Doc.

dr Slavia Orlovi Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

Udc 123:32 340.131

RAZLIITA SHVATANJA SLOBODE U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI

Saetak Predmet ovog rada je razmatranje razliitih shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji. U prvom delu emo se osvrnuti na pokuaje odreenja slobode. ideja slobode se razmatra od shvatanja unutranje slobode oveka, preko svesti o slobodi, zatim odnosa svojine i slobode, slobode i moi, slobode, dostojanstva i morala, slobode i vrednosti, do slobode i odgovornosti. istorijski put slobode ide u Hegelovom smislu od slobode jednog u orijentalnom despotizmu, preko slobode nekolicine u aristokratiji, do slobode svih u zapadnim demokratijama. U drugom delu se sloboda posmatra kao raskre izmeu liberalizma i demokratije. re je o demokratskim revolucijama i njihovim dostignuima u slobodama i pravima oveka i graanina. U odnosu na pitanje da li pojedinac moe da bude slobodan, ako drutvo nije autonomno u odnosu na dravu, razmatra se znaaj civilnog (graanskog drutva). U ovom delu se, takoe, ukazuje na raspravu egalitaraca i libertanijanaca. Trei deo je posveen udnosu pozitivne i negativne slobode, odnosno, slobode za i slobode od. na kraju se sloboda postavlja u okvire konstitucionalizma i vladavine prava. U domenu pozitivne slobode moemo prepoznati i koristiti graanska i politikih prava, ako takvu vrstu angamana uslovno nazovemo aktivnim bavljenjem politikom, to je nain da spreimo da se politika bavi naim sudbinama, pri emu titimo negativnu slobodu, odnosno, uvamo zatienu sferu privatnosti. U trajnom odnosu poretka i slobode, konstitucionalizam i vladavina prava utemeljuju slobodu u ustavu i zakonima, kao okviru u kojem se vlast vri, odnosno postavljanja granice koje vlast ne sme, ili ne bi trebala da pree. U modernim drutvima, potreba za negativnom slobodom je narasla usled sve vee tenje drave da zagospodari privatnom sferom graana. ako je pitanje o poretku ostalo bez pravog odgovora u okvirima tradicije prirodnog prava, liberalna misao ga u poretku slobode i vladavini prava - izvodi do kraja, iako poredak i dravu ne treba poistoveivati, jer je drava najee poredak prinude. Kljune rei: sloboda, pozitivna i negativna sloboda, demokratija, poredak slobode, vladavina prava.

112

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

UVOD
Pokuaji da se dosegne i odgonetne sloboda verovatno su stari koliko i sam ovek. Pitanje o slobodi je najoptije i najtrajnije. Pesnici i umetnici su oduvek veliali slobodu. Vladari su pod zastavom slobode kretali u osvajake pohode, kao to su pod parolom slobode graanima oduzimali slobodu. Poznato je da ovek tei slobodi dok ne zadobije mo, kada stekne mo, tei nadmonosti. ivot u ljudskoj zajednici isprepleten je slobodom i njenom suprotnou ropstvom, prinudom, prisilom i represijom. iler je pisao da se najlepi snovi o slobodi sanjaju u tamnici, a prema Vilhemu fon Humboltu, enja za slobodom se otuda javlja isuvie esto tek iz oseaja da nje nema.1 Dananje tamnice nemaju arhaian izgled, sa reetkama i prugastim odelima. esto smo zatoenici sopstvene sudbine, ivei u prividu slobode, dajui makar i preutnu saglasnost, pristajanjem, pasivnou i povlaenjem u sebe, pred najezdom svemonih. Kao da sami drimo kljueve sopstvenih tamnica. Jedan rumunski pesnik je slikovito opisao odnos slobode i vlasti, rekavi da su u njegovoj zemlji, samo on i njegov vladar slobodni; vladar je slobodan da radi ta hoe, a on - pesnik je slobodan da peva kako hoe. Pod pojmom slobode ljudi oigledno ne podrazumevaju istu stvar. Otuda imamo razliite prideve slobode: politika, ekonomska, ljudska, duhovna, stvaralaka, ili sloboda miljenja, sloboda delovanja, sloboda govora, sloboda izbora i slino. Blie emo obraditi odnos negativne (individualne) i pozitivne (kolektivne) slobode. Predmet ovog rada je razmatranje razliitih shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji. U prvom delu emo se osvrnuti na pokuaje odreenja slobode. U drugom delu se sloboda posmatra kao raskre izmeu liberalizma i demokratije. Trei deo je posveen odnosu pozitivne i negativne slobode. Na kraju se sloboda postavlja u okvire konstitucionalizma i vladavine prava. POKUAJ ODREENJA SLOBODE Istorijski put slobode Hana Arent dobro primeuje: slobode ili njene suprotnosti postajemo svesni tek u optenju sa drugima, a ne u optenju sa samim sobom.2 ovek dakle, sebe kao delatno bie potvruje tek u odnosu sa drugima ljudima. Po miljenju Hane Arent iskustva unutranje slobode su izvedena povlaenjem iz spoljanog sveta u kojem je sloboda bila poreknuta u neki unutranji prostor u koji niko nema pristupa. Taj unutranji prostor kao mesto apsolutne slobode, otkrili su oni koji nisu imali svoje mesto u svetu, koji su proterani iz zajednice. To svetovno stanje je od antikog doba do XIX veka smatrano preduslovom slobode. Ne samo graanima, ve i politikim misliocima je retko kada bilo prijatno i lako da iznose i saoptavaju neprijatne istine o politici svoga vremena. Kako bi rekao Tacit,
1 2 Vilhem fon Humbolt, Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave, str. 7. Hana Arent, O slobodi i autoritetu, str. 78.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

113

retka su sretna vremena kad je slobodno misliti to hoe i govoriti to misli. Anaksagora je, na primer, morao da pobegne iz demokratske Atine, jer bi bio optuen da ne potuje bogove. Sokrat je oteran u smrt na osnovu demokratske volje izraene u atinskim zakonima. Aristotel je, takoe, morao da bei, kako je rekao, da se Atina ne bi po drugi put ogreila o filozofiju. Ali i mnogo kasnije kroz ljudsku istoriju, trojica amerikih oeva utemeljivaa Hamilton, Medison i Dej su svoje Federalistike spise potpisivali pod pseudonimom Publius, to je javnosti otkriveno tek 1792. godine (a pisani su 1788), a Monteskje nije smeo u Francuskoj pod svojim imenom da objavi Persijska pisma, pa je naavi utoite u Engleskoj, hvalio slobodu u toj zemlji.3 Ovi primeri ukazuju da je potrebna ne samo sposobnost da se stvari zapaze, ve i hrabrost da se to saopti, upravo ono na ta je Kant mislio, kada je uzviknuo Sapere aude! - imati hrabrosti da se slui sopstvenim razumom. Ljudi stupaju u dobrovoljno ropstvo (Boesi), ili robuju nekom oveku, zato to ne umeju da izgovore jedan jedini slog, a to je NE, kako bi rekao Plutarh. Meutim, postizanje slobode u sutinskom smislu predstavlja veoma dug put. U antikom svetu, ovek je mogao biti slobodan ako je bio aktivan lan zajednice. Toj slobodi je predhodilo oslobaanje ivotnih nunosti kao i javni prostor za susretanje sa drugim ljudima reima i delom. Kada ne postoji svet javnosti sloboda nema svoju svetovnu realnost. Umesto svetovnog prostora pojavljivanja, i podruja javnosti, u politikim zajednicama u kojima vladaju despoti, pojedinci se proteruju u skuenost doma, a ljudsko srce je vrlo tamno mesto, kako tvrdi Hana Arent. Izvesno je da se antiki pojam slobode razlikuje od modernog. Kako istie Bendamin Konstan, tako je individua kod starih, skoro uobiajeno suverena u javnim stvarima, rob u pogledu svojih privatnih odnosa.4 Po njemu, Grci nisu poznavali ideju individualne slobode. Antika sloboda sastajala se u aktivnoj i konstantnoj participaciji u kolektivnoj moi. Naa, pak, sloboda sastoji se u uivanju u privatnoj nezavisnosti. On kae: ... cilj starih je bio podela drutvene moi meu svim graanima jedne otadbine. To je ono to su oni zvali slobodom. Cilj modernih naroda je sigurnost u privatnom uivanju i oni nazivaju slobodom garancije koje tim uivanjima obezbeuju institucije.5 Pretpostavku o potpunoj vlasti politike zajednice nad pojedincem najbolje potvruje ostrakizam. To je tipino grka ustanova, proterivanja graana iz grada. Aristotel je govorio da onaj ko ne moe da ivi u zajednici ili kome nita nije potrebno jer je sam sebi dovoljan, nije deo drave, to je ili zver ili bog, odnosno izvan zidina grada su samo robovi, bogovi i ivotinje. Na taj nain se, po miljenju Hane Arent svetovno iskustvo tranformisalo u iskustvo unutar sopstva. Drugaije reeno, ivot u neslobodi, ponekad nam pomae da osetimo pravu vrednost slobode. Hegel samu istoruju poima kao napredovanje u svesti o slobodi od starog Istoka u kojem je slobodan samo jedan, preko antikog sveta, u kojem je slobodna nekolicina, do modernog zapadno-evropskog drutva u kojem su slobodni svi.6
3 4 5 6 Prema, Vojislav Stanovi, Politika teorija, str. 611. Bendamin Konstan, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, str. 3. Bendamin Konstan, Isto, str. 5. G.W. Hegel, Filozofija povijesti, Zagreb, Naprijed, 1996.

114 Unutranja sloboda

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

esto se nezadovoljstvo spoljnim svetom zavrava povlaenjem oveka u sebe, u neku vrstu unutranjeg egzila ili azila, odnosno unutranje emigracije. Isaija Berlin ovaj proces naziva povlaenje u unutranju tvravu. ovek, elei da bude sopstveni gospodar ili gospodar svog sveta, svestan izvesnih nesigurnosti, suava taj svet, prostor i njegove granice. Usled straha od ugroavanja imovine ili drugih ljudskih vrednosti, postoji mogunost da se trai spasenje u stavu da oveku vie nije stalo do toga, jer e se povlaenjem u sebe uzdii iznad situacije i osloboditi ovozemaljskih strahova. Po Berlinu, to je tradicionalna samoemancipacija asketa i kvijentista, stoika ili budistikih mudraca.7 Isto tako, odreene vrste politikog izolacionizma ili ekonomske samodovoljnosti, mogu se pribliavati takvom stavu. Ponekad ovek, usled nemogunosti realizacije neke elje - odustaje od nje, usled nemogunosti da ostvari neki cilj - odustaje od cilja. To je pokuaj da se uklanjaju prepreke na putu tako to se naputa put8, jer oveku je svaka prepreka neprelazna ako je spreen da se ispred nje povue. Zato to je spoljani svet nezanimljiv, okrutan ili nepravedan ili zato to su putevi delanja zakreni, iskuenje i izazov da se ovek povue u sebe moe postati neodoljivo ali time ovek nee proiriti svoju slobodu9. Unutranja sloboda se esto pribliava pojmu individualne slobode, ali se i lako brka sa njim. Po Fridrihu A. Hajeku, nasuprot ove unutranje, metafizike ili subjektivne slobode, ne stoji neka prinuda od strane drugih, ve je uticaj ovekovih trenutnih oseanja i moralne ili intelektualne slabosti, odnosno ovek odustajanjem ili gubitkom elje, mogunosti ili odlunosti da ostvari neku svoju elju ili nameru postaje rob svojih strasti. Svest o slobodi (znanje oslobaa) Ovde se ini bitnim uporediti dva razliita pristupa ili shvatanja Epikurovog stava da znanje oslobaa. Isaija Berlin smatra da nae strasti, predrasude, strahovi i neuroze dolaze od neznanja i poprimaju oblik mitova ili iluzija10, a znanje ini na ivot delatnijim, osmiljava ga, uveava nau slobodu i oslobaa nas iracionalnih strahova i predrasuda. Svoj pristup zaokruuje na sledei nain: Znanje oslobaa, ne time to nam nudi vie otvorenih mogunosti meu kojima moemo da biramo, ve tako to nas poteuje nezadovoljstva koje doivljavamo kada teimo nemoguem11. Po Hajeku, kad kaemo da neznanje ili praznoverje spreava ljude da ine neto to
7 8 Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 219. Isaija Berlin, Isto, str. 220.

