Izbori 2012 - (Ne) Pravilnosti U Izbornom Procesu

Impresum
Urednik: Mladen Jovanovi Struni saradnici na izradi knjige: Danijela Ivankovi - novinarka Zlatko Stojanovi - dipl. politikolog za meunarodne odnose Ivan Gruji - pravnik Lektura: Sandra Stanojevi Dizajn knjige: Slavia Savi Prelom teksta: Marina Pavlovi tampa: Grafika Lav Tira: 400 ISBN 978-86-916371-0-1 Nacionalna koalicija za decentralizaciju 2013. Izdanje pomogao: USAID i Institute for Sustainable Communities
CIP - , 342.8(497.11)2012 32.019.5:342.8(497.11)2012 , , 1974Izbori 2012 : (ne)pravilnosti u izbornom procesu / ore Vukovi, Dejan Vueti. - Ni : Nacionalna koalicija za decentralizaciju, 2013 (Ni : Grafika Lav). 149 str. ; 21 cm Tira 400. - Str. 7-8: Uvodna re / Mladen Jovanovi. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Sadri i: Uputstvo za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, raspisanih za 6. maj 2012. godine. ISBN 978-86-916371-0-1 1. , , 1974- [] a) - - 2012 b) - -2012 COBISS.SR-ID 196453900
NEpravilnosti u izbornom procesu
(Ne)pravilnosti u izbornom procesu

Dr. ore Vukovi Doc. dr Dejan Vueti
Izbori 2012
Ni, 2013
Sadraj
Uvodna re.................................7
Sadraj
A. Pouke iz sluajeva u kojima je sud odbacivao albe..................70 B. Pouke iz sluajeva u kojima je sud odbijao albe......................78 C. Pouke iz sluajeva u kojima je sud uvaavao albe, ponitavao odluke izbornih komisija i meritorno reavao stvari............................87 Uputstvo za sprovoenje izbora za narodne poslanike narodne skuptine, raspisanih za 6. maj 2012.godine.................104 A - uvodne odredbe.................134 B - prijem izbornog materijala................................135 V - priprema za poetak glasanja..................................136 G - otvaranje birakog mesta.....................................139 D - glasanje na birakom mestu....................................140 - posebna pravila glasanja za lica sa invaliditetom i spreenih lica..........................143 E - odravanje reda na birakom mestu....................................145
Prijavljivanje kandidatskih lista.........................9 Biraki spiskovi..........................17 Priprema, tampanje i distribucija izbornog materijala..................................24 Izborna administracija................30 Izborna problematika u izbornom danu..........................38 Preporuke.................................47 Mediji i izbori u Srbiji..................49 Upravno-sudska zatita izbornog prava tokom izbora 2012. godine analiza prakse odeljenja Upravnog suda u Niu..............56 Zatita izbornog prava................57 Problem zakonitosti zatite izbornog prava po slubenoj dunosti (ex officio).................................59 Stavovi drugih odeljenja Upravnog suda Republike Srbije.......................................65 Analiza sudske prakse odeljenja Upravnog suda u Niu...............68
- zatvaranje birakog mesta.....................................147 Z - utvrivanje rezultata glasanja..................................148
Uvodna re
Izbori odrani 6. maja 2012. godine u Srbiji ostae svakako upameni ne samo po promeni vlasti koju su doneli na svim nivoima. Kandidati i predstavnici lista politikih partija su neposredno nakon izbora javno govorili o neoekivano velikom broju izbornih nepravilnosti u gradovima irom Srbije, implicirajui ak da je bilo pokuaja izborne krae. Kandidati su javno pokazivali dakove sa glasakim listiima, u medijima su se pojavljivali video snimci koji ukazuju na izborne nepravilnosti, gradske i optinske izborne komisije u nekim gradovima i optinama su ozbiljno kasnile sa proglaenjem izbornih rezultata, a broj najavljenih prigovora, pa ak i krivinih postupaka, je bio prilino veliki. Na kraju, veliki broj birakih mesta na kojima i jesu zvanino poniteni izbori irom Srbije samo je doprineo konfuziji i pojaao negativan utisak kod graana. Ipak, neposredno nakon izbora i formiranja vlasti na svim nivoima, prie o izbornim nepravilnostima i moguoj izbornoj krai su nestale iz javne debate. Krivine prijave se vie ne spominju, a politiari vie ne pokazuju nestale dakove sa glasakim listiima. Politiki sektor vie ne pokazuje naroiti interes
da se ova tema isprati do kraja, a medije su okupirale aktuelnije prie i problemi. Sa druge strane, ozbiljna teta je napravljena. Poverenje graana u izborni proces je narueno. Otud je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) i prepoznala potrebu da se ova tema istrai i da se graanima Srbije obezbede informacije o tome ta se zapravo desilo na izborima i kako su nastale nepravilnosti o kojima je re. Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), u saradnji sa Media i reform centrom iz Nia, Junim Vestima, Proaktivom i CeSID-om, organizovala je terensko istraivanje u petnaest gradova i optina preteno na jugu Srbije, gde je zabeleen najvei broj nepravilnosti. Terensko istraivanje je posluilo da se prikupe podaci o uzrocima nepravilnosnosti i da se pojedinani sluajevi istrae sa aspekta (ne)potovanja izbornih pravila i procedura, ali i sa aspekta kvaliteta same regulative vezane za izborni proces. Osnovni zakljuak izveden iz istraivanja jeste da je potrebno hitno i neodlono pristupiti unapreenju izborne regulative i profesionalnizaciji izborne administracije. Pre svega, ne postoje odgovarajui mehanizmi koji bi obezbedili transparentan izborni proces iji se svi elementi mogu nadgledati i kontrolisati od strane uesnika na izborima i organizacija graanskog drutva.
Uvodna re
7
Isti nedostaci pak omoguavaju i konstantno dovoenje u sumnju legitimiteta izbornog rezultata jer veliki broj primedaba ne dobije adekvatan odgovor usled nepostojanja bilo kakvog mehanizma putem kojeg bi se lako utvrdilo ta se zaista desilo. Neodgovorne optube o izbornoj krai samim tim prolaze bez ikakvih posledica, osim to naruavaju poverenje graana u izborni proces. Nae istraivanje nedvosmisleno ukazuje da bez unapreenja regulative i profesionalizacije rada izborne administracije postoji velika ansa da se na sledeim izborima ponovi (ako ne i uvea) ovako veliki broj izbornih nepravilnosti. Zato ova publikacija ne samo to ukazuje na uzroke tih nepravilnosti, ve i daje preporuke ta je potrebno uraditi kako bi se izborni proces unapredio na svim nivoima. Ova publikacija namenjena je svim uesnicima izbornog procesa lanovima Republike, gradskih i optinskih izbornih komisija, politikim partijama, medijima, organizacijama civilnog drutva i graanima. NKD eli da se zahvali svima koji su uestvovali u sprovoenju istraivanja i izradi ove publikacije. Hvala svim lanovima gradskih i optinskih izbornih komisija, birakih odbora, vladajuih i opozicionih politikih partija, medija i organizacija graanskog drutva koji su uzeli uee u istraivanju.
Mladen Jovanovi Predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju
Uvod
8
Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa
Prvi korak koje politike stranke imaju u izbornom procesu jeste proces predaje samih kandidatskih lista. Na republikom nivou predaju se liste za izbor narodnih poslanika, kao i kandidature za izbor predsednika Srbije, dok se za lokalni nivo nadlenim izbornim komisijama predaju liste za izbor odbornika. Neophodna dokumenatcija, kao i sam nain na koji se ostvaruje pasivno birako pravo, unekoliko je razliito na predsednikim, parlamentarnim i lokalnim izborima.
Kako je proces kandidovanja ureen

Na lokalnim izborima se sprovodi neposredan izbor za odbornike. Sam proces kandidovanja je unekoliko razliit od dva druga nivoa vlasti, zbog prirode samih institucija koje se biraju. Kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane politike stranke, koalicije registrovanih politikih stranaka, kao i grupe graana ije izborne liste svojim potpisima podri najmanje 30 biraa po predlogu za svakog kandidata
Prijavljivanje kandidatskih lista
9
na izbornoj listi, dok je za lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 biraa, ukupno neophodna podrka 200 biraa. Potpis kojim bira podrava izbornu listu mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.Uz svaku izbornu listu predaje se set neophodne dokumentacije: 1) potvrda o izbornom pravu za svakog kandidata sa izborne liste, u kojoj je naznaeno ime i prezime, datum roenja, zanimanje i jedinstveni matini broj kandidata; 2) pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu; 3) potvrda o prebivalitu kandidata; 4) pismena saglasnost nosioca liste; 5) ovlaenje lica koja podnose izbornu listu; 6) uverenje o dravljanstvu; 7) potpisi biraa koji su podrali odreenu izbornu listu. Izborna lista dostavlja se izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre dana odreenog za odravanje izbora, a na izbornoj listi meu svaka tri kandidata mora biti najmanje po jedan pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Lista se proglaava u roku koji ne moe biti dui od 24 asa, a ukoliko lista sadri nedostatke ostavlja joj se rok od 48 sati da ih otkloni. U samom procesu kandidovanja moe se izdvojiti nekoliko neuralginih taaka na koje su nam ispitanici ukazali.
lanovi 9-12 Zakona o izboru predsednika Republike (SLGRS 111/2007) lanovi 40-46 Zakona o izboru narodnih poslanika (SLGrs 35/2000) Poglavlje 2 Kandidovanje lanovi 18-27 Zakona o lokalnim izborima (129/2007)
-Obim prikupljenih potpisa podrke Prva od tih taaka vezana je za proces prikupljanja potpisa podrke kandidatskim listama. Shodno broju odbornika u lokalnim skuptinama u nekima od njih je za proces kandidovanja bilo neophodno i nekoliko hiljada biraa koji e dati podrku kandidatskim listama. Ve due vremena postoje inicijative da se ovakav nain ostvarivanja pasivnog birakog prava promeni i da se ozbiljni politiki takmaci oslobode znaajnog problema vezanog za ovaj veliki i obiman posao koji crpi energiju stranaka neophodnu za izbornu kampanju. Ovde se ne radi samo o aktivnostima, ve i o znaajnoj koliini sredstava koje je neophodno izdvojiti da bi se ovaj proces obavio. U procesu donoenja Zakona o politikim strankama 2009. godine, bilo je rei od strane tada nadlenog ministra za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, da e se usled poveanja broja potpisa osnivaa politike stranke na 10.000, ii na promenu u izbornim zakonima koji e omoguiti registrovanim politikim strankama da ne moraju prikupljati potpise podrke kandidatskim listama na svim nivoZa svaku overu potpisa biraa neophodno je izdvojiti po 50 dinara, to nas na lokalnom nivou dovodi do brojke I preko sto hiljada dinara, dok je na republikom nivou ta cifra pola miliona. Zakon o politikim strankama (SLGRS 36/2009)
Problemi vezani za proces kandidovanja
ima izbora. U period od usvajanja tog zakona do izbora 2012. godine, iako su se pojedini zakoni vezani za izbornu materiju menjali, nije postojala politika volja vladajue veine da se ovo obeanje pretoi u pravnu normu. Postojanjem ovog tipa propisa u pojedinim jedinicama lokalne samouprave dolo se do skoro apsurdnih situacija u kojima je broj biraa koji su dali podrku pojedinim izbornim listama izuzetno visok. Tako je u Prokuplju, koje ima 55 odbornika u sazivu lokalne skuptine, bilo 12 izbornih lista koje su bile u obavezi da prikupe 19.800 potpisa podrke biraima, a ukupan broj biraa sa pravom glasa iznosio je 38.924 biraa. Stoga se deavalo da stranke koje prikupljaju potpise podrke imaju problem da ispotuju neophodan broj potpisa.
- Kvalitet prikupljenih potpisa podrke Ono to se u vezi sa prikupljanjima potpisa podrke moe zapaziti vezano je za injenicu da veliki broj biraa koji daju podrku kandidatskim listama nemaju status biraa. Zaista je teko proceniti koliko je to broj biraa i ta su razlozi zbog koji oni nisu mogli dati podrku kandidatskim listama, jer on zavisi od liste do liste. Ova injenica sa sobom povlai nekoliko krupnih pitanja kojima bi trebalo da se pozabavi dravna i izborna administracija, ali
10
i stranaka administracija. Uporednim pregledom potpisa podrke biraa pojedinim listama i birakog spiska, koji se vri poreenjem dve elektronske baze, otkriven je znaajan broj graana koji nisu imali status biraa. ta sve moe dovesti do ovakvih pojava? Najpre moe se postaviti pitanje da li je proces overe protekao u skladu sa zakonskim pretpostavkama ili su u pitanju propusti koji nastaju tehnikom grekom? Ukoliko se radi o grekama upisa odnosno pogrenih matinih brojeva to se moe tolerisati, ali ukoliko je greka usled krupnih propusta overivaa, stvari se moraju dodatno istraiti? Izmeu ostalog primeeno je da elektronski format izbornih komisija, u koji se unose podaci o biraima koji su dali podrku pojedinim kandidatima, nije kompatibilan sa formatom koji se koristi u birakom spisku. Usled toga se deava da jedan broj JMBG iako su ispravni ne mogu biti pravilno uporeivani. Stoga je sistem ove birae prepoznavao kao ,,nepostojee birae. Svetenik je u jednom selu na jugu Srbije zloupotrebio crkvene matine knjige kako bi obezbedio dovoljan broj potpisa graana (prikupio je 530 potpisa
U formatu izbornih komisija esto se deava da liste ne mogu ,,0 da unesu kao prvi broj, pa im se stoga ona ili ne pojavljuje, ili stavljanjem neke druge oznake ine da brojevi meusobno ne budu tretirani kao istovetni.
podrke, a na sam dan izbora tek 22 metana su glasala za njega). Posebno pitanje je vezano za rad stranakih predstavnika; esto se deava da jedna ista osoba podri vei broj stranaka. esto su stranaki kadrovi normirani brojem potpisa koje moraju sakupiti za oblast koju ,,due u stranci, pa su neretko skloni prikupljanju potpisa podrke na najrazliitije naine. To se onda odrazi i na sam kvalitet podrke biraa odreenoj kandidatskoj listi.
Bilo je nekoliko sluajeva u optinama i gradovima na jugu Srbije da politike stranke ili grupe graana odvojeno prikupe potpise graana ne upozorivi ih da e neposredno pred predaju izborne liste napraviti koaliciju, odnosno da e naknadno podneti zajedniku izbornu listu (spojili su prikupljene potpise). U ovom kontekstu ne treba smetnuti sa uma i da je veliki broj naih graana sklon konformistikom ponaanju, pa nije mali broj onih koji daju podrku veem broju izbornih lista na istom nivou izbora. Na taj nain se trude da izau u susret svim politikim opcijama, to se kasnije ispostavi kao medvea usluga. Lista koja prva preda svoju kandidaturu moe da rauna na podrku ovih biraa, dok se kod os-
11
Jedna politika stranka je u jednoj optini prikupljala potpise za druge dve politike partije koje nemaju svoje odbore u toj optini, kako bi te stranke prijavile svoju izbornu listu. Na taj nain su posredno obezbedili vei broj lanova birakih odbora na birakim mestima. - Rokovi za podnoenje kandidatskih lista Nae izborne procedure podrazumevaju da se proces prijave kandidatskih lista moe obaviti do 15 dana od dana odravanja izbora, a zbirna izborna lista se zakljuuje po redosledu proglaavanja izbornih lista. Ukoliko je neka izborna lista podnela nepotpunu dokumentaciju, ostavlja joj se rok od 48 sati da izvri dopunu dokumentacije. U praksi to dovodi do probijanja rokova, pa se praktina mogunost proglaenja zbirne izborne lista svodi na - deset dana pred izbore. Specifinost ovih izbora, kako na republikom tako i na lokalnom nivou, bila je lista sa nazivom ,,Ni jedan od ponuenih odgovora. Koristei se ovakvim pravnim reenjima, ova je lista uspela da na velikom broju glasakih listia bude poslednja. Ozbiljne su indicije da je jedan broj biraa nezadovoljnih postojeom partijskom ponudom doveden u zabludu da, glasanjem za ovu listu, misli da nije
12
talih lista oni ne raunaju u ukupnom broju neophodnih potpisa podrke kandidatskoj listi.
zaokruio ni jednu od ponuenih lista kandidata. Oblast koja treba da uredi vreme za predaju i redosled kandidatskih lista stvara prostor i za druge tipove problema. Najpre, dosta su kratki rokovi u kojima organi izborne administracije obavljaju druge izborne aktivnosti od dana zakljuenja zbirne izborne liste. Vrlo esto je proces predaje izbornih lista odreen samovoljom samih izbornih lista. Ne retko se deava da izborne liste ne prijave vreme u kome e predate svoju kandidaturu, ili je to vreme koje nije prikladno klasinom radu dravne administracije. Tako se deavalo da izborne liste predaju svoju kanidaturu u kasnim nonim ili ranim jutarnjim asovima, te to zahteva poseban angaman izborne administracije. Specifinost ovih deavanja se ogleda i u injenici da su pojedine liste zainteresovane da dobiju odreene pozicije na izbornoj listi, odnosno redni broj pod kojim e se nalaziti na samom glasakom listiu. Deavalo se da pojedine kandidature ekaju i po nekoliko nedelja da bi bile podnete, jer nisu na odgovarajuem broju. Poseban problem je to neke kandidature nisu bile podnete na zadovoljavajui nain, pa su usledile dopune istih. To je izazivalo animozitete kod drugih lista koje su bile zainteresovane za iste redne brojeve. Politika stranka u jednom gradu na jugu Srbije je pri predaji svoje izborne liste namerno odloila
podnoenje svoje izborne dokumentacije (iako je bila potpuna), jer je neposredno nakon dolaska u OIK uvidela da joj ne odgovara da se nae pod tim rednim brojem. U jednoj optini na jugu Srbije je tokom procesa prijavljivanja kandidatskih lista izbio veliki problem. Prvog dana prijavljivanja, jedna politika stranka je prikupila svu neophodnu dokumentaciju i nakon toga je elela da prijavi svoju kandidatsku listu. Dan ranije je i predsednik OIK-a bio obaveten da e u 18h predstavnici te stranke doi do OIK-a. Meutim, predsednik OIK-a je izbegavao da se pojavi i nije odgovarao na telefonske pozive. Tek nakon brojnih poziva se javio i grubim glasom odgovorio: Ovo je nepristojno vreme i ja nisam optinski kljuar da vam primim izbornu listu. Nakon brojnih molbi primopredaja je ugovorena sa sekretarom OIK-a za 20h. Meutim, sve do 21h i 20 minuta niko se nije pojavio u prostorijama optinske uprave, nakon ega predsednik te optine iz druge politike stranke ulazi sa svojim stranakim kolegama i prijavljuje svoju kandidatsku listu optinskoj slubenici. Time je ova lista dobila poziciju (broj) na zbirnoj izbornoj listi koji joj vie odgovara, a druga lista je ostala uskraena za pravo postupanjem izbornih i optinskih organa.
13
-Preliminarni izbori i stranaka demokratija Posebnu celinu koja je delimino vezana za sam rad izborne administracije a delimimo za unutar stranaka pravila, ini proces prelimirane selekcije kandidata. Kada su u pitanju izborni organi i sastav kandidatskih lista, na poslednjim izborima dve su novine bile u prvom planu. Prva se odnosi na pitanje kvota, odnosno na sistem afirmativne diskriminacije po polu. Ovaj sistem je pravno utemeljen odredbom o tome da meu tri kandidata uvek mora biti jedan manje zastupljenog pola. Druga novina se odnosi na injenicu da je sistem lista pretrpeo promenu i da je definisan kao zatvoren sistem lista. Za razliku od predhodnih izbornih ciklusa u kojima su se kandidati birali sa izbornih lista po nahoenju politikih stranaka, sada ta intervencija vie nije mogua. To je otvorilo kljunu dilemu vezanu za nain na koji se formiraju kandidatske liste. Politike stranke su dole u ozbiljnu dilemu kada je u pitanju redosled kandidata koje one imaju na svojim listama. Kandidati koji su se nalazili izvan zone izvesnosti ulaska u parlament pokazali su malu motivisanost da se bave izbornom kampanjom, kao i oni koji su se nalazili u vrhu lista jer im je pozicija bila manje vie zagarantovana. To je dovelo u nezgodnu poziciju rad sa biraima i funkcionisanje same partijske infrastrukture. Sa druge strane, neophodnost postojanja jedne treine
Pri prikupljanju potpisa politike stranke formiraju jednu listu kandidata (sa nekompromitovanim lanovima koji su popularni u narodu), a neposredno pre predaje izborne liste promene redosled svojih kandidata i na prvo mesto stave druge lanove. Skoro potpuno van ozbiljne kontrole i oka javnosti ostao je proces pravljena kandidatskih lista u politikim partijama. U zemlji kojoj jo uvek manjka demokratskih kapaciteta, kao ekskluzivno pravo stranakih rukovodstava smatra se pravo da odluuju o tome koji e ih kandidati predstavljati na izbornim listama, a time posledino u i parlamentu. Iako sve politike stranke imaju odreene procedure po kojima se sprovodi odabir kandidata koji e initi stranake lista na izborima, zakonomerno se ispunjava samo forma ali ne i sutina ovog procesa. Sa druge strane, kao ugroavanje svog integriteta stranke vide bilo kakav proces kontrole preliminarnih izbora, pa stoga on i ne postoji. Izborni organi nemaju nikakve pravne osnove da proveravaju ove procese, a poto se radi o stranakoj izbornoj administraciji teko je pretpostaviti kako bi se taj proces i odigravao. Posebnost ovakvog naina izbora kandidata je dovela do pogoranja
manje zastupljenog pola dovela je do ,,traenja enskih kadrova koji i nisu u znaajnoj meri vezani za samu stranku.
regionalne zastupljenosti na lokalanom nivou. Najvei broj izbornih lista kandidovao je svoje kadrove koji dolaze iz urbanih i centralnih delova gradova i optina, pa se stoga trend niske zastupljenosti suburbanih i seoskih podruja nastavio. Ova anomalija zahteva ili promene samog izbornog zakona, ili norme koje e definisati unutar stranaku organizaciju i njen regionalni karakter.
U kojim pravcima se moe ii

Imajui u vidu navedene probleme, set preporuka e biti definisan shodno svakom od izloenih. Poto se radi o naelnim preporukama, u nekim sluajevima e se izneti i dileme ili vei broj reenja koji mogu da otklone nastale situacije i praksu uine boljom. - Oko potpisa podrke ini se da je sasvim celishodno da vrlo visok prag za registrovanje politikih stranaka moe omoguiti izuzee stranaka upisanih u registar od ovog koraka u ostvarivanju pasivnog birakog prava. Ukoliko se ovo smatra dosta liberalnim naelom, onda bi broj potpisa podrke trebalo vezati za broj stanovnika u jedinicama lokalne samouprave, i kroz odreeni procenat definisati ovu obavezu izbornih lista. Time se smanjuje rizik da svi birai na kraju budu oni koji su dali potpise podrke pojedinim politikim stranakama.
14
Sa druge strane, treba razmisliti i o novanom depozitu kao mogunosti koja moe da menja predviene potpise podrke biraa, uz propisivanje minimalnog broja glasova koje lista mora da osvoji ukoliko eli da joj se novani depozit vrati. Time bi se izbegla obaveza prikupljanja potpisa podrke, ali bi izborna lista ula u rizik da ukoliko ne ostavari relevantan broj glasova ostane bez finansijskih sredstava. ini se da je u proces skupljanja podrke izbornim listama neophodno uvesti ozbiljniju kontrolu. To pored eventualnih kazni podrazumeva i stavaranje operativnih sistema i formulara koji bi omoguili izbornim listama lake i efikasnije obavljanje posla. - Oko predaje lista i rebanja lista Jedna od mogunosti da se prevaziu problemi sa redosledom lista je da se on odreuje naknadnim rebom, kao to se to ini sa kandidatima za predsednika republike. Na taj nain bi se izbegla mogunost da liste smiljeno dovode u problem lanove izborne administracije, bilo da su u pitanju motivi zauzimanja prvog ili poslednjeg mesta na glasakom listiu, ili odreenog rednog broja. ini se da bi se u razmatranje mogla uzeti i opcija koja bi znatno pomerila rokove za predaju kandidatskih lista. Ukoliko bi sama izborna kampanja poinjala trenutkom definisanog postojanja svih relevantnih izbornih aktera, biraima bi bilo jasnije ko
sve ini politiku ponudu. Sa druge strane, sama regulativa vezana za medije i finansiranje izbornih kampanja bi unapred znala ko su akteri i u koje se vreme odigrava proces kontrole. To bi podrzumevalo da su sve liste dune da podnesu svoje kandidature u odreenim vremenskim rokovima od raspisivanja izbora do poetka izborne kampanje. Ovakvo reenje bi podrazumevalo i da se definie radno vreme izborne administracije koje je u skladu sa radom drugih delova dravne administracije. Radno vreme koje vai i u drugim delovima drave moralo bi da vai i za politike stranke, a one bi mogle sva svoja prava da konzumiraju u ovom vremenskom periodu. - Oko unutar stranake dinamike u procesu kandidovanja Preporuke koje bi mogle da utiu na poboljanje ovog stanja kreu se u tri smera. Najpre u definisanju jasnih pravila unutar stranake borbe za poziciju kandidata, koja mora da zadovolji to iri krug uesnika (minimalno - svo zainteresovano lanstvo, a treba razmisliti i o ueu to veeg broja graana). Moda treba ii u normiranje koje bi podrazumevalo obavezu stranaka da urede proces izbora kandidata i da se ovog procesa pridravaju i formalno i sutinski. Drugi pravaca bi iao u smeru promene odreenih izbornih zakona koji bi omoguili da sami birai odreuju redosled kanidata koji e
15
ih predstavljati u paralmentu. Ovaj model bi jednim udarcem reio i dileme unutarstranake demorkatije, ali i procesa personalizacije i regionalizacije partijsko-politike scene. Njime bi se stranke naterale da kao potencijalne kandidate odabiraju ljude sa najveim ugledom, a regionalna zastupljenost bi se pojavila kao posledica samog personalizovanog izbora. Trei pravac bi podrazumevao kontrolu preliminarnih izbora od strane izborne administracije, to bi bilo garant da se sprovode same procedure unutar stranake demokratije. Problem sa ovom preporukom je to ona izaiva najvee reakcije u okviru stranakih struktura, jer se time rue razliiti tradicionalni oblici dominacije i napredovanja u strankama.
16
Biraki spiskovi
Biraki spiskovi
Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa Iz izbornog procesa u proces su se od strane relevantnih uesnika dovodili pod znak pitanja naini na koji se vrilo auriranje birakih spiskova i njihova preciznost. Na poslednjim izborima po prvi put smo u upotrebi imali jedinstveni biraki spisak, to verovatno ini i najveu promenu u samim izbornim procedurama u odnosu na predhodnu izborne procese.
Nain na koji je voen biraki spisak do majskih izbora

Iako je i po slovu ranijih zakonskih reenja biraki spisak trebalo da bude jedinstven, toga u praksi nije bilo. Organi koji su vodili evidencije na lokalnom nivou nisu imali jedinstven sistem obrade podataka vezanih za birae niti su imali istu metodologiju voenja ovog registra. Podaci nisu bili meusobno adekvatno povezani da bi inili jedinstveni sistem, niti je kao finalni
Zakon o jedinstvenom birakom spisku SLGRS br. 104/99. optina. Pojedini regioni ili optine su imali kompatibilne
proizvod postojala jedinstvena baza podataka u kojoj su se svi ti podaci nalazili. Svaka od jedinica lokalne samouprave ovaj posao je obavljala na nain na koji je smatrala da je to najcelishodnije, pa se tako u upotrebi nalo preko osamdeset razliitih kompjuterskih formi i aplikacija u kojima je ova baza voena. Dosadanja praksa je pokazala da se pred svake izbore vrila skoro identina procedura. Jedinice lokalne samouprave su prikupljale baze podataka o biraima, koje su sabrane na jednom mestu inile agregat baza svih lokalnih samouprava u Srbiji. Meutim, do ovih izbora one nisu inile jedinstvenu bazu, jer se radilo o takvim tipovima podataka koji se zbog razliitog naina na koji su voeni nisu mogli pretoiti u jedinstvenu celinu. Stoga je bilo mogue da jedna ista osoba moe biti upisana na nekoliko mesta u Srbiji u biraki spisak, odnosno da usled neusaglaenosti ovih slubi pojedine osobe budu izbrisane iz ranije evidencije prebivalita i ne budu uvedene u novu evidenciju.
sisteme, koji se kao takvi mogu uklopiti u jedinstveni sistem. Primer je teritorija grada Beograda, gde je postojao jedinstveni sistem za svih 17 optina. Svaka lokalna samouprava je za potrebe voenja ovog registra raspisivala javne nabavku u cilju dobijanja odgovarajueg programa koji bi taj postupak omoguio. Postoje ozbiljne indikacije da su se pojavili razliiti modeli zloupotrebe i korupcije, jer su se za znaajna finansijska sredstva odabirali programi koji su zahtevalni stalno auriranje i dodatna finansijska sredstva. Mogue je da su se na ovakav nain zloupotrebljavala javna sredstva, odnosno ona su se dolivala u privatne ili stranake kase.
17
Kako se sada vodi biraki spisak u Srbiji

Nova zakonska reenja podrazumevaju ista naela voenja birakog spiska, ali reenja i metode kako bi se ona ostvarila su znaajno drugaiji. Naime, formirana je jedinstvena metodologija po kojoj se vode evidencije biraa. Na nain kako je to i do sada injeno, administracija u lokalnim samoupravama obavlja ovaj posao. Meutim, za razliku od predhodnog perioda, kada je svaka lokalna samouprava mogla da koristi sistem koji je smatrala najpovoljnijim za ovu svrhu, sada svi oni koji su zadueni za ovaj proces rade u istom operativnom sistemu. U nadlenom Ministarstvu pravde se nalazi centralna baza podataka i svi oni koji vode birake spiskove u jedinicama lokalne samouprave imaju pravo pristupa ovoj bazi, u delu koji se tie biraa evidentiranih u njihovim lokalnim samoupravama. Svaki od slubenika koji obavaljaju ovaj posao ima identifikacionu karticu preko koje pristupa centralnoj evidenciji, a da bi mogao da radi u ovom sistemu neophodno je i da ima jedinstven broj (ifru lozinku) koji garantuje da identifikaciona kartica nije zloupotrebljena. Proces komunikacije se ostvaruje time to svaki slubenik putem internet veze pristupa centralnom serveru na kome se nalazi baza podataka o biraima. Svaki ulaz i intervencija u
Biraki spiskovi
sistemu ustvari znai intervenciju u toj centralnoj bazi i sve promene se mogu obavljati samo na taj nain. Radi se o jedinstvenom auriranju podataka, ali i precizno definisanoj odgovornosti svakog od slubenika. Svaka promena se trajno evidentira u sistemu tako da je mogue lako utvrditi sve eventualne propuste ili zloupotrebe koje bi eventualno mogli poiniti oni koji ga opsluuju. Time se izbegavaju svi nedostaci ranijeg naina voenja birakog spiska.
Problemi u vezi sa birakim spiskom

Novi nain formiranja birakog spiska nije odagnao sve probleme koji su do sada postojali, ali je znaajno unapredio ovu izbornu proceduru. Problemi su se mogli definisati na dva nivoa. Najpre i sama primena zakona je odlagana, pa se formiranje jedinstvene baze dogodilo u martu 2012. godine. To se automatski odrazilo i na neophodna sreivanja podataka u bazi, zbog nedostatka vremena da se izvre sve provere i poravnanja podataka o biraima, u smislu potovanja procedure o brisanju viestruko upisanih biraa ili ispravke pogreno upisanih. Drugi niz problema se odnosi na pojedine aspekte primene novog birakog spiska i zamerki koje su dole od strane uesnika izbora, ali i samih biraa. Ovaj drugi deo problema je relevantan za nau raspravu.
18
-Da li su neki birai bili brisani iz birakog spiska U samom izbornom procesu, usled formiranja jedinstvenog birakog spiska, pojavile su se informacije da je jedan broj biraa izbrisan iz birakog spiska. Oko toga se odmah povela polemika, jer se isti problem pojavio u veem broju lokalnih samouprava. Postavlja se pitanje ta se desilo sa ovim ljudima i kako je do ovoga dolo? Trenutkom formiranja jedinstvenog birakog spiska ispostavilo se da su pojedini birai dva ili vie puta upisani u biraki spisak. Slube koje vode biraki spisak uputile su dopis Ministarstvu unutranjih poslova da im dostave podataka o tome gde su osobe ovog statusa prijavile svoje poslednje prebivalite. Poto je za znaajan deo njih utvreno prebivalite prema poslednjim zvaninim podacima koje ima MUP, oni su brisani iz birakih spiskova u drugim mestima u kojima su bili upisani. Do poslednjih izbora, ovakve procedure nije bilo, pa se stoga i nije mogao pojaviti ovakav tip ,,problema. Meutim, ovo znai sledee: da su sami birai usled nepotovanja zakonskih obaveza o prijavljivanju mesta prebivalita sebe doveli u poziciju da ne mogu da ostvare svoje birako pravo na uobiajeni nain. Iako trajno ive u jednoj lokalnoj sredini, njihova formalna prijava se ne slae sa relanim stanjem, jer su iz njima znanih razloga prijavili drugo mesto prebivalita.
Biraki spiskovi
- Problem sa glasaima prema mestu boravka Drugi problem na koji su ukazivali birai, tie se injenice da nisu imali mogunosti da glasaju prema mestu boravka, jer iako su uredno obavili celu proceduru, nisu se nalazili na izvodima iz birakog spiska na mestima na kojima su se nalazili na dan glasanja. Deavalo se da pojedini graani za parlamentarne izbore budu upisani u Niu, a za lokalne izbore - u okolne optine i gradove, iako su na vreme prijavili promenu prebivalita. Ukoliko su navodi veeg broja graana tani, onda treba videti gde je nastao propust vezan za ovaj problem. Najverovatnije da slubenici koji su bili duni da obave ovu proceduru nisu posao uradili na adekvatan nain, odnosno nisu izvrili upis navedenih biraa prema mestu boravka, uprkos injenici da su izdali potvrdu o toj vrsti procedure. - Problem sa ukupnim brojem biraa u birakom spisku Najee primedbe politikih stranaka o problemima u birakom spisku ticale su se nerazumevanja procesa, stalno prisutne paranoje o moguim zloupotrebama protivnike strane, ali i loim namerama da se putem dezinformacija plai javno mnenje te se tako ubiraju politiki poeni i trae se meha-
19
nizmi za privlaenje to veeg broja biraa. Znaajno pitanje koje se postavljalo u predizbornom procesu ticalo se ukupnog broja biraa u jedinstvenom birakom spisku. Kako je mogue da u Srbiji ima preko 7 miliona biraa, kada je prema popisu ukupan broj biraa manji od 7,2 miliona? Najpre, treba rei da oni koji su upueni u ovu temu smatraju da ovakvi tipovi pitanja pokazuju, u najmanju ruku, neobavetenost onih koji ih postavljaju. Poimo prvo od popisa kao jednog od naina na koji se vri evidentiranje naih graana. To je terenski nain prikupljanja podataka, kojim se preko mree anketara popisuju sva domainstva i oni koji u njima ive na teritoriji Srbije. Uz sve ograde i nedostake vezane za kvalitet podataka koji ovakav tip prikupljanja moe imati, radiemo sa dostupnim podacima. Prema popisanom stanju, u Srbiji ivi oko 7,2 miliona graana. Od tog broja moemo izvesti okvirnu procenu, odnosno podelu na one graane koji imaju preko 18 godina i one koji imaju manje od 18 godina, odnosno maloletni su. Ovo je najvaniji kriterijum za razvrstavanje graana Srbije na birae i na one koji to jo uvek nisu. Kao meru za odreivanje broja maloletnih lica uzeemo ake koji upisuju peti razred osnovne kole. Svake godine se u peti razred osnovne kole upie oko 85.000 aka. Pored njih treba raunati i na jedan broj onih koji ne pohaaju kolu.
20
Uzeli smo ovaj uzrast, kao srednju meru za sva godita maloletnika u Srbiji. Okvirna procena je da imamo oko 95.000 maloletnika u svakoj od generacija. Ukoliko ovaj broj pomnoimo sa 18, koliko imamo godita u kategoriji maloletnih lica, dobijamo brojku od oko 1,7 miliona maloletnih graana Srbije. Poto oni nemaju status biraa, razlika izmeu ukupnog broja graana i broja maloletnika predstavlja procenu prisutnih biraa u Srbiji. To znai da je objektivno prisutnih,odnosno onih biraa koji ive u Srbiji oko 5,5 miliona. Ovaj broj predstavlja razliku koja se dobija kada se ukupan broj stanovnika od 7,2 miliona smanji za broj onih koji nisu punoletni, odnosno za 1,7 miliona. Ove podatke treba uzeti sa izvesnim rezervama, jer predstavljaju tip procene, a ne egzaktnih statistikih pokazatelja. Sa druge strane, broj biraa u birakom spisku ne predstavlja realnu, terenski proverenu, ve pravnu formu. Biraki spisak, na nain na koji se birako pravo u Srbiji ostvaruje, predvia da se u njemu nalaze svi dravljani koji su radno sposobni, imaju preko 18 godina starosti i imaju prebivalite u zemlji. To znai da se svi nai dravljani koji su roeni u ovoj zemlji, kao i oni koji su roeni u drugim zemljama a dobili su nae dravljanstvo, nalaze u birakom spisku. Centralno pitanje, koje dovodi do razlikovanja izmeu popisa i birakog spiska, sadrano je u odgovoru na pitanje da li oni sada ive na teritoriji Srbije?
Biraki spiskovi
Za jedan veliki broj biraa moe se osnovano rei da ne ive u naoj zemlji. Naime, veliki broj graana je svoj ivotni put potraio u nekim drugim zemljama (emigracija posle drugog svetskog rata, radna emigracija u zemlje zapadne Evrope 60-tih i 70-tih godina, emigracija za vreme ratnih deavanja 90-tih). Svi ovi dravljani Srbije se nalaze u birakom spisku, ali je oigledno da ne pokazuju veliku zainteresovanost da ovo svoje pravo ostvare. Pored njih, u procesu stvaranja novih drava na prosotoru bive Jugoslavije, veliki delovi, pre svega srpskog stanovnitva u susednim zemljama, su iskoristili mogunost da uzmu nae dravljansvo. Oni se takoe nalaze u birakim spiskovima, ali se i u njihovom sluaju ne pokazuje velika elja da budu uesnici izbornog procesa. Stoga i ne udi da je broj biraa koji imaju pravo glasa u Srbiji na poslednjim izborima bio oko 6,8 miliona. Preko milion biraa koji se nalaze u birakom spisku u ovom trenutku ne ive u Srbiji, niti pokazuju veliku zainteresovanost da uestvuju u politikim procesima u njoj . Dakle, praviti poreenje izmeu popisa i birakih spiskova nema utemeljenja ni u prirodi ni u informacijama koje pruaju ova dva tipa registara. Razlike koje se uoavaju ne samo da su prihvatljive, nego bi
Ovo moemo tvrditi na osnovu upisa biraa u posebne birake spiskove u diplomatsko konzularnim predstavnitvima, gde je broj onih koji su se prijavili da glasaju u ranijim izborima iznosio nekoliko hiljada
stvarni problem postojao da ove razlike ne postoje. - Formalna i sutinska unapreenja birakog spiska Iz ovih podataka o birakom spisku moe se zakljuiti nekoliko stvari. Najpre, treba jasno razdvojiti da ureenost birakog spiska ne zavisi iskljuivo od naina na koji se vodi, ve u veoj meri zavisi od kvaliteta informacija koje se slivaju u njega. Tehniki gledano, biraki spisak predstavlja jedinstvenu bazu podatka, koja se automatski aurira i svi tokovi podataka u njoj su ureeni na zadovoljavajui nain. U tom smislu, biraki spisak se ne moe dalje unapreivati ni poboljavati. Drugi aspekt, koji ine same informacije koje se u njega slivaju, ine oblast u kojoj se stvari mogu znaajno unaprediti. Meutim, to u maloj meri zavisi od samog naina voenja birakog spiska i od ne/odgovornosti u radu slubenika zaduenih za rad na ovim podacima. U sutini, kvalitet podataka u birakom spisku predstavlja ogledalo rada itave dravne administracije i tek znaajne promene u toj oblasti mogu produkovati promene i u kvalitetu informacija u samom birakom spisku.
21
Biraki spiskovi
Preporuke za poboljanje kvaliteta birakog spiska

Shodno potrebi da se neki od navedenih problema prevaziu, mogue je uiniti izvesne promene koje bi ile u tom smeru. Najpre, dok se ne urede svi ostali aspekti podataka o graanstvu u Srbiji, postojei podaci se mogu uiniti funkcionalnijim. Kljuni podaci o graanima su razmeteni izmeu nekoliko dravnih slubi i neophodno je njihovo spajanje na jednom mestu. U modalitetima koji se nude iz uporedne prakse izdvaja se mogunost formiranja civilnog registra. On predstavlja bazu podatka o svim graanima, odnosno o informacijama koje o njiima skuplja drava na jednom mestu. Ukoliko se pristupi ovakvom registru, poetni trokovi bi bili neto vei, ali bi sam proces odravanja sistema i kvaliteta podataka u njemu bio znaajno poboljan, a dugorono radi se o velikim utedama jer bi se znaajno smanjili izdaci za postojee razliite dravne administracije. Biraki spiskovi bi bili deo takvog registra
Tri su naina na koje se mogu voditi biraki spiskovi. Kao nestalni biraki spiskovi, gde se za svake izbore birai prijavljuju u ovaj registar i time stiu pravo da budu birai. Kao stalni biraki spiskovi, po metodologiji koja podrzumeva obavezu dravnih organa da samostalno vode registar biraa. To je model koji je kod nas u upotrebi. Kao trei model navodi se civilni registar, odnosno jedinstvena baza podataka o svim graanima, gde je status biraa samo jedan od sastavanih elemenata takvog registra.
22
i ne bi zahtevali posebnu administraciju za njihovo odravanje. Ukoliko se eli ii u smeru obezbeivanja realnih mogunosti biraima da mogu uivati svoje glasako pravo, neophodno je uvesti nove modalitete glasanja. To se pre svega odnosi na mogunost da, onaj deo biraa koji to eli, moe da glasa van birakog mesta, bez prisustva lanova birakih odbora. Iz prakse drugih zemalja poznati su i prisutni metodi glasanja putem pote ili elektornske pote. Na taj nain bi se jednom broju biraa omoguilo da konzumiraju ovo svoje pravo iako su fiziki udaljeni od mesta na kome mogu glasati (birai u dijaspori, trenutno odsutna lica, aci i studenti van mesta u kojima inae ive). Trei pravac koji se moe otvoriti kao mogunost u eventualnim promenama vezanim za register biraa tie se zakonskih promena u vezi sa statusom biraa. Ove promene bi mogle da budu definisane, na primer, obaveznou glasanja, ali i neto otrijim reenjima u vezi sa aktivnim birakim pravom. Naime, nije nepoznata praksa jednog broja zemalja da uz dui boravak svojih graana u inostranstvu veu i promene statusa biraa. Tako dravljani gube status biraa, ili se on stavlja u status mirovanja sve do povrataka u zemlju. Imajui u vidu liberalna naela oko dvojnog dravljanstva i sticanja samog srpskog dravljanstva, teko se moe oekivati da stvari idu u ovom smeru.
Biraki spiskovi
Donoenje novog birakog spiska predstavlja veliko unapreenje za izborni proces u Srbiji. Istini za volju, treba rei da smo zemlja koja je poslednja u okruenju uradila ovaj posao. Imajui u vidu otpore i negodovanja u samom procesu donoenja i implementaciji ovog registra, ini se nerelanim, da se u ovom delu izbornog procesa u doglednom vremenskom periodu dogode znaajnije promene. Neophodnost daljeg unapreenja ovog registra e, po svemu sudei, saekati neka bolja vremena.
23
Biraki spiskovi
Priprema, tampanje i distribucija izbornog materijala

Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa Pojedini aspekti izbornog procesa su daleko od oiju javnosti, jer predstavljaju niz tehnikih koraka i pravila neophodnih da bi se sami izbori sproveli pravilno. tampanje, distribuciju, odnosno predaja i primanje izbornog materijala ini upravo takav niz aktivnosti. Meutim, ovaj deo izbornih procedura je znaajan iz dva aspekta. Najpre da bi bili upoznati sa sa svim tehnikim detaljima ovog procesa, ali i sa temom koja je bila aktuelna u zavrenom izbornom procesu, a vezana je za takozvanu ,,krau glasova. Naime, izmeu dva izborna kruga kandidat Nikoli, koji je kasnije postao predsednik Srbije, je tvrdio da su predsedniki, parlamentrani i lokalni izbori pokradeni i kao dokaz za to pokazivao deo izbornog materijala sa birakog mesta broj 57 u Panevu. Odgovor na tu dilemu stoji u ovom delu analize.
Priprema, tampanje i distribucija...
Kako se vri proces pripreme, tampanja i primopredaje izbornog materijala

- Priprema izbornog materijala Onoga trenutka kada se zavri proces kandidovanja, odnosno proglasi se zbirna izborna lista kandidata ili kandidatskih lista, izborna administracija se usredsreuje na proces tampanja izbornog materijala. tampanje samog izbornog materijala predstavlja samo deo pripreme materijala. U tom smislu treba razdvojiti obaveze koje u pripremi materijala imaju OIK, odnosno radna tela RIK i sam RIK. Optinske uprave su dune da OIK obezbede sledei izborni materijal: glasaku kutiju; dva seta paravana kojima se obezbeuje tajnost glasanja; dva spreja za obeleavanje prsta; dve UV lampe; vree za odlaganje izbornog materijala; pribor za pisanje; pribor za peaenje; koverte za odlaganje glasakih listia. Ovaj materijal je neophodan za rad BO i jedan deo ovog materijala se koristi bez obzira o kom nivou izbora se radi, jer su procedure za izborne postupke na samom birakom mestu identine. U tom smislu jednom obezbeen set paravana, sprej, UV lampe, pribor za pisanje i peaenje je dovoljan, bez obzira koliko se razliitih izbora odravalo u jednom istom danu. Meutim, imajui u vidu da je na pojedinim birakim mestima
24
bilo ak i po etiri razliita nivoa izbora (predsedniki, parlamentarni, gradski i optinski), neophodno je bilo pribaviti isti toliki broj odreenog izbornog materijala. To se pre svega odnosi na glasake kutije, vree i koverte za odlaganje materijala. Za svaki od tih izbornih ciklusa ovaj materijal je bilo neophodno posebno pribaviti i raspodeliti po svakom birakom mestu. Shodno razliitim nivoima izbora, RIK je obavljao poslove centralnog izbornog tela za predsednike i parlamentrane izbore, dok je OIK obavljao poslove centralnog izbornog tela vezane za lokalne izbore, ali i kao radno telo u poslovima vezanim za RIK. Ve smo napomenuli ta su optine bile u obavezi da dostave OIK-u, dok je ostatak izbornog materijala za predsednike i parlamentrane izbore obezbeivao RIK. U taj materijal spadaju: zbirna izborna lista; reenje o odreivanju birakog mesta; reenje o obrazovanju birakog odbora u stalnom sastavu; reenje o imenovanju lanova birakih odbora u proirenom sastavu; izvod iz birakog spiska za glasanje na birakom mestu; poseban izvod za glasanje vojnika ako je za to bilo potrebe; potreban broj glasakih listia; kontrolni list; obrazac potvrde o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta; obrazac zapisnika o radu birakog odbora u est primeraka; obrazac evidencija o prisustvu lanova BO; ovlaenje posmatraa ukoliko ih ima; pravila o radu birakih odbora
25
i dravnu zastavu Srbije. Poto su se u istom trenutku obavljala dva izborna procesa za koje je RIK imao status centralnog tela, predsedniki i parlamentrani, opet je deo materijala bio stalan bez obzira o kojim se izborima radilo, dok su pojedini materijali bili posebni za predsednike i parlamentarne izbore. Tako je bilo dovoljno imati samo jedno reenje o odreivanju birakog mesta, o obrazovanju birakog odbora, obrazac o prisustvu lanova BO, pravila o radu BO i dravnu zastavu. Preostali materijal se pripremao i tampao nezavisno za predsednike i nezavisno za parlamentarne izbore. Ve smo rekli da je OIK imao ulogu centralnog izbornog organa na lokalnom nivou. U tom delu ovo telo je imalo obavezu da deo materijala koji se odnosi na lokalne izbore smo pripremi i distribuira birakim odborima u svojoj nadlenosti. Materijal koji su oni pripremali je istovetan materijalu koji je RIK pripremao za predsednike i parlamentarne izbore, sa tim da je sav onaj materijal koji je pripremljen kao opti za svako birako mesto bio izuzet iz spiska obaveza koje su oni imali (reenje o BM, pravilnik, zastava). Kao i u sluaju RIK-a, jedinice lokalne samouprave su imale obavezu da pripreme sav materijal koji se pominje kao njihova obaveza, a poto je ovaj set isti za sve nivoe izbora, nije bilo potrebe da se on ponovo priprema.
- tampanje izbornog materijala Kljuni deo pripreme izbornog materijala jeste njegovo tampanje, a u tom aspektu najvei deo odlazi na tampanje glasakih listia. Kada su u pitanju republiki izbori, glasaki listii se tampaju na hartiji koja je zatiena vodenim igom. Ukupan broj tampanih listia je jednak broju upisanih biraa, sa tim da se tampa Iideo rezerve koji ne moe biti vei od 0.5% ukupnog broja upisanih biraa. tampanje izbornog materijala obavlja se u javnom preduzeu ,,Slubeni glasnik. Na nain na koji to obavlja RIK na nacionalnom nivou, za svake lokalne izbore proces tampanja izbornog materijala za lokalne izbore obavlja OIK. Donekle je ovde procedura drugaija, jer na lokalnom nivou ne postoje ispostave dravne tamparije, pa se kroz javnu nabavku odabere najpovoljnija ponuda za tampanje glasakih listia i drugog neophodnog izbornog materijala. Glasaki listii se tampaju u jednoj tampariji i broj rezerevnih glasakih listia ne moe biti vei od 0.3% od ukupnog broja upisanih biraa. Svi materijali koji su sluili za tampanje se komisijski unitavaju u cilju spreavanja evetualnih pokuaja zloupotrebe putem dodatno tampanih glasakih listia. U jednom gradu na jugu Srbije, jedna politika stranka je podnela tubu na osnovu saznanja da je druga politika stranka nekoliko dana pre odravanja iz-
bora tampala glasake listove u prostorijama lokalne televizije. U nekoliko optina na jugu Srbije nije bilo javnih nabavki u procesu tampanja izbornog materijala za lokalne izbore, ve su optinske izborne komisije posebno kontaktirale nekoliko tamparija. - Primopredaja izbornog materijala Kada se izvri tampanje i priprema svog birakog materijala, pristupa se procesu primopredaje izbornog materijala. U tom procesu, zbog istovremnog odravanja nekoliko izbornih procesa, imamo dva paralelna niza u kojima uestvuje nekoliko aktera. Naime, RIK izborni materijal predaje OIK-u, koji se ovde pojavljuje u funkciji radnih tela RIK-a kada su u pitanju predsedniki i parlamentarni izbori. Sa druge strane, deo materijala koji se odnosi na lokalne izbore, OIK samostalno priprema i tampa. Kada primi materijal od RIK- a, onda OIK pridodaje i materijal za lokalne izbore. Tako spojeni materijal za sve nivoe izbora koji su se odravali ide dalje ka birakim odborima. Proces primopredaje izbornog materijala od RIK-a ka OIK-u, kao i od OIK-a ka svim BO koji su u njegovoj ingerenciji, obavlja se po nizu utvrenih procedura i uz popunjavanje odgovarajuih zapisnika predvienih za svaku od tih pojedinanih situacija. Po zavretku izbornog dana,
26
odnosno popunjavanju zapisnika, pristupa se procesu predaje izbornog materijala koji ide od BO ka OIK-u, odnosno ka RIK-u. Sada predsednik birakog odbora nosi sa sobom odreeni izborni materijal, sa tim da materijal sa lokalnih izbora odvaja i predaje OIK-u koji ga potom obrauje i obljavljuje, dok izborni materijal sa republikog nivoa takoe predaje OIK-u, ali je njegova krajnja adresa RIK koji vri prijem i obradu podataka na ovom nivou izbora.
Neuralgine take procesa primopredaje materijala

Ono to ini neuralginu taku u ovom procesu jeste primopredaja materijala od strane OIK-a predsednicima BO. Problem na ovim izborima se sastojao u injenici da smo imali nekoliko izbornih ciklusa paralelno i da su se iz tog razloga u samom procesu pripreme, predaje ali i prikupljanja materijala potkrale mnogobrojne greke. Neretko su greke nastale i od strane RIK-a, odnosno materijal koji je trebalo da ovo telo preda nadlenim radnim telima (GIK/OIK) nije bio zadovoljavajui. Poto RIK svoje lanove i osoblje poalje u podelu materijala, oni due jedan broj okruga, odnosno gradova i optina kojima dele izborni materijal. Najvei deo materijala se priprema u ,,Slubenom Glasniku i prema
27
specifikaciji koju daje RIK ona se podeli. Meutim, desi se da jedan deo materijala fali, dok nekih materijala ima vika. To se otkrije tek onog trenutka kada OIK prebrojava materijale radi podele BO. Onda se alju zahtevi RIK-u za dopunu neophodnog materijala, ukoliko se radi o koliini materijala koja bi mogla da ugrozi sam izborni proces. Najznaajniji deo ovog procesa pripreme i predaje materijala obavljaju OIK, bilo da se radi o predsednikim, parlamentarnim ili lokalnim izborima. Sam materijal za ove nivoe izbora oni dobijaju zbirno, a potom ga selektuju za svako birako mesto koje imaju u svojoj nadlenosti. Tako pripremljen izborni materijal predaju BO, tanije njihovim predsednicima. Ovaj proces se najee obavlja nekoliko dana pred izbore, a izborni materijal za jedno birako mesto se onda uva u javnim prostorijama ili neretko ostaje kod predsednika BO zbog nepostojanja odreenih uslova za njegovo adekvatno skladitenje. lanovi BO se sastaju dva ili dva dana pred izbore da prebroje izborni materijal, sa tim da ova procedura nije obavezna, ve postoji kao dobra praksa u radu jednog broja BO. Na sam izborni dan, najee sat ili dva pred otvaranje birakog mesta, svi lanovi BO ponovo broje izborni materijal. Ukoliko se utvrde
Ukoliko se radi o privatnim objektima ili javnim objektima koji nemaju elementarnih uslova za uvanje ovog materijala, on ostaje kod predsednika BO.
nedostaci koji mogu dovesti do ugroavanja izbornog procesa, onda se od OIK trai nedostajui materijal. U nekim sluajevima izborni proces pone na vreme, jer se radi o materijalu koji nije neophodan u prvom vremenskom sledu deavanja na birakom mestu, dok se u nekim sluajevima eka da stigne materijal iz ovih tela . Povratni proces, dakle proces koji podrazumeva predaju izbornog materijala po zavretku izbora, izazvao je najvei problem na predhodno odranim izborima. Predsednik BO u jednoj optini na jugu Srbije je nakon zatvaranja svog birakog mesta otiao pravo kui, jer nije znao da treba odmah odneti izborni materijal GIK-u, pa su ga kasnije lanovi GIK-a zvali da donese izborni materijal. Dok su glavni akteri u procesu pripreme i distribucije izbornog materijala do birakih mesta do sada bili RIK i OIK, uz sadejstvo jednog broja administrativaca koji su ovaj posao obavljali tokom veeg broja izbornih procesa, to nije sluaj sa lanovima BO. Ve smo rekli da nain na koji se biraju lanovi BO i njihova strunost nisu na zavidnom nivou. Stoga i ne udi da se deavao veliki broj propusta na ovom nivou, imajui u vidu sloenost procedura koje su imali da ispune.
Ukoliko nedostaje kontrolni listi, delovi izvoda iz birakog spiska.
28
Po zavretku izbornog procesa i po sastavljanju zapisnika, BO je duan da sortira izborni materijal. Najpre, on se sortira posebno za svaki izborni nivo, a u okviru svakog izbornog nivoa postoje procedure koje predviaju ta se i na koji nain od izbornog materijala transportuje. Tako se za svaki nivo izbora nalazilo i do osam zapeaenih koverata, jer se od materijala koji BO vraaju u sedita viih izbornih organa vraaju: zapisnik o radu birakog odbora; izvod iz birakog spiska po kome se glasalo; izvod iz birakog spiska za vojnike ako ga je bilo; koverat sa kontrolnim listiem; koverat sa neupotrebljenim listiima; koverat sa nevaeim glasakim listiima; koverat sa vaeim glasakim listiima; koverat sa potpisanim potvrdama o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta. Dakle deavalo se da biraki odbor u pojedinim optinama ima trideset i dve koverte za etiri razliita nivoa izbora (predsedniki, parlamanetarni, gradski i optinski), u Vojvodini na to treba dodati i dva tipa pokrajinskih izbora, te je broj koverata mogao ii i do broja etrdeset. Na ovom nivou izborne administracije deavao se veliki broj greaka. Najpre su nastali odreeni propusti u kovertiranju samog izbornog materijala, gde su se pogreno pakovali materijali sa razliitih nivoa izbora. Po kovertiranju izbornog materijala, on je trebalo da bude sortiran za svaki nivo izbora i
sloen u za to oznaene dakove. Znaajan broj BO to nije uradio na adekvatan nain. Najpre, oni su zbirno stavljali materijal, bilo za nacionalni ili lokalni nivo, ili za sve zajedno. Ukoliko ih na to nije upozorio nadleni OIK, ne udi da su danas pogreno skladiteni materijali za razliite nivoe izbora. Ukoliko lanovi OIK nisu hteli da preuzmu materijal dok se ne uvere da je on dobro sortiran, u procesu primopredaje moralo je da se vri novo sortiranje materijala. Novo sortiranje je znailo i mogue gubljenje odreenog izbornog materijala, jer se radi i o neophodnosti da se proveri i nanovi raspodeli materijal koji je izmeu ostalog bio i zapeaen. Pored toga desilo se da pojedini izborni materijal nije zapakovan prema propisanoj proceduri, a desilo se i da deo izbornog materijala ostane na samom birakom mestu. U jednom gradu na jugu Srbije, na nekoliko izbornih mesta, koverte u kojima su bili glasaki listii nisu bile zapaaene, te predsednik GIK-a nije hteo da primi takav izborni materijal, pa su koverte bile peaene u hodnicima sedita gradske administracije. Nije bilo retke prakse i da se deo materijala koji se odnosi na nacionalni nivo preda OIK-u, dok se deo materijala vezan za lokalne izbore ostavi, ili obratne situacije.
Povrh svega, prema izjavama lanova BO koji su vrili primopredaju izbornog materijala, bilo je situacija u kojima se na ovaj proces ekalo u redovima tokom cele noi. Stoga su i neki predsednici BO odlazili svojim kuama i kasnije se vraali, a niko nije vodio rauna o materijalu koji su oni ostavili sve do procesa primopredaje. Stoga ne bi trebalo da udi postojanje znaajnog broja propusta koji jo uvek nisu evidentirani. Specifinost sluaja Panevo se ogleda u injenici da je ovaj propust primeen i iskorien u periodu izmeu dva izborna kruga, ali je on samo jedan od brojnih sluajeva koji se nisu videli ili nisu evidentirali u ovom procesu. Za sve ove propuste reenje nije u promeni procedura koje su navede, jer su one manje vie jedine mogue procedure. Kljuno reenje je formiranje profesionalne i edukovane izborne administracije koja e ove procedure moi da izvede na odgovarajui nain.
29
Izborna administracija
Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa Sprovoenje samih izbora je povereno izbornoj administraciji i od njenog organizovanja i obuenosti u najveoj meri zavisi sam izborni proces. Na majskim izborima istovremeno se odravalo nekoliko izbornih procesa: predsedniki, republiki i lokalni, te se stoga i sam sistem izborne administracije koja je sprovodila taj proces promenio u odnosu na standard kada se svaki od ovih izbornih procesa odrava pojedinano. U Srbiji se izborna administracija formira po horizontalnom principu, ali se on razlikuje sa obzirom na nivo na kome se izbori odravaju.
Kako je kod nas ureen sistem formiranja izborne administracije

Na izborima na kojima se bira predsednik republike, kao i na izborima na kojima se biraju narodni poslanici za republiku skuptinu, model formiranja izborne administracije je identian. Organi za sprovoenje izbora su Republika
30
izborna komisija (RIK) i biraki odbori (BO), a kao takvi oni rade u stalnom i proirenom sastavu. Kada su u pitanju lanovi stalnog sastava RIKa, oni se imenuju na etiri godine, dok se stalni lanovi BO odreuju ponovo za svake izbore. Republiku izbornu komisiju ini predsednik i esnaest lanova koji se imenuju u ovaj organ na predlog poslanikih grupa u Narodnoj skuptini. I predsednik RIK-a i lanovi imaju svoje zamenike, dok u radu RIK-a, ali bez prava odluivanja, uestvuju i sekretar RIK-a i predstavnik Republikog statistikog zavoda. U proireni sastav RIK-a ulaze predstavnici proglaenih lista za parlamentarne, odnosno proglaenih kandidata za predsednike izbore. Kada je u pitanju struktura lanova BO stvari su sline, samo je broj lanova manji. BO u stalnom sastavu ine predsednik BO i najmanje dva lana, dok se pored njih kao proireni sastav BO pojavljuju predstavnici proglaenih lista za parlamentarne, odnosno proglaenih kandidata za predsednike izbore. Svi lanovi BO, kao to je to sluaj sa radom RIK-a, imaju pravo na svoje zamenike. Kada je u pitanju stalni sastav BO on se, kao i u sluaju RIK-a, odreuje shodno snazi parlamentarnih grupa. Prema njihovoj parlamentarnoj snazi dodeljuju im se ne samo lanovi BO, ve i odreeni
Zakon o izboru predsednika republike u lanu 7 upuuje da isti organi koji sprovode izbore za narodne poslanike sprovode izbore i za predsednika republike
broj predsednika BO, odnosno zamenika predsednika BO. Na lokalnim izborima postoje drugi organi, ali je sistem imenovanja njihovih lanova skoro identian. Najvie telo u hijerahiji je Izborna komisija jednice lokalne samouprave: Gradska/Optinska izborna komisija (GIK u sluaju gradova/OIK u sluaju optina; u daljem tekstu koristimo skraenicu OIK kao opti pojam za sve ove tipove izbornih tela). OIK ine predsednik i najmanje est lanova koji se imenuju na predlog odbornikih grupa u lokalnom parlamentu. Njihov odabir se vri shodno politikoj snazi, odnosno ueu odbornika pojedinih odbornikih grupa u ukupnom broju odbornika u lokalnom parlamentu. To ini stalni sastav OIK-a, dok u proireni sastav OIK-a ulaze predstavnici proglaenih kandidatskih lista. Svi lanovi OIK-a imaju pravo na svoje zamenike, a u radu OIKa uestvuje i sekretar, ali sa tim da nema pravo glasa u ovom organu. Sledei nivo u izbornoj administraciji ine BO, koji imaju predsednika i najmanje etiri lana, koji se shodno republikoj praksi biraju prema snazi odbornikih grupa u lokalnom parlamentu. Ono to ini prvu posebnost poslednjih izbora je injenica da se u jednom danu odrali predsedniki, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, pa se stoga i sam model formiranja izborne administracije donekle promenio. Najpre, OIK su pored svoje uloge koju imaju u pro-
31
cesu sprovoenja lokalnih izbora, od strane RIK dobili i specifinu ulogu u kojoj predstavljaju radna tela ovog organa za nacionalni nivo. U Uputstvu za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine i izbora za predsednika republike u lanu 10 navedeno je da poslove radnih tela u optinama i gradovima u kojima se odravaju lokalni izbori obavljaju ovi organi. U situaciji u kojoj nema lokalnih izbora, RIK formira radna tela koji taj posao obavljaju u vreme izbora. Ono to je karakteristino za radna tela je da ona nisu izborni organi i da sve svoje poslove obavljaju iskljuivo po uputstvima koja im daje RIK. Ovakvo reenje je nain koji omoguava da se operativno izvede izborni proces, jer je nemogue da RIK sam upravlja sa preko 8.500 birakih mesta u Srbiji. Tako je OIK u delokrugu poslova koji se tiu lokalnih izbora bio izborni organ, dok je u delokrugu poslova koji su se ticali predsednikih i parlamentarnih izbora imao ulogu radnih tela. Ono to ini drugu vanu promenu u modelu organizovanja izborne administracije jeste nain na koji se odreuje broj lanova i sam sastav BO. Zbog poveanog obima posla koji imaju da obave BO, povean je broj njihovih lanova. Tako sada BO imaju predsednika i est lanova, sa tim da je oekivano da svi oni imaju pravo na svoje zamenike. Posebna formula je morala biti pronaena
SLRS 28/12
kada je u pitanju nain na koji se oni imenuju. Tako je OIK imao pravo da imenuje zamenika predsednika, etiri lana i tri zamenika, dok je sa druge strane RIK imenovao predsednika BO, dva lana i tri zamenika. Naravno sav ovaj izvbor se odnosi na stalni sastav birakih odbora. Nain na koji se imenuju svi ovi lanovi odgovara unapred datoj metodologiji koja kao kljunu crtu ima parlamentarnu snagu poslanikih, odnosno odbornikih grupa. Izborna administracija koja je formirana na ovaj nain nije u stanju da odgovori na sve izazove izbornog procesa. Kritika se moe podeliti shodno nivou izborne administracije o kojoj priamo.
Problemi vezani za formiranje i rad izborne administracije

- Centralna izborna tela Kada je re o centralnim izbornim organima, RIK i OIK, najvea prepreka njihovom radu jeste njihova nestalnost i partijska pripadnost. Iako se radi o telima koja se biraju na period od etiri godine, u sutini sa minimalnim promenama u rezultatima izbora, sa promenama koje su vezane za izvrnu vlast automatski dolazi i do promena u ovim izbornim telima. Politike stranke skoro zakonomerno kao prvi od koraka posle formiranje nove vladajue veine imaju potrebu da
32
urede sastav izbornih tela. Ovo se jednako deava i na republikom i na lokalnom nivou vlasti. Takva praksa onemoguava da se ova tela formiraju kao ozbiljne institucije koje e u kontinuitetu voditi rauna o poslu kojim se bave. Na sve to treba dodati da se lanstvo u RIK smatra kao dodatni izvor prihoda i da je bavljenje izbornim procedurama i izbornim procesom za veinu lanova RIK-a samo usputni posao. Slino je i kada su u pitanju izborne komisije na lokalnom nivou. Na sve ove injenice treba dodati, da su zakonski okviri predvideli da se ova tela bave samo procesom organizovanja i sporovoenja izbora. Drugi vani aspekti izbora, kao to su biraki spiskovi, medijska regulative izbora, kontrola finansiranja izbornih kampanja povereni su drugim telima. To umanjuje i mogunost centralnih izbornih tela da reaguju pravovremeno i na adekvatan nain sporovode celokupan izborni proces. Kljuna zamerka koja se moe dati RIK-u je nain na koji se formira, odnosno model po kome se odreuju njegovi lanovi. U sutini, predstavnici parlamentarnih grupa jesu najpoverljiviji predstavnici stranaka. Shodno tome najvei motiv koji oni imaju u svom radu vezan je za injenicu branjenja partijskih interesa. Njihovo ponaanje i odgovornost usmereni su ka tome da zadovolje partijsku centralu odnosno one osobe koje su ih na to mesto postavile, te se stoga ne moe ni na koji nain govoriti o elementima pro-
- Srednji nivo izborne administracije Kada su u pitanju srednji nivoi izborne administracije, regulative koju mi imamo nije predvidela njihovo postojanje. Snalaenje RIK sa formiranjem radnih tela jeste situacija koja se moe smatrati iznuenom. Problem je to iznuena situacija traje ve nekoliko izbornih ciklusa i neophodno je da se zakonskim izmenama definie status ovog nivoa izborne administracije vlasti i njihove nadlenosti. injenica je da su u ovom izbornom procesu lanovi OIK-a, a samim tim i ova tela, bila znaajno zainteresovanija za lokalne izbore nego za druge nivoe izbora, dovela je do veeg broja greaka u sprovoenju izbornih procedura na drugim nivoima izbora. U jednoj optini na jugu Srbije jedna politika stranka formirala je fiktivne grupe graana, kako bi ta stranka imala veinu svojih predstavnika u birakim odborima i izbornim komisijama, i na taj nain je lake donosila odluke u svom interesu. Pored toga, namerno na sastanke nisu pozivani pojedini lanovi izbornih komisija.
fesionalizacije ovog tela. Iz samog modela formiranja proistie da je za njegove lanove jedini relevantan stranaki sud, a nikako sud struke i javnosti.
U Niu su na vie birakih mesta bili ponovljeni lokalni izbori i sud je doneo odluku da se oni odre 19. maja 2012. godine, dan pre odravanja drugog kruga predsednikih izbora. Preporuka RIK-a je bila da se ti izbori odre 20. maja 2012. godine, ali je GIK ispotovao provobitnu odluku suda. Tada se pojavio problem na koji nain e se graanima obeleavati kaiprst desne ruke (trag ostaje 48 h). GIK je doneo odluku da se graanima koji izau na izbore 19. maja obeleava kaiprst leve ruke. Cela ova procedura oko ponovnog odravanja izbora je donela veliku konfuziju u radu GIK-a, i upravo zbog toga, ukoliko se ponovo dese ovakve situacije, treba bolje formulisati rad na ponovljenim izborima. Dugorono gledano, ovakav model formiranja srednjih nivoa izborne administracije ne dozvoljava stalnost i profesionalnost u radu ove adminstracije, to svakako ne moe dovesti do profesionalizacije i organizacije izbora na visokim standardima. - Kapilarna mrea izborne administracije Ono to je najveem broju graana najvidljivije u izbornom procesu jesu najnii nivoi izborne administracije, biraki odbori. Nekoliko stvari ini problematinim ovaj nivo izborne administracije.
33
Najpre, kao i u sluaju centralnih izbornih tela, kljuni problem jeste injenica da je lanstvo u BO odreeno partijskom pripadnou. Ni na koji nain ne greimo ako kaemo da je uslov da neko bude lan BO da istovremeno bude lan, odnosno bliski pristalica neke politike stranke. Shodno tome ko delegira lanove birakih odbora, oni se logino u najveoj meri oseaju odgovornim upravo prema njima. Meutim, za razliku od centralnih izbornih tela u koje politike stranke delegiraju osobe upoznate sa izbornim procesom, u masi lanova BO nalazi se veliki broj onih koji nemaju dodirnih taaka sa ovim sloenim procesom. To dodatno pogorava mogunost adekvatnog rada ovih organa izborne administracije. Na jednom birakom mestu na jugu Srbije lanovi birakog odbora su iz neznanja dopisivali u biraki spisak za lokalne izbore ljude koji su imali prava da glasaju samo za parlamentarne i predsednike izbore. Predsednik BO u jednom selu na jugu Srbije je bio momak od 18 godina, bez zavrene srednje kole. Na tom birakom mestu bili su ponovljeni izbori. Kada je OIK ponovo zvala predsednika BO jednog birakog mesta zbog ispravljanja zapisnika, ovek je uporno ponavljao da je
mesar po profesiji, i da uopte ne zna kako se to radi. Sa druge strane, na veem broju birakih mesta bilo je i preko 50 lanova BO. Naime, pored redovnog sastava BO, svi predlagai kandidata za predsednika, narodne poslanike i odbornike imali su pravo na svoje lanove u proirenom sastavu. Imajui u vidu broj kandidata odnosno lista, na parlamentarnim i lokalnim izborima deavalo se da na pojedinim birakim mestima broj lanova BO bude - blizak broju biraa koji su se pojavili. Skoro u svim manjim optinama na jugu Srbije ima dosta sluajeva da je na birakim mestima bilo vie lanova BO nego broj izalih ljudi koji su glasali. Bilo je nekoliko primera grubog krenja procesa prijavljivanja graana za lanove BO (dnevnica je iznosila 2.000 dinara). Oni graani koji su hteli da budu lanovi BO za pojedine stranke, morali su unapred da daju 500 dinara predstavnicima tih stranaka (dnevnice za rad u BO je isplaivala GIK, a ne politike stranke). Na taj nain su politike stranke na nelegalan nain sakupljale odreenu koliinu novca od graana (graanima su davane priznanice kao dokaz da su platili taj iznos od 500 dinara na ime godinje lanarine, iako veina njih nisu lanovi tih
34
politikih partija niti su eleli da daju donaciju politikoj stranci). To je stvorilo dva problema. Prvi se odnosi na injenicu da ovoliki broj ljudi u BO vie odmae nego to pomae u sprovoenju samog izbornog procesa. Drugi problem se sastoji u injenici da je ukupno, na razliitim nivoima izbora u Srbiji, angaovano oko 270.000 ljudi u razliitim nivoima izborne administracije, od ega najvei deo otpada na BO. To iziskuje ogromna finansijska sredstva za njihove nadoknade, to sa druge strane ni na koji nain ne pomae, ve naprotiv odmae sprovoenju izbora. Za najvei deo lanova BO nije sprovede nikakav sistem provere znanja, dok su modeli obuka i pripreme ovih lanova izborne administracije skoro nikakvi. Sem uputsva koja dobiju u papirnoj verziji, a koja oni sami i ne protumae na najbolji nain, nije poznato da postoje modeli obuke i edukacije ovog dela izborne administracije. U radu lanova BO postojao je vei broj problema. U ranijim izbornim procesima, kada nije bilo istovremenog odravanja razliitih izbora, u velikom broju sluajeva predsednik BO i lanovi su se birali u najveoj meri iz redova zaposlenih u lokalnoj administraciji ili iz reda onih koji ine formalnu strukturu u mesnim zajednicama ili naseljima. Na ovim izborima je ovaj neformalni model selekcije izostao i sve je preputeno na odluivanje strankama, shodno
broju lanova BO koje su dobili. Ne retko se deavalo da osobe koje su imenovane za predsednika BO nemaju zavrenu ni osnovnu kolu i nisu u stanju da izborne proces dovedu do kraja. Poseban problem je vezan sa injenicom da ovako obiman posao sa imenovanjem stalnog i proirenog sastava nije mogue izvesti u propisanim rokovima, te su u nekim sluajevima reenja lanovima BO stizala u toku samog izbornog dana.
Kako izbornu administraciju uiniti boljom

Potreba da se ovakav sistem administriranja izbora promeni je evidentna. Odreene preporuke i modeli ka kojima se moe teiti su unapred predvidljivi, jer se primenjuju u drugim demokratijama ka kojima mi teimo. - Centralno izborno telo Centralno birako telo na republikom nivou mora da se promeni u svim njegovim dosadanjim aspektima delovanja. To pre svega podrazumeva profesionalizaciju centralnog izbornog tela, njegovu stalnost, kao i povean ali jasno definisan obim nadlenosti koje bi obavljalo. Poto se radi o izvrnom telu neophodno je smanjiti broj njegovih lanova, a uporedna praksa pokazuje da se tu radi o 5 do 9 osoba. Jednako je pri-
35
hvatljiv i model u kome jedna osoba obavlja posao direktora ovakvog tela i odgovara za sve poslove u vezi sa izbornim procesom. Profesionalizacija ovog tela bi znaila da osobe koje obavljaju ove poslove ne bi mogle da se bave ni jednim drugim poslom, to bi omoguilo da se njihova znanja i vetine usmere u ovaj proces. Satlnost ovog tela, koje mora biti izabrano na rok koji je dui od roka od etiri godine, deo je pokuaaja da se ono uini nezavisnim od izvrne vlasti i od evenutalnih promena na kormilu drave. U obim nadlenosti ovog tela trebalo bi prevesti i registar stranaka, registar biraa, odgovornost vezanu za kontorolu finansiranja izbornih kampanja i za redovan rad svih politikih stranaka i politikih subjekata, kao i pitanja regulisanja medijske scene u izbornom periodu i u promociji politikih subjekata. Podrazumeva se da bi ovo telo imalo obavezu organizovanja i sprovoenja izbora na nain na koji je ta obaveza do sada bila obaveza RIK-a. Na ovaj nain se na jednom mestu nalaze sve nadlenosti vezane za izborni proces i time bi se mogle ostvariti znaajne utede u ovom procesu. Ovo centralno telo je nadleno da se bavi edukacijom niih nivoa izborne vlasti i da sprovodi sva unapreenja izbornog procesa koja su neophodna. - Srednji nivo izborne administracije Kada su u pitanju srednji nivoi vlasti, onda treba razmiljati u dva pravca.
36
Najpre, da je u radu centralnog izbornog tela neophodno imati ovakve organe koji e operativno obavljati poslove i biti u kontaktu sa lanovima BO, ali i da je neophodno da oni budu u mogunosti da samostalno obavljaju poslove vezane za izbore na lokalnom nivou, gde se tada pojavljuju kao centralno izborno telo. Stoga bi se na njih mogla delimino primeniti i formula koja bi vaila za centralno izborno telo na republikom nivou. Meutim, znaajan deo poslova koji se obavlja na republikom nivou nije mogue obavljati i na lokalnom nivou. Tako je voenje registra stranaka, centralne evidencije biraa, kontrole finansiranja i medijske regulative u izbornom procesu iskljuivo vezano za republiki nivo. Uzalud bi bilo troenje sredstava da se i na lokalnom nivou formiraju izborne komisije koje bi bile vezane samo za ovu delatnost. Verovatno je reenja da se u okviru drugih bliskih poslova iz redova zaposlenih u lokalnoj samoupravi odaberu oni koji bi mogli da adekvatno obave sve izborne radnje i procedure. Podrazumeva se da bi se centralno izborno telo na republikom nivou bavilo osposobljavanjem i upuivanjem lanova ovih srednjih organa izborne administracije. - Kako do boljeg rada lanova birakih odbora Dva su najee koriena modela prema kojima se formira kapilarna izborna administracija, odnosno
biraki odbori. U jednom modalitetu lanovi BO se sluajnim izborom dobijaju iz redova graanstva, potom se obuavaju za ovaj posao i sprovode ga u izbornom danu. Drugi model, koji se moe smatrati pogodnijim za nae administrativno izborne prilike, polazi od toga da drugi delovi dravne i lokalne administracije obavljaju ovaj posao u izbornom procesu. Taj model bi podrazumevao da zaposleni u ovim institucijama imaju kao deo svojih radnih obaveza poslove vezane za sprovoenje izbora. Nije retka praksa da se za predsednika BO imenuju pravnici iz redova dravne administracije. Podrazumeva se da centralna izborna tela obave sve neophodne obuke i instrukcije za spovoenje izbornih radnji i da svi oni, kojima je u opisu radne pozicije i posao vezan za izborne procedure, moraju da prou takve obuke. Posledino bi usvajanje bilo koja od ova dva modela znailo nekoliko kljunih promena u dosadanjem opisu i radu BO. Najpre, znatno bi se smanjio broj lanova BO i u njegovoj strukturi bi bio znaajno smanjen upliv politikih stranaka koje konkuriu na samim izborima. Smanjen broj lanova BO automatski sa sobom povlai i znaajno smanjenje finansijskih izdataka po ovom osnovu. Izborne liste i politike stranke bi imale pravo da na birakim mestima imenuju svoje posmatrae, bez prava da se meaju u rad BO i da za to ne dobijaju nikakvu nadoknadu iz dravnih resursa.
37
Izborna problematika u izbornom danu

Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa Sva problematika vezana za izborni proces najbolje se moe uvideti u samom izbornom danu. Sve aktivnosti i procedure imaju svoje konano ishodite upravo u tom trenutku izbornog procesa, a svakako da je kada su u pitanju subjekti koji ovaj posao obavljaju, najvea odgovornost vezana za rad BO. Pratei aktivnosti koje su predviene Pravilnikom o radu birakih odbora najlake se uoavaju faze ovog procesa i problemi koji nastaju. - Kontrola izbornog materijala Ve smo ukazali da je, u procesu primopredaje, materijal stigao do lanova BO. Stoga se izborni dan otvara aktivnostima vezanim za njegovu proveru. U samom izbornom danu lanovi BO se nalaze na birakom mestu u 6 sati. U periodu izmeu ovog vremena i otvaranja samog birakog mesta, BO prvo utvruje ispravnost izbornog materijala. Ukoliko neto od izbornog materijala nedostaje, informacija o tome se unosi u zapisnik, a radno telo/optinska izborna komisija se obavetava o tome da izvri dopunu nedostajueg materijala. Ukoliko se
SLGRS 23/2012
radi o materijalu koji je neophodan za zapoinjanje samog izbornog procesa, onda se odlae otvaranje samog birakog mesta, dok se taj materijal ne pribavi. Neretko se deava da lanovi birakog odbora, zbog nedostatka pojedinih materijala koji ne ugroavaju tok izbornog procesa, odloe sam poetak glasanja na birakom mestu. Otvaranje birakih mesta u Niu je kasnilo jer nisu sve pripremili na vreme, uglavnom zbog nepoznavanje procedure. Bilo je sluajeva da lanovi BO nisu mogli da se dogovore ko e da prebroji izborni materijal pre otvaranja birakog mesta, pa se i zbog toga kasnilo. Na jednom birakom mestu predsednik BO je ekao da se sakupe svi lanovi pa da pre otvaranja biralita krene u prebrojavanje glasakog materijala. Neki lanovi su kasnili, tako da je kasnilo i otvaranje samog birakog mesta. Promene reenja za predsednika ili lanove stizale su na dan izbora; stranke su same menjale lanove i predsednike na par sati pred izbore, pa se ekalo na reenja. To je izazivalo nepoverenje ostalih lanova BO, pa nisu eleli da otvore biralita dok ne stignu nova reenja. - Ureenje birakog mesta Druga aktivnost koju imaju lanovi birakog odbora tie se ureenja
38
samog birakog mesta. Ova aktivnost podrazumeva da se isplaniraju svi postupci koji su neophodni u izbornom danu, a da materijal bude rasporeen na ureenim i vidljivim delovima prostorije u kojoj se obavlja glasanje. Posebnost ureenja birakog mesta odnosi se i na potrebu da se uredi okolina ovog prostora, te je tako predvieno i da u krugu od 50 metara bude uklonjen sav propagandni materijal podnosilaca izbornih lista. Ovaj posao obavljaju sami lanovi birakih odbora, ili za to angauju nadlenu komunalnu slubu. Problem sa ovom normom se sastoji u injenici da je mogue u toku izbornog dana u predvienom krugu lepiti propagandni materijal, te time obarati regularnost samog izbornog procesa. To se neretko koristilo u razliitim izbornim procesima u Srbiji. - Obaveze lanova birakih odbora u procesu sprovoenja izbornog procesa Trea i poslednja aktivnost lanova birakih odbora pre otvaranja samog birakog mesta vezana je za raspodelu posla u vezi sa procesom glasanja. Predsednik BO zajedno sa ostalim lanovima odreuje kojim e se poslovima baviti svaki lan birakog odbora. To je set poslova neophodnih da bi se pravilno provele procedure predviene pravilima o radu BO. Ovi poslovi su vezani za proveru da li je neki bira ranije glasao, potom proveru identiteta graana, rad sa izvodima iz birakih
spiskova, rad sa glasakim listiima (na svim nivoima izbora), rukovanje sprejom za obeleavanje biraa, pomo biraima u procesu ostvarivanja njihovog izbornog prava i staranje o tome da se glasaki listii ubace u odgovarajue glasake kutije (za svaki nivo izbora posebni glasaki listii i posebne glasake kutije). Predsednik BO u dogovoru sa drugim lanovima BO svakome od njih dodeljuje neki od navedenih poslova. Bilo je lanova proirenog sastava koji se nisu ni pojavili na birakom mestu tokom itavog izbornog dana. Na pojedinim birakim mestima jedan broj lanova BO prisustvovao je samo prebrojavanju glasova, a nisu se pojavili tokom itavog izbornog dana. - Glasanje prvog biraa Ukoliko su sve ove aktivnosti sprovedene, lanovi birakog odbora otvaraju birako mesto u sedam sati. Predvieno je da dolazak prvog biraa na birako mesto bude i prilika da se utvrdi ispravnost svih birakih kutija. Bira koji prvi glasa dobija kontrolni listi, koji slui kao garancija da su sve glasake kutije bile prazne pre nego to su drugi birai poeli da ostvaruju svoja prava, ali i kao jedan tip osiguranja da lanovi birakih odbora ne vre zamene glasakih kutija. Postojanje ove procedure se iz nekoliko razloga ini izlinom. Najpre,
39
prvi bira utvruje da su sve kutije, koje su inae providne i prazne, ispravne i pravilno zapeaene. Takoe on obezbeuje da se u toku izbornog dana ne izvri zamena birakih kutija. Ukoliko su ovi argumenti valjani, onda se postavlja pitanje zato se angauju lanovi BO i u koju svrhu se njima isplauju dnevnice za obavljanje posla sprovoenja izbornih procedura? Teko je poverovati da je glasanje jednog biraa vee obezbeenje od eventualnih zloupotreba, a ne prisustvo nekada i po 50 lanova birakih odbora. Stoga se opravdano moe postaviti pitanje da li je ova procedura uopte i potrebna u izbornom procesu.
periodu dok je postojao parcijalno voen biraki spisak. U toj situaciji bilo je mogue da se jedna osoba nae upisana na dva ili vie birakih mesta i da koristei tu injenicu moe da izigra zakon i glasa dva ili vie puta. Meutim, sa uspostavljanjem jedinstvenog birakog spiska, gubi se potreba za postojanjem ovog pravila, jer je nemogue da jedna osoba bude dva puta upisana u biraki spisak. Stoga bi postojanje ovakve procedure trebalo iskljuiti iz normativnog okvira, a samim tim i iz procedure koja se primenjuje. Na veem broju birakih mesta nije potovan redosled izbornih radnji na birakom mestu. Problemi su nastajali kada se prvo glasaima isprska prst, pa se tek onda uvidi da oni nisu na birakom spisku na tom birakom mestu. - Utvrivanje identiteta biraa Potom sledi proces u kojem se utvruje identitet biraa. Svaki bira predaje osobi koja je zaduena za rukovanje birakim spiskom svoja dokumenta na osnovu kojih se nedvosmisleno moe utvrditi njegov identitet (lina karta, paso ili vozaka dozvola). Nekoliko se problematinih sutuacija javlja u ovom procesu. Naime, ponekad lanovi BO ne dozvoljavaju biraima da glasaju na osnovu pasoa ili vozake dozvole, ve samo na osnovu line karte. Time im uskrauju mogunost da na zakonom prop-
Procedure za proces glasanja

