Ekonomska Geografija

Stoarstvo, lov i ribolov u Srbiji

Bez razvijenog stoarstva nema ni razvijene poljoprivrede u Srbiji , meutim ova znaajna grana privrede ved decenijama belei pad proizvodnje od 1.5 do 2 % godinje. Razlog za ovakvo stanje treba traiti u injenici da problemi u agraru nisu sistemski reeni. S obzirom na potencijal kojim naa zemlja raspolae, stoarskoj proizvodnji bi trebalo posvetiti posebnu panju i povedati njen udeo u ukupnom agraru, kao to je to sluaj u razvijenim zemljama gde stoarstvo predstavlja lokomotivu razvoja itavog agrara. Stoarstvo u Srbiji nazaduje i pojedine njegove grane nestaju. Prirodni uslovi za razvoj stoarstva su veoma dobri, poto su osnova stoarstva panjaci, livade i povrine pod stonim biljem ukupne povrine od oko 2 miliona hektara. Ograniavajudi faktor za razvoj stoarstva u Srbiji su drutveni uslovi. Prilikom velikog iseljavanja sa planinskih i seoskih podruija, stoarstvo je ostalo bez radne snage. Nestabilni i nepovoljni trini uslovi destimulativno deluju na sve grane stoarstva, a najvie na svinjarstvo i govedarstvo. Politike i ekonomske mere naputanja tradicionalnih vrednosti malog Srpskog sela i opta modernizacija skroz su unazadili ranije veoma zastupljeno kozarstvo i konjarstvo. To je sve uticalo na smanjivanje stonog fonda Srbije . Sagledavanjem ovih promena koriteni su podaci iz Republikog fonda za statistiku od 1990 2009 godine. U radu su se analizirale promene broja goveda, svinja, ovaca i ivine u Srbiji. U radu su pradene strukturne promene, stope rasta, kako bi se ukazalo na postojanje teritorijalnih i dinamikih promena. U 2009 godini uede stoarstva u ukupnoj ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosi 30,7%, takvo uede stoarstva sa brojem grla po hektaru obradivih povrina iznosi 0,30%. Broj grla stoke u poslednjih dvadeset godina belei konstantan pad. Broj grla goveda je najmanji i u poslednjih dvadeset godina iznosi 64,27% broja grla sa kojima je Srbija raspolagala 1990 godine. Posmatrano u meunarodnim okvirima, udeo broja grla goveda u svetskim okvirima je od oko 20% odnosno 1,2% u evropskom broju. Broj svinja belei najvedi pad 2006 godine 46.39%, dok se u poslednje tri godine belei porast svinja. U Srbiji broj svinja od 3,6 miliona grla ima udeo od oko 0,45% u svetskom odnosno 2.1% u evropskom broju. U Srbiji svinjarstvo ima dugu tradiciju, a svinjsko meso i preraevine od njega su zastupljeni u ishrani domadeg stanovnitva, kao i u izvozu. Glavna i najveda oblast svinjarstva su deo Bake i Banata, Donji Srem i veliko Zapadno pomoravlje. Prema stepenu podele i intenzvnosti stoarstvo se deli na ekstezivno, poluintenzivno i intenzivno, a prema mestu gajenja se deli na svinjarstvo nomadsko, polunomadsko i stajsko, dok se podela prema vrsti stoke deli na govedarstvo, ovarstvo, svinjarstvo i ivinarstvo. Vodeda grana stoarstva u Srbiji je govedarstvo i razvijeno je na mleno i mesno govedarstvo.