9 Isaija Berlin: Asketsko samo poricanje moe biti izvor integriteta ili spokojstvo ali teko nam je da uvidimo kako se ono moe nazvati proirenjem slobode, Isto, str. 224. 10 11 Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 227. Isaija Berlin, Isto, str. 229.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

115

bi inili da su bolje obaveteni i tvrdimo da znanje oslobaa12. Mnogi su smatrali i verovali da razumeti svet znai stei slobodu. Ipak, svest o slobodi nije isto to i sloboda, moda je samo put do nje. Sokratovo naelo je, da je uvianje neznanja poetak mudrosti, moda je najbolje potvrdio Herbert Spenser rekavi da napretkom nauke raste obim potvrenog neznanja. Ali razvojem nauke drastino je poveana i kontrola ljudskog ivota. Gotovo da postoji saglasnost oko toga da je neke od najveih uspeha u prolosti ovek postigao zahvaljujui tome to nije mogao u potpunosti da kontroloe ljudski ivot. Razvojem mnogih tehnolokih sredstava, mehanizmi kontrole su napredovali do te mere da mogu lako razoriti svu onu spontanost koja je napredak uinila moguim. Hajek primeuje da znanje postoji samo kao znanje pojedinca, koje nije nigde sakupljeno kao uklopljena celina, pa nam je utoliko tee da se koristimo njime. Ono postoji kao rasuto znanje koje esto poprima oblike suprostavljenih uverenja ljudi. Ta razliita znanja u slobodi bez kontrole, omoguavaju nam ono to je nesagledivo i nepredvidivo. Gotovo sve politike teorije i naroito politike vlasti, svoje stavove zasnivaju na pretpostavci da su pojedinci u veini vrlo neobrazovani i neuki. Na toj pretpostavci poivaju i razni mehanizmi kontrole i dominacije. Svojina i sloboda Razliiti autori su na razliite naine dovodili u vezu svojinu i bogatstvo oveka sa njegovom slobodom. Don Lok je meu prvima, ako ne i prvi, istako da je ovek apsolutni gospodar i vlasnik svoje linosti, ivota, zdravlja, slobode i imovine odnosno poseda. Ali za njega ovo stanje slobode, to ipak nije stanje samovolje . Vilhem fon Humbolt nastoji da odredi granice delotvornosti drave, pri emu se pod delotvornou drave moe smatrati sve ono to bi ona mogla da uradi za dobrobit drutva, ne povreujui da se mea u privatne stvari graana svuda tamo gde one nemaju neposredne veze sa povredom prava jednoga od strane drugoga.13 Po Humboltu, ovek vie voli delatnost nego posedovanje, ali delatnost samo ukoliko je to samodelatnost. Upravo bi najkrepkiji i najdelatniji ovek najee iznuenom poslu pretpostavio dokolicu. A ideja svojine raste samo sa idejom slobode, upravo za najenerginiju delatnost imamo da zahvalimo oseanju svojine.14 Ako carstvo slobode poinje tamo gde prestaje carstvo nunosti, teko se moe oekivati interesovanje za slobodu od onih ljudi koji nemaju reena osnovna egzistenicijalna pitanja, poput hrane i toplote, sklonita i stanita, i minimum sigurnosti. Drugim reima, nespojiva je sloboda sa siromatvom, meterijalnim i duhovnim.15 Hajek slinost izmeu slobode i bogastva vidi u tome to su i jedno i drugo dobre stvari i to
12 13 14 15 Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 22. Vilhem fon Humbolt, Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave, str. 19. Vilhem fon Humbolt, Isto, str. 43. Ratko Boovi, Razbijeno ogledalo, str. 91.

116

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

nam omoguavaju da postignemo ono to elimo. Ipak, te dve stvari ne treba poistoveivati, jer dvoranom koji ivi u krilu raskoi, ali na mig i poziv svog vladara moe biti manje slobodan nego siromaan seljak ili zanatlija, manje je u mogunosti da ivi sopstveni ivot i da bira sopstvene prilike.16 Meutim, svojina je nain da se zatiti i omei privatni domen pojedinca od tuih uplitanja. I upravo to pravo na privatnost i tajnost, odnosno shvatanje da je kua ovekov zamak17 i da niko nema prava da zna ta se u njegovoj kui deava, jedan je od uslova ovekove slobode. Jo je Lord Akton zapazio da je narod koji se gnua ustanove privatne svojine bez prvog osnova slobode. Hajek zakljuuje da je jedno od dostignua modernog drutva i to to pojedinac moe (ili bi trebalo da moe, S. O) da uiva slobodu bez praktino ikakve svojine. Sloboda i mo Nagomilavanje bogatstva esto moe biti izvor moi individualnim vlasnicima. Konkurencijom meu njima vri se disperzija svojine i spreava mo prinude. Po Veberu, mo sasvim uopteno podrazumeva izglede jednog oveka ili vie ljudi da sprovedu sopstvenu volju u nekom zajednikom delanju, ak i uprkos otporu drugih koji u tom delanju uestvuju.18 Dakle, mo se u ovom smislu odreuje kao nametanje volje. Ovaj proces najee ima oblik prinude,19 a sloboda je mogua samo u odsustvu prinude. Mo kao kadrost ili mogunost da ovek postigne ono to eli, nije loa, ve samo onda kada ovek prelazi sopstvene granice i poinje da namee svoju volju pretnjom prinude ili nanoenja tete. Sloboda se sa pojmom moi obino mea na dva naina. Prvo, pogreno je meanje slobode sa fizikim mogunostima ljudi da postignu ono to ele, kada imaju nameru da menjaju svoje okruenje ili zabludu da mogu da lete slobodni kao ptica.20 Drugo, ljudi esto zavedeni i povedeni kolektivnom moi odustaju od slobode u ime slobode. Prema Vilhemu fon Humboltu je za oveka uopte privlanija vladavina nego sloboda, ili bar staranje oko odravanja slobode privlanije nego uivanje u njoj.21 Ser Moskovisi je slino rekao: Da je iskuenje slobode bilo jae, svet bi danas imao
16 Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 24.

17 Ovu ideju Hajek koristi kao argument kojim potvruje postojanje individualne slobode u Grkoj i kae: S obzirom na navodno osustvo individulane slobode u klasinoj Grkoj, zasluuje da se pomene da je u Atini i V veku pre nove ere, svetost privatnog doma bila u tokokoj meri priznata da ak i pod vladavinom Tridesetorice tirana ovek je mogao sauvati ivot ostajui kod kue , Isto, str. 128, fusnota na str. 380. 18 Maks Veber, Privreda i drutvo, drugi deo, str. 31. 19 Fridrih A. Hajek, Politiki filozofi su eee raspravljali o moi nego o prinudi, jer politika mo obino znai mo prinude, Poredak slobode, str. 122. 20 Po Helvecijusu slobodan je onaj ovek koji nije u okovima, niti u tamnici, koga ne mue strahom od kazne kao kakvog roba nemogunost da se leti kao orao ili pliva kao kit ne znai nedostatak slobode, navedeno prema Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 205. 21 Vilhem fon Humbolt, Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave, str. 6.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

117

drugaiji izgled od onoga koji poznajemo.22 Mil smatra da je sama mo nelegitimna, a brojne su potvrde da mo i vlast kvare ljude, tee zloupotrebama i ele da budu neograniene.23 Sloboda, ljudsko dostojanstvo, moral Sloboda je u tesnoj vezi sa moralom i moralnim naelima. Bez usaenih moralnih verovanja, ona se teko moe ostvariti. Moralno delovanje je najee i najvie u skladu sa optim naelima, i otuda potreba da se ljudi i u svojim individualnim i drugim postupcima povinju ovim savitljivim dobrovoljnim pravilima. Kantov je ideal da ovek ne moe biti sredstvo, ve samo cilj. Njegov kategoriki imperativ glasi: Postupaj tako kao da bi trebalo da maksima tvoga delanja postane tvojom voljom opti prirodni zakon.24 Kantova opta teorija morala pojam slobode vidi kao nezavisnost od svega drugog osim moralnog zakona.25 Isaija Berlin ima odnos prema slobodi kao i Kant prema moralu, i svodi se na naelo ne initi drugima ono to ne biste eleli da oni vama ine. Otuda, kako tvrdi Hajek, sloboda nije samo jedna od pojedinanih vrednosti, nego je ishodite i uslov veine moralnih vrednosti.26 Teorija prirodnog prava, kao izvorite liberalnih ideja, iznedrila je i misao o ljudskom dostojanstvu. Ovaj proces je zapoet od momenta kada logos nastupa umesto mithosa, a logos je podsticanje za ethos. Teite je u pravcu ukidanja odnosa u kojima je ovek muen i tlaen i zamiljanju drutva u kojem nee biti ponienih i uvreenih. Ideja prirodnog prava nam dolazi od stare Grke preko Rima. Pod pokroviteljstvom i u krilu crkve postojalo je uverenje da pojedinac sam stvara i pokree sav drutveni ivot. Dva su velika dogaaja u istoriji Evrope pripremila uslove za pobedu individualizma: renesansa i reformizam. Ideal italijanskog humanizma u kome poivaju koreni renesanse, je slobodna i potpuna linost. Iako se smatra da je Marko Aurelije prvi istako ideju ljudskog dostojanstva (dignitas humana), veliki humanista, ovani Piko dela Mirandola u svom delu De dignitate hommi 1486. godine, (O ljudskom dostojanstvu), ire je izrazio
22 Ser Moskovisi, Doba gomile, str. 302.

23 Fridrih A. Hajek navodi vie autora koji ukazuju na kvarljivu prirodu vlasti: Jer, ako i najboljeg popnemo na presto, on e promeniti svoju ud - Herodot, dugotrajanost moi moe iskvariti i najiskrenijeg oveka - Don Milton, veito iskustvo da je svaki ovek koji ima vlast sklon da je zloupotrebi i zloupotrebljava je sve dok ne naie na granice - Monteskje, Duh zakona, posedovanje moi neizbeno umanjuje slobodni sud razuma - I. Kant, prema istorijskim izvorima, mnogi od najveih tirana poeli su svoju vladavinu na najispravniji nain. Ali je istina da ova neprirodna mo kvari srce i razum - Edmund Berk, da se mo uvek zluopotrebljava ako nije ograniena i uravnoteena - Don Adams, sva vlast u ljudskim rukama sklona je zloupotrebi i da mo, gde god da je smetena, sklona je, manje ili vie, zloupotrebi Dejms Medison, prema, F. A. Hajek, Poredak slobode, str. 379. 24 25 26 Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, str. 63. Imanuel Kant, Kritika praktinog uma, str. 110. Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 13.

