UNIVERZITET XY FAKULTET

BANKE I MEUNARODNI PLATNI PROMET

Profesor Mesto i datum

Student

SADRAJ:
BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE .............................................................................................................. 5 KARAKTERISTIKE BANAKA ............................................................................................................................. 5 PODELA BANAKA ........................................................................................................................................... 6 Centralna ili emisiona banka ..................................................................................................................... 6 Depozitne (komercijalne) banke ............................................................................................................... 7 Univerzalne banke (banke opteg tipa) .................................................................................................... 8 Specijalizovane i granske banke................................................................................................................ 8 Poslovne banke ......................................................................................................................................... 8 tedno-kreditne organizacije .................................................................................................................... 8 Potanska tedionica................................................................................................................................. 9 tedionica.................................................................................................................................................. 9 tedno-kreditnu organizaciju .................................................................................................................... 9 tedno-kreditnu zadrugu ........................................................................................................................ 10 Ostale bankarske i fnansijske institucije ................................................................................................. 10 FUNKCIJE BANKE ......................................................................................................................................... 10 VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA....................................................................................................... 11 PLATNI PROMET .......................................................................................................................................... 11 UNUTRANJI PLATNI PROMET .................................................................................................................... 12 MEUNARODNI PLATNI PROMET ............................................................................................................... 12 VRSTE MEUNARODNIH PLAANJA ........................................................................................................... 12 Slobodno devizna plaanja ..................................................................................................................... 13 Klirinka plaanja .................................................................................................................................... 13 3

Plaanja putem kompenzacija. ............................................................................................................... 13 Instrumenti meunarodnog platnog prometa ....................................................................................... 14 POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI....................................................................................................... 15 DEVIZNI POSLOVI ........................................................................................................................................ 15 PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI .............................................................................................. 15 ZAKLJUAK .................................................................................................................................................. 16

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

Bankarstvo je posebna nauna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati opta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi prouavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i naina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, prouava bankarsko poslovanje, a naroito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korienja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i proimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike, s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema sa druge strane. Bankarstvo kao nauna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspeno vodenje bankarskih poslova, vodei rauna o kreditnom pokriu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, pekulativnim poslovima i sl.

KARAKTERISTIKE BANAKA

Banka je specifno preduzee koje posluje specifnom robom (novcem),zbog ega je vei drutveni znaaj takvog preduzea u odnosu na druga preduzea. Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima fnansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Prva karakteristika banke je transformacija sredstava, pri emu banka transformie kratkoroniju depozitnu pasivu u dugoroniju aktivu. Druga bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija trailaca zajmova. To znai da se banka pojavljuje kao procenjiva kreditnog rizika u ime deponenta ija sredstva banka plasira. Trea karakteristika je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima. etvrta osobenost je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni fnansijski instrumenti koji sadre: kamatnu stopu, rok dospea, pokrie i drugo.

PODELA BANAKA
Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrine konkretnih poslova kojima se neka banka preteno bavi, mogue je banke razvrstati na vie tipova (vrsta), ali su sledei tipovi bankarskih i drugih fnansijskih institucija najee u okviru bankarskog poslovanja: 1 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) centralna ili emisiona banka depozitne banke (komercijalne banke), univerzalne banke (komercijalne banke), specijalizovane i granske banke, poslovne banke tedno-kreditne organizacije zadruge i tedno-kreditne slube ostale bankarske i fnansijske institucije (konzorcijumi, ustanoveosiguranja, fondova i dr.), meunarodne i regionalne banke i meunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema: 1) ronosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave odobravanjem kratkoronih, srednjoronih dugoronih ili investicionih kredita, 2) pravnoj formi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili jednovlasnike banke, banke u vidu drutava sa ogranienim jemstvom, u vidu akcionarskih drutava, u vidu zadruga i u vidu javno-pravnih ustanova, 3) regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne),oblasne (regionalne) i savezne banke. Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.

Centralna ili emisiona banka

Prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlaenja koje drava zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te drave. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da odreuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drave. Stoga, ovakva institucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreenoj dravi istie u njenom nazivu. Centralna banka se nalazi se na vrhu bankarskog sistema i od nje u velikoj meri zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema jedne zemlje. Centralna banka:

Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 120-147.

 brine o bezbednosti domae valute obezbeuje likvidnost privrednim subjektima u plaanjima u zemlji prema inostranstvu obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata. Aktivnosti Centralna banke se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutranjem planu): emisiona funkcija (monopol na tampanje novanica i izradu kovanognovca) regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike uloga bankara drave, odnosno Vlade nadzorna uloga (kontrolie bankarsko poslovanje) uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje upravljanje deviznim kursom nacionalne valute. Na meunarodnom planu, Centralna banka uspostavlja poslovnu saradnju sa multilateralnim fnansijskim organizacijama (MMF, Svetskabanka). Osim ovih osnovnih funkcija, Centralne banke u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao to su: razvojna uloga CB, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.Centralna banka u naoj zemlji zove se Narodna banka Srbije. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su: utvrivanje i sprovoenje monetarne politike, voenje politike kursa dinara, uvanje deviznih rezervi i upravljanje njima, staranje o funkcionisanju platnog prometa i fnansijskog sistema.

Depozitne (komercijalne) banke

Depozitne banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primarnim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na tednju, i da ih usmeravaju za odreene komercijalne aranmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodnabanka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i deviznepolitike. Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao to su: devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi, izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao), uvanje sredstava i hartija od vrednosti, kupovanje i prodaja hartija od vrednosti, izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao): poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom).
7

Univerzalne banke (banke opteg tipa)

Univerzalne banke bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i irini samom veliinom banke i njenim potencijalom. I kod ovih banaka depozitni posao predstavlja primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u odreenoj veliini.

Specijalizovane i granske banke

Ove banke se bave samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obelejima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskimposlovima. Slino specijalizovanim bankama, i granske banke obavljajusve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za odreenu proizvodnu grupaciju preduzea ili njihovo udruenje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obino poznaju pod atributima : investiciona privredna, izvozna i sl.

Poslovne banke
Poslovne banke se po pravilu, razvijaju u zemljama trine ekonomije i najee se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.

tedno-kreditne organizacije
Po svojoj osnovnoj drutvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i fnansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje e obavljati tedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju: potanska tedionica, tedionica, tedno-kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga.

Potanska tedionica
Potanska tedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnihnovanih sredstava stanovnitva, njihovog uvanja i kasnijih vraanja kao tednih uloga. Potanska tedionica obavlja sledee poslove: prikuplja dinarske i devizne tedne uloge fzikih lica, vodi tekueraune, iro raune i devizne raune fzikih lica i obavlja platni promet zafzika lica, daje kredite, izdaje hartije od vrednosti i novane kartice (emisioni posao), kupuje i prodaje hartije od vrednosti, uva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima, otkupljuje bankarske i putnike ekove, naplauje hartije od vrednosti u drugim zemljama, obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

tedionica
tedionica se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne tedne uloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizikim licima koja za tim imaju potrebu.

tedno-kreditnu organizaciju
Ove organizacije mogu da osnuju pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i usluga, i meusobno su povezana u privreivanju. tedno-kreditna organizacija obavlja sledee poslove: prikuplja sredstva za fnansiranje prometa odreene robe i usluga uokviru delatnosti njenih osnivaa, prikuplja dinarske tedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licimakoje su je osnovale, daje i uzima kredite za raun njenih osnivaa, obavlja platni promet u skladu sa zakonom.

tedno-kreditnu zadrugu
Zadruge mogu da osnuju zemljoradnike, zanatske, stambene i druge zadruge, kao i pravna i fzika lica - lanovi zadruga. Poslovi tedno-kreditne zadruge su: prikuplja dinarske namenske tedne uloge i depozite fzikih lica, daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa, obavlja platni promet u skladu sa zakonom, obavlja odreene bankarske poslove predviene saveznim zakonom.

Ostale bankarske i fnansijske institucije

Ostale organizacije su usko specijalizovane institucije, ija je zajednika karakteristika da raspolau, koriste i usmeravaju znatna fnansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na fnansijskom tristu. Ove institucije, iako nemaju odluujuu funkciju u fnansijskom mehanizmu jedne drave, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovnitvu. Meu ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti: novane i robne berze, stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem, fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugijavni i drutveni fondovi, ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica, poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa, ustanove koje se bave forfeling i faktoring poslovima, ostale pomone fnansijske organizacije (menjanice, agencije, komisionari, posrednike ustanove i sl.).

FUNKCIJE BANKE
Funkcije kreditnog posredovanja Funkcija novanog izravnavanja Usluna funkcija Preduzetnika funkcija

VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA

Bankarsko poslovanje obuhvata mnogobrojne poslove. Meu najznaajnijim su: Nabavku novanih sredstava Plasiranje sredstava (davanje kredita) Izdavanje hartija od vrednosti Poslovi platnog prometa (vezani za graane u zemlji i inostranstvu) Ostali poslovi: izdavanje garancija i avaliranje menica.

PLATNI PROMET2
Pod platnim prometom podrazumevaju se sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fzikih lica. Plaanje se defnie kao prenos novanih sredstava sa jednog, fzikog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvrila likvidacija duniko poverilakog odnosa. Platni promet predstavlja znaajnu determinantu tranje novca i ostvaruje veliki uticaj na ciljeve i zadatke monetarne politike jedne zemlje. Platni promet utie i na finansijsku stabilnost jedne zemlje iz razloga to bi poremeaj funkcionisanja platnog prometa onemoguio eliminisanje duniko-poverilakog odnosa. Podela platnog prometa se moe izvriti na razne naine, zavisno od kriterijuma posmatranja. Tako se u osnovi izdvajaju tri podele, i to: Na osnovu naina plaanja; Na osnovu vrste plaanja; Na osnovu mesta plaanja. S obzirom na nain obavljanja platnog prometa, platni promet se deli na neposredan i posredan. Ukoliko se za kriterijum uzme vrsta plaanja, platni promet se moe podeliti na gotovinski i bezgotovinski.U zavisnosti od vrste platnih naloga, bezgotovinski platni promet se moe podeliti na: iro platni promet; ekovni platni promet; Klirinki platni promet.

http://www.kombeg.org.rs

11

Na osnovu mesta plaanja, platni promet se deli na unutranji i meunarodni.

UNUTRANJI PLATNI PROMET

Pod instrumentima unutranjeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obrasci koji se koriste u novanim transakcijama u korist ili na teret rauna deponenata. Sve instrumente plaanja moemo podeliti u dve grupe, i to: Gotovinske i Bezgotovinske instrumente. U gotovinske instrumente plaanja ubrajamo: nalog za uplatu novanih sredstava i nalog za isplatu novanih sredstava. U bezgotovinske instrumente plaanja ubrajamo: nalog za prenos novanih sredstava i nalog za naplatu novanih sredstava.

MEUNARODNI PLATNI PROMET

Pod meunarodnim plaanjem se podrazumevaju plaanja koja se vre izmeu privrednih subjekata razliitih zemalja. Ovim poslovima se bave banke koje su u veini zemalja i jedine ovlaene institucije za ovu vrstu posla. Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zakljuuju posebne sporazume o meusobnoj saradnji. Takvim sporazumom izmeu banaka se uspostavlja poslovni korespodentski odnos, a takve banke se nazivaju korespodentske banke. Meunarodni platni promet podrazumeva sve oblike plaanja van teritorija jedne drave. Predmet meunarodnog platnog prometa su transferi fnansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama (plaanje za izvreni uvoz, naplata za izvreni izvoz i sl.)

VRSTE MEUNARODNIH PLAANJA3

Vrste meunarodnih plaanja su: 1. Slobodna devizna plaanja (konvertibilan sistem plaanja)

Prof.Dr.Nenad Vunjak, Poslovne finansije 2005, str. 160-190.

2. Klirinka plaanja 3. Plaanja putem kompenzacija

Slobodno devizna plaanja

Ovu vrstu plaanja predstavljaju (konvertibilan sistem plaanja) takva plaanja kod kojih se potraivanja steena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ovo se praktino ostvaruje preko tekuih rauna koje banka jedne zemlje dri kod inostrane bankesvog korespodenta. Plaanja se vre u konvertibilnoj valuti.