U brdsko planinskim predelima gaje se plemenite strane rase zbog prinosa velikih koliina mesa i mleka, domadih rasa je veoma malo. U planinskim predelima Srbije najvie je zastupljeno ovarstvo, iako postoje dobri prirodni uslovi i duga tradicija, broj ovaca je smanjen tri puta u poslednjih pedest godina. Gaje se podvrste ovaca a one su : Sijenika, Metohijska, Kosovska, one su dobro prilagoene naim klimatskim uslovima i nainu ishrane ali daju manje mleka i imaju slabiji kvalitet vune. Ovarska proizvodnja u Srbiji se realizuje oko 98% na sektoru individualnih poljoprivrednih proizvoaa po broju grla. ivinarska proizvodnja predstavlja najintenzivniju delatnost u stoarstvu. U Srbiji ivinarstvo ima sve vedi znaaj u ishrani stanovnitva, a za izvoz se sve vie trae jaja, ivinsko meso i preraevine od ivinskog mesa kao to su : pilede salame, pilede patete i drugi proizvodi. Preteno se gaje kokoke raznih vrsta, a znatno manje se gaje patke i durke. Posmatrani period od (1990 2009 godine) karakteriu negativne stope rasta u proizvodnji goveeg, svinjskog i ivinskog mesa. Poslednjih godina u Srbiji je znatno smanjen izvoz goveeg i junedeg mesa poto je smanjen njihov plasman na Evropskom tritu. Stoga je Srbija izgubila status znaajnog izvoznika junedeg mesa koji je imala sredinom osamdesetih godina. Proizvodnja goveeg mesa u posmatranom periodu je znaajno opala u Centralnoj Srbiji, dok se u Vojvodini belei blagi rast. Mada proizvodnja svinjskog mesa na porodinim gazdinstvima dominira i ima izraeni naturalni karakter, prosena proizvodnja je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 20%. Stoarstvo u Srbiji se i pored izuzetno znaajnih poljoprivrednih i prirodnih uslova nalazi u velikoj krizi. Brojno stanje stoke u Srbiji je u poslednjoj deceniji opadala po godinjoj stopi od : goveda = 2.29%, svinje = 0.81%, ovce = 1.79% i ivina = 0.13%. Takoe se belei i pad proizvodnje kao i potronje mesa, mleka i jaja. Uzroke za ovakvo loe stanje treba traiti izmeu ostalog u gubitku trita, cenama, veoma smanjenoj kupovnoj modi stanovnitva, naruenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budetu i tako dalje. Cilj prevazilaenja postojedih problema, javlja se potrebom za definisanjem celovitog programa razvoja stoarstva u Srbiji. Program mora biti usmeren ka : organizovanju proizvodnje na principima koje potuju svetske standarde, povedanju broja grla stoke u uzgoju naroito u gazdinskim domadinstvima. Program naravno mora da podrazumeva razne olakice kao i odreene mere agrarne politike, poreske olakice u proizvodnji stone hrane, podsticajne mere koje se odnose na izvoz, premije za mleko i regres za priplodnu stoku. Naravno tu su i sredstva iz fonda, koja obezbeuju razvoj projekata u oblasti unapreenja stoarske proizvodnje. Osnovni razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije treba da ima izvozno orijentisani koncept. Znaajni partneri poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije, pored zemalja Evrope mogu biti zemlje CEFTA Sporazuma i Ruska Federacija. Znaajna su i trita Bliskog istoka za izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Samo dugorono planirana i dobro organizovana stoarska proizvodnja moe doprineti, brem razvoju stoarstva i tako omoguditi Srbiji da postane konkurentna u meunarodnom tritu stonih proizvoda. LOV Lov je naziv za metode i naine lovljenja divljai. Ono obuhvata traenje, doekivanje, posmatranje, hvatanje, ubijanje, hvatanje ive divljai, putanje ptica grabljivica i sakupljanje jaja pernate divljai. Lovitima gazduju umska gazdinstva pod okriljem javnih preduzeda JP Srbijaume i JP Vojvodina-ume, kao i lokalna lovaka udruenja u okviru lovakog saveza Srbije. U Srbiji se proizvodi i kvalitetno lovako oruje i oprema za lov i izvozi se irom sveta. Lovita u Srbiji se ubrajaju meu najpoznatija u Evropi. Prirodni potencijal za gajenje skoro svih vrsta divljai su povoljni. Lovni turizam predstavlja vrlo specifian oblik turizma koji zahteva stroga pravila ponaanja u uslovima dobro organizovanih svih karika u lancu pruanja usluga kao to su : prelazak granice, prevoz do lovita, obezbeivanje dozvola za oruja i municiju, kao i veterinarskih dozvola i svih drugih uslova za izvoz divljai, naravno tu su i ureena lovita, struni vodii i kvalitetni objekti za smetaj turista i lovaca. Srbija ima 321 lovite na povrini od oko 6.500.000 hektara, od ega na priblino 90% povrina gazduju lovaka udruenja. Srbija ima 24 ograena lovita i 150 lovakih kudica. Lovaki savez utvruje cene divljai, na osnovu kojih lovake i turistike organizacije specijalizovane za lovni turizam formiraju aranmane koji ukljuuju prevoz, smetaj i usluge na samom lovitu. Ministarstvo za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine utvruje kalendar lova. Lovita u Srbiji imaju dugu tradiciju i smatraju se za jedna od poznatijih u Evropi, na ta ukazuju brojne posete lovaca iz celog sveta. Najpoznatija mesta za lov su Deliblatska peara, Karaorevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan, Stara planina i Zlotske ume. Najede se love :srne, divokoze, zeevi, lisice, jeleni, a oni odvaniji se mogu oprobati u lovu na krupniju divlja kao sto su : divlja svinja, medved, vuk, divlja maka ili akali. Vojvodina se ubraja meu najbogatije lovne regione u Evropi. Lovni turizam u Vojvodini ima potpuno drugaiju tradiciju i uiva veliki ugled, jer se na Vojvoanskim lovitima mogu nadi primerci krupne divljai kojih odavno nema na drugim lovitima. U Vojvodini ima 89 lovita i prostiru se na oko dvesta hiljada kilometara kvadratnih. iroka ravnica, blago uzdignute lesne zaravni, peare i gorje u Banatu i Sremu, kao i ume i ritovi pruaju izvanredne uslove za lov sitne i krupne divljai. Najpoznatije vrste divljai, kojima se ovo podruje ponosi i koju je ovde mogude loviti su: jelen lopatar, visoki srndad, divlja svinja, muflon, zec, fazan, jarebica, divlja patka i prepelica. Najvanija lovita su Karaorevo kao moda najpoznatije lovite koje se nalazi nadomak Bake Palanke, zatim lovita Kozara smeteno je uz samu obalu Dunava, pa Subotike ume kod Subotice,
3

Kamarite kod Sombora na koje se nastavlja lovite Apatinski rit. Zatim je tu lovite Plavna severozapadno od Bake Palanke. Listovaa kod Baa, Vorovo ( lovite brdskog tipa na Frukoj Gori nedaleko od Erdevika ) pa Morovid ( u prelepim hrastovim umama donjeg Srema). Osim ovih lovita spomenudemo jo jedno izvanredno lovite Koviljski rit u neposrednoj blizini Novog Sada. U ritovima Dunava na 4.305 hektara u beskrajnom miru koje naruava samo cvrkut ptica love se : divlja patka, divlje guske i divlje svinje. Lovci se mogu smestiti u lovakim kudama u samim lovitima kao i na salaima, takoe u privatnim kudama i hotelima u blizini lovita. Vrste divjai u Srbiji : Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, jelen belorogi, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, kuna