118

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

miljenje da sam ovek oblikuje svoje vlastito bie.U zamiljenom obraanju Boga Adamu, prvom oveku, postavivi ga u sredite sveta, rekao mu je: Ne podarih ti ni stalno boravite, ni kakav poseban izgled, niti ikakav dar da te obogatim, o Adame: sve zato da bi boravite, izgled i darove koje za sebe eli, mogao da po nahoenju svom i po volji svojoj bira i odreuje. Priroda ostalih bia odreena je i ograniava se na prostor zakona, mnome donesenih. Ti e, po svojoj volji, jer te ruci njezinoj poveravam, prirodu svoju odreivati, ne bivajui ograniavan nikakvim stenjenjima. Postavih te u sredite sveta, odakle e ti zgodnije biti da osmatra ta sve na svetu ima. Ne uinih te ni nebeskim, ni zemaljskim, ni smrtnim, ni besmrtnim, kako bi ono oblije samoga sebe stvorio, koje sam za sebe poeli, sebi za volju i sebi na ast, bivajui svoj slikar i svoj vajar. Dato ti je da se moe odroditi u nii, a on je ivotinjski, svet. Dato ti je da se moe, sa odluke duha svojega, ponovo roen, vratiti u vii, a on je boanski, svet.27 Dostojanstvo oveka je, i po njemu, izjednaeno sa slobodom kao mogunou izbora vlastite sudbine, ali i odgovornou za sebe samog, kao i uzdizanjem iznad svih stvari. To je Pikoov antropocentrizam. Ideja ljudskog dostojanstva je, u sutini, ideja koja oznaava odluujui preokret ka subjektivnosti subjekata kao temelju novovekovnog naina razmiljanja. Ovo je naroito razraeno i potveno u Kantovom Zasnivanju metaf izike morala. Kantov stav, po kojem je ljudsko dostojanstvo neuporediva i apsolutna vrednost, najbolje je iskazan u podvlaenju razlike izmeu cene i dostojanstva, gde kae: U carstvu svrhe sve ima ili neku cenu ili neko dostojanstvo. Ono to ima neku cenu takvo je da se na njegovo mesto moe postaviti i neto drugo kao ekvivalent; naprotiv, ono to je uzvieno iznad svake cene, to ima dostojanstvo.28 A odgovor na pitanje, ta je to to oveka ini dostojanstvenim i na emu se zasniva njegovo dostojanstvo - nalazi se u Kantovoj reenici: Autonomija je, dakle, temelj dostojanstva ljudske i svake umne prirode.29 ovekovo moralno zakonodavstvo, moralna autonomija ili samozakonodavstvo nije nametnuto spolja ve proizilazi iz slobode kao njegove sutine. Zato se izmeu moralne autonomije i ljudskog dostojanstva moe staviti znak jednakosti. Po Kantu, niko ne moe polagati pravo na sopstveno dostojanstvo ako nije spreman da prizna dostojanstvo drugoga.30
27 28 29 ovani Piko dela Mirandola, Govor o dostojanstvu ovekovu, Filip Vinji, Beograd, str. 31-33. Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, Beograd, BIGZ, 1981, str. 81-82, prema D. Basta, str. 104. Imanuel Kant, prema D. Basta, Pravo pod okriljem utopije, str. 105.

30 U Metafizici morala (1798) u paragrafu 38 Etike elementarne nauke, Kant kae: Sama je ovenost dostojanstvo; jer oveka ni jedan ovek (niti drugi niti on sam sebe) ne moe upotrebiti tek kao sredstvo, nego se u svako doba mora upotrebljavati ujedno kao svrha, te se upravo u tome sastoji njegovo dostojanstvo (linost) kojim se uzdie iznad svih drugih bia sveta koja nisu ljudi a ipak se mogu upotrebljavati, dakle iznad svih stvari. Kao god to on, dakle, sama sebe ne moe dati ni po koju cenu (to bi protivreilo dunosti cenjenja sebe sama), tako on ne moe ni delati suprotno isto tako nuno samocenjenju drugih kao ljudi, tj. obavezan je da praktino prizna dostojanstvo ovenosti kod svakog drugog oveka, dakle na njemu poiva dunost koja se odnosi na potovanje to ga nuno treba iskazivati prema svakom drugom oveku, prema D. Basta, Isto, str. 106.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji Sloboda i vrednosti

119

ovek ne samo to predstavlja najveu vrednost, ve je i stvaralac vrednosti.31 Isto tako, svaki ovek ima sopstvenu skalu vrednosti32 koju smo duni potovati, bez pokuaja da silom nameemo svoje vrednosti, jer kada pokuavamo da ljude usreujemo naom sreom, moramo biti svesni opasnosti da ih moemo unesreiti naom nesreom. Otuda je paternalizam najvei despotizam koji se moe zamisliti jer postupa sa ovekom kao neslobodnim biem, kao sa sredstvom za sopstvene ciljeve i na taj nain ga uniava. Mil, polazei od individualne vrednosti kao najvie, kae da i vrednost drave, na kraju krajeva, jeste skup vrednosti svih pojedinaca.33 Sloboda i odgovornost Sloboda i odgovornost su tesno povezane, ak neodvojive. Ljudi mogu uivati u svojoj slobodi sve dotle dok ne ugroze slobodu drugih. Mil je smatrao da jedino ponaanje pojedinca zbog koga je on odgovoran drutvu, jeste ono koje se tie drugih.34 Pojedinac, dakle, mora biti spreman da snosi posledice svojih postupaka i odluka, jer sloboda moe biti povlastica i teret, zahtevajui razborito i obzirno ponaanje. Kada hoemo da sluamo glasnu muziku, potrebno je da vodimo rauna da li time ugroavamo slobodu onih iji to nije izbor ili im nije po ukusu. Hajek zapaa: Da bi bila delotvorna, odgovornost mora biti individualna35, jer zajednika ili podeljena odgovornost je kao i svojina svih, koja na kraju nije niija. Dobar primer je i kod slobode javne rei, odnosno slobode tampe, gde mora da postoji i odgovornost za izgovorenu re, ali pre svega odgovornost za sopstvene postupke i poloaj u drutvu. Upravo zbog ove odgovornosti, veina se i plai slobode36, odnosno plai se da preuzme odgovornost za vlastito iskuavanje ivota u slobodi.37 Da bi ovek postao linost, neophodno je da zna da koristi i brani svoja prava, da praktikuje svoje slobode, sa napomenom da uz slobodu ide i razvijena svest o odgovornosti u odnosu na druge ljude.
31 Isaija Berlin, Ali ako vrednost moe nastati samo slobodnim ljudskim inom kao to je Kant smatrao, iako je samo tada moemo nazvati vrednou, onda nema vie vrednosti od individualne, etiri ogleda o slobodi, str. 222. 32 Fridrih A. Hajek, Priznavanje da svaka osoba ima sopstvenu skalu vrednosti koju treba da potujemo ak iako je ne odobravamo, deo je same ideje vrednosti individualne linosti. Kako vrednujemo drugu osobu, nuno e zavisiti od njenih vrednosti. Ali verovanje u slobudu znai da sebe ne smatramo konainim sudijama u pogledu ideala druge osobe, da se ne oseamo ovlaenima da je spreavamo u njenom sleenju ciljeva s kojima se sami ne slaemo, sve dok ne naruava jednako zatieno podruje drugih, Poredak slobode, str. 75. 33 34 35 Don Stjuart Mil, O slobodi, str. 143. Don Stjuart Mil, Isto, str. 43. Fridrih A. Hejek, Poredak slobode, str. 79.

36 Don Bernard o, Sloboda znai odgovornost. To je ono zato se veina nje plai, prema Fridrih A. Hajek, Isto, str. 368. 37 Ratko Boovi, Razbijeno ogledalo, str. 91.

120 SLOBODA I DEMOKRATIJA

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

Slobode i prava oveka i demokratske revolucije Slobode i prava oveka se uzimaju kao jedan od znaajnih ogranienja svake vlasti, koja se stavlja u poloaj da ih mora prihvatiti i potovati. Naelne razlike u shvatanju mislilaca o karakteru ljudskih zajednica, kako navodi Vojislav Stanovi, dovele su do podela meu velikim misliocima na apostole poretka: Hobs, Hegel, Staljin, kao i mnogi konzervativni politiki mislioci i ideolozi faizma i apostole slobode: Aristotel, Akvinski, Lok, Monteskje, Deferson, Konstan, Mil, Spenser i drugi.38 Dve struje miljenja, od kojih jedna vie naginje autoritarizmu, socijalnoj kontroli i stabilnosti, a druga vie liberalnom poretku politike organizacije, prema Stanoviu, na samom poetku stoje dva velikana politike filozofije Platon i Aristotel. U engleskoj politikoj filozofiji XVII veka, ona e svoje antipode imati u Hobsu kao apostolu reda i autoriteta i Loku kao apostolu slobode i demokratije. Takoe, u Nemakoj, na prelasku iz XVIII u XIX vek u pitanju slobode i drave imamo Kanta i Hegela. Gotovo da u svakoj epohi imamo parove znaajnih mislilaca meu kojima se zapaa ova znaajna razlika. Nuno je istai da struja koja stavlja naglasak na slobodi, ne negira potrebu za autoritetom ali ga je nastojala konstituisati na demokratskim osnovama uz uee ili pristanak onih nad kojima on ima uticaj ili vlada. Postepeno napredovanje u oblikovanju ljudskih prava i sloboda, njihovo osvajanje i proirivanje moe se pratiti od akata koji su prethodili deklaracijama i ustavima, od Magna charta Libertatum (1215) do danas. Vojislav Stanovi grupie etiri velike grupe ideja (teorija) koje nadahnjuju i inspiriu deklaracije o pravima. Na prvom mestu su ideje o drutvenom ugovoru i prirodnim pravima. Druga je, teorija britanskog konstitucionalizma (principi opteg prava Common Low, znaaj valjanog postupka u primeni prava (due process of low) i izvesno uravnoteivanje snaga izmeu vlasti i graana kroz postepeno prihvatanje da pored vlade deluje i opozicija). Temelj britanskog konstitucionalizma bilo je razvijanje ideje o vladavini prava (Rule of low) umesto vladavine bilo koje linosti. Trei izvor predstavlja prosvetiteljstvo zapoeto u Engleskoj, koje se uzdiglo do vrhunca u Francuskoj, u drugoj polovini XVIII veka (kojima su pripadali i Ruso i Moneskje), a koje je imalo specifine predstavnike u uticajnim politiarima u Americi (B. Franklin i T. Deferson). etvrti i prevashodni uticaj imale su ideje liberalizma - politike ideologije koja je u sam vrh politikih vrednosti stavila ovekovu slobodu i kao osnov ustava, ponudila jedan, u ljudskoj istoriji novi koncept ovekovih prava.39 Poseban doprinos afirmaciji pitanja slobode dale su demokratske revolucije: Holandska, dve Engleske, i naroito Amerika i Francuska revolucija. Iako su izvorne inspiracije revolucijama u Americi i Francuskoj bile vrlo sline njihovi ishodi su bili razliiti usled naina ustavnog uobliavanja i konstitucionalizacije, odnosno, nastojanja da se
38 39 Vojislav Stanovi, Politika teorija, str. 263. i 678. Vojislav Stanovi, Vlast i sloboda, str. 179-181.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