- Utvrivanje da li je neki bira predhodno glasao Za sve birae, kao i za onog koji je prvi doao na birako mesto, se u samom procesu glasanja primenjuje ista procedura. Najpre, samim pristupanjem glasaa birakom mestu proverava se da li je on glasao na nekom drugom birakom mestu. To se utvruje UV lampom, jer se svaki izborni proces zavrava prskanjem glasaa nevidljivim sprejom. Ukoliko je neki bira obeleen sprejom, BO mu ne dozvoljava da zapone dalje procedure koje bi mogle dovesti do procesa glasanja. I ova procedura je imala smisla u
40
isan nain ostvare svoje pravo. Sa druge strane, primeeno je i da pojedinim biraima bude dozvoljeno da glasaju i bez linih dokumenata, odnosno na osnovu prepoznavanja koje obave lanovi birakog odbora jer se radi o njhovim komijama ili poznanicima. Na ovaj nain se kre zakonom propisane procedure i izborni rezultati sa takvih birakih mesta smatraju se nevaeim. Kao treu situaciju istiemo da se na jednom broju birakih mesta glasalo na osnovu dokumenata ija je vanost istekla. Ovo se pre svega odnosi na seoske sredine u kojima starije osobe nemaju nikakav drugi dokument na osnovu kojeg bi se utvrdio njihov identitet. Nepotovaje ove procedure takoe ini nitavnim rezultate izbora na tom birakom mestu. - Potpisivanje biraa u izvode iz birakih spiskova Posle utvrivanja identifikacije biraa pristupa se procesu potpisivanja u izvod iz birakog spiska. Za svaki nivo izbora postoji poseban izvod iz birakog spiska, te se stoga bira mora potpisati u svaki od ovih izvoda. Neretko se deavalo da lanovi birakih odbora o ovoj injenici ne povedu rauna, pa se bira upie samo u jedan izvod iz birakog spiska a glasaki listii koji mu se dodele dolaze sa svih nivoa izbora. Ovakvo stanje moe dovesti do ponavljanja izbora na samim birakim mestima, jer e se pojaviti vei broj glasakih listia od broja
biraa koji su se potpisali u izvode iz birakih spiskova. Ponekad se deavalo i da bira iz pravnih razloga ne bude upisan u izvode na razliitim nivoima izbora, pa se i oko toga vodila polemika na birakim mestima. Time je jedan deo biraa smatrao da je oteen, iako se radilo o njihovom nepoznavanju procedure upisa u biraki spisak. Ono to se ini umesnim je da u buduim promenama i ova procedura bude preispitana i da se usled toga razmotri mogunost njenog ukidanja. Pre svega treba imati u vidu da lanovi birakog odbora svojim prisustvom i delovanjem jesu garant da se utvrdi verodostojnost izbornog procesa. Na neki nain se procesom potpisivanja graana u izvode iz birakog spiska vri omalovaavanje i samih biraa, a pre svega onih koji su duni da ovaj proces sprovedu. ini se kao da ne postoji poverenje u one koji su zadueni da ovaj proces sprovedu. Jednom birau sa KiM nije bilo jasno zato ne moe da glasa za lokalni parlament ve samo za republiki, pa je bilo i neprijatne rasprave sa lanovima BO. U jednom broju izvoda iz birakih spiskova pojavila su se imena i prezimena metana za koje niko nikad nije uo, a bilo je sluajeva i da su u spisku bili metani drugih sela. Na pojedinim birakim mestima birai su bili upisani za lokalne izbore na jednom birakom mestu, a za
41
parlamentarne i predsednike na drugom. - Dodela glasakih listia biraima i nanoenje nevidljivog spreja na ruku biraa Kada se bira potpie u izvode iz birakih spiskova, dodeljuju mu se glasaki listii za sve one nivoe izbora u ije se izvode potpisao. Kao i u drugim slinim situacijama, bilo je dosta propusta u okviru ove procedure. Problemi sa raseljenim licima u svim gradovima i optinama na jugu Srbije (lanovi BO nisu znali da ta lica nemaju pravo glasa na lokalnim izborima, pa se tako stvarao viak listia u glasakim kutijama). Najpre se deavalo da jedan broj biraa, bez obzira to su bili upisani u sve odgovarajue izbvode iz birakih spiskova i u njih su se redovno potpisivali, ne dobiju sve neophodne glasake listie. Ukoliko se na licu mesta nisu obratili lanovima BO, nije im posle toga bilo mogue dati glasake listie, a samo sastavljenje izvetaja je manjkalo, poto se brojevi glasalih i glasakih listia nisu slagali. Sa druge strane bilo je i ve pomenute situacije da su se pojedinim biraima davali glasaki listii i za one nivoe izbora na kojima se oni nisu nalazili u izvodima iz birakih spiskova. U oba sluaja radilo se o neaurnosti i loem radu lanova BO, ega je bilo
u velikoj meri na predhodnim izborima. injenica je da je dobar deo ovih propusta ostao nezabeleen, jer su se svi lanovi BO trudili da naknadno ,,sravnjaju podatke da se ne bi ponavljalo glasanje na njihovim birakim mestima. Kada se birau dodele glasaki listii, onda mu se na kaiprst desne ruke nanosi sprej. Preporuka koja je data za proces ukidanja nanoenja nevidljivog spreja na kaiprst biraa podrazumeva iskljuenje ove procedure. Posle svih ovih procesa koji su navedeni bira pristupa procesu glasanja. - Obezbeivanje procesa slobodnog i tajnog glasanja Nekoliko stvari je neophodno uraditi da bi se svakom birau omoguilo da svoje birako pravo ostvari tako da mu bude obezbeena tajnost glasanja, odnosno da niko drugi nije u stanju da sazna njegov politiki izbor. Najpre, kao preduslov slobode glasanja jeste neutralisanje mogunosti da niko od prisutnih ni na koji nain ne utie ili ne vri pritisak na birae u ispoljavanju njihovog birakog opredeljenja. Svaki vid agitovanja ili pritisaka na birakom mestu je nedozvoljen. Kao uslov za ostvarivanje tajnosti glasanja, svakom birau je neohodno obezbediti prostor u kojem mu se moe garantovati tajnost glasanja. Krenje obe procedure je primeeno na odreenom broju birakih mesta. Najpre, direktno ili
42
posredno, bilo je mesta na kojima su se ule otvorene ili prikrivene sugestije u procesu glasanja. Pored toga, loim ureenjem birakog mesta ili nepostavljanjem paravana na odgovarajui nain, birai su bili u poziciji u kojoj im se nije garantovala tajnost u procesu glasanja. Predsednik jedne optine na jugu Srbije je dan pred izbore, zajedno sa direktorkom jedne lokalne firme, iao do radnika te firme, od vrata do vrata, i agitovao da se glasa za njegovu stranku (davani su razliiti tipovi obeanja radnicima). U jednoj optini na jugu Srbije je veliki broj pripadnika romske nacionalnosti dobijalo pakete sa hranom kako bi glasali za jednu politiku stranku. U veem broju optina (Meroina, Prokuplje, Surdulica, Vladiin Han, Pirot) na jednom birakom mestu bilo je mnogo lanova birakog odbora. To je stvaralo oseaj da glasaima neko stoji iznad glave, pa su se u ovim sredinama uglavnom alili na povredu tajnosti glasanja. Tesan prostor beleimo uglavnom u manjim sredinama. Jedan stariji bira je naglas rekao za koju stranku hoe da glasa, jedan od lanova BO koji je priao da mu pomogne zaokruio je stranku kojoj sam
pripada a ne onu koju je bira izrekao. Niko od lanova BO nije reagovao, obrazlaui to stavom da nisu hteli meusobno da se zameraju zbog jednog glasa. Na veem broju BM su lanovi BO sugerisali biraima za koga da glasaju. U Niu su odbornici dovodili birae i sugerisali za koga da glasaju na ponovljenim izborima to je, kau lanovi, ulo u zapisnik . U Leskovcu na pojedinim birakim mestima nisu bile zapeaene koverte sa glasovima onih koji su glasali van birakog mesta. U Prokuplji u selima gde je veinsko starako stanovnitvo lanovi BO tvrde da je tek po jedan lan BO iao i sakupljao glasove od nepokretnih lica koja su glasala van birakog mesta. - Ubacivanje glasakih listia u glasake kutije Po zavretku svih navedenih radnji, bira presavija glasaki listi na nain da se ne moe videti lista ili kandidat za koju je glasao. Zavrna radnja tie se procesa ubacivanja glasakog listia u odgovarajuu glasaku kutiju. Za svake izbore postoji posebna kutija i u nju se ubacuju glasaki listii samo za taj nivo izbora. U ovom procesu neretko se deavalo da bivaju ubaeni glasaki listii sa drugih nivoa izbora. To je izazivalo odreene problem
43
u samom procesu prebrojavanja glasova, ali treba rei da su se kasnijim radnjama mogli otkloniti ovi nedostaci. Pravovremenim sugestijama lanova BO u nekim situacijama ovaj problem je predupreen. - Odravanje reda na birakom mestu lanovi birakog odbora su zadueni da u toku itavog izbornog dana odravaju red na birakom mestu. U tom okviru treba rei da su ekscesi na birakom mestu sastavni deo svakog izbornog procesa u bilo kojoj zemlji na svetu. Ipak treba razlikovati ekscese koje prave birai i koje lanovi birakog odbora nisu u stanju da preduprede, od onih ekscesa koji nastaju kao plod loeg rada lanova BO ili koje prouzrokuju sami lanovi BO. U prvom sluaju radi se o biraima ili pripadnicima razliitih politikih opcija, koji zbog razliitog tipa nezadovoljstva mogu iskazati verbalno nezadovoljstvo na neprimeren nain, upustiti se u fiziki obraun, unitavati deo izbornog materijala, onemoguavati drugim biraima da ostavre svoje glasako pravo. Moe se raditi i o nameri pojedinaca ili organizacija da izborni proces uine nevaeim. U ovim situacijama ne moe se postavljati pitanje odgovoranosti lanova BO, ve je neophodna samo njihova smirena i staloena reakcija. Na jednom birakom mestu na jugu Srbije bila je polomljena izborna kutija (birako mesto je
zatvoreno na dva sata i izbori su produeni do 22h). Kada su u pitanju radnje u kojima sami lanovi BO prouzrokuju problem svojim meusobnim svaama, zloupotrebom svog poloaja, nasilnim ponaanjem.. onda je neophodno naglasiti da treba raditi na stalnoj edukaciji lanova BO u cilju smanjanja obima ovakvih deavanja. U Vranju na BM pobili su se lanovi i funkcioneri dveju ,,rivalskih stranaka. U Nikoj Banji svaa meu lanovima birakog odbora. U Niu su se dve lanice birakog odbora stalno svaale i pretile jedna drugoj, to je remetilo atmosferu tokom dana a posebno prilikom prebrojavanja glasova. Mu jedne od njih je na kraju upao na prebrojavanje glasova, to je izmeu ostalog prijavljeno kao nepravilnost pa su izbori ponovljeni - Zatvaranje birakih mesta i utvrivanje rezultata izbora Sva biraka mesta se po pravilu zatvaraju u osam asova navee. Izuzetak od ovog pravila su biraka mesta na kojima je dolo do prekida glasanja sa trajanjem due od jednog sata, kao i ona mesta na kojima se zateknu birai u trenutku zatvaranja birakog mesta. U tom sluaju biraima koji su doli do 20 asova omoguava se da ostvare svoje graansko pravo, tako to se proces glasanja produava do tre-
44
nutka kada i poslednji glasa ne ostvari ovo svoje pravo. U Niu u trenutku zatvaranja biralita u holu kole u kojoj je bilo nekoliko birakih mesta nalo se jo oko 200 ljudi, naravno svi su glasali ali je to produilo sam proces do 21 as i odloilo prebrojavanje glasova. Slian problem, sa neto manje biraa u trenutku zatvaranja, beleimo i u Leskovcu. Kada se birako mesto zatvori pristupa se procesu utvrivanja rezultata izbora. Kao i u predhodnim izbornim ciklusima, i na poslednjim izborima primeen je veliki broj nepravilnosti kada je u pitanju proces utvrivanja rezultata izbora i sainjavanje zapisnika sa birakog mesta. Dodatno oteavajua injenica vezana je za brojnost, odnosno paralelno odravanje nekoliko nivoa razliitih izbora. Iz tog razloga pratea uputstva RIK-a su predviala da se rezultati izbora utvruju najpre za predsednike, potom republike, pokrajinske, i na kraju za gradske i optinske izbore. Ova procedura se nije potovala na veem broju birakih mesta, jer su lanovi birakih odbora kao lokalni stranaki kadar bili u veoj meri zainteresovani za lokalne izbore, te su stoga esto prvo prebrojavali glasove na ovom nivou. To je kao posledicu imalo injenicu da su prelimirane procene i dravnih i civilnih organizacija vezanih za rezultate
45
izbora bitno kasnile u odnosu na predhodne izbore. Ono to je inilo kljuni problem, barem u ovom segmentu izbornog procesa, jeste vezano za utvrivanje rezultata izbora i sainjavanje zapisnika. Veliki broj problema koji se desio na terenu moe se iskazati kroz nekoliko idealno tipskih situacija. Najpre, lanovi BO nisu imali saglasnost oko definisanja vaeih i nevaeih glasakih listia. Tako se deavalo da su glasaki listii na kojima se jasno moe videti iskazana volja biraa, definisani kao nevaei glasaki listii. Centralni problem se odnosi na nepravilnosti u prebrojavanju glasakih listia, bilo da se radi o broju upotrebljenih, neupotrebljenih ili glasakih listia po stranakim listama. U velikom broju sluajeva se deavalo da zbir glasova koje su osvojile kandidati ili kandidatske liste nije jednak ukupnom broju vaeih glasakih listia, da broj upotrebljenih glasakih listia nije jednak ili je manji od zbirnog broja vaeih i nevaeih glasakih listia, kao i da broj upotrebljenih glasakih listia nije bio jednak broju biraa koji su se upisali u izvod iz birakog spiska. Zapisnik za birakog mesta koji je sainjen na taj nain stvara velike probleme u daljem toku obrade izbornog materijala. Stoga treba napomenuti da su esto predsednici BO pri predaji izbornog materijala u OIK-u ,,morali da teluju rezultate da bi se oni uklopili u aplikaciju u kojoj je raena
obrada podataka. Ovde se ne radi o izmenama rezultata glasanja na izborima, ve o izmenama koje su neophodne zbog statistike obrade. Tako je dodavan ili oduziman broj nevaeih glasakih listia da bi se cifre sloile. U Niu, Zajearu, Leskovcu i Vranju predavanje materijala GIK-u je dugo trajalo jer su neki biraki odbori doneli nepopunjene zapisnike poto nisu znali kako da prebroje listice i popune zapisnike. U Surdulici su precrtani rezultati na zapisniku da bi se uskladile brojke a nisu potpisane ispravke. Tako je 12 bilo listia vie nego to je biraa izalo na izbore. U nikoj Gradskoj optini Medijana je na birakom mestu otrkiven viak listia u kutiji u odnosu na one koji su glasali, tako da nisu svi lanovi BO hteli da potpiu zapisnik pa su izbori ponovljeni . Zbog nepoznavanja procedure pojedini predsednici BO na teritoriji Nia su itav materijal nosili u GIK, tu su ekali po nekoliko sati, da bi ih odatle vratili u OIK da prvo tamo predaju materijal za lokal. Tu se opet dugo ekalo, (naravno posle su se vracali u GIK da predaju materijal za predsednike i parlamentarne izbore) pa je i to jedan od razloga zato su rezultati u Niu prilino kasnili.
Kako prevazii problem u izbornom danu

Treba rei da najvei deo procedura vezan za izborni dan ne moe biti menjan u znaajnijoj meri. Preporuke koje su date tiu se procedura za koje se osnovano moe smatrati da nisu neophodne, kao to je nanoenje nevidljivog spreja, procedura glasanja prvog biraa i potpisivanje biraa u izvode iz birakog spiska. Druge procedure moraju biti zadrane, a kljuna promena nije vezana za promene procedura ve za ispunjavanje ve propisanih. U tom smislu, jedina preporuka je vezana za formiranje profesionalne administracije na centralnom nivou, koja bi radila na obuci izborne administarcije do najnieg nivoa i na taj nain predupredila sve navedene propuste koji su se deavali.
46
Preporuke
Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa
Preporuke
- Promena izbornog sistema bi trebalo da omogui i odreenu vezu izmeu biraa i samih kandidata, to sada ne postoji kao efekat primene isto proporcionalnog izbornog sistema. Promena izbornog sistema trebalo bi da otvori i unutarstranaku kompeticiju.
Proces kandidovanja
- Ukoliko se zadrava postojei model potpisa podrke kandidaturi, neophodno je da se on vee za procenat broja biraa na teritoriji izborne jedinice u kojoj se glasa. - Za registrovane politike stranke ukinuti obavezu prikupljanja potpisa podrke kanidaturi. - Opciono omoguiti da se umesto potpisa podrke priloi novani depozit. Ukoliko bi lista osvojila manje od minimalno propisanog broja glasova, novac ne bi bio vraen toj izbornoj listi. - Uvesti za sve izbore proces reba da bi se izbegli problemi oko rednih brojeva kandidata ili lista na glasakom listiu. - Propisati rokove za predaju izbornih lista znatno ranije od dosadanjih. Izbornu kampanju zapoeti i definisati od trenutka kada su poznate sve izborne liste ili kandidati u izbornom procesu. -Proiriti nadlenosti izborne administracije i na proces unutarstranakih izbora, odnosno odreivanja kandidata na izbornim listama.
Biraki spiskovi
- Nastavak procesa sreivanja podataka u birakom spisku koji je zapoet mora se nastaviti. Panja treba da bude usmerena na preciznost podataka o biraima i na postavljanje precizne baze birakih mesta koja se lako mogu modifikovati. - Treba stvarati uslove da se birai mogu identifikovati kroz jedinstven operativni sistem. To podrazumeva da se u budunosti na svakom birakom mestu nae kompjuter sa itaem linih dokumenata, koji je povezan sa jedinstvenom bazom biraa.
47
Izrada i primopredaja izbornog materijala

- Decidno pridravanje svih postojeih procedura prilikom tampanja izbornog materijala. - Predaja i prijem izbornog materijala izmeu razliitih nivoa izborne administracije treba da postane deo
neophodne obuke budue profesionalne izborne administracije.
Izborni dan
- Ukidanje procedure vezane za glasanje prvog biraa. - Ukidanje procedure vezane za nanoenje nevidljivog spreja i korienje lampe kojom se proverava da li je neki bira ve glasao. Ova procedura gubi smisao sa uvoenjem jedinstvenog birakog spiska. - Uslovno treba razmotriti ukidanje obaveze da se birai potpisuju u izvod iz birakog spiska. Ovo se naroito postavlja opravdanim ako se na svakom birakom mestu obezbedi elektronsko identifikovanje biraa. - U budunosti omoguiti da se unos, provera i slanje podataka vre putem kompjutera koji su instalirani na svakom birakom mestu. Time se izbegavaju greke nepotpunog ili pogrenog unosa podataka u zapisnik o rezultatima izbora sa birakog mesta.
- Formiranje stalnog profesionalnog izbornog tela sa nadlenostima koje su proirene na itav izborni proces. Pored sprovoenja izbornog procesa to se odnosi i na aspekte u vezi sa voenjem registra biraa, registra politikih stranaka, kontrole finansiranja politikih aktivnosti, regulisanja medijskih pravila u periodu izborne kampanje - Stalnost sastava gradskih i optinskih izbornh komisija biranjem njihovih lanova iz redova lokalne administracije. Ova tela e initi i srednji nivo izborne administracije. - Izbor lanova birakih odbora iz redova dravne i lokalne administracije. Predsednik birakog odbora bi trebalo da bude diplomirani pravnik. - Konstantna obuka za lanove BO od strane viih nivoa izborne administracije. Pored obuke, izrada detaljnih uputstava za specifine situacije koje su do sada stvarale probleme u sprovoenju izbornog procesa. - Prisustvo predstavnika politikih stranaka samo u formi posmatraa izbornog procesa ije eventualne trokove snose same politike stranke.
Preporuke
48
Mediji i izbori u Srbiji

Autorka: Danijela Ivankovi novinarka ,,Mediji su u centru naeg javnog ivota. Oni definiu ta je taj ivot. ,,ta mediji rade naoj politici (2004), Don Lojd, direktor Odseka za novinarstvo na Rojters institutu pri Univerzitetu Oksford. Uloga medija i u izbornim kampanjama je da na profesionalan, nepristrasan i objektivan nain predstave sve uesnike izbornog procesa, prue jednaku ansu svim uesnicima i pri tom potuju sve zakonske regulative. Iako mediji nisu jedini izvor informarcija za birae, njihova uloga kreatora javnog mnjenja je veoma vana. Jer da nije tako, televiziski studiji irom sveta, pa i u Srbiji, ne bi od izbora do izbora postajali arene u kojima se politiari bore za vlast - do poslednjeg biraa.
Politiari i mediji u izbornoj kampanji

Nije bilo izbornog procesa u Srbiji od uvoenja viestranakog sistema da vlast nije smatrala da ima tapiju nad medijima. Glavna osobenost izbora 2012. g. je da su
49
po drugi put u dvadeset godina bili organizovani na svim nivoima (prethodno su organizovani 1992 godine kada je biran i savezni parlament). Organizacija predsednikih, parlamentranih, pokrajinskih i lokalnih izbora u isto vreme ovoga puta, iz ugla medija, nije odraena jasno i precizno. Sve se uglavnom svelo na kampanju dvojice glavnih rivala, tako da su lokalni i parlamentarni izbori bili praktino u drugom planu. Tako su se lideri dve najvee stranke, DS i SNS, pred biraima zalagali za reavanje lokalnih problema o kojima nisu imali pojma sve dok ih o tome nisu obavestile stranake kolege iz lokala, uglavnom pola sata pred susret sa graanima. Reklamni blokovi, ak i na lokalnim radio i TV stanicama, takoe su uglavnom bili posveeni Borisu Tadiu i Tomislavu Nikoliu. U skladu sa tim, kampanja se kroz plaene i redovne termine najvie vodila u nacionalnim medijima, dok je u lokalima kampanja odraena tek u poslednjih nedelju dana. Tako su iz prvog plana nestali kandidati za lokalne skuptine, samo se u veim gradovima prialo o kandidatima za republiki parlament, a o aktuelnim problemima graana nije govorio ak ni NVO sektor, jer je i on pratio tok politike kampanje . I u Evropskoj Uniji postoji dilema oko izvetavanja i predstavljanja kandidata tokom izborne kampanje. U Seriji izdanja Saveta Evrope o medijima, br. 3, Mediji i izbori (Yasha
Lange), citiraju se smernice BBC-ja producentima: ,,Uviamo da na mnogim modernim izborima uestvuje itav niz marginalnih kandidata za koje je izvesno da e dobiti samo marginalnu podrku; ti kandidati prilikom pravljenja programa mogu da se tretiraju na nain koji odraava razliku koja postoji izmeu njih i njihovih velikih konkurenata Marginalni kandidati ne mogu da oekuju ravnopravnost. ,,Drugim reima, striktno ravnomerno izvetavanje o svim kandidatima nije poeljno ako odvraa panju od najvanijih stranaka i kandidata. Glavne stranke ili kandidati treba u osnovi da dobiju prilian i ravnopravan prostor u medijima tokom odreenog perioda, dok izvetavanje o minornim strankama moe da bude manje detaljno (ali ipak dovoljno da im se prui prilika da se vide i uju)*. *BBC Producers Guidelines (1993), BBC, London.
kroz sve izborne cikluse je da aktuelna vlast uvek ima ,,kartu vie, jer se praktino javnosti obraa kroz dve uloge. Nosioci javnih funkcija stranaka na vlasti i ovoga puta su imali prednost zahvaljujui dnevno informatvnom programu. Njihovo pojavljivanje u vestima stavljalo ih je u superioran poloaj po nainu i broju poruka koje tokom kampanje mogu da poalju biraima. Ovo je praksa koja se u Srbiji primenjuje od uvoenja viestranaja, meutim ni evropski ni svetski mediji nisu imuni na ,,tihu favorizaciju pojedinih politikih partija**. **Serija izdanja Saveta Evrope o medijima, br.3 Mediji i izbori (Yasha Lange), str. 8. tekst - ,,San je taj koji je pobedio.
Ima li ovde slinosti sa naim predstavljanjem kandidata? Sada dolazimo do problema u izvetavanju dnevne informative. Iako je izvetavanje u vreme izbornog ciklusa jasno definisano brojnim zakonskim aktima i regulativama, oni se i dalje razliito tumae i primenjuju u zavisnosti od izbora do izbora. Ono to je zajedniko
50
Mediji u Srbiji kojima je stalo do fer kampanje uglavnom su lokalne dogaaje obraivali tematski, to je davalo prostora da se i kroz infomativu uje glas opozicije. Oni koji znaju posao ovakve priloge su obogatili i vox populijem, ime su ispotovali osnovne postulate savremenog novinarstva. Oni drugi su svoje izvetavanje sveli na izvetaje sa terena u kojima uestvuje samo jedna strana, tj. visoki funkcioner stranke na vlasti koji je ujedno i direktor nekog Javnog preduzea i na pres konferenciji govori o ,,dosadanjim uspesima. Vesti iz zemlje su se tokom izborne kampanje uglavnom odnosile
Ovde se, meutim, evropske preporuke razlikuju, ali je praksa na terenu slina. Opet moemo da se pozovemo na Izdanje SE o medijima br. 3. u kojem, u delu ,,Uravnoteena prednost kandidata kome istie mandat? pie: ,,Kandidati koji se ve nalaze na zvaninim funkcijama ne smeju da uivaju nepravednu prednost dodatnog izvetavanja o njihovim zvaninim funkcijama. Meutim, samo u vrlo malom broju analiziranih zemalja postoje pravila u tom domenu.
na ono to rade stranke na vlasti, a sve u slubi upravo izborne kampanje, gde opet dolazimo do neravnopravnog poloaja svih uesnika u izbornom procesu, ali kao to smo ve zakljuili to je dvadesetogodinja praksa, pa kao to ree jedan od naih sagovornika: ,,To vie niko ne rauna u neravnopravan poloaj.
radiodifuzne agencije nisu izazvale toliko polemike meu poslenicima javne rei. Iako je novinarska delatnost definisana kroz razne zakone i podzakonska akta, u ovoj izbornoj kampanji RRA je objavila opte obavezujue uputstvo koje je, umesto da prui ansu komercijalnim emiterima ali i javnim servisima da zarade uobiajenom prodajom udarnih termina, uinila upravo suprotno. U Uputstvu za sve radio i televizijske stanice stav 5. izmeu ostalog pie: - Emiter ne moe bitno menjati svoj programski koncept u nameri da obezbedi dodatno vreme za emitovanje predizbornih plaenih termina, pri emu naroito nije dozvoljeno emitovati predizborni plaeni termin umesto emisije koja ima svoj ustaljeni dnevni ili nedeljni termin i po svojoj prirodi je namenjena informisanju javnosti o dogaajima u odreenoj sferi drutvenog ivota. - Predizborni plaeni termin emituje se bez prekida i ne sme biti dui od 30 minuta, s tim to se dnevno moe emitovati najvie 90 minuta. - Izuzetno, u okviru predizbornog plaenog termina moe se emitovati jedan poseban prilog u trajanju od 30 minuta posveen jednoj izbornoj listi, odnosno kandidatu. Odreena izborna lista, odnosno kandidat ima pravo na samo jedan tridesetominutni prilog tokom
RRA i ,,Opte obavezujue uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republike skuptinske izbore, izbore za predsednika republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, (,,Slubeni glasnik RS br. 18/2012).
51
ini se da nikad kao tokom izbora 2012. preporuke Republike
predizborne kampanje, s tim to u danu emitovanja takvog priloga nema pravo na petominutni prilog. - U okviru televizijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 asova i u periodu od 19,00 do 23,00 asa ne moe emitovati predizborni plaeni termin. U okviru radijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 asova i u periodu od 15,00 do 19,00 asova ne moe emitovati predizborni plaeni termin. Dakle, vie je nego oigledno da je gledaocima tj. biraima vie-manje ostajala dnevna informativa u lokalnim medijima, koja je u isto vreme sluila i za dnevno izvetavanje i kao poligon za predizborno delovanje strankama na vlasti jer su, kao to smo rekli, partije odluile da se predizborno uglavnom oglaavaju na nacionalnim medijima . Udarni termini na koje su emiteri i politiari do sada najvie raunali u predizbornoj kampanji tako su ovoga puta ostali ,,prazni. Prazne su ostale i kase komercijalnih medija jer se stranke nisu oglaavale ni priblino kao u prethodnim izbornim ciklusima. Debate koje su pojedini mediji organizovali, nisu pruale kao ranijih godina mogunost da se stranke samostalno predstave, a samim tim ni da emiteri zarade od prodaje pojedinanih termina. Posebno zabrinjava to nisu svi mediji imali isti tretman od strane RRA, na ta su se posebno alili
niki mediji (TV Zona) koji su tvrdili da konkurencija (RTV Belle amie) u ,,zabranjenim terminima prenosi skupove pojedinih politikih partija. Podseamo i na uestvovanje dravnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marka Karadia u rijaliti programu ,,Survivor, ili na gostovanje dvojice najveih rivala za mesto predsednika republike u zabavnom programu ,,Vee sa Ivanom Ivanoviem, oba na TV Prva (nacionalna frekvencija) iako se u istoj preporuci RRA u stavu 10. kae: ,,U toku predizborne kampanje emiteri treba da iz svog programa iskljue dokumentarne, igrane, zabavne i sline emisije i filmove u kojima se pojavljuje funkcioner, istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kanadidat i da izbegavaju druge oblike indirektne politike propagande u redovnim emisijama. Ostaje nejasno zasto je RRA ograniila broj predizbornih EPP minuta kao ni u jednim izobrima do sada, posebno jer su ovi bili raspisani na svim nivoima, ali i nejednak odnos prema emiterima. Naime, lanovi RRA su tokom kampanje irom Srbije organizovali sastanke sa predstavnicima emitera i lino ih upoznavali sa preporukama vezanim za izbore 2012. tako da su svi bili upoznati sa ,,novim propozicijama. Meutim oni koji su ,,imali hrabrosti da prekre pravila (po sistemu ,,ako proe, proe) nisu
52
kanjeni, pa takoe ostaje pitanje na koga se odnosila preporuka?
Dan izbora
Sam dan izbora, odnosno procedura vezna za predizbornu tisinu i dan glasanja, nisu se bitno razlikovali od prethodnih izbora u Srbiji. Na osnovu viegodinjeg iskustva, mediji su unapred organizovali mobilne i deurne ekipe, i svi TV emiteri su po zatvaranju biralita imali ive emisije u kojima su pratili prebrojavanje glasova i prve nezvanine rezultate. Ako izuzmemo Ni, nigde na jugoistoku Srbije nije bilo problema da se doe do preliminarnih rezultata.
datke o rezultatima glasanja. Ni u nedeljama i mesecima kasnije, nije razjanjeno zato partije te noi nisu pruale ak ni osnovne infomacije o izlaznosti.
... Zajear
Zanimljiva pria stie iz Zajeara, gde su u izbornoj noi kamere privatne televizije ,,Best zabeleile guvu i prepravljanje zapisnika sa birakih mesta u Gradskoj izbornoj komisiji. Iako je tada opozicija pokrenula krivine prijave protiv svih lanova birakih odbora na svim birakim mestima, na drugoj strani je u meuvremenu GIK odbio sve prigovore opozicije, to je potvrdio i RIK i izbori nigde nisu ponovljeni.
Ni
Neobina izborna no je bila u Niu. Prvi put za dvadesetak godina viestranaja u Srbiji ni vlast ni opozicija (izuzev LDP-a u prvih nekoliko sati) nisu davali informacije o rezultatima glasanja. U Nikoj Banji su podaci objavljeni oko ponoi, gde je na lokalu trei put za redom ubedljivu pobedu odneo DSS, meutim te noi mediji nisu mogli da dobiju preliminarne rezulate ni za gradski ni za republiki parlament. Informaciju o broju glasova za predsednika republike novinari su uglavnom dobijali preko nacionalnih medija i Republike izborne komisije. Tako su gledaoci i pored ivih ukljuenja ostali uskraeni za najosnovnije po-
Saradnja sa RIK-om, GIK-om i OIK-cima

Tokom izborne kampanje mediji nisu imali problema u komunikaciji sa republikom, gradskom i optinskim Izbornim komisijama. lanovi GIK-a su tokom kampanje redovno javnost obavetavali o izmenama koje je ovoga puta doneo Jedinstveni biraki spisak. Od velike pomoi u rasvetljavanju neodumica bile su ive emisije u kojima su gledaoci imali priliku i da sami pitaju sve to ih zanima. Ovoga puta su i na internet stranama medija takoe bile istaknute aktuelnosti ili linkovi vezani za rad GIK-a i jedinstveni biraki spisak.
53
Posebna pria je kako je jedinstveni biraki spisak funkcionisao na terenu.

kasnije
Dan kasnije u javnost su stigle prie o nepripremljenosti i needukovanosti lanova birakih odbora, prepravljanju zapisnika, problemima sa glasanjem po jedinstvenom birakom spisku i sl. Iako su posle prvog izbornog kruga pojedine partije i na lokalnom i na republikom nivou tvrdile da su izbori neregularni i pokradeni, posle drugog kruga predsednikih izbora i ponavljanja na pojedinim birakim mestima na lokalu, RIK nigde nije potvrdio ove navode. Sve se zavrilo ,,estradnim nastupima politiara u medijima koji su posle objavljivanja zvaninih rezultata zaboravili na primedbe i pourili ili da spasavaju stranku koja se raspada ili da podele fotelje sa koalicionim partnerima. Tako se dogodilo da mediji ponovo budu dobar poligon za dizanje praine koja je trajala sve do formiranja vlade.
formacijama od javnog znaaja, elektronskim komunukacijama, oglaavanju, ili na primer Zakon o radu. To bi trebalo da pobolja stanje u ovoj oblasti i zatiti poloaj novinara, a ono to mediji stalno govore nije na odmet ponoviti i na ovom mestu: ,,Srbija ima zakone, samo ih treba potovati. Izmeu ostalog i Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. (,,Slubeni glasnik RS br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11) kae: ,,Kljuni izazov u narednom periodu jeste podizanje kvaliteta programa, jaanje civilnog sektora i stvaranje uslova da regionalni emiteri na ekonomski odriv nain proizvode uredniki nezavistan i profesionalan sadraj, koji podstie graane na aktivno uee, kao i kvalitetan program namenjem lokalnim zajednicama, koji odslikava njihovo pravo na punu slobodu izraavanja i informisanost. Kvalitet programa, jaanje pluralizma i puna ureivaka nezavisnost mora se dalje razvijati i unapreivati. Iskustvo medija u izborima 2012. kae da posebno treba obratiti panju na preporuke Republike radiodifuzne agencije vezane za izbore 2012. i ispitati njihovu opravdanost, jer su pojedine stavke o kojima smo ovde govorili potpuno obesmis-
Umesto zakljuka
Ono to svakako eka srpske emitere je najavljena izmena Zakona o informisanju, pa je logino oekivati (bar u razvijenom svetu) da e sa njim biti usklaeni i Zakoni o radiodifuziji, slobodnom pristupu in-
54
Sve u svemu, reklo bi se da srpski mediji u politikom nainu izvetavanja ne zaostaju puno za evropskim. Savremena dilema ude li politiari da budu popularni kao estradne linosti - gotovo da je prestala da postoji u svim svetskim medijima, jer je odgovor jednostavno oigledan DA. I ovde moemo da se pozovemo na brojne radove na ovu temu objavljene u svetu i Evropi, meutim zahtevi savremenog RTV standarda i gledalita (itaj biraa) samo potvuju da su mediji postali za politiare savrena pozornica sa koje se vlada. Ili da se vratimo na poetak ove prie, mediji su danas isto to i svojevremeno rimske arene, mesta na kojima se politiari surovo i sirovo bore za vlast - do poslednjeg biraa.
55
lile predizbornu kampanju. Ako je i ova preporuka iz stava 5. imala za cilj da zatiti trenutnu vlast (kako se opozicija ne bi reklamirala u udarnim terminima), to se na kraju pokazalo kontraproduktivnim, za one koji su do tada imali veinu u parlamentu.
Upravno-sudska zatita izbornog prava...
Upravno-sudska zatita izbornog prava tokom izbora 2012. godine analiza prakse odeljenja Upravnog suda u Niu
Uvod
Autor: Dr Dejan Vueti docent Pravnog fakulteta u Niu Izborno pravo je sloeno pravo, koje u sebi obuhvata vie srodnih prava: aktivno i pasivno birako pravo, pravo na upis u biraki spisak, pravo na obavetenost biraa, pravo kandidovanja i pravo na zatitu ostvarenog poslanikog mandata. U lanu 52. Ustava utvreno je izborno pravo, kao opte i jednako, izbori kao slobodni i neposredni, a glasanje kao tajno i lino. Utvreni su i uslovi za (aktivno i pasivno) izborno pravo (punoletstvo, poslovna sposobnost i dravljanstvo Republike Srbije), kao i jemstvo pravne zatite izbornog prava, u skladu sa zakonom. Ustavno odreenje izbornog prava se na opti nain odnosi na sve vrste neposrednih izbora u pravnom sistemu Republike Srbije. Normativni okvir izbornog prava u Srbiji ine relevantni domai propisi i ratifikovani meunarodni ugovori, poevi od Ustava Srbije. OsnovSl. glasnik RS, br. 98/2006. Sl. glasnik RS, br. 35/2000 , 57/2003 -
ni izvori prava su i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima . Supsidijarni izvori su odgovarajui procesni zakoni i dr. propisi: Zakon o optem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima, i dr. Na osnovu napred navedenih zakona razliiti organi uprave kao to su izborne komisije donose niz podzakonskih akata najee povodom svakih konkretnih izbora ponaosob. Tako su radi sprovoenja izbora za narodne poslanike u Narodnoj skuptini i izbora za predsednika republike, raspisanih za 6. maj 2012. godine doneti, pored ostalih, na primer - Uputstvo za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine i izbora za predsednika republike, raspisanih za 6. maj 2012. godine;Rokovnik za vrenje izbornih radnji u postupku sprovoenja izbora za narodne poslanike Narodne skuptine i izbora za predsednika republike, raspisanih za 6. maj 2012. godine, Pravila o radu birakih odbora za koordinirano sprovoenje svih izbora raspisanih za 6. maj 2012. godine.
odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 1 1/2005 dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011 i 1 4/2009 - dr. zakon. Sl. glasnik RS, br. 129/2007, 34/2001- odluka US i 54/2011. Slubeni list SRJ, br. 33/97 i 31/2001, i Slubeni glasnik RS, br. 3 /2001. Sl. glasnik RS, br. 111/2009. Poslovnik Republike izborne komisije Sl. glasnik RS, br. 5/2012. Sl. glasnik RS, br. 29/2012 - preien tekst i 31/2012-ispr. Sl. glasnik RS, br. 2 /2012 i 28/2012. Sl. glasnik RS, br. 29/2012 - preien tekst.
56
Zatita izbornog prava

Autor: Dr Dejan Vueti docent Pravnog fakulteta u Niu Zatita izbornog prava moe biti, prema vremenskom trenutku u kome se obezbeuje: 1) zatita koja se prua tokom izbornog postupka (izborni sporovi), 2) zatita izbornog prava neposredno nakon okonanja izbornog postupka (u post. verifikacije mandata) i 3) zatita izbornog prava u meuizbornom periodu (zatita prava poslanika, odnosno zatita ostvarenog birakog prava). Sada, u postupku zatite izbornog prava (po albi protiv reenja odgovarajue izborne komisije donetog po prigovoru) nadlean Upravni sud, koji (ranije Vrhovni sud) odluuje po albi shodnom primenom odredaba zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima. U postupku zatite izbornog prava prilikom izbora narodnih poslanika svaki bira, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da u roku od 24 h podnese prigovor protiv odluke, radnje ili propusta birakog odbora Republikoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Republika izborna komisija
57
donosi reenje u roku od 48 asova od asa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. Ako Republika izborna komisija usvoji prigovor, ponitie odluku ili radnju. Ako Republika izborna komisija po prigovoru ne donese reenje u rokovima predvienim ovim zakonom, smatrae se da je prigovor usvojen! Ovde se radi o pozitivnom utanju uprave to je izuzetak od pravila da utanje upravnog organa po zahtevu stranke znai odbijanje istog zahteva. Protiv svakog reenja Republike izborne komisije donetog po prigovoru moe se izjaviti alba Upravnom sudu. alba se podnosi preko Republike izborne komisije u roku od 48 asova od prijema reenja. Republika izborna komisija duna je da u roku od 24 asa od prijema albe dostavi Upravnom sudu prigovor i sve potrebne spise. Odluka po albi donee se najkasnije u roku od 48 asova od prijema albe sa spisima. Odluka doneta u postupku po albi je pravnosnana i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviena zakonom kojim se ureuje upravni spor. Ako sud usvoji albu i poniti izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajua izborna radnja, odnosno izbori ponovie se najdocnije za deset dana. Prema Zakonu o lokalnim izborima, Upravni sud postupa po albi, i to:
protiv reenja skuptine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i lanova izborne komisije u stalnom sastavu, koja je izjavljena u roku od 24 asa od donoenja reenja (lan 14. stav 11. Zakona); na odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrivanju mandata novom odborniku (lan 49. Zakona); protiv reenja izborne komisije zainteresovana stranka moe izjaviti albu Upravnom sudu. Ova alba moe se izjaviti u roku od 24 asa od dostavljanja reenja (lan 54. Zakona); protiv odluke SO JLS donete u vezi sa potvrivanjem mandata odbornika. Ova alba moe se izjaviti u roku od 48 asova od dana donoenja odluke. (lan 56. stav 7. Zakona). Odluka suda po albi je pravnosnana i protiv nje je iskljueno podnoenje zahteva za preispitivanje sudske odluke i tube za ponavljanje postupaka predvienih u Zakonu. Ukoliko sud usvoji albu ponitie odluku ili radnju u postupku predlaganja kandidata, odnosno u postupku izbora odbornika ili e ponititi izbor odbornika. Ono to treba posebno istai je da Zakon o lokalnim izborima sadri odredbu o mogunosti donoenja odluke u sporu pune jurisdikcije karakteristinom za upravni spor, te da ukoliko nae da osporenu odluku treba ponititi,
58
ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za to, sud moe svojom odlukom meritorno reiti izborni spor i ovakva odluka suda u svemu zamenjuje poniteni akt. Inae, u aktuelnoj praksi Upravnog suda vie nisu retke ove presude to predstavlja pozitivni pomak u angaovanju suda da sam rei odreenu upravno-izbornu stvar. Ukoliko je po prigovoru odnosno albi ponitena radnja u postupku ili izbor odbornika, izborna komisija je duna da odgovarajuu izbornu radnju odnosno izbore ponovi u roku predvienom tim zakonom za ponovne izbore, a on se rauna od dana donoenja odluke o ponitavanju. Zakon o lokalnim izborima kao posebni zakon, ne sadri odredbe o drugim vrstama odluivanja (na primer: o odbijanju albe ili odbacivanju albe) pa se prilikom donoenja ovih odluka mora shodno primenjivati Zakon o upravnim sporovima. Ono to umnogome odreuje tok izbornog postupka je to da Zakon o lokalnim izborima odreuje posebne faze (kandidovanje, sprovoenje, utvrivanje i objavljivanje rezultata) u kojima lica koja imaju pravo na zatitu izbornog prava (svaki bira, kandidat za odbornika i predlaga kandidata), mogu da je trae. One su odvojene pa se zatita izbornog prava zbog nepravilnosti nastalih u odreenoj fazi moe traiti samo do okonanja faze u kojoj su nastale.
Problem zakonitosti zatite izbornog prava...
Problem zakonitosti zatite izbornog prava po slubenoj dunosti (ex officio)

