenata proizala iz nezadovoljstva kako radom student68 [Beta] (2009): Studenti predali zahteve Vladi. U: Politika, 05.10.2009. URL: http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Protest-studenata-ispred-Vlade-Srbije.lt.html, poslednji pristup: 14.10.2009. 69 U toku protesta 2006. godine u Beogradu je u organizaciji uestvovalo nekoliko organizacija, izmeu ostalog i Studentska unija Filozofskog fakulteta Socijalni front, Progresivno univerzitetsko drutvo Dositej Obradovi Socijalni front i Sindikat obrazovanja Sindikalne konfederacije Anarho-sindikalistika inicijativa. Up. Kurepa, str. 145.

353

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

skih parlamenata, koji su smatrani korumpiranim, tako i zvaninim studentskim organizacijama,70 pa su se prvi protesti ograivali od zvaninih studentskih predstavnika, a ovi su opet npr. akcije Studentskog protesta 2006. u javnosti karakterisali kao radikalne i nasilne.71 Da li je unutar struktura zvaninih studentskih organizacija vremenom dolo do promene ili je sam studentski pokret uspeo da novim (stratekim) formulisanjem zahteva i ciljeva te organizacije ipak pridobije, ostaje nejasno, ali se 2008. godine njihov meusobni odnos ipak donekle promenio, tako su taj protest podrale i zvanine studentske organizacije.72 ZAKLJUAK: RAZLIKE I SLINOSTI STUDENTSKIH PROTESTA U SRBIJI PRE I NAKON 2000. GODINE Naravno da univerzitet kao i svaka institucija, time to preuzima javne zadatke, ima svoje spoljanje odnose, kao i sopstvenu internu normalnost, emu pripada i svakodnevica istraivanja i uenja; ipak, odluujue impulse dobija zahvaljujui dovoenju u pitanje zadatih inventara znanja, gotovih metoda i pravila, odstupanju od proverenog, prekoraenju postojeih granica. On je mesto nestrpljenja i otpornosti.73 Polazei od prikaza studentskih protesta u Srbiji tokom devedesetih godina 20. veka, u tekstu je oslikan razvoj jednog novog studentskog pokreta, iji je glavni rezultat bio stvaranje i jaanje jedne studentske aktivistike prakse. Dok je, uprkos razliitim zahtevima tokom ovog perioda za glavnog protivnika studenata vaio reim, odnosno sam Slobodan Miloevi, studentski protesti na univerzitetima u Srbiji, do kojih je dolo nakon smene tog reima, organizovani su u sasvim drugim okolnostima. Ipak i ovi poslednji protesti ukazuju na i dalje prisutan kritiki potencijal ovog dela drutva, predstavljajui istovremeno moda i prvi pokuaj artikulisanja jednog sasvim novog kritikog drutvenog pokreta u Srbiji. Karakteristike ova dva studentska pokreta delom se razlikuju, ali postoje i odreene slinosti. Prva razlika ako izuzmemo injenicu da je veina samih uesnika, nakon vie od deset godina (!) potpuno razliita vezuje se svakako za drutveni
70 Vidi Tadej Kurepa (2006): Direktna demokratija. Osnov samostalnog studentskog organizovanja. U: Ibid., str. 1423. 71 Ibid., str. 17. 72 J. B. (2008): Studentske organizacije podrale protest. U: Politika, 25.10.2008. URL: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Studentske-organizacije-podrzale-protest.lt.html, poslednji pristup: 13.10.2009. 73 Bernhard Waldenfels (2008): Universitt als Grenzort. U: Ha, Ulrike; Mller-Schll, Nikolaus (Hg.): Was ist eine Universitt. Schlaglichter auf eine ruinierte Institution. Bielefeld: transcript Verlag, S. 1126. Ovde str. 13.

354

ORE TOMI

i politiki kontekst u kome oba pokreta nastaju. Devedesete godine bile su period raspada Jugoslavije, ratova i dramatine ekonomske i drutvene krize. Iako je velik broj problema nasleen iz prethodne decenije, period nakon 2000. godine moe se okarakterisati kao period demokratizacije i dalje ekonomske transformacije. U pogledu odreenih graanskih sloboda, politiki okvir u Srbiji nakon 2000. godine bio je zaista razliit od onog tokom ere Miloevi. Bez obzira na surove ekonomske reforme, koje su postojee drutvene nejednakosti ak i pojaale, drava je nakon 2000. godine u mnogo manjoj meri pribegavala represiji u sluaju protesta. Takoe, postepenim izlaskom iz meunarodne izolacije, studentski protesti mogli su nai mesto u irem evropskom kontekstu. Razlika u politikom kontekstu ogleda se, meutim, pre svega u poloaju univerziteta i odnosu drave prema njemu. Dok je u vreme Miloevievog reima univerzitet, ukidanjem autonomije, svakim novim zakonom sve vie redukovan na isto reimsku instituciju, status univerziteta se od 2005. godine odvaja od direktnog politikog uticaja drave. Drugim reima, nije vie postojala opasnost da odgovarajua vlast proizvoljno otputa predavae, ali je zato otvoren itav niz drugih pitanja. Reforma univerziteta po tzv. bolonjskom modelu unela je vie zabune nego to je bila od koristi, stvarajui idealne uslove za korupciju i proizvoljno nametanje kolarina. To je zapravo i uticalo na nove zahteve novih studentskih protesta, koji su se za razliku od prethodnih fokusirali pre svega na socijalno pitanje. Istovremeno, na nivou celokupnog drutva, proces demokratizacije znaio je ujedno i kraj jednog protivnika, pa je mobilizacijska strategija novih protesta bila usmerena na materijalne probleme studenata: pobuna protiv autoritarne vlasti zamenjena je pobunom protiv pljake. Osim drugaijeg politikog konteksta i novih zahteva i sadraja, jedna razlika studentskih protesta od 2005. godine u odnosu na proteste devedesetih jeste i njihova regionalna rasprostranjenost. Dok su antireimski protesti studenata organizovani istovremeno i bili priblino istih razmera u svim veim univerzitetskim gradovima u Srbiji, studentski protesti nakon 2000. godine prevashodno su vezani za Beograd. Postoji, meutim, i niz slinosti izmeu ova dva studentska pokreta. One se tiu u prvom redu formalnih aspekata protesta. Kao i protesti devedesetih i protesti nakon 2000. godine koristili su se istim protestnim formama. To su bili pre svega: protestni skupovi, protestne etnje, blokade fakulteta, plakati, flajeri, itd. Istovremeno, mlaa generacija samim napretkom tehnologije mnogo vie je bila prisutna na internetu, iako je izmetanje protesta sa ulice u virtuelni prostor interneta posredstvom univerzitetskih mrea u Srbiji prvi put primenio Studentski protest

355

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

96/97. Takoe, u oba sluaja organizovane su tribine, ija je funkcija diskurzivnog jaanja protesta bila identina. Isto tako, oba studentska pokreta imale su jaka operativna jezgra SMOs i jednu solidnu organizacionu strukturu, ije su pojedinane slube, odbori, redakcije informacionih listova itd. bile od velikog znaaja za uspenu mobilizaciju studenata. Kljuna razlika, meutim, bilo je (ne)postojanje studentskih zborova. Tako u odnosu na uvoenje principa direktne demokratije u okviru protesta od 2006. godine, struktura inicijativnih i glavnih odbora tokom devedesetih deluje jo protodemokratski i pod jakim uticajem pojedinaca. Slian je i odnos izmeu studenskih protesta i zvaninih organizacija. Iako noviji studentski protesti istiu originalnost svoje autonomije u odnosu prema registrovanim studentskim organizacijama, situacija nije izgledala mnogo drugaije ni tokom devedesetih godina. Jedina razlika je ta, to su tada savezi studenata (i sporadino neke manje proreimske organizacije) bili smatrani protivnikim organizacijama, dok od 2000. godine postoji niz etabliranih studentskih organizacija, kao uostalom i studentski parlamenti kao zakonom predvieni zvanini organi fakulteta i univerziteta. Konano, postoji jo jedna znaajna slinost ova dva pokreta. Kao to je bio sluaj i sa onim iz devedesetih godina, i aktuelni studentski pokret u stanju je da uspeno mobilie velik broj studenata i stvori odreen pritisak na dravu, odnosno odgovorne aktere. Istovremeno, u oba sluaja teko je utvrditi direktne kauzalne veze izmeu postavljenih zahteva i protestnih akcija s jedne i konkretnih politikih poteza s druge strane. U kojoj meri su dakle protesti zaista uticali na konkretne promene, teko je utvrditi. To je bio sluaj i devedesetih, a o dugoronim rezultatima poslednjih studentskih protesta moda je i prerano govoriti. Ono to se ovim poslednjim protestima kao zaista znaajan doprinos moe pripisati jeste jedno diskurzivno pomeranje od apstraktnih i, pre bi se moglo rei, simbolikih pitanja (poput nacionalnog pitanja) ka istinski vanom socijalnom pitanju. Ve i samo isticanje drutvenih nejednakosti i odgovarajua kontekstualizacija u vezi sa obrazovnom reformom predstavlja vie nego znaajan pomak. U kom pravcu e se ovaj proces dalje odvijati ostaje ipak da se vidi.

356

ORE TOMI

LITERATURA
(1996) News, u: Boom, br. 10, 18.12.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom12_18/bmnews10.htm, poslednji pristup: 06.04.2009. (1996) Report from the meeting of the Main board (1996), u: BOOM, br. 1, 28.11.1996. URL: http://www.yurope.com/mirrors/protest96/pmf/boom/boom11_28/report.htm, poslednji pristup: 17.12.2008. (1996) Students Demands, u: Protest 1996/97 Official Web Site. URL: http://galeb.etf.bg.ac. yu/~protest96, poslednji pristup: 12.12.2008. (1998) Deklaracija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998., URL: http:// stud1.etf.bg.ac.yu/protest98/doc/deklaracija_ en.html, poslednji pristup: 03.04.2009. Atanackovi, Petar (2009) Novi socijalni pokreti u Srbiji izmeu apatije i protesta, u: Tomi, ore; Atanackovi, Petar (ur.), Drutvo u pokretu. Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas, Novi Sad: Cenzura, str. 235247. B., J. (2008) Studentske organizacije podrale protest, u: Politika, 25.10.2008, URL: http:// www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Studentskeorganizacije-podrzale-protest.lt.html, poslednji pristup: 13.10.2009. Benford, Robert D.; Snow, David A. (2000) Framing Processes and Social Movements, An Overview and Assessment, Annual Review of Sociology, Vol. 26: 611639. Beogradski krug (izd.) (1997/1998) U odbranu univerziteta, Beogradski krug, br. 3-4/1-2. Berg, Christian; Weber, Regina (2006) Hochschulreform aus studentischer Perspektive, Aus Politik und Zeitgeschichte, br. 48,:1420. [Beta] (2009) Studenti predali zahteve Vladi, u: Politika, 05.10.2009., URL: http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Protest-studenataispred-Vlade-Srbije.lt.html, poslednji pristup: 14.10.2009. Bieber, Florian (2005) Nationalismus in Serbien vom Tode Titos bis zum Ende der ra Miloevi, Wien: Lit Verlag. Bogdanovi, Milica; Milovanovi, Ljiljana; Shrestha, Miodrag (1999) Chronology of the Protest, u: Lazi, Mladen (ur.), Protest in Belgrade. Winter of Discontent, Budapest: Central European University Press, str. 213. Borba za znanje, URL: http://protest.zbrka. net/, poslednji pristup: 14.10.2009. ukovi, Biljana (2006) Serbian Students, Empowered or Disempowered? European Education, god. 38, br. 1: 34. varkovi, Darko (1992a) Studenti najavljuju trajk Univerziteta, Protest studenata ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, Politika, 11.06.1992: 10. varkovi, Darko (1992b) Studenti pozvali Miloevia na protestni skup, Zbivanja na Beogradskom univerzitetu, Politika, 13.06.1992: 10. Doder, Duko (1992) Students Demonstrate in Belgrade, u: The Chronicle of Higher Education, 18.03.1992., URL: http://chronicle. com/che-data/articles.dir/articles-38.dir/issue-28.dir/28a04802.htm, poslednji pristup: 02.02.2009. Dragievi-ei, Milena (1997) Ulica kao politiki prostor, Prostor karnevalizacije, Sociologija, god. 39, br. 1: 5565. Hugonnier, Bernard (2008) Equity in Education, u: Becker, Frans; Duffek, Karl; Mrschel, Tobias (ur.), Social Democracy and Education, The European Experience, Amsterdam: Mets & Schilt.

357

OD DEMOKRATIJE DO SOCIJALNOG PITANJA?

Jansen, Stef (2001) The streets of Beograd, Urban space and protest identities in Serbia, Political Geography, god. 20, br. 1: 3555. Jovanovi, Jovan (2000) Universitt und Wissenschaften in Serbien, u: Hochschulrektorenkonferenz (izd.), Stand und Perspektiven der Zusammenarbeit mit Hochschulen und Wissenschaftseinrichtungen in Sdosteuropa, Koordinierungsgesprch in der Hochschulrektorenkonferenz am 10. September 1999 und Kooperationsgesprch mit unabhngigen serbischen Wissenschaftlern in der Hochschulrektorenkonferenz am 9. September 1999., Bonn (Materialien zur Hochschulkooperation, 1), str. 6877. Joveti, Lidija (1998) Gorile na ulazima, studenti u bojkotu, Republika, br. 202/203., URL: http://www.yurope.com/zines/republika/ arhiva/98/202/202_7.html, poslednji pristup: 03.04.2009. Kurepa, Milan (2002) Usud otpora, Beograd: Centar za unapreivanje pravnih studija; Alternativna akademska obrazovna mrea. Kurepa, Tadej (2006) Direktna demokratija, Osnov samostalnog studentskog organizovanja, u: Kurepa, Tadej (ur.), Borba za znanje, Studentski protest 2006. Beograd: ATC. Kurepa, Tadej (ur.) (2006) Borba za znanje, Studentski protest 2006, Beograd: ATC. Markovi, Vladimir (2007) Istorijska pozicija Studentskog protesta 2006, u: Kurepa, Tadej (ur.), Borba za znanje, Studentski protest 2006, Beograd: ATC. Maslovara, Nenad (2005) Ko je upalio mrak? Studentsko organizovanje, Student, br. 55/2: 7. Mnch, Richard (2009) Globale Eliten, lokale Autoritten. Bildung und Wissenschaft unter dem Regime von PISA, McKinsey & Co, Frankfurt am Main: Suhrkamp. Pavi, Stanko (2005) Zakon o studentskom organizovanju, Student, br. 54/1: 6.

Petkovi, Slobodan (1999) Sumrak univerziteta, Beograd: Samizdat B92. Popadi, Dragan (1999) Student Protests, Comparative Analysis of the 1992 and 199697 Protests, u: Lazi, Mladen (ur.), Protest in Belgrade. Winter of Discontent, Budapest: Central European University Press. Popov, Neboja (1998) Die Universitt in ideologischer Umhllung, u: Bremer, Thomas; Popov, Neboja; Stobbe, Heinz-Gnther (ur.), Serbiens Weg in den Krieg. Kollektive Erinnerung, nationale Formierung und ideologische Aufrstung, Berlin: Arno Spitz. Protestplenum at Frankfurt University (2006) A Declaration of Solidarity from Frankfurt/ Germany, u: Tadej Kurepa (ur.), Borba za znanje, Studentski protest 2006. Beograd: ATC. Prosic-Dvornic, Mirjana (1993) Enough Student Protest 92. The Youth of Belgrade in Quest of Another Serbia, Anthropology of East Europe Review, god. 11, br. 1-2: 129130. Protestni odbor (Miodrag Sovilj) (2007) Izvetaj sa prvog dela studentskog protesta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, URL: http://protest.zbrka.net/node/1023, poslednji pristup: 14.10.2009. Protestni odbor studenata i studentkinja Filozofskog fakulteta (2006) Zahtevi, Beograd 05.10.2006, u: Kurepa, Tadej (ur.), Borba za znanje, Studentski protest 2006, Beograd: ATC.. Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, URL: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana. php?Sifra=0011&izbor=odel&tab=7, poslednji pristup: 01.10.2008. Rb, Matthias (2007) Serbien unter Miloevi, u: Meli, Dunja (ur.), Der Jugoslawienkrieg. Handbuch zu Vorgeschichte, Verlauf und Konsequenzen, Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften, 327343. Spasi, Ivana (2006) ASFALT: The Construction of Urbanity in Everyday Discourse in Serbia, Ethnologia Balkanica, izd. 10: 211227.

358

ORE TOMI

Studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Studentski protest 2006 (2006) Dekanu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (pismo), 13.12.2006., u: Kurepa, Tadej (ur.), Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC. Studenti Filololokog fakulteta (2007) Zahtevi studenata Filolokog. 22.03.2007., URL: http:// protest.zbrka.net/node/593, poslednji pristup: 13.10.2009. Studentski protest 2005 (2005) Naa mama plaa sama (letak). 13.10.2005., URL: http:// protest.zbrka.net/files/mama_letak.jpg, poslednji pristup: 13.10.2009. Studentski protest 2007 (2007) Studenti blokirali i Filozofski fakultet. 14.03.2007., URL: http://protest.zbrka.net/node/551, poslednji pristup: 13.10.2009. Studentski protest 2008 (2008) Bolonju u klonju 2 (video materijal s protesta u Beogradu)., URL: http://protest.zbrka.net/node/1104, poslednji pristup: 14.10.2009. Studentski protest 2008 (2008) Manifest studentskog protesta 2008. 14.10.2008., URL: http://studentskiprotest08.blogspot. com/2008/10/manifest-studentskog-protesta-2008.html, poslednji pristup: 13.10.2009. Studentski protest 2008 (2008) Veliki studentski protest (letak). 21.10.2008., URL: http:// img399.imageshack.us/img399/1354/lletakkpj7.jpg, poslednji pristup: 13.10.2009. Tomi, ore (2009) Uline studije Odsek: Protest! Studentski protesti tokom ere Miloevi, u: Tomi, ore; Atanackovi, Petar (ur.), Drutvo u pokretu. Drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas, Novi Sad: Cenzura, str. 185234. Univerzitet u Novom Sadu (2009) Ukratko o studentskim organizacijama, URL: http://www. uns.ac.rs/sr/studenti/stud_org.html, poslednji pristup: 13.10.2009.

Waldenfels, Bernhard (2008) Universitt als Grenzort, u: Ha, Ulrike; Mller-Schll, Nikolaus (Hg.), Was ist eine Universitt. Schlaglichter auf eine ruinierte Institution, Bielefeld: transcript Verlag, S. 1126. Zbor studenata Filozofskog fakulteta (2006) Saoptenje zbora studenata Filozofskog fakulteta, Beograd 16.10.2006, u: Kurepa, Tadej (ur.), Borba za znanje. Studentski protest 2006. Beograd: ATC, str. 4950. Zvanina Internet prezentacija Studentskog protesta za Kosovo i Metohiju Beograd 1998., URL: http://stud1.etf.bg.ac.yu/protest98/index. html, poslednji pristup: 03.04.2009. Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu, 22.08.1999., URL: http://www.bg.ac. yu/eng_univ/1_2b.html, poslednji pristup: 01.10.2008. Zvanina internet stranica Univerziteta u Beogradu., URL: http://www.bg.ac.yu/csrp/ univerzitet/istorijat.php, poslednji pristup: 01.10.2008. Zvanina internet stranica Univerziteta u Niu, 09.01.1998., URL: http://ni.ac.yu/, poslednji pristup: 01.10.2008. Zvanini home page Studentskog parlamenta studenata Beograda., URL: http://stud1.etf. bg.ac.yu/, poslednji pristup: 12.03.2009.

359

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

IVAN ZLATI

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM
RADNIKI AKTIVIZAM U SRBIJI 2000-2004. GODINE

APSTRAKT: Transformacija drutveno-ekonomskog sistema, iji su koreni u devedesetim godinama, a koja se u punoj meri ispoljila nakon 2000. godine, drastino je promenila odnose u srpskom drutvu. Radnitvo je ove promene doekalo, prema ocenama javnosti, uglavnom nespremno i otuda je njegov odgovor na njih uglavnom bio neodgovaraju. Tim pre jer je veliki narativ o tome kako e nam svima biti bolje (ali prvo mora da nam bude gore) postao opteprihvaen, ak i u sindikatima, koji bi, po definiciji, trebalo da zastupaju interese radnika i radnica. Na taj nain je radnitvo u Srbiji ostalo preputeno samo sebi. Namera teksta je da barem delimino pokua da opie prve godine tranzicije srpskog drutva, da ukae na politiku vladajuih struktura u pogledu privatizacije i da isprati reakcije radnika i radnica na proces promena. KLJUNE REI: tranzicija, privatizacija, radnitvo, sindikati, protesti, trajkovi, Srbija

360

IVAN ZLATI

Opte je mesto u naoj javnosti da su radnici tranziciju ka kapitalizmu, odnosno privatizaciju kao kimeni podzaplet tranzicije, doekali potpuno nespremni. U emu se, meutim, ogleda ova nespremnost, to ba i nije sasvim jasno. Svake zgodne prilike, uoi 1. maja, ili na koncu jo jedne gromko najavljene, ali nesuene vrele radnike jeseni, u tampi e neko rezignirano sumirati da su za sve krivi sindikati, koji su pali na organizacionom ispitu, za razliku od ostalih aktera privatizacije drave, privatnih investitora i njihovih strunih konsultanata koji su u proces privatizacije uli disciplinovano, poput kakve vojske, ili mafije. Tu i tamo se, sa puno dobrih razloga, tvrdi i da je sindikalni javaluk privid u ijoj pozadini zapravo lei korupcija. Smatra se, naime, da su sindikalni rukovodioci koptirani u sistem, preko apanaa u Vladinom Socio-ekonomskom savetu i drugih, manje vidljivih privilegija. Ipak najee, mnogo ee nego to to zdrav razum i dobar ukus dozvoljavaju, sve se analize i kritike na koncu stapaju u gunanje oko nejedinstva sindikata, naroito najveih, u abrove o sujetama i linim antagonizmima meu njihovim liderima, trapavo izmeane sa optubama (as ovih as onih) za izdaju, i sline ostatke to populistikih mitova, to sapunskih opera poput DEPOS-a i Koalicije Zajedno. Kako je to jo uvek mogue u 2010. godini? Da li iko zaista misli da bi dva-tri dovoljno brojna, i nadasve slona prvomajska mitinga pod parolom Gotova je! stavila taku na traumatine posledice i zakulisne uzroke tranzicionog orsokaka? Naravno da ne misli.1 Zbog ega se onda o radnikoj problematici u srpskoj javnosti jo uvek govori ovom izanalom retorikom? Pre svega, rekao bih, zbog toga to su radnici u Srbiji privatizaciju doekali politiki nespremni, zbunjeni, artikuliui svoj stav o procesima koji e im iz korena promenili ivote u iskljuivoj zavisnosti od toga kako su glasali 24. septembra 2000. godine. Da zlo bude vee, ne samo da su u tranziciju uli depolitizovani, ve i sa najmanje desetogodinjom tradicijom politikantstva traganja za novim zatitnikom u vlasti, ili opoziciji, nakon kolapsa dravnog socijalizma, ija su ikona pola veka bili. Bez ijedne leviarske politike partije iza, uz, pa ak ni ispred sebe, ulanjeni u sindikate iji se lideri otvoreno svrstavaju uz ove ili one klanove politikog i ekonomskog establimenta,2 radnici su u svojim tranzicionim problemima ostali
1 Nije, uostalom, ni istina da nai sindikati nisu organizaciono kadri za mitingovanje, ak naprotiv Savez samostalnih sindikata Srbije je u jeku predizborne kampanje 2008. godine znao da organizuje itekako masovno prvomajsko okupljanje (dodue 29. aprila, valjda zato da bi i simbolino odvojili radniku masu od leviarskih ideja i praksi), na kom se kao glavna zvezda pojavio Boris Tadi. 2 Sindikati zapravo ulau poseban napor da se to ubedljivije predstave ukorenjenim u politike strukture, odnosno sposobnim da probleme svojih lanove ree preko veze. Proteklih godina sam, sluaj je hteo, najee pratio trajkove u preduzeima van Beograda koji su kulminirali dolaskom radnika na protest u prestonicu ispred neke dravne institucije. U skoro svakoj od vie desetina ovakvih situacija o kojima mogu da posvedoim, nezaobilazan ritual je bio da ih u Beogradu doeka neka istaknuta linost iz sindikalne

361

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

potpuno sami, nasuprot neogranienoj samovolji krupnog kapitala, i vlasti koja vie nije imala nikakvu obavezu prema radnikoj klasi, jer je u krupnom kapitalu, a ne u radnicima i/ili malim akcionarima traila i nala oslonac u izgradnji novog pravnog i ekonomskog poretka. Naravno, prolaz novoj doktrini krenuo je da se otvara mnogo pre 5. oktobra, izmeu ostalog i dranjem radnike klase u godinama raspleta. Uloga radnika u Miloevievoj tranziciji od kaplara u jagnjeim brigadama do velikog voda, esto se redukuje na doskoicu Okupili se kao radnici, a razili kao Srbi. Ipak, pitanje je emu to zapravo radnika Rakovica nije imala snage da se odupre nakon voinog obraanja? Da li samo zovu nacionalizma, ili pre svega strahu da ne izgube poziciju dravnih ljubimaca? To to su prihvatili da komunizam zamene nacionalizmom, sejalo je smrt i pusto irom bive Jugoslavije, ali to to su partijsku poslunost zamenili stranarenjem, kasnije e ih ostaviti goloruke u borbi za sopstvene interese nakon to su na Tamnavi pokuali da isplivaju iz rakovikih zabluda. Republika je nakon 5. oktobra organizovala razgovore sa akterima oba velika dogaanja radnika s kraja prolog veka dolaska radnika pred Skuptinu 1988. godine, i trajka u kolubarskim rudnicima 2000. Naravno, uspon i pad Slobodana Miloevia imaju sasvim suprotne istorijske predznake, izraziti minus i traljavi plus, ali istraivanje Republike otkriva puno toga zajednikog u rakovikim i kolubarskim previranjima. Pre svega, i jednim i drugim dogaajem zakulisno su rukovodili politiki centri moi.3 U oba sluaja, pobunjeni radnici su posluili kao dekor u pohodu na vlast, i u oba sluaja su se (s)nali na pobednikoj strani. Ne uspevajui, ili strahujui da politizuju svoje nezadovoljstvo, mandat za promenu sistema poverili su pobednicima. U drugom sluaju, meutim, nali u situaciji da vie ne

centrale, koja bi im zatim po itav dan otvarala vrata raznih kabineta i preko reda uvodila kod ministarskih pomonika. Neretko se deavalo da se protest nakon ovih sastanaka okona, jer su trajkai, iako na samim sastancima nisu postigli nikakav konkretan dogovor, zbog silnih titula sa kojima su popili kafu poverovali da je sindikalna centrala u stanju da im rei problem bez njihovog uea. Nakon izvesnog izgubljenog vremena, protesti bi se uglavnom nastavljali tamo gde su stali pre intervencije sindikalne vrhuke. Deavalo se, istina, i sasvim suprotno da sindikalni lideri svoje veze sa vlastima demonstriraju tako to lanovima uskrate bilo kakvu podrku, nastojei da ih obeshrabre i pokolebaju, kao to se recimo desilo na protestu radnika Zastave elektro iz Rae Kragujevake avgusta 2009. godine. Raanci su tada tri dana i dve noi proveli ispred prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama, a da im nije bilo dozvoljeno ak ni da koriste toalet u zgradi sindikata iji su lanovi, na Trgu Nikole Paia, ve su ili u WC u oblinji McDonalds. Suvino je dodati da im se Ljubisav Orbovi nije ni obratio. 3 Sagovornici Republike nisu bili u stanju da do kraja raspletu ko je i kako poveo radnike iz Rakovice ka Skuptini 1988. godine, ali je iz opisanih okolnosti oigledno da masom nisu upravljali trajkaki lideri. U sluaju Kolubare odnosi DOS-a i organizatora trajka su puno jasniji.