121

neka od polaznih naela uoblie u trajne politike i pravne ustanove, i pre svega ustav. Amerika revolucija svoj adekvatan izraz imala je u Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. godine, a Francuska revolucija u Deklaraciji o pravima oveka i graanina iz 1789. godine. Od ovih revolucija, prava i slobode postaju jedan od kriterijuma za ocenu i kvalifikaciju politikih reima. Sloboda (civilnog) drutva u odnosu na dravu Moe se pretpostaviti da ovek ne moe ostvariti svoju autonomiju u odnosu na vlast, ako drutvo nije slobodno i autonomno u odnosu na dravu, koja je jo uvek najvea koncentracija monopola prinude. Meutim, kako je primetio Norbeto Bobio: U istoriji iji smo neposredni naslednici, drava nije sve, i u svakoj epohi uvek je, pored drave, postojala neka ne-drava u vidu religioznog drutva suprostavljenog politikom drutvu, ili u vidu kontemplativnog ivota suprotstavljenog aktivnom ivotu ili ak samo skup ekonomskih odnosa, zatvorenih u okvire porodice ili otvorenih ka tritu, razliitih od odnosa iste prevlasti kojima se odlikuje drava.40 Autonomna sfera u odnosu na dravu, koja oblikuje polje individualne slobode je sfera civilnog (graanskog) drutva. Kako navodi Vukain Pavlovi: Civilno drutvo je okvir u kome se traga za sintezom privatnog i opteg dobra; oblast zajednitva (community), ali i slobodne individue (individualism); polje prava, ali i eksploatacije; javne etike i individualnih interesa; individualnih strasti i javne brige.41 Osim toga, to su jo njegovo antietatistiko znaenje, autonomnost u odnosu na politiku sferu i pluralizam.Ovde moemo uoiti bliskost i povezanost civilnog drutva sa liberalnim principima, to se ogleda u akcentu na individualnom graaninu, vanosti zatite privatne svojine, na kontroli, odnosno kontrabalansu u odnosu na dravu. Re je o kontroli, ograniavanju i suprostavljanju svakoj arbitrernosti, halapljivosti i grabeljivosti drave (predatory state). Odnos prema slobodi - raskre liberalizma i demokratije Raskre liberalizma i demokratije je pitanje prevage jednakosti, odnosno egalitarizma i slobode. Kod pitanja slobode, problem je neto sloeniji nego kod pitanja jednakosti. Moderna drava, uz pomo razvijenih tehnolokih sredstava iskazuje tendencije totalitarizacije, unapreujui mahanizme kontrole i dominacije. Graani, uveanjem svojih saznanja, razmenom informacija i izlaskom iz vlastitom krivicom prouzrokovane nezrelosti (Kant) pokazuju sve naglaeniji proces individualizacije. Sloboda ili njena suprotnost, najbolje se iskazuju u tom napetom polju izmeu pojedinca i drave. Poredak slobode slua svoje graane, apsolutna vlast ih prislukuje.42
40 41 Norberto Bobio, Budunost demokratije, str. 77. Vukain Pavlovi, Civilno drutvo i demokratija, str. 80.

42 Norberto Bobio: Ideal onoga ko dri vlast uvek je bio da ima uvid u svaki pokret i da uje svaku re svojih podanika (po mogunosti, da pritom ne bude ni vien ni sluan). Ovaj ideal danas je mogue p

122

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

Drava tei da dri pod kontrolom graane, graani ele da kontroliu vlast. Imajui u vidu da je ovo u sutini jedan liberalan koncept slobode, vredi naznaiti bitne postavke liberalizma; najpre, individua prethodi drutvu, drutvo treba da omogui svim pojedincima da se iskau sa svim svojim razliitostima, svaki pojedinac je podjednako vredan i jedini egalitarizam koji ne naruava, ve garantuje slobodu, jeste jednakost pred zakonom u svemu nejednakih pojedinaca. Potrebno je istai da se esto brkaju pojmovi liberalizma i demokratije. Dok se demokratija bavi pitanjima kako se bira vlast i ko e je vriti, liberalizam traga za granicama u delokrugu vlasti. Demokratija potuje pravilo veine koja je nosilac suvereniteta (vlast naroda od naroda za narod), liberalizam poiva na suverenitetu pojedincagraanina (linosti), koji je izvor vlasti. Sledei rei Bertranda Rasela, Vojislav Stanovi se pita kako moemo kombinovati onaj stepen individualne inicijative, koji je potreban radi progresa, sa onim stepenom socijalne kohezije koji je potreban radi odranja.43 U tom smislu, liberalizam, konstitucionalizam i vladavina prava imaju zajedniku nit koja ih spaja. To je sa jedne strane ograniavanje vlasti, odnosno, nastojanje da se ona ponaa u okvirima (granicama) prava i u granicama zakona. To je u osnovi stara paradigma o vladavini prava, a ne vladavini ljudi, jer vladavina ljudi ako nije u granicama prava moe olako da sklizne u samovolju, diskrecionost i arbitrernost. Re je o kvarljivoj ljudskoj prirodi (Lord Ekton), ili kako bi rekao Brajs Niko nije dovoljno poten da bi mu se dala apsolutna vlast. Dejvid Hjum govori o pobudi da se u svakoj slobodnoj dravi, sa krajnjom revnou, sauvaju oni oblici i ustanove koji osiguravaju slobodu, savetuju javno dobro i ograniavaju i kanjavaju gramzivost i ambiciju pojedinaca, a u politici za svakog oveka treba pretpostaviti da je nitkov.44 Hajek postavlja slobodu kao potencijalno vezivno tkivo izmeu liberalizma i demokratije. On kae, ako je demokratija u konfliktu sa slobodom onda ja nisam demokrata, odnosno, ako je demokratija sredstvo da se sauva sloboda, onda je sloboda pojedinca nita manje sutinski uslov za funkcionisanje demokratije.45 ovani Sartori, kao zastupnik liberalno-konstitucionalnog modela demokratije, daje dobro objanjenje odnosa izmeu liberalizma i demokratije. On je odlino naglasio polje kompatibilnosti ali i prostor latentne tenzije izmeu ova dva pojma. Polazei od Konstanovog stava da su ustavni reimi liberalni reimi, Sartori istie: Liberalna politika je ustavnost, a ustavnost je reenje problema slobode u kontekstu ustavnog legaliteta.46
p dosegniti. Ni jedan despot iz antikog doba, nijedan apsolutistiki monarh modernog doba, ma koliko bio okruen hiljadama pijuna, nikad nije uspeo da pribavi o svojim podanicima sve one informacije, koje i najdemokratskija vlada moe pribaviti putem elektornskih mozgova. Staro pitanje koje se provlai kroz ceolokupnu istoriju politike misli: Ko uva uvare? danas moe biti formulisano kao ko kontrolie kontrolore?, Budunost demokratije, str. 28-29. 43 Vojislav Stanovi, Vlast i sloboda, str. 84. 44 Dejvid Hjum, That Politics may be reduced to a Science, Essays, p. 108. i p 117, prema Ilija Vujai, Politika teorija, studije portreti - rasprave, str. 139. 45 46 Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 105. ovani Sartori, Demokratija ta je to?, str. 195.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

123

Po njemu je pojam jednakosti najtei pojam u politici. Problem jednakosti meu ljudima je problem pravde. On ima antiki koren u rei iso isti (isonomia isti zakoni, isogoria jednako uee na skuptini). Po Sartoriju, sutina je sledea: Izjednaiti u ishodu, znai distribuirati, redistribuirati, i na kraju oduzeti posedovanje.47 Pitanje distribucije i redistribucije u cilju jednakosti i/li socijalne pravde je upravo ono raskre, kako socijaldemokratije i liberalizma, tako i demokratije i liberalizma. Ono to spaja demokratiju i socijaldemokratiju jednakost, upravo je to razdvaja od liberalizma. To je ono mesto zbog kojeg iz libertarijanske perspektive demokratija deluje leviarski. Drugi momenat je akcenat demokratije na masovnom ueu graana u politikom ivotu i princip narodnog suvereniteta, zbog ega za libertarijance demokratija uvek, potencijalno, ima elemente populizma. Liberalizam insistira na individualnosti i zatienoj sferi privatnosti. Po Sartoriju, liberalizam, to je teorija i praksa individualne slobode, sudske zatite i ustavne drave48, odnosno, kako istie, u sutini prevladao je liberalizam u smislu da su demokrate prionule uz tezu da je sloboda cilj, a demokratija njen instrument. Rezimirajui svoje vienje i objanjenje odnosa liberalizma i demokratije, Sartori pie: Na kraju jednakost je horizontalno irenje, sloboda vertikalni skok, logika slobode se rezimira u formuli: jednake prilike da se postane nejednak. Logika jednakosti ide ka obrnutom: nejednake prilike da bi se postao jednakim. Demokratija tei socijalnoj integraciji, liberalizam ceni izbijanje na povrinu i inovaciju. Razlika je u tome da se liberalizam vrti oko individue, demokratija oko drutva. Sartori zaljuuje: Liberalizam je pre svega tehnika granice moi drave, dok je demokratija ubacivanje narodne vlasti u dravu.49 NEGATIVNA I POZITIVNA SLOBODA U drutvenoj teoriji se mogu identifikovati dve vrednosti ili dva sistema ideja. To su relacije slobode i poretka, pojedinca i vlasti, prirodnog prava i dravnog razloga, individualizma i kolektivizma. Sutinsko je pitanje kako uskladiti slobodu pojedinca sa zahtevima politikog poretka. Moderna drava, uz pomo razvijenih tehnolokih sredstava iskazuje tendencije totalitarizacije, unapreujui mahanizme kontrole i dominacije. Graani, uveanjem svojih saznanja, razmenom informacija i izlaskom iz vlastitom krivicom prouzrokovane nezrelosti (Kant) pokazuju sve naglaeniji proces individualizacije. Sloboda ili njena suprotnost, najbolje se iskazuju u tom napetom polju izmeu pojednica i drave. Mil je meu prvima ustao protiv tenje drutva i drave da proire vlast nad pojedincem, videvi izmeu ostalog, da se pojedinci gube u mnotvu i utapaju u kolektivnu prosenost. Zato nastoji da odbrani individualnost pre nego to se dovri prinudno izjednaavanje.
47 48 49 ovani Sartori, Isto, str. 219. ovani Sartori, Isto, str. 222. ovani Sartori, Isto, str. 230.