Autor: Dr Dejan Vueti docent Pravnog fakulteta u Niu Na poslednjim izborima dolo je do promene pravnog stava upravnog sudstva u vezi sa odgovorom na pitanje moe li izborna komisija u postupku zatite izbornog prava, bez prigovora ovlaenih uesnika, sama, ex officio tj. po slubenoj dunosti, ponitavati izbore na pojedinim birakim mestima zbog uoenih nepravilnosti, pogreno obraunatih rezultata, ako je nastupila pravnosnanost izborne radnje (nije ulagan prigovor)? Raniji stav Upravnog odeljenja Vrhovnog suda RS bio je jasan: ne! U obrazloenju presude je iznet i pravni stav sednice Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije: ,,Naelo oficijelnosti ustanovljeno Zakonom o optem upravnom postupku, na koje ukazuje alilac, predstavlja pravilo po kome upravni postupak uvek zapoinje radnjom organa, za razliku od postupka zatite izbornog prava koji zapoinje radnjom ovlaenog podnosioca prigovora. Naelo oficijelnosti dolazi do potpunog izraaja pri pokretanju
59
upravnog postupka po slubenoj dunosti koji ima za svrhu bilo stvaranje (utvrenje) neke obaveze za stranku, bilo ukidanje ili umanjenje nekog prava koje stranka ima, a radi zatite javnog interesa. Ponitavanje izbora predstavlja radnju koja nema za cilj ukidanje ili umanjenje nekog prava, ve sutinsko ostvarivanje i realizaciju izbornog prava, ija zatita pripada njegovom titularu. Ukoliko je izborno pravo povreeno, njegova zatita moe se traiti prigovorom u roku od 24 asa od asa kada je doneta odluka, odnosno izvrena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od asa kada je uinjen propust (lan 95. stav 3. Zakona). U pogledu postupka pokrenutog po slubenoj dunosti, po pravilu, ne propisuju se rokovi za njegovo pokretanje, pa bi ponitavanje izbora od strane Republike izborne komisije po slubenoj dunosti i iz tog razloga bilo neprimereno izbornom postupku u kome su sve radnje vezane za rokove striktno propisane Zakonom o izboru narodnih poslanika. Vrhovni sud Srbije nalazi da se, zbog svega izloenog, podnosilac albe neosnovano poziva na primenu naela oficijelnosti u izbornom postupku utvrenog odredbama lana 113. do 115. Zakona o optem upravnom postupku, koje se u konkretnom sluaju ne moe primeniti. Ovo stoga to u skladu sa odredbom lana 22. Poslovni-
ka Republike izborne komisije (,,Slubeni glasnik RS, br. 27/04), Republika izborna komisija shodno primenjuje odredbe Zakona o optem upravnom postupku samo u postupku po prigovorima, a ne u celom postupku sprovoenja izbora, kako se to u albi navodi. Takoe, Poslovnikom Republike izborne komisije predviena shodna primena Zakona o optem upravnom postupku samo u postupku po prigovorima, a ne i u odnosu na itav izborni postupak! Meutim, praksa Upravnog suda je poela da se menja, povodom izbornih sporova proisteklih ih izbornih radnji preduzetih prilikom izbora odranih maja 2012. godine. Upravni sud je doneo i nekoliko presuda koje su u skladu sa gore pomenutim shvatanjem usvojenim na sednici nekadanjeg odeljenja Vrhovnog suda U. 525/2012 od 24. 5. 2012. godine, U. 523/2012 od 24. 5. 2012. godine. Meutim, presudom Upravnog suda U. 409/2012 od 16. 5. 2012. godine odbijena je alba podnosioca izborne liste protiv reenja kojim je odbijen njegov prigovor protiv zakljuka o ispravci zapisnika o utvrivanju rezultata izbora (lanovi Gradske izborne komisije su zakljuili da je pravilno utvren
Stojevi T., Danilovi M., uput M., Pravna shvatanja i izvodi iz presuda Vrhovnog suda Srbije: izbori za narodne poslanike, izbori za predsednika Republike, Beograd: Slubeni glasnik, 2008, str. 1 5. Sl. list SRJ, br. 33/97 i 31/2001 i Sl. glasnik RS, br. 30/2001 dalje: ZUP.
60
broj glasova, ali da je dolo do tehnike greke prilikom utvrivanja cenzusa od 5% tako to je umesto ukupnog broja glasova biraa koji su glasali, uzet ukupan broj vaeih listia, pa je ova greka ispravljena po slubenoj dunosti na osnovu citiranog lana 209. ZUP-a.) Za razliku od pravnog stava iznetog u prethodnim presudama, isti sud je u ovoj presudi naao da ima mesta ispravci tehnike greke (lan 209. ZUP-a) i primeni samog ZUP-a i mimo uloenog prigovora, u izbornom postupku, postupanjem po slubenoj dunosti. Na izloeni nain, po slubenoj dunosti, a ne po prigovoru, su jednoj politikoj stranci uskraeni mandati priznati prethodnim zapisnikom izborne komisije. Veinom glasova sudija Upravnog suda, izmenjen je vladajui pravni stav Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, primenjen i u citiranim presudama Upravnog suda, a da propisi koji su bili u primeni nisu menjani. Pravni stav sada glasi: ,,Pre konstituisanja Skuptine optine kod nesporne injenice da je, prilikom unosa podataka o utvrenim rezultatima izbora sa birakih mesta u zapisnik izborne komisije o utvrivanju rezultata izbora u toj optini, dolo do tehnike greke (rezultati jedne izborne liste pripisani su kao rezultati druge izborne liste i sl.) odnosno ne odgovaraju podacima iz zapisnika sa tog birakog mesta, zakonska je
obaveza izborne komisije da po slubenoj dunosti utvrdi pravu izbornu volju graana kroz pravilno utvrivanje i objavljivanje ukupnih rezultata glasanja, u skladu sa odredbom lana 15. stav 1. taka 9. Zakona o lokalnim izborima. Ovo sve na nain propisan lanom 40, 41. i 44. navedenog zakona, pri emu je duna da u tom postupku otkloni sve tehnike greke. Na osnovu ovog novog, izmenjenog ranijeg pravnog stava, na osnovu koga je u jednom ranijem postupku uvaena alba i poniteno osporeno reenje, u novom postupku u kome se optinska izborna komisija nije pridravala pravnog stava iz donete presude (to je inae njena obaveza) Upravni sud Odeljenje u Kragujevcu je donelo presudu (U. 577/2012 od 19. 6. 2012. godine) kojom je odbilo albu politike stranke, a u razlozima je citiran izreeni novi pravni stav. Zbog znaaja presudu navodimo skoro u celini: Oalbenim reenjem odbijen je, kao neosnovan, prigovor alioca broj 013-5-172/2012-09 od 8. 6. 2012. godine sa ispravkom br. 013-5-173/2012-09 od 10. 6. 2012. godine, izjavljen na Zapisniku o radu Izborne komisije optine T. na utvrivanju rezultata izbora za odbornike Skuptine optine T., odranih 6. maja 2012. godine, broj 013-5-171/2012-09 od 7. 6. 2012.
Presuda je javno dostupna na sajtu Upravnog suda Srbije (www.up.sud.rs, poslednji put pristupljeno 14. januara 2013. godine).
61
godine, kojim su utvreni broj glasova i broj mandata koje su dobile pojedine izborne liste, na taj nain to je: izbornoj listi br. 1. Ujedinjeni regioni Srbije Verica Kalanovi utvreno 7.151 glasova i 18 mandata; izbornoj listi br. 2. Izbor za bolji ivot Boris Tadi 4.542 glasa i 11 mandata; izbornoj listi br. 3. Srpski pokret obnove dr. Radovan Popovi 2.413 glasova i 6 mandata; izbornoj listi br. 4. edomir Jovanovi Preokret (LDP-SDU) 924 glasa i 0 mandata; izbornoj listi br. 5. Pokrenimo T. Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije -BK, Pokret socijalista) 3.308 glasova i 8 mandata; izbornoj listi br. 6. Demokratska stranka SrbijeVojislav Kotunica 1.233 glasa i 0 mandata; izbornoj listi br. 7. Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (SPS); Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) 2.707 glasova i 6 mandata; izbornoj listi pod br. 8. Jedinstvena Srbija Dragan Markovi Palma 546 glasova i 0 mandata; izbornoj listi br. 9. Srpska radikalna stranka dr Aleksandar Martinovi 746 glasova i 0 mandata; izboroj listi br. 10. G.G. T. Goran Stepanovi Deli 334 glasova i 0 mandata i izbornoj listi br. 11. G. G. Pokret za optinu T. Radovan Radovi Raka 1.012 glasova i 0 mandata. U ovom zapisniku je navedeno da danom njegovog objavljivanja u ,,Sl. listu optine T. prestaje da vai Zapisnik o radu izborne komisije na utvrivanju rezul-
tata izbora za odbornike Skuptine optine T., odranih dana 6. maja 2012. godine br. 013-5-128/0912 od 7. 5. 2012. godine (,,Sl. list optine T. br. 4/2012). alilac je podneo albu protiv oalbenog reenja Upravnom sudu neposredno dana 11. 6. 2012. godine u 8,30 asova i u njoj je naveo da Izborna komisija optine T. u oalbenom reenju nije navela na osnovu ega je ponovila izbornu radnju i donela novi zapisnik o utvrivanju rezultata. Ona to nije imala pravo da uradi, jer je na taj nain oigledno prekrila odredbe lana 41. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano da u roku od 24 asa od zatvaranja birakih mesta izborna komisija vri raspodelu odbornikih mandata, o emu se sastavlja poseban zapisnik, kao i lana 54. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisana pravnosnanost odluka donetih u postupku po albi. Odlukom Izborne komisije optine T. je ,,ispravljen po isteku zakonskog roka, blagovremeno sainjen i, u ,,Slubenom glasniku objavljen zapisnik, a nezakonitost novodonetog zapisnika je posebno u tome to je njime izvrena drugaija raspodela mandata u odnosu na ranije doneti zapisnik. Iz obrazloenja oalbenog reenja ne moe da se utvrdi da li je Izborna komisija postupala po zahtevu ili po slubenoj dunosti. Po lanu 52. Zakona o lokalnim izborima rok za podnoenje prigovora na objavljene rezultate izbora bio je 24 asa od dana usvajanja zapis-
62
nika, pa kako nijedan prigovor nije podnet, Izborna komisija nije imala pravo da po slubenoj dunosti vri ponitaj raspodele mandata, jer joj to ovlaenje nije dato odredbama Zakona o lokalnim izborima. Kako za pokretanje postupka, pokrenutog po slubenoj dunosti, nisu propisani rokovi, Izborna komisija bi u bilo kom trenutku u toku trajanja mandata izabrane Skuptine mogla da vri ponitavanje rezultata izbora, to nije u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, gde se rokovi raunaju na sate i prekluzivni su. Kako Izborna komisija optine T. nije imala pravo da donosi ,,novi zapisnik, alilac je predloio da sud albu usvoji i oalbeno reenje poniti. U odgovoru na albu, dostavljenom potom (Post express) 12. 6. 2012. godine u 16,58 asova i primljenom u sudu dana 13. 6. 2012. godine u 9,40 asova, Izborna komisija optine T. je navela da je Zapisnikom o radu na utvrivanju rezultata izbora za odbornike Skuptine optine T., odranih 6. maja 2012. godine, broj 013-5-128/09-12 od 7. 5. 2012. godine utvrdila broj glasova koji je dobila svaka izborna lista i broj raspodeljenih mandata za svaku od njih. On je objavljen u Slubenom listu optine T. broj 4/2012 od 8. 5. 2012. godine i na njega nije bilo izjavljenih prigovora ovlaenih podnosilaca. Zakljukom broj 013-5-146/2012-09 od 18. 5. 2012. godine Izborna komisija optine T. je ispravila Zapisnik broj 013-5-128/09-12 od 7. 5. 2012.
godine, i to u taki 5. u delu koji se odnosi na broj mandata koje su dobile pojedine izborne liste, jer je dana 18. 5. 2012. godine Izbornoj komisiji, od strane lica koje je unosilo podatke sa zapisnika o radu birakih odbora, dostavljena slubena beleka sainjena istog dana u 9,23 asova, u kojoj se navodi da je dana 7. 5. 2012. godine u 7,30 asova prilikom unosa podataka, zbog tehnike greke (program za preraunavanje mandata odbornika nije povukao iz EXCELa sve podatke, tanije podatke o broju nevaeih listia), dolo do greke u preraunavanju osvojenih mandata (podvukao D.V.), koja je uoena tek nakon usmene primedbe lana izborne komisije od 17. 5. 2012. godine, jer pre toga nije bilo prigovora. Izborna komisija je izvrila uvid u tabele priloene uz slubenu beleku od 18. 5. 2012. godine i uporednom analizom tabela utvrdila da je prilikom elektronske obrade podataka uinjena tehnika greka, pa je nakon ispravljanja iste, utvreno da je izborna lista Ujedinjeni regioni Srbije Verica Kalanovi umesto utvrenih 17 osvojila 18 mandata, izborna lista Pokrenimo T. Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista) umesto utvrenih 7 osvojila 8 mandata i izborna lista Srpski pokret obnovedr Radovan Popovi umesto utvrenih 5 osvojila 6 mandata, a da Izborna lista Demokratska stranka Srbije Vojsilav Kotunica nije
63
uopte osvojila potreban broj glasova za uee u raspodeli mandata, konstatujui da je istog dana, 18. 5. 2012. godine, od strane etiri lana Izborne komisije podnet zahtev za ispravljanje napred navedene tehnike greke. Na zakljuak o ispravci od 18. 5. 2012. godine, podnosilac Izborne liste Demokratska stranka Srbije Vojislav Kotunica, je izjavio prigovor koji je Izborna komisija optine T. odbila reenjem broj 013-5-157/2012-09 od 21. 5. 2012. godine, koje je Upravni sud, usvajajui albu podnosioca prigovora ponitio svojom presudom I 3 U. 523/12 od 24. 5. 2012. godine. Kako je zapisnikom od 7. 5. 2012. godine pogreno utvren broj glasova i broj osvojenih mandata suprotno zapisnicima o radu birakih odbora sa svih 67 birakih mesta, zbog ega je izborna lista alioca dobila mandate iako nije osvojila cenzus, izborna komisija je ponovila izbornu radnju utvrivanja rezultata izbora i donela zapisnik od 7. 6. 2012. godine. Ostala je u svemu pri obrazloenju oalbenog reenja i navela da nema usvojen Poslovnik o radu, a uz odgovor na albu je dostavila spise predmeta. Odluujui o podnetoj albi, na osnovu odredbe lana 54. stav 1. i 3. Zakona o lokalnim izborima (,,Slubeni glasnik RS, broj 129/07, 34/10 i 54/11), koja je doputena i blagovremeno izjavljena od ovlaenog lica, ocenom navoda albe, odgovora na albu i dostavljenih spisa predmeta, Upravni sud
je naao da je alba neosnovana. Pravilno je Izborna komisija optine T. odbila prigovor alioca, sa ispravkom prigovora, izjavljen na Zapisnik o radu Izborne komisije optine T. na utvrivanju rezultata izbora za odbornike Skuptine optine T. odranih 6. maja 2012. godine broj 013-5-171/2012-09 od 7. 6. 2012. godine, kojim su utvreni broj glasova i broj mandata koji su dobile pojedine izborne liste i sa danom njegovog objavljivanja konstantovan je prestanak vaenja Zapisnika o radu izborne komisije na utvrivanju rezultata izbora za odbornike Skuptine optine T., odranih dana 6. maja 2012. godine br. 013-5-128/09-12 od 7. 5. 2012. godine (,,Sl. list optine T. br. 4/2012). Ovo stoga to je po shvatanju Upravnog suda, do konstituisanja Skuptine, kod injenice da je prilikom unosa podataka o utvrenim rezultatima izbora sa birakih mesta u Zapisniku Izborne komisije o utvrivanju rezultata izbora u optini T. od 7. 5. 2012. godine, dolo do tehnike greke (rezultati pojedinih izbornih lista pripisani su kao rezultati druge izborne liste, odnosno ne odgovaraju podacima iz zapisnika sa birakih mesta podvukao D.V.), zakonska obaveza Izborne komisije da utvrdi pravu izbornu volju graana kroz pravilno utvrivanje i objavljivanje ukupnih rezultata glasanja, propisana odredbom lana 15. stav 1. taka 9. Zakona o lokalnim izborima, a sve na nain propisan lanom
40, 41. i 44. navednog zakona, pri emu je duna da u tom postupku otkloni sve tehnike greke. Zbog navedenog se navodima prigovora ne dovodi u sumnju zakonitost zapisnika od 7. 6. 2012. godine, a ni navodima albe zakonitost oalbenog reenja. Imajui u vidu sve napred navedeno, Upravni sud je na osnovu lana 54. stav 3. Zakona o lokalnim izborima i shodnom primenom lana 40. stav 1. i stav 2. Zakona o upravnim sporovima (,,Slubeni glasnik RS, broj 111/09), odluio kao u dispozitivu presude.
64
Stavovi drugih odeljenja Upravnog suda...
Stavovi drugih odeljenja Upravnog suda Republike Srbije

Autor: Dr Dejan Vueti docent Pravnog fakulteta u Niu Predmet nae anaize u najveem delu su izborni sporovi za koje je mesno nadleno bilo odeljenje Upravnog suda u Niu. No, zbog celovitosti slike i znaaja koje pojedine presude mogu imati za zakonitost buduih izbornih procesa na ovom podruju u ovom delu rada naveemo neke od stavova koje je Upravni sud zauzeo u drugim svojim odeljenjima, a povodom izvora odranih maja 2012. godine. Ukupan broj izbornih sporova proisteklih iz izbora odranih 2012. godine, a koji su svoj epilog imali pred Upravnim sudom je prema podacima sa sajta Upravnog suda (delovodnim brojevima sudskih akata) 633. Do nie navedenih presuda doli smo, osim korienjem presuda koje se nalaze na sajtu Upravnog suda, i korienjem presuda u bazi pravnih propisa Paragraf Net. Neki od znaajnijih stavova koje je sud zauzeo u svojim presudama u odeljenjima van nikog su: 1. Izjave biraa, koji svojim potpisima podravaju odreenu izbornu listu, date na obrascu koji,
65
pored naziva izborne liste za koju se obezbeuje podrka, ne sadri i naziv podnosioca izborne liste, ne predstavljaju nedostatak koji je smetnja za proglaenje izborne liste; 2. U postupku po prigovoru, izjavljenom protiv reenja izborne komisije jedinice lokalne samouprave, kojim je proglaena izborna lista, moe se ponititi reenje o proglaenju izborne liste, a ne i izborna lista koja je tim reenjem proglaena; 3. Naziv izborne liste koju predlae grupa graana, pored toga to ne moe da sadri naziv registrovane politike stranke i re ,,stranka, ne moe da sadri ni re ,,koalicija, budui da ona upuuje iskljuivo na koaliciju politikih stranaka; 4. Neblagovremena je pismena izjava podnosioca izborne liste da e koristiti sredstva iz javnih izvora za pokrie trokova izborne kampanje ukoliko je dostavljena izbornoj komisiji posle podnoenja izborne liste, odnosno posle isteka roka za predaju izbornih lista; 5. Prigovor, kao pravno sredstvo u postupku zatite izbornog prava, moe se podneti izbornoj komisiji samo protiv odluke te izborne komisije ili zbog nepravilnosti u postupku sprovoenja izbornih rad Presuda Upravnog suda, i 19 U. 73/2012 od 11.4.2012. godine. Presuda Upravnog suda, 23 U. 42/2012 od 24.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, 19 U. 43/2012 od 27.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, 14 U. 1 6/2012 od 26.4.2012. godine.
nji nastalih posle donoenja odluke o raspisivanju izbora, a ne i protiv same odluke o raspisivanju izbora; 6. Reenje o utvrivanju zbirne izborne liste se ne moe ponititi sa razloga koji se tiu nepravilnosti nastalih u postupku proglaenja pojedinanih izbornih lista; 7. injenica da reenje, doneto po prigovoru, ne sadri uputstvo o pravnom sredstvu, ne moe biti od uticaja na ocenu zakonitosti takvog reenja; 8. Izborna komisija nije nadlena da vri ocenu zakonitosti zakljuenog koalicionog sporazuma koji je, u skladu sa zakonom, overen od strane nadlenog suda; 9. Ukoliko je ugovorom, overenim od strane suda, o obrazovanju grupe graana koja predlae izbornu listu, odreeno lice koje zastupa grupu graana, to lice je ovlaeno da preduzima sve izborne radnje u ime grupe graana, bez specijalnog punomoja; 10. lanove izborne komisije u stalnom sastavu mogu da predloe samo odbornike grupe koje uestvuju u radu skuptine optine, i to srazmerno broju odbornika te odbornike grupe u skuptini;
Presuda Upravnog suda, III-8 U. 94/2012 od 25.4.2012. godine. Presuda Upravnog suda, III-9 U. 1 7/2012 od 27.4.2012. godine. Presuda Upravnog suda, I-2 U. 48/2012 od 29.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, U. 103/2012 od 27.4.2012. godine. Presuda Upravnog suda, 20 U. 51/2012 od 28.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, I-3 U. 24/2012 od 8.3.2012. godine.
66
11. Donoenjem konanog reenja o povlaenju izborne liste kandidatima za odbornike sa te izborne liste prestaje svojstvo kandidata i otklanja se smetnja da se na drugoj, naknadno podnetoj izbornoj listi, u zakonom propisanom roku, ista lica pojave kao kandidati za odbornike; 12. Odbornika grupa je ovlaena da predloi lana izborne komisije skuptine jedinice lokalne samouprave samo ako je pre podnoenja predloga bila konstituisana kao odbornika grupa te skuptine; 13. Redosled podnoenja izbornih lista nije od uticaja na redosled proglaenja, ukoliko izborne liste sadre nedostatke ije je otklanjanje naloila izborna komisija, pa e se u tom sluaju izborne liste proglaavati po redosledu dostavljanja potpune i uredne dokumentacije izbornoj komisiji. Redosled podnoenja izbornih lista je od uticaja na redosled proglaenja samo u sluaju postojanja kompletne dokumentacije u momentu podnoenja svih izbornih lista; 14. Podnosiocu izborne liste se moe utvrditi poloaj politike stranke nacionalne manjine pri proglaenju izborne liste samo ako je izbornoj komisiji dostavljen pisani predlog pri podnoenju izborne liste;
Presuda Upravnog suda, II U. 98/2012 od 26.4.2012. godine. Reenje Upravnog suda, III-3 U. 21/2012 od 16.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, III-7 U. 84/2012 od 17.4.2012. godine. Presuda Upravnog suda, 13 U. 1 5/2012 od 26.4.2012. godine.
15. Uvid u podnete i proglaene izborne liste i dokumentaciju podnetu uz njih svaki podnosilac izborne liste moe da izvri u roku od 48 asova od dana objavljivanja zbirne izborne liste; 16. Ukoliko je konstitutivnu sednicu skuptine optine sazvao predsednik skuptine iz prethodnog saziva u zakonom propisanom roku od 15 dana i zakazao u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, najstariji odbornik novog saziva, odnosno drugi po redu najstariji odbornik, nisu ovlaeni da sazovu konstitutivnu sednicu skuptine optine.
67
Presuda Upravnog suda, 14 U. 41/2012 od 24.3.2012. godine. Presuda Upravnog suda, III-9 U. 591/2012 od 25.6.2012. godine.
Autor: Dr Dejan Vueti docent Pravnog fakulteta u Niu Analiza je sprovedena na uzorku od 67 akata (presuda i reenja) dobijenih od odeljenja Upravnog suda u Niu. U navedenih 67 situacija Sud je 12 puta reenjem odbacio albu, 27 puta albu odbio kao neosnovanu i 28 puta usvojio albu i zbog odgovarajuih nezakonitosti presudom ponitio reenja izbornih komisija odnosno reio u sporu pune jurisdikcije odreene izborne sporove. Mi emo izvriti odgovarajuu analizu svih ovih akata, s tim to emo najveu panju posvetiti analizi sudski ispravljenih nezakonitosti odnosno presudama kojima su albe uvaavane i usvajane. Naknadnom analizom je utvreno da su se u uzorku dobijenom u odeljenju Upravnog suda u Niu nale i odreene presude odeljenja u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu, koje su bile predmet nae analize samo u sluajevima kada su albe bile odbacivane. U vremenskom periodu od 23. marta do 24. maja 2012. godine Sud je odbacio albe alilaca iz: o. ajetina (DS), dva puta iz o. Blace (DS, lana OIK), o. Sjenica (SRS, NS
68
Analiza sudske prakse...
Analiza sudske prakse odeljenja Upravnog suda u Niu
i SPS), o. Pirot (SNS), dva puta iz g. Kraljeva (Pokrenimo Srbiju Tomislav Nikoli: SNS, NS, Pokret snaga Srbije BK, Ujedinjena seljaka stranka), o. itorae (Nijedan od ponuenih odogovora Bogoljub Ljubia Miti), dva puta iz g. Nia (Promenimo Crveni Krst Nova Srbija Smiljko Kosti, Romska stranka Jedinstvo Rom Romese), o. Vlasotince (Pokret veterana i preokret Jovan Krsti ipe), i o. Raanj (SNS). Odluujui u periodu od 8. marta do 11. jula 2012. godine (ako izuzmemo jednu presudu od 14. 1. 2011. godine) Sud je odbio albe tuilaca iz: o. Golubac (SPS Saa Marjanovi), o. Batoina (pokret za Batoinu Zoran Jevti, Milan Ili), o. Medvea (SNS), g. Loznica (DS), dva puta iz o. Raka (DS Boris Tadi), dva puta iz o. Bela Palanaka (odbornik LDP, DSS), o. Plandite (Zoran Vorkapi URS), o. ajetina (Slobodan urovi, Braneci Milan Stamatovi Demokratska stranka Srbije (Strajin Nedovi, Za bolju ajetinu DS, GG Zlatiborski pogled, SPO), o. Lebane (Koalicija Pokrenimo Lebane Tomislav Nikoli), g. Nia (Promenimo Crveni Krst Nova Srbija Smiljko Kosti), dva puta iz g. Beograda (Koalicija Pokrenimo Palilulu Tomislav Nikoli, podnosilac i.l. Nijedan od ponuenih odgovora), o. Vlasotince (NS), pet puta iz o. Medvea (nosilac liste Crnogorska partija Goran Perovi, bira Dragia Nikoli, SNS Tomis-
lav Nikoli, Demokratska stranka Dr Dragan Anelkovi, bira Milan Vojinovi), g. Zrenanjina (bira Goran Kneevi), o. Ub (Jedinstvena Srbija Dragan Markovi Palma Slobodan Roi Roke), dva puta iz g. Nia (koalicija Pokrenimo Pantelej Tomislav Nikoli SNS, PSS BK, Pokret socijalista), o. Preevo (izborna lista Koalicija Albanaca Preevske doline), g. Beograda GO Obrenovac (Ljubia Damnjanovi). Ako izuzmemo tri presude donete u periodu od 25. 8. 2011. do 1. 12. 2011. godine Upravni sud je sve ostale presude kojima je uvaio albe doneo u periodu od 26. 1. 2012. do 25. 5. 2012. godine. Sud je usvojio albe tuilaca iz: o. Surdulica (DSB. Tadi), g. Novog Sada (Narodna partija nekadanji odbornik SRS). dva puta iz o. Medvea (SRS, DS), g. Beograd o. Zemun (Za evropski Zemun Boris Tadi), o. ajetina (DSS), o. Plandite (DS Boris Tadi), o. Veliko Gradite (alba biraa povodom i.l. Dragan Mili grupa graana Za selo i grad Veliko Gradite Ujedinjeni regioni Srbije), o. Surdulica (DS Boris Tadi), dva puta iz o. Loznica (SNS), o. Pirot (Koalicija Pokrenimo Pirot Tomislav Nikoli: SNS, DSS, NS, Pokret socijalista), g. Beograd g.o. Palilula (Koalicija Pokrenimo Palilulu Tomislav Nikoli), o. Bujanovac (Partija Demokratike), o. Prokuplje (Koalicija Ujedinjeni regioni Srbije dr Dragan Dini), g. Zajear (Koalicija Preokret), g. Subotica (Koalicija Liga socijaldemokra-
ta Vojvodine Nenad anak), g. Beograd (Nijedan od ponuenih odgovora), o. itoraa RIK (bira, SRS), o. Medvea (Crnogorska partija Goran Perovi), g. Leskovac (bira J. Miki), o. Medvea (bira D. Nikoli), g. Ni g.o. Pantelej (Promenimo Pantelej Nova Srbija Smiljko Kosti), tri puta iz g. Nia g.o. Crveni Krst (Nova Srbija, edomir Jovanovi Preokret LDP SPO Bogata Srbija Zaplanje moja kua Pokret za Ni, Romska stranka Jedinstvo Rom Romese), o. Trstenik (DSS), o. Gornji Milanovac (Nova Srbija). Odmah na poetku napominjemo da odredba lana 54. st. 4 koja glasi: Odluka po albi donee se najkasnije u roku od 48 asova od dana prijema albe sa spisima, iz objektivnih razloga najee nije mogla biti potovana od strane Suda.
69
Analiza sudske prakse...
U svakom od navedenih sluajeva potrudili smo se da navedemo injenino stanje, izloimo najvanije pravne argumente, propise i stavove Suda. Zbog toga ovaj deo rada moe posluiti i kao svojevrstan praktikum iz oblasti upravno-sudske zatite izbornog prava. aliocima je esto bila uskraena pravna zatita od strane Suda zbog nepotovanja redovnog pravnog puta, odnosno zbog nepoznavanja prava. Naime, alba je doputena protiv konanog reenja IK i ne moe se izjavljivati protiv prvostepenog reenja (izuzev protiv reenja predstavnikog tela skuptine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i lanova izborne komisije u stalnom sastavu v. odredbu lana 14 stav 11) mora se prvo koristiti prigovor. Isti problem javio se i u vezi sa albom na proglaenje zbirne izborne liste. S tim u vezi interesantan je sledei sluaj. albom podnetom ovom Sudu dana 25. 4. 2012. godine u 16,13
Reenje Upravnog suda, I-2 U. 36/12 od 23. 3.2012. godine.
70
A. Pouke iz sluajeva u kojima...
A. Pouke iz sluajeva u kojima je sud odbacivao albe
asova, preko POST EXPRESA-a, broj poiljke 251343654RS, koju je Upravni sud primio 26. 4. 2012. godine u 11,44 asova, alilac pobija reenje Optinske izborne komisije Gradske optine Crveni Krst Ni, broj 013-174/2012 od 25. 4. 2012. godine, o utvrivanju zbirne izborne liste kandidata za izbor odbornika u Skuptini Gradske optine Crveni Krst, koja lista je utvrena 25. 4. 2012. godine u 10,00 asova. alilac ukazuje, da Izborna komisija nije mogla da utvrdi zbirnu izbornu listu pri injenici, da je pred Upravnim sudom u toku postupak po albi protiv reenja 013-139/2012 od 19. 4. 2012. godine, kojim reenjem je u postupanju po presudi Upravnog suda broj 111 U. 82/12 od 18. 4. 2012. godine odbijen prigovor alioca na reenje o proglaenju Izborne liste alioca. Predlae da Upravni sud uvai albu i poniti oalbeno reenje. Na alost, u postupku prethodnog ispitivanja albe, Upravni sud je naao da albu treba odbaciti pa se nije uputao u meritorno razmatranje ovog izbornog spora. Odredbom lana 52. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da bira, kandidat za odbornika ili predlaga kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samopurave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovoenja, utvrivanja i objavljivanja rezultata izbora, a stavom
Slubeni glasnik RS, broj 129/07....34/2011.
2. da se prigovor podnosi u roku od 24 asa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvrena radnja ili uinjen propust. Odredbom lana 53. stav 1. navedenog zakona, propisano je da e izborna komisija doneti reenje u roku od 48 asova od prijema prigovora i dostaviti ga podnosiocu prigovora, a odredbom lana 54. stav 1. istog zakona, propisano je da se protiv reenja izborne komisije moe izjaviti alba Upravnom sudu u roku od 24 asa od dostavljanja reenja. U konkretnom sluaju podnetom albom osporeno je reenje Optinske izborne komisije Gradske optine Crveni Krst Ni, broj 013-174/2012 od 25. 4. 2012. godine, kojim nije odlueno o prigovoru (izjavljenom zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovoenja, utvrivanja i objavljivanja rezultata izbora), pa je ova alba nedozvoljena. Takoe, albe su bile esto odbacivane jer su alioci meali i pogreno raunali rokove za prigovor i albu. Kao to smo gore podvukli rok za raunanje prigovora poinje da tee od dana kada je doneta odluka, odnosno izvrena radnja ili uinjen propust, a rok za izjavljivanje albe Upravnom sudu u roku od 24 asa od dostavljanja reenja. Takoe, stranke su greile i proputale rokove zato to su,
Reenje Upravnog suda, II -1 U. 118/12 od 26. 4.2012. godine. Reenje Upravnog suda, I-2 U. 36/12 od 23. 3.2012. godine.
71
pogreno pravei analogiju sa izborima za narodne poslanike, albe Upravnom sudu protiv odluka OIK-a podnosile preko izbornih komisija umesto da su ih direktno upuivale Upravnom sudu i zbog toga su takve albe esto bile neblagovremene. (Presuda Upravnog suda, II 2 U. 52/12 od 30. 3. 2012. godine.) Osim zbog proputanja rokova, Upravni sud je albe stranaka esto odbacivao i zbog nepostojanja stranake legitimacije, odnosno u odreenim situacijama nije postojalo ovlaenje za izjavljivanje albe od strane optinskog odbora stranke za podnoenje albe ve je to pravo pripalo ovlaenom punomoniku koalicije iji je stranka bila deo. Naime, odredbom lana 51. Zakona o lokalnim izborima propisano je da svaki bira, kandidat za odbornika i predlaga kandidata ima pravo na zatitu izbornog prava, po postupku utvrenom ovim Zakonom. Odredbom lana 52. propisano je da bira, kandidat za odbornika ili predlaga kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovoenja, utvrivanja i objavljivanja rezultata izbora. Odredbom lana 18. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane politike stranke,
Reenje Upravnog suda, II-4 U. 46/12 od 4. 4. 2012. godine.
koalicije registrovanih politikih stranaka, kao i grupe graana ije izborne liste svojim potpisima podri najmanje 30 biraa po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlaga mora na izbornoj listi imati najmanje jednu treinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. Kako je, u navedenom sluaju, albu podneo Optinski odbor Srpske napredne stranke Pirot, jasno je da podnosilac albe ne spada u krug lica iz lana 51. Zakona o lokalnim izborima, dakle, ne spada u krug lica za koje je obezbeeno pravo na zatitu izbornog prava. Naime, reenjem Izborne komisije Optine Pirot proglaena je izborna lista Koalicije stranaka i to Srpske napredne stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Pokreta socijalista, pod nazivom Koalicija Pokrenimo Pirot Tomislav Nikoli: Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija, Pokret socijalista. Do sline situacije dolo je i u optini Raanj. Na osnovu stanja spisa, podnetih uz albu, kao i uz odgovor na albu vidi se da je, u konkretnom sluaju, albu podneo Optinski odbor Srpske napredne stranke Raanj, te da je albu potpisao Radivoje Raki, predsednik Optinskog odbora Srpske napredne stranke u Ranju. Iz spisa, dalje, proizlazi da je reenjem Optinske izborne komisije Raanj, broj 013-72/12-11 od 12. 4. 2012. godine, proglaena Izborna lista
72
pod rednim brojem 9, pod nazivom: Pokrenimo Raanj Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Pokret snaga Srbije BK), koju je podnela Koalicija Srpske napredne stranke i Pokreta snaga Srbije. U svojoj odluci, budui da alilac nije predlaga kandidata ve je, u konkretnom sluaju, predlaga kandidata za izbor odbornika Skuptine Optine Raanj koalicija registrovanih politikih stranaka, to je albu mogla da podnese samo ova Koalicija, tako da aliocu, na osnovu odredbe lana 51. Zakona o lokalnim izborima, ne pripada pravo na zatitu izbornog prava po postupku utvrenom ovim zakonom, jer nema na zakonu zasnovan interes, u smislu odredbe lana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Inae, u pomenutom sluaju bi bilo interesantno videti kako bi Sud odluio da je uao u meritum stvari. Naime, albom podnetom ovom sudu dana 21. 5. 2012. godine u 17,39 asova, potom preporueno, koja je u Upravnom sudu primljena 23. 5. 2012. godine u 8,47 asova, alilac navodi da je predsednik Komisije postupila suprotno odredbama Zakona o lokalnim izborima, prilikom razmatranja prigovora koji je zaveden pod brojem 013-185/12-11 od 17. 5. 2012. godine, te da je odluivala u formi obavetenja, a ne u formi reenja. Zbog ovakvog postupanja Komisija je pokuala da onemogui
Slubeni glasnik RS, broj 129/07....34/2011.
podnosioca prigovora da iskoristi pravno sredstvo koje mu pripada po zakonu, odnosno da podnese albu Upravnom sudu. Takoe, prema navodima iz albe, predsednica Komisije je vrila raspodelu mandata bez sednice Komisije i izdala odbornika uverenja, ime je neovlaeno preuzela ingerencije Optinske izborne komisije. Optinska izborna komisija Raanj je dana 23. 5. 2012. godine u 17,20 asova, dostavila Sudu odgovor na albu, sa napomenom da se spisi predmeta ove izborne stvari nalaze u spisima predmeta Upravnog suda broj U. 517/12, te u svom odgovoru navodi da je po prigovoru alioca ve odluivala svojim reenjem broj 013-173/1211 od 17. 5. 2012. godine, kojim je prigovor alioca od 8. 5. 2012. godine odbila, pa smatra da je alba u istoj izbornoj stvari nedoputena, budui da je sadrina prigovora istovetna sa prigovorom o kome je ve odluila pomenutim reenjem. Vrlo esto se albama pogreno trailo ukidanje reenja (iako je sud ovlaen jedino da reenje poniti zbog nezakonitosti), ali upravni sud zbog toga nije odbacivao albe. Kao to smo ve istakli pogrena predaja albe GIK-u, odnosno izjavljivanje albe Upravnom sudu preko OIK/GIK-a, umesto direktnog upuivanja Upravnom sudu takoe je dovodila do gubljenja prava na upravno-sudsku zatitu izbornog prava.
73
Pogledajmo sada blie jedan takav sluaj u kome je Upravni sud, postupajui po podnetoj albi, naao da alba nije blagovremeno podneta. Naime, odredbom lana 54. stav 1. Zakona o lokalnim izborima jasno je propisano da se protiv reenja izborne komisije moe izjaviti alba Upravnom sudu u roku od 24 asa od dostavljanja reenja. Prema stanju u spisima predmeta, oalbeno reenje Izborne komisije grada Kraljeva broj 88/2012 od 31. 3. 2012. godine urueno je aliocu dana 1. 4. 2012. godine u 13,09 asova, to je konstatovano na samom oalbenom reenju i od strane alioca potpisano. alba protiv tog reenja je podneta neposredno Izbornoj komisiji grada Kraljeva za Upravni sud dana 2. 4. 2012. godine u 11,15 asova, pod brojem 103/2012, to proizlazi iz prijemnog tambilja Izborne komisije grada Kraljeva i podneska Izborne komisije od 4. 4. 2012. godine (primljenog u sudu 5. 4. 2012. godine). alba je poslata Upravnom sudu potom dana 2. 4. 2012. godine u 15,05 asova, kada se smatra i da je izjavljena Upravnom sudu. Radi se dakle o zakanjenju od nepuna dva sata. Imajui u vidu dan i as prijema oalbenog reenja i dan i as predaje albe poti, koji dan i as se sma Reenje Upravnog suda, I-1 U. 65/12 od 11. 4.2012. godine i reenje Upravnog suda, I-2 U. 66/12 od 11. 4. 2012. godine. Slubeni glasnik RS,br 129/07, 34/1 , 54/11.
traju danom i asom predaje albe Upravnom sudu, oigledno je da je podnosilac albe propustio da albu izjavi sudu u zakonom propisanom roku, budui da je od trenutka prijema oalbenog reenja broj 88/2012 od 31. 3. 2012. godine (1. 4. 2012. godine u 13,09 asova) do predaje albe poti (2. 4. 2012. godine u 15,05 asova) protekao Zakonom propisani rok od 24 asa za izjavljivanje albe Upravnom sudu. Sud je prilikom ocene blagovremenosti albe imao u vidu okolnost da je podnosilac albu podneo Izbornoj komisiji grada Kraljeva za Upravni sud u roku od 24 asa od dostavljanja reenja, ali je ocenio da je bez uticaja na drugaije odluivanje u konkretnom sluaju, budui da je odredbom lana 54. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano da se alba izjavljuje Upravnom sudu, a u skladu sa kojom odredbom Zakona oalbeno reenje Izborne komisije grada Kraljeva broj 88/2012 od 31. 3. 2012. godine sadri i pravilnu pouku o pravnom leku, pa se nepravilno predavanje albe u konkretnom sluaju, koje je uticalo na blagovremenost podnoenja albe Upravnom sudu, ne moe pripisati nepravilnoj pravnoj pouci ili neukosti alioca, kada bi sud verovatno prihvatio da o njoj odluuje u meritumu. U sluaju pogrenog uputstva o pravnom sredstvu, sud je odbacivao albe ali je dozvoljavao izjavljivanje prigovora!
Reenje Upravnog suda, II-2 U. 1 /12 od 26. 4. 2012. godine.
74
U konkretnom sluaju podnetom albom je osporavano reenje Optinske izborne komisije Optine itoraa, broj 013-7 /2012 od 21. aprila 2012. godine, kojim je odlueno o alioevom prigovoru. Meutim, kako je aliocu dato pogreno uputstvo o pravnom sredstvu, da je protiv reenja o odbijanju proglaavanja navedene izborne liste dozvoljena alba Upravnom sudu u Beogradu u roku od 24 asa od asa dostavljanja reenja, podnosilac albe zbog toga ne moe trpeti tetne posledice. Kako u spisima predmeta Izborne komisije Optine itoraa nema izjavljenog prigovora, niti u albi podnosilac navodi da izjavio prigovor, Sud je zakljuio da je osporeno reenje prvostepeno, da je stranka zbog pogrenog uputstva o pravnom leku protiv njega izjavila albu umesto prigovora i naao da alilac ima pravo da u roku od 24 asa od prijema reenja Suda, podnese prigovor Izbornoj komisiji Optine itoraa protiv reenja Izborne komisije Optine itoraa, broj 013-7 /2012 od 21. aprila 2012. godine. Neporeduzimanje procesnih radnji od oba ovlaena lica, ukoliko su koalicionim sporazumom dva lica ovlaena da u ime koalicije stranaka predloe kandidate za odbornike i preduzimaju druge pravne radnje pred izbornom komisijom, dovodelo je u jednom sluaju do nepostojanje stranake legitimacije. Sud navodi da ta lica mogu iskljuivo zajedno da podnesu albu Upravnom sudu.
Izborna komisija Skuptine Optine Vlasotince je 3. 5. 2012. godine u 13,00 asova, dostavila sudu odgovor na albu, kao i spise predmeta ove izborne stvari, ve pomenuta reenja koja je dostavio i alilac, kao i Koalicioni sporazum o zajednikom ueu na izborima za odbornike Skuptine Optine Vlasotince, zakljuen dana 29. 3. 2012. godine izmeu Liberalno demokratske partije, Srpskog pokreta obnove i Pokreta veterana, te u odgovoru navodi da o navedenom prigovoru nisu odluivali budui da je taj Prigovor odmah elektronskom potom prosleen Republikoj izbornoj komisiji, koja ih je usmeno obavetila da ovlaeni podnosioci Izborne liste nemaju pravo na predstavnike u proirenom sastavu i da Republika izborna komisija o tome nee odluivati. Navode dalje da su po Koalicionom sporazumu ovlaeni predstavnici ove Koalicije zajedno Jovan Krsti ipe, zastupnik Pokreta veterana i Dragia Miljkovi, zastupnik Liberalno demokratske partije. Nakon ocene podnete albe, odgovora na albu, kao i svih spisa predmeta ove izborne stvari, shodnom primenom odredaba zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima, koje se primenjuju na osnovu odredbe lana 54. stav 3. Zakona o lokalnim izborima, Upravni sud nalazi da je alba podneta od neovlaenog lica i da je treba odbaciti.
Reenje Upravnog suda, II - 4 U. 52/12 od 3. 5. 2012. godine.
75
Iz spisa predmeta ove izborne stvari, tanije iz Koalicionog sporazuma o zajednikom ueu na izborima za odbornike Skuptine Optine Vlasotince, a koji sporazum su zakljuile Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove i Pokret veterana, dana 29. 3. 2012. godine, iz lana 3. ovog Sporazuma vidi da su zastupnici koalicije, zajedno, Jovan Krsti ipe i Dragia Miljkovi, koji u ime i za raun koalicije kao predlagaa liste kandidata za odbornike mogu da podnesu Izbornu listu Izbornoj komisiji Optine Vlasotince, kao i da preduzmu sve druge pravne radnje pred nadlenom Izbornom komisijom. S toga se ovlaenje dato Jovanu Krstiu ispred Pokreta veterana, ne moe smatrati ovlaenjem datim ispred Koalicije, jer je Koalicionim sporazumom predvieno da izborne radnje mogu preduzimati iskljuivo oba ovlaena lica i to zajedno. Ovde se postaviti pitanje da li je izjavljivanje albe doslovno i izborna radnja, ali bi se uvidom u koalicioni sporazum verovatno videlo da su navedena lica ovlaenja iz za zastupanje koalicije odnosno za preduzemanje procesnih radnji u upravnom sporu. U pojedinim sluajevima albe su odbacivane zbog nepotovanja nael ne bis in idem! Pojedinim licima dole navedeno reenje suda moe zazvuati sporno jer u mo Reenje Upravnog suda, II-1 U. 279/12 od 14. 5.2012. godine.
mentu izjavljivanja albe sud nije dostavio prethodno donesene odluke u drugim predmetima po istom reenju stranci ime su one stekle materijalnu a ne i formalnu pravnosnanost. Odredbom lana 26. stav 1. taka 7. Zakona o upravnim sporovima, propisano je da e sudija pojedinac reenjem odbaciti tubu ako utvrdi, izmeu ostalog, da ve postoji pravnosnana sudska odluka doneta u upravnom sporu u istoj stvari. lanom 54. stav 3. Zakona o lokalnim izborima, propisano je da e u postupku zatite izbornog prava sud shodno primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima. Uvidom u presudu Upravnog suda II4 U.298/12, a po albi istog alioca ovlaenog lica podnosioca izborne liete ROMSKA STRANKA JEDINSTVO ROM ROMESE, donetoj u postupku zatite izbornog prava, na sednici odranoj 14. 5. 2012. godine u 12,10 asova (podvukao D.V. uz napomenu da je alba izjavljena 4 dana ranije 10. 5. 2012 u kom trenutku stvar nije bila presuena), delimino je uvaena alba i poniteno reenje Izborne komisije broj 013-198/2012 od 7. 5. 2012. godine, pa je u tom delu usvojen prigovor alioca i izmeu ostalog, poniteni su i izbori na birakom mestu broj 2. 12. februar. Stavom IV iste odluke, Sud je odbio albu alioca u odnosu na
Sl. glasnik RS, br. 111/09.
76
birako mesto broj 3. 12. februar, nalazei da je taj prigovor neosnovan i da je glasanje sprovedeno po zakonu i da su po zakonu utvreni rezultati izbora. Uvidom u presudu istoga Suda II-2 3 U.287/12, donetoj 13. 5. 2012. godine u 16,30 asova, takoe je utvreno da su poniteni izbori, izmeu ostalog i na birakom mestu broj 6. O Ivo Andri, a da je u odnosu na birako mesto broj 5. O Ivo Andri utvreno da nema nepravilnosti i u tom delu je alba alioca ovlaenog lica podnosioca Izborne liste Nova Srbija iz Nia, odbijena, kao neosnovana. Budui da su se napred navedenim presudama ocenile zakonitosti sprovoenja i utvrivanja rezulatata izbora na birakim mestima 2, 3, 5. i 6. i da po prigovoru alioca za ta biraka mesta postoje pravnosnane presude, to je Sud ovu albu, na osnovu lana 54. stav 3. Zakona o lokalnim izborima, a shodnom primenom lana 26. stav 1. taka 7. i stava 2. Zakona o upravnim sporovima, odbacio, kao nedozvoljenu I na kraju upozoriemo itaoce da rok za izjavljivanje albe protiv reenja skuptine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i lanova izborne komisije u stalnom sastavu poinje da tee momentom donoenja a ne momentom dostavljanja stranci.
Presuda Upravnog suda, I-3 U. 49/12 od 29. 3. 2012. godine.
Odredbom lana 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima (Slubeni glasnik RS, broj 129/2009...54/11) propisano je da protiv reenja skuptine jedinice lokalne 1-3 U 49/12 samouprave o imenovanju predsednika i lanova Izborne komisije u stalnom sastavu doputena je alba Upravnom sudu u roku od 24 asa od donoenja reenja. Oalbeno reenje je doneto dana 9. 3. 2012. godine na sednici Skuptine optine Sjenica, a podnosilac albe je albu podneo dana 22. 3. 2012. godine, potom preporueno u 15,00 asova, to znai po proteku roka od 24 asa od dana donoenja oalbenog reenja. Poetak roka za podnoenje albe, u smislu lana 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima, rauna se od asa donoenja reenja, a ne od asa uruenja podnosiocu. Na kraju, u jednom predmetu ostalo je nejasno da li je OIK Bela Palanka nezakonito postupila kada je odbila proglaenje Izborne liste alioca a sa razloga fizike nemogunosti otvaranja CD-a, jer je podnosilac u svemu postupio po zakljuku iste komisije broj 013-8/48 od 20. 4. 2012. godine, otklonio nedostatke i pruio svu potrebnu dokumentaciju. Takoe, reenjem je Izborna komisija u dala i pogrenu pouku da se u roku od 24 asa moe izjaviti alba Upravnom sudu, to nije u skladu sa lanom 52. Zakona o lokalnim izborima, jer je time alilac doveden u zabludu,
Reenje Upravnog suda, II-4 U. 97/2012 od 25. 4. 2012. godine.
pri injenici da je imao pravo da izjavi prigovor istoj Izbornoj komisiji koja je i donela ovde oalbeno reenje. Na alost, do pravne kvalifikacije ovog interesatnog injeninog stanja nije dolo jer je Upravni sud odbacio albu kao nedozvoljenu, poto nije korien redovni pravni put, odnosno prvo nije podnet prigovor. Meutim, kako je pouka o pravnom leku da je protiv reenja o proglaavanju izborne liste dozvoljena alba Upravnom sudu u Beogradu - u roku od 24 asa od asa dostavljanja reenja - pogrena, podnosilac albe zbog toga ne moe trpeti tetne posledice, pa imajui u vidu da u spisima predmeta Izborne komisije optine Bela Palanka nema izjavljenog prigovora, niti u albi podnosilac ukazuje Sudu da je izjavio prigovor, to je Sud naao da alilac ima pravo da u roku od 24 asa od prijema reenja Suda, podnese prigovor Optinskoj izbornoj komisiji optine Bela Palanka protiv reenja Optinske izborne komisije optine Bela Palanka, broj 013-8/57 od 22. 4. 2012. godine.
77
B. Pouke iz sluajeva u kojima je sud...
B. Pouke iz sluajeva u kojima je sud odbijao albe