362

IVAN ZLATI

uivaju nikakvu zatitu novoproklamovane dravne ideologije ni kao radnici, ni kao Srbi, ali sada ni kao kapitalisti. tavie, novi ideoloki vetrovi oglasili su radniko samoupravljanje za glavni razlog ekonomskog propadanja, a njegove recidive za najveu prepreku oporavku Srbije. SINDIKATI I PRIVATIZACIJA Iako ne proputaju nijednu priliku da podsete radnike kako je vreme dravnog socijalizma netragom prolo, upravo su sindikati u Srbiji ti koji i dan-danas izbegavaju da odgovore izazovima kapitalizma, to se naroito jasno vidi iz njihovog odnosa prema problematici malih akcionara. Naime, u kapitalistikom kontekstu, radnike akcije su morale prerasti u efikasan mehanizam zatite ne samo prava iz radnog odnosa, nego i samih radnih mesta, nakon to se ispostavilo da najvei deo kupaca u privatizaciji nije zainteresovan za osnovnu delatnost preduzea, ve samo za njegovu imovinu. Ipak, veliki sindikati se nikada nisu odredili prema nemogunosti radnika da kao mali akcionari uestvuju u odluivanju o svojim radnim mestima, odnosno nikada nisu doveli u pitanje praksu dravnih organa da veinskim vlasnicima doputaju apsolutnu samovolju i krenje prava svih ostalih vlasnika. U te sve ostale, da podsetimo, spada praktino itavo sindikalno lanstvo.4 Proputena prilika da radnici za proteklih deset godina (za)tite svoje interese kao mali kapitalisti, po mom miljenju je najcrnja mrlja na sindikalnoj savesti u Srbiji. UGS Nezavisnost se jo od sredine devedesetih godina zalagao za ukidanje drutvene svojine, a marta 2001. godine su podrali odluku Narodne skuptine da suspenduje primenu Zakona o svojinskoj transformaciji (Sl. glasnik RS, br. 32/97 i 10/2001), odnosno da do donoenja novih privatizacionih propisa ukine pravo radnika i penzionera da besplatnim akcijama postanu vlasnici do 60% kapitala drutvenih preduzea,5 kao i pravo drutvenih preduzea da sama odluuju da li e se privatizovati, to se tada jo i moglo kako-tako braniti argumentom da je u Miloevievoj Srbiji radniko akcionarstvo bilo samo musava fasada za onakav samoupravni socijalizam u kom su privredom faktiki upravljali partijski direktori. Meutim, juna 2006. godine, u trenutku kad je i novi model privatizacije uveliko pokazivao svoje pravo lice svakome ko je eleo da gleda, Centar za obrazovanje, istraivanje i privatizaciju UGS Nezavisnost u svom istraivanju Privatizacija u
4 Zbog estog stvaranja magle oko ovog pitanja, nije na odmet napomenuti da male akcionare u Srbiji preteno ine radnici, bivi radnici i penzioneri privatizovanih preduzea. Dakle, u naem kontekstu radnici i mali akcionari su ili jedni te isti ljudi, ili imaju upadljiv zajedniki interes da zatite svoju imovinu i/ili radna mesta u situaciji kad je najvei, ili veinski vlasnik zainteresovan samo za nekretnine. 5 Isti stav je zauzeo i tada relevantni ASNS, meutim lider ovog sindikata Dragan Milovanovi je istovremeno bio i ministar u Vladi, tako da se analizom njihovih aktivnosti neemo baviti.

363

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

Srbiji 20012006. godine kae: Naalost, nae istraivanje pokazuje da se u praksi, i pored izriitih zakonskih obaveza potovanja prava manjinskih akcionara, sreu najraznovrsniji oblici ograniavanja, pre svega zbog njihove nedovoljne informisanosti i edukovanosti. Ovo je posledica injenice da su mali akcionari u Srbiji postali politikom odlukom (podelom akcija bez naknade), a ne prirodnim putem (vikovima prihoda). Pre svega, ova tvrdnja je skandalozna zato to njome jedan sindikat u Srbiji podrava najopasniju i najtetniju tezu nae verzije neoliberalizma da postoje vlasnici prvog i drugog reda, to jest da su investitori koji su kupili akcije na berzi, ili od Agencije za privatizaciju, vie vlasnici u odnosu na one koji su svoje akcije dobili za dabe. Primenom ovog postulata, opljakane su hiljade radnika i penzionera u Srbiji. Po oceni UGS Nezavisnost, za to su sami krivi, jer su neprirodni. Pored ovoga, navedeni citat obiluje i potpunim neistinama. Kao ni danas, ni juna 2006. godine nisu postojale nikakve izriite zakonske obaveze potovanja prava manjinskih akcionara.6 Naprotiv, sve odredbe Zakona o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 125/2004) kojima se tite prava malih akcionara su neobavezujue, to jest predviaju da njihov predmet moe biti drugaije regulisan statutom preduzea, koji se inae u najveem delu akcionarskih drutava u Srbiji menja natpolovinom veinom glasova na skuptini. Jedina zatita malih akcionara u Srbiji koju Zakon o privrednim drutvima izriito predvia, jeste tzv. pravo nesaglasnog akcionara da mu, ukoliko glasa protiv o bitnim odlukama skuptine preduzea, veinski vlasnik otkupi akcije. Dalje u svom istraivanju Centar za OIP konstatuje pozitivan pomak u odnosu na rezultate istraivanja iz 2005. godine, kako u pogledu zakonske zatite malih akcionara, tako i u potovanju njihovih prava u preduzeima gde je istraivanje vreno. Sve to ne bi zvualo strano da jedno od posmatranih preduzea u oba istraivanja nije bila i zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija,7 gde je osnovna organizacija sindikata Nezavisnost u sukobu radnika-akcionara sa Jovicom Stefanoviem-Ninijem stala na stranu Stefanovia, sa obrazloenjem da sindikalnu aktivnost treba odvojiti od vlasnikih sukoba, ismevajui pritom saradnju radnika i malih akcionara kao apsurd. Inae, UGS Nezavisnost od poetka tranzicije upuuje svoje lanove na dijalog sa kupcem-poslodavcem, zasnovan na dobrobiti preduzea kao

6 Direktor Centra za obrazovanje, istraivanja i privatizaciju UGS Nezavisnost i lan koordinacionog tela koje je rukovodilo ovim istraivanjem, Zoran Risti, po obrazovanju je pravnik. 7 Istovremeno dok Centar za OIP UGS Nezavisnost posmatrajui Jugoremediju belei poboljanje u zatiti prava malih akcionara u Srbiji, jula 2006. godine tridesetak intelektualaca iz celog sveta, meu kojima i Noam omski, Naomi Klajn i Avi Luis, potpisuju pismo podrke radnicima-akcionarima zrenjaninske fabrike lekova, u kom se od dravnih organa u Srbiji trai da zatite njihovo pravo na upravljanje preduzeem.

364

IVAN ZLATI

zajednikom interesu. Drugim reima, apsurd saradnje sveta rada i sveta kapitala vide samo u udruivanju radnika sa malim akcionarima, ali ga nema kada vode socijalni dijalog sa krupnim kapitalom. Za razliku od UGS Nezavisnost, koji su privatizaciju svojski podrali, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) godinama je gradio imid kritiara ovog procesa. Na ukidanje narodnog kapitalizma marta 2001. godine, tadanji predsednik SSSS Milenko Smiljani je po prvi put u svojoj karijeri vatreno najavio generalni trajk, to e kasnije svako malo initi. Ipak, njegovo odmeravanje snaga sa Vladom moralo je da saeka jesen iste godine i donoenje Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 70/2001 i 73/2001 ispr.). Martovsku pretnju nikada nije ispunio, pretpostavljam iz najmanje dva razloga. Prvo, znao je da ne moe raunati na bogzna kakav odziv radnika, za koje je radnika privatizacija bila i ostala jednaina sa puno nepoznatih. Drugo, nije mu se ba htelo da neke od tih nepoznatih izau na istac. SSSS se najpre krajem osamdesetih godina suprotstavio privatizaciji Ante Markovia putem internih deonica. Ne da su imali neto protiv, ve su jednostavno stali na stranu srpskog partijskog rukovodstva, a protiv jugoslovenska vlade. Zatim se nisu se meali u srpsku privatizaciju iz 1991. godine, a preutali su i Miloevievu/ inievu revalorizaciju drutvenog kapitala i obezvreivanje radnikih akcija 1994. godine, kao i privatizaciju iz 1997. godine. Za razliku od Markovievog koncepta, po kom su pravo na deonice preduzea imali samo njegovi radnici, Zakon o svojinskoj transformaciji uveo je mogunost da akcije firmi koje uu u privatizaciju dobiju i drugi graani, oni koji u svojim firmama ne mogu da ostvare pravo na besplatne akcije npr, vojska, ili policija. Ako se sa druge strane ima u vidu da je itav postupak upisa akcija sproveden bez ikakve edukacije radnika i graana o pravima, obavezama, mogunostima i rizicima koje slede iz vlasnitva nad akcijama, jasno je da je zamisao bila da akcije vrednih preduzea pokupe oni koji su bili na izvoru informacija. Pored ostalih, ni SSSS se nije osetio prozvanim da edukuje radnike. Meutim, na jednom okruglom stolu u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert, prenetom u emisiji Peanik 27. jula 2001. godine, etiri meseca po nesuenom generalnom trajku zbog suspenzije radnike privatizacije, Smiljani e izjaviti: Ja sam sindikalac, supruga mi je profesor, erka profesor, sin student. Znai, vrlo nam je neizvesna socijalna situacija ali ja dobro ivim. Ja ivim od dividendi, 28.000 maraka prava koja smo upisali pravilno u odgovarajue firme, po starom zakonu koji se toliko stavlja na stub srama. To je taj uveni insajderski model koji sada, kao, nije dobar. Mi smo prole godine inkasirali u porodini budet 102.000 dividende. Znai, zaigrali smo biznis igru.

365

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

Novi Zakon o privatizaciji (Sl. glasnik RS, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon), uskratio je radnicima pravo da zaigraju biznis igru, osim ako se ne upuste u rizik da se sa svojim novcem takmie na tenderima i aukcijama. Oktobra 2004. godine, dok su se radnici Veterinarskog zavoda sukobljavali sa policijom i Vladom, nastojei da odbrane pobedu na tenderu za kupovinu svog preduzea, Smiljani je izjavio da se oko ovog sluaja stvara nepotrebna afera, da su radnici nespremni za kapitalizam, i da je privatizacija u osnovi bolan, teak proces, kad se u svest ljudi stavlja nova misao, da vie nisu upravljai sredstava za proizvodnju (Inter-nacional, 22. oktobar 2004. godine). O konanom stavu SSSS o privatizaciji, formulisanom leta 2003. godine, neto vie emo rei u okviru sledeeg poglavlja. Ulanjeni u ovakve sindikate, zateeni usred procesa koji ih je unapred svrstao u gubitnike, mnogi radnici u Srbiji nisu ni pokuali da se bore za svoja preduzea, ili su brzo odustajali. Oni koji su istrajavali, morali su uz sve probleme jo i da ine prve korake u nauci koja im je decenijama bila potpuno strana samoorganizovanju. I pritom da se ue iskljuivo na svojim grekama. TRENJENJE Odmah nakon petooktobarskih promena, preuzimanje vlasti u privrednim subjektima postalo je jedna od najvanijih preokupacija DOS-a. Funkcioneri pobednikih stranaka8 ulaze u preduzea, uklanjaju dotadanje upravljake strukture i imenuju krizne tabove, iji e lanovi potom ui u organe nove uprave.9 Formalno, radilo se o najobinijim puevima, koji su se nakon de facto preuzimanja vlasti legalizovali odlukama nadlenih organa preduzea. Na identian nain kako su vladajue partije pre 5. oktobra de facto upravljale privrednim subjektima nad kojim je formalnu vlast imao radni narod, tako je teklo i postavljanje kriznih tabova kao rutinski nastavak posla zapoetog prevratom na dravnom vrhu. Ipak, esto se deavalo da puistima legitimitet daju i sami radnici, nezadovoljni upravom SPS-JUL kadrova. U takvim sluajevima uglavnom je dolazilo do masovnog prela8 Meu kojima i tako visoko pozicionirane linosti poput predsednika Demokratske alternative Neboje ovia. 9 Tamo gde su socijalistiki menaderi odgovarali novoj vlasti, tu naravno nije bilo kriznih tabova, ak i ako je postojalo nezadovoljstvo radnika. Tako je, na primer, Miomir Pajkovi ostao generalni direktor preduzea Montaa iz Beograda, da bi ga zatim 2002. godine privatizovao. Sam Neboja ovi je preuzeo FMP, u kom je godinama bio direktor, a kupio je i jedan od delova nekadanjeg giganta Ivo Lola Ribar, u kom je 2000. godine uprava smenjena preko kriznog taba.

366

IVAN ZLATI

ska nezadovoljnih radnika u UGS Nezavisnost, koji je tokom devedesetih godina u javnosti vaio za opozicioni sindikat, tako da je prelazak pod njegovo okrilje simbolizovao podrku radnika DOS-ovim merama, i istovremeno stvarao adresu sa koje se moglo uestvovati u kadriranju nove uprave. U beogradskom izdavakom preduzeu Prosveta, novembra 2000. godine je u uslovima nedavno nastalih promena u drutvu u celini...,10 osnovana organizacija sindikata Nezavisnost, na elu sa knjievnikom Milisavom Saviem, koji je ubrzo potom imenovan i za novog direktora Prosvete. Nakon to se ispostavilo da Savieva uprava nastavlja sa istim onakvim tetnim poslovanjem kakvo je i dovelo do nezadovoljstva radnika, osnovna organizacija sindikata Nezavisnost je ponovo bila ta koja se aprila 2003. godine pobunila protiv direktora i zahtevala njegovu smenu. U saoptenju za javnost koje je sindikat dao tim povodom, posebno se napominje da je podstrek za pobunu ponovo doao iz ireg drutvenog konteksta, ovog puta od obrauna vlasti sa organizovanim kriminalom u akciji Sablja. Po objavljivanju saoptenja, sindikalne aktivistkinje Mirjana Nardin i Ljubica Stjepanovi-Muhi su dobile otkaze zbog odavanja poslovne tajne, a Savi je angaovao privatno obezbeenje kako bi ih spreio da prisustvuju zboru radnika Prosvete na kom su planirale da govore o problemima u preduzeu do kojih su dovele direktorove tetne poslovne odluke. Nakon decembarskih izbora 2003. godine Savi je smenjen, a sindikalne aktivistkinje su vraene na posao. Meutim, blagovremeno i otro reagovanje sindikalnih predstavnica u Prosveti, ne samo u sluaju Savia, ve i kasnije prilikom privatizacije preduzea, nije tako est sluaj u Srbiji. U brojnim drugim preduzeima, DOS-ovi krizni tabovi imali su dalekosenije posledice. U graevinskom preduzeu Trudbenik, na primer, gde je sindikat Nezavisnost sredinom oktobra 2000. godine preko noi stekao veliki broj novih lanova i zamah da podri proterivanje stare uprave, jedan od ljudi koji su u preduzee uli kao DOS-ovi nametenici u kriznom tabu, Dragan Goluin, kasnije je imenovan za generalnog direktora. Na najodgovornijoj funkciji u kompaniji ostao je tokom itavog postupka restrukturiranja i kasnije prodaje njenih delova. Jo uvek je direktor KMG Trudbenik, poslednjeg ostatka preduzea koji jo uvek nije privatizovan. Brojni Goluinovi postupci i nepostupanja u protekloj deceniji predmet su estokog osporavanja bivih radnika Trudbenika.11 Marta 2010. godine, nakon izbijanja trajka u
10 Iz pisma koje je 47 radnika preduzea 13. novembra uputilo tadanjoj organizaciji SSSS u Prosveti. U pismu se jo istie da sindikalna organizacija nije u stanju da inae prevelika zakonska ovlaenja organa upravljanja stavi pod javnu kontrolu i po potrebi postavlja pitanja njihove odgovornosti, i upozorava da e, ukoliko sindikat ne preduzme mere da zatiti prava radnika i imovinu preduzea, pozvati sve lanove da osnuju novu sindikalnu organizaciju u sastavu UGS Nezavisnost. 11 Na primer, Upravni odbor kompanije je 2007. godine doneo odluku da se izvri prenamena jednog od Trudbenikovih samakih hotela u stambenu zgradu, kako bi radnike porodice koje tamo ive mogle da

