Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet Inenjerskih Nauka u Kragujevcu

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Preduzetniki proces

BAZNIS PLAN

Profesor: Dr. Slobodan Mitrovi

Student: Andreja Milovi 381/2011

Kragujevac, jun, 2012 godina

OSNOVNI PODACI O PREDUZEU

Naziv preduzea: Plastenik Vlasnik: Andreja Milovi Vrsta privrednog subjekta: Reg.polj.gazdinstvo Osnovna delatnost: Proizvodnja povra i rasada u zatvorenom prostoru Odgovorno lice: inenjer mainstva Andreja Milovi Telefon za kontakt: 069/18-22-392 E-mail: andreja_milovic@yahoo.com

REZIME

Priboj spada u grupu nerazvijenih optina i proglaena je marginalnim podrujem u pogledu razvoja privrednih delatnosti, posebno poljoprivrede. Velika nadmorska visina i otra planinska klima utiu na orjentaciju poljoprivredne proizvodnje. Jako je mala ponuda ranog povra i voa, a ono to se nudi uglavnom je roba iz preprodaje tako da su cene jako visoke i neprihvatljive za standard veeg dela itelja. Industrija u optini Priboj je na niskom nivou. Veliki proizvoai ,,Poliester,, i ,,FAP,, sveli su rad na svega nekoliko stotina zaposlenih. Veliki broj zaposlenih, pre svega ena, ostao je bez posla. Mogunosti za nova zaposlenja gotovo su ravna nuli. U takvim uslovima, veliki broj lica se iz grada povukao na porodina seoska imanja, gde pokuava da u uslovima skromnog poslovanja , obezbedi egzistenciju. Osnovna ideja ovog Poslovnog plana, jeste da se iskoristi prirodno okruenje i vlastiti kapaciteti zemljita i radne snage, kako bi se otpoeo dohodovan posao, koji bi omoguio siguran posao i solidnu zaradu. U pogledu iskustva, u stanju smo da ispotujemo osnovne principe proizvodnje povra u plastenicima. Obzirom da nam je namera da proizvodi budu to manje hemijski tretirani i zdravstveno bezbedni, planiramo saradnju sa strunim licima i institucijama. Roba koju emo proizvoditi plasirae se kao prepoznatljiva, putem sigurnih lanaca prodaje i kroz samoreklamu. Prednost e biti ponuda robe na gazdinstvu, bez obzira na pazarne termine u Priboju kao i u bilo koje doba dana. Prema osnovnim pokazateljima, smatramo da e se ulaganja viestruko isplatiti, tako da se za naredne godine planira poveanje proizvodnih kapaciteta, a za neki dalji 3

period, 3-4 godine, planira se eventualna prerada i dobijanje vee vrednosti robe.

ORGANIZACIJA Projekat podrazumeva podizanje plastenika ukupne povrine 4 ara, sa duplom folijom i grejanjem, ime bi se omoguila kontinuirana proizvodnja tokom godine. Realizacija je planirana uz korienje finansijskih sredstava namenjenih razvoju preduzetnitva do 2/3 ukupnog iznosa i iz sopstvenih sredstava u visini 1/3 ukupnih ulaganja. Organizacija i realizacija poslovne ideje planira se kao porodini posao, na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. Dva odrasla lana porodice bila bi stalno ukljuena, uz mogunost ispomoi od strane mlaih lanova porodice u vreme pica sezonskin poslova. Prednost domainstva je prirodan izvor vode ( neposredna blizina reke) kao i direktan izlaz na regionalni putni pravac. Lokalnom tritu-sugraanima e se omoguiti stabilnije snabdevanje sveim proizvodima. Plodovi zelene salate i paradajza mogu biti takoe distribuirani ugostiteljskim objektima ili objektima za smetaj dece, bolesnih lica i sl. Uz sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti navedenih namirnica.

MISIJA I VIZIJA Realizacijom ovog poslovnog plana bili bi jedno od prvih ako ne i prvo registrovano gazdinstvo u optini Priboj i irem okruenju, koje se bavi proizvodnjom rasada i povra u zatvorenom prostoru koji se dogreva. Osnovna ideja je postati lider u proizvodnji rasada i povra u optini Priboj i okruenju, zapoinjanjem a kasnije i irenjem proizvodnih kapaciteta.