Odluujui u sporu nastalom povodom verifikacija potpisa biraa Upravni sud je presudom zakljuio da je preuranjen prigovor kojim se osporavaju potpisi biraa pre predaje izborne liste izbornoj komisiji, jer ocenu validnosti potpisa biraa, koji su podrali odreenu izbornu listu, izborna komisija ceni u postupku ocene izborne liste i celokupne dokumentacije koja se podnosi uz izbornu listu. Upravni sud je u predmetu imenovanja lanova OIK-a od strane SO Bela Palanka zauzeo stav da u sastav OIK-a ulaze i predstavnici politikih grupacija koje imaju svoje odbornike grupe. Iz spisa predmeta proizlazi da je na sednici Skuptine optine, odranoj dana 9. marta 2012. godine u prisustvu svih odobrnika, doneto oalbeno reenje o imenovanju izborne komisije optine Bela Palanka u stalnom sastavu, kao 9. taka dnevnog reda, veinom glasova za, 7 glasova protiv, dok uzdranih nije bilo. Izbornu komisiju ini predsednik i deset lanova, pri emu su lanovi Izborne
Presuda Upravnog suda, II-1 U. 37/2012 od 20. 3. 2012. godine. Presuda Upravnog suda, II-1 U. 37/2012 od 20. 3. 2012. godine
78
komisije imenovani srazmerno broju odbornika iz pojedinih odbornikih grupa i politikih grupacija koji ine Skuptinu optine Bela Palanka koja broji 29 odbornika. Tako su u stalnom sastavu Izborne komisije odbornikoj grupi DS, koja broji 11 odbornika, odreena 4 mesta, odbornikoj grupi SPS, koja broji 9 odbornika, odreena 3 mesta, politikoj grupaciji SRS koja broji 4 odbornika, odreena 2 mesta i politikoj grupaciji okupljenoj oko GG Koalicija za Belu Palanku koja broji 4 odbornika, odreena 2 mesta. Pri tome alilac, inae odbornik LDP, koji u Skuptini nastupa samostalno van bilo koje odbornike grupe, nije imenovan za lana stalnog sastava Izborne komisije. Imajui u vidu napred navedeno, pravilno je, po oceni ovog Suda, Skuptina optine Bela Palanka odluila kada je donela osporeno reenje. Ovo zbog toga to je, osnovom odredbe lana 14. stav 1. Zakon o lokalnim izborima, u stalni sastav Izborne komisije imenovala predsednika i lanove srazmerno broju odbornika odbornikih grupa, odnosno odbornikih grupacija u Skuptini. Upravni sud zauzeo je stav da u momentu predaje izborna lista mora biti snabdevena dovoljnim brojem potpisa podrke kako bi bila proglaena i da OIK zakljukom moe naloiti ispravljanje nedostataka i po proteku roka od 24 asa,
Presuda Upravnog suda II-4 U. 69/2012 od 12. 4. 2012. godine.
ime je prekoraila zakonom propisani rok za otklanjanje nedostataka, s obzirom da je konkretna lista imala nedostatke za proglaenje, jer zbog navedenih nedostataka nije mogla biti proglaena iz ega se moe zakljuiti da je po tomuenju suda navedeni rok instrukcioni. U ovom predmetu alilac je osporavao i nain provere nedostataka liste od strane tehnikog lica OIK-a, istiui da ono nije ovlaeno da vri takvu proveru ve da to treba da rade lanovi Komisije. U predmetu reenom 26. 4. 2012. godine, alilac navodi da oalbeno reenje osporava zbog toga to je ono doneto u izvrenju presude Upravnog suda P-1 U. 82/12 od 18. 4. 2012. godine, ali nije postupljeno po nalogu i pravnom shvatanju suda iz citirane presude (to na alost nije redak sluaj), kao i zbog pogrene primene materijalnog prava, budui da se ne radi o novoj izbornoj listi, kako je to opredeljeno u obrazloenju oalbenog reenja, niti zakon poznaje taj termin, ve o istoj izbornoj listi na kojoj su otklonjeni nedostaci, saglasno zakljuku OIK GO Crveni krst Ni, a i da se radi o izbornoj listi i dokumentaciji koja je dostavljena prvi put, ukoliko je dokumentacija odgovarajua, izborna komisija bi morala da proglasi listu u skladu sa vremenom i redosledom prijema, u smislu odredbe l. 24. Zakona o lokalnim izborima,
79
to izborna komisija u konkretnom sluaju nije uinila. Naime, iz spisa predmeta i obrazloenja oalbenog reenja proizlazi da je Izborna komisija GO Crveni krst Ni do 7. 4. 2012. godine proglasila izborne liste pod rednim brojevima 1. i 2, da je 7. 4. 2012. godine istoj komisiji predato pet izbornih lista, izmeu ostalih, u 13,30 predata je i izborna lista Pokrenimo Crveni krst Tomislav Nikoli, a u 13,40 asova predata je izborna lista Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti, istog dana izborna komisija je donela zakljuke kojima je naloeno podnosiocima izbornih lista otklanjanje nedostataka, izmeu ostalih, u 11,10 asova zakljuak koji se odnosi na izbornu listu Pokrenimo Crveni krst Tomislav Nikoli, a u 11,15 asova zakljuak koji se odnosi na izbornu listu Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti. Dana 9. 4. 2012. godine u 12,48 asova ovlaeno lice podnosioca izborne liste Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti je dostavilo traenu dokumentaciju, s tim da je na izbornoj listi promenjen jedan kandidat za odbornika sa kompletnom dokumentacijom za novog kandidata za odbornika, izborna komisija je poslala tu listu sa promenjenim kandidatom za odbornika na proveru Gradskoj izboroj komisiji Ni, odmah nakon toga ovlaeno lice podnosioca izborne liste Pokrenimo Crveni krstTomislav Nikoli je dostavilo traenu dokumentaciju, s
tim da izborna komisija nije oznaila tano vreme sat i minut kada je navedena dokumentacija predata. Nakon provere svih lista na sednici odranoj dana 9. 4. 2012. godine u 17,00 asova, OIK GO Crveni krst Ni je, izmeu ostalog, proglasila izbornu listu kandidata za odbornike Skuptine GO Crveni krst Ni Pokrenimo Crveni krst Tomislav Nikoli u 17,25 asova pod rednim brojem 5, a izbornu listu kandidata za odbornike Skuptine GO Crveni krst Ni: Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti, u 17,30 asova pod rednim brojem 6. Protiv reenja o proglaenju izborne liste broj 013-79/2012 od 9. 4. 2012. godine kojim je pod rednim brojem 6. u 17,30 asova proglaena Izborna lista kandidata za odbornike u Skuptini GO Crveni krst Ni Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti, podnosilac te izborne liste je izjavio prigovor koji je odbijen reenjem Izborne komisije Gradske optine Crveni krst Ni broj 013-94/12 od 11. 4. 2012. godine, to reenje je poniteno presudom Upravnog suda Odeljenje u Niu II-1 U. 82/12 od 18. 4. 2012. godine, u izvrenju te presude ista izborna komisija je ovde oalbenim reenjem odbila prigovor ovde alioca izjavljen protiv reenja Izborne komisije GO Crveni krst Ni broj 013-79/2012 od 9. 4. 2012. godine, kao neosnovan, iz napred navedenih razloga. Imajui u vidu sve navedeno, po oceni ovoga suda, oalbeno reenje
80
doneto je u skladu sa citiranim odredbama Zakona o lokalnim izborima, budui da je alilac, postupajui po prethodno donetom zakljuku izborne komisije sa nalogom da otkloni odreene nedostatke svoje izborne liste, dostavio izbornu listu na kojoj je promenjen jedan kandidat za odbornika sa odgovarajuom dokumentacijom za novooznaenog odbornika, pa kako redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi podrazumeva utvrena imena svih kandidata, to alilac nije mogao biti proglaen na zbirnoj izbornoj listi pod rednim brojem 5, iako je nedostatke izborne liste otklonio pre izborne liste Pokrenimo Crveni krst Tomislav Nikoli, kako je to i navedeno u obrazloenju oalbenog reenja. U predmetu od 30. 4. 2012. godine, alilac je smatrao da se sve promene u pogledu linosti kandidata mogu vriti sve do proglaavanja Izborne liste, a sud je zakljuio da je odbijanje proglaenja liste bilo zakonito, jer je podnosilac liste propustio da u naknadnom roku otkloni predoene nedostatke i to je uinio tek sa protekom tog roka. Iz spisa predmeta i obrazloenja oalbenog reenja proizlazi da je alilac predao Izbornu listu Crnogorska partija Goran Perovi dana 20. 4. 2012. godine u 20,00 asova, sa imenima 12 kandidata za odbornike, to u skladu sa lanom 18. Zakona o lokalnim izborima,
predstavlja 1/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. Na sednici 21. 4. 2012. godine, odluujui o proglaenju navedene liste Izborna komisija je utvrdila da Izborna lista sadri nedostatke koji su smetnja za proglaenje, pa je na osnovu lana 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima podnosiocu liste zakljukom naloila da otkloni uoene nedostatke u roku od 48 asova od asa dostavljanja. alilac je zakljuak primio 21. 4. 2012. godine u 19,00 asova. U ostavljenom roku dana 23. 4. 2012. godine u 18,40 asova podneo je Komisiji Izbornu listu sa 12 odbornikih kandidata od kojih su i imena 11 kandidata u odnosu na listu podnetu 20. 4. 2012. godine identina, a izmenjen je kandidat pod rednim brojem 10, tako to je umesto Stankovi Zorana uneto ime Vujinovi Dragana, a takoe je dostavljena sva zakljukom traena dokumentacija osim za kandidata Stankovi Zorana koji je bio deseti na redu na prvoj podnetoj listi. Nakon toga je Vojinovi Dragan Izbornoj komisiji dostavio izjavu o povlaenju kandidature 23. 4. 2012. godine u 22,20 asova, alilac je narednog dana 24. 4. 2012. godine u 9,25 asova, a nakon isteka roka od 48 asova za dopunu dokumenatcije Izbornoj komisiji, dostavio treu Izbornu listu takoe sa imenima 12 kandidata, pa se sada pod rednim brojem 10. nalazi ime kandidata Milan Mijalkovi, sa uredno podnetom dokumentacijom.
81
Na osnovu napred navedenog injeninog stanja, koje proizlazi iz spisa predmeta, Izborna komisija je utvrdila da podnosilac prigovora nije postupio u svemu po zakljuku Komisije za dopunu dokumentacije, jer nije dostavio traenu dokumentaciju potvrdu o izbornom pravu i uverenje o dravljanstvu za kandidata pod rednim brojem 10. Stankovi Zorana, te je umesto toga podneo Izbornu listu sa izmenjenim kandidatom pod rednim brojem 10, 23. 4. 2012. godine, a zatim 24. 4. 2012. godine u 9,25 asova, nakon to je izmenjeni kandidat prethodnog dana povukao svoju kandidaturu, ponovo podnosi listu po trei put menjajui kandidata pod rednim brojem 10, a to je uinio po proteku roka od 48 asa za otklanjanje nedostataka. Ova presuda ukazuje na krutost odredbe stava 3. lana 25. Zakona o lokalnim izborima jer je ispravna lista podneta po proteku roka, ali u roku od 24 asa za donoenje reenja kojim se odbija proglaenje izborne liste. U sporu povodom zatite izbornog prava reenom 12. maja 2012. godine, alilac navodi da Optinska izborna komisija nije prihvatila njegov prigovor a povodom nezakonitih dogaaja tokom izbora na birakom mestu broj 22. u Gornjem Matejevcu. Prema navodima alioca povreeno je naelo tajnosti glasanja, jer je na samom
Presuda Upravnog suda II-1 U. 184/12 od 12. maja 2012. godine.
izbornom mestu boravila odbornika grupa Demokratske Stranke i aktivni predsednik Optine Pantelej. Za vreme glasanja vrena je agitacija i pritisak na birae. Istie da su lanovi birakog odbora iz SNS-a u nekoliko navrata upozoravali iste da napuste birako mesto, ali da to isti nisu uinili. Naime, povodom prigovora alioca, oalbenim reenjem, a prema stanju u spisima, nesumnjivo je pravilno utvrena injenica da je prigovor alioca neblagovremen. Podsetiemo vas da je odredbom lana 52. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, propisano da bira, kandidat za odbornika ili predlaga kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovoenja, utvrivanja i objavljivanja rezultata izbora. Stavom 2. propisano je da se prigovor podnosi u roku od 24 asa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvrena radnja ili uinjen propust. alilac je u toku sprovoenja izbora mogao da izjavi prigovor na sve nepravilnosti u predvienom roku od momenta zatvaranja birakih mesta, odnosno u roku od 24 asa, poev od 6. 5. 2012. godine u 20,00 asova, pa do narednog dana 7. 5. 2012. godine. Budui da je prigovor na radnju nepravilnosti sprovoenja izbora izjavljen 8. 5. 2012. godine, jasno je da je proputen rok od 24 asa od dana sprovoenja izbora, pa po nalaenju Suda pravilna je
82
odluka Izborne komisije kojom je odbaen prigovor, kao neblagovremen. Upravni sud je cenio navode albe kojim alilac ukazuje da je dispozitivom reenja njegov prigovor odbaen kao neosnovan a da se u razlozima ukazuje da je neblagovremen, pa nalazi da su ti navodi bez znaaja za drugaiju ocenu zakonitosti oalbenog reenja, budui da u obrazloenju oalbenog reenja, kao i iz zapisnika sa 34. Sednice Optinske izborne komisije gradske optine Pantelej, proizlazi da je doneta odluka da se prigovor odbaci, kao neblagovremen, a za koju odluku je glasalo 12 lanova komisije, uzdranih je bilo 2, protiv nije bilo. Nalazei da oalbenim reenjem (drugostepenim reenjem) nije povreen zakon na tetu alioca, te da je prigovor bio neblagovremen Sud je odbio albu kao neosnovanu. U jednom od retkih sporova povodom izbora za narodne poslanike koji je bio predmet nae analize, spornim reenjem odbijen je kao neosnovan (umesto kao neblagovremen) prigovor ovlaenog lica ,,Koalicije Albanaca preevske doline, podnosioca Izborne liste kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine, a koji je izjavljen u vezi sa primopredajom izbornog materijala sa birakih mesta na teritoriji Optine Preevo, posle glasanja koordinatoru Republike izborne komisije za Pinjski okrug. alilac je
1. Presuda Upravnog suda II-1 U. 378/12 od 14.maja 2012. godine.
traio da Upravni sud prizna rezultate izbora za narodne poslanike, postignute na izborima odranim 6. maja 2012. godine i na birakim mestima broj 4, broj 9 i broj 11, u o. Preevo. alilac je ukazao da je koordinator Republike izborne komisije za Pinjski okrug svojim zapisnikom o primopredaji izbornog materijala posle glasanja utvrdio da nedostaju zapisnici o radu birakih odbora na pomenutim birakim mestima, ali da smatra da je Republika izborna komisija imala sve mogunosti da broji glasake listie sa izbornih mesta. Odluujui o podnetoj albi na osnovu odredbe lana 97. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, ocenom oalbenog reenja, navoda albe i spisa ove izborne stvari, Upravni sud je naao da alba nije osnovana. Prema sadrini zapisnika tonskog snimka 186. Sednice Republike izborne komisije odrane 10. maja 2012. Godine, kao taka Dnevnog reda uvrteno je razmatranje prigovora Koalicije Albanaca preevske doline sa predlogom odluke da se prigovor odbaci, kao neblagovremen. Budui da na 186. Sednici Republike izborne komisije predlog da se prigovor odbaci, kao neblagovremen, nije usvojen i pri injenici da na 187. Sednici nije doneta odluka po predlogu da se prigovor usvoji, to je Izborna komisija donela odluku o odbijanju. U spisima predmeta postoji zapisnik o primopredaji izbornog materijala posle glasanja izmeu radnog tela,
83
odnosno Optinske Gradske izborne komisije ili Izborne komisije Gradske optine Grada Beograda i koordinatora Republike izborne komisije, prema kom zapisniku proizlazi da je izvrena primopredaja izbornog materijala za Optinu Preevo i to materijala sa 38 birakih mesta, a takoe stoji konstatacija da nije preuzet materijal za biraka mesta 4, 9, 12 i 31. Radnja preuzimanja birakog materijala izvrena je 7. 5. 2012. godine u 21,30 asova, a prigovor je alilac, nakon proteka roka za prigovor, podneo 9. 5. 2012. godine u 13,25 asova. Imajui u vidu injenicu kada je alilac podneo prigovor Republikoj izbornoj komisiji, Republika izborna komisija je bila duna da donese odluku kojom se prigovor odbacuje, kao neblagovremen. Ipak, donoenjem odluke kojom je prigovor odbijen, kao neosnovan, Republika izborna komisija nije povredila zakon na tetu alioca, budui da mu je priznala vie prava nego to mu po zakonu pripada! U sledeem predmetu, Upravni sud se suoio sa tvrdnjama alioca, nakon to je njegovim predstavnicima dana 9. 5. 2012. godine, u vremenu od 12,15 do 12,30 asova, dozvoljen uvid u zapisnik sa birakog mesta br. 8 MK O ,,Njego u Niu, a nakon uporeivanja sa zapisnikom koji poseduje alilac da je zapisnik koji se nalazi kod izborne komisije
Presuda Upravnog suda II-2 5 U. 4 6/12 od 16. 5. 2012. godine.
nesaglasan, odnosno falsifikovan (naknadno prepravljen). Analizirajui injenino stanje Sud je utvrdio da je podnosilac izborne liste Okrenimo Pantalej Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista) u Optini Pantalej u Niu, preko svojih predstavnika uestvovao u radu birakih odbora, da je zapisnik o radu birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanja rezultata glasanja za izbor odbornika u Skuptinu gradske optine Pantalej u Niu za birako mesto br. 8 potpisao i predstavnik alioca bez primedbi, i da je dana 7. 5. 2012. godine u 5,30 asova optinska izborna komisija zavrila prijem izbornog materijala i unos podataka sa birakih mesta, kada je zapravo poeo da tee rok za izjavljivanje prigovora, a ne od trenutka zavretka uvida u izborni materijal. Dana 9. 5. 2012. godine u 13,45 asova, alilac je podneo prigovor na rad birakog odbora zbog falsifikovanja zapisnika na birakom mestu br. 8 MK O ,,Njego, to je ustanovljeno nakon uvida u izborni materijal dana 9. 5. 2012. godine, u vremenu od 12,15 do 12,30 asova, a koji prigovor je zaveden pod br. 013-92/2012-119. Na 35. sednici Optinske izborne komisije Gradske optine Pantalej u Niu, taj prigovor odbaen je kao neblagovremen, zbog ega je Sud odbio albu.
Presuda Upravnog suda II-1 U. 6 7/12 dana 3. 7. 2012. godine.
84
U sledeem sluaju, Upravni sud je odluivao po albi, podnetoj u skladu sa pravnom poukom, preko Izborne komisije optine Medvea dana 28. 6. 2012. godine, u 12,55 asova, koja je primljena u sudu, neposredno dana 28. 6. 2012. godine, u 19,51 asova. U toj albi, alilac izmeu ostalog navodi da je na birakom mestu br. 1 u Crnom vrhu u postupku sprovoenja glasanja lan birakog odbora uticao na jednog biraa na taj nain to ga je prisiljavao da glasa odreenu grupu graana, pa su se imenovani konfrontirali i poremetili dalji tok izbornog procesa, a to je konstatovano i uneto u zapisnik Birakog odbora. Odredbom lana 26. Pravila o radu birakih odbora za koordinirano sprovoenje svih izbora raspisanih za 6. maj 2012. godine, propisano je da je biraki odbor duan da odrava red na birakom mestu, da, ukoliko se na birakom mestu narui red, biraki odbor moe da prekine glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi za prekid glasanja i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnike o radu birakog odbora. Ukoliko je prekid glasanja trajao due od jednog asa, glasanje se produava za onoliko vremena koliko je prekid trajao. Takoe, odredbom l. 34. st. 2 istih Pravila, kao i l. 36. Zakona o lokalnim izborima, propisano je da se u zapisnik o radu birakog odbora unose primed Sl. glasnik RS br. 23/12.
be i miljenja lanova i zamenika lanova birakog odbora u stalnom i proirenom sastavu, a takoe se unose i razlozi zbog kojih neko od lanova birakog odbora ne potpie zapisnik, ukoliko ga ne potpie. Imajui u vidu napred navedeno i navode albe da je lan birakog odbora Zoran Stankovi, koji je imenovan ispred Podnosioca liste Partije za demokratsko delovanje Fljorin Sahiti, uticao na biraa da glasa za sasvim drugu izbornu listu Grupe graana, pa pri injenici da je primedba stavljena u zapisnik od strane drugog lana birakog odbora, te da ostali lanovi birakog odbora nisu imali primedbe, te da je zapisnik potpisan od strane svih lanova, Upravni sud nalazi da sam dogaaj nije mogao bitno uticati na tok glasanja, jer nije ni bilo prekida glasanja, ni drugih smetnji, pa se na taj nain nije ni moglo uticati na izbornu volju biraa i razultate glasanja na birakom mestu br. 10. U sledeem sluaju sporno je bilo korienje mobilnih telefona na birakom mestu. Tom prilikom pravilno je, po oceni Upravnog suda, odluila i Izborna komisija Optine Medvea, kada je oalbenim reenjem odbila prigovor alioca, izjavljen na rad birakog odbora na birakom mestu Medvea 1 Direkcija rudinka Lece, na ponovljenim izborima odranim 6. jula 2012. godine, pravilno zakljujui da nepravilnosti u radu
Presuda Upravnog suda II-4 U 633-12 od 11.7. 2012. godine.
85
birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja na ovom birakom mestu nisu od uticaja, odnosno ne mogu se smatrati bitnim povredama toka i regularnosti samog glasanja na ovom birakom mestu, te da bez obzira na zakonsku zabranu korienja sredstava komunikacija na birakom mestu ili u njegovoj blizini, povrede ove zabrane nisu nepravilnosti koje, same po sebi, predstavljaju zakonski razlog i osnov rasputanja birakog odbora i ponavljanja glasanja na tom birakom mestu. Iz Zapisnika o radu birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja na ovom birakom mestu vidi se da su uz ovaj Zapisnik priloene primedbe pojedinih lanova birakog odbora, da je dolo do bitne povrede Pravilnika o radu birakih odbora, jer su predstavnici, odnosno lanovi birakog odbora ispred Grupe graana za Gornju Jablanicu Slobodan Drakovi i Partije za demokratsko delovanje Fljorim Sahiti, koristili mobilne telefone u cilju konstantne komunikacije sa Izbornom komisijom. Takoe, uz ovaj Zapisnik priloena je i izjavaprimedba lana birakog odbora Mihajla Radojevia da je netana konstatacija da su mobilni telefoni korieni u prostoriji za glasanje, ve van te prostorije, u hodniku i na spratu. Oigledno je da je ova druga izjava tj. primedba takoe doprinela kasnijem opredeljenju Suda.
Odredbom lana 55. Zakona o izboru narodnih poslanika, ije se odredbe shodno primenjuju na izbor odbornika, u smislu odredbe lana 58. Zakona o lokalnim izborima, stavom 1. propisano je da svaki bira glasa lino, stavom 2. da bira u toku odravanja izbora moe da glasa samo jedanpput i da je glasanje tajno, stavom 3. da se glasa na overenim glasakim listiima, stavom 4. da je na birakom mestu i na 5 metara od birakog mesta zabranjeno isticanje simbola politikih stranaka i drugog propagandnog materijala, stavom 5. da ako se u toku glasanja narue prvila iz stava 1. do 4. ovog lana biraki odbor se rasputa, a glasanje na tom birakom mestu se ponavlja, stavom 5. da je na birakom mestu zabranjeno korienje pejdera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija, a stavom 6. da blia upustva o merama kojima se obezbeuje tajnost glasanja utvruje Republika izborna komisija. Pravilima o radu birakih odbora za koordiniranog sprovoenje i izbora raspisanih za 6. maj 2012. godine i to odredbom lana 24. stav 2. propisano je da je na birakom mestu zabranjeno korienje mobilnih telefona i drugih stredstava veza i komunkacija, kao i fotoaparata i kamera, a stavom 5. ovog lana da se povreda ove zabrane smatra naruavanjem reda na birakom mestu, a ne tajnosti glasanja kako to navodi alilac. Odredbom lana 26. stav 1. navedenih Pravila pro-
pisano je da je biraki odbor duan da odrava red na birakom mestu, stavom 2. ovog lana da ako se na birakom mestu narui red, biraki odbor moe da prekine glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi za prekid glasanja i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnike o radu birakog odbora. Stavom 3. ovog lana propisano je da se, ako je prekid glasanja trajao due od jednog asa, glasanje produava za onoliko vremena koliko je prekid trajao. Sud smatra da je biraki odbor bio ovlaen da prekine glasanje dok se red ne uspostavi i da u svemu postupi po odredbama lana 26. istih Pravila, to evidentno nije uinio, niti je bilo ko od podnosilaca primedbi lanova birakih odbora tako neto predloio. Dakle, navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog, odnosno ne predstavlja povredu u sprovoenju izbora, koja bi sama po sebi dovela do rasputanja birakog odbora i ponavljanja glasanja na tom birakom mestu, s obzirom na imperativne norme lana 55. Zakona o izboru narodnih poslanika.
86
C. Pouke iz sluajeva u kojima je sud...
C. Pouke iz sluajeva u kojima je sud uvaavao albe, ponitavao odluke izbornih komisija i meritorno reavao stvari
U prvom sluaju, iz ove grupe presuda koji e analizirati, Sud je zakljuio da prijem izborne liste i njeno proglaenje predstavljaju izborne radnje u postupku kandidovanja, za koje je ovlaena iskljuivo Izborna komisija! Odluujui o albi podnosioca Izborne liste Demokratska stranka Boris Tadi, iji je ovlaeni predstavnik Slavoljub Stojkovi iz Surdulice, Upravni sud nalazi da je alba izjavljena od ovlaenog lica, da je blagovremena i da je osnovana. Prema razlozima oalbenog reenja, prigovor alioca je odbijen s toga to je ovlaeni predlaga podnosioca izborne liste Socijalistika partija Srbije Novica Tonev ovu listu sa potrebnim izbornim materijalom predao dana 17. 3. 2012. godine, u 21,33 asova pisarnici Optinske uprave Optine Surdulica, te da je prijem zaveden pod brojem 0135/12-01, a da je alilac, istoga dana u 21,39 asova, najpre predao pisarnici Otinske uprave, a potom
Presuda Upravnog suda, II-4 U. 40/2012 od 29. 3. 2012. godine.
87
povukao svoju Izbornu listu i dokumentaciju, te je Komisija proglasila izbornu listu Socijalistike partije Srbije Novica Tonev, postupajui u skladu sa odredbom lana 24. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, Iz spisa predmeta, koje je OIK Surdulica dostavila Sudu, veim delom u overenim fotokopijama, kako je ve navedeno, uoava se razliitost podataka iz podnetih dokaza, a u vezi sa injenicom tanog vremena predaje Izborne liste podnosioca Socijalistika partija Srbija Novica Tonev. Iz overene fotokopije Obrasca SO 1, prema teko itljivoj potvrdi o prijemu izdatoj od strane pisarnice Optinske uprave Optine Surdulica, vidi se da je ova lista predata 17. 3. 2012. godine u 21,33 asa, kao to se navodi u obrazloenju oalbenog reenja i da je taj prijem zaveden pod brojem 013-5. Iz overene fotokopije delovodnika, iz koje se ne vidi koji organ ga vodi, a za koji se u odgovoru na albu tvrdi da predstavlja internu dostavnu knjigu pisarnice Optinske uprave vidi se, meutim, da je izborna lista SPS, upisana pod rednim brojem 953, dana 17. 3. 2012. godine, broj akta 013-5, predata u 22,30 asova, dakle gotovo 1 sat kasnije. Pri tom se iz neitkog Obrasca SO-1, podnosioca Izborne liste Demokratska stranka Boris Tadi, u neoverenoj fotokopiji, ne moe pouzdano utvrditi kada je i kome ova Izborna lista predata.
Prema navedenom injeninom stanju, a koje proizlazi iz dokaza koji se nalaze u spisima predmeta ove izborne stvari, u svetlu odgovarajuih normi Zakona o lokalnim izborima, Upravni sud nalazi da je oalbeno reenje nezakonito, budui da dokazi u spisima predmeta o injenicama relevantnim za odluivanje u ovoj izbornoj stvari protivuree razlozima, te s tim u vezi razlozi ovog reenja ne upuuju na odluku kakva je data u dispozitivu. Osim toga, Upravni sud nalazi da je pogreno stanovite OIK Surdulica da Izborna komisija nema zakonsku obavezu deurstva i prijema izbornih lista, ve iskljuivo proglaenja ovih lista i da je to obaveza u konkretnom sluaju Optinske uprave Optine Surdulica na osnovu odluke Komisije, a u smislu odredbe lana 11. stav 4. Zakona o lokalnim izborima. Prema odredbi lana 19. stav 1. Zakona o lokalnim izborima zakonska je obaveza izborne komisije da izbornu listu primi i da je odmah po prijemu, sa odgovarajuom dokumentacijom, a najkasnije u roku od 24 asa od prijema proglasi, prema obavezi propisanoj odredbom lana 24. stav 1. Zakona o lokalnim izborima. Ovu svoje zakonsku obavezu, kao i zakonska ovlaenja, izborna komisija ne moe dalje prenositi tj. delegirati drugim organima, konkretnoj optinskoj upravi. Pomo u smislu odredbe lana 11. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, podrazumeva pomo u pogledu
88
tehnikih, organizacionih i slinih radnji, radi dostavljanja traenih podataka, pomo u pogledu kadrovskih i prostornih kapaciteta, radi stvaranja uslova za nesmetan i efikasan rad komisije! Pritom, izborna komisija je duna da ima svoj peat, svoj prijemni peat- tambilj, svoj delovodnik i svoju arhivu, a predaja izborne liste nije tehnika ve izborna radnja u postupku kandidovanja na iji prijem je ovlaena jedino izborna komisija, u smislu navedene zakonske odredbe. Osim toga, u smislu odredbe lana 19. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, izborna lista se dostavlja izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre dana odreenog za odravanje izbora, nevezano za doba dana, u periodu od dana raspisivanja izbora do isticanja roka za predaju, pa je pogreno stanovite da je vreme deurstva u radne ili u neradne dana, za prijem izbornih lista, uslovljeno radnim vremenom optinske pisarnice. Nalazei da je zbog bitnih povreda pravila postupka iz Zakona o lokalnim izborima osporenim reenjem povreen zakon na tetu alioca u postupku kandidovanja izborne liste za izbor odbornika u SO Surdulica, Upravni sud je uvaio albu i ponitio oalbeno reenje. Drugi sluaj iz ove grupe presuda takoe se ticao zatite izbornog prava u postupku podnoenja izbornih lista.
U tom sluaju Upravni sud je zakljuio da redosled podnoenja izbornih lista nije od uticaja na redosled proglaenja, ukoliko izborne liste sadre nedostatke ije je otklanjanje naloila izborna komisija, pa e se u tom sluaju izborne liste proglaavati po redosledu dostavljanja potpune i uredne dokumentacije izbornoj komisiji! U konkretnom sluaju Izborna komisija nije odmah proglasila dopunjenju izbornu listu alioca ve je u postupku pokrenutom po slubenoj dunosti vrila proveru verodostojnosti odreenih isprava priloenih uz ovu listu. Uvidom u spise predmeta ovog suda 3 U.57/12, konstatovano je da je presudom donetom dana 2. 4. 2012. godine u 9,00 asova uvaena alba Optinskog odbora Srpske napredne stranke u Loznici, i poniteno reenje Gradske izborne komisije grada Loznice broj 013-1-57/2012 od 29. 3. 2012. godine, kojim reenjem je odbijen prigovor Optinskog odbora Srpske napredne stranke u Loznici podnet dana 28. 3. 2012. godine, u 10,49 asova, na reenje Gradske izborne komisije Loznica broj 013-1-47-2012 od 27. 3. 2012. godine o proglaenju izborne liste broj 6 Pokrenimo Loznicu Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka,
Presuda Upravnog suda II U.56/12 od 2. 4.2012. godine. Presuda Upravnog suda 3 U. 57/12 od 2.4.2012. godine.
89
Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista i Romska partija) u delu utvrenog broja 6, kao neosnovan, uz obrazloenje da u oalbenom reenju nije na nesporan, jasan i argumentovan nain obrazloeno zato nije doneta odluka o urednosti dopunske dokumentacije po redosledu po kojem je Gradskoj izbornoj komisiji grada Loznice dopunska dokumentacija i dostavljena, a od kog redosleda zavisi i redosled proglaavanja podnetih izbornih listi. Izborna lista Pokrenimo Loznicu Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista i Romska partija), podneta je Gradskoj izbornoj komisiji 24. 3. 2012. godine u 16,54 asova. Nakon to je uvidom u podnetu izbornu dokumentaciju uoila odreene nepravilnosti, Gradska izborna komisija je naloila zakljukom broj 013-1-33/2012 od 24. 3. 2012. godine, aliocu da najkasnije u roku od 48 asova od asa prijema zakljuka, otkloni navedene nedostatke i postupajui po navedenom zakljuku, alilac je dana 26. 3. 2012. godine u 17,49 asova dostavio dopunjenu dokumentaciju izuzev u delu koji se odnosi na Ljiljanu Bazi-Repinac, kojoj je nedostajalo uverenje o dravljanstvu, odnosno potvrda o pribivalitu, potvrda o izbornom pravu jer je postojala sumnja u identitet navedene osobe. Na narednoj sednici Gradske izborne komisije, odranoj dana 26. 3. 2012. godine, na kojoj je proverena naknadno dostavljena dokumen-
tacija od strane alioca, veinom glasova je odlueno da se po slubenoj dunosti izvri provera uverenja o dravljanstvu Ljiljane Bazi-Repinac i postupajui po toj Odluci, sa navedene sednice, dana 27. 3. 2012. godine, Gradska izborna komisija se obratila naelniku Odeljenja za optu upravu sa molbom da im se dostave podaci kojima bi se utvrdio identitet Ljiljane Repinac-Bazi. Na zahtev Gradske izborne komisije Loznica, Mesna kancelarija Klupci je dana 27. 3. 2012. godine, pod brojem 204-54/12-R/ izdala potvrdu kojom se potvruje da je Repinac (Ivana) Ljiljana roena 2. 1. 1975. godine, u mestu Gojlo, Sisak, Republika Hrvatska, upisana u KD Klupci pod rednim brojem 322 na strani 30, 3. 12. 2003. godine na osnovu reenja MUP-a Republike Srbije u Beogradu 204-1-4980/2003 od 1. 12. 2003. godine po tadanjem mestu stanovanja i da drugih podataka u KD nema... Podsetiemo Vas da je u slinom sluaju navedenom neto ranije jedna druga OIK odbila da proglasi izbornu listu podnosioca, kao nepot punu. U obrazloenju oalbenog reenja se navodi da nakon to je Gradskoj izbornoj komisiji 27. 3. 2012. godine, dostavljena gore navedena dokumentacija, Komisija je jednoglasno zakljuila da se radi o istoj osobi i da je time nedostatak otklonjen i nakon toga proglasila listu Pokrenimo Loznicu Tomislav
90
Nikoli (Srpska napredna stranka, Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista i Romska partija) pod rednim brojem 6. Ocenjujui zakonitost oalbenog reenja na osnovu napred iznetog, Upravni sud nalazi da se albom osnovano ukazuje na povredu pravila postupka koji je prethodio donoenju oalbenog reenja, na tetu alioca. Kako sadrina naknadno pribavljene potvrde Mesne kancelarije Klupci od 27. 3. 2012. godine, ne dovodi ni do kakve promene u ve dostavljenoj dopunskoj dokumentaciji od strane alioca a po zakljuku 013-1-33/12 od 24. 3. 2012. godine, po nalaenju suda, Gradska izborna komisija grada Loznice, u oalbenom reenju nije na nesporan, jasan i argumentovan nain obrazloila zato nije odluivala o urednosti dopunske dokumentacije po redosledu po kojem joj je dopunska dokumentacija i dostavljena. U sledeem sluaju pred Sudom se naao predmet u kome je OIK Pirot odluila o neblagovremenom prigovoru, sa obrazloenjem da u nedelju 25. 3. 2012. godine kada je isticao rok za podnoenje prigovora nije bilo deurstava OI Komisije. Iz spisa predmeta vidi se da je reenje I br. 013/12-2012 kojim je proglaena Izborna lista alioca doneto 24. 3. 2012. godine, u 11,00 asova, tako da se, prema odredbi lana 52. stav 2. Zakona
Presuda Upravnog suda II-4 U. 58/12 od 3. 4. 2012.
o lokalnim izborima, prigovor protiv ovog reenja mogao podneti najkasnije sa istekom roka od 24h, dana 25. 3. 2012. godine. Za pravilnu primenu ove odredbe zakona bez uticaja je okolnost da li je toga dana, ili bilo kog drugog dana, u periodu od dana raspisivanja izbora pa za sve vreme vrenja izbornih radnji, kako uesnika u postupku kandidovanja, tako i izborne komisije kao izbornog organa, obezbeeno deurstvo toga dana ili bilo kog drugog dana, te nije od uticaja za preduzimanje pojedinih izbornih radnji injenica da li se ove radnje preduzimaju ili odluke donose u neradne dane ili dane praznika, jer izborni proces ne poznaje naredne dane niti je mogue pozivati se na neradne dane u izbornom postupku, budui da za tako neto nema utemeljenja u odredbama Zakona o lokalnim izborima. Nijedan izborni organ, kao uostalom ni Sud, nemaju ovlaenja da podravaju rokove za preduzimanje radnji i za donoenja odluka, a koji rokovi su propisani imperativnim zakonskim odredbama navedenog Zakona i koji su hitni. S toga je pogreno stanovite Izborne komisije Optine Pirot da se navedeni prigovor Optinskog odbora Srpske radikalne stranke u Pirotu, sa navedenih razloga, mogao uzeti u postupak i odluivanje kao blagovremen. Sa iznetih razloga, nalazei da je zbog bitnih povreda pravila postupka, iz napred citiranih odredbi Zakona o lokalnim izborima,
91
osporenim reenjem povreen zakon na tetu alioca, u postupku kandidovanja Izborne liste za izbor odbornika u SO Pirot, Upravni sud je, na osnovu odredbe lana 55. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, usvojio albu i ponitio reenje Izborne komisije Optine Pirot, broj I 013/22- 2012 od 27. 3. 2012. godine. U sledeem predmetu Upravni sud je odluivao po albi protiv reenja SO Bujanovac i ponitio ga zbog povrede odredbi l. 13 st. 4 Zakona o lokalnim izborima nenavoenja politike pripadnosti lanova OIKa. Takoe, uvidom u reenje koje se albom osporava sud je utvrdio da isto sadri dispozitiv sa pravnom poukom bez obrazloenja. U dispozitivu reenja oznaena su imena imenovanih i njihova strunost pri emu je Skuptina propustila da prilikom imenovanja oznai njihovu politiku pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranake koalicije na iji predlog su imenovani. Odredbom lana 13. stav 4. Zakona o lokalnim izborima, propisano je da u reenju o imenovanju predsednika i lanova organa za sprovoenje izbora, pored linog imena predsednika odnosno lana, mora biti navedena njegova politika pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranake koaliciji na iji predlog je imenovan. U ovoj pravnoj situaciji Skuptina optine Bujanovac je bila
Presuda Upravnog suda II-1 U. 53/12 od 4. 4. 2012. godine. Sl. glasnik RS, br. 129/07, 34/1 i 54/11.
duna da prilikom imenovanja Izborne komisije ima u vidu odredbe lana 14. stav 1. pa stim u vezi i pravilno imenuje Izbornu komisiju, a na predlog odbornikih grupa u skuptini jedinice lokalne samouprave, a srazmerno broju odbornika, a takoe primeni odredbu lana 13. stav 4. istog Zakona i prilikom imenovanja predsednika i lanova Izborne komisije pored linog imena da oznai i njihovu politiku pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranake koalicije na iji predlog je imenovana, to je SO Bujanovac propustila da uini. U narednom sluaju Sud je potvrdio stanovite da su rokovi za preduzimanje radnji i donoenje odluka u izbornom procesu imperativni i hitni, raunaju se na sate i ne mogu se produavati iz bilo kog razloga. U sledeem predmetu, Koalicija Ujedinjeni regioni Srbije dr Dragan Dini je preko ovlaenog lica koje istupa kao alilac osporio zakonitost reenja kojim se odbija prigovor, podnet protiv reenja Izborne komisije, o proglaenju Izborne liste GG Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini. U albi podnetoj Upravnom sudu 31. marta 2012. godine u 8,02 asova, alilac navodi da oalbeno reenje osporava zbog nepotpuno i netano utvrenog injeninog stanja i pogrene primene materijalnog prava. Istie da je Izborna lista GG Ujedinjenje regiona Toplice
Presuda Upravnog suda II-2 U. 60/12 od 4. aprila 2012.
92
Dragan Dini proglaena suprotno odredbi lana 24. Zakona o lokalnim izborima, jer Izborna komisija tu listu nije razmatrala niti je vrila uvid u priloenu dokumentaciju, ve ju je proglasila nakon isteka roka od 24 asa od njene predaje. Zato su uinjeni propusti, jer u priloenom sporazumu GG Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini nije odreeno lice koje zastupa grupu graana, niti je u nazivu podnete izborne liste navedeno da se radi o listi grupe graana, kao i da je nije mogue da ta izborna lista za sat i po od osnivanja grupe graana do predaje liste sakupi potreban broj potpisa graana koji je podravaju. Dodaje se da se birai dovode u zabludu kada su izborna lista alioca i navedena izborna lista proglaene jedna iza druge, pri emu obe imaju gotovo identian naziv. U odgovoru na albu, dostavljenom Upravnom sudu sa spisima predmeta, 4. aprila 2012. godine, u 12,15 asova, Izborna komisija optine Prokuplje navodi da ne postoji nikakva slinost u imenu konkretnih izbornih listi, kao i da je izborna lista Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini proglaena bez razmatranja i vrenja uvida u priloenu dokumentaciju nakon konsultacija sa lanovima Republike izborne komisije. Prema obrazloenju osporenog reenja Izborna komisija optine Prokuplje nalazi da navodi iz prigovora nisu osnovani, pri emu ne spori da nije pregledala izbornu do-
kumentaciju izborne liste GG Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini, ve ju je proglasila po pravilima Zakona o optem upravnom postupku zbog proputanja roka?! Odredbom lana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima je propisano da u svom radu, izborna komisija shodno primenjuje, uputstva i druge akte Republike izborne komisije koji se odnose na sprovoenje izbora za narodne poslanike. Odredbom lana 25. stav 3. Uputstva za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, raspisanih za 6. maj 2012. godine (Slubeni glasnik RS, broj 20/12), propisano je da ako izbornu listu podnosi grupa graana, naziv izborne liste sadri naziv utvren sporazumom o obrazovanju grupe graana, u naziv izborne liste moe se ukljuiti ime i prezime lica koje grupa graana odredi kao nosioca izborne liste i da naziv izborne liste grupe graana ne moe da sadri re ,,stranka ni u jednom padeu, niti naziv registrovane politike stranke. Ocenjujui zakonitost oalbenog reenja na osnovu napred iznetog, Upravni sud nalazi da se albom osnovano ukazuje na povredu zakona u postupku koji je prethodio donoenju oalbenog reenja na tetu alioca. Upravni sud nalazi da iz naziva Izborne lista GG Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini za izbor odbornika za Skuptinu optine Prokuplje, koja je proglaena na-
93
vedenim reenjem od marta 2012. godine, nesumnjivo ne proizlazi da je predloena od strane grupe graana, budui da se odrednica ,,grupa graana ne nalazi u imenu podnete liste, to je suprotno odredbi lana 24. stav 3. navedenog uputstva. S druge strane, graani Republike Srbije preko sredstava javnog informisanja imaju saznanje o postojanju koalicije Ujedinjeni regioni Srbije, kao i o politikim aktivnostima ove koalicije u izbornoj kampanji za izbor narodnih poslanika i za odbornike skuptina optina, skuptina gradova i grada Beograda, koji su raspisani za 6. maj 2012. godine, tako da ime izborne liste koju je proglasila Izborna komisija optine Prokuplje, po nalaenju Suda, moe da izazove zabunu kod biraa, pri nespornoj injenici da je prethodno proglaena i Izborna lista Koalicije Ujedinjeni regioni Srbije dr Dragan Dini za izbor odbornika za Skuptinu optine Prokuplje. Nadalje, u spisima predmeta se nalazi pomenuta izborna lista na kojoj nema podataka kome je i kada predata, kao i Sporazum o zajednikom nastupu na izborima kojim nije odreeno lice koje zastupa grupu graana koja je zakljuila taj sporazum. Kod ovakvog stanja stvari, Izborna komisija optine Prokuplje je pre proglaenja Izborne liste GG Ujedinjenje regiona Toplice Dragan Dini, bila duna da, kao i za svaku podnetu izbornu listu, prema odredbi lana 15. stav 1. taka 6. Zakona o lokalnim izborima, ut-
vrdi da li je uz izbornu listu dostavljena dokumentacija propisana odredbama lana 19. stav 2. istog zakona, odnosno da utvrdi da li ta lista ima nedostatke, koji su smetnja za njeno proglaenje. U narednom sluaju Upravni sud je izborni spor presudom reio u meritumu, u predmetu zatita izbornog prava u postupku kandidovanja odbijanje proglaenja izborne liste koalicije grupe graana i politike partije. alilac navodi da je donoenjem oalbenog reenja Izborna komisija povredila odredbe Zakona o lokalnim izborima i to posebno odredbu lana 18. i odredbu lana 22. primenjujui ih preiroko i pogreno, ime zapravo stvara novu normu i definie potpuno novu kategoriju predlagaa, za ta nema utemeljenja u zakonu. Po shvatanju alioca ni u kom sluaju predlaga ne moe biti koalicija grupe graana i politikih stranaka. Osim toga navedena izborna lista sadri nedostatak koji predstalja smetnju za njeno proglaenje, a tie se primene odredbe lana 22. Zakona o lokalnim izborima koji propisuje da se naziv izborne liste odreuje prema nazivu politike stranke, odnosno blie oznake grupe graana i u sluaju koalicije stranaka naziv se odreuje sporazumom, s tim to se u sva tri sluaja navodi mogunost da se uz naziv moe ukljuiti ime i prezime lica koje se odreuje kao nosilac izborne liste.
94
Po oceni suda, osnovano alilac istie u albi, a to je isticao i u prigovoru da izborna komisija pogreno primenjuje citirane zakonske odredbe, a posebno odredbu lana 18. i odredbu lana 22. Zakona o lokalnim izborima, jer i prema stanovitu ovog Suda kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane politike stranke, koalicije registrovanih politikih stranaka i grupe graana, kao to je propisano odredbama lanova 5. i 18. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, meutim nijednom zakonskom odredbom nije propisano da predlaga kandidata za izbor odbornika moe biti koalicija koju ine grupa graana i politika, odnosno politike stranke. Prema citiranim zakonskim odredbama takva se izborna lista ne moe kandidovati, odnosno takva izborna lista sadri nedostatke predviene Zakonom o lokalnim izborima, u smislu lana 25. stav 3. Zakona o lokalnim izborima, te je Komisija bila duna da po prijemu ove liste, odnosno u roku predvienom ovom zakonskom odredbom, odbije njeno proglaenje. Po stanovitu Suda u ovoj izbornoj stvari su se stekli uslovi za primenu odredbe lana 55. stav 2. Zakona o lokalnim izborima kojom je propisano da kada nae da osporenu odluku treba ponititi, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za to, sud moe svojom odlukom meritorno reiti izborni spor.
Ovom odredbom propisano je jo i da odluka suda u svemu zamenjuje poniteni akt. Budui da je Sud naao da je oalbenim reenjem povreen zakon na tetu alioca, to je uvaio albu i ponitio oalbeno reenje broj 013-161/2012-01/62 od 21. 4. 2012. godine, primenom odredbe lana 55. stav 1, odluujui kao u stavu I dispozitiva, te usvojio prigovor i ponitio reenje broj 013161/2012-01-55 od 20. 4. 2012. godine, o proglaenju izborne liste broj 5. pod nazivom: Koalicija Grupa graana Za Gornju Jablanicu Slobodan Drakovi, Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (SPS) i Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), a koju je podnela Koalicija Grupa graana Za Gornju Jablanicu Slobodan Drakovi, Ivica Dai Socijalistika partija Srbije (SPS) i Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), za izbor odbornika Skuptine optine Medvea, podneta 18. 4. 2012. godine, primenom odredbe lana 55. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, odluujui kao u stavu II dispozitiva ove presude i odbio proglaenje navedene Izborne liste, podnete dana 18. 4. 2012. godine pod brojem 013161/2012-01-45, odluujui kao u stavu III dispozitiva, primenom odredbe lana 25. stav 3. Zakona o lokalnim izborima. Osim zbog pogrene primene materijalnog prava, Sud je odluke izbornih komisija ponitavao i zbog povreda pravila postupka.
95
U jednom takvom sluaju, Reenje Izborne komisije Optine Medvea, broj 013-161/2012-0198 od 24. aprila 2012. godine, o odbijanju proglaenja Izborne liste Crnogorska partija Goran Perovi, alilac osporava oalbeno reenje Izborne komisije Optine Medvea, istiui da to reenje u obrazloenju ne sadri razloge zbog kojih mu je odbijen prigovor. Odredbom lana 21. Poslovnika o radu Izborne komisije Optine Medvea, od 15. marta 2012. godine, propisano je da u postupku po prigovorima, u pitanjima koja nisu izriito ureena Zakonom o lokalnim izborima, Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o finansiranju politikih stranaka, Komisija shodno primenjuje odredbe Zakona o optem upravnom postupku. A prema odredbi lana 199. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, obrazloenje reenja sadri: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvreno injenino stanje, po potrebi i razloge zbog kojih nije uvaen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu. U konkretnom sluaju, Sud je naao da se Izborna komisija Optine Medvea, u postupku donoenja oalbenog reenja, nije pridravala pravila postupka propisanih navedenom odredbom Zakona.
Presuda Upravnog suda II-2 U 121/12 od 27. aprila 2012. godine.
U obrazloenju oalbenog reenja se navodi da je Izborna komisija 25. aprila 2012. godine u 15,30 asova primila prigovor na pomenuto reenje od 24. aprila 2012. godine, da je prigovor blagovremen i izjavljen od lica ovlaenog za podnoenje Izborne liste, te da je Izborna komisija, nakon razmatranja prigovora, navode iz prigovora cenila kao neosnovane zbog ega je odluila kao u dispozitivu oalbenog reenja. Kod ovakvog stanja stvari Sud nalazi, a na to podnosilac albe osnovano ukazuje u albi, da obrazloenje oalbenog reenja nema nijedan od elemenata koje obrazloenje reenja mora da sadri prema pomenutoj odredbi Zakona o optem upravnom postupku. Drugim reima, obrazloenje oalbenog reenja ne sadri kratko izlaganje navoda iz prigovora, utvreno injenino stanje, razloge zbog kojih nije uvaen koji od navoda iz prigovora, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvreno injenino stanje upuuju na reenje kakvo je dato u dispozitivu. Stoga, Upravni sud nalazi da su u postupku koji je prethodio donoenju oalbenog reenja povreena pravila postupka na alioevu tetu. U sledeem sluaju, Sud je po albi biraa ponitio reenje Gradske izborne komisije Grada Leskovca broj 013-35/12-1 od 24. aprila 2012. godine o proglaenju Izborne liste broj 11 pod nazivom: Socijal Presuda Upravnog suda II-4 U. 123/12 od 28. 4. 2012. godine.
96
demokratski savez Ujedinjena seljaka stranka Gojko Velikovi i meritorno odbio proglaenje ove liste. U svojoj presudi Sud istie da alilja navodi da su donoenjem oalbenog reenja priinjene bitne povrede pravila postupka iz odredbe lana 197. Zakona o optem upravnom postupku, kao i lana 199. istog zakona, odnosno da je sporno kako je Gradska izborna komisija Grada Leskovca utvrdila da je ovlaeni podnosilac pomenute izborne liste otklonio nedostatke i usaglasio obrasce SGL-8/2012. Po njenom miljenju predlaga je nedostatak otklonio nedozvoljenom i nezakonitom radnjom, belim lakom prekreio pogreno oznaeni deo u obrascu naziva podnosioca izborne liste, te je preko toga ispisao pravi naziv i takve obrasce sa takvim ispravkama, odnosno korekcijama, overio je slubenik Osnovnog suda u Leskovcu svojim parafom i peatom tog suda, suprotno propisu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Po njenim navodima odredba lana 4. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa precizno utvruje kako se vri overa potpisa i rukopisa. Otklanjanjem nedostataka na ovakav nain ne vidi se datum ispravke i uniten je pogreno upisani naziv podnosioca, tako da se danas sa sigurnou ne moe ustanoviti zato je, iz kojih razloga Komisija naloila otklanjanje nekakvog nedostatka.
Takoe, Komisija nije dala precizan nalog podnosiocu liste koje radnje treba da obavi u cilju otklanjanja nedostataka, a u smislu lana 25. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. Nedostaci navedene liste odnose se na injenicu da su potpisi biraa dati pojedinano za Socijaldemokratski savez, odnosno Socijaldemokratski savez USS, za SDS ili za listu bez naziva, te je nesporno da nisu overeni potpisi biraa kojima se podrava izborna lista pod nazivom: Socijaldemokratski savez Ujedinjena seljaka stranka - Gojko Velikovi, a to se moe utvrditi iz datuma overe. Na osnovu spisa predmeta Sud je ustanovio da overa od strane nadlenog suda nosi isti broj i datum pre donoenja zakljuka Komisije o otklanjanju nedostataka i da nema overe potpisa biraa koji podravaju izbornu listu pod nazivom: Socijaldemokratski savez Ujedinjena seljaka stranka Gojko Velikovi, posle donoenja pomenutog zakljuka. Potpisi podrke prikupljeni pre zakljuenja Koalicionog sporazuma dana 19. aprila 2012. godine, te overenog kod nadlenog suda dana 21. aprila 2012. godine, zapravo su potpisi podrke dati pojedinano politikim strankama koje ine ovu Koaliciju, a koje su naknadno odluile da kandiduju, odnosno da predloe Koalicionu izbornu listu za izbor odbornika Skuptine Grada Leskovca. Po stanovitu Suda nema mesta spajanju potpisa biraa koji podravaju
97
pojedinane politike partije, odnosno stranke koje su ule u sastav koalicije, pa samim tim ni uslova za proglaenje navedene Koalicione izborne liste, jer ona, nesporno, a to se vidi iz spisa predmeta ove izborne stvari, ne sadri potpise podrke dovoljnog broja biraa koji podravaju ovu Koalicionu listu. U sledeem sluaju Sud je odluivao po albi stranke zbog povrede njenog izbornog prava da blagovremeno, preko javnih glasila, bude obavetena o zbirnoj izbornoj listi za izbor odbornika Skuptine Optine Medvea. Prethodno je prigovor stranke odbaen jer je Izborna komisija utvrdila da je reenje o utvrivanju zbirne izborne liste, broj 013161/2012-01-98 od 24. aprila 2012. godine, objavljeno u Slubenom glasniku Grada Leskovca broj 6 dana 25. aprila 2012. godine, a alilac je prigovor podneo 27. aprila 2012. godine, odnosno nakon isteka roka za podnoenje prigovora, koji je propisan odredbama lana 52. stav 2. Zakona o lokalnim izborima. U albi stranka trvdi da je tim reenjem povreeno njegovo izborno pravo, propisano odredbama lana 27. Zakona o lokalnim izborima, da preko javnih glasila bude blagovremeno obaveten o svim aktivnostima uesnika izbornog
Presuda Upravnog suda II-1 U 131/12 od 30. aprila 2012. godine.
postupka i dogaajima znaajnim za izbore, odnosno odredbe lanova 51. i 52, Ustava Republike Srbije. Dodaje da je Izborna komisija pogreno utvrdila da njegov prigovor nije blagovremeno podnet budui da reenje o utvrivanju zbirne izborne liste nije uopte objavljeno u navedenom slubenom glasilu, jer Slubeni glasnik Grada Leskovca broj 6 do dana pisanja albe uopte nije izaao iz tampe. Naknadnim podneskom primljenim u Sudu 30. aprila 2012. godine u 11,00 asova, na traenje Suda, Izborna komisija se izjasnila da Slubeni glasnik Grada Leskovca broj 6 u kome je trebalo da bude objavljeno reenje o utvrivanju zbirne izborne liste, broj 013-161/201201-98 od 24. aprila 2012. godine i Slubeni glasnik Grada Leskovca broj 7 u kome je trebalo da bude objavljeno reenje o izmeni reenja o utvrivanju zbirne izborne liste, broj 013-161/2012- 1-111 od 25. aprila 2012. godine, do slanja podneska nisu tampani. Kod ovakvog stanja stvari sud smatra da podnosilac albe osnovano ukazuje u albi da obrazloenje oalbenog reenja ne sadri pravilno utvreno injenino stanje vezano za datum od kada poinje da tee rok u kome bira moe da podnese prigovor da bi se mogao izvesti zakljuak da je prigovor alioca od 27. aprila 2012. godine neblagovremeno podnet. Stoga, Upravni sud nalazi da su u postupku koji je prethod-
98
io donoenju oalbenog reenja povreena pravila postupka na tetu alioca. U narednom sluaju Sud je usvojio albu stranke i ponitio reenje Izborne komisije g. Optine Pantelej, Ni, broj 013-92/2012-112 od 8. maja 2012. godine i ponitio izbore na birakom mestu broj 17 Donja Vreina, zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora. Istom presudom Sud je raspustio biraki odbor i naloio ponavljanje glasanja na tom birakom mestu. alilac je osporavao zakonitost oalbenog reenja, navodei da je uvidom u izborni materijal utvrdio da je Izborna komisija ispravljala podatke o neupotrebljenim glasakim listiima u zapisniku koji je sainio biraki odbor na birakom mestu 17. Zbog toga je lan Izborne komisije Nina Krsti, uz saglasnost svih lanova Izborne komisije, izvrila ispravku tog podatka na zapisniku o radu birakog odbora, to je overila svojim potpisom. Dotina ispravka nije overena peatom Izborne komisije, niti u spisima postoji bilo kakva odluka (zakljuak) Izborne komisije da se ispravka izvri, to je suprotno od navoda Izborne komisije iz odgovora na albu. Prema odredbi lana 30. u vezi sa lanom 31. Pravila o radu birakih odbora za koordinirano sprovoenje svih izbora raspisanih za 6. maj 2012. godine preien tekst
Presuda Upravnog suda II-2 U. 200/12 od 12. maja 2012. godine.
propisan je postupak utvrivanja rezultata glasanja na izborima za odbornike u skuptinu optine. A, prema odredbi lana 38. stav 2. istog pravila, broj primljenih glasakih listia jednak je zbiru broja neupotrebljenih glasakih listia i broja biraa koji su glasali, pri emu je, prema lanu 37 stav 1. Pravila, ukupan broj biraa koji su glasali jednak broju biraa koji su zaokrueni u izvodu iz birakog spiska i posebnom izvodu iz birakog spiska. Kod ovakvog stanja stvari oigledno je da su u zapisniku birakog odbora na birakom mestu 17 postojale nepravilnosti, na koje je alilac opravdano ukazivao u prigovoru, u pogledu broja neupotrebljenih glasakih listia i broja biraa koji su glasali, iji zbir ne daje broj primljenih glasakih listia. Ispravka koju je Izborna komisija uinila na pomenutom zapisniku u pogledu neupotrebljenih glasakih listia ovu nepravilnost nije otklonila, ve je utvren manji broj takvih listia, to znai da i dalje postoji nesklad u pogledu broja neupotrebljenih glasakih listia i broja biraa koji su glasali sa brojem primljenih glasakih listia. Napred navedene injenice opredelile su Sud da donese odluku o ponitavanju izbora na navedenom birakom mestu. Slino je Sud postupio i u sledeem sluaju kada je albu delimino uvaio i ponitio reenje Optinske izborne komisije Gradske optine Crveni krst Ni broj: 013199/2012 od 7. 5. 2012. godine i
99
i istovremeno reio upravno-izbornu stvar tako to je usvojio prigovor Vladice uranovia, ovlaenog lica podnosioca Izborne liste Nova Srbija iz Nia, podnet 7. 5. 2012. godine u 18,45 asova Optinskoj izbornoj komisiji Gradske optine Crveni krst Ni, u odnosu na biraka mesta broj 4., 6., 8. i 9. Istom presudom Sud je ponitio izbore na birakim mestima broj 4. ET ,,Nikola Tesla, 6. O Ivo Andri, 8. MK Branko Bjegovi i 9. MK Donji Komren, zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora. Istom presudom Sud je raspustio birake odbore na birakim mestima broj 4., 6., 8. i 9. i ponovio glasanje na tim birakim mestima. alba je odbijena u odnosu na birako mesto broj 5. O Ivo Andri. Sud je navedenu odluku doneo nakon to je izvrio uvid u dostavljene spise predmeta, u kojima se nalaze originali Zapisnika o radu birakih odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja za izbor odbornika Skuptine gradske GO Crveni krst za biraka mesta: broj 4. ET ,,Nikola Tesla, 6. O Ivo Andri, 8. MK Branko Bjegovi i 9. MK Donji Komren, i utvrdio da je na istima bilo nepravilnosti. Naime, na birakom mestu broj 4. broj upotrebljenih listia je prepravljen na 772, a broj vaeih listia na 720; na birakom mestu broj 6. prepravljeni su brojevi: primljenih glasakih listia sa 2.144
Presuda Upravnog suda II-2 3 U 287/12 od 13. maja 2012. godine.
na 2.133, a zatim na 2.154, broj nevaeih listia prepravljen sa 29 na 39, broj vaeih glasakih listia sa 1122 na 1092, a zapisnik su potpisala samo dva lana birakog odbora; na birakom mestu broj 8. prepravljen je broj neupotrebljenih listia sa 820 na 850, a zatim na 840, a takoe su prepravljani brojevi utvrenih glasova za stranke: Pokrenimo Crveni krst Tomislav Nikoli (Srpska napredna stranka, Pokret snaga Srbije BK, Pokret socijalista), Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti i Demokratska stranka Srbije Vojislav Kotunica; na birakom mestu broj 9. broj primljenih glasakih listia prvobitno je upisan na 1.699, pa prepravljen na 1.680, broj neupotrebljenih glasakih listia prepravljen sa 766 na 772, pa zatim na 762, a ukupan broj biraa koji su glasali prepravljen na 918, a takoe je nejasan i broj nevaeih glasakih listia jer je prepravljan, kao i broj vaeih glasakih listia koji je prepravljen na 878. Na ovom birakom mestu prepravljeno je i vreme zavretka rada birakog odbora. U sledeem sluaju, sudee vee odeljenja Upravnog suda u Niu je svojom presudom albu delimino usvojila i ponitila reenje Optinske izborne komisije Gradske optine Crveni krst Ni, broj: 01320/2012 od 7. 5. 2012. godine u odnosu na birako mesto broj 11 Popovac i birako mesto broj
Presuda Upravnog suda II-1 U. 29 /12 od 14. 5.2012. godine.
100
25 Donja Toponica i odluujui u sporu pune jurisdikcije usvojilo prigovor okice Milovanovia, ovlaenog lica podnosioca Izborne liste edomir Jovanovi Preokret LDP SPO Bogata Srbija Zaplanje moja kua Pokret za Ni, podnet 7. 5. 2012. godine u 19,00 asova Optinskoj izbornoj komisiji Gradske optine Crveni krst Ni, u odnosu na biraka mesta broj 11. i 25. Istom presudom Sud je ponitio izbore za odbornike Skuptine Gradske optine Crveni Krst na birakim mestima broj 11. Popovac i broj 25. Donja Toponica, zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora, raspustio birake odbore na birakim mestima broj 11. i 25. i naloio ponavljanje glasanja na tim birakim mestima. alba je odbijena u odnosu na biraka mesta broj 31. O 1 maj Trupale i 32. O 1 maj Vrtite. Uvidom u dostavljene spise predmeta, u kojima se nalaze originali Zapisnika o radu birakih odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja za izbor odbornika Skuptine gradske GO Crveni krst za biraka mesta: broj 11. Popovac i broj 25. Donja Toponica, utvreno je da je na istima bilo nepravilnosti na koje alilac opravdano ukazuje. Naime, na birakom mestu broj 11. u rubrici: ,,Uz pomo drugog lica je upisan odreeni broj glasaa koji je nakon toga precrtan, u rubrici: ,,Primljeno glasakih listia takoe je prepravljen broj sa
1.334 na 1.034, u rubrici: ,,Vaeih glasakih listia najpre je upisan broj 387, koji je precrtan, pa je upisan broj 612, koji broj je parafiran od strane predsednika birakog odbora, dok ne stoji primedba da taj zapisnik nije potpisan od strane lanova birakog odbora, jer je isti potpisan. Na birakom mestu broj 25. nema potpisa lanova birakog odbora. Sve ove injenice bile su odluujue prilikom donoenja navedene odluke Suda. Presudom odeljenja Upravnog suda iz Nia od 14. 5. 2012. godine, alba je delimino usvojena i poniteno je reenje Optinske izborne komisije Gradske optine Crveni krst Ni, broj 013-198/2012 od 7. 5. 2012. godine, u delu kojim je odbijen prigovor alioca zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora za odbornike Gradske optine Crveni krst Ni, na lokalnim izborima raspisanim za 6. maj 2012. godine, na birakim mestima broj: 1 ljaka, 2 12. februar, 10 Medoevac i 17 Kravlje. Istovremeno Sud je u meritumu usvojio prigovor alioca, broj 013193/2012 od 7. 5. 2012. godine, podnet u 18,41 asova Optinskoj izbornoj komisiji Gradske optine Crveni krst Ni, zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora na birakim mestima broj: 1 ljaka, 2 12. februar, 10 Medoevac i 17 Kravlje, ponitio izbore za odbornike Skuptine Gradske optine
101
Crveni krst Ni na birakim mestima: 1 ljaka, 2 12. februar, 10 Medoevac i 17 Kravlje, raspustio birake odbore na birakim mestima: 1 ljaka, 2 12. februar, 10 Medoevac i 17 Kravlje i naloio ponavljanje glasanja na tim birakim mestima za izbor odbornika Skuptine Gradske optine Crveni krst Ni. alba protiv reenja Optinske izborne komisije Gradske otine Crveni krst Ni, broj 013-198/2012 od 7. 5. 2012. godine, u delu u kojem je odbijen prigovor alioca zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora na birakim mestima broj: 3 12. februar, 20 Miljkovac, 21 Paljina, 28 amurlija i 30 Supovac, je odbijena. Upravni sud nalazi da je oalbeno reenje pravilno u delu koji se odnosi na odbijanje prigovora zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora i utvrivanju rezultata glasanja od strane birakih odbora na birakim mestima broj 3, 20, 21, 28 i 3 , meutim, isto tako, Sud nalazi da je alba, kao uostalom i prigovor, osnovana u delu koji se odnosi na nepravilnosti na birakim mestima broj 1, 2, 10 i 17, te je Komisija pogreno primenila odredbu lana 53. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, budui da je prigovor zbiog nepravilnosti u sprovoenju izbora i utvrivanju rezultata glasanja na navedenim birakim mestima odbila. Naime, uvidom u dostavljene spise predmeta ove upravne stvari, Sud je naao da su na Zapis-
niku o radu birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja na birakom mestu broj 1, kod rubrike: ,,Ukupan broj biraka koji su glasali, zatim kod rubrike: ,,Broj glasakih listia koji se nalaze u glasakoj kutiji, kod rubrike: ,,Broj nevaeih, kao i kod rubrike: ,,Broj vaeih glasakih listia, vrene ispravke u rubrikama, kao i ispravke u rubrikama rezultata glasanja za pojedine izborne liste, da je ispravke vrila Svetlana Dini, predsednik birakog odbora, s tim to na zapisniku sa ovog birakog mesta nema konstatacije da je izborna komisija, prilikom utvrivanja rezultata glasanja birakog mesta, izvrila uvid u primljeni izborni materijal i overila ispravnost ovog zapisnika. Stoga Sud ne moe prihvatiti zapisnik sa ovog birakog mesta kao taan, odnosno ne moe prihvatiti rezultate glasanja na ovom birakom mestu. Takoe, na Zapisniku sa birakog mesta broj 2 vidi se da su vrene ispravke rubrika primljenih glasakih listia i neupotrebljenih glasakih listia, rubrike u kojoj se registruje broj glasakih listia koji se nalaze u glasakoj kutiji, kao i rubrike o broju vaeih glasakih listia, te da je ove korekcije vrila Danijela Anelkovi, predsednik birakog odbora na ovom birakom mestu, s tim to ni za ovo birako mesto izborna komisija nije naknadno proveravala rezultate glasanja niti je navedene korekcije overila svojim peatom i utvrdila ispravnost zapis-
102
nika i tanost podataka poreenjem da dostavljenim izbornim materijalom. Na Zapisniku sa birakog mesta broj 1 vrene su ispravke kod svih rubrika. Te korekcije izvrila je Kristina Moskatelo, predsednik birakog odbora, ali komisija ove ispravke nije konstatovala, ve je svojim peatom i slubenom belekom potvrdila da su rezultati glasanja na ovom birakom mestu tani, pa Sud ni ovaj zapisnik ne moe prihvatiti kao zapisnik kojim su pravilno utvreni rezultati glasanja na ovom birakom mestu. Na Zapisniku sa birakog mesta broj 17 vrene su ispravke u rubrici: ,,Broj neupotrebljenih glasakih listia, u rubrici: ,,Broj biraa koji su glasali, kao i u rubrici: ,,Broj vaeih glasakih listia, s tim to komisija ove korekcije nije proveravala niti konstatovala ispravnost ovog zapisnika svojom overom, pa se ni ovaj zapisnik ne moe prihvatiti kao zapisnik sa tanim podacima. Zapisnici sa birakih mesta 21, 28 i 30 potpisani su od strane lanova birakih odbora na tim birakim mestim, kao ispravni, bez primedbi, a kod zapisnika sa birakog mesta broj 20. Komisija je neposredno izvrila uvid u glasake listie, te neposredno utvrdila da je izborna lista pod nazivom: Promenimo Crveni krst Nova Srbija Smiljko Kosti osvojila 2 glasa. Po nalaenju Suda, na ovim birakim mestima rezultati glasanja su utvreni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i u
skladu sa odredbama Pravila o radu birakih odbora za koordinirano sprovoenje svih izbora raspisanih za 6. maj 2012. godine. Kod ovakvog stanja stvari, oigledno je da su u zapisnicima birakih odbora na birakim mestima broj 1, 2, 10 i 17 postojale nepravilnosti u postupku sprovoenja izbora i utvrivanju rezultata glasanja, na koje je alilac opravdano ukazivao u prigovoru, a koje nepravilnosti se odnose na ispravke cifara u rubrikama na zapisniku, na nain na koji je napred navedeno, a to je utvreno neposrednim uvidom u dostavljene zapisnike. Osim toga, ispravke koje su vrene, sem potpisa lica koje je te ispravke vrilo, nisu overene peatom Komisije, niti u spisima postoji bilo kakva odluka Komisije da su ove ispravke izvrene. Iz navedenih stavova suda moemo zakljuiti kako je bilo mogue izbei ponavljanje izbora da je Izborna komisija, prilikom utvrivanja rezultata glasanja na birakim mestima na kojima su zapisnici prepravljani, izvrila uvid u primljeni izborni materijal, prebrojala sve glasake listie i overila ispravnost tih zapisnika!
103
UPUTSTVO ZA SPROVOENjE IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPTINE, RASPISANIH ZA 6. MAJ 2012.
Na osnovu lana 34. Zakona o izboru narodnih poslanika (Slubeni glasnik RS, br. 35/00, 57/03 odluka US, 72/03 dr. Zakon, 18/04, 85/05 dr zakon, 101/05 dr. Zakon, 104/09 dr. Zakon, 28/11 odluka US i 36/11) , Republika izborna komisija, na sednici odranoj 16. Marta 2012. Godine, donela je
Uputstvo za sprovoenje izbora...
II. ORGANI I TELA ZA SPROVOENjE IZBORA