124

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

Poredak slobode slua svoje graane, apsolutna vlast ih prislukuje. Drava tei da dri pod kontrolom graane, graani ele da kontroliu vlast. S obzirom na to da su graani i u strukturi politike vlasti, s pravom primeuje Berlin, jedni ele da zauzdaju vlast kao takvu, drugi ele da je dobiju za sebe.50 Ovaj suptilan i senzibilan odnos i proces on razmatra preko pojmova negativne i pozitivne slobode, preuzevi te pojmove od svojih prethodnika. Negativna sloboda U pokuaju blieg odreenja pojma slobode, valja poi od tri relativno slina pristupa i shvatanja. Po Milu, jedina sloboda koja zasluuje to ime je sloboda da traimo sopstveno dobro na svoj nain, ukoliko ne pokuavamo da to drugima uskratimo ili ih ne spreavamo u naporima da je postignu.51 I. Berlin vidi slobodu kao odsustvo prepreke koje stoje na putu ispunjenja ovekovih elja52, odnosno, ovek je slobodan ako je neometan od drugih. Hajek vidi slobodu kao odsustvo prinude, odnosno, po njemu je stanje slobode ono u kojem je prinuda jednih nad drugima - smanjena na najmanju moguu meru.53 Ono to je ovim autorima zajedniko, to je saglasnost da u privatnoj sferi svakog pojedinca postoje izvesna suverena prava koja drugi, kao drutvo, ili drava ne smeju naruavati. Poto su granice privatnog podruja svakog pojedinca rastegljive, razlikuje se stepen intervencije drave i uplitanja javne sfere. Berlin smatra da je, znaenje negativne slobode sadrano u odgovoru na pitanje: U kom podruju, subjektu - osobi ili grupi osoba - treba da bude ostavljeno na volju da radi ili da bude ono to je sposoban, bez uplitanja drugih osoba?54 To podruje line slobode ne sme niim biti ugroeno. I ma kakvim se naelima rukovodilo pri odreivanju tog podruja; prirodnim pravom, kategorikom imperativom, drutvenim ugovorom ili drugim, to je uvek sloboda od nemeanja u podruje koje je definisano pominom, ali uvek raspoznatljivom granicom.55 To je ono podruje u kojem ovek nije sputan. Imajui u vidu da je ovo u sutini jedan liberalan koncept slobode, vredi naznaiti bitne postavke liberalizma; najpre, individua prethodi drutvu, drutvo treba da omogui svim pojedincima da se iskau sa svim svojim razliitostima, svaki pojedinac je podjednako vredan i jedini egalitarizam koji ne naruava, ve garantuje slobodu, jeste jednakost pred zakonom u svemu nejednakih pojedinaca. Potrebno je istai da se esto brkaju pojmovi liberalizma i demokratije. Dok se demokratija bavi pitanjima kako se bira vlast i ko e je vriti, liberalizam traga za granicama
50 51 52 53 54 55 Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str, 253. Don Stjuart Mil, O slobodi, str. 46. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 41. Fridrik A. Hajek, Poredak slobode, str. 19. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 204. Isaija Berlin, Isto, str. 210.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

125

i delokrugom vlasti. Demokratija potuje pravilo veine koja je nosilac suvereniteta (vlast naroda od naroda za narod), liberalizam poiva na suverenitetu pojedinca - graanina (linosti), koji je izvor vlasti. Pojam slobode smeten je u meuodnosu pojedinca i politike vlasti.To bi trebalo da bude reciproan odnos. Po ugovornoj teoriji potrebna je saglasnost, izriita ili preutna. Ako vlast poiva na suverenitetu pojedinca, u tom smislu to je on bira i oblikuje, on ima pravo i da je kontroloe, kao i da je dri na odstojanju od svoje sfere privatnosti, traei demarkacionu liniju nemeanja u njegov nain ivota. Negativna sloboda znai ukidanje ogranienja koja stoje oveku na putu da sam ureuje svoj ivot, da bira svoje ciljeve i svoje vrednosti. Po Milu je takva sloboda ograniena jedino slobodom drugih, i on uz Konstana za koga I. Berlin kae da je najvei pobornik negativne slobode, nastoji da ovo privatno podruje proiri na najveu moguu meru, a suzi polje legitimnog meanja drave. Prema Milu, sloboda pojedinca je vana za napredak drutva. Slino tome i Hajek smatra da je sloboda delovanja i sloboda preduzetnitva vana za napredak drutva i stvaranje drutvenog bogatstva. Ovde je re o odnosu ekonomske i politike slobode. Ekonomska sloboda zahteva nesputanost, kao prepostavku privatne inicijative. Radei za sebe pojedinac omoguava i doprinosi razvoju drutva. Bendamin Konstan, negativnu slobodu naziva moderna sloboda, a cilj savremenog oveka je uivanje u sigurnosti i privatnim zadovoljstvima koja se garantuju pomou politikih ustanova. Konstan ovo opisuje sledeim reima: To je za svakog oveka pravo da bude potinjen zakonima, da niko nema pravo da ga stavi u zatvor, da ga tu dri, da ga osudi na smrt ili da ga zlostavlja na neki drugi nain na osnovu samovolje jedne ili vie individua linosti; to je pravo svakoga da izrazi svoje miljenje i da izabere posao kojim e se baviti, da raspolae svojom imovinom, da nju ak zloupotrebljava ako hoe, da putuje kuda hoe, a da za to ne trai dozvolu, i da nikome ne polae rauna o onome to su mu motivi i nastojanja; to je pravo svakog da se drui sa drugima, bilo da je to njegov interes, bilo da mu se propoveda veru koju on i njemu bliski najvie uivaju, bilo pak prosto da ispuni svoje dane i asove na nain koji najvie odgovara njegovim naklonostima, svojim pomislima. Najzad, to je pravo svakoga da utie na administraciju vlade, bilo u pogledu imenovanja svih ili odreenih slubenika, bilo svojim kandidovanjem, peticijama, zahtevima koje je vlast u veoj ili manjoj meri duna da uzme u razmatranje.56 Problem je u tome to je gotovo izvesno da postoje ljudi koji ne cene slobodu na ovaj nain, i ne vide mogunost da iz nje izvuku neku korist, pa su spremni da je rtvuju za neke druge pogodnosti i vrednosti57, ne razumevi pravu vrednost slobode. Sloboda je vana kao vrednost za sebe, ali i kao instrumentalna vrednost i za pojedinca i za drutvo u celini.
56 Bendamin Konstan, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, str. 2.

57 Isaija Berlin: Vei deo oveanstva uglavnom je bio spreman da taj zahtev rtvuje drugim ciljevima: sigurnosti, statusu, napretku, moi, vrlini, nagradi na onom svetu, ili, pak, pravdi, jednakosti, bratstvu i mnogim drugim vrednostima koje su na izgled potpuno, ili delimino, nespojive s postizanjem najveeg stepena individualne slobode, koji, uostalom, nije preduslov za njihovo ostvarivanje, etiri ogleda o slobodi, str. 248.

126 Pozitivna sloboda

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

Za I. Berlina znaenje pozitivne slobode je sadrano u odgovoru na pitanje: ta ili ko je izvor kontrole ili uplitanja koje moe nekoga da natera da radi ili da bude pre ovo negoli ono?58. Po njemu, ovo pozitivno znaenje rei sloboda, proizilazi iz elje svakog pojedinca da bude svoj sopstveni gospodar. Ljudi ne samo da ele da upravljaju svojim ivotima i da uestvuju u procesima koji ih kontroliu, ve imaju elju da proire podruje slobodnog delovanja. Suprotnost izmeu negativnog i pozitivnog shvatanja slobode ogleda se i u razlici pitanja - ko mnome vlada, i koliko se vlast mea u moj ivot? Jedni smatraju da treba da postoji iroko podruje svakog pojedinca u koje ne smeju zakoraiti drugi, ni vlast, ni drava. Drugi smatraju da treba proiriti centralizovanu kontrolu i suziti individualnu slobodu. Ovaj problem Isaija Berlin razmatra i kroz kategoriju dva sopstva. Ako jedno sopstvo vidimo kao neto to je ire od pojedinca, kao drutvenu celinu sastavljenu od pojedinca (crkvu, dravu, partiju i druge oblike kolektiviteta), onda se ta celina shvata kao istinsko sopstvo koje namee vie sopstvo. Upravo u tom nametanju kolektivne ili organske volje svojim lanovima, kako bi zadobili viu slobodu, I. Berlin je video veliku opasnost za opravdanje prinude. Jer, takve organske metafore u ime vie ciljeva i u ime naroda, mogu raznim manipulantima i pekulantima posluiti, da pojam slobode tumae prema svojim potrebama. Ako poemo od pretpostavke da je ovek esto usamljen i slab, potrebno mu je da se udruuje i da zavisi od nekoga. Ljudskoj prirodi kao da su potrebna uda da ih objanjavamo, tajne da ih otkrivamo, a da ih nekada ne moemo otkriti do kraja, i autoritet da nas vodi. Ako nema verovanja u slobodu, onda je ono to postoji ist determinizam. Ako postoji verovanje, onda je ovek sklon zloupotrebama da njegovo verovanje bude sredstvo voenja i zavoenja. Tako je verovanje da postoji vii stepen slobode, vii ciljevi, via stanja, koristilo raznim tiranima i despotima da opravdavaju svoje postupke. Graani su na taj nain u ime slobode ostajali bez slobode.59 Konstan je na stanovitu da je politika (pozitivna) sloboda garancija moderne (negativne) slobode: Individualna sloboda - ja to ponavljam - je istinska moderna sloboda, politika sloboda je njena garancija i politika sloboda je na kraju obavezna; zahtevati od naroda naega vremena da rtvuju, kao nekadanji narodi, puninu svoje individualne slobode svojoj politikoj slobodi, siguran je nain da ih odvojimo od jedne, a kada se tu stigne, nee proi mnogo vremena da im se otme i ona druga.60 Hajek, pridajui politikoj slobodi znaenje uea ljudi u biranju vlade, postupku donoenja zakona i nadziranju nad upravom, vidi je kao neku vrstu kolektivne slobode i kae: Ali slobodan narod u ovom smislu, nije nuno narod slobodnih ljudi, niti neko mora da ima udela u ovoj kolektivnoj slobodi da bi bio slobodan kao pojedinac.61
58 59 60 61 Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 204. Isaija Berlin, Sloboda za vukove, esto je znaila smrt za ovce, etiri ogleda o slobodi str. 49. Bendamin Konstan, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, str. 8. Feidrih A. Hajek, Poradak slobode, str. 21.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