CILJEVI

Osnovni cilj za period od naredne tri godine je sledei:

1. Podizanje

proizvodnih kapaciteta, savladavanje osnovnih proizvodnih tehnologija 2. Proirenje postojeih kapaciteta iz sopstvenih izvora finansiranja 3. Usmeravati proizvodnju od konvencionalne ka integralnoj uz minimum upotrebe hemijskih sredstava 4. Prerada plodova povra i dobijanje proizvoda vee vrednosti

KLJUNI FAKTORI USPEHA Da bi se krenulo u plasteniku proizvodnju treba podii plastenik. Da li e se povrine u odnosu na prvobitne poveavati zavisi prvenstveno od finansija i eljenih povrina ali u praksi svako ko je podigao odreenu povrinu plastenika istu je kroz izvesni vremenski period poveavao. Na toj povrini osim plastenika treba predvideti putnu mreu oko plastenika sa prljavim putevima ulaska sirovina i istim putevima izlaska gotovog proizvoda, ovo je posebno bitno ako se uvode odgovarajui standardi i ako se eli ispotovati procedura proizvodnje zdravstveno ispravne hrane (HCCP). Putevi moraju biti tako planirani da se plasteniku lako moe prii sa svih strana. Takoe treba predvideti kanale ili upojne jame, za skupljanje vode nastalih od atmosferskih padavina. Dobro bi bilo da se ta voda kasnije koristi u proizvodnji, i jo bolje da se ako je proizvodnja u hidroponiji u tim kanalima ili upojnoj jami sliva i drenaa tj. voda i u njoj rastvorena mineralna ubriva koja su ostala neiskoriena od strane biljaka. U zatvorenim sistemima iste se vraaju ponovo u proizvodnju, ali se predhodno ovakav rastvor dezinfikuje. Ako se ne vraa nazad u proces proizvodnje ovakav rastvor se moe koristiti za prihranu drugih useva bez dezinfekcije, ali kod useva koji nemaju zajednike bolesti sa gajenom biljnom vrstom u plasteniku. Kod proizvodnje na zemlji sakupljena je samo atmosferska voda koja se bez dodatnih mera moe vratiti u proizvodnju i predstavlja najkvalitetniju vodu za navodnjavanje. Da bi se voda sakupila poeljno je da kanali tj. jama budu obloeni folijom. Kada je re o vodi treba istai da njen kvalitet i koliina mogu odreivati kolike povrine plastenika planirati, mada se i kvalitet i kvantitet vode mogu razliitim merama eliminisati kao ograniavajui faktori (montani bazeni, skupljanje atmosferskih padavina, reverzibilna osmoza itd). Na povrini predvienoj za podizanje plastenika mora se predvideti mesto za trafostanicu, agregat, kotlarnicu vodei rauna, da ovi objekti ne prave zasenu u plasteniku, odnosno o dominantnim vetrovima zbok nanoenja pepela na pokrivku plastenika kada se za grejanje plastenika koristi biomasa, drvo ili ugalj. Za zatitu od jakih vetrova, snenih smetova itd. treba predvideti mesto podizanja vetrozatitnih pojaseva, takoe vodei rauna o zaseni. Na povrini treba eventualno nai mesto i za deponiju organskog otpada koji se u plastenicima stvara u velikoj koliini ili za odlaganje primera radi kamene vune kod proizvodnje u hidroponiji.