lan 2. Organi za sprovoenje izbora su Republika izborna komisija i biraki odbori. Organi za sprovoenje izbora rade u stalnom i proirenom sastavu. lanove organa za sprovoenje izbora u proirenom sastavu, koji su odreeni u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima, imenuje Republika izborna komisija na predlog podnosilaca proglaenih izbornih lista.
Republika izborna komisija

lan 3. Republika izborna komisija obavlja poslove koji su odreeni Zakonom o izboru narodnih poslanika i ovim uputstvom. Republika izborna komisija moe da ovlasti svog lana ili zamenika lana (u daljem tekstu: koordinator Republike izborne komisije) da u upravnom okrugu, gradu Beogradu ili u inostranstvu obavlja u ime Republike izborne komisije pojedine radnje koje su vezane za organizaciju i pripremu izbora.
I. UVODNA ODREDBA
lan 1. Ovim uputstvom blie se ureuje postupak sprovoenja izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, raspisanih za 6. Maj 2012. Godine.
104
lan 4. Republika izborna komisija obrazuje radna tela Republike izborne komisije (u daljem tekstu: radna tela) u optinama/gradovima. Za grad Beograd, radna tela se obrazuju u gradskim optinama grada Beograda. Radna tela prikupljaju i objedinjuju predloge za stalni i proireni sastav birakih odbora (izuzev stalnog i proirenog sastava birakih odbora unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija i birakih odbora u inostranstvu) , primaju izborni materijal od koordinatora Republike izborne komisije, predaju izborni materijal birakim odborima pre glasanja, preuzimaju izborni materijal od birakih odbora posle glasanja i predaju ga koordinatoru Republike izborne komisije. U optinama/gradovima u kojima se istovremeno odravaju i izbori za odbornike, poslove radnih tela obavljaju optinske/gradske izborne komisije, osim u gradu Pritini i optinama na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: AP Kosovo i Metohija). Radna tela nisu organi za sprovoenje izbora, ve iskljuivo obavljaju poslove koji su predvieni ovim uputstvom.
Radna tela Republike izborne komisije
Rad radnog tela organizuje i koordinira naelnik optinske/gradske uprave. Uslove za rad radnih tela obezbeuju optinske/gradske uprave.
lanovi radnih tela i njihovo imenovanje

lan 5. U optinama/gradovima koji imaju do 30 birakih mesta, radna tela imaju tri lana. U optinama/gradovima koji imaju od 30 do 60 birakih mesta, radna tela imaju pet lanova. U optinama/gradovima koji imaju preko 60 birakih mesta, radna tela imaju sedam lanova. lanove radnih tela imenuje Republika izborna komisija na predlog poslanikih grupa, srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skuptini na dan raspisivanja izbora. Broj predstavnika poslanikih grupa u svim radnim telima mora da bude srazmeran zastupljenosti te poslanike grupe u Narodnoj skuptini na dan raspisivanja izbora. Predloge za imenovanje lanova radnih tela, poslanike grupe u Narodnoj skuptini podnose neposredno Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 4. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Predlog iz stava 6. Ovog lana za
105
svakog predloenog lana treba da sadri: ime i prezime, prebivalite i adresu stana. Predlog iz stava 6. Ovog lana podnosi predsednik poslanike grupe, ili lice koje on ovlasti. Ako neka poslanika grupa blagovremeno ne dostavi predlog za imenovanje lana radnog tela, Republika izborna komisija e za lana radnog tela imenovati lice odgovarajue za vrenje ove dunosti. Republika izborna komisija obrazuje radna tela najkasnije 6. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Republika izborna komisija e blagovremeno utvrditi numeriki prikaz merila za imenovanje lanova radnih tela.
Stalni sastav birakog odbora

lan 7. Biraki odbor u stalnom sastavu ine predsednik, dva lana i njihovi zamenici. U optinama/gradovima u kojima se istovremeno odravaju i izbori za odbornike, biraki odbor u stalnom sastavu ine predsednik, est lanova i njihovi zamenici. Predsednike, lanove i zamenike lanova birakih odbora u stalnom sastavu imenuje Republika izborna komisija. Reenje o obrazovanju birakih odbora i imenovanju predsednika i lanova birakih odbora u stalnom sastavu Republika izborna komisija donosi najkasnije 25. Aprila 2012. Godine u 24 asa.
Biraki odbori
lan 6. U skladu sa lanom 8. Stav 4. Zakona o lokalnim izborima, biraki odbori obrazovani za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine raspisanih za 6. Maj 2012. Godine obavljaju i poslove birakih odbora na sprovoenju izbora za odbornike skuptina jedinica lokalne samouprave raspisanih za 6. Maj 2012. Godine. Biraki odbori obavljaju poslove koji su odreeni Zakonom o izboru narodnih poslanika, Zakonom o lokalnim izborima, ovim uputstvom i Pravilima o radu birakih odbora.
106
lan 8. Predsednici, lanovi i zamenici lanova birakih odbora u stalnom sastavu imenuju se na predlog poslanike grupe srazmerno njenoj zastupljenosti u Narodnoj skuptini na dan raspisivanja izbora. U optinama/gradovima u kojima se istovremeno odravaju i izbori za odbornike, na predlog poslanikih grupa u Narodnoj skuptini imenuju se predsednik, dva lana i tri zamenika lana birakog odbora. Na teritoriji odreene optine/grada, ukupan broj predsednika, lanova i zamenika lanova u stalnom sasta-
lan 9. U optinama/gradovima u kojima se istovremeno odravaju i izbori za odbornike, zamenika predsednika, etiri lana i tri zamenika lana birakog odbora u stalnom sastavu Republika izborna komisija imenuje na predlog optinskih/gradskih izbornih komisija, odnosno izbornih komisija gradskih optina grada Beograda. Iuzetno od stava 1. Ovog lana, u optinama/gradovima u kojima politike stranke nacionalnih manjina imaju veinu odbornika u skuptini optine/grada, zamenika predsednika birakog odbora, tri lana i dva zamenika lana birakog odbora u stalnom sastavu Republika izborna komisija imenuje na predlog poslanikih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skuptini, dok predsednika birakog odbora, tri lana i etiri zamenika lana birakog odbora u stalnom sastavu Republika izborna komisija imenuje na predlog optinske/gradske izborne komisije. Prilikom predlaganja lica iz st. 1. I 2. Ovog lana, optinska/gradska izborna komisija, odnosno izborna komisija gradske optine grada Beograda, duna je da
107
vu svih birakih odbora koji se imenuju na predlog odreene poslanike grupe, mora da bude srazmeran zastupljenosti te poslanike grupe u Narodnoj skuptini na dan raspisivanja izbora.
uvai predlog odbornike grupe u skuptini optine/grada, srazmerno njenoj zastupljenosti u skuptini optine/grada. U ime odbornike grupe, predlog podnosi predsednik odbornike grupe, ili lice koje on ovlasti. U optinama/gradovima u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vie od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici svih nacionalnih manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva u Republici Srbiji, optinska/gradska izborna komisija je duna da prilikom predlaganja lica iz st. 1. I 2. Ovog lana, uvai i predlog politike stranke nacionalne manjine iji odbornici nisu lanovi nijedne odbornike grupe, srazmerno zastupljenosti te politike stranke u skuptini optine/grada. U ime politike stranke nacionalne manjine, predlog podnosi lice koje politika stranka nacionalne manjine na to ovlasti. Na teritoriji odreene optine/grada, ukupan broj predsednika, odnosno zamenika predsednika, lanova i zamenika lanova u stalnom sastavu svih birakih odbora koji se imenuju na predlog odbornike grupe, odnosno politike stranke nacionalne manjine, mora da bude srazmeran zastupljenosti odbornike grupe, odnosno politike stranke nacionalne manjine u skuptini optine/grada na dan raspisivanja lokalnih izbora.
Ako neka odbornika grupa, odnosno politika stranka nacionalne manjine u sluajevima iz st. 3. i 4. Ovog lana blagovremeno ne dostavi predlog za imenovanje lana stalnog sastava birakog odbora, optinska/gradska izborna komisija, odnosno izborna komisija gradske optine grada Beograda e u stalni sastav birakog odbora predloiti lice odgovarajue za vrenje ove dunosti.
daljem tekstu: JMBG) i prebivalite i adresa stana. Ako neka poslanika grupa blagovremeno ne dostavi predlog za imenovanje lana stalnog sastava birakog odbora, Republika izborna komisija u stalni sastav birakog odbora imenuje lice odgovarajue za vrenje ove dunosti.
lan 10. Predloge iz st. 1. i 2. lana 9. Ovog uputstva, optinske/gradske izborne komisije, odnosno izborne komisije gradskih optina grada Beograda, dostavljaju Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 22. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Predloge za imenovanje lanova stalnog sastava birakih odbora, poslanike grupe u Narodnoj skuptini dostavljaju Republikoj izbornoj komisiji, preko radnih tela, odnosno optinskih/gradskih izbornih komisija i izbornih komisija gradskih optina grada Beograda, najkasnije 22. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Predlog iz stava 2. Ovog lana podnosi predsednik poslanike grupe, ili lice koje on ovlasti. U predlogu za imenovanje predsednika i lanova birakih odbora i njihovih zamenika navode se sledei podaci o predloenim lanovima stalnog sastava birakih odbora: ime i prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matini broj graana (u
lan 11. Republika izborna komisija e blagovremeno, za svaku optinu/ grad, utvrditi numeriki prikaz merila za imenovanje lanova birakih odbora u stalnom sastavu.
108
lan 12. lanovi birakih odbora unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija imenuju se na predlog Ministarstva pravde, tako da u njima ne bude nijedno lice koje radi u Ministarstvu pravde ili koje glasa u zavodu. lanovi birakih odbora u inostranstvu imenuju se na predlog Ministarstva spoljnih poslova, po mogunosti iz reda biraa koji imaju boravite u inostranstvu. Predsednik birakog odbora u inostranstvu imenuje se, po pravilu, iz reda diplomiranih pravnika zaposlenih u diplomatsko - konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u inostranstvu (u daljem tekstu: diplomatsko - konzularno predstavnitvo). Predloge za imenovanje lanova birakih odbora unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija,
Proireni sastav birakog odbora

lan 13. Proireni sastav birakog odbora ine predstavnici podnosilaca izbornih lista kandidata za narodne poslanike, odreeni u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. U optinama/gradovima u kojima se istovremeno odravaju i izbori za odbornike, pravo da predloe lanove i zamenike lanova birakih odbora u proirenom sastavu imaju i podnosioci izbornih lista kandidata za odbornike koji nisu podneli izbornu listu kandidata za narodne poslanike, a predloili su najmanje dve treine kandidata od broja odbornika koji se bira, odnosno jednu treinu u sluaju politikih stranaka i koalicija politikih stranaka nacionalnih manjina. U gradovima u kojima se, uz izbore za narodne poslanike, istovremeno odravaju i izbori za odbornike gradskih skuptina i izbori za odbornike skuptina gradskih optina, pravo da predloe lanove i zamenike lanova birakih odbora u proirenom sastavu imaju: podnosioci proglaenih izbornih lista kandidata za odbornike skuptine
odnosno u inostranstvu, Ministarstvo pravde, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova dostavljaju Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 22. Aprila 2012. Godine u 24 asa.
grada koji nisu podneli izborne liste kandidata za narodne poslanike, kao i podnosioci izbornih lista kandidata za odbornike skuptine gradske optine koji nisu podneli izborne liste kandidata za narodne poslanike, niti izborne liste kandidata za odbornike skuptine grada, pod uslovom da su predloili najmanje dve treine kandidata od broja odbornika koji se bira, odnosno jednu treinu u sluaju politikih stranaka i koalicija politikih stranaka nacionalnih manjina.
109
lan 14. Svaki podnosilac izborne liste moe da predloi samo jednog lana i jednog zamenika u proireni sastav birakog odbora. Ako dve ili vie politikih stranaka u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za narodne poslanike, a samostalno podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini optine/grada, njima pripada pravo da svi zajedno predloe jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako politike stranke samostalno podnesu izborne liste kandidata za narodne poslanike, a u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini optine/grada, svaka politika stranka ima pravo da predloi po jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako dve ili vie politikih stranaka u koaliciji podnesu izbornu listu
kandidata za narodne poslanike i za odbornike u skuptini grada, a samostalno podnesu izbornu listu za odbornike u skuptini gradske optine, njima pripada pravo da svi zajedno predloe jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako dve ili vie politikih stranaka u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za narodne poslanike, a samostalno podnesu izborne liste kandidata za odbornike u skuptini grada i za odbornike u skuptini gradske optine, njima pripada pravo da svi zajedno predloe jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako dve ili vie politikih stranaka, koje nisu podnele izborne liste kandidata za narodne poslanike, u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini grada, a samostalno podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini gradske optine, njima pripada pravo da svi zajedno predloe jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako politike stranke samostalno podnesu izborne liste kandidata za narodne poslanike i za odbornike u skuptini grada, a u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini gradske optine, svaka politika stranka ima pravo da predloi po jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako politike stranke samostalno podnesu izborne liste kandidata za
narodne poslanike, a u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini grada ili gradske optine, svaka stranka ima pravo da predloi po jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora. Ako politike stranke koje nisu podnele izborne liste kandidata za narodne poslanike, samostalno podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini grada, a u koaliciji podnesu izbornu listu kandidata za odbornike u skuptini gradske optine, svaka politika stranka ima pravo predloi po jednog lana i jednog zamenika lana u proireni sastav birakog odbora.
110
lan 15. Nakon proglaenja izborne liste kandidata za odbornike, optinska/ gradska izborna komisija, odnosno izborne komisije Beograda i Nia i izborna komisija gradske optine, Republikoj izbornoj komisiji bez odlaganja dostavljaju reenje o ispunjenju ili neispunjenju uslova da podnosilac te izborne liste predloi svoje predstavnike u proireni sastav birakih odbora. Optinske/gradske izborne komisije, odnosno izborne komisije Beograda i Nia i izborne komisije gradskih optina dune su da Republikoj izbornoj komisiji dostave zbirne izborne liste kandidata za odbornike odmah po utvrivanju, a najkasnije 26. Aprila 2012. Godine u 24 asa.
Republika izborna komisija e optinskim/gradskim izbornim komisijama, izbornim komisijama Beograda i Nia i izbornim komisijama gradskih optina dostaviti reenja o proglaenju izbornih lista kandidata za narodne poslanike odmah po njihovom donoenju, kako bi optinske/gradske izborne komisije, izborne komisije Beograda i Nia i izborne komisije gradskih optina mogle da utvrde koji podnosioci izbornih lista za odbornike ne ispunjavaju uslove da predloe lanove i zamenike lanova u proireni sastav birakih odbora, u smislu lana 8. Stav 4. Zakona o lokalnim izborima i lana 13. St. 2. I 3. I lana 14. Ovog uputstva. U sluaju proglaenja koalicionih izbornih lista, optinske/gradske izborne komisije, izborne komisije Beograda i Nia i izborne komisije gradskih optina, uz reenje iz stava 1. Ovog lana, dune su da Republikoj izbornoj komisiji dostave i sporazum o obrazovanju stranake koalicije.
Izuzetno od stava 1. Ovog lana, predlog za imenovanje predstavnika u proireni sastav birakih odbora unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija i birakih odbora u inostranstvu, podnosilac izborne liste kandidata za narodne poslanike dostavlja neposredno Republikoj izbornoj komisiji. Predlog za imenovanje predstavnika u proireni sastav birakih odbora, podnosilac izborne liste kandidata za odbornike dostavlja Republikoj izbornoj komisiji preko optinske/gradske izborne komisije, odnosno izborne komisije gradske optine.
lan 16. Predlog za imenovanje predstavnika u proireni sastav birakih odbora, podnosilac izborne liste kandidata za narodne poslanike dostavlja Republikoj izbornoj komisiji preko radnog tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije i izborne komisije gradske optine grada Beograda.
111
lan 17. Predlog za imenovanje predstavnika u proireni sastav birakih odbora, za svakog lana i zamenika lana birakog odbora, treba da sadri: ime i prezime, ime jednog od roditelja, JMBG i prebivalite i adresu stana. Republika izborna komisija imenuje lanove i zamenike lanova birakih odbora u proirenom sastavu najkasnije 30. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Ako podnosilac izborne liste ne predloi predstavnika u proireni sastav birakih odbora najkasnije 30. Aprila 2012. Godine u 24 asa, biraki odbor radi i punovano odluuje bez predstavnika tog podnosioca izborne liste.
Provera izbornog prava za lanove birakih odbora

lan 18. U biraki odbor imenuju se lica koja imaju izborno pravo. Pre podnoenja predloga za imenovanje lanova i zamenika lanova birakih odbora, ovlaeni predlaga lanova i zamenika lanova birakih odbora je duan da od optinske/gradske uprave pribavi dokaz o izbornom pravu za svako predloeno lice, tako to e optinska/gradska uprava na pismeni zbirni predlog za imenovanje lanova i zamenika lanova birakih odbora staviti peat kojim potvruje da predloena lica imaju izborno pravo. Ako neko lice koje je predloeno u sastav birakog odbora nema izborno pravo, optinska/ gradska uprava o tome obavetava predlagaa. Ovlaeni predlaga lanova i zamenika lanova u birakim odborima dostavlja potvrdu o izbornom pravu Republikoj izbornoj komisiji ako je lan, odnosno zamenik lana birakog odbora upisan u biraki spisak neke druge optine/grada ili ako je predloen za lana birakog odbora u inostranstvu.
Zamena lana birakog odbora

lan 19. Zamenu lana birakog odbora vri Republika izborna komisija na zahtev predlagaa. Posle predaje izbornog materijala radnim telima, odnosno optinskim/gradskim izbornim komisijama i izbornim komisijama gradskih optina grada Beograda, koordinator Republike izborne komisije ovlaen je da, na zahtev predlagaa, zameni lana ili zamenika lana birakog odbora ako je lan ili zamenik lana birakog odbora spreen ili odsutan, najkasnije 4. Maja 2012. Godine u 20 asova.
Zakonska ogranienja
lan 20. Isto lice ne moe istovremeno da bude lan dva biraka odbora. Prilikom imenovanja i zamene lanova birakog odbora, Republika izborna komisija e po slubenoj dunosti paziti na zakonska ogranienja iz lana 29. Stav 4. I lana 30. Stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika. U sluaju postojanja odnosa iz kojeg proistie zabrana prilikom imenovanja ili zamene lanova birakih odbora, u sastav birakog odbora
112
III. PODNOENjE IZBORNE LISTE Ko moe da podnese izbornu listu

lan 21. Izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (u daljem tekstu: izborna lista) mogu da podnesu registrovane politike stranke, stranake koalicije i grupe graana (u daljem tekstu: podnosilac izborne liste). Stranaku koaliciju obrazuju najmanje dve registrovane politike stranke pismenim sporazumom overenim u skladu sa zakonom kojim se ureuje overavanje potpisa. Grupu graana obrazuje najmanje deset biraa pismenim sporazumom overenim u skladu sa zakonom kojim se ureuje overavanje potpisa. Sporazum o obrazovanju grupe graana sadri ciljeve obrazovanja grupe graana i podatke o licima koja su je obrazovala (ime i prezime, JMBG i prebivalite i adresa stana, navedeni prema podacima iz line karte). Sporazumom se obavezno odreuje lice koje zastupa grupu graana. Izbornu listu u ime politike stranke podnosi zakonski zastupnik politike
bie imenovan predstavnik onog predlagaa iji je predlog za imenovanje ranije podnet.
stranke upisan u Registar politikih stranaka, ili lice koje on ovlasti. Izbornu listu u ime stranake koalicije podnose zajedno zakonski zastupnici politikih stranaka koje su obrazovale koaliciju upisani u Registar politikih stranaka ili lice koje oni zajedno ovlaste. Izbornu listu u ime stranake koalicije mogu podneti najvie dva ovlaena lica. U sporazumu o obrazovanju stranake koalicije mora da bude navedeno da li ovlaena lica mogu preduzimati radnje zajedno ili posebno. Izbornu listu u ime grupe graana podnosi lice odreeno da zastupa grupu graana, ili lice koje on ovlasti. Lice koje je ovlaeno da podnese izbornu listu, ovlaeno je i da u ime podnosioca izborne liste vri sve druge radnje u izborima, osim ako podnosilac izborne liste drukije ne odredi.
Rok za podnoenje izborne liste

lan 22. Izborne liste podnose se Republikoj izbornoj komisiji u zgradi Narodne skuptine u Beogradu, Ulica kralja Milana 14, najkasnije 20. Aprila 2012. Godine u 24 asa, na propisanom obrascu NP - 1/12 u pismenoj i elektronskoj formi (CD ili DVD). Sadrina izborne liste u pismenoj formi i izborne liste u elektronskoj formi mora biti istovetna.
113
lan 23. Izborna lista sadri: 1. Naziv podnosioca izborne liste, 2. Naziv izborne liste, 3. Ime i prezime nosioca izborne liste (ako je odreen) , 4. Podatke o svim kandidatima za narodne poslanike (redni broj na izbornoj listi, ime i prezime, JMBG, zanimanje, prebivalite i adresa stana kandidata navedeni prema podacima iz uverenja o prebivalitu), 5. Ime i prezime i potpis lica koje podnosi izbornu listu. Ako izbornu listu podnosi stranaka koalicija, u izbornoj listi se navodi stranaka pripadnost svakog kandidata sa liste. Na izbornoj listi meu svaka tri kandidata po redosledu na izbornoj listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora da bude najmanje po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na izbornoj listi. Ako izborna lista ne ispunjava sadrinske uslove iz ovog lana, smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje.
Sadrina izborne liste
Naziv podnosioca izborne liste

lan 24. Ako izbornu listu podnosi politika stranka, duna je da u izbornoj listi svoj naziv kao podnosioca izborne liste navede prema nazivu iz akta o registraciji politike stranke. Ako izbornu listu podnosi stranaka koalicija, duna je da u izbornoj listi kao naziv podnosioca navede naziv stranake koalicije iz sporazuma o obrazovanju stranake koalicije. Ako izbornu listu podnosi grupa graana, naziv podnosioca mora da na poetku naziva sadri oznaku Grupa graana. Ako grupa graana ima naziv, duna je da u izbornoj listi kao naziv podnosioca, posle oznake Grupa graana, navede svoj naziv iz sporazuma o obrazovanju grupe graana. Naziv grupe graana ne moe da sadri re stranka ni u jednom padeu, niti naziv registrovane politike stranke.
Naziv izborne liste

114
lan 25. Ako izbornu listu podnosi politika stranka, naziv izborne liste mora da sadri naziv politike stranke iz akta o registraciji. U naziv izborne liste moe se ukljuiti i ime i prezime lica koje politika stranka odredi kao nosioca izborne liste.
Ako izbornu listu podnosi stranaka koalicija, naziv izborne liste sadri naziv utvren sporazumom o obrazovanju stranake koalicije. U naziv izborne liste mogu se ukljuiti i imena najvie dva nosioca izborne liste. Ako izbornu listu podnosi grupa graana, naziv izborne liste sadri naziv utvren sporazumom o obrazovanju grupe graana. U naziv izborne liste moe se ukljuiti ime i prezime lica koje grupa graana odredi kao nosioca izborne liste. Naziv izborne liste grupe graana ne moe da sadri re stranka ni u jednom padeu, niti naziv registrovane politike stranke.
Dokumentacija koja se dostavlja uz izbornu listu

lan 26. Uz izbornu listu prilae se sledea dokumentacija: 1. Ovlaenje lica koje je podnosilac izborne liste ovlastio da podnese izbornu listu, na obrascu NP - 2/12; 2. Saglasnost nosioca izborne liste (ako je odreen) da bude nosilac izborne liste, na obrascu NP - 3/12; 3. Izjava svakog kandidata za narodnog poslanika da prihvata da bude kandidat za narodnog poslanika, na obrascu NP - 4/12; 4. Potvrda o izbornom pravu, ne starija od est meseci, za svakog
115
kandidata za narodnog poslanika, na obrascu nadlenog organa; 5. Potvrda o prebivalitu, ne starija od est meseci, za svakog kandidata za narodnog poslanika, na obrascu NP - 5/12 ili na obrascu nadlenog organa; 6. Uverenje o dravljanstvu, ne starije od est meseci, za svakog kandidata za narodnog poslanika, na obrascu nadlenog organa; 7. Spisak biraa koji podravaju izbornu listu, sreen po azbunom redu prezimena biraa, izraen u pismenom i elektronskom obliku (CD ili DVD) , tako da spisak u oba oblika bude istovetan, a koji potpisuje lice koje podnosi izbornu listu, na obrascu NP - 6/12; 8. Najmanje 10. 000 sudski overenih izjava biraa koji podravaju izbornu listu, sloenih po azbunom redu prezimena biraa, na obrascu NP - 7/12; 9. Overen sporazum o obrazovanju stranake koalicije ili o obrazovanju grupe graana, ako izbornu listu podnosi stranaka koalicija ili grupa graana; 10. Potvrda o izbornom pravu, ne starija od est meseci, za svako lice koje obrazuje grupu graana, na obrascu nadlenog organa, ako izbornu listu podnosi grupa graana.
lan 27. Prilikom podnoenja izborne liste, podnosilac izborne liste koji namerava da za finansiranje izborne kampanje koristi sredstva iz javnih
izvora, Republikoj izbornoj komisiji predaje pismenu izjavu da e koristiti sredstva iz javnih izvora za pokrie trokova izborne kampanje. Nakon proglaenja izborne liste, Republika izborna komisija izjavu iz stava 1. Ovog lana, uz reenje o proglaenju izborne liste, bez odlaganja dostavlja Ministarstvu finansija.
listu kandidata za narodne poslanike u Slubenom glasniku Republike Srbije, najkasnije 25. Aprila 2012. Godine u 24 asa.
V. BIRAKA MESTA Nadlenost za odreivanje birakih mesta

lan 30. Republika izborna komisija odreuje i oglaava u Slubenom glasniku Republike Srbije biraka mesta na kojima e se glasati za izbor narodnih poslanika, na osnovu predloga optinskih/gradskih uprava, kao i gradskih uprava Beograda i Nia. Predloge iz stava 1. Ovog lana, optinske/gradske uprave i gradske uprave Beograda i Nia Republikoj izbornoj komisiji dostavljaju najkasnije 6. Aprila 2012. Godine. Izuzetno od stava 1. Ovog lana, biraka mesta na teritoriji AP Kosovo i Metohija odreuju se na predlog naelnika upravnih okruga sa teritorije AP Kosovo i Metohija, koji se Republikoj izbornoj komisiji dostavljaju najkasnije 6. Aprila 2012. Godine. Biraka mesta unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija odreuju se na predlog Ministarstva pravde, a biraka mesta u inostranstvu odreuju se na predlog Ministarstva spoljnih poslova koji
lan 28. Podnosilac izborne liste koji namerava da stekne poloaj politike stranke nacionalne manjine ili koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina duan je da prilikom podnoenja izborne liste Republikoj izbornoj komisiji priloi, uz ostalu dokumentaciju, i pisani predlog da mu se pri proglaenju izborne liste utvrdi poloaj politike stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina.
IV. ZBIRNA IZBORNA LISTA

lan 29. Zbirna izborna lista sadri sve izborne liste, sa linim imenima svih kandidata i podacima o godini roenja, zanimanju i prebivalitu. Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvruje se prema redosledu njihovog proglaavanja. Republika izborna komisija utvruje i objavljuje zbirnu izbornu
116
lan 31. Na teritoriji AP Kosovo i Metohija, kao delu Republike Srbije, glasanje e se obaviti na birakim mestima na kojima su ispunjeni zakonski uslovi za sprovoenje izbora i na kojima su potpuno bezbedni svi uesnici u sprovoenju izbora, izborni materijal i birai.
lan 32. Republika izborna komisija, u saradnji sa Ministarstvom odbrane i optinskim/gradskim upravama, odreuje na kojim e ve odreenim birakim mestima glasati birai koji su na odsluenju vojnog roka, vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije.
Nain odreivanja birakih mesta

lan 33. Biraka mesta odreuju se s obzirom na broj biraa i prostornu udaljenost, tako da glasanje bez
117
se dostavljaju Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 15. Aprila 2012. Godine. Reenje o odreivanju birakih mesta na kojima e se glasati za izbor narodnih poslanika Republika izborna komisija donosi najkasnije 15. Aprila 2012. Godine u 24 asa.
tekoa traje od 7 do 20 asova. Birako mesto odreuje se za glasanje najvie 2. 500, a najmanje 100 biraa. U izuzetnim sluajevima, moe se odrediti birako mesto i za manje od 100 biraa, ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog poloaja, stanovnicima tog mesta glasanje na drugom birakom mestu bilo znatno oteano. Birako mesto moe da obuhvati deo naseljenog mesta, jedno naseljeno mesto ili vie naseljenih mesta. Za svako birako mesto odreuje se: broj birakog mesta, naziv birakog mesta, adresa birakog mesta i podruje s kojeg glasaju birai na tom birakom mestu (ulica, selo, zaselak, naselje i sl.). Birako mesto ne moe da bude u: verskom objektu, objektu u vlasnitvu politike stranke ili koji koristi politika stranka, kao i objektu u vlasnitvu kandidata za narodnog poslanika, odnosno odbornika, ili lana njegove porodice. Prilikom odreivanja birakog mesta, voditi rauna da birako mesto bude pristupano osobama sa invaliditetom. Republika izborna komisija starae se da broj birakih mesta i podruja birakih mesta ostanu nepromenjeni u odnosu na poslednje odrane izbore za narodne poslanike Narodne skuptine.
Ureivanje birakih mesta

lan 34. Optinska/gradska uprava duna je da blagovremeno obezbedi da prostor koji je odreen kao birako mesto bude pripremljen i otvoren za glasanje. Prostorija za glasanje mora da bude ureena na nain koji omoguuje nesmetano sprovoenje glasanja. Na birakom mestu vidno se istiu broj i naziv birakog mesta, Dravna zastava Republike Srbije, zbirna izborna lista i izvod iz reenja o odreivanju birakih mesta. Na birakom mestu i na 50 m od birakog mesta zabranjeno je isticanje simbola podnosilaca izbornih lista (politikih stranaka, koalicija politikih stranaka, grupa graana) i drugog propagandnog materijala. Biraki odbor obezbedie licima koja prate rad birakog odbora (posmatraima) odgovarajue mesto sa koga mogu da prate tok glasanja i utvrivanje rezultata glasanja.
VI. JEDINSTVENI BIRAKI SPISAK Upis u biraki spisak

lan 35. Optinska/gradska uprava koja je nadlena za auriranje dela jedinstvenog birakog spiska (u daljem tekstu: biraki spisak),upisuje birae koji nisu upisani u biraki spisak sve do njegovog zakljuenja, odnosno do 20. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Od zakljuenja birakog spiska, odnosno od 21. Aprila 2012. Godine, pa do 2. Maja 2012. Godine u 24 asa, odnosno do 72 asa pre dana odravanja izbora, birae koji nisu upisani u biraki spisak upisuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu. Biraa sa boravitem u inostranstvu koji nije upisan u biraki spisak i koji zahtev za upis podnese preko diplomatsko - konzularnog predstavnita, u biraki spisak upisuje optinska/gradska uprava po mestu njegovog prebivalita u zemlji.
118
lan 36. Reenja na kojima se zasnivaju promene u birakom spisku (reenje o upisu u biraki spisak, o brisanju iz birakog spiska ili reenje o izmeni, dopuni ili ispravci neke injenice o birau) donosi optinska/gradska uprava do zakljuenja birakog spiska, odnosno do 20. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Nakon zakljuenja birakog spiska, odnosno od 21. Aprila 2012. Godine, reenja iz stava 1. Ovog lana donosi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu.
Promene u birakom spisku
Zahtev za upis u biraki spisak podatka o tome da e glasati u inostranstvu podnosi se preko diplomatsko - konzularnog predstavnitva Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu najkasnije 14. Aprila 2012. Godine u 24 asa. Zahtev za upis u biraki spisak podatka o tome da e glasati u inostranstvu bira moe podneti i u zemlji optinskoj/gradskoj upravi gde ima prebivalite.
lan 37. Birai mogu podneti zahtev za upis u biraki spisak podatka o tome da e na predstojeim izborima glasati prema mestu boravita u zemlji. Zahtev iz stava 1. Ovog lana podnosi se optinskoj/gradskoj upravi na ijoj teritoriji bira ima boravite, najkasnije 14. Aprila 2012. Godine u 24 asa, odnosno pet dana pre dana zakljuenja birakog spiska.
lan 39. Birai koji imaju boravite u inostranstvu mogu podneti zahtev za davanje obavetenja o podacima koji su o njemu upisani u biraki spisak. Zahtev za davanje obavetenja podnosi se preko diplomatsko - konzularnog predstavnitva Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu.
119
lan 38. Birai koji imaju boravite u inostranstvu mogu podneti zahtev za upis u biraki spisak podatka o tome da e glasati u inostranstvu.
Pravo podnosioca izborne liste na uvid i podnoenje zahteva za promenu u birakom spisku
lan 40. Od proglaenja izborne liste, pravo na uvid i na podnoenje zahteva za
promenu u birakom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i graani, u skladu sa Uputstvom za sprovoenje Zakona o jedinstvenom birakom spisku ( Slubeni glasnik RS, broj 15/12). Pravo na uvid u biraki spisak obuhvata pravo podnosioca izborne liste ili lica koje on ovlasti da izvri uvid u deo ili ceo biraki spisak. Pravo na uvid u biraki spisak podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti ima do 2. Maja 2012. Godine u 24 asa.
Objavljivanje ukupnog broja biraa

lan 42. Poto primi reenje o zakljuenju birakog spiska, Republika izborna komisija odmah objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije ukupan broj biraa u Republici Srbiji.
Zakljuenje birakog spiska

lan 41. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu reenjem zakljuuje biraki spisak i u reenju utvruje ukupan broj biraa u Republici Srbiji, u svakoj jedinici lokalne samouprave i na svakom birakom mestu, 20. Aprila 2012. Godine. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu dostavlja Republikoj izbornoj komisiji reenje o zakljuenju birakog spiska u roku od 24 asa od zakljuenja birakog spiska (21. Aprila 2012. Godine).
Dostavljanje izvoda i posebnih izvoda iz birakog spiska

lan 43. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu priprema i overava tampane izvode iz birakog spiska razvrstane po jedinicama lokalne samouprave i birakim mestima u zemlji i inostranstvu, kao i posebne izvode iz birakog spiska za glasanje biraa koji se nalaze na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije, odnosno glasanje biraa koji su na izvrenju zavodskih sankcija i dostavlja ih Republikoj izbornoj komisiji najkasnije 22. Aprila 2012. Godine.
120
lan 44. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu dostavlja Republikoj izbornoj komisiji sva reenja na kojima se zasnivaju promene u birakom spisku i koja obavezno sadre oznaku birakog mesta na kojem bira glasa, koje je donelo od zakljuenja birakog spiska, tj. Od 20. Aprila 2012. Godine do 2. Maja 2012. Godine u 24 asa. lan 45. Republika izborna komisija, na osnovu reenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu iz lana 44. Ovog uputstva, unosi izmene u izvode iz birakog spiska ili u posebne izvode iz birakog spiska, uzimajui u obzir samo ona reenja koja primila najkasnije 3. Maja 2012. Godine u 24 asa. Upis promena u izvod iz birakog spiska ili poseban izvod iz birakog spiska, unosi se prema podacima iz reenja na kojima se zasnivaju promene u birakom spisku, poev od rednog broja 1, na kraju izvoda iz birakog spiska, na posebnoj strani, pod nazivom: Naknadne promene.
Dostava reenja o naknadnim promenama u birakom spisku
Utvrivanje i objavljivanje konanog broja biraa

lan 46. Republika izborna komisija, odmah nakon unosa izmena iz lana 44. Ovog uputstva, utvruje i objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije konaan broj biraa u Republici Srbiji, u svakoj jedinici lokalne samouprave i na svakom birakom mestu.
VII. OBAVETENjE O DANU I VREMENU ODRAVANjA IZBORA

lan 47. Dostavu obavetenja biraima u Republici Srbiji o danu i vremenu odravanja izbora za narodne poslanike, sa brojem i adresom birakog mesta na kome bira glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz birakog spiska, vrie optinska/ gradska uprava. Dostava obavetenja iz stava 1. Ovog lana, biraima za koje je u biraki spisak upisan podatak da e na izborima za narodne poslanike glasati prema mestu boravita u inostranstvu, vri se preko Ministarstva spoljnih poslova.
121
VIII. PREDAJA IZBORNOG MATERIJALA BIRAKIM ODBORIMA PRE GLASANjA Obezbeivanje izbornog materijala
lan 48. Izborni materijal za sprovoenje izbora za narodne poslanike obezbeuje Republika izborna komisija. Optinska/gradska uprava za svaki biraki odbor, ukljuujui i birake odbore u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija, blagovremeno obezbeuje: 1. Glasaku kutiju; 2. Dva seta paravana za obezbeivanje tajnosti glasanja; 3. Dva spreja za obeleavanje prsta biraa; 4. Dve UV lampe; 5. Vreu za odlaganje izbornog materijala; 6. Pribor za pisanje; 7. Pribor za peaenje glasakih kutija i drugog izbornog materijala (peat i peatni vosak) ;
Dostava obavetenja iz stava 1. Ovog lana vri se najkasnije pet dana pre dana odravanja izbora.
8. Koverte za odlaganje glasakih listia. Materijal iz stava 2. Ta. 1. Do 4. Ovog lana za birake odbore u inostranstvu obezbeuje Republika izborna komisija. Optinska/gradska uprava, Ministarstvo pravde i Ministarstvo spoljnih poslova duni su da blagovremeno obezbede prostor za bezbedno uvanje izbornog materijala i da se staraju o tome da prostor koji je odreen kao birako mesto bude ureen na nain koji je propisan Zakonom o izboru narodnih poslanika i otvoren za glasanje.
122
lan 49. Republika izborna komisija za svaki biraki odbor obezbeuje sledei izborni materijal: 1. Zbirnu izbornu listu; 2. Reenje o odreivanju birakog mesta (izvod) ; 3. Reenje o obrazovanju birakog odbora u stalnom sastavu; 4. Reenje o imenovanju lanova birakog odbora u proirenom sastavu; 5. Izvod iz birakog spiska za glasanje na birakom mestu, odnosno poseban izvod iz birakog spiska za glasanje biraa unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija, odnosno izvod iz birakog spiska za glasanje biraa u inostranstvu; 6. Poseban izvod iz birakog spiska, ako na birakom mestu glasaju i birai koji se nalaze na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na
kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije; 7. Potreban broj glasakih listia (obrazac NP - 9/12) , koji odgovara broju biraa koji su upisani u izvode iz ta. 5. I 6. Ovog lana; 8. Kontrolni list za proveru ispravnosti glasake kutije (obrazac NP - 10/12) ; 9. Obrazac potvrde o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta (obrazac NP - 11/12) ; 10. Obrazac zapisnika o radu birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja za izbor narodnih poslanika Narodne skuptine (u daljem tekstu: Zapisnik o radu birakog odbora) , u est primeraka (obrazac NP 15/12) ; 11. Obrazac evidencije o prisustvu lanova i zamenika lanova birakog odbora na birakom mestu; 12. Ovlaenja posmatraa za praenje rada birakih odbora; 13. Pravila o radu birakih odbora; 14. Dravnu zastavu Republike Srbije.
Predaja izbornog materijala preko radnog tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije
lan 50. tampani izborni materijal koordinator Republike izborne komisije preuzima od Javnog preduzea Slubeni glasnik 2. Maja 2012. Godine. Izuzetno od stava 1. Ovog lana, izborni materijal za sprovoenje izbora u inostranstvu, koordinator Republike izborne komisije preuzima 30. Aprila 2012. Godine, a izborni materijal za sprovoenje izbora na teritoriji AP Kosovo i Metohija preuzima 1. Maja 2012. Godine. Izborni materijal iz lana 49. Ovog uputstva, koordinator Republike izborne komisije radnom telu, odnosno optinskoj/gradskoj izbornoj komisiji predaje u seditu upravnog okruga, radnom telu u gradu Pritini/ optini na teritoriji AP Kosovo i Metohija u prostorijama Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici, a radnim telima, odnosno izbornim komisijama gradskih optina grada Beograda u tampariji Javnog preduzea Slubeni glasnik. Predaja iz stava 3. Ovog lana vri se najkasnije 2. Maja 2012. Godine u 24 asa. O obavljenoj primo-
123
predaji izbornog materijala sainjava se zapisnik na propisanom obrascu (NP - 12/12). Radno telo, odnosno optinska/ gradska izborna komisija i optinska izborna komisija gradske optine grada Beograda, primljeni materijal, zajedno s materijalom koji je obezbedila optinska/gradska uprava (glasake kutije, paravani za obezbeivanje tajnosti glasanja, pribor za pisanje, pribor za peaenje glasakih kutija i drugog izbornog materijala, sprej, UV lampe i koverte za odlaganje glasakih listia) , predaje birakim odborima, u seditu optine/grada, najkasnije 3. Maja 2012. Godine u 24 asa. O obavljenoj primopredaji izbornog materijala sainjava se zapisnik na propisanom obrascu (NP - 13/12).
stvu na nain na koji se dostavlja diplomatska poiljka, a kojim je osigurana bezbednost izbornog materijala.
IX. PREDAJA IZBORNOG MATERIJALA REPUBLIKOJ IZBORNOJ KOMISIJI POSLE GLASANjA Predaja izbornog materijala preko radnog tela, odnosno optinske/gradske izborne komisije
lan 52. Poto utvrdi rezultate glasanja na birakom mestu, biraki odbor bez odlaganja predaje radnom telu, odnosno optinskoj/gradskoj izbornoj komisiji i izbornoj komisiji gradske optine grada Beograda u zgradi optine/grada, sledei izborni materijal: 1. Prvi primerak Zapisnika o radu birakog odbora, 2. Izvod iz birakog spiska po kojem se glasalo na birakom mestu, 3. Poseban izvod iz birakog spiska,
Predaja izbornog materijala neposredno birakim odborima

lan 51. Koordinator Republike izborne komisije predaje izborni materijal neposredno birakim odborima za glasanje u inostranstvu, u seditu Ministarstva spoljnih poslova 30. Aprila 2012. Godine. O primopredaji izbornog materijala sainjava se zapisnik na propisanom obrascu (NP - 14/12). Biraki odbor prenosi izborni materijal na birako mesto u inostran-
124
ako su na birakom mestu glasali i birai koji se nalaze na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije, 4. Zapeaeni koverat u kojem je kontrolni list za proveru ispravnosti glasake kutije, 5. Zapeaeni koverat u koji su stavljeni neupotrebljeni glasaki listii, 6. Zapeaeni koverat u koji su stavljeni nevaei glasaki listii, 7. Zapeaeni koverat u koji su stavljeni vaei glasaki listii, 8. Zapeaeni koverat u koji su stavljene potpisane potvrde o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta. O primopredaji iz stava 1. Ovog lana sastavlja se zapisnik na propisanom obrascu (NP - 16/12). Radno telo, odnosno optinska/ gradska izborna komisija i izborna komisija gradske optine grada Beograda zapisnik o radu birakog odbora, izvod iz birakog spiska i potvrde o birakom pravu za glasanje van birakog mesta, pakuje odvojeno od ostalog izbornog materijala. Poto preuzme izborni materijal od svih birakih odbora, radno telo, odnosno optinska/gradska izborna komisija preuzeti izborni materijal odmah predaje koordinatoru Republike izborne komisije u seditu upravnog okruga, odnosno u prostorijama Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici, o emu se sastavlja zapisnik na
propisanom obrascu (NP - 17/12). Radno telo, odnosno izborna komisija gradske optine grada Beograda, izborni materijal preuzet od svih birakih odbora, koordinatoru Republike izborne komisije predaje u zgradi Narodne skuptine u Beogradu, Ulica kralja Milana 14, o emu se sastavlja zapisnik na propisanom obrascu (NP - 17/12).
Predaja izbornog materijala neposredno koordinatoru Republike izborne komisije

lan 53. Posle glasanja u inostranstvu, biraki odbor bez odlaganja prenosi izborni materijal sa birakog mesta u inostranstvu u Republiku Srbiju na nain na koji se dostavlja diplomatska poiljka i izborni materijal iz lana 52. Stav 1. Ovog uputstva, predaje neposredno koordinatoru Republike izborne komisije u prostorijama Republike izborne komisije u zgradi Narodne skuptine u Beogradu, Ulica kralja Milana 14, o emu se sastavlja zapisnik na propisanom obrascu (NP - 18/12).
125
Glasaki listii
lan 54. Glasaki listii za izbor narodnih poslanika tampae se u Beogradu, u tampariji Javnog preduzea Slubeni glasnik. Glasaki listii tampae se na hartiji zatienoj vodenim igom boje PANTONE 263 (svetla ljubiasta). Broj glasakih listia koji se tampaju mora da bude jednak broju biraa koji su upisani u biraki spisak. Republika izborna komisija reenjem, koje se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije, utvruje broj glasakih listia koji se tampa, kao i broj rezervnih glasakih listia, koji ne moe da bude vei od 0. 5% od ukupnog broja biraa. Republika izborna komisija propisuje tekst, oblik i izgled glasakih listia.
X. STANDARDI ZA IZBORNI MATERIJAL
U optinama/gradovima u kojima je na dan raspisivanja izbora u slubenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, tekst zbirne izborne liste, tekst glasakog listia i tekst obrasca zapisnika o radu birakog odbora tampaju se na srpskom jeziku i irilicom, a ispod tog teksta tampa se tekst na jeziku i pismu nacionalne manjine, u istom obliku i sa istom veliinom slova. Ako je u optini/gradu na dan raspisivanja izbora u slubenoj upotrebi vie jezika nacionalnih manjina, tekst na jezicima nacionalnih manjina ispisuje se posle srpskog jezika, po azbunom redu naziva jezika nacionalne manjine.
Priprema za tampanje glasakih listia

lan 56. Nakon donoenja odluke o tekstu i izgledu glasakih listia, Republika izborna komisija sainjava uzorak glasakog listia koji overava predsednik Republike izborne komisije svojim potpisom i peatom Republike izborne komisije. Na osnovu overenog uzorka glasakog listia, tamparija izrauje grafike ploe. Proces tampanja zapoinje stavljanjem grafikih ploa u maine za tampanje, u prisustvu ovlaenih predstavnika Republike izborne komisije i predstavnika podnosilaca izbornih lista.
Upotreba jezika i pisama

lan 55. Tekst glasakog listia i ostalog izbornog materijala za sprovoenje izbora tampa se na srpskom jeziku, irilicom.
126
Po putanju u pogon tamparskih maina, prvi primerci glasakih listia se na licu mesta unitavaju sve dok se ne odtampa glasaki listi koji zadovoljava optimalne grafike standarde. Prvi odtampani glasaki listi koji ispunjava optimalne grafike standarde, predsednik Republike izborne komisije uporeuje sa overenim uzorkom glasakog listia. Poto utvrdi da je odtampani primerak glasakog listia podudaran sa overenim uzorkom, predsednik Republike izborne komisije svojim potpisom odobrava tampanje glasakih listia u utvrenom broju primeraka. Odmah po zavretku tampanja, komisija koju ine predstavnici Republike izborne komisije, podnosilaca izbornih lista i tamparije unitava kompjutersku pripremu za izradu grafikih ploa i grafike ploe. O unitavanju kompjuterske pripreme i grafikih ploa sastavlja se zapisnik, a unitene grafike ploe se predaju Republikoj izbornoj komisiji.
tampanja glasakih listia. Predstavnici podnosilaca izbornih lista imaju pravo da prisustvuju tampanju, brojanju i pakovanju glasakih listia i dostavljanju glasakih listia Republikoj izbornoj komisiji, radnim telima, odnosno optinskim/gradskim izbornim komisijama i birakim odborima. Republika izborna komisija je duna da blagovremeno obavesti podnosioce izbornih lista o tome da njihovi predstavnici imaju pravo da prisustvuju tampanju, brojanju, pakovanju i dostavljanju glasakih listia, kao i o tome gde se odvijaju i kad poinju te radnje.
Glasaka kutija
lan 58. Za glasanje na izborima za narodne poslanike koristi se glasaka kutija izraena prema Uputstvu o obliku i dimenzijama glasake kutije (Slubeni glasnik RS, broj 42/00).
Nadzor nad tampanjem

lan 57. tampanje glasakih listia nadzire Republika izborna komisija. Republika izborna komisija je duna da omogui javnost
127
Sprej za obeleavanje prsta biraa

lan 59. Obeleavanje prsta biraa kao znak da je bira glasao vri se sprejom od specijalnog nerastvorljivog UV mastila, vidljivog pod posebnom svetlou UV lampe.
lan 60. Statistiku obradu podataka pri sprovoenju izbora za narodne poslanike obavlja Republiki zavod za statistiku, na osnovu zapisnika o radu birakih odbora, koje mu dostavlja Republika izborna komisija. Republiki zavod za statistiku odreuje lice koje e, po zavretku glasanja, prisustvovati primopredaji izbornog materijala izmeu birakih odbora i radnih tela, odnosno optinskih/gradskih izbornih komisija i izborne komisije gradske optine grada Beograda i izvriti logiko raunsku kontrolu podataka u zapisnicima o radu birakih odbora, kao i pripremiti podatke o privremenim rezultatima izbora.
XI. STATISTIKA OBRADA PODATAKA
XII. PRAENjE RADA ORGANA I TELA ZA SPROVOENjE IZBORA Domai posmatrai

lan 61. Zainteresovana udruenja iji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora, koja ele da prate rad organa za sprovoenje izbora za narodne poslanike i radnih tela, odnosno optinskih/gradskih izbornih komisija na obavljanju poslova radnih tela u skladu sa lanom 4. Ovog uputstva, podnose prijavu Republikoj izbornoj komisiji do 30. Aprila 2012. Godine, na propisanom obrascu (NP - 19/12). Uz prijavu se prilae izvod iz Registra udruenja i spisak lica koja se prijavljuju za posmatrae rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike (domai posmatrai) , na propisanom obrascu (NP - 20/12). Udruenje moe za posmatraa da prijavi punoletnog dravljanina Republike Srbije. Udruenje ne moe za posmatraa da prijavi kandidata za narodnog poslanika ili lana organa i tela angaovanih na sprovoenju izbora za narodne poslanike.
128
Strani posmatrai
lan 62. Zainteresovane meunarodne i strane organizacije i udruenja koja ele da prate rad organa za sprovoenje izbora za narodne poslanike i radnih tela, odnosno optinskih/gradskih izbornih komisija na obavljanju poslova radnih tela u skladu sa lanom 4. Ovog uputstva, podnose prijavu Republikoj izbornoj komisiji do 30. Aprila 2012. Godine, na propisanom obrascu (NP - 21/12). Uz prijavu se prilae i spisak lica koja se prijavljuju za posmatrae rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike (strani posmatrai) , na propisanom obrascu (NP - 22/12). U sluaju pozitivnog miljenja Ministarstva spoljnih poslova, predsedavajui na sednici Republike izborne komisije konstatuje da je meunarodnoj ili stranoj organizaciji, odnosno udruenju odobreno praenje rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike.
Za praenje rada Republike izborne komisije, odnosno radnog tela, udruenje moe da prijavi najvie dva posmatraa. Ispunjenost uslova za praenje rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike, predsedavajui konstatuje na sednici Republike izborne komisije.
lan 63. Zainteresovani predstavnici stranih drava koji ele da prate rad birakih odbora, podnose prijavu Republikoj izbornoj komisiji, preko Ministarstva spoljnih poslova, do 30. Aprila 2012. Godine, na propisanom obrascu (NP - 21/12). Uz prijavu se prilae i spisak lica koja se prijavljuju za posmatrae rada birakih odbora na sprovoenju izbora za narodne poslanike (strani posmatrai) , na propisanom obrascu (NP - 22/12). Ministarstvo spoljnih poslova prosleuje prijavu i spisak iz stava 1. Ovoga lana sa miljenjem Republikoj izbornoj komisiji. U sluaju pozitivnog miljenja Ministarstva spoljnih poslova, predsedavajui na sednici Republike izborne komisije konstatuje da je predstavnicima strane drave odobreno praenje rada birakih odbora na sprovoenju izbora za narodne poslanike.
Ovlaenje i akreditacije
129
lan 64. Po konstataciji o ispunjenosti uslova za praenje rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike, Republika izborna komisija podnosiocu prijave izdaje ovlaenje za praenje rada organa i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike, a domaim i
Poloaj posmatraa
lan 65. Posmatrai su duni da akreditacije nose na vidnom mestu. Organi i tela na sprovoenju izbora za narodne poslanike su duni da posmatraima omogue nesmetano praenje svake izborne radnje. Republika izborna komisija i biraki odbori su duni da u zapisnicima o svom radu konstatuju prisustvo posmatraa. Posmatrai rada Republike izborne komisije u seditu Republike izborne komisije duni su da se kreu u okviru ovlaenja koja su dobili od Republike izborne komisije. Posmatrai su duni da postupaju po pravilima o odravanju reda na birakom mestu. U isto vreme na istom birakom mestu moe da bude samo jedan domai posmatra istog udruenja. Biraki odbor moe da sa birakog mesta udalji posmatraa ako se posmatra ne pridrava pravila o odravanju reda na birakom mestu, ako na birakom mestu koristi mobilni telefon ili druga sredstva veza i
stranim posmatraima akreditacije u koje se upisuju neophodni podaci iz spiska priloenog uz prijavu. Trokove praenja rada organa i tela za sprovoenje izbora za narodne poslanike snose podnosioci prijave iji posmatrai prate izbore.
komunikacija, a posebno ako se na bilo koji nain mea u rad birakog odbora. Biraki odbor je duan da o udaljenju posmatraa i razlozima za udaljenje odmah obavesti Republiku izbornu komisiju. Republika izborna komisija moe da posmatrau oduzme ovlaenje i akreditaciju ukoliko se posmatra ne ponaa u okviru svojih ovlaenja.
XIII. SREDSTVA ZA SPROVOENjE IZBORA

lan 66. Sredstva za sprovoenje izbora obezbeena u budetu Republike Srbije za 2012. Godinu prema specifikaciji ukupnih trokova koju je utvrdila Republika izborna komisija, mogu da se koriste za: nabavku, tampanje i prevoenje izbornog materijala, naknade za rad lanova Republike izborne komisije u stalnom i proirenom sastavu, naknade za rad lanova birakih odbora u stalnom i proirenom sastavu, naknade za rad na obavljanju poslova radnih tela iz lana 4. Ovog uputstva; naknade za rad naelnika optinskih/gradskih uprava na obavljanju poslova utvrenih ovim uputstvom;
130
naknade za rad zaposlenih u Slubi Narodne skuptine i drugih lica angaovanih da za Republiku izbornu komisiju obavljaju strune i druge poslove u vezi sa sprovoenjem izbora, naknade za slubena putovanja predsednika i lanova Republike izborne komisije i njihovih zamenika, kao i zaposlenih u Slubi Narodne skuptine i drugih lica angaovanih u vezi sa sprovoenjem izbora, u skladu sa vaeim propisima, nabavku kancelarijskog i ostalog potronog materijala, prevoznike, PTT, ugostiteljske i druge usluge. Nalogodavci za raspolaganje sredstvima su predsednik Republike izborne komisije i sekretar Republike izborne komisije.
XIV. OBRASCI ZA SPROVOENjE POJEDINIH IZBORNIH RADNjI

lan 67. Pojedine radnje pri sprovoenju izbora za narodne poslanike vrie se prema obrascima koji su sastavni deo ovog uputstva: 1. Izborna lista kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP 1/12) ; 2. Ovlaenje da se podnese izborna lista kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP - 2/12) ;
131
3. Saglasnost nosioca izborne liste da bude nosilac izborne liste kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP - 3/12) ; 4. Izjava kojom se prihvata kandidatura za narodnog poslanika Narodne skuptine (NP - 4/12) ; 5. Potvrda o prebivalitu kandidata za narodnog poslanika Narodne skuptine (NP - 5/12) ; 6. Spisak biraa koji svojim potpisima podravaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP - 6/12) ; 7. Izjava biraa da podrava izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP - 7/12) ; 8. Reenje o utvrivanju zbirne izborne liste kandidata za narodne poslanike Narodne skuptine (NP 8/12) ; 9. Glasaki listi za izbor narodnih poslanika Narodne skuptine (NP 9/12) ; 10. Kontrolni list za proveru ispravnosti glasake kutije (NP 10/12) ; 11. Potvrda o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta (NP 11/12) ; 12. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala pre glasanja izmeu koordinatora Republike izborne komisije i radnog tela, odnosno optinske/gradske izborne komisije ili izborne komisije gradske optine grada Beograda (NP - 12/12) ; 13. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala pre glasanja izmeu radnog tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije ili izborne
komisije gradske optine grada Beograda i birakog odbora (NP 13/12) ; 14. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala pre glasanja izmeu koordinatora Republike izborne komisije i birakog odbora u inostranstvu (NP - 14/12) ; 15. Zapisnik o radu birakog odbora na sprovoenju glasanja i utvrivanju rezultata glasanja za izbor narodnih poslanika Narodne skuptine (NP 15/12) ; 16. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala posle glasanja izmeu birakog odbora i radnog tela, odnosno optinske/gradske izborne komisije ili izborne komisije gradske optine grada Beograda (NP - 16/12) ; 17. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala posle glasanja izmeu radnog tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije ili izborne komisije gradske optine grada Beograda i koordinatora Republike izborne komisije (NP - 17/12) ; 18. Zapisnik o primopredaji izbornog materijala posle glasanja izmeu birakog odbora u inostranstvu i koordinatora Republike izborne komisije (NP - 18/12) ; 19. Prijava domaih posmatraa za praenje rada organa i tela za sprovoenje izbora za narodne poslanike (NP - 19/12) ; 20. Spisak lica prijavljenih za domae posmatrae rada organa i tela za sprovoenje izbora za narodne poslanike (NP - 20/12) ; 21. Prijava stranih posmatraa
za praenje rada organa i tela za sprovoenje izbora za narodne poslanike (NP - 21/12) ; 22. Spisak lica prijavljenih za strane posmatrae rada organa i tela za sprovoenje izbora za narodne poslanike (NP - 22/12) ; 23. Zapisnik o radu Republike izborne komisije na utvrivanju rezultata izbora za narodne poslanike Narodne skuptine odranih 6. Maja 2012. Godine (NP - 23/12) ; 24. Uverenje o izboru za narodnog poslanika Narodne skuptine (NP 24/12).
XV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 68. Stupanjem na snagu ovog uputstva prestaje da vai Uputstvo za sprovoenje Zakona o izboru narodnih poslanika (Slubeni glasnik RS, br. 28/08, 31/08, 37/08 - dr. Propis, 38/08, 46/08 dr. Propis i 48/08).
132
lan 69. Ovo uputstvo stupa na snagu danom objavljivanja uSlubenom glasniku Republike Srbije. 02 Broj: 013 - 86/12 U Beogradu, 16. Marta 2012. Godine
PREDSEDNIK Predrag Grgi
133
REPUBLIKA IZBORNA KOMISIJA
A - UVODNE ODREDBE
Pravila su objavljena u Sl. glasniku RS, broj 23/2012 od 28. marta 2012. godine
A - UVODNE ODREDBE
lan 1.
(1) Ovim pravilima blie se ureuje rad birakih odbora na sprovoenju izbora za narodne poslanike u Narodnu skuptinu, obrazovanih u skladu sa Uputstvom za sprovoenje izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, raspisanih za 6. maj 2012. godine (Slubeni glasnik RS, broj 20/12). (2) Biraki odbori iz stava 1. ovog lana obavljaju i poslove birakih odbora na sprovoenju izbora za poslanike u Skuptinu Autonomne pokrajine Vojvodine, za odbornike u skuptine optina/gradova, odnosno Skuptinu grada Beograda i Skuptinu grada Nia i za odbornike u skuptine gradskih optina.
(2) Biraki odbor odluuje veinom glasova od ukupnog broja lanova. (3) Rad birakog odbora je javan. (4) Dok je birako mesto otvoreno i dok traje glasanje, svi lanovi birakog odbora ili njihovi zamenici moraju da budu na birakom mestu ili da se u tome naizmenino smenjuju. (5) lanovima birakog odbora koji su odreeni da rukuju sprejom s nevidljivim mastilom, a glasaju na drugom birakom mestu, omoguuje se da na njihovom birakom mestu glasaju uz reenje o imenovanju za lana birakog odbora.
lan 2.
(1) Biraki odbor neposredno sprovodi glasanje na birakom mestu, obezbeuje pravilnost i tajnost glasanja, utvruje rezultate glasanja na birakom mestu i obavlja druge poslove odreene zakonom i ovim pravilima.
134
B - PRIJEM IZBORNOG MATERIJALA

lan 3.
(1) Radna tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije i izborne komisije gradskih optina, duni su da do 3. maja 2012. godine u 24 asa predaju birakim odborima izborni materijal za sprovoenje republikih, pokrajinskih i lokalnih izbora. (2) Spisak izbornog materijala koji se predaje svakom birakom odboru za sprovoenje izbora za narodne poslanike u Narodnu skuptinu sadran je u zapisniku o primopredaji izbornog materijala na obrascu NP-13/12, koji je propisala Republika izborna komisija. (3) Spisak izbornog materijala koji se predaje svakom birakom odboru za sprovoenje izbora za poslanike u Skuptini AP Vojvodine, za odbornike u skuptine optina/ gradova, za odbornike u skuptine grada Beograda i grada Nia i za odbornike u skuptine gradskih optina, sadran je u zapisnicima o primopredaji izbornog materijala na obrascima koje propisuju nadlene izborne komisije. (4) Radna tela, odnosno optinske/ gradske izborne komisije i izborne komisije gradskih optina duni su da materijal za sprovoenje izbora
B - PRIJEM IZBORNOG MATERIJALA
birakim odborima unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija predaju do 3. maja 2012. godine u 24 asa.
lan 4.
(1) Birakim odborima u inostranstvu izborni materijal predaje koordinator Republike izborne komisije. (2) Koordinator Republike izborne komisije 30. aprila 2012. godine predaje izborni materijal birakim odborima za glasanje u inostranstvu - u seditu Ministarstva spoljnih poslova. (3) O primopredaji izbornog materijala sainjava se zapisnik na propisanom obrascu (NP-14/12).
135
V - PRIPREMA ZA POETAK GLASANJA

lan 5.
(1) Dana 6. maja 2012. godine biraki odbor se sastaje u 6 asova na birakom mestu, da bi se izvrile pripreme za poetak glasanja. (2) lanovi birakog odbora pripremaju poetak glasanja sledeim redosledom: utvruju da li je materijal za glasanje ispravan i potpun, ureuju birako mesto i dogovaraju se o nainu rada i podeli zaduenja prilikom sprovoenja glasanja. a) Utvrivanje potpunosti i ispravnosti izbornog materijala
lan 7.
Biraki odbor ureuje prostoriju za glasanje tako da od ulaza do glasakih kutija, mesta za obavljanje izbornih radnji budu postavljena sledeim redosledom: - mesto na kome lan birakog odbora rukuje UV lampom; - mesto na kome se utvruje identitet biraa; - mesto na kome se nalazi izvod iz birakog spiska za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu i poseban izvod iz birakog spiska, ako na birakom mestu glasaju birai na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije; - mesto na kome se uruuju glasaki listii za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu; - mesto na kome se nalazi izvod iz birakog spiska za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - mesto na kome se uruuju glasaki listii za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - mesto na kome se nalazi izvod iz birakog spiska za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - mesto na kome se uruuju
lan 6.
(1) Primljeni izborni materijal biraki odbor uporeuje sa stanjem iz svih zapisnika o primopredaji izbornog materijala i tako utvruje da li je primljeni materijal potpun i ispravan. (2) Ako neto od izbornog materijala nedostaje, biraki odbor to konstatuje u zapisniku o radu birakog odbora i o tome odmah obavetava radno telo, odnosno optinsku/ gradsku izbornu komisiju. b) Ureivanje birakog mesta
136
glasaki listii za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - mesto na kome se nalazi izvod iz birakog spiska za izbore za odbornike u skuptinu optine/ g ra da , o dn o s no o d b o rn i k e u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia; - mesto na kome se uruuju glasaki listii za izbore za odbornike u skuptinu optine/grada, odnosno odbornike u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia; - mesto na kome se nalazi izvod iz birakog spiska za izbore za odbornike u skuptinu gradske optine; - mesto na kome se uruuju glasaki listii za izbore za odbornike u skuptinu gradske optine; - mesto na kome lan birakog odbora rukuje sprejom za obeleavanje prsta biraa; - paravani za glasanje, koji moraju biti tako postavljeni da obezbede tajnost glasanja; - glasaka kutija za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu; - glasaka kutija za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - glasaka kutija za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine);
- glasaka kutija za izbore za odbornike u skuptinu optine/ g rada, odn osn o odborn ik e u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia; - glasaka kutija za izbore za odbornike u skuptinu gradske optine.
lan 8.
(1) Biraki odbor proverava da li su na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta istaknuti simboli podnosilaca izbornih lista (politikih stranaka, stranakih koalicija, grupa graana) i drugi propagandni materijal. (2) Ako je na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta istaknut propagandni materijal, biraki odbor ga sam uklanja ili po potrebi da se on ukloni obavetava nadlenu komunalnu slubu. v) Dogovor o podeli rada
lan 9.
137
lanovi birakog odbora dogovaraju se o podeli rada, pri emu je najvanije da se utvrdi koji e lanovi, odnosno zamenici lanova, biti zadueni za sprovoenje sledeih radnji: - rukovanje UV lampom; - utvrivanje identiteta biraa; - rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu
i posebnim izvodom iz birakog spiska, ako na birakom mestu glasaju birai na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije; - uvanje i uruivanje glasakih listia za i zbo r e z a n a ro d n e poslanike u Narodnu skuptinu; - rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - uvanje i uruivanje glasakih listia za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - uvanje i uruivanje glasakih listia za izbore za poslanike u Skuptinu A P Vo j v o d i n e p o v e i n s k o m izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za odbornike u skuptinu optine/grada, odnosno za odbornike u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia; - uvanje i uruivanje glasakih listia za izbore za odbornike u skuptinu optine/grada, odnosno za izbore za odbornike u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia;
- rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za odbornike u skuptinu gradske optine; - uvanje i uruivanje glasakih listia za izbore za odbornike u skuptinu gradske optine; - rukovanje sprejom za obeleavanje prsta biraa; - pouavanje biraa o tome kako se glasa; - staranje o tome da bira ubacuje glasake listie u odgovarajue glasake kutije.
138
lan 10.
(1) Poto obavi pripreme za sprovoenje glasanja, biraki odbor utvruje da glasanje moe da pone, i to konstatuje u zapisniku o radu birakog odbora. (2) Birako mesto se otvara 6. maja 2012. godine u 7 asova. Provera ispravnosti glasakih kutija lan 11. (1) Provera ispravnosti svih glasakih kutija vri se u prisustvu prvog biraa koji doe na birako mesto, a rezultat provere upisuje se u kontrolne listove za proveru ispravnosti glasakih kutija. (2) Postupak provere se obavlja sledeim redosledom: - kada na birako mesto pristupi prvi bira koji nije lan birakog odbora (ni u stalnom niti u proirenom sastavu), biraki odbor e izvriti proveru UV lampom, utvrdie njegov identitet i utvrdie da li je upisan u izvode iz birakog spiska; - u prisustvu tog biraa biraki odbor proverava da li su sve glasake kutije ispravne i prazne; - popunjavaju se kontrolni listovi, koje potpisuju svi lanovi birakog odbora i bira koji je prvi doao na birako mesto; - u prisustvu prvog biraa, kontrolni
G - OTVARANJE BIRAKOG MESTA
listovi se ubacuju u odgovarajue glasake kutije, koje se nakon toga zatvaraju i peate jemstvenikom i peatnim voskom; - sve izvrene radnje konstatuju se zapisnicima o radu birakog odbora.
lan 12.
(1) Provera ispravnosti glasakih kutija ne moe se vriti u prisustvu biraa za koga je, nakon provere UV lampom, utvreno da je glasao na drugom birakom mestu, koji nema vaeu javnu ispravu za utvrivanje identiteta, ili koji nije upisan u najmanje jedan izvod iz birakog spiska. (2) Ako bira koji je prvi doao na birako mesto nije upisan u sve izvode iz birakog spiska, u njegovom prisustvu moe se proveravati ispravnost samo one glasake kutije koja se koristi za izbore na kojima takav bira moe da glasa (na primer, ako je prvi bira interno raseljeno lice koje je upisano u izvod iz birakog spiska za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu, a nije upisano u izvod iz birakog spiska za izbore za optinske odbornike, u prisustvu tog biraa se moe proveravati ispravnost samo one glasake kutije u koju se ubacuju glasaki listii za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu).
139
D - GLASANJE NA BIRAKOM MESTU

lan 13.
Kada bira doe na birako mesto, biraki odbor je duan da preduzme sledee radnje: provera da li je bira glasao na drugom birakom mestu, utvrivanje identiteta biraa, provera da li je bira upisan u izvode iz birakog spiska, uruivanje glasakog listia, obeleavanje biraa sprejom i pouavanje biraa o nainu glasanja. a) Provera da li je bira glasao na drugom birakom mestu
lan 15.
(1) Poto se utvrdi da bira nije glasao, on prilazi sledeem lanu birakog odbora, saoptava mu svoje ime i prezime, predaje mu obavetenje o glasanju i dokazuje svoj identitet. (2) Bira koji je upisan u izvod iz birakog spiska moe da glasa i bez obavetenja o danu i vremenu odravanja izbora. (3) Bira ne moe da glasa ako ne podnese dokaz o svom identitetu. (4) Svoj identitet bira dokazuje vaeom linom kartom. (5) Vaea lina karta je: - lina karta na starom obrascu izdata pre 27. januara 2007. godine, kojoj nije istekao rok vaenja naveden u linoj karti; - lina karta na starom obrascu izdata nakon 27. januara 2007. godine, u kojoj je kao rok vaenja upisan datum 27. juli 2011. godine; - lina karta izdata na novom obrascu, sa kontaktnim mikrokontrolerom - ipom, kojoj nije istekao rok vaenja naveden u linoj karti; - lina karta izdata na novom obrascu, bez kontaktnog mikrokontrolera - ipa, kojoj nije istekao rok vaenja naveden u linoj karti. (6) Osim linom kartom, svoj identitet bira moe da dokae i vaeom putnom ispravom (pasoem), kao i vaeom vozakom dozvolom koja sadri jedinstveni matini broj graana. (7) Bira koji je upisan u poseban izvod iz birakog spiska za glasanje
lan 14.
(1) Kada ue na birako mesto, bira prilazi lanu birakog odbora sa UV lampom, koji proverava da li je kaiprst desne ruke biraa ve obeleen nevidljivim mastilom. (2) Za sluaj da bira nema kaiprst desne ruke, proverava se da li su nevidljivim mastilom obeleeni ostali prsti desne ruke, a ako bira nema desnu ruku, proverava se da li su nevidljivim mastilom obeleeni prsti leve ruke. (3) Ako se nakon provere UV lampom utvrdi da je bira glasao na drugom birakom mestu, on ne moe da glasa i duan je da bez odlaganja napusti birako mesto. b) Utvrivanje identiteta biraa
140
biraa koji se nalaze na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije, svoj identitet moe da dokae i vojnom knjiicom koja sadri sliku biraa i njegov jedinstveni matini broj graana. (8) Bira koji glasa na birakom mestu unutar zavoda za izvrenje zavodskih sankcija, svoj identitet moe da dokae i odgovarajuom ispravom koju mu izdaje Uprava za izvrenje krivinih sankcija. v) Utvrivanje da li je bira upisan u izvode iz birakog spiska i uruivanje glasakih listia
u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia i izbore za odbornike u skuptinu gradske optine, koji e ponoviti opisani postupak pronalaenja biraa, zaokruivanja rednog broja ispred imena biraa, potpisivanja u izvod iz birakog spiska i uruenja glasakih listia.
lan 17.
(1) Biraki odbor ne sme vriti nikakva dopisivanja ili druge promene u izvodima iz birakog spiska. (2) Biraki odbor nee dozvoliti da glasa lice koje nije upisano u izvod iz birakog spiska. (3) Za sluaj da neki birai nisu upisani u sve izvode iz birakog spiska (na primer, lica koja glasaju na izabranom mestu glasanja ili interno raseljena lica upisana su u izvod iz birakog spiska za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu, ali nisu upisana u izvod iz birakog spiska za izbore za optinske odbornike), oni mogu da glasaju samo na onim izborima za koje su upisani u izvod iz birakog spiska.
lan 16.
(1) Kada se utvrdi njegov identitet, bira prilazi lanu birakog odbora koji je zaduen za rukovanje izvodom iz birakog spiska za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu Republike Srbije, koji pronalazi biraa i zaokruuje redni broj ispred imena biraa, a nakon toga se bira potpisuje na odgovarajuem mestu u izvodu iz birakog spiska. (2) Poto se bira potpie, lan birakog odbora mu predaje glasaki listi za izbore za narodne poslanike u Narodnu skuptinu, a nakon toga bira redom prilazi lanovima birakog odbora koji su zadueni za rukovanje izvodima iz birakog spiska za izbore za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine, izbore za optinske/gradske odbornike, odnosno odbornike
141
lan 18.
(1) Na jednim izborima (republikim, veinskim pokrajinskim, proporcionalnim pokrajinskim, optinskim/ gradskim), bira moe da glasa samo jedanput. (2) Nijedno lice ne moe za jedne iz-
lan 19.
(1) Tek kada mu se urue glasaki listii za sve izbore na kojima ima pravo da glasa, bira prilazi lanu birakog odbora koji mu specijalnim sprejom obeleava kaiprst desne ruke ispod korena nokta kao znak da je glasao. (2) Birau koji nema kaiprst desne ruke bie obeleen sledei dostupan prst udesno i konano palac te ruke, ispod korena nokta. (3) Birau koji nema desnu aku, bie obeleen kaiprst leve ruke, odnosno sledei dostupan prst ulevo i konano palac te ruke, ispod korena nokta. (4) Ako nije mogue da se tako obelee prsti biraa, obeleavanje se ne obavlja. d) Popunjavanje glasakog listia
bore dobiti vie od jednog glasakog listia niti je doputeno da jedno lice glasa umesto drugog lica. g) Upotreba spreja
na izborima koji se sprovode po veinskom izbornom sistemu moe da glasa samo za jednog kandidata, zaokruivanjem rednog broja ispred imena kandidata); - da je glasanje tajno i da se obavlja iza paravana za glasanje; - da je glasanje slobodno i da niko nema pravo da spreava ili primorava biraa da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga to jeste ili nije glasao ili da trai od biraa da se izjasni zato je i za koga je glasao. (3) Poto popuni glasake listie, bira sm presavija glasake listie tako da se ne vidi kako je glasao i stavlja glasake listie u odgovarajue glasake kutije, a zatim naputa birako mesto. (4) Biraki odbor e zaduiti lana ili zamenika lana da se stara o tome da bira ubacuje glasake listie u odgovarajue glasake kutije.
lan 21.
(1) Biraki odbor je duan da se stara o obezbeivanju tajnosti glasanja. (2) Biraki odbor je duan da organizuje glasanje tako da niko ne moe videti kako bira popunjava glasake listie. (3) U prostoriji u kojoj se glasa moe biti prisutno samo onoliko biraa koliko ima mesta na kojima je obezbeena tajnost glasanja.
lan 20.
(1) Bira popunjava glasake listie iza paravana za glasanje poto ga lan birakog odbora poui o nainu glasanja. (2) lan birakog odbora e posebno upozoriti biraa: - da moe da glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste (na teritoriji AP Vojvodine biraki odbor e upozoriti biraa i na to da
142
a) Lice koje nije u stanju da popuni glasaki listi
lan 22.
(1) Bira koji ne moe sam da popuni glasaki listi (slepo, invalidno ili nepismeno lice) ima pravo da na birako mesto povede lice koje e umesto njega popuniti glasaki listi onako kako mu bira odredi. (2) Ovakav nain glasanja konstatuje se zapisnicima o radu birakog odbora. (3) Biraki odbor unosi u zapisnike o radu birakog odbora podatak o tome koliko je biraa glasalo na taj nain. b) Lice koje nije u stanju da doe na birako mesto
lan 23.
(1) Bira koji nije u stanju da glasa na birakom mestu obavetava biraki odbor najkasnije do 11 asova na dan glasanja, da eli da glasa. (2) Poto utvrdi da je takvo lice upisano u najmanje jedan izvod iz birakog spiska, predsednik
143
- POSEBNA PRAVILA GLASANJA...
- POSEBNA PRAVILA GLASANJA ZA LICA SA INVALIDITETOM I SPREENIH LICA
birakog odbora zaduuje tri lana birakog odbora u proirenom sastavu, koji su predstavnici podnosilaca tri razliite izborne liste (poverenici birakog odbora) da sprovedu glasanje van birakog mesta. (3) Poverenici birakog odbora odlaze kod biraa, utvruju njegov identitet i vre proveru UV lampom. (4) Potom poverenici birakog odbora predaju slubeni koverat u kojem se nalaze: glasaki listii, zbirne izborne liste, potvrde o izbornom pravu za glasanje van birakog mesta (Obrazac NP11/12) i posebne koverte u koje e biti stavljeni popunjeni glasaki listii. (5) Nakon toga, poverenici birakog odbora specijalnim sprejom obeleavaju prst biraa, na nain utvren lanom 19. ovih pravila. (6) Poto upoznaju biraa s nainom glasanja, poverenici birakog odbora naputaju prostoriju u kojoj bira glasa. (7) Poto glasa, bira potpisuje potvrde o svom izbornom pravu i stavlja popunjene i presavijene glasake listie u posebne koverte koje poverenici birakog odbora pred njim peate igom na peatnom vosku. (8) Tako zapeaene posebne koverte bira stavlja zajedno s potpisanim potvrdama o svom izbornom pravu u slubene koverte koje posle toga poverenici pred njim peate igom na peatnom vosku. (9) Odmah po povratku na birako
mesto, poverenici birakog odbora predaju slubene koverte birakom odboru, koji otvara slubene koverte, potpisane potvrde o izbornom pravu i zaokruuje redni broj pod kojim je bira upisan u izvode iz birakog spiska. (10) Zatim biraki odbor otvara zapeaene koverte i iz njih vadi presavijene glasake listie i ubacuje ih u odgovarajuu glasaku kutiju. (11) Ako nedostaje potpisana potvrda o izbornom pravu, smatra se da bira nije glasao, to se unosi u zapisnik o radu birakog odbora. (12) Biraki odbor unosi u zapisnik o radu birakog odbora podatak o tome koliko je biraa glasalo van birakog mesta, a uz ostali izborni materijal u posebnoj koverti prilae i sve potpisane potvrde o izbornom pravu. (13) Ako bira koji glasa van birakog mesta nije u stanju da popuni glasaki listi (slepo, invalidno ili nepismeno lice), on moe da glasa uz pomo lica koje sam odredi, na isti nain na koji tu pomo koriste slepa, invalidna ili nepismena lica koja glasaju na birakom mestu. (14) Glasanje biraa van birakog mesta moe se obaviti samo na podruju birakog mesta.
144
- POSEBNA PRAVILA GLASANJA...
E - ODRAVANJE REDA NA BIRAKOM MESTU

lan 24.
(1) Zabranjeno je zadravanje na birakom mestu svih lica koja nemaju prava i dunosti u vezi sa sprovoenjem izbora. (2) Na birakom mestu zabranjeno je korienje mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija, kao i foto-aparata i kamera. (3) Na birakom mestu je zabranjeno da se, van slubene evidencije u izvodima iz birakog spiska, prave spiskovi biraa koji su izali na glasanje (upisivanjem imena ili rednog broja iz izvoda iz birakog spiska biraa koji su izali, ili nisu izali na glasanje). (4) Izuzetno, dozvoljeno je da lanovi birakog odbora koji su zadueni da rukuju izvodima iz birakog spiska, upisivanjem crtica na posebnom listu hartije, vode evidenciju o izlaznosti biraa i da podatke o izlaznosti saoptavaju svim lanovima birakog odbora. (5) Povreda zabrana iz st. 1, 2. i 3. ovog lana smatra se naruavanjem reda na birakom mestu.
lan 25.
(1) Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da budu prisutni na birakom mestu samo radi pripreme izvetaja o toku glasanja na birakom mestu. (2) Sve vreme od otvaranja do zatvaranja birakog mesta, biraki odbor obavetava Republiku izbornu komisiju o toku glasanja na nain koji e biti utvren posebnom odlukom Republike izborne komisije.
lan 26.
(1) Biraki odbor je duan da odrava red na birakom mestu. (2) Ako se na birakom mestu narui red, biraki odbor moe da prekine glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi za prekid glasanja i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnike o radu birakog odbora. (3) Ako je prekid glasanja trajao due od jednog asa, glasanje se produava za onoliko vremena koliko je prekid trajao.
145
lan 27.
(1) Biraki odbor je duan da posmatraima kojima je Republika izborna komisija odobrila praenje izbora i izdala akreditacije, omogui nesmetano praenje svake izborne radnje i da u zapisnicima o svom radu konstatuje njihovo prisustvo.
(2) Biraki odbor moe da udalji posmatraa sa birakog mesta ako naruava red na birakom mestu, ometa rad birakog odbora, a posebno ako na bilo koji nain pokua da uestvuje u radu birakog odbora, to konstatuje u svom zapisniku o radu birakog odbora, uz navoenje razloga za udaljavanje.
146
lan 28.
(1) Birako mesto se zatvara u 20 asova. (2) Biraima koji su se zatekli na birakom mestu prilikom zatvaranja birakog mesta, omoguava se da glasaju. (3) Kao bira koji se zatekao na birakom mestu smatra se bira koji se u 20 asova nalazi na birakom mestu ili neposredno ispred. (4) Birae koji se zateknu na birakom mestu biraki odbor obavetava da mogu da glasaju. (5) Predsednik birakog odbora duan je da odredi lana ili zamenika lana birakog odbora koji e da utvrdi broj biraa koji su se zatekli na birakom mestu, utvrdi redosled po kome oni glasaju, stane iza poslednjeg zateenog biraa kako bi oznaio kraj reda i saeka da glasaju svi birai koji su se zatekli na birakom mestu.
147
- ZATVARANJE BIRAKOG MESTA
- ZATVARANJE BIRAKOG MESTA
Z - UTVRIVANJE REZULTATA GLASANJA

a) Redosled utvrivanja rezultata izbora
b) Postupak utvrivanja rezultata glasanja
lan 30.
Postupak utvrivanja rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike u Narodnu skuptinu sprovodi se na sledei nain: 1. prebrojavaju se neupotrebljeni glasaki listii i stavljaju se u poseban koverat koji se peati (rubrika 14. Zapisnika o radu birakog odbora); 2. prebrojavaju se birai upisani u izvod iz birakog spiska i tako utvruje ukupan broj upisanih biraa (rubrika 15. Zapisnika o radu birakog odbora). U ukupan broj upisanih biraa ulaze i birai koji su upisani u poseban izvod iz birakog spiska za glasanje biraa koji se nalaze na odsluenju vojnog roka, na vojnoj vebi ili na kolovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije, ako je odreeno da glasaju na tom birakom mestu; 3. prebrojavaju se birai koji su zaokrueni u izvodu iz birakog spiska i tako se utvruje broj biraa koji su glasali (rubrika 16. Zapisnika o radu birakog odbora); 4. otvara se glasaka kutija i proverava se da li se u njoj nalazi kontrolni list za proveru ispravnosti glasake kutije i rezultat provere se upisuje u Zapisnik o radu birakog odbora (rubrika 10). Kontrolni list se stavlja u poseban koverat koji se peati; 5. prebrojavaju se svi glasaki listii koji su se nalazili u glasakoj kutiji
lan 29.
(1) Posle zatvaranja birakog mesta biraki odbor utvruje rezultate glasanja na birakom mestu. (2) Utvrivanju rezultata glasanja moraju da prisustvuju svi lanovi birakog odbora ili njihovi zamenici. (3) Rezultati glasanja na birakom mestu utvruju se sledeim redosledom: - rezultati glasanja za narodne poslanike u Narodnu skuptinu; - rezultati glasanja za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - rezultati glasanja za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu (za biraka mesta na teritoriji AP Vojvodine); - rezultati glasanja za odbornike u optinsku/gradsku skuptinu, odnosno za odbornike u Skuptinu grada Beograda ili u Skuptinu grada Nia (za biraka mesta na teritoriji Beograda, odnosno Nia); - rezultati glasanja za odbornike u skuptinu gradske optine.
148
i taj broj se upisuje u rubriku 17. Zapisnika o radu birakog odbora; 6. glasaki listii se razvrstavaju na vaee i nevaee; 7. prebrojavaju se nevaei glasaki listii, stavljaju se u poseban koverat koji se peati, a broj nevaei glasakih listia se upisuje u rubriku 17.1. Zapisnika o radu birakog odbora; 8. prebrojavaju se vaei glasaki listii, a taj broj se upisuje u rubriku 17.2. Zapisnika o radu birakog odbora; 9. vaei glasaki listii razvrstavaju se po izbornim listama, utvruje se broj glasova koji je dat svakoj izbornoj listi, koji se upisuje u rubriku 18. Zapisnika o radu birakog odbora; 10. svi vaei glasaki listii stavljaju se u poseban koverat koji se peati.
lan 32.
(1) Vaei glasaki listi jeste onaj na kome je zaokruen jedan redni broj ispred naziva izborne liste, kao i glasaki listi koji je popunjen na nain iz kojeg se sa sigurnou moe zakljuiti za koga je bira glasao, na primer: - ako je na glasakom listiu bira zaokruio ili podvukao ime i prezime prvog kandidata na izbornoj listi;
lan 31.
Isti postupak se redom ponavlja prilikom utvrivanja rezultata glasanja na izborima za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po proporcionalnom izbornom sistemu, na izborima za poslanike u Skuptinu AP Vojvodine po veinskom izbornom sistemu, na izborima za odbornike u skuptinu optine/grada, odnosno za odbornike u Skuptinu grada Beograda ili Skuptinu grada Nia, kao i na izborima za odbornike u skuptinu gradske optine. v) Razlikovanje vaeeg i nevaeeg glasakog listia
149
Ova publikacija omoguena je zahvaljujui podrci amerikog naroda preko Agencije Sjedinjenih Amerikih Drava za meunarodni razvoj (USAID).
Ovde izraena miljenja su miljenja autora (jednog ili vie njih) i ne moraju nuno odraavati stavove ISC-a, USAID-a niti vlade SAD. Sem toga, pominjanje komercijalnih naziva ili komercijalnih proizvoda ne znai da se ti proizvodi podravaju ili preporuuju za upotrebu.

Izbori 2012 - (Ne) Pravilnosti U Izbornom Procesu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izbori 2012 - (Ne) Pravilnosti U Izbornom Procesu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Impresum

NEpravilnosti u izbornom procesu

(Ne)pravilnosti u izbornom procesu

- zatvaranje birakog mesta.....................................147 Z - utvrivanje rezultata glasanja..................................148

Mladen Jovanovi Predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju

Autor: Dr ore Vukovi Programski direktor CeSIDa

Kako je proces kandidovanja ureen

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

Problemi vezani za proces kandidovanja

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

U kojim pravcima se moe ii

Prijavljivanje kandidatskih lista

Prijavljivanje kandidatskih lista

Nain na koji je voen biraki spisak do majskih izbora

Kako se sada vodi biraki spisak u Srbiji

Problemi u vezi sa birakim spiskom

Preporuke za poboljanje kvaliteta birakog spiska

Priprema, tampanje i distribucija izbornog materijala

Priprema, tampanje i distribucija...

Kako se vri proces pripreme, tampanja i primopredaje izbornog materijala

Priprema, tampanje i distribucija...

Priprema, tampanje i distribucija...

Neuralgine take procesa primopredaje materijala

Priprema, tampanje i distribucija...

Priprema, tampanje i distribucija...

Priprema, tampanje i distribucija...

Kako je kod nas ureen sistem formiranja izborne administracije

Problemi vezani za formiranje i rad izborne administracije

Kako izbornu administraciju uiniti boljom

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Procedure za proces glasanja

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Izborna problematika u izbornom danu

Kako prevazii problem u izbornom danu

Izrada i primopredaja izbornog materijala

neophodne obuke budue profesionalne izborne administracije.

Mediji i izbori u Srbiji

Politiari i mediji u izbornoj kampanji

Mediji i izbori u Srbiji

Mediji i izbori u Srbiji

ini se da nikad kao tokom izbora 2012. preporuke Republike

Mediji i izbori u Srbiji

kanjeni, pa takoe ostaje pitanje na koga se odnosila preporuka?

Saradnja sa RIK-om, GIK-om i OIK-cima

Posebna pria je kako je jedinstveni biraki spisak funkcionisao na terenu.

Mediji i izbori u Srbiji

Upravno-sudska zatita izbornog prava...

Zatita izbornog prava

Zatita izbornog prava

Problem zakonitosti zatite izbornog prava...

Problem zakonitosti zatite izbornog prava po slubenoj dunosti (ex officio)