127

Monteskje je ovo karakterisao ovako: Vlast naroda brkati sa njegovom slobodom. Ovo je taj momenat kada se mo i sloboda meaju. Iako ovek ima potrebu za statusom i za identitetom, svaki oseaj moi koji pojedinac zadobija dok je u grupi, masi ili nekom kolektivitetu, gubi izlaskom iz te celine. Taj trenutni ali trajniji oseaj moi nije isto to i ovekova sloboda. Iako se nekada potreba vezivanja za grupu javlja usled oseaja ugroenog indentiteta, treba biti svestan da u masi ovek gubi svoju individualnost i obezliuje se. Za Hajeka je primena pojma slobode na neki kolektiv, a ne na pojedinca, jasna kada govorimo o elji naroda da bude slobodan od stranog jarma i da odreuje sopstvenu sudbinu62. Isaija Berlin otvoreno optuuje Rusoa, smatrajui da su njegove ideje sadrane u konceptu opte volje, koja usput nije isto to i volja svih, uticale na to da je Francuska revolucija, u svom jakobinskom vidu, poput svih velikih revolucija, bila upravo takvo izbijanje udnje za pozitivnom slobodom kolektivnog samousmeravanja. Rezultat revolucije je veina Francuza, po I. Berlinu, doivela kao oslobaanje svog naroda, iako je mnogima od njih ona znatno ograniila individualnu slobodu.63 Uveravanjem graana da postoji neki vii cilj opravdavaju se sva sredstva na putu do njegovog ostvarenja. Slobodi ne treba opravdanje, za razliku od vlasti kojoj je neophodno da se opravda, odnosno legitimie. I. Berlin smatra da se upravo pozitivni pojam slobode nalazi u jezgru velikih zahteva za nacionalnim ili drutvenim samopotrivanjem. On sam ne eli da kae da je individualna sloboda jedino, pa ak ni najvanije merilo drutvene aktivnosti; ona to nije ak ni u najliberalnijim drutvima.64 Meutim, dok krajnji individualni liberalizam ne predstavlja neku znaajnu snagu, retorika pozitivne slobode nastavlja da igra svoju istorijsku ulogu - da prikriva despotizam u ime ire slobode.65 Isto tako, pozivajui se na Konstana, uvia da bi bez pozitivne slobode bilo lako uguena i negativna sloboda. Praktikovanje politike slobode znai i uee u oblikovanju politike zajednice. S obzirom na to da su ljudi upueni jedni na druge i zavise jedni od drugih, oni su slobodni da sebi biraju drutvo, da se udruuju u razne oblike civilnih asocijacija. Jer pojedinac je i lino i drutveno bie.66 Svojim ulaskom u javnu sferu, iz svoje privatnosti, ovek je ne naputa, ve je moe obogatiti. Javnim delovanjem ovek daje svoj doprinos u oblikovanju javnog dobra (res publica).67 Javni prostor nam slui za susretanje sa dru62 Fridrih A. Hajek, Isto, str. 22.

63 Isaija Berlin: Za Rusoa, sloboda ne znai negativnu slobodu pojedinca unutar odreenog podruja, ve uestvovanje svih sposobnih lanova drutva, a ne samo nekih, u jednoj upravi koja sme da se uplie u svako podruje ivota svakog pojedinca. Liberali iz prve polovine devetnaestog veka tano su predvideli da bi sloboda u tom pozitivnom smislu lako mogla unititi previe negativnih sloboda koje su oni smatrali svetinjama. Oni su isticali da bi suverenitet naroda lako mogao ponititi suverenitet pojedinca, etiri ogleda o slobodi, str. 250. 64 65 66 67 Isaija Berlin, Isto, str. 256. Isaija Berlin, Isto, str 51. edomir upi, Politika i zlo, str. 148. Milan Podunavac: Javni graanski duh usmerava oveka ne samo da naputa sferu privatnosti p

128

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

gim ljudima, odnosno niti sloboda moe bez javnosti, niti javnost bez slobode.68 Za Hanu Arent, pozitivna sloboda je uslov ili garant negativnih sloboda. Traenje srednjeg reenja - pokuaj pomirenja dve slobode I. Berlin je svestan, imajui u vidu da jedni vie ele da kontroliu vlast, drugi da je prigrabe za sebe, da se tu radi o razliitim ciljevima ivota, iako se u praksi esto mora traiti srednje reenje69. On je svestan da ne postoje konana reenja, ve u paralelizmu razliitih vrednosti i ciljeva ivota, ljudi su izloeni slobodi izbora. Ostvarivanjem jednih vrednosti ili ciljeva, rtvuju se drugi i zato je od velikog znaaja sloboda izbora, iako je to mukotrpan in. Svaki pluralizam je blii negativnoj slobodi, jer priznaje mnotvo razliitih ciljeva, dok monizam tei redu. Po miljenju I. Berlina, Konstan je najbolje sagledao konflikt izmeu dve slobode ukazujui na to da prelaenje neograniene vlasti, koja se obino naziva suverenitet, iz jednih ruku u druge ne uveava slobodu ve samo premeta breme ropstva70. Konstan, nazivajui individualnu slobodu - pravom modernom slobodom, smatra da je politika sloboda njena garancija i zato traiti od dananjih ljudi da rtvuju, kao ljudi u prolosti, svu svoju individualnu slobodu politikoj slobodi, jeste najsigurniji nain da se oni lie prve i, kada rezultat bude ostvaren, bilo bi lako uskratiti im drugu vrstu slobode i zakljuuje: Prema tome, gospodo, daleko od toga da odriem bilo koju od dve vrste slobode koje sam vam opisao, smatram da je nuno nauiti da se te dve vrste kombinuju. Konstan je upozorio na opasnost da uivanjem u privatnoj slobodi ne treba odustati od uea u politikom ivotu i mogunosti oblikovanja vlasti: Opasnost sa modernom slobodom (pojedinca) jeste u tome da obuzeti uivanjem u naoj privatnoj nezavisnosti, uivanjem u upranjavanju naih sopstvenih interesa, ne odustajemo lako od naeg prava na uee u politikoj moi. Nosioci vlasti esto nas na to pozivaju. Oni su toliko spremni da nas potede svakojake muke osim one da budemo posluni i da plaamo poreze! Oni nam kau: Koji je u sutini cilj svih vaih napora, razlog vaeg rada, predmet vaih nadanja? Zar to nije srea? Pa ako je tako, pustite nas da radimo i mi emo vam tu sreu doneti. Ne gospodo, nemojmo nita da pustimo. Ma kako dirljiva ova ponuda bila, moramo da zamolimo vlast da ostane u svojim zadatim okvirima. Neka se ogranii na to da bude pravedna, a mi emo se pobrinuti da budemo sreni. Da li bismo mogli da budemo sreni putem zadovoljstava, ukoliko bi ta zadovoljstva bila odvojena od jemstva? Gde bismo ta jemstva nali, ako bismo odustali od politike slobode? Odustati od politike slobode predstavljalo
p zarad javnog delovanja, ve isto tako, kada je to neophodno, da svoje privatne interese podvrgne javnim interesima. Odsustvo javnog delovanja i javnog duha, ima katastrofalne efekte na prirodu i kvalitet savremenih politikih poredaka. Iskustva totalitarizma odve su svea i jasna, Princip graanstva i poredak politike, str 143. 68 69 70 edomir upi, Politika i zlo, str 29. Isaija Berlin, etiti ogleda o slobodi, str. 253. Isaija Berlin, Isto, str. 250.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

129

bi ludost slinu ludosti oveka koji pod izgovorom da ivi na prvom spratu, na pesku zida graevinu bez partera.71 Oigledno je za Konstana, pozitivna sloboda put do ouvanja negativne slobode. Nije bitno ko nas liava slobode. Nismo nita vie slobodniji, ako nas slobode liavaju nai roaci ili sunarodnici, iako to ima izgled neeg svojeg, neto to pripada meni ili emu ja pripadam, iako sigurno postoje ljudi koji smatraju da su na taj nain osloboeni. Izvor neslobode je nagomilana apsolutna vlast. Takva vlast tei da postane svemona, sveznajua, niim ograniena, i kao takva, oteava i ugroava slobodu graana, pa ak i ivot. Sloboda koju onemoguavaju svemo drave i nemo pojedinca, nalazi realno utemeljenje u subjektivitetu pojedinca i ogranienju moi drave. Demokratija se ponekad poistoveuje sa slobodom. To nisu sinonimi, osim to demokratski ureeno drutvo omoguava institucionalno utemeljenje slobode. U domenu pozitivne slobode moemo prepoznati korienje graanskih (civilnih) i politikih prava. Ako takvu vrstu angamana uslovno nazovemo aktivnim bavljenjem politikom, to je nain da spreimo da se politika bavi naim sudbinama, pri emu titimo negativnu slobodu. Iako politika ima elemente oslobaajueg u sebi72, ipak, ona nije polje u kojem se moe spasti dua i pronai srea73. SLOBODA I VLADAVINA PRAVA Poredak slobode Hajek razlikuje slobodu u stepenu, ali ne i u vrsti. Za njega, iako je u upotrebi mnogo sloboda, sloboda je jedna. Primetno je da ga od Berlinovog i Konstanovog shvatanja razlikuje miljenje da su i u atnikoj Grkoj poznavali ideju individualne slobode. On smatra da je put ka slobodi istorijski vodio kroz postizanje posebnih sloboda.74 Vrlo je precizno formulisao razliku izmeu slobode i sloboda, rekavi da je to razlika koja postoji izmeu stanja u kome je sve doputeno to nije zabranjeno optim pravilima i onoga stanja u kome je sve zabranjeno to nije izriito doputeno.75 Ipak, ono ime on u svojoj odbrani individualne slobode naginje negativnoj slobodi, to je odreenje slobode kao odsustvo spreavanja i primoravanja76. Osim ogranienja
71 Bendamin Konstan, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, str. 326.

72 edomir upi: Oslobaajue u njoj i ono ime ona podie protiv prisile i pritiska uverava me da nije uzaludno baviti se njome, Politika i zlo, str. 95. 73 Maks Veber: Ko tei srei vlastite i spasenju drugih dua, neka to ne pokuava na putu politike, jer njeni zadaci su sasvim drugog tipa: takvi da se mogu reiti samo primenom sile, Politika kao poziv, str 95. 74 75 Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 25. Fridrih A. Hajek, Isto, str. 26

76 Fridrih A. Hajek: ona oznaava odsustvo jedne naroite prepreke - prinude od strane drugih ljudi. Ona postaje pozitivna samo kroz ono to mi uinimo od nje. Ne osigurava nam nikakve posebne prilike, ve ostavlja nama da odluimo kako emo iskoristiti okolnosti u kojima sa naemo, Isto, str. 23.

130

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

i spreavanja ljudi da neto ine, on uvodi u pojam prinude77, kao naglaenog primoravanja ljudi da ine odreene stvari. Hajek je svestan da se prinuda ne moe potpuno izbei, jer se jedna prinuda spreava drugom prinudom, a slobodno drutvo je ovaj problem reilo prenosei monopol prinude na dravu. Isaija Berlin smatra, da bi obustavljanje svake kontrole moglo da znai da jai tlae slabije. U ekonomskim odnosima regulator indivudualnih delovanja, pojedinca - privatnika je trite. A merilo uspenosti je profit. Milton Fridman je saeto formulisao liberalne principe u privredi, rekavi da u sferi privatnog kapitala drava nema ta da trai, njeno je samo da odredi visinu poreza. Pomirenje sukobljenih interesa i usklaivanje individualnih delovanja za Hajeka (kao i za njegove prethodnike: Loka, Hjuma, Smita, Berka), uspeno kanaliu dobro ureene ustanove, gde se usklauju pravila i naela konkurentskih interesa sa usaglaenim prednostima, odnosno, kako kae Hajek, njihov argument nikada nije bio usmeren protiv drave kao takve ili anarhistiki, koji je logina posledica racionalistike laissez faire doktrine, ve je bio argument to je uzimao u obzir i funkcije svojstvene dravi i organienja delovanja drave.78 Korektivna uloga drave u meuljudskim odnosima svodi se na suzbijanje prinude, kontrole nastale proizvoljnom voljom neke osobe. Po I. Berlinu, pravda zahteva garantovanje jednog minimuma slobode za svakog pojedinca i tu se drava javlja u Lasalovom smislu kao noni uvar ili saobraajac. Problem nastaje, kada se rukuje prinudom bez utvrenih pravila. Graani imaju izvesne obaveze prema dravi kao to su plaanje poreza, taksi, vojna obaveza i sl. Ove obaveze su predvidljive. Zloudni karakter prinude je kada ona nije predvidiva i kada se ne moe izbei. Za Hajeka je ideja slobode pod zakonom, glavni predmet njegove knjige Poredak slobode. Njegovo je uverenje da kada se povinujemo zakonima u smislu optih apstraktnih pravila, nismo potinjeni volji drugog oveka i zato smo slobodni. Jedan od velikih ciljeva borbe za slobodu bilo je i to da se jednakost u strahu zameni jednakou pred zakonom. Opti i jednaki zakoni pruaju zatitu individualne slobode ako vae za sve pojednako. Meutim, postoje navike i tendencija da se od njihovog vaenja i delotvornosti izuzme drava i njeni predstavnici, ili da se takve povlastice podaruju pojedincima.79 A ono to je, povlastica za neke, uvek je diskirminacija za druge, smatra
77 Fridrih A. Hajek: Pod prinudom podrazumevamo takvu tuu kontrolu okruenja ili okolnosti u kojima naka osoba ivi da je ona prisiljena, ne bi li izbegla vee zlo, da deluje prema nekom sopstvenom utvrenom planu, ve da slui ciljevima onog drugog koji kontrolie njegovo okruenje i prilike. U situaciji koju joj je drugi nametnuo, osoba nije u mogunosti da bira osim biranja manjeg zla, ni da koristi sopstveni razum ili znanje, niti da sledi sopstvene ciljeve i uverenja. Prinuda je zlo upravo zato to na taj nain eliminie pojedinca kao osobu koja misli i vrednuje i ini ga golim oruem u postizanju tuih ciljeva. Slobodno delovanje u kome osoba sledi line ciljeve, sredstva na koje joj ukazuje njeno sopstveno znanje, mora se zasnivati na podacima koje ne oblikuje volja drugoga, Isto, str. 27. Slino Maks Veber odreuje dravu: Drava je ljudska zajednica koja zahteva monopol legitimne primene fizike sile, Politika kao poziv, str. 56. 78 79 Fridrih A. Hajek, Poredak slobode, str. 60. Prema Hajeku privilegium (lat.) - povlastica - od privus (pojedinani) i lex (zakon), a odnosi se na p

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

131

Hajek. Drugi problem je, to svaka vlast tei da se ponaa arbitrarno80, odnosno da proizvoljno odluuje. To su oni sluajevi kada se po osnovu delegiranja zakonodavnih ovlaenja, nekada stie mo da se svakoj odluci dodeli snaga zakona, ili da neija re ima snagu zakona. Hajek smatra da je u moderno doba ovo postalo presudan problem, a to su zakonske granice upravne diskrecije ili sloboda odluivanja dravne uprave. Po njemu je upravo to, mala pukotina kroz koju vremenom sva ovekova sloboda moe da nestane.81 Upravo su diskrecione odluke neobavezne za upravljae, a obavezne za sve druge.82 Vladavina prava kao uslov i mogunost ostvarenja slobode Oigledno je da se vladavina zakona potiskuje vladavinom pomou zakona. A sloboda nije stvar povlaenih slojeva ve opte stanje svih ljudi. Ideja vladavine prava je mnogo ira od puke zakonitosti postupaka, jer ono to je legalno ne mora da je i legitimno. Konstitucionalizam83 je utemeljenje slobode video u ustavu kao okviru u kojem se vlast vri. Ustav postavlja granice koje vlast ne sme, ili ne bi trebala da pree. Podela vlasti takoe je bitan princip vladavine prava, sadran u Monteskjevom upozorenju da samo vlast zaustavlja vlast. Nezavisno sudstvo je bitno da bi sudije prilikom tumaenja pravnih pravila, vodile rauna da otkriju podrazumevanja koja sadri duh celog sistema punopravnih pravila (Hajek), odnosno duha zakona, a ne da vode rauna o prolaznim ciljevima vlade, kao i da njihovo tumaenje bude podvrgnuto proveri vieg suda. Mnoge deklaracije i povelje o ljudskim pravima i slobodama, sadre itav spisak zatienih prava. Razvoj drutva i tehnologije, stalno otvara nove pretnje individualnoj slobodi, tako da nijedan spisak ne moemo smatrati iscrpnim i konanim. Veliki je problem to sudije i drp zakone koji su u Rimu vaili samo za pojedine linosti, za razliku od zakona (leges) kao optih pravila koja vae za sve podjednako, Isto, str 383. 80 Prema Hajeku, arbitrium (lat.) samodovoljno ili proizvoljno odluivanje, nevezano bilo kakvim pravilima. Kada neka vlada u nekom pojedinanom sluaju na postupa u saglasnosti sa prethodno postojeim zakonom ili pravilom ponaanja koje je sama donela, za njen in se kae da je arbitraran, Isto, str. 383. 81 Fridrih A.Hajek, Isto, str. 186. 82 edomir upi: Vrlina diskrecionih odluka za upravljae je u neobaveznosti za njih i u obaveznosti za sve druge, kao i u mogunosti brze izmene ovih odluka, Isto, str. 247. 83 Karl Joakim Fridrih: Konstitucionalizam, zasnovan na izvjesnim bazinim uvjerenjima, prije svega na uvjerenju u dostojanstvo ovjeka i uvjerenju u ovjekovu sklonost kao zloupotrebi vlasti. I nastavlja, Tako struktuiranje, zatitom privatne sfere svakog pojedinanog lana zajednice, slui slobodi kao osnovnoj vrijednosti, odnosno vlasti, bolje rei mogunosti svakog pojedinca, da uredi svoj sopstveni ivot, u skladu sa sopstvenim uvjerenjima i eljama. Nezavisnost ili sloboda linosti kao kljuna vrijednost je blisko povezana sa konstitucaonalizmom, i dodaje, Zbog ovog razloga, konstitucionalizam je isprepletan sa ideologijama liberalizma, individualizma i racionalizma. Tako sloboda pojedinca, postaje kompatibilna sa slobodom svih, na osnovu zakona i prava. Njeno ostvarivanje, kako smo pokazali, pretpostavlja postojanje efektivnih institucija; jer one obezbeuju ogranienja, bez kojih bi vlast - vlast, mo pojedinca, grupe, odnosno drave - vjerovatno bila zloupotrebljena, Konstitucionalizam, str. 188-189.

132

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

avni slubenici84 kao tumai i uvari zakona, svoju poziciju zasnivaju na paroli ovek iz ministarstva zna najbolje.85 To je oblik paternalizma. Podseamo na Kantovo upozorenje da je paternalizam najvei despotizam koji se moe zamisliti. Poznata je sklonost drave da sve to moe uvue u slubu javnih ciljeva i na taj nain guta privatnost umesto da je titi.86 Hajek je svestan da postoje okolnosti kada se apsolutna prava i slobode pojedinaca moraju privremeno rtvovati ali samo kada je u pitanju ouvanje slobode na dui rok, kao u sluaju rata. U ovom sluaju mora da postoji zatita od mogue zloupotrebe koja bi bila sadrana u dva principa; prvo nikakva eksproprijacija bez pravedne nadoknade, znai uz puno obeteenje, i drugo, - javni dobitak mora nedvosmisleno i jasno da premauje gubitak.87 U ratu dominira uniformnost i gubi se individualni identitet.88 U normalnim uslovima vlast moe da narui privatno podruje pojedinca, samo u vidu kazne, kada ovaj prekri neki objavljeni opti propis. Ovo naelo sadrano je u pravnom principu Nullum crimen, nulla poena sine lege (Bez zakona nema ni prestupa ni kazne). Uticaj javnog mnjenja je uvek dobra zatita.89 Pred najezdom drave, ustupa i individualno miljenje i sloboda govora, koje poivaju na vrednosti istine. Esencija javnosti je istina. Sloboda misli je dragocena onima kod kojih postoji stvaralaka misao i malo je potrebna onima koji misao na cene, govorio je Berajev.90 Ako je otkrivanje i istraivanje istine stvar nauke, odnosno akademska stvar, irenje istine je irenje svesti o slobodi ili same slobode, i zato ne moe odgovarati neprijateljima slobode, ve za njih ima politike posledice. Upravo zbog irenja istine, za Sokrata i njemu sline, vailo je i vai, da ne veruju u bogove i pripisuje im se da kvare mlade. Za I. Berlina, to je kobna mo ideja odnegovanih u tiini profesorskih kabineta.91 Prednost istitne, po Milu, je u tome, to ona, iako se privremeno moe uguiti, na kraju ipak trijum84 Prema Hajeku, Judex est lex leguens - Sudija predstavlja usta zakona, Kroz slubenika zakoni progovaraju (Ciceron) , Poredak slobode, str. 392. 85 Ilija Vujai u pogovoru knjige Poredak slobode, Fridriha fon Hajeka (koju je i preveo), navodi kako je paternalizam 40-tih godina u Engleskoj izraavala krilatica ovek iz ministarstva zna najbolje. 86 Fridrih A. Hajek, Neizbena sklonost profesionalnih upravljaa koji se bave ovim zadacima jeste da sve to mogu uvuku u slubu javnih ciljeva koje slede. Upravo je vladavina prava danas tako vana, uglavnom kao zatita privatnih graana od ove sklonosti narastajue upravne mainerije da proguta privatni domen. Poredak slobode, str. 189. 87 Fridrih A. Hajek, Isto, str. 191. 88 Mlan Podunavac: Pokazalo se da rat uvek ojaava jedinstvo i uniformnost; u njemu sve postepeno gubi svoj posebni karakater i politiku boju. Pravo na razliku (koje je Jelinek svojevremeno oznaio uslovom i ishoditem civilnih prava) zatomljuje se naglaskom na kolektivnim vrednostima, a individualna autonomija gubi se u dominaciji kolektivnih identiteta. Sve to se protivi ovim vrednostima oznaava se za napredak u anarhiju. Individualna sloboda ustupa pred dravnim razlogom, a nacionalni patriotizam postaje okosnica kroz koju se oblikuje politiko - kulturni identitet nacije, Princip graanstva i poredak politike, str. 212. 89 Fridrih A. Hajek, Ukoliko je ideal vladavine prava postojan element javnog mnjenja, zakonodavstvo i pravosue e nastojati da mu se sve vie i vie priblie, Poradak slobode, str. 182. 90 91 Nikolaj Berajev, Carstvo duha i carstvo esara, str. 75. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 251.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

133

fuje nad proganjanjem.92 Zato se od intelektualaca uvek oekuje da progovore u odbranu slobode, ali da ne budu ni utai, ni bukai. Znajui da obrazovanje vodi do istine, a istina do slobode, iz tih razloga su oni koji u ime drave tutoriu narod, preduzeli napor da narod zaglupe.93 Svaka vlast pokazuje netrpeljivost prema slobodnom miljenju. Za Mila optedravno obrazovanje je samo nain da se ljudi ukalupe da budu nalik jedni drugome, odnosno uspostaviti prvo despotiju nad duhom, to e prirodno dovesti i do despotije nad telom,94 Vlast koja kontrolie ovekova sredstva za ivot lako uspostavlja kontrolu nad njegovim duhovnim ivotom i zato razvlauje vlasnike.95 ovek je esto sam kriv za svoj podaniki status i podaniku sudbinu, bilo iz lenjosti ili iz nedostatka hrabrosti. Kant je smatrao da je iz konformistikih razloga veoma udobno biti nezreo, odnosno graanin pokorni96. U uslovima ugroene privatne slobode, nezatieni graanin, moe pribei poziciji ketmana97 izobliavanjem svoje linosti ili koristiti pravo na otpor. To je stanje u kome se graani ponaaju tako da se ne usude da proapu nekoliko rei, odnosno pozicija u kojoj e ljudi misliti jedno, a govoriti drugo(Spiniza). Kada vlast kri dogovor i gazi slobode i prava, potrebno je pruiti otpor ugnjetavanju, jer svi ljudi imaju pravo da odbiju da se ponaaju neljudski.98 Od spolja nametnutog, gore je samo unutranje ropstvo.99 Sloboda, dakle, predstavlja supstanciju vladavine prava, a vladavina prava je garancija slobode.
92 93 94 Don Stjuart Mil, O slobodi, str. 61. Vojislav Stanovi, Slobode i prava oveka i graanina, u Enciklopediji politike kulture, str. 1084. Don Stjuart Mil, O slobodi, str. 135.