367

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

jednom od privatizovanih delova kompanije, direktor je ipak javno stao na stranu trajkaa, kritian ne samo prema krenju zakona i ugovora od strane novog vlasnika, ve i prema postupanju Agencije za privatizaciju pre prodaje, koje je kupcu kasnije omoguilo da potpuno uniti preduzee.12 Ve u prvim godinama privatizacije, brojni loi socijalni efekti pokazali su da meu strankama Vlade ini-ivkovi nema eljenih novih tutora radnitva u Srbiji, pa se mnogima uinilo loginim da ponovo reaguju pristajui uz opoziciju. Ono to je usledilo, poslednja je velika manipulacija radnikim nezadovoljstvom za potrebe osvajanja vlasti u Srbiji, i poetak njihovog otrenjenja. Talas trajkova i sindikalnih mitinga koji je u drugoj polovini 2003. i poetkom 2004. godine zahvatio itavu zemlju, direktno je prouzrokovan drastinim krenjem zakona i ugovora u privatizaciji, odnosno drastinom korupcijom koja se ve na samom poetku ovog procesa javila kao njegovo dominantno obeleje.13 Ova radnika gibanja mogu se podeliti u dve kolone. Jednu ine mitinzi koje je izmeu juna i oktobra, u upadljivoj sinhronizaciji sa aktivnostima opozicije, po svim veim gradovima u Srbiji organizovao SSSS. Naime, zahtevajui prevremene izbore, Vojislav Kotunica i Dragan Marianin su obeavali reviziju privatizacije, a Mlaan Dinki je na konferencijama za tampu obelodanjivao korupcionake afere vladinih ministara i ljudi iz njihovog najueg okruenja. Istovremeno, Milenko Smiljani je na sindikalnim okupljanjima premijerno predstavio krilaticu pljakaka

otkupe stanove. Odluka nikada nije sprovedena, tako da su 2008. godine prilikom privatizacije Trudbenik gradnje, jednog od delova nekadanjeg Trudbenika, zajedno sa preduzeem prodati i hoteli. Novi vlasnik je odmah krenuo da iseljava stanare, to su oni odbili. Sukob jo uvek traje, a radnici za nesprovoenje odluke Upravnog odbora iz 2007. godine uglavnom okrivljuju Goluina. 12 Namee se, dakako, pitanje gde je direktor bio dok je Agencija donosila pogubne odluke? Ne znam odgovor, ali napomenuu da je Narodna skuptina 2001. godine u Zakon o preduzeima unela famozni lan 400a, koji Agenciji daje mo da, ako utvrdi da je uprava drutvenog preduzea donela odluku kojom se spreava ili oteava sprovoenje procesa privatizacije, takvu upravu zameni svojim ljudima. Poznajem vie bivih visokih funkcionera drutvenih preduzea koji su uz razne formalne izgovore smenjeni po lanu 400a, a ustvari samo zbog toga to su organizovali radnike konzorcijume radi uea na tenderu ili aukciji (Duan Petrovi iz Veterinarskog zavoda, Marijeta Damjani iz Palilule i dr.). Svi su kasnije imali velikih problema da nau novo zaposlenje. Direktorica jednog poznatog beogradskog preduzea koje je kasnije privatizovano, a danas vie ne radi, 2005. godine je potpisala izmene kolektivnog ugovora u korist radnika, suprotno volji Agencije za privatizaciju. Sutradan je podnela ostavku, kako bi izbegla da bude smenjena primenom lana 400a. 13 Kada kaem da su trajkovi i protesti 2003. godine prouzrokovani korupcijom u privatizaciji (a ne, na primer, izabranim modelom privatizacije, ili samom privatizacijom), tu iskljuivo mislim na ono to su radnici u svojim zvaninim zahtevima i javnim nastupima isticali kao problem. Da li su svoj problem pravilno uoili, drugo je pitanje.

368

IVAN ZLATI

privatizacija, to je prva javna artikulacija radnikog stava o ovom procesu.14 Najei, ili bar najee snimani transparent u rukama okupljenih radnika glasio je: Privatizacija da, otimaina ne!. Stanovite velikih sindikata o procesu privatizacije ni do danas se nije pomaklo od Smiljanieve vizije iz 2003. godine, osim to je poasti pljakake privatizacije neto kasnije suprotstavljena koncepcija potene.15 U zahuktalom stranakom i sindikalnom cirkusu u kom su njihovi problemi iznenada dobili centralno mesto, radnici mnogih preduzea su, posle svih Kolubara i Rakovica, pourili da se pre izbora nau na pobednikoj strani, oekujui da e ih budua vlada za to nagraditi. Naporedo sa mitinzima SSSS, irom Srbije, radnici se ohrabruju da stupe u trajkove i proteste, traei, kako se to tada govorilo, ponitenje privatizacije u svojim preduzeima. Teko je doi makar i do priblinog broja ovih trajkova, osim ako vam nisu dostupni policijski podaci o javnim okupljanjima. Sindikati u Srbiji, makar koliko je javnosti poznato, nikada se nisu mogli pohvaliti urednom evidencijom o aktivnostima svojih osnovnih organizacija u preduzeima, a i mediji su u tom periodu bili kudikamo vie zainteresovani za sindikalno-predizborna okupljanja po trgovima nego za trajkove. Sa druge strane, prema podacima iz delovodnih knjiga Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, ovoj instituciji su se od septembra 2003. do januara 2004. godine sa sumnjama na korupciju u privatizaciji obratili radnici i/ili mali akcionari16 iz 64 razliita privredna subjekta u kojima se u nekom trenutku tokom ovog perioda odvijao trajk, ili protest van kruga preduzea. Iako iniciran stranakim i sindikalnim manipulacijama, iako deluje kao, a u pojedinim sluajevima verovatno i jeste bio samo pratei vod Smiljanievih jurinih odreda, talas trajkova i radnikih protesta iz 2003/04. godine istovremeno je doneo i poetak artikulacije radnikog interesa u Srbiji van politikantskog brloga,
14 Sedam godina nakon dogaanja radnika koje je dovelo na vlast Vojislava Kotunicu, 63 poznata liberalna intelektualca iz Srbije, od kojih se mnogi deklariu kao leviari, potpisali su protestno pismo protiv policijske i medijske hajke koja se leta 2010. godine povela protiv lista Republika i fabrike lekova Jugoremedija. Autori pisma, Branka Prpa, Borka Pavievi i Branimir Stojanovi, kao i dobar deo potpisnika, tom prilikom su prvi put u ivotu javno izneli bilo kakav stav u vezi sa privatizacijom. Stav oko kog su se pomuile neke od najumnijih glava meu zagovornicima modernizacije Srbije glasio je pljakaka privatizacija. 15 Na alost, i pored sati i sati provedenih nad pres-klipingom, do krajnjeg roka za predaju ovog teksta nisam uspeo da lociram autora ove nenadmano glupave sintagme. Prema podacima iz moje arhive i sa interneta, prvi put se javila sredinom 2004. godine, kada su uverenje da je drava duna da u nekakvom administrativno-moralnom postupku pravosnano utvrdi da je kupac poten, odjednom krenuli da ispovedaju tako raznorodni estradni umetnici kao to su funkcioneri UGS Nezavisnost i narodni poslanici Srpske radikalne stranke. 16 Jedna predstavka je sporna to se podnosioca tie. U potpisu je anonimna grupa radnika, ali kontekst daje mnotvo razloga za sumnju da ju je (pot)pisao neko od lanova uprave smenjene u vreme DOS-ovih kriznih tabova.

369

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

pa moemo rei da su ovi dogaaji za sobom ostavili bar dva znaajna dometa, od kojih se jedan, onaj pozitivan, u naoj javnosti ni dan-danas ne pominje, a kamoli analizira. Naime, pored toga to su doprineli Kotuniinoj i Dinkievoj predizbornoj kampanji, poraavajue posledice ovog poznatog dometa dovele su ovog puta ne samo do notornog razoaranja, ve i do otrenjenja, pre svega meu uesnicima trajkova i protesta, kao i do prvih horizontalnih koordinacija razliitih radnikih i akcionarskih grupa i prvih naznaka njihovog autonomnog stava, kako o privatizaciji, tako i o drugim vanim pitanjima. Ako je to uopte potrebno napominjati, promena vlasti 2004. godine nije dovela do gromoglasno najavljivanog zaokreta u privatizacionoj praksi revizije izvravanja postojeih ugovora i iskorenjivanja korupcije u Agenciji za privatizaciju.17 Naprotiv, Kotuniina Vlada je vrlo brzo i vrlo brutalno uspostavila puni kontinuitet sa radom svojih prethodnika. Sporovi oko zemunskog Veterinarskog zavoda i zrenjaninske Jugoremedije najreitije govore o svim vanim aspektima ovog kontinuiteta. SLUAJ VETERINARSKI ZAVOD Radnici Veterinarskog zavoda su, poput mnogih drugih, na ve opisan nain sredinom oktobra 2000. godine osnovali novu sindikalnu organizaciju u sastavu UGS Nezavisnost da bi se suprotstavili upravi koju im je 1997. godine nametnuo vladajui SPS. U novi sindikat ulo je 120 od ukupno 270 zaposlenih, meutim ispostavilo se da Veterinarski zavod spada u ona preduzea u kojima DOS nije naao interes za smenu stare uprave. Ipak, grupa okupljena oko sindikata Nezavisnost odluila je da nastavi sa radom. Jula 2003. godine Agencija za privatizaciju je raspisala prvi tender za prodaju 70% kapitala Veterinarskog zavoda. Kao jedini ponua javila se Delta M Miroslava Mikovia. Uprava Zavoda i Agencija za privatizaciju inili su sve da rasteraju druge potencijalne kupce. Izmeu ostalog, u javnom pozivu za tender na engleskom jeziku ubaen je veliki broj netanih podataka o preduzeu, kakvih nije bilo u verziji oglasa na srpskom, to je radnicima okupljenim oko sindikata Nezavisnost posluilo kao formalan razlog da izdejstvuju ponitenje tendera. Ohrabreni ovom pobedom, pozvali su sve kolege da se udrue u konzorcijum kako bi na sledeem tenderu pokuali da kupe preduzee. U konzorcijum je ulo 263 od 265 radnika Zavoda.
17 Naravno, neki od trajkova su imali odreenih kratkoronih uspeha: u Venacu iz Aranelovca je 2005. godine raskinut kupoprodajni ugovor, u Prosveti je, kao to smo ve rekli, smenjen lo direktor, itd. Meutim, radi se o ekscesima.

370

IVAN ZLATI

Za drugi tender prijavila su se dva ponuaa: konzorcijum zaposlenih u AD Veterinarski zavod i konzorcijum preduzea Zekstra iz Beograda i Bankom iz Zemuna. Meu uslovima za uee na tenderu, bilo je izmeu ostalog neophodno da su svi lanovi konzorcijuma doneli odluku o organizovanju i pristupanju konzorcijumu, i da se bar jedan lan konzorcijuma najmanje godinu dana bavio delatnou Zavoda. Kao to je, pretpostavljam, poznato, Zekstra Dragana uria bavi se proizvodnjom i prodajom odee. Drugi lan konzorcijuma, preduzee Bankom, formalno jeste bio registrovan za trgovinu stonom hranom, ali da je ova firma samo fiktivno ula u konzorcijum da bi Zekstri omoguila ispunjenje tenderskog uslova, vidi se iz injenice da su ugovor o konzorcijumu tako smandrljali da nadleni organ Bankoma nikada nije ni doneo odluku da e mu pristupiti, zbog ega su morali biti diskvalifikovani. Agencija je, meutim, 24. decembra donela Odluku o rangiranju ponuda, u kojoj je konzorcijum Zekstra-Bankom proglaen za najboljeg ponuaa, i uputila takvu Odluku Tenderskoj komisiji na odobrenje. Na pritisak predsednika Tenderske komisije edomira Jovanovia, ve 25. decembra doneta je Odluka o odobravanju rezultata tendera kojom je prihvaen predlog Agencije. 18 Konzorcijum zaposlenih je 30. decembra podneo prigovor Ministarstvu za privredu i privatizaciju, u kom se trai da Ministarstvo poniti Odluku o rangiranju, i utvrditi da je konzorcijum zaposlenih jedini uesnik tendera, te da se sa njim stupi u pregovore. Ministar Aleksandar Vlahovi 8. januara 2004. godine odbija prigovor kao neosnovan. Radnici 20. januara podnose tubu Vrhovnom sudu za ponitaj upravnog akta. U tom trenutku, ve su poznati rezultati decembarskih izbora. Dogovori oko vladajue koalicije oteu se u nedogled, ali je svima jasno da Demokratska stranka u nju ui nee. Direktor Agencije za privatizaciju u odlasku Mirko Cvetkovi zato donosi reenje da se zastaje sa postupkom privatizacije Veterinarskog zavoda do odluke Vrhovnog suda, prebacujui problem svom nasledniku. S druge strane, i pored velikog publiciteta koji je izazvala privatizacija Veterinarskog zavoda, opozicija u svojim kritikama Vlahovia i Cvetkovia nikada nije apostrofirala ovaj sluaj. Dok su im, na primer, usta bila puna Jugoremedije i zemljake veze njenog kupca sa premijerom ivkoviem, DSS i G17+ su propustili da na Veterinarskom zavodu poentiraju protiv edomira Jovanovia.19
18 Ovaj pritisak, u kom je u javnosti bilo puno govora, uoljiv je ak i u zvaninim zapisnicima sa sednice Tenderske komisije od 25. decembra, u kojima je zabeleeno kako Jovanovi insistira da komisija na istoj sednici donese odluku o najboljem ponuau, uprkos prigovorima pojedinih lanova da nisu ni proitali materijal, jer za taj dan nije bilo planirano izjanjavanje o ponudama, a predlog Agencije za privatizaciju im je dostavljen pred sam poetak sednice. I pored ovih prigovora, odluka je doneta. Iz zapisnika se ne razume zbog ega su lanovi komisije na kraju pristali da glasaju o materijalu koji nisu proitali... 19 Kako Dragan uri u to vreme nije bio krupan igra, u javnosti se puno pekulisalo o tome ko zapravo stoji iza privatizacije Veterinarskog zavoda, pa su izmeu ostalog pominjani i interesi Boidara Zeevia i

371

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

Vrhovni sud 28. maja ponitava Vlahovievo reenje, kako bi se u ponovnom postupku donelo novo i na zakonu zasnovano reenje, i to samo po prigovoru tuioca na zakonitost sprovedenog tendera, s tim to je pritom tueni organ vezan pravnim shvatanjima i primedbama suda. Vezan pravnim shvatanjima i primedbama suda, novi ministar privrede Predrag Bubalo 1. septembra ponovo donosi reenje kojim odbija prigovor konzorcijuma zaposlenih kao neosnovan. Novo reenje novog ministra identino je Vlahovievom, s tim to je na kraju dodata reenica da je Ministarstvo uvailo pravna shvatanja i primedbe Vrhovnog suda. Radnici Veterinarskog zavoda se poetkom septembra prikljuuju inicijativi radnika-akcionara Jugoremedije, C-marketa i aranelovakog Venaca za zajedniko delovanje u okviru horizontalne mree koja je kasnije nazvana Unija radnika i akcionara Srbije. U programskom dokumentu ovog udruenja, pod nazivom Ko su i ta hoe radnici-akcionari?, stoji da se zalau: Za potovanje ugovora kao zakonite institucije i sredstva za regulisanje svojine i racionalno poslovanje; za potovanje svih ustavom predvienih oblika svojine (...) bez obzira na titulara, domaeg i stranog, velikog ili malog; za potovanje prava na rad i prava iz radnog odnosa, ukljuujui i pravo na trajk i druge oblike javne borbe i slobode svih graana, i za vladavinu zakona kroz blagovremeno delovanje nepristrasne sudske vlasti, odgovorne izvrne vlasti i pravine zakonodavne vlasti. Ne radi se o prvom, niti o jedinom pokuaju graana Srbije da svoje mesto pod tranzicionim suncem nau legitimiui se kao vlasnici akcija, i to ona vrsta vlasnika akcija kojoj je Narodna skuptina marta 2001. godine kao tetnoj pojavi stala
Danka unia, zbog lokacije Zavoda koja se granii sa zemljitem FK Partizan. Marta 2004. godine, prisustvovao sam sastanku lanova Saveta za borbu protiv korupcije sa tada novim ministrom privrede Draganom Marianinom i direktorom Agencije za privatizaciju Brankom Pavloviem. Tema sastanka je bio Savetov Izvetaj o politici i procesu privatizacije, u kom je, izmeu ostalog analizirana i privatizacija Zavoda. Marianin je uvaio veinu nalaza iz Izvetaja, ali je prigovorio predsednici Saveta Verici Bara da u sluaju Veterinarskog zavoda nije upoznata sa svim detaljima, na primer sa tim da je konzorcijum zaposlenih samo paravan za Ljubomira Mihajlovia-iptara i Komercijalnu banku. Argumenti za ovo bili su krajnje neuverljivi i ne zasluuju prostor. Leta 2005. godine Danko uni se ispostavio kao vaan intimus Vojislava Kotunice, kada je na inicijativu premijera organizovao potpisivanje famoznog Memoranduma o razumevanju, tajnog kartelskog sporazuma koji je Miroslavu Mikoviu i Milanu Beku omoguio preuzimanje C-marketa i uspostavljanje monopola u maloprodaji na beogradskom tritu. Dragan uri je danas predsednik FK Partizan. Nakon prologodinjih ulinih nereda u Beogradu u kojima su vanu ulogu odigrale navijake grupe, odnosno nakon incidenta koji su nekoliko dana kasnije na utakmici u enovi priredili navijai Partizana, dravni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da iza huligana stoje velike firme, koje na taj nain nastoje da zadre monopol, koji bi izgubile, ukoliko bi Srbija ula u Evropsku uniju (Kaiprst, RTV B92, 13. oktobar 2010. godine). Nijedno ime nije eksplicirano, a Homenova izjava je ubrzo zaboravljena.

372

IVAN ZLATI

na put. Jo 2002. godine na nivou Srbije je osnovano Udruenje malih akcionara (UMA), na elu sa ekonomistom Brankom Dragaem, meutim aktivnosti ove organizacije svode se skoro iskljuivo na revalorizaciju kapitala preduzea.20 Unija radnika i akcionara verovatno je prva grupacija radnika u Srbiji koja je napravila iskorak iz ideolokih magli i politikantskog ibicarenja u tranzicionu stvarnost. Naalost, za ozbiljnije rezultate ove inicijative, za politiko uobliavanje i bolju koordinaciju grupa koje su se oko nje okupile, bilo je potrebno vreme. I to ne obino vreme, ve vreme provedeno pod pritiskom trajka i protesta, kada dan traje kao godina. Zbog toga mnogi, ukljuujui i konzorcijum zaposlenih Veterinarskog zavoda, nisu imali snage da doekaju njene pozitivne rezultate. Radniki konzorcijum u septembru ponovo podnosi tubu Vrhovnom sudu, meutim ovog puta nema zastoja do donoenja sudske odluke. Na predlog ministra Bubala, Vlada Srbije u decembru smenjuje menadment Veterinarskog zavoda primenom pomenutog lana 400a, zbog opstrukcije privatizacije. Predsednik konzorcijuma Duan Petrovi je uklonjen sa funkcije direktora Zavoda, a interventne jedinice policije uvode u preduzee lanove Vladine prinudne uprave. Skoro itavu zimu, radnici su istrajavali u protestima i blokadama saobraajnica, oekujui jo jednu povoljnu sudsku odluku. Na kraju su je i doekali Vrhovni sud 27. januara 2005. ponitava Bubalovo reenje. Meutim, uprkos odluci suda, Agencija za privatizaciju 4. februara potpisuje sa konzorcijumom Zekstra-Bankom ugovor o prodaji 70% kapitala Veterinarskog zavoda, a prinudna uprava predaje Zavod Draganu uriu. Ako vam prethodna reenica nije jasna, to nije zbog toga to sam neto propustio. Dakle, uprkos odluci Vrhovnog suda da se ponitava reenje kojim je Zavod prodat Zekstri, Zavod je ipak prodat Zekstri.
20 Od poetka privatizacije i godinama kasnije, glavni prigovori ovom procesu koji su se mogli nai u tampi bili su vezani za cenu postignutu prilikom prodaje. Agenciji se zameralo to vredne privredne subjekte prodaje u bescenje, poklanja, itd. Tek poslednjih godina, od poetka ekonomske krize, u iroj javnosti su stidljivo poela da se otvaraju i druga pitanja, na primer ta se deava sa preduzeima nakon prodaje, da li se i dalje bave svojom delatnou, ili su pretvorena u trne centre. Likovi poput Dragaa, ija je organizacija veoma dobro razgranata po itavoj Srbiji, snose nemalu odgovornost za irenje uverenja da bi ovakva privatizacija kakve je sprovedena u Srbiji zapravo bila sasvim legitimna, to jest potena, ukoliko bi radnici i penzioneri bili u prilici da i sami neto zarade od rasprodaje privrede. Shodno tome, glavna aktivnost Dragaeve organizacije bila je da malim akcionarima za novac uradi realnu procenu njihove imovine, sa kojom su oni potom godinama obijali pragove dravnih organa alei se na cenu akcija postignutu prilikom prodaje. Osim to procene UMA-e uglavnom lie na spisak elja neukih gubitnika tranzicije i nemaju puno veze sa realnou, najproblematiniji aspekt Dragaevog rada svakako je politiki ako znamo da je na tenderu za prodaju Veterinarskog zavoda konzorcijum Zekstra-Bankom nudio znatno vie novca od konzorcijuma zaposlenih, i da prodaja dravnog udela u Jugoremediji Niniju Stefanoviu do dananjeg dana spada u finansijski najuspenije poslove Akcijskog fonda Republike Srbije. U vreme borbi obe ove grupe radnika za svoja preduzea, vlast je dugo uspevala da njihove argumente ugui doktrinom da je dobra zarada neprikosnoveni cilj privatizacije.

373

7
I to je to.

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

Nastavak borbe je za radnike znaio rizik da ostanu bez posla, jer je onaj sa kojim su se sukobili na tenderu sada postao njihov poslodavac. Na silu, voljom ministra, protivno odluci Vrhovnog suda. Na sluaju Veterinarskog zavoda, to jest na primeru jednog Vlahovievog reenja koje je sud ponitio, a Bubalo prepisao, ogoljena je potpuna saglasnost proevropskih i konzervativnih stranaka u Srbiji po pitanju privatizacije. Borba konzorcijuma zaposlenih Veterinarskog zavoda pokazala je da to to ste dobro organizovani, i to je zakon na vaoj strani, u Srbiji nisu dovoljne pretpostavke da zatitite svoja prava. ta je jo potrebno za uspeh, pokazae tek radnici-akcionari Jugoremedije. SLUAJ JUGOREMEDIJA Jugoremedija je privatizovana poetkom 2001. godine, tik uoi suspenzije Zakona o svojinskoj transformaciji. Malim akcionarima je podeljeno 58% akcija, dok je ostatak prenet Akcijskom fondu, koji je 10. septembra 2002. godine na aukciji prodao 42% Jugoremedije nikom biznismenu Jovici Stefanoviu-Niniju. Stefanovi je ugovorom o kupoprodaji preuzeo obavezu da investira u osnovna sredstva fabrike, i da na osnovu te investicije postane veinski vlasnik. U pripremi aukcije, uprava Jugoremedije je dogovorila sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju da se kroz prodaju dravnog dela akcija sa ugovornom obavezom investiranja rei i problem rekonstrukcije proizvodnih pogona radi usklaivanja sa GMP standardima. Detalji o tome kakve je tano investicija fabrici potrebna nisu uli u kupoprodajni ugovor, jer nije ni bilo potrebe odluku o dokapitalizaciji mogla je da donese samo Skuptina akcionara, tako da su mali akcionari, kao vlasnici 58% akcija, i nakon prodaje dravnog udela zadrali mo da prihvate, ili odbiju predlog investitora na koji nain e izvriti svoju obavezu iz ugovora sa dravom. Na Skuptini akcionara 2003. godine Stefanovi je predloio da investiciju realizuje prebijanjem duga Jugoremedije prema svom preduzeu Jaka 80, i to duga koji je sam napravio nakon to je 2002. godine kao pojedinano najvei akcionar preuzeo upravu nad Jugoremedijom. Skuptina je odbila predlog,21 pa gazda Nini falsifikuje odluku o dokapitalizaciji i upisuje se u registar Trgovinskog suda kao
21 Ve tada se videlo da se radi o nesvakidanjem primeru dobro organizovanog udruenja malih akcionara, jer je paket malih akcionara Jugoremedije u tom trenutku okupljao oko 4.500 ljudi iz cele Srbije (Zrenjanin, Beograd, Ni, Novi Sad). Na Skuptini 2003. godine predstavnici malih akcionara Emilija Mihajlovi i Zdravko Deuri su nadglasali Stefanovia prikazavi 48% akcija, to je zahtevalo da prikupe oko 4.000 punomoja.

374

IVAN ZLATI

vlasnik 62% akcija Jugoremedije. Istovremeno, Stefanovi poinje da progoni rukovodioce Samostalnog sindikata Jugoremedije i radnike aktivne u Udruenju malih akcionara, a gazdi lojalni radnici osnivaju novi sindikat u sastavu UGS Nezavisnost. Zajedno sa mnogima koji su se ponadali u zgodan politiki trenutak, Samostalni sindikat Jugoremedije 12. decembra 2003. godine pokree trajk, zahtevajui od drave raskid ugovora sa Stefanoviem. Prvog dana, lanovi trajkakog odbora su se vezali lancima za kapiju fabrike, to je u svojim informativnim emisijama preneo RTS. Zahvaljujui ovom snimku, trajk u Jugoremediji postaje svojevrstan simbol radnikih protesta protiv korupcije u privatizaciji, pa Dragan Marianin u kampanji obeava da e ugovor biti raskinut ako DSS doe na vlast. Iako je trajk okonan sporazumom ve 6. januara, Udruenje akcionara nastavlja sa aktivnostima i podnosi tubu za ponitaj dokapitalizacije. Stefanovi po okonanju trajka uvodi u fabriku privatno obezbeenje sa psima, to dovodi do novih sukoba i ponovnog trajka u martu 2004. godine. Poetkom aprila, menadment i obezbeenje naputaju Jugoremediju, nadajui se da e trajkaki odbor izgubiti kontrolu nad radnicima, da e doi do haosa, krae lekova... Nita slino se nije desilo, meutim kad je Ninijev direktor Aleksandar Radovanovi pokuao da se vrati u fabriku, radnici-akcionari nisu dozvolili da zajedno sa njim u Jugoremediju ponovo ue Stefanovieva privatna vojska. Radovanovi odbija da se vrati bez pratnje, ime je poeo tromeseni period u kom su fabriku kontrolisali radnici-akcionari. Mediji itavom sluaju daju veliki znaaj, izvetavajui kako su radnici osvojili Jugoremediju, a u aktivistikim krugovima u Srbiji i inostranstvu period od aprila do jula 2004. godine esto je romantizovan kao okupacija Jugoremedije po uzoru na argentinski scenario. Kasnije e se ispostaviti da je ovakva vrsta publiciteta borbi za Jugoremediju donela vie tete nego koristi. U meuvremenu je formirana nova Vlada. Ministar privrede Dragan Marianin ispunjava predizborno obeanje u postupku nadzora nad radom Akcijskog fonda, Ministarstvo nalazi da Stefanovi nije investirao u Jugoremediju na ugovorom predvien nain i 20. maja nalae Akcijskom fondu da pokrene postupak za raskid ugovora. Radnici i mali akcionari slave pobedu. Meutim, Marianin ubrzo podnosi ostavku na funkciju ministra, da bi se ispred vladajue koalicije kandidovao za predsednika Srbije. U prvom izbornom krugu 13. juna plasirao se na etvrto mesto, ispod ne samo Tadia i Nikolia, ve i Bogoljuba Karia, nakon ega se vie nije vraao u politiki ivot. Za novog ministra privrede dolazi Predrag Bubalo, nekadanji direktor Livnice Kikinda. Vlada zatim smenjuje Marianinovog direktora Agencije za privatizaciju Branka Pavlovia, to ministar finansija Mla-

375

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

an Dinki objanjava optubom da se Pavlovi tokom svog tromesenog mandata bavio revizijom, a ne privatizacijom, te da su zbog toga drastino opali budetski prihodi od prodaje privrede. Pod oiglednim uticajem itavog preokreta i njegovih aktera, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Graanac okleva sa podnoenjem tube za raskid ugovora sa Stefanoviem, zbog ega grupa od oko sto radnika Jugoremedije 16. jula blokira ovu instituciju. Tek pod njihovim pritiskom, Graanac pristaje da izvri dva meseca star Marianinov nalog i podnosi tubu. Tokom leta, Stefanoviev menadment uz pomo privatne vojske vie puta pokuava da se nasilnim putem vrati u Jugoremediju, ali ih radnici i mali akcionari izbacuju iz fabrike. Zbog ovih incidenata novi ministar privrede Predrag Bubalo organizuje pregovore izmeu Stefanovia i radnika-akcionara, i nalae im da se dogovore oko zajednike uprave nad preduzeem do okonanja sudskih sporova, jer fabrika mora da nastavi da proizvodi lekove. Iako je na pregovorima izmeu ostalog postignut i sporazum da e poslove obezbeenja ubudue vriti radnici Jugoremedije, Stefanovi se u fabriku vraa sa privatnom vojskom, istom onom koja se prethodnih meseci u nekoliko navrata tukla sa trajkaima. Samo dve nedelje nakon zakljuivanja sporazuma u ministrovoj kancelariji, 19. avgusta pripadnici obezbeenja su ponovo isprovocirali tuu sa radnicima, to je policiji posluilo kao povod da ue u fabriki krug. Iako je zrenjaninska policija uspostavila red, u Jugoremediju su istog popodneva dole jedinice andarmerije iz Beograda. etvorica radnikih lidera su uvee pozvani na pregovore u zgradu zrenjaninske policije. Tamo im je saopteno da su uhapeni,22 a protest u fabrici je sledeeg dana rasturen. Uhapeni radnici u zatvoru poinju trajk glau, u kom im se pridruilo petnaest kolega i koleginica koji su trajkovali u prostorijama Saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu. Nasilje u Jugoremediji prolo je gotovo bez ikakve reakcije javnosti, to ne treba da udi, ako se ima u vidu kakva je kampanja prethodnih meseci voena u medijima protiv njenih radnika.23 Povremeno su ak nazivani staljinistima, dodue najee radnicima, ali nikada, nikada akcionarima, tako da je dobar deo javnosti tada, a i godinama kasnije mislio da se u zrenjaninskoj fabrici lekova zapravo desila radnika pobuna, a ne sukob meu vlasnicima. I premda bi mi se mogao zameriti sukob interesa, zbog mog profesionalnog angamana u Savetu za borbu protiv
22 Pregovore sa radnikim predstavnicima 19. avgusta obavio je general-major policije Milivoje Mirkov, javnosti uglavnom poznat kao ovek koji je krajem 2004. godine za raun Vojislava Kotunice sproveo istku u andarmeriji, poev od Gorana Radosavljevia-Gurija pa nanie. Mirkov je danas penzioner, i komesar za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije. 23 Moj prvi tekst o ovom sluaju, objavljen 2004. godine u novembarskom broju Republike pod nazivom Jesen naroda, bavio se upravo medijskim izvetavanjem o borbi radnika-akcionara Jugoremedije.

376

IVAN ZLATI

korupcije, svejedno moram da istaknem da u vreme izbacivanja radnika-akcionara Jugoremedije iz fabrike, osim predsednice Saveta Verice Bara niko u Srbiji nije ni pokuao da objasni da se u Jugoremediji 19. avgusta 2004. godine desio definitivni razlaz vlasti sa proklamovanom tranzicijom ka demokratiji i poetak nekog sasvim drugog procesa, recimo onog koji se poslednjih godina u tampi naziva tajkunizacijom Srbije.24 Naime, u halabuci ideoloke hajke na radnike, Kotuniina vlada je upotrebila policiju da bi jednom vlasniku dala vie prava nego to mu po zakonu pripada, a hiljadama drugih otela ono to im zakon garantuje. Odatle pa do Mikovievog poslovnog ugleda i bede svih ostalih, nema ni pun korak. Deset dana nakon hapenja etvorica radnika su puteni iz pritvora, a protiv njih je pokrenut krivini postupak zbog nereda 19. avgusta. trajk glau se nastavlja u prostorijama SSSS u Zrenjaninu i traje do 6. septembra. Lider malih akcionara Zdravko Deuri povodom okonanja trajka glau izjavljuje: Dok mi trajkujemo glau, utisak je da nam se naa drava podsmeva. Da gospodu ministre Lalovia i Bubala, kao ni njihove kolege iz vlasti, nae gladovanje uopte ne uzbuuje, ve im naprotiv savreno pae jer tako manje talasamo. Zahvaljujui njima najzad smo shvatili: trajk glau, kao apel vlastima da pone da sprovodi proklamovanu pravnu dravu, u ovoj zemlji je potpuno besmislen. Poto smo se jo na poetku nae borbe zarekli da neemo odustati do konane pobede, danas prekidamo trajk glau, da bi smo borbu nastavili metodima za koje e nadleni imati vie sluha.25 Nakon to su 19. avgusta izbaeni iz fabrike kao akcionari, u narednih mesec dana 145 trajkaa dobilo je otkaze. Meutim, grupa nastavlja sa radom kroz Udruenje malih akcionara Jugoremedije, povezujui se sa drugim grupama kroz Uniju radnika i akcionara, vodei borbu u javnosti, domaoj i stranoj, i istrajavajui na sudskim postupcima za ponitaj dokapitalizacije i za raskid ugovora o kupoprodaji 42% akcija fabrike Jovici Stefanoviu.26 Posle dramatine dve i po godine istrajnosti
24 Podrazumeva se da angaman predsednice Saveta na zatiti prava malih akcionara Jugoremedije i drugih preduzea nije proao neprimeeno u vlasti. Meutim, dok grube reakcije politikih, finansijskih i ekspertskih monika u Srbiji nikoga ne iznenauju, treba napomenuti da ni evropske institucije nisu uvek bile blagonaklone prema stavovima Verice Bara. Tako, na primer, kancelarija OECD-a i Evropske unije SIGMA (Support for Improvement in Governance and Management), u svom izvetaju o Srbiji za 2008. godinu otro kritikuje rad Saveta, izmeu ostalog navodei i ovo: The Council has often adopted too activist an approach (http://www.sigmaweb.org/dataoecd/49/1/41637841.pdf). 25 Deurievo saoptenje je u celosti objavljeno jedino na sajtu Udruenja malih akcionara Jugoremedije, koji vie nije aktivan. 26 Ovu drugu tubu je, kao to smo ve rekli, podneo Akcijski fond po nalogu Ministarstva privrede, a na pritisak radnika-akcionara. Meutim, nakon izbacivanja radnika iz fabrike Akcijski fond naglo gubi entuzijazam za raskid ugovora sa Stefanoviem. Mali akcionari su se ukljuili u spor kao umeai i sledee dve godine na razne naine vrili pritisak na Akcijski fond da istraje u svojoj tubi. Pravni zastupnik Akcijskog

377

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

i solidarnosti, sve vreme bez ikakvih prihoda i bez ikakve pozadine u vlasti, borbu su okonali 1. marta 2007. godine potpunim trijumfom. Nakon to je dokapitalizacija ponitena, mali akcionari su tog dana na skuptini preduzea prikazali veinu akcija i imenovali svoju upravu, na elu sa Zdravkom Deuriem. Tokom naredne tri godine su sami, oslonjeni iskljuivo na svoj rad i svoje resurse, investirali preko deset miliona evra u usklaivanje proizvodnje sa evropskim standardima. Drugim reima, nastavkom solidarne borbe, sada vie ne protiv uzurpatora ve za budunost fabrike, reili su problem koji su 2002. godine drava i tadanji menadment fabrike reavali prodajui akcije Jovici Stefanoviu.27 Po povratku u fabriku, radnici-akcionari Jugoremedije su, kroz lokalnu politiku organizaciju RAVNOPRAVNOST i Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, podrali borbu radnika i malih akcionara nekoliko zrenjaninskih preduzea koja su naila na sline probleme sa kupcima u privatizaciji, kao i brojne kolektive iz itave Srbije, poput radnika Zastave elektro, Trudbenika, Srboleka, Prosvete i drugih. Deo fenomena Jugoremedije moe se objasniti kao verovatno prvo, a svakako najuspenije kombinovanje radnike borbe u periodu tranzicije sa dobrim iskustvima graanskih organizacija iz vremena borbe protiv Miloevievog reima. Poznato je, uostalom, da je vanu ulogu u javnoj promociji borbe radnika-akcionara Jugoremedije u Srbiji imao list Republika, a naroito njegov urednik Neboja Popov,28 kao i da se ta uloga nije svodila na puki PR. Ipak, najvaniji aspekt sluaja Jugoremedija injenica da su pobedu izvojevali oslonjeni na meusobnu solidarnost i solidarnost sa drugim radnikim grupama, pritiskajui vlast, a ne podilazei joj posledica je pre svega gorkog iskustva iz 2004. godine, i odluke da ne odustanu uprkos tome to su im se svi planovi od 12. decembra 2003. godine ispostavili kao zabluda. U predizbornim trajkovima 2003. godine, radnike grupe su podrku traile skoro iskljuivo od sindikalnih i partijskih lidera. Nakon iskustava kao to je ovo u Jugoremediji, stara struktura je napokon poela da korodira.
fonda u ovom predmetu, poznati beogradski advokat Sava Anelkovi, uporno se zalagao da drava odustane od spora sa Stefanoviem, jer je smatrao da bi u sluaju pozitivnog ishoda Akcijski fond morao da vrati novac od prodaje akcija Jugoremedije. Kad je ugovor 2007. godine raskinut, Stefanovi nije dobio novac nazad. Sava Anelkovi i dalje vai za uglednog advokata. 27 Stefanovi je i nakon 2007. godine nastavio sa pljakom i nasiljem nad radnicima i akcionarima preduzea koja je kupovao u privatizaciji. Uhapen je 9. novembra 2010. godine, pod optubom da je preko svojih povezanih firmi otetio radnike i akcionare Srboleka za preko pet miliona evra. 28 U meunarodnoj promociji, od presudnog znaaja bila je podrka Tamare Vukov, Andreja Grubaia i drugih intelektualaca i aktivista iz SAD i Kanade jugoslovenskog porekla, okupljenih oko kolektiva Global Balkan.

378

IVAN ZLATI

Poetak tog iskustva bila je zamisao nekolicine sindikalnih aktivista da se u kusuru borbe za vlast ree pljakake privatizacije. Raunali su da e se sve zavriti za mesec dana.
ZAKLJUAK Navedeni primeri ne predstavljaju usamljene sluajeve: brojna preduzea u drugim gradovima imala su manje ili vie slino negativno iskustvo sa procesom tranzicije i privatizacije u Srbiji. Dakle, nije re o pojedinanim sluajevima koji odudaraju od opteg, inae pozitivnog trenda, ve o jednom pravilu, obrascu delovanja vladajuih politikih i ekonomskih elita (i sa njima u materijalnom interesu ujedinjenih sindikalnih lidera). Re je o modelu ekonomske politike ija se sutina ogleda u smiljenom unitavanju socioekonomskog sistema jednog drutva. U njenoj osnovi nema nekih ideolokih razloga, iza nje se ne nalaze nikakvi planovi ili velike prie naprotiv, nova ekonomska politika, i pre i posle 2000. godine, voena je sa jednim iskljuivim ciljem, a to je to bre bogaenje vladajuih struktura. U tom smislu se pokazalo da ideoloke distinkcije izmeu razliitih aktera na politikoj sceni nestaju, da politiki koncepti gube na svojoj vrednosti, kao to i tzv. jaanje institucija pravne drave pada u drugi plan svaki put kada se postavi pitanje procenata, provizija i rauna u vajcarskim bankama. Jedini odgovor na ovo kretanje vladajuih struktura od politikog ka politikantskom moe biti samo radniko organizovanje, koje e radnitvo povesti upravo u suprotnom smeru, od politikantskog ka politikom.

379

OD POLITIKANTSKOG KA POLITIKOM

LITERATURA
Risti, Zoran (2006) Privatizacija u Srbiji 20012006. godine, http://industrijskisindikat. org/images/REZULTATI.pdf Rusovac, Olivija (2001) Ko su i ta su radnici?, Republika, god. 13, br. 269. Rusovac, Olivija; Joveti, Lidija (2002) Da li su radnici subjekt drutvenih promena?, Republika, god. 14, br. 297.

380

ABSTRACTS ILI BIOGRAFIJE

ABSTRACTS
383

BIOGRAFIJE
391

381

ABSTRACTS ILI BIOGRAFIJE

382

ABSTRACTS ILI BIOGRAFIJE

ABSTRACTS

MILAN RAKITA

A CONTRIBUTION TO THE CRITIQUE OF MODERNISATION THEORY AND TRANSITOLOGY IN SOCIAL SCIENCES

Abstract: Current processes of socio-economic transformation in post-socialist countries are included in the current discourse of social sciences under the term social transitions. Theories of modernization, as one of the dominant theoretical paradigms of social/ humanist sciences in the second half of the 20 th century, have, in the recent phase of their development, enabled the emergence of more specific science field, known as transitology. The starting premise of the essay is that uncritical and non-contextual extrapolation of conceptual/theoretical apparatus of modernisation-transitional discourse inside the local scientific interpretations of socio-economic processes in the post socialist countries, at the end of 20 th and at the start of the 21st century, as by rule result in reduction of objectivity level when making scientific judgements and/or their ideological distortion and mere description, and therefore the analytical, explanatory and heuristic potential of modernisation theories and transitology may be questioned. Key words: modernisation, modernity, modernisation theories, modernisation paradigm, modernisation discourse, universalism, normativism, prescriptiveness, ideology, development, development process, colonialism, post-socialism, transition, transitology, transitional discourse. ORE TOMI

FROM TRANSFORMATION TO TRANSITION AND BACK

SCIENCE OF TRANSFORMATION? TERMINOLOGY, ISSUES, THEORIES.

