FAKULTET ZA USLUZNI BIZNIS NOVI SAD KONSULTATIVNI CENTAR NIS

SEMINARSKI RAD
IZ

SOCIOLOGIJE TEMA : Pojam, predmet sociologije i njen odnos prema drugim drutvenim naukama

Mentor: Prof.dr. Dragan Suboti

Student: Spasi Anica

Ni; 12.12. 2009

Uvod

Drutveni ivot ljudi odvija se izmeu nestabilnosti, neizvesnosti, haosa, rata i izvesnosti, stabilnosti, poretka, mira. Nauka koja pokuava da na sistematski i metodiki nain opie, imenuje, klasifikuje, analizira, objasni i razume svekoliku sloenost drutvenih odnosa, ustanova i vrednosti, naziva se sociologija. Njeno polje prouavanja odreuju sami sociolozi i kreu se od problema celine drutva do problema u malim drutvenim grupama. Pored prouavanja drutva u celini, sociologija prouava i pojedine drutvene pojave (dogaaje), odnose izmeu drutvenih grupa, drutvene institucije i delatnosti i utvruje ono to je opte u pojavi. Svako od nas vidi lekara u bolnici ili prodavca u pekari a sociolog u tome otkriva pripadnike pojedinih profesija ili obavljanje drutvene uloge. Mi zapaamo bogate i siromane graane, a sociolog ih vidi kao pripadnike drutvenih klasa i slojeva. Ljudi su iveli u socijalizmu i kapitalizmu, ili tee njihovom ostvarivanju, a sociolog u tome nalazi odreeni drutveni odnos. Posmatranje demonstracija na ulici ili trajka za sociologa je izraz nekog sukoba u drutvu. Kada odlazimo u kolu, bolnicu, vojsku, crkvu, policiju, mi odlazimo u drutvenu instituciju a ne u obinu zgradu. Profesija, klase i slojevi, drutveni odnos, sukob, institucije su ono to je optost u drutvu i to su socioloke kategorije kojima izraavamo bogatstvo i raznovrsnost pojedinanog iskustva.

____________ Entoni Gidens:Sociologija,Podgorica,2001,str.17-3

Predmet sociologije

O predmetu opte sociologije postoje razliita shvatanja. Njeni osnivai su O. Kont, H. Spenser, K. Marks. Svi oni su davali svoju definiciju predmeta sociologije. Nastala je pre skoro 170. godina kada je Ogist Kont u Teaju pozitivne filozofije odreuje kao nauku koja treba da prouava ljudsko drutvo kao celinu. Tokom razvoja prouavala je ne samo ljudsko drutvo kao celinu ukupnost drutvenih pojava, ve i pojedine drutvene pojave pa se od poetka 20. veka govori o optoj sociologiji i posebnim sociologijama. Definicije predmeta opte sociologije razlikuju se u zavisnosti od filozofske orjentacije tvorca. Definicija treba da odredi predmet i razgranii je od drugih drutvenih nauka. Veliki broj definicija naveo je Huntigtona da kae da je sociologija ono to pod tim podrazumevaju oni naunici koji sebe smatraju sociolozima. Uzroci tekoa u definisanju predmeta: 1. 2. 3. u oblasti drutvenog ivota ne mogu se zahtevati stroge definicije kao u geometriji zbog njene relativne mladosti nema jedinstva teorijskog i empirijskog istraivanja klasno je determinisana, u zavisnosti od poloaja sociologa u drutvu razliito se definie njen predmet, odreuju njeni zadaci i tumae drutvene pojave Struktura globalnog drutva kao i odnose izmeu njegovih uih delova, razvoj drutvenih celina, pitanja su koja su neobilazna u empirijskom i teorijskom studiju ove nauke. Pa ipak, sociologija istrauje i pokuava da rei drutvene probleme. Njih je mnogo i sreu se u svakodnevnom ivotu koliko i u istorijskim razdobljima. Sociologija, kao racionalna misao o drutvu, pokuava da identifikuje i opie drutvene probleme, da ih objasni na deterministiki nain, odnosno razume i da eventualno predloi odreena teorijska i praktina reenja. Ona, prema tome, nije normativna nauka (poput prava ili morala) i ne polazi od odreenih normi da bi iz
___________ Entoni Gidens: Sociologoja,Podgorica,2001,str.17-31

