Digitalna elektronika

Brojai unapred, unazad i obostrani brojai Brojai realizovani korienjem integrisanih komponenti

Brojai
Brojai su sekvencijalne mree iji dijagram stanja predstavlja repetitivni ciklus. Broj razliitih stanja u ciklusu naziva se moduo ili osnova brojanja. Kao memorijski elementi u brojaima se koriste flipflopovi. Broja od n flipflopova moe imati do 2n stanja i naziva se binarni broja modula . PODELA Prema nainu taktovanja FF-ova u brojau, dele se na: - sinhrone (paralelne) brojae
svi FF-ovi se taktuju zajednikim taktnim impulsom i

- asinhrone (redne) brojae nemaju zajedniki takt za sve FF-ove; taktovanje FF-ova se izvodi serijski (redno); zbog ovoga imaju ogranienu primenu (jer se za vreme prelaznih procesa koduje pogrean sadraj) - koriste se, uglavnom, kao delitelji frekvencije; zbog rednog prenosa smanjena je maksimalna uestanost takta (jer svi procesi u kolu moraju biti zavreni pre pojave sledee aktivne ivice takta)

Brojai
PODELA: Prema nainu brojanja: brojai unapred brojai unazad obostrani (bidirekcioni) brojai brojai sa proizvoljnim nainom brojanja

Prema dodatnim funkcijama: - resetabilni (sinhroni i asinhroni reset) - sa mogunou sadraja punjivi (sinhroni i asinhroni upis) - zaustavljivi

Asinhroni brojai

Asinhroni brojai
Primer
Na slici je prikazan redni broja modula 8 realizovan JK - flipflopovima. Ako je kanjenje svakog flipflopa tdFF=50ns, nacrtati vremenske dijagrame signala. Perioda taktnog signala je TCLK=200 ns.

Asinhroni brojai
tdFF=50ns, CLK=200 ns.

Asinhroni brojai

etvorobitni binarni broja sa dodatnim funkcijama:

sa mogunou asinhronog postavljanja u stanje 0000 (CLR=0) i mogunou zaustavljanja (ENABLE=0)

Asinhroni brojai

Asinhroni broja proizvoljnog modula

Asinhroni broja modula 5, sa mogunou resetovanja.

Asinhroni broja proizvoljnog modula

Brojai realizovani korienjem integrisanih komponenti