Abstract: The end of socialism in Eastern Europe in 1989 also represents the beginning of various processes of social changes. These processes are a subject of research of many studies in areas of political sciences, sociology, economy, etc. These kinds of research are perceived in the academic circles as part of a research complex even a separate discipline according to some of the science of transformation. Even after 20 years of the science of transformation it is still difficult to discuss a theoretical paradigm; however, a certain number of terms, issues and theories have been established as the basis in this area. By providing an overview of the key aspects of transformation research, this text, above all else, presents a general introduction to the science of transformation. At the same time, the text is a critical review of the given theoretical considerations and it stresses their analytic boundaries, mostly by pointing to the neglected social aspects of transformation. LINA DOKUZOVI I EFIK EKI TATLI

TRANSITION AS A VOID
INTEGRATION, ACCOMPLICESHIP, RESISTANCE

Abstract: This text explores the notions of transition, integration, complicity and resistence as parts of a wider agenda of spread of globalized capital to the new territories.

383

ABSTRACTS

As a general reference, the text harbours the notion of the void as a place in which two ideological aspects (neoliberal and neoconservative) of capitalist regime realize them selves as apolitical order in which this two aspects are not sharply divided, but interlaced. As such, they have a role of providing the ideological coherence which allows the regime to make exploitation rational. Generally, the text tackles the nature of contemporary capitalist social relations as specific ideology which in political, cultural, material and epistemiological sense influnces the experience of the resistance, alterity and after all the notions and meaning of freedom or liberty.
Key words: capital, ideology, colonialism, relations of production, necropolitics, freedom, accompliceship, exploitation, fascism IVANA MARJANOVI

RACIST REGIME EU (WHITE LIST) SCHENGEN BORDER REGIM1

Abstract: This text is a critical analysis of the processes that have been unfolding in Europe since 1989 processes related to European integration and the creation of the European Union citizenship, as well as with the implementation of neoliberal capitalism in Eastern Europe, or the neocolonial appropriation of Eastern Europe as part of the European unification project. Key words: racism, European integration, migrations GORAN MUSI

OPOSING INTERPRETATIONS OF TRANSITION:

THE BALKANS AND MIDDLE EUROPE

Abstract: This paper questions the implicit notion of transition as a uniform process of gradual shift of the models of former socialist republics to the models of liberal democracy and market economy of developed capitalist countries. Beginning from the widely accepted concept of failed transitions in the Balkans and successfully implemented transitions in the countries of Middle Europe, the text examines the specifics of this process in the countries of former Yugoslavia, comparing it to parallel transitions in the countries of the Visegrd Four. By bringing into question the binary classification of transition as successful or unsuccessful projects and by introducing comparatively-historical perspectives, the article attempts to contribute to the efforts for finding new approaches to researching transition in post socialist societies, without the schematic presuppositions on which transitology has rested for the past two decades. Key words: transition, modernization, Balkans, Middle Europe, Yugoslavia, socialism, nomenclature, working class.

1 This text was originally written in English and published in: Volume 3, Dossier 2: On Europe, Education, Global Capitalism and Ideology, Center for Global Studies and Humanities, Duke University, Marina Grini (ed.), 2010. [ Tom 3, Dosije 2: O Evropi, obrazovanju, globalnom kapitalizmu i ideologiji]. http://trinity.duke.edu/ globalstudies/volume-3-dossier-2-on-europe-education-global-capitalism-and-ideology-2, visited in October, 2010.

384

ABSTRACTS

MISLAV ITKO

TRANSITION OF THE FINANCIAL SECTOR IN CROATIA AND SLOVENIA

Abstract: The analyisis of transition of the financial industry represents the key element in advancing a more refined image of the transition process itself. What needs to be underlined in that sense is the fact that the questions of money and finace have a powerfull, although often invisible role in the determinanon of social processes and class formation. Therefore, it has to be taken into account that the technical questions of economics are always at the same time the questions of social order, as it will be shown in the analysis of the bankin sector. Furthermore, since the very notion of transition in reality denotes the process of the restoration of capitalism, it is important to consider the changes that the former socialist countries experienced on the background of the recent economic development. Thus the current economic crisis which expanded rapidly since the summer of 2008., is taken as an entry point for the analysis of the post-socialist transition. Key words: transition, privatization, financial sector, economic crisis, capitalism MILO JADI

SPACE, URBANISM, POLITICS IN A POSTSOCIALIST CITY

Abstract: This work is trying to outline the characteristics, created so far, of the transformation of post-socialist cities, and also to show, that the burden of the capitalist accumulation, in all the cities (even in post-socialist ones), is structurally shifted to the classes that have the least political power, which provides a new kind of repression. Strategies such as the partnership between the public and private sector, the use of social and cultural capital of local communities and other urban actors as well as the notion of socially responsible enterprise, obviously do not contribute to the solution of the above stated problems even in the developed countries which raises the question: is the implementation of these strategies, in the cities of former really existing socialism, justifiable ? One of the possible conclusions is that the pressure of the global capital and international institutions, in the context of the (relative) weakening of the national state power, afflicts (semi) peripheral cities in Eastern Europe in particular. Key words: neoliberalism, urbanism, socialism, postsocialist city, transition, transformation, capitalism TANJA VUKA

CRITICAL FEMINIST APPROACH TO THE IDEA OF EQUALITY

Abstract: The paper aims to present the complexity of relations and interactions between patriarchal ideology and capitalist system, emphasizing the general social structuring of gender inequality. The text represents a summary analysis of theoretical perspectives and approaches which explain the concept of equality in relation to the contemporary social, economic and political context. While liberal feminism emphasizes the principle of legal equality, left-wing feminism is focused on the equality in the economic sphere, questioning the entire social order. The thesis that the fundamental equality cannot be achieved without

385

ABSTRACTS

taking into consideration the economic aspect of the contemporary capitalist society is substantiated by numerous pieces of research which confirm that women remain doubly discriminated in both public and private sphere.
Key words: equality, liberal feminism, left-wing feminism, discrimination, labour rights, capitalism, transition TEA HVALA

CONTINUITY OF CHANGE FEMINIST COUNTERPUBLICS IN LJUBLJANA

Abstract: The article discusses feminist political theory on counterpublics by analysing the internal and external function of several feminist counterpublics in Ljubljana, Slovenia. It discusses the seeming invisibility of feminists in the official public sphere, briefly analyses current manifestations of antifeminism and describes a series of street actions, activist alliances, autonomous spaces and debates of the last decade when a new generation of feminists, lesbians and queers began to articulate its political demands and strategies of action. Local counterpublics are framed within postsocialism as well as the contemporary transnational current of do-it-yourself grassroots feminism. Key words: counterpublic, do-it-yourself feminism, postsocialism, Ljubljana SUNICA VUAJ

LESBIAN EXISTENCE IN TRANSITION?

SILENCE IS THE VOICE OF COMPLICITY. RACHEL PERKINS

Abstract: This is the 15th year since engaged lesbian movement in our country started. With two Parades that were not held, and the last successful one, it could be said that lesbian visibility is slowly conquered, but it is only part of a poor media agenda and as such, it is still far away from its essence. On the continuum between legality and public pride, the live social map is drown and on it, it is prevailing homo/lesbophobia as, before all, notunderstanding of others, structural misogyny, gender traditionalism, as well as violence and discrimination. Equal part of that map, although unofficial, but deep in our lives and hearts, is made by layered (healing but also destructive) mechanisms of struggle against internal lesbo/homophobia, conflicts and intolerance, including those between each others. We are interested from inside and in detail in those matrices. They are not only thing, but for lesbian existence they are the key spots for exit from Society of Silence. This article has attempt to give the answers to the question What is (else) necessary for lesbian existence in all our differences in order to have more authentic expression in society. Key words: lesbian existence, internal lesbo-homophobia, gender equality. JELENA VELJI AND ARANEL BOJANOVI

TRANSFORMATION OF HIGHER EDUCATION SYSTEM

IN SERBIA 2003-2010; A PERSPECTIVE

Abstract: In this paper we are focused on the reform process of higher education system Bologna Process which began with the idea of forming an integral educational space,

386

ABSTRACTS

which would be in the service of an integral European employment market. Here we will a) describe the instruments/values, which are in the text of Bologna Declaration and its accompanying documents b) describe the legislation changes in the field of higher education, and c) point out problems, which are primarily a consequence of bad implementation of aforementioned principles in Serbias context. Finally, we will assess the importance of newly formed student representative bodies, and various student initiatives, and also the student protests, which are repeated year after year, indicating that something is fundamentally wrong with Serbias higher education system.We conclude that it is not probable that the main problems of higher education system will be solved through systems institutions.
Key words: Bologna Process, Law Concerning Higher Education, higher education system, financing of higher education, commercialisation of higher education, student organizing, student parliament, plenary meeting. DARE PEJI

THERES NO CONCEPT OF WEEKENDS ANYMORE!2

CREATIVE INDUSTRIES IN COGNITIVE CAPITALISM AND THE ENTREPRENEURIAL SPIRIT OF THE EMPLOYEES IN CULTURE

Abstract: Creative industries in cognitive capitalism and the entrepreneur spirit of cultural workers The article explores the problematic ways of representing the fields of culture and art as an oasis independent of antagonisms in society and economy. In the era of cognitive capitalism the field of culture becomes functionable for profit, andasocial neoliberal economy, where corporative and management logic are no coincidence. This trend is compatible with the increasing creative industries in the West, especially after the 1968s when atypical forms of labour conditions were considered to be rare. Cultural workers represent the prototype of todays atypical labour arrangements in the different social spheres and economies. As such, precarity is accompanied with relentless fights for exploitation of the intellectual property that leads to proletarisation of cognitive workers. The article reviews the (self-)employed cultural workers in Slovenia and deals with the ideologies of contemporary gurus of creative classes who imagine emancipation without exploitation. Key words: creative industry, cognitariat, cultural sector, economics of culture, intellectual property. VLADIMIR SIMOVI

IDEOLOGY AND IDEOLOGIZATION OF MEMORY:

FROM SOCIALISM TO CAPITALISM AND BACK

Abstract: At the end of the XX century a kind of a coup happened. In socialist countries in Eastern Europe it came to restoration of capitalism and new bourgeois class took over
2 A hypertrophied explanation of the new nature of working relationships towards the director of the Vericor corporation, Mr. Culvers, during a family dinner in the film True Stories (David Byrne, 1986): They dont work for money anymore they are working and inventing because they like it! Economics has become a spiritual thing I must admit it, it frightens me a little bit. They dont seem to see the difference between working and not working. Its all become a part of ones life. Linda! Larry! Theres no concept of weekends anymore!

387

ABSTRACTS

economical control over the society. The replacement of economical order was followed by the replacement of ideological, and ideologization of the present and the future is largely determined on the interpretation of the past.
Key words: ideology, ideologization of memory, social amnesia, historical revisionism BORIS STAMENI

FROM NATIONAL CLASS TO FIRST CLASS NATION

AMBIVALENCE OF CHANGING THE POLITICS OF MEMORY IN EASTERN EUROPE AFTER 1989.

Abstract: The article examines the politics and culture of memory in Eastern Europe in the context of transformation, as well as the general ideas behind politics of memory in Eastern Europe after the WWII. It is the different measures that stress the ambivalence of the division into the Marxist and nationalist referential frameworks in Eastern European politics of memory before and after 1989. Some aspects of culture and politics of memory have been considered on actual examples. The categorization of the German historicist, Stefan Troebst, provided the referential framework in the attempts to sketch the relationship to the past on the level of whole Eastern Europe. The stress of this macroanalysis was placed on distinguishing the most important and widely spread trends in relation to the particularities characteristic of a smaller number of states, and on representations of different media of politics of memory ranging from monuments to text books. Key words: politics of history, culture of memory, nationalism, 1989, Eastern Europe. MILAN RADANOVI

HISTORICAL POLITICS IN SERBIA AFTER 2000

INSTANCES OF MANIFESTATIONS OF MERGING THE ACADEMIC HISTORICAL REVISIONISM AND THE STATES REVISION OF THE PAST

Abstract: Through this paper we attempted to present and analyze the official efforts to define state history politics in Serbia after 2000. Special attention was paid to the representatives of revisionist historiography participating in this state project, and the legislative role of the state authorities, for the purpose of unburdening the negative historic domestic quisling heritage. In this paper, we sought to show the twofold motives of revisionist subjects: ideological (anticommunism) and political (obtaining political capital by correcting alleged historical injustice). Key words: historic revisionism, historical politics, Law on rehabilitation, Government of the Republic of Serbia, Ravna Gora Chetnik movement, Dragoljub Mihailovi. DUAN MALJKOVI

THE MYTH OF THE RULE OF ZORAN INI AS THE GOLDEN AGE OF FORMING THE CIVIL SOCIETY IN SERBIA
Abstract: Critique of Zoran Djindjic presents one of the greatest current political taboos in Serbia especially in the period after his coming to power. For the majority of political players he represented a citizens prime minister, who devotedly built the liberal-demo-

388

ABSTRACTS

cratic political order (after Milosevic and contrary to Kostunica). A minority marked him a traitor of the Serbian national interests. What fatally lacks here is a criticism of this dominant hypothesis, not based on nationalistic position, but from the liberal-democratic point of view. When such evaluation is applied, the political locus of Zoran Djindjic proves to be a sovereign dictatorship of Carl Schmitt. It granted Serbia one of the worst ideological legacies: a confluence of church and the state in the education system (by way of introducing of religious education).
Key words: ini, nationalism, myth, ideology, state, religious science. ANA VILENICA

ACTIVISM AND ART

Abstract: Essay Activism and Art is an attempt to construct a critical overview of contemporary art activism in Serbian society and to contextualize it within the current transition towards neoliberal capitalism. The practice of art activism, whose aim is specific social change, is just one of the many social practices in the struggle for life itself as social and biological fact. That struggle winds its way through different orientations and economic restraints within a realm of complex correlations of production, consumption and exchanges of meaning. These are different practices which work both within and around the art world, often merging with social and political movements, in local communities or within the field of culture and its surrounding mechanisms, but they can also be entirely para-institutional practices. The key questions of contemporary activism in art are the conditions of production, self-control, political solidarity and sensible models of being together. Key words: activism, art, life, production conditions, political solidarity ORE TOMI

FROM DEMOCRACY TO SOCIAL ISSUES?

STUDENT PROTESTS IN SERBIA SINCE THE BEGINNING OF THE 1990S UNTIL TODAY

Abstract: Based on an analysis of the student protests during the nineties of the XX century, and also the student protests after the year 2000, the text presents the development of two student movements in Serbia. While the first struggled for more democracy and the change of the political regime of Slobodan Miloevi, the new student movement fights against increases of tuitions and other consequences of the so-called Bologna reform of higher education, ascribing a social character to their own actions. After a description and an analysis of the political context, of the protests themselves, the demands and the goals of the protests, their organizational structure and interpretation of certain problems, the paper shows the differences and similarities of both student movements. At the same time, the text provides an answer to the question of the roles of these protests in (the changes in) the Serbian society. Key words: students, student protests, student movement, Serbia, university, democratization, Bologna process, social issue.