njih izvela praktina ponaanja. Ona istrauje drutvene injenice i analizira ih sociolokim pojmovima. Odreivanju predmeta opte sociologije su najpre pristupili njeni osnivai Ogist Kont, Herbert Spenser i Karl Marks, ali u tome nisu u potpunosti uspeli, jer te definicije nisu bile adekvatne njihovim idejama o zakonitostima drutvenog ivota. Slino je bilo i kod drugih teoretiara. Zbog razliitih pristupa pojedinim drutvenim pojavama i procesima javljale su se, dakle, i razliite definicije predmeta opte sociologije. Smatrano je, da je sociologija nauka o drutvenim grupama (Bogardus), ili nauka o oblicima organizovanja ljudi (Ziml), a Pirtin Sorokin je smatrao da je sociologija nauka o optim svojstvima klasa, socijalnih pojava i odnosa meu njima. U novije vreme javlja se tendencija poistoveivanja sociologije sa opisnom sociologijom, iji predmet jeste opisivanje i objanjavanje konkretnih drutvenih pojava, manjih drutvenih grupa ili individualnih radnji i ponaanja. Neki teoretiari smatraju da socioloka istraivanja i razmatranja treba usmeriti na razumevanje i smiljeno shvatanje uzronih veza i uticaja u drutvenim tokovima i pojavama. Izvorite ovakvog miljenja su radovi Maksa Vebera. Da li sociologija treba da ispituje prolost, tj. razvitak drutva i njegove zakonitosti, ili da se prvenstveno, bavi sadanjou, odnosno problemima savremenog drutva? Odgovor je, naravno, dvodimenzionalan to znai da sociologija mora saznavati prolost da bi mogla iznalaziti reenja za savremene drutvene probleme. Brojne dileme i kontraverze uslovile su i u domaoj literaturi raznolikost definicija predmeta sociologije. Jedna od definicija istie: Sociologija prouava drutvo, kao totalitet odnosa najraznovrsnijih odnosa meu ljudima, i ljudi prema prirodi, kroz koje ovek ispoljava svoju sutinu. To znai da se ona bavi celinom drutvenih odnosa, pre svega globalnim a potom parcijalnim celinama pojedinim drutvima. _Entoni Gidens: Sociologija, Podgorica ,2001,str. 17-31

Druga definicija: Opta sociologija je najoptija teorijska nauka o ljudskom drutvu kao jedinstvenoj realnosti koja utvruje specifinost drutvenih pojava i njihove odnose u strukturi jedinstvene drutvene realnosti otkrivajui socioloke zakone o strukturi i razvoju drutvenih pojava , uih strukturalnih celina i globalna drutva. ...Sociologiju moemo definisati kao osnovnu, optu i teorijsku nauku o drutvu kao celini drutvenih delovanja i drutvenih odnosa i raznolikim tvorevinama kroz koje se ispoljava drutveni ivot ljudi u odreenim prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima. Navedene definicije upuuju na zakljuak, pre svega, da je sociologija opta, fundamentalna i preteno teorijska nauka, s izrazitom empirijskom primenom. Pored celokupnog i globalnog posmatranja drutva, sociologija treba da se bavi i posebnim i pojedinanim procesima i pojavama, koje, u veoj ili manjoj meri, utiu na zbivanja i odnose u drutvu. Cil ovih globalnih i parcijalnih, teorijskih i praktinih razmatranja, jeste tenja ka otkrivanju i utvrivanju optih, posebnih i pojedinanih pravila i zakonitosti koje se javljaju u drutvenim pojavama, procesima i odnosima. Po svojim zakonitostima drutvene pojave se bitno i sutinski razlikuju od prirodnih. Ove specifinosti ine drutvo pojavom sui generis i izraavaju generiku sutinu drutvenih pojava, procesa i odnosa. Sutinska osobenost sociologije ogleda se u pristupu drutvu kao osobenoj realnosti koja se ne moe svesti na ekonomsko, psiholoko, prirodno, kulturno. Primera radi, organizaciju, delovanje, ciljeve politike partije istrauje politikologija. Sociologija pristupa prouavnju politike partije sa stanovita njene uloge i znaajnosti u celini drutva. Nju vie interesuje pitanje drutvenih uslova pojave odreene partije (konzervativne, liberalne, totalitarne) i problem posledica koje stvara u drutvenim odnosima i svakodnevnom ivotu, nego unutranja organizacija.

_______
Entoni Gidens: Sociologija,Podgorica,2001, str. 17-31

Razume se, i to moe da bude predmet sociolokog ispitivanja (odnosi izmeu voa i lanova u politikoj partiji, sistem drutvenih vrednosti za koji se partija zalae, socijalni sastav lanstva itd.) Meutim, tada je re o elementima sociolokog pristupa, o sociolokom uglu prouavanja problema o kome je re. Mogua su dva pristupa: normativni (vrednosti) i iskustveni (injeniki). U prvom se polazi od odreenih normi, vrednosti, a u drugom od iskustvenog stanja. Sociