OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE: NEISKORIEN POTENCIJAL Tehniki iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjuje

se na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godinje, od ega se oko 2,7 miliona tona nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorienom hidropotencijalu, 0,2 miliona, u postojeim geotermalnim izvorima, isto toliko u energiji vetra i 0,6 u moguem iskorienju sunevog zraenja. U skladu sa evropskom praksom, vlada Srbije je donela paket propisa kojima se reguliu povlastice proizvoaima elektrine energije iz obnovljivih izvora, prema kojima svi oni koji se upuste u komercijalnu proizvodnju elektrine energije, a za proizvodnju koriste sunce, vetar, vodu, biogas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih voda, geotermalne izvore i tome slino, imaju status povlaenog proizvoaa. Povlastice su izraene u evrocentima po kilovat- asu isporuene elektrine energije kupcu javnom preduzeu za proizvodnju, distribuciju i trgovinu elektrinom energijom, u ovom sluaju JP EPS, koji e, naravno, taj troak preneti tarifnim kupcima. Cena po kojoj je EPS obavezan da otkupi elektrinu energiju od povlaenog proizvoaa zavisi od toga koji obnovljivi izvor proizvoa koristi. Na primer, u periodu od 12 godina od potpisivanja ugovora o isporuci elektrine energije, kilovat-as iz solarne elektrane bie plaen 23 evrocenta, iz mini hidroelektrane od 7,85 do 9,7 a iz vetrogeneratora 9,5 evrocenti... Inae, proizvodnja kilovat-asa elektrine energije u konvencionalnim elektranama kota negde oko 2,7 evrocenti. Meutim, do sada je zapoeta gradnja samo solarne elektrane na Zlatiboru i u pogon putena jedna mini elektrana na bio-gas iz kukuruzne silae u Dragiici kod aka. Istina, najavljena je izgradnja jo nekoliko solarnih elektrana i vetro-parkova, da e do kraja 2012. godine 7,5 posto ukupne proizvodnje struje biti iz ovakvih izvora, ali je sve ostalo samo na tome na najavi. U poslednjih nekoliko godina poela su sa radom 4 industrijska pogona za proizvodnju peleta/briketa od drvene piljevine, sa idejom da se iskoristi otpad drvne industrije, ali kako drvna industrija, usled sveopte krize, vie ne radi nego to radi, da bi se odrala proizvodnja i ispunili izvozni ugovori u piljevinu se melju trupci. S druge strane, najvei energedski rezervoar otpadna bio-masa iz agrara, jedva da je i dotaknut: penina i sojina slama, kukuruzni oklasci, suncokretova ljuska, vinogradarske i voarske orezine se i dalje spaljuju u polju. Inae, re je o potencijalu dvostruko veem od godinjeg uvoza prirodnog gasa u Srbiju. Ministar ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavio je da e kroz Fond za zatitu ivotne sredine, u vidu bespovratnih sredstava ili povoljnih kredita, biti obezbeeni podsticaji za proizvoae elektrine energije od biomase ime e se da se omogui javnim komunalnim preduzeima ili privatnicima da kupe postrojenja i zaposle radnike. I u ovom sluaju dalje od najave nije se odmaklo, dok za razliku od veine zemalja Evropske unije, eventualnih bespovratnih sredstava ili povoljnih kredita za prilagoavanje individualnih kotlarnica na ugalj za korienje peleta ni u najavi nema: Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, ini se, iskorienje bio-mase vidi kao dobar izvozni posao, ali ne i kao dobar nain za poboljanje kvaliteta vazduha u srpskim gradovima.