389

ABSTRACTS

IVAN ZLATI

FROM CHEAP POLITICS TO POLITICS

WORKERS ACTIVISM IN SERBIA 20002004.

Abstract: Transformation of the social-economic system, whose roots lie in the 1990s, and which became fully manifested only after the year 2000, drastically changed the relationships in the Serbian society. According to the public, the working class unreadily met these changes in most cases and this is why their response to the changes was mostly inappropriate. Even more so as the grand narrative of a prosperous future for all (but only after a serious downturn) was generally accepted, even by the labor unions, who are supposed to represent the interests of the male and female workers. In this way, the working class of Serbia was left to fend for themselves. The intention of the text is to at least partially attempt to describe the first years of transition of the Serbian society, to point to the politics of the ruling structures regarding privatization and to account the reactions of workers to the process of change. Key words: transition, privatization, working class, unions, protests, strikes, Serbia

390

BIOGRAFIJE

BIOGRAFIJE
ANA VILENICA (1978).

DARE PEJI (1983).

ivi i radi u Panevu. Istoriarka i teoretiarka umetnosti, kustoskinja i performerka. Diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i zavrila master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Trenutno na doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa temom Teorija i praksa umetnikih praksi nakon 1960. godine. Objavila vie radova iz oblasti teorije i istorije umetnosti. Aktivna na polju vizelne i performerske umetnosti od 1999. godine.
ARANEL BOJANOVI (1978).

Zavrio osnovne studije iz sociologije kulture i historije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Student magistarskih studija iz sociologije kulture na istom fakultetu. Radi kao samozaposlen u kulturi, na podruju kritike i publicistike. Sarauje sa razliitim asopisima i radio stanicama u Sloveniji (mesenik Ekran, asopis Tribuna, asopis Dialogi i radio tudent).
DUAN MALJKOVI (1975).

Student Filozofskog fakulteta u Beogradu, aktivista, teoretiar i novinar. Angaovan je, izmeu ostalog, u oblasti studentskog organizovanja i studentske politike. Uesnik je meunarodnih konferencija iz domena popularne kulture i kulturne antropologije, te radikalne drutvene teorije. Pie umetniku kritiku. Saradnik je redakcije lista Republika.
BORIS STAMENI (1980).

Filozof, publicista i prevodilac iz Beograda. Zavrio enske i Istopolne studije. Objavio mnogobrojne teorijske i knjievne radove u zemlji i inostranstvu. Ureivao homoerotsku ediciju Kontrabunt u izdavakoj kui RENDE, emisiju na Radiju Beograd 202 Gayming i web-site Gay-Serbia.com. Autor i saradnik mnogobrojnih kulturnih i projekata u domenu ljudskih prava. Saradnik sajta b92.net, Treeg programa Radio Beograda i asopisa NIN. Urednik u izdavakoj kui Karpos.
ORE TOMI (1980).

Zavrio dodiplomski studij novinarstva na Fakultetu politikih znanosti u Zagrebu i master studije Istone Europe na Slobodnom Univerzitetu u Berlinu (FU Berlin). Bio stipendist parlamenta Savezne Republike Njemake (2007) te zaklade Rosa Luxemburg Stiftung (2008-2010). Za vrijeme dodiplomskog studija u Zagrebu predsjednik studentske udruge Trei korak i koordinator za Hrvatsku (2002) u prvom poslijeratnom samostalno organiziranom zajednikom projektu studenata novinarstva iz BiH, Hrvatske i Srbije s ciljem praenja medijskog govora mrnje. Doktorant pri Katedri za povijest jugoistone Europe na Humboldt univerzitetu u Berlinu (HU Berlin). Pie disertaciju na temu Prilagoavanje prolosti i politika vlast s teitem na pitanju tumaenja lokalne prolosti kao sredstva politike integracije regije u dravu.

Diplomirao germanistiku na Univerzitetu u Novom Sadu, zavrio master studije na Institutu za istonoevropske studije Slobodnog univerziteta u Berlinu (FU Berlin), trenutno na doktorskim studijama na istom univerzitetu. Bio stipendista DAAD (2001-2002), Robert Bosch Stiftung (2005), Deutscher Bundestag (2006) i Heinrich Bll Stiftung (2006-2008). Radi kao nauni saradnik na nauno-istraivakom projektu Fantomske granice (Phantom Grenzen) na Odseku za istoriju Humboldt univerziteta u Berlinu (HU Berlin). Autor vie desetina tekstova, zajedno sa Petrom Atanackoviem priredio zbornik Drutvo u pokretu. Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas (2009).

391

BIOGRAFIJE

GORAN MUSI (1981).

LINA DOKUZOVI (1978).

Diplomirao na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine na temu uloge atlantske trgovine robljem u industrijalizaciji Velike Britanije. Izmeu 2006. i 2008. studirao u Beu i Lajpcigu kao stipendista Erasmus Mundus Global Studies master programa. Master tezu odbranio u Beu 2008 na temu komparativne analize pokreta 1968. u Beogradu i Meksiko Sitiju. Trenutno na doktorskim studijama u Bolonji (Italija).
IVAN ZLATI (1978).

Umjetnica i teoretiarka, radi na relaciji Hrvatska Sjedinjene Amerike Drave. Upisala doktorski studij na Akademiji umjetnosti u Beu, na odseku za postkonceptualnu teoriju. Aktivna u pokretu za besplatno obrazovanje u Austriji, pie za novine Reartikulacija (Ljubljana). Objavljivala radove u SAD-u, Njemakoj, Austriji, Hrvatskoj i Sloveniji, izmeu ostalih i esej The turnover of biocapitalist currency and the suspension of human capital i u suradnji sa Eduard Freudmann-om Squatting the Crisis.
MILAN RADANOVI (1976).

Aktivista, lan grupe Pokret za slobodu (Freedom Fight). Snimio nekoliko dokumentarnih filmova o propalim privatizacijama i radnikim borbama u Srbiji. Bio saradnik Saveta za borbu protiv korupcije. Trenutno ivi i radi u Beogradu.
IVANA MARJANOVI (1979).

ivi i radi u Beogradu i Beu. Diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beorgadu 2005. godine. Od 2005. do 2009. godine radila na projektu Kontekst galerije u Beogradu. Upisana na doktorske studije na Akademiji lepih umetnosti u Beu. Naziv doktorske teze: Potentiality of Contemporary Art in Rearticulating the Social and Political Space. The case of Serbia after 1989.
JELENA VELJI (1983).

Apsolvent istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uporedo sa studijama radi kao stolar. U saradnji sa Milicom Nikoli priredio izlobu Dida de Majo (1906-1964) (Institut Servantes, Beograd, decembar 2007 januar 2008). U Zborniku Jevrejskog istorijskog muzeja (br. 9/2009) objavio biografiju Dide de Maja. Od poetka 2010. angaovan je na projektu Izdanja o sukobu na knjievnoj i politikoj levici u Jugoslaviji uoi Drugog svetskog rata, pri JP Slubeni glasnik iz Beograda. Oblast istraivakog rada: represija nad prosovjet-skom komunistikom opozicijom u Jugoslaviji, 1948-1956.
MILAN RAKITA (1975).

Studentkinja etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Drutvena aktivistkinja sa viegodinjim iskustvom u oblasti studentskog organizovanja. Uesnica meunarodnih konferen-cija posveenih socijalnoj antropologiji, popularnoj kulturi i radikalnim drutvenim teorijama i praksama. lanica redakcije lista Republika.

Zavrio enske studije i master studije iz sociologije na Univerzitetu u Beogradu. Od 2001. do 2007. bio jedan od urednika asopisa Prelom, radio u beogradskom Centru za humanitarno pravo i u vie marketinkih agencija.
MILO JADI (1983).

Student sociologije, ivi i radi u Beogradu. Omladinski graanski aktivista od 1999. do 2003. godine. Poslednjih 7 godina angaovan u razliitim leviarskim kolektivima i inicijativama, lan marksistike grupe crveni kruok.

392

BIOGRAFIJE

MISLAV ITKO (1982).

TANJA VUKA (1979).

Student kroatistike, ivi i radi u Zagrebu. Aktivista, istraiva na polju politike ekonomije, ekonomije tranzicijskih drutava i slino. Jedan od pokretaa kruoka itanje Marksovog Kapitala u Zagrebu.
SUNICA VUAJ (1973).

Diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno na master studijama na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na odseku za Teorije kulture i studije roda. Leviarka, feministkinja i antifaistkinja.
VLADIMIR SIMOVI (1983).

Studirala pedagogiju i andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zavrila enske studije. Od poetka devedesetih je angaovana u feministikom pokretu zalaui se prevashodno u organizovanim aktivistikim naporima protiv nasilja nad enama. Autorika knjige Trei glas coming out i lezbejke u Srbiji. Priredila brouru o linim priama lezbejki u naoj zemlji ta ti srce kae. ivi sa psom Jelkom.
EFIK TATLI (1976).

Apsolvent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. lan studentske grupe Drugaiji Univerzitet je Mogu koja se bori protiv komercijalizacije obrazovanja.

UREDNITVO
ANA VESELINOVI (1983).

Teoretiar umetnosti, magistrirao urnalistiku. Trenutno na doktorskom studiju iz sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Objavljivao radove u Njemakoj, Austriji, Italiji, Sloveniji, Rumunjskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj. Pie za ljubljanske novine Reartikulacija i web portal kulturpunkt.hr. Izmeu ostalih, objavio tekstove u knjizi Biopolitics, Necropolitics, De-Coloniality (Pavillion #14, Bukuret, Rumunjska) i esej Diabolic Frivolity of Neoliberal Fundamentalism (Reartikulacija, Ljubljana). Oblasti interesovanja: politika filozofija, sociologija i kritika kulture.
TEA HVALA (1980).

Diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugogodinja je aktivistkinja i jedna od osnivaa marksistike grupe Cruok. Trenutno je zaposlena u kancelariji Rosa Luxemburg Stiftung u Beogradu na projektima fondacije.
ELJKO KLARI (1980).

Diplomirao sociologiju na Univerzitetu u Novom Sadu. Jedan od pokretaa Omladinskog centra CK13 i Centra za socijalna istraivanja u Novom Sadu. Uestvovao kao istraiva i koordinator u nekoliko istraivako-filmskih projekata u okviru Alternativne kulturne organizacije iz Novog sada.
PETAR ATANACKOVI (1979).

Publicistkinja i kritiarka umetnosti, ivi i radi u Ljubljani. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, trenutno zavrava magistarske studije iz Antropologije polova na fakultetu ISH u Ljubljani i Univerzitetu u Utrehtu (Holandija). Od 2001. godine uestvuje u organizaciji feministikog i kvir festivala Rdee zore. U svojim radovima uglavnom se bavi istraivanju socijalne jednakosti i prostorima (su)delovanja manjinskih javnosti.

Diplomirao istoriju, istraiva i aktivista. Radio kao urednik i koordinator istraivakih projekata u Omladinskom centru CK13 (2007-2008) i Alternativnoj kulturnoj organizaciji - AKO (2008-2010) u Novom Sadu. Krajem 2010. emigrirao u Nemaku. lan kolektiva InWole (Potsdam), rukovodilac Ekonomskog instituta Fikret Abdi Babo (Knigs Wusterhausen). Objavio vie desetina tekstova u razliitim medijima. Priredio vie publikacija u izdanju CK13 i AKO.

393

ABSTRACTS ILI BIOGRAFIJE

CIP - , 316.42(4-12)1989/...(082) 316.334.2/.3(4-12)(082) 316.75(4-12)1989/...(082) IZGUBLJENO u tranziciji : kritika analiza procesa drutvene transformacije / [urednitvo] Ana Veselinovi, Petar Atanackovi, eljko Klari ; [prevod Igor Aimovi]. - Beograd : Rosa Luxemburg Stiftung, Regionalna kancelarija za jugoistonu Evropu, 2011 (Beograd : Akademija). - 393 str. ; 22 cm Prema Predgovoru, zbornik je nastao kao rezultat rada Letnje kole Izgubljeno u tranziciji odrane u Novom Sadu od 01. do 04. jula 2010. godine, u organizaciji fondacije Rosa Luxemburg Stiftung - Southeast Europe (Beograd) i Alternativne kulturne organizacije - AKO (Novi Sad). - Tira 500. Str. 2-4: Predgovor / urednici [Ana Veselinovi, Petar Atanackovi, eljko Klari]. - Biografije: str. 391-393. Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Abstracts. ISBN 978-86-88745-00-0 a) - 1989- - b) - COBISS.SR-ID 183591948

394

Tranzicija predstavlja u javnosti najee upotrebljavani termin za opisivanje drutvenih promena u istonoj i jugoistonoj Evropi nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. U proteklih dvadeset godina, transformacijski procesi su, u drastinoj meri izmenili politike, ekonomske i drutvene ambijente zemalja realno postojeeg socijalizma. U politikoj areni, jednopartijski sistem je zamenjen viepartijskim sistemom, a istovremeno je poeo dugotrajan proces ekonomske liberalizacije, koji je podrazumevao otvaranje nacionalnih trita za inostrani i domai krupni kapital. I dok su se ovi tranzicioni procesi vodili pod vrednosno nabijenim parolama modernizacije, stabilizacije, normalizacije i liberalizacije, svedoci smo faktike ekonomske periferizacije, socijalne fragmentacije, pauperizacije, porasta etnonacionalizma, klerikalizacije i retradicionalizacije. Drugim reima, tranzicija se i pojmovno i praktino razotkrila kao jedan krajnje protivrean proces. Zbornik koji je pred vama upravo predstavlja jedan pokuaj kritikog preispitivanja tranzicije. Odakle dolaze i kako se upotrebljavaju koncepti tranzicije i transformacije? ta predstavlja i ta donosi tranzicija u socioekonomskoj sferi? Koje su odlike novog sistema vrednosti u drutvima u tranziciji? Na koji nain se tranziciona drutva odnose prema svojoj socijalistikoj prolosti i kakva se anticipacija budunosti krije iza tih specinih odnosa? Na koji nain su se promenila drutva i pojedinci u njima tokom vie od dve decenije? Postoje li alternative i otpori tranzicionim procesima? Ovo su samo neka od pitanja na koja su autori/ke u zborniku pokuali/e da pronau odgovore. Zbornik je nastao kao rezultat rada letnje kole Izgubljeno u tranziciji, koja je odrana u julu 2010. godine u Novom Sadu.