zlatica, kuna belica, jazavac, veverica, sivi puh , zec, lasica, vuk, divlja maka, akal, lisica, rakunoliki pas i tvor. Ptice: siva aplja, divlja guska, divlja guska lisasta, divlja guska glogovnjaa, divlja patka gluvara, divlja patka krulja, divlja patka rioglava, jastreb kokoar, letarka , jarebica kamenjarka, poljska jarebica, prepelica, fazan , liska crna, umska ljuka, divlji golub grivna, divlji golub pedinar, divlji golub duplja, gugutka, grlica, sojka (kreja), gaak, siva vrana i svraka. Ribolov Ribolov je jedna vrsta sporta koja oveku prua zadovoljstvo, odmara i stvara takmiarski duh. Svako ko se jednom dohvati tapa i oseti taj adrenalin kada je riba okaena na udici, retko kad prestaje sa pecanjem. Sama pomisao na ribolov vedini ljudi znai odmor pored vode uz dobru zabavu, druenje, pa su esto vieni rotilj i pide. Mnogi vole da odu u prirodu, borave tamo, zato se dosta ljudi odluuje da ostane po nekoliko dana pa i nedelja kampujudi na jezerima, rekama... Ribolov se deli na dve vrste ribolova a one su : Slatkovodni Morski

U Srbiji postoji slatkovodni ribolov i to reni, jezerski i vetaki ( ribogojstvo). Znaaj renog i jezerskog ribolova je sve manji zbog nekontrolisanog izlova, zagaenja reke i pregraivanja reka. Uprkos tome na Dunavu, Savi, Drini, Velikoj Moravi, Zapadnoj i Junoj Moravi, te prirodnim i vetakim jezerima se i dalje odrava ribolov-kao sportska aktivnost i kao ljudsko zanimanje.

Obzirom na potencijale, ribama bogate rene tokove i akumulacije, kao i mnotvo ribnjaka za uzgoj riba karakteristinih za nae podruje, Srbija ima velike mogudnosti za razvoj ribolovnog turizma. Ribolovne vode su podeljene na 25 ribarskih podruija, od kojih su najpoznatija visinske hladne vode Zlatiborskog kraja , i nizijske vode ( naprimer Eka) i vode Timokog regiona. Putopisci su nekada davno zabeleili da je Vojvodina bila toliko bogata ribom da je bilo dve tredine vode, a jedna tredina ribe. Na Dunavu, Tisi, Savi, Tamiu, Begeju. Krivaji, Bosutu i drugim rekama, reicama, rukavcima, jezerima, barama irom Vojvodine nalaze se ribolovni tereni ukupne povrine 55.000 hektara. Na Dunavu kod Apatina, Sombora, Bake Palanke, Novog Sada su jedna od najpopularnijih ribolovnih pdruija : Baraka, Tikvara, Krivaja, Begeka Jama, Beoinski dunavac, odro, Koviljsko petrovaradinski rit, Gradinaki dunavac, Kupusinski dunavac i Ciganski dunavac. Za vode u somborsko apatinskoj oblasti smatra se da su najbogatije renom ribom u regionu, a vode Koviljsko petrovaradinskog rita predstavljaju najvede mrestilite na itavom Dunavu. Takoe ribolovnih terena ima i na jezeru Palid, u kanalima DTD-a ( Dunav Tisa Dunav), u junom Banatu kod Bele Crkve i Kovina takoe na Zobnatikom jezeru, na kanalima i jezerima. Sportskim ribolovcima se moe preporuiti i pecanje na Obedskoj bari, Zasavici i Carskoj bari. O ribolovu u Vojvodini govore mnogobrojne manifestacije kao to su Apatinske ribarske veeri, "Zlatni kotlid Dunava" i druge gde se kuvaju odline riblje orbe i riblji paprikai. Lovna sezona: Keiga (Acipenser ruhenus L.) 01. 06 31. 03. Pastrmka potona (Saluo trutta m.fariol) 02. 03 30. 09. Pastrmka jezerska (Salmo trutta m. lacustrie L.) 02. 03 30. 09. Smu (Lucioperca volgesis) 01. 05 28. 02. Som (Silurus glanis L.) 16. 06 30. 05. aran (Cyprinus carip L.) 01. 06 30. 03. tuka (Esox lucius L.) 01. 04 30. 09. Najpoznatije ribe koje se love su : aran, smu, keiga, kara, linjak , grge i deverika.