OPIS PREDUZEA U toku je procedura registrovanja poljoprivrednog gazdinstva, iji e nosilac biti jedan od suprunika. Dominantna proizvodnja bie povrtarstvo i to u zatienom prostoru zbog surovije klime i pojave poznih prolenih mrazeva. Plastenici e biti locirani na magistralnom putu Priboj-Nova Varo. ista , nezagaena priroda, odlina prilaznost, prirodni izvor vode samo su neke od karakteristika proizvodnog ambijenta. Podjednaka udaljenost od dve optine nudi ire trite a zbog blizine (15 km), trokovi prevoza robe su mali tako da se uvek moe obezbediti ponuda sveih proizvoda po niim cenama od uobiajenih. OPIS PROIZVODA U plastenicima e se proizvoditi rasad paradajza za sopstvene potrebe koji se zatim rasauje i plodovi ranog paradajza idu u prodaju. Proizvedeni rasad kupusa ide kompletno u prodaju. U zimskim mesecima proizvodie se zelena salata namenjena tritu. U narednim godinama planira se diversifikacija kako u koliini proizvoda tako i u novim linijama proizvodnje. Takoe, iie se na proizvodnju zdravstveno bezbednog rasada sa minimalnom upotrebom hemijskih sredstava-integralna proizvodnja. Razlikujemo se od dosadanje ponude na tritu po ponudi robe koja se do sada dopremala iz drugih gradova. esto je predmet preprodaje, cene su zbog toga jako visoke a roba je ne retko sumnjivog kvaliteta. Zagrevanjem objekata na tritu bi se pojavili pre konkurenata sa naeg terena. Kupci naih proizvoda bie sigurni u poreklo robe i u kvalitet koji nam je jako bitan kao garancija kontinuiteta u radu. Vano je da kupci shvate da se u njihovom okruenju nalazi ponuda robe koja im je potrebna a koju mogu uvek preuzeti i na gazdinstvu a ne samo u trgovinama i na lokalnoj pijaci. Gajenje paradajza u plasteniku Primena mera nege vezana je za biologiju paradajza i uslove koje prua plastenik. To znai da je samo sa znanjem o paradajzu mogue ostvariti kvalitetan i rani prinos koji je ekonomski najpovoljniji. Uspeh proizvodnje paradajza u visokom stepenu zavisi od kvaliteta rasada. U proizvodnji rasada neophodna je primena svih agrotehnickih mera kako bi optimalni uslovi omoguili pun razvoj rasada. U tom periodu paradajz prolazi kroz odreene faze rasta i razvoja koje se odvijaju na konusu rasta a vidljive su tek sa pojavom pupoljka. Upravo te generativne faze (od 30-70 dana vegetacije) su odgovorne za prinos prve, druge i trece cvetne etaze. To znaci da pri optimalnom kvalitetu rasada ako su uslovi sadnje losi dolazi do narusavanja procesa razvoja i smanjenja prinosa prvih berbi. Dalje mere nege su opte i ukljuuju odravanje optimalnih uslova u objektu (temperatura, osvetljenost, vlanost vazduha, sadrzaj CO) redovnim provetravanjem, zalivanjem, senenjem objekta i primena optih i specifinih agrotehnikih mera. Sve 6

mere treba primeniti za konkretne uslove (objekta i useva), jer najlake se neguje zdrav, ujednaen usev paradajza ali se merama nege mogu i popravljati propusti u proizvodnji. Opte mere nege paradajza su prehranjivanje, zalivanje, okopavanje i zatita od bolesti i tetoina. Primenom veoma korisne mere - nastiranje zemljita u sloju 10-15 cm slamom (ako nije vrena sadnja korienjem crne folije za nastiranje zemljita) izostaje okopavanje i borba protiv korova a znaajna je uteda u koliini vode za zalivanje. Za prihranjivanje se koriste vrsta najbolje u vodi rastvorljiva ubriva razliitih a za paradajz odreenih kombinacija NPK ili folijarna ubriva (prihranjivanje preko lista) koje sadre i mikro elemente, vitamine i biostimulatore i zato su pogodna posebno za interventna prihranjivanja. Po pravilu pri prihranjivanju se koriste (vrsta i koliina) ubriva na bazi stanja useva. Kod nas je to najee ocena od oka, a ne na bazi analize biljaka i poznatih pokazatelja plodnosti zemljita. U takvim uslovima najbolje je drati se opstih pravila a to je da se posle ukorenjavanja biljke (pojava novih listova) vri prvo prihranjivanje (20-30 g/m3 NPK ubriva) zatim u fazi obrazovanja prvih plodova i posle svake berbe. Ako je usev slab treba se drati uputstva proizvodaca. Stimulisati rast ubrenjem sa ubrivima koja sadre vie azota. Pri korienju novih ubriva (kemira ili slina - treba se pridravati uputstva). Paradajz je kaliofilna biljka ali je vec od faze rasada osetljiva na nedostatak fosfora, javlja se ljubiasto plava boja na stablu i listovima kao posledica nedostatka fosfora u supstratu i kalijuma (uti obod lista). To je nepoeljno i zbog injenice da od fosfora zavisi usvajanje azota i rast biljke. Pojava belih pruga du nerava na listu znak je nedostatka magnezijuma i tada treba prihraniti sa 1% rastvorom magnezijuma ili to je poeljnije koristiti za prihranjivanje ubrivo koje sadrzi i magnezijum uz ostale makro i mikroelemente. Okopavanje uz ogrtanje pogoduje paradajzu ako zemljite nije malcovano, obavlja se 3-4 puta (dok se bez ozleda moze prii biljci). Od bolesti paradajz u plasteniku, gde se ne vri redovno provetravanje i odravanje optimalne temperature, najesce se javlja plamenjaca (tretirati Baktocid-50 0,5-0,75%) crna pegavost (Ditan-45 0,2-0,25%) i bela trule (preparat Ronilan 0,1%). Pokuajte paradajz oprskati (jednom nedeljno uvarkom) od stolisnika 800 g na 10 litara vode i kuvano 20 minuta ili oparkom crnog i belog luka (200-500 g luka prelije se sa 10 litara kipue vode i koristi uz razreenje 1:2-3). Od stetocina pri gajenju paradajza javlja se bela leptirasta va (tretiranje fastak 0,02%) i crveni pauk (tretiranje Talstar 10 EC 0,05%). Za zatitu od bele leptirove vai treba koristiti ute lepljive trake koje privlae insekte a pre svega oko objekta i unutar objekta odravati istocu (alat, ruke i odela redovno prati). Zalaem se ne samo za feromonske lepljive trake vec i za koriscenje serije predatora (za nas korisni insekti) koji unitavaju tetocine. Oni se i kod nas mogu kupiti (poznata serija biobest proizvoda) za bioloke mere borbe. To je bolje za biljke, korisnije za proizvoae, a dobija se bezbedan paradajz za potroae. Zbog odravanja kvaliteta zemljita ne treba koristiti herbicide (izuzetno pre sadnje) ve okopavanjem odnosno nastiranjem zemljita reavati problem korova. Vec u fazi rasada obavezno je zakidanje zaperka (otkidanje) ne ekajuci da budu veliki (iscrpljuju biljku, a posle uklanjanja oiljci su vei). Zakidanje se vri redovno sve do zavretka berbe. Za ranu proizvodnju, visoke sorte, se gaje na jedno stablo, a neke sorte se gaje na dva pa ak i na tri stabla (manje bujne sorte) ostavljajui donji zaperak posle prve cvetne etaze jer se tada dobro razvijaju prvi plodovi. Uz zakidanje zaperaka paradajz se vezuje za potporu (spalir, konopac, zica) ili se plastinim kopama privruje za potporu. Plastinim kopama se podupiru i krupni plodovi. Posle 4-6 plodne etaze u plastenicima iz prolene

proizvodnje zalama se stablo (ostavljajuci 3-4 gornja lista) i tako omoguuje bre dozrevanje plodova. Kod staklenika odnosno za celogodinju proizvodnju, stablo paradajza u toku rasta se spusta na zemlju. Tako poloeno stablo se moe ogrnuti, razvijaju se dopunski korenii. Paradajz je samooplodna biljka, a za bolju oplodnju neophodno je dnevno redovno protresati biljku, zatim se mogu koristiti treskalice vestake pele, a najbolje konice sa bumbarima (mogu se kod nas kupiti). Pri korienju bumbara ograniava se broj hemijskih preparata za zatitu odnosno vreme njihove primene. Hemijske mere za oplodnju ne treba primenjivati. Vee su tete, a kvalitet i bezbednost plodova su ugroeni. U toku cele vegetacije obavezno se skidaju listovi ispod cvasti obrazovanih plodova. Za uspenu proizvodnju pored nastiranja (slama 10-15 cm) zemljita preporueno je da se u objektu uz zidove plastenika i uz staze posadi kadifica koja odbija (korenskim izluevinama) nematode, koje su potencijalna opasnost za paradajz. Visoke sorte paradajza sazrevaju postepeno. Zreo plod treba odmah brati da bi se drugi bre razvijali i sazrevali. Berba pocinje 60-80 dana posle sadnje. Prinos varira u irokim granicama od 20-100 kg na 10 m. Berba niskih sorti je jednokratna (tada ima do 20 odsto zelenih plodova) ili u 2-3 navrata. Paradajz se odlikuje dugotrajnim cvetanjem i plodonoenjem, tako da se po pravilu, deava da u momentu kada se zavrava proizvodnja, na biljkama ima zelenih i nedozrelih krupnih plodova. Ovi zeleni plodovi mogu da se koriste za turiju, ali se mogu staviti na dozrevanje u toku 20-40 dana. Plodovi namenjeni dozrevanju moraju biti zdravi, i bez ikakvih mehanikih otenja. Dozrevanje je najbrze ako je temperatura 20C. Izmeu zelenih plodova stavlja se poneki zdrav crveni plod, jer se disanjem zrelog ploda oslobadja etilen koji ubrzava zrenje. Plodovi mogu dozrevati u plitkim gajbama, a poslau se tako da je plodna drka okrenuta navie. Zrenje poinje posle 3-5 dana. Dozrevanjem se produava period korienja paradajza. Od vise sorti paradajza preporuujemo tzv. polume-snati paradajz. To je sorta 72 - 41 RZ, po snazi i nainu rasta slina sorti Marta RZ. Plod je teak 130 -150 g i sadrzi 3-5 komora. Karakteristika tih sorti je ranije sazrevanje. Osim tih sorti, poznate su i vrste Claire, Isidoro, Suso, Miaa i dr., sa visokim prinosom i kvalitetnim plodom. Profitabilnost programa raste sa poveanjem veliine plastenika, pa za povrinu od 250m bruto dobit po 1 investicije iznosi 0,57 . Kljucni elementi programa su izbor sorte paradajza, proces njenog gajenja i veliina plastenika. Paradajz proizveden u plasteniku moze se upotrebljavati na razlicite naine, u sveem stanju i za industrijsku preradu. Gajenje kupusa u plasteniku Kupus se gaji radi sonog lista, koje obrazuje glavicu. Ima veliki znaaj u ishrani ljudi. To je ukusno povre velike hranljive i vitaminske vrednosti. Kupus predstavlja vrlo vaan izvor vitamina C. Za ishranu ljudi upotrebljava se u toku cele godine, u sveem, ukieljenom i osuenom stanju. Osim za ishranu ljudi kupus ima veliki znaaj i u ishrani domaih ivotinja. Kupus je dvogodinja biljka. Prve godine obrazuje vegetativne organe, a druge cvetonosno stablo, cvetove, plodove i seme.U izuzetnim sluajevima u plastenikoj