Klirinka plaanja
Klirinka plaanja su vezana plaanja koja se koriste izmeu dve ili viezemalja u sluaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Kliring omoguava da se meunarodna plaanja izvravaju domaim, nacionalnim valutama,bez upotrebe deviza.U meunarodnom platnom prometu kliring je nain plaanja na osnovu koga uvoznici plaaju svoja dugovanja, ili naplauju svoja potraivanja preko odreene bankarske institucije, putem koje se prebijaju meusobna dugovanja i potraivanja izmeu drava. Kliring je meusobno prebijanje dugovanja i potraivanja putem kojeg se roba plaa robom, a samo se razlika podmiruje plaanjem u novcu. Postoje tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i viestrani. Jednostrani kliring uvodi se jednostranom odlukom neke zemlje, u kom sluaju je to istovremeno i prinudni kliring. Isto tako, mogu je i ugovorni kliring, koji se regulie meusobnim ugovorom. Kod jednostranog kliringa prebijanje se moe obaviti samo u domaoj valuti. Dvostrani kliring, za razliku od jednostranog kliringa, nastaje meusobnim sporazumom dve drave, a cilj mu je da se sredstva ne prenose preko granice. Izmeu drava sporazumno se utvruje najvii iznos do kojeg se mogu kretati medusobna potraivanja i dugovanja. Viestrani (multilateralni) kliring se ugovara izmeu vie zemalja. Na ovaj nain se omoguava lake obavljanje platnog prometa izmedu zemalja. Sporazumom se odreuje valuta u kojoj e se kliring obavljati. Viestrani kliring je u upotrebi u meusobnim odnosima potanskih organizacija, kod meusobnih potraivanja nacionalnih eleznica i vazduhoplovnih kompanija.

Plaanja putem kompenzacija.

Kompenzacijom se vri razmena jedne robe za drugu, a da se pri tome ne koristi novac kao sredstvo plaanja. Razlika izmeu nje i kliringa je u tome to se kompenzacija zasniva na nivou preduzea, a ne na nivou zemalja.
13

Instrumenti meunarodnog platnog prometa4

U instrumente plaanja sa inostranstvom spadaju: 1.Meunarodni dokumentarni akreditiv; 2.Meunarodni dokumentarni inkaso; 3.Bankarska doznaka; 4.Meunarodno kreditno pismo; 5.Kreditne karte; 6.Menica; 7.ek. Meunarodni dokumentarni akreditiv je najee korieni instrument u platnom prometu sa inostranstvom, koji predstavlja ugovor na osnovu kog banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva (treem licu) ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Dokumenta (bez kojih se ne moe isplatiti akreditivni iznos) - otpremni dokumenti, dokumenti o osiguranju, trgovake fakture, ostali dokumenti. Pod dokumentarnim inkasom se podrazumeva takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novano potraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se komitent obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove. Meunarodna bankarska doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu, korisniku, pri emu se nalogodavac i korisnik nalaze u razliitim zemljama. Meunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domae banke koja ovlauje svog korespodenta u inostranstvu da u pismu navedenom licu isplati odjednom ili delimino, navedeni iznos u oznaenom roku (kada se ispune predvieni uslovi naznaeni u pismu). Meunarodne kreditne karte su svojevrsne legitimacije, koje ovlauju legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaanje kod ugovorenih preduzea. Meunarodna menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da e sam ili po njegovom naloguodreenom treem licu (remitentu) o dospelosti biti isplaen menini iznos. ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (banci) da licu odreenom u eku isplati naznaenu svotu novca iz trasantovog pokria. Inkaso poslovi (poslovi naplata i isplata) su bankarski poslovi koji se sastoje u naplati potraivanja baninog komitenta, posredstvom banke,koje on ima prema svom duniku. Bankarska garancija je takav bankarski posao kod koga banka garant obezbeuje korisnika garancije od mogunosti neizvrenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru bankarskoj garanciji. To je pisani dokument. Banka moe da da drugoj banci super garanciju,

Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 158-180.

kojom ona preuzima na sebe obavezu da e ispuniti obaveze plaanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji.

POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI

Poslovi platnog prometa kod nas obavljaju se u: Bankama Poslovnim Bankama Preduzeima PTT saobraaja

DEVIZNI POSLOVI
Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Stoga ne moemo izbei da ne pomenemo devizne poslove, jer spadaju pod meunarodni platni promet. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraivanja po bilo kojoj osnovi kojaglase na stranu valutu, bez obzira na nain raspolaganja (ek, menica, uputnica i dr.), kao i svevrste efektivnog strunog novca, osim kovanog zlatnog novca. Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takoe mogu kupovati i zadinarska sredstva, pod uslovima utvrenim zakonskim regulativama. Devizna sredstva koja ostvare preduzea prodajom robe ili usluga predstavljaju specifian vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare: prodajom robe i usluga na stranom tritu, dugoronom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti, obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima i drugo.

PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI5

Platni sistem, u najirem smislu, predstavlja skup sistema za transfer novanih sredstava koji olakavaju cirkulaciju novca. Da bi platni sistem na zadovoljavajui nain obavljao svoju ulogu, potrebno je da se novana sredstva to krae zadravaju u kanalima platnog prometa. Pored toga, sistem treba da bude pouzdan, to prvenstveno znai bezbedno izvravanje transakcija i postojanje kontinuiteta raspoloivosti prema korisnicima. Izvravanje transakcija po ekonomski prihvatljivim cenama takoe je znaajna karakteristika koja doprinosi kvalitetu platnog sistema. S obzirom na to da platni sistem utie na brzinu ekonomskih tokova, trokove i likvidnost uesnika, kao i da predstavlja kanal za transmisiju mera monetarne politike, odnosno da njegovo neadekvatno funkcionisanje moe da narui poverenje javnosti u celokupni finansijski sistem jasna je izrazita zainteresovanost centralne banke da obezbedi njegovo
5

http://www.nbs.rs, Platni sistem

15

pouzdano i efikasno funkcionisanje. U skladu sa zakonom, Narodna banka Srbije je ovlaena da ureuje, kontrolie i unapreuje funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.

ZAKLJUAK
Sumirano, Munrdni pltni prmt pdrzumv sv blik plnj vn tritri dn drv. Vidli sm d su npsrdni usnici u munrdnim plnjim bnk, k mn finnsisk instituci. Rdi s uglvnm dbr kpitlizvnim bnittnim bnkm k uivu visk krdibilitt i fiksn izvrvu pruzt bvz. Prdmt meunarodnog platnog prometa su trnsfri finnsiskih srdstv iz dn zmlj u drugu p rznim snvm, k npr. plnj z izvrni uvz, nplt z izvrni izvz, dznk strnih lic zpslnih u nk zmlji, trnsfri n snvu krditnih rnmn, pklni, pm, k i finnsiski trnsfri p nrbnim snvm. v trnskci s nvim dlm bvlju n bzgtvinski nin, mnji d u fktivnm nvcu. Rzlg zbg g bzgtvinski nin plnj prisutnii u meunarodnom platnom prometu, u dnsu n plnj fktivnm, li u injnici d su n br, fiksni, sigurni zhvljuui krinju SWIFT sistm ( thnlk i kmunikcisk mr dviznih trnskci u svtu ). Nki smtru d pdru meunarodnog platnog prometa sun u dnsu n pdru k im unutrnji pltni prmt. Rzlg vkvm shvtnju li u pstnju kntrl bvljnj pslv pltng prmt u munrdnim kvirim. T zni d s izvrnj meunarodnog platnog prometa dvi u psbnim sistmskim i rgnizcinim uslvim. bvljnj i rlizvnj spcifing platnog prometa ptpmgnut d strn instrumnt plnj i bzbnj plnj. Znnu ulgu n unifikcii vih instrumnt plnj i bzbnj plnj. Znnu ulgu n unifikcii vih instrumnt u ovom procesu digrl Munrdn trgvinsk kmr s sditm u Prizu. ktivnsti v kmr su usmrn n uspstvljnj bljih knmskih vz izmu rzvinih zmlj i zmlj u rzvu, li ist tk i n rvnj prblm ki s vlju u svtsk trgvini, u tkvim munrdn rzmn, usklivnj prpis d bi s fiksni pslvl, dns s dinstvn uzns k su munrdn prihvn i in pslvnu prksu dlk lkm. Prd v istiu s i nk drug rgnizci k t su MFF k ti d unprdi munrdnu srdnju i d lk trgvinsku rzmnu. Tk trb spmnuti stvrnj mntrng sistm zmlj vrpsk uni. U budunosti e svakako akcenat biti na meunarodnim transakcijama i prometu, kao to se moe rei i da je danas to ve aktuelno. Potpomognuto osnovom informacionih sistema ovakvi procesi se obavljaju bez posebne potrebe ljudskog napora, kao to se i svakim danom deavaju promene i usavravanja u ovoj oblasti, oblasti meunarodnog poslovanja.

LITERATURA:

1. Prof.dr.Nenad Vunjak, Bankarstvo 2005, str. 120-147. 2. http://www.kombeg.org.rs 3. Prof.Dr.Nenad Vunjak, Poslovne finansije 2005, str. 160-190. 4. http://www.nbs.rs, Platni sistem

17