95 Maks Veber: Vladar od onih koji su materijalno sasvim zavisni od njega pravi kune podanike, neposednike slojeve bez vlastitog drutvenog ugleda koji ne mogu da se oslone ni na kakvu materijalnu mo kojom bi mu konkurisali. Ovaj proces je poinjat tako to su vladari razvlaivali vlasnike upravnih i finansijskih sredstava, Politika kao poziv, str. 59. 96 Prema Vojislavu Stanoviu, Slobode i prava oveka i graanina, u Enciklopediji politike kulture, str. 1080. 97 eslav Milo: Pojam ketman upotrebio je Gobino u delu Religons et philosophos dans l`asie centrale. Ovim pojmom obuhvaena su razliita ponaanja ljudi kod kojih je zajedniko prikrivanje sopstvenih pogleda i uverenja od sredine koje ive. Ti pogledi i uverenja su u sredini u kojoj ive nepoeljna i nedoputena. Ketman preporuuje da se o svojim pravim uverenjima uti. ak, po Gobinou, ima sluajeva kad utanje nije dovoljno kad ono moe da prolazi kao priznavanje. Tada se ne treba kolebati. Ne samo to se tada treba javno odrei svojih pogleda nego se preporuuje i korieenje svih lukavstava, samo da se protivnik zavara, u Zarobljeni um, BIGZ, Beograd, 1985, str. 66. Prema edomir upi, Politika i zlo, str. 61-62. 98 Isaija Berlin: Po Konstanu, Milu, Tokvilu i liberalnoj tradiciji kojoj oni pripadaju, drutvo se moe nazvati slobodnim samo ako njime vladaju barem dva uzajamno povezana naela: prvo, da se apsolutnom ne moe smatrati nikakva mo, ve samo pravo, tako da svi ljudi, ko god njima vladao, imaju aspolutno pravo da odbiju da se ponaaju neljudski, i drugo, da postoje granice nepovredivosti oveka i da se one ne odreuju proizvoljno, ve pomou pravila koja tako dugo vae, i tako su iroko rasprostranjena da su postala deo samog pojma normalnog ljudskog bia tako da se pomou njih definie i nehumano i nenormalno ponaanje, etiri ogleda o slobodi, str. 253. 99 Ratko Boovi: nema tiranstva bez pristanka na njega, bez tiranstva u sopstvenom biu. Nema slobode bez slobode u nama, Razbijeno ogledalo, str. 92.

134

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

Jasno je da se ljudska sloboda za razliku od politike, ne moe ni normirati ni determinisati. Jednostavno, da bismo slobodu imali i uivali u njoj, nuno ju je deliti sa drugima,100 jer je ona univerzalna vrednost. Istiui znaaj ideje vladavine prava, Vojislav Stanovi kae, da su veliki pobornici slobode pisali o slobodi u okviru zakona, o priznavanju slobode drugima kao granice svoje sopstvene slobode, i o zakonu kao granici vlasti i garantu slobode.101 ZAKLJUNO RAZMATRANJE oveku je neophodno da sam osmisli svoj nain ivota i pronae taku oslonca u sebi, odnosno, ovekova sloboda je pretpostavka da ovek ostvari svoj smisao, ili da mu se priblii.102 Moralna autonomija linosti podrazumeva ivot u skladu sa vlastitim uverenjima. Usamljenom pojedincu je potrebna sigurnost koju nudi poredak, ali po mogustvu da za nju, i zbog nje, ne izgubi svoje dostojanstvo. Totalitarno drutvo, u kojem su najvaniji posluni ljudi i prisluni ureaji, tei da svakog uvue u vlast. Oni koji se izmeu slobode i vlasti opredeljuju za vlast, previaju da je svaka vlast prolazna, a sloboda je trajnija kategorija. ivot u slobodi omoguava nam da oblikujemo vlast, ali i da uredimo privatan ivot nezavisno od vlasti. Individualna sloboda je povezana sa neophodnou postojanja autonomne sfere civilnog drutva. U modernim drutvima, potreba za negativnom slobodom je narasla usled sve vee tenje drave da zagospodari privatnom sferom graana. Ako je pitanje o poretku ostalo bez pravog odgovora u okvirima tradicije prirodnog prava, liberalna misao ga u poretku slobode i vladavini prava - izvodi do kraja, iako poredak i dravu ne treba poistoveivati, jer je drava najee poredak prinude. Sloboda i poredak su jedno drugom potrebni. S razlogom nas Isaija Berlin podsea da pojedinac ne mora da zna kako e iskoristiti svoju slobodu, on jedino eli da se oslobodi jarma, jer sloboda je vie mogunost delovanja, nego samo delovanje.103 LiTeraTUra
Arent Hana (1995), O slobodi i autoritetu, Gradska biblioteka, Zrenjanin; Berlin Isaija (1992), etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd; Bobio Norberto (1990), Budunost demokratije, Filip Vinji, Beograd; Boovi Ratko (1996), Razbijeno ogledalo, Savana - Prometej, Beograd - Novi Sad; Berajev Nikolaj (1992), Carstvo duha i carstvo esara, IP Svetovi - Dobra vest, Novi Sad; 100 Ratko Boovi: U svojoj opsenoj knjizi Nevidljiva ruka, Ralf Eperson pokazuje da niko ne moe imati slobodu ako nije spreman da je deli sa drugima, Razbijeno ogledalo, str. 91. 101 102 103 Vojislav Stanovi, Vlast i sloboda, str. 256. Duan Kosovi, Doe mi da poludim, str. 43. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, str. 46.

S. Orlovi: razliita shvatanja slobode u savremenoj politikoj teoriji

Basta Danilo (1988), Pravo pod okriljem utopije, Rad, Beograd; Veber Maks (1988), Politika kao poziv, u Kritika kolektivizma, Filip Vinji, Beograd; Veber Maks (1976), Privreda i drutvo, Prosveta, Beograd;

135

Vujai Ilija (2003), Politika teorija, studije portreti - rasprave, Fakultet politikih nauka, igoja tampa, Beograd; Vujai Ilija (1998), Pogovor knjige Poredak slobode, Global book, Novi Sad; Kant Imanuel (1981), Zasnivanje metafizike morala, BIGZ, Beograd; Kant Imanuel (1965), Kritika praktinog uma, Kultura, Zagreb; Konstan Bendamin (1989), The Liberty of thr Ancients compared whith that of the Modern, u Political Writtings (ed: B. Fontana), CambridgeUniversity Press, Cambridge; Konstan Bendamin (1989), The Liberty of thr Ancients compared whith that of the Modern, u Political Writtings (ed: B. Fontana), CambridgeUniversity Press, Cambridge; ili, O slobodi starih u poreenju sa slobodom modernih naroda, Republika, br. 262/ 2001, Beograd; Kosovi Duan (1997), Doe mi da poludim, Savana - Plavi jaha, Beograd; Mil Don Stjuart (1988), O slobodi, Filip Vinji, Beograd; Moskovisi Ser (1997), Doba gomile, Biblioteka XX vek, Beograd; Pavlovi Vukain, (2004), Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Graanske inicijative, Fakultet politikih nauka, Beograd; Podunavac Milan (1998), Princip graanstva i poredak politike, Princip, Fakultet politikih nauka, Beograd; Sartori ovani (2001), Demokratija ta je to?, CID, Podgorica; Stanovi Vojislav (1993), Slobode i prava oveka i graanina, u Enciklopedija politike kulture Savremena administracija, Beograd; Stanovi Vojislav (2003), Vlast i sloboda, Udruenje za politike nauke i igoja tampa, Beograd; Stanovi Vojislav (2006), Politika teorija, Slubeni glasnik, Beograd; Fridrih Karl Joakim (1996), Konstitucionalizam (ograniavanje i kontrola vlasti), CID, Podgorica; Hajek Fridrih A. (1998), Poredak slobode, Global book, Novi Sad; Hegel G. W. H. (1996), Filozofija povijesti, Naprijed, Zagreb; Humbolt Vilhem fon (1991), Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci; upi edomir (1990), Politika i zlo, Univerzitetska rije, Niki.

136 Slavia orlovi

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

diFFerenT UnderSTandinGS oF Freedom in conTemPorarY PoLiTicaL THeorY

Abstract The topic of this paper is the consideration of different understandings of freedom in contemporary political theory. in the first part we shall review the attempts to define freedom. The idea of freedom has been contemplated from the understanding of internal freedom of a man, through consciousness of freedom, than through relationships between and among ownership and freedom, freedom and power, freedom, dignity and morality, freedom and value, up to freedom and responsibility. Historical path of freedom goes, in Hegels sense as well, from freedom for one, in oriental despotism, through freedom for some in aristocracy, to freedom for all in Western democracies. in the second part, that freedom is observed as a crossroad between liberalism and democracy. it is about democratic revolutions and their achievements in freedoms and rights of man and citizen. in respect to the question if an individual can be free if the society is not autonomous in relation to the state, the importance of civil society is considered. This part, also, points to the debate between egalitarians and liberals. The third part is devoted to relation between positive and negative freedom, that is, freedom for and freedom from. Finally, freedom is put into frameworks of constitutionalism and rule of law. in the domain of positive freedom we can recognize and use civil and political rights; if we conditionally name that kind of arrangement as an active involvement in politics, that is the way to prevent politics from dealing with our destinies, while protecting negative freedom, i.e. maintain the protected sphere of privacy. in permanent relation between order and freedom, constitutionalism and rule of law embed freedom in constitution and laws, creating a framework in which the governance is executed, i.e. setting the limit which government must not, or should not cross. in modern societies, the need for negative freedom has grown, due to increasing efforts of the state to master the private sphere of citizens. if the question about the order was left with no real reply in the frameworks of tradition of natural law, in order of freedom and rule of law the liberal thought brings it to an end although the order and the state should not be equalized, as the state is most often the order of constraint.