proizvodnji cvetonosno stablo se moe pojaviti jo u prvoj godini, ako mlade biljke budu u uslovima da prou stadijum jarovljenja. Ovu osobinu proizvoai koji kupus gaje u plastenicima dobro znaju. esto se deava da rani kupus umesto da zavija glavicu istera cvetonosno stablo. To se dogaa onda kada se biljke rasade suvie rano, a zatim rastu izvesno vreme pri relativno niskoj temperaturi, na kojoj zavre jarovizaciju i kasnije kada se toplotni uslovi izmene umesto da obrazuju glavicu one poteraju cvetonosna stabla. Rane sorte kupusa su vie sklone prevremenom iscvetavanju. Korenov sistem kupusa je dobro razvijen, a posebno u prvoj godini. Najvea masa ila razvija se u sloju zemljita 40-50 cm. Koren se brzo regenerie pa se rasad brzo prima. Stablo (koan) se sastoji iz dva dela: jedan deo je slobodan i nalazi se ispod glavice, a drugi deo je u glavici. Deo stabla ispod glavice (spoljani koan) dobro je razvijeni dostie duinu od 10-20 cm.a debljinu 2-5 cm. Deo stabla u glavici (unutranji koan) dostie duinu od 5-10 cm to zavisi od sorte. Listovi se formiraju iz temenog pupoljka. U prvo vreme su u fazi rozete, a kasnije obrazuju glavicu. Unutranji listovi glavice su neni soni i krti. Glavica moe biti vrlo razliite veliine od 0.5-20 i vie kilograma.Rane sorte imaju sitnije a pozne krupnije glavice. Cvetonosno stablo se obrazuje kada biljke prou toplotni i svetlosni stadijum, odnosno u drugoj godini.Visina stabla kree se od 60-150 cm. Cvetonosno stablo je razgranato. Kupus glaviar obrazuje izduenu grozdastu cvast, sa velikim brojem cvetova. Cvet se sastoji iz 4 aina, 4 krunina listia 6 pranika i tuka. Krunini listii su ute boje. Plod je viesemena ljuska. Seme je okruglo, tamno smee boje. Sorte kupusa Postoji veliki broj sorata kupusa glaviara. One se dele prema boji listova u dve velike grupe: -Beli kupus -crveni kupus Prema duini vegetacionog perioda sorte kupusa se dele u tri grupe; -Rane duina vegetacionog perioda 100-120 dana. -Srednjostasne duina vegetacionog perioda 120-150 dana. -pozne duina vegetacionog perioda 150-200 dana. Uslovi uspevanja Kupus je biljka prohladnog i dovoljno vlanog podneblja. Optimalna temperatura za rast biljaka je 15-18 C. Minimalna temperatura za klijanje semena je 3-4 C. Visoka temperatura preko 25 C utie nepovoljno na rast i razvie glavice kupusa, a naroito ako je praena nedostatkom vlage. Otpornost kupusa na niske temperature zavisi od faze razvia. Mlade biljke u fazi rozete izdravaju mraz od -3 do -5 C a neke sorte i -8 C. Odrasle biljke mogu izdrati od -12 do- 15 C pa i nie temperature. Kupus ima umerene zahteve prema svetlosti. Ne podnosi zasenjivanje, ako nema dovoljno svetlosti biljke ostaju nedovoljno razvijene, a glavice sitne i slabo zavijene.Kupus je biljka dugog dana. U svim fazama rasta i razvia kupus ima izuzetne zahteve za vlagom, a naroito u fazi formiranja glavica. Ovo je kultura koja se obavezno odgaja u sistemu za navodnjavanje, kako u zatienom prostoru, a posebno pri gajenju tokom leta. Kupusu najbolje odgovaraju plodna i strukturna zemljita, kao to su reni nanosi

i ernozemi. Kupus daje dobre prinose i na drugim zemljitima, ali mu ne odgovaraju teka i zabarena zemljita. Rane sorte bolje uspevaju na lakim i strukturnim zemljitima. Kupus najbolje uspeva na slabo kiselim zemljitima (pH 5,5-6,8) bogata organskim materijama.

Gajenje zelene salate u plasteniku Salata je jedna od najee gajenih povrtarskih vrsta u svim zatienim prostorima. Gaji se tokom jeseni i zime kada drugog sveeg povra na nasim pijacima prakticno nema, zbog oteanog uzgoja toploljubivih vrsta. Pre svega, zbog deficita svetlosti, odnosno oblanosti i niskih temperatura u kasnom jesenjem i ranom zimskom periodu. Razlog zato je salata vodea povrtarska vrsta, kod nas,ali i u svetu, su mali bioloki zahtevi za uslovima uspevanja, brz tempo rasta i razvia, visoka produkcija listova lisne rozete i listova glavice u kratkom vremenskom periodu. Sam kraj leta i prva polovina jeseni pruza klimatski gotovo idealne uslove za rast i razvie salate u plastenicima. Optimalna temperatura za brzo klijanje i nicanje semena salate je 18-20 C danju, odnosno 8-12 C nou. Tada seme salate nikne za 6-8 dana. Sa poetkom razvoja tiledonih listica, narednih 4-5 dana na konusu rasta se obrazuju zaeci listova lisne rozete, kod lisnatih formi, i listovi lisne rozete i glavice, kod glaviastih sorti. Etapa organogeneze - ova etapa dosta dugo traje, a za to vreme najpre se razvijaju listovi lisne rozete. Dinamika formiranja listova je u direktnoj korelaciji sa uslovima uspevanja. Nakon obrazovanja odreenog broja listova lisne rozete zapoinje formiranje glavice. Optimalna temperatura vazduha za porast listova je 12-15 C , zemljita do 8 C . Tada e se obrazovati u proseku jedan list za priblino dva dana, s tim da none temperature mogu biti nie od dnevnih 4-8 C. Kritican period u jesenjoj proizvodnji salate nastupa u drugoj polovini novembra meseca i pocetkom decembra meseca dakle pre nego to kalendarski nastupi zima. Tada je tempo rasta salate usporen. Gde je to mogue, u to vreme, poeljno je dogrejavanje zatienog prostora, ali samo u danima kada je temperatura u zatienom prostoru oko 5-8 C jer na 5 C salata zaustavlja rast. Dogrejavanje se preporuuje iz razloga da glavice pri ovim mikroklimatskim uslovima, ne bi ostale sitne-male trine vrednosti. Kritina minimalna temperatura za rast i razvie salate je 2 C. Salata jako dobro podnosi niske temperature. Mlade biljke podnose i kratkotrajne mrazeve, a temperature i do -8 C. Sorte namenjene za gajenje u jesenjem/zimskom periodu su prilagoene uslovima kratkog dana i manjoj osvetljenosti. No i pored toga za uspean rast i razvie salate je neophodna dovoljna koliina svetlosti po duini trajanja, ali i po kvalitetu, spektralnom sastavu vidljivog dela spektra 380-780 nm. Dobra osvetljenost, optimalne temperature i kvalitetna ishrana useva salate su preduslov za intenzivniji proces fotosinteze, bri tempo rasta i bolji kvalitet. Sve to znaajno utie na otpornost salate prema bolestima. Salata se u ovim objektima najee gaji kao prethodni usev ili kao meuusev. Treba raunati da ciklus salate traje oko 50 dana (to uglavnom zavisi od sorte), a da samo rasadna faza traje oko 30 dana. Ukoliko je salata naknadni usev, setvu za proizvodnju rasada treba podesiti 25-30 dana pre berbe glavne kulture. Za ovaj nain najjednostavnije je rasad proizvoditi u zemljinim kockicama, difi kockama ili u kontejnerima. Na ovaj nain rasad se moe smestiti na pomonim povrinama staklenika.

10

Gajenje, mere nege i zatita primereni su uslovima i vremenu u kome se salata gaji u plasteniku. Treba naglasiti da se salata u toku zime moe gajiti u staklenicima bez dopunskog zagrevanja. Dobar prinos zelene salate sa jednog kvadratnog metra u plasteniku kree se 3-5 kg.

ANALIZA TRITA U prvoj godini plasman robe e se mahom obavljati na lokalnom tritu-optine Nova Varo i Priboj. Svakako, namera je da se jedan deo robe u vreme turistike sezone plasira i na podruju Zlatibora I Zlatara. Narednih godina planira se proirenje kapaciteta, pa e se ponuda sigurno proiriti i na irem delu zlatiborskog regiona, pre svega u veim naseljenim mestima (Uice, ajetina). Optina Priboj ima oko 50.000 stanovnika prosene platene moi. Mora se napomenuti da su gradovi Nova Varo i Priboj tranzitni. Brojni trgovci iz Crne Gore i Bosne prodaju ali i kupuju proizvode lokalnog stanovnitva ( voe, povre,rakiju, sir, kajmak). Veliki je broj posetilaca u Pribojskoj banji i etno selu Vranei gde se proizvedeno povre moe ponuditi ugostiteljima i manjim radnjama. U toku prvih nekoliko godina, planirano je pozicioniranje na tritu i prepoznatljivost po kvalitetu. Uee na tritu bi moglo realno da se kree proseno oko 15%-20% u sezoni. Raspon je znatno vei jer se radi o tri linije proizvodnje ali bi u proseku bio kao to je navedeno. U okruenju nema direktnih proizvoaa, uglavnom se trgovina ovim proizvodima zasniva na preprodaji. Dosadanji ponuai robe imaju prednost u pogledu prepoznatljivosti kod kupaca zahvaljujui dugogodinjem radu, meutim zbog injenice da se uglavnom radi o preprodavcima, pojava lokalnog proizvoaa bie garancija boljeg i sigurnijeg kvaliteta ali i niih proizvoakih cena robe. Bez posrednika trokovi bi bili znatno nii to znai i niu cenu proizvoda za kupca. Plan prodaje u prvoj godini proizvodnje bazirae se na maloprodaji zbog

11

prepoznatljivostiiI sticanja poverenja kod kupaca. Planira se i prodaja na veu koliinu poznatim kupcima, obdanitima, kolama, bolnicama. Prodaja robe na malo bazirana je na gotovinskom plaanju, dok je za sklopljene ugovore sa poznatim kupcem mogue plaanje odloiti ali ne due od 30 dana. Namera je da asortiman povra koje se proizvodi bude zastupljen skoro itave godine. Naravno, ponuda e biti u skladu sa sezonom, ali je vano da smo prisutni na tritu od januara pa do pozne jeseni. Na taj nain znai da e nam kontinuitet obezbediti redovne ali i nove kupce. Za naredne tri godine planira se proizvodnja: -280.000 kom rasada kupusa -30.000kg paradajza -30.000 kom zelene salate Kupcima nae robe nudimo sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti i higijene proizvoda. Kupci robu mogu da pazare i direktno na imanju prema sopstvenom ukusu i volji, bez ogranienja. Plodovi loijeg trinog kvaliteta(sitniji, nedozreli) troie se na imanju ili e se preraivati za sopstvene potrebe. Ponuda e se iskljuivo bazirati na sveim i kvalitetnim plodovima garantovanog porekla. Cena proizvoda e biti realna, svakako nia od dosadanjih zbog smanjenih transportnih trokova i direktne prodaje(bez posrednika). Prva linija proizvodnje je zelena salata koja se na ovim prostorima ne proizvodi. Obzirom da se radi o proizvodu koji jako brzo gubi sveinu, on se jako retko nalazi u ponudi lokalnih prekupaca zbog veeg rizika. Ovaj proizvod e nai direktne potroae na malo(lokalni potroai, itelji dve susedne optine). Takoe, ugostiteljske radnje e sigurno kupiti vei deo ponuenog proizvoda. Rani paradajz e se prodavati na isti nain, a kvalitet robe i nie cene obezbedie sigurne kupce. Rasad kupusa namenjen je prodaji na irem podruju Zlatiborskog regiona. Proizvoaa rasada skoro da nema, tako das u proizvoai uglavnom kupovali rasad dopremljen iz udaljenijih centara, esto loeg kvaliteta, pa su i prinosi kasnije bili nezadovoljavajui. Osnovni cilj nosilaca i realizatora ove poslovne ideje jeste ozbiljan, odgovoran, struan i kontinuiran rad po kome e biti prepoznatljivi. Kontinuirano prisustvo na tritu, bez velikih oscilacija u kvalitetu, omoguava dobro pozicioniranje i prepoznatljivost na tritu. Prve godine reklama e biti gazdinstvo na kome se moe pogledati svaki ciklus proizvodnje, mogu se proizvodi direktno kupiti na domainstvu. Takoe, ovi proizvodi e se prodavati direktno od strane proizvoaa pod prepoznatljivim imenom i reklamom. Direktnim prisustvom na prodajnim mestima zadobie se poverenje kupaca. Mi emo biti reklama za na proizvod. 12

Medijska reklama moe se organizovati sa nacionalnim TV mreama u vidu priloga u emisijama za poljoprivredu ali ne via od 2 puta godinje. Promocija e se realizovati i putem flajera koji e sadrati sve neophodne podatke o proizvoau i ponudi robe, koja je uvek dostupna kupcima. Postoji radna verzija memorandum i flajera koji e biti odtampani po potrebi. Sajt nije u planu.

SWOT analiza

Prednosti Sopstveno zemljite Sopstvena radna snaga Predznanja iz povrtarstva Poznavanje lokalnih kupaca robe Prilike Nedovoljno robe na tritu Visoke cene ranog povra Nema ozbiljne konkurencije Nepoznato poreklo dosadanje robe

Slabosti Nedovoljno iskustva u proizvodnji Nedovoljno radne snage Sopstveni izvori finansiranja proizvodnje Nedovoljna koliina u godini zasnivanja Opasnosti Nagli skok cena inputa Slaba platena sposobnost graana Ekspanzija konkurenata Elementarne nepogode

FINANSIJSKA ANALIZA Razvoj proizvoda zapoinje nabavkom potrebne opreme. Planira se postavljanje (nabavka i montaa) dva plastenika ukupne povrine 0,04ha. Plastenici e imati uraen sistem za zagrevanje, polivanje i mree za zasenjivanje. Obavezna je i kupovina orua za rad u zatvorenom prostoru, obrada zemljita. Od opreme neophodno je: - Konstrukcija plastenika - Folije - Sistem za polivanje i oroavanje 13

Agrimulch folije

Sve linije proizvodnog ciklusa bie realizovane u sopstvenoj reiji, kao porodian posao uz minimalno angaovanje plaene radne snage u vrhovima sezome. Da bi obezbedili vrhunski kvalitet proizvoda, planirane su sledee kontrole: 1.Kontrola plodnosti zemljita radi adekvatnog ubrenja 2.Kontrola kvaliteta vode za zalivanje 3.Struna kontrola prilikom primene pesticide u zatvorenom prostoru Najblii dobavljai opreme su iz Kraljeva i aka koji u zavisnosti od kvaliteta poruene opreme nude iri raspon cena. Uglavnom svi dobavljai opreme nude uslugu montae kako plastenika tako i planiranih sistema za zalivanje i za grejanje. Postoji mogunost da se plaanje prolongira za period od naruivanja uz avans do postavljanja kada se mora izvriti isplata u celosti. Projektovani bilans uspeha 2012 2.500.000,00 I Ukupni prihodi 1. Poslovni prihod -Prihod od prodaje -Ostali poslovni prihodi 2.Finansijski prihod 3. Ostali prihod II Ukupni rashodi 4. Poslovni rashodi -nabavna vrednost prodate robe -trokovi materijala -trokovi zarada -trokovi amortizacije -ostali poslovni rashodi 5. Finansijski rashodi 6. Ostali rashodi III Bruto dobit ( I-II) IV Porez na dobit V Neto dobitak ( III-IV) 2.500.000,00 2013 3.500.000,00 3.500.000,00 2014 3.500.000,00 3.500.000,00

1.582.593,60

2.082.893,60

2.156.393,60

748.000,00

1.131.500,00

1.113.000,00

39.200,00 225.393,60 570.000,00 917.406,4 91.740,64 825.665,76

42.000,00 225.393,60 684.000,00 1.417.106,40 141.710,64 1.275.395,80

42.000,00 225.393,60 776.000,00 1.343.606,40 134.360,64 1.209.245,80

Ocena ekonomskih efekata plana Period vraanja ulaganja =Ukupna ulaganja/netodobit 14

I godina - 909.000 + 825.665,76+ 225.393,60= + 142.059,30 Investicija se vraca u 1 godini Prinos na investicije = Neto dobit/investicije x 100
825.665,76/909000 x100 =90,83%

Koeficijent ekonominosti = Ukupni prihodi/ukupni rashodi 2.500.000/1.582.593,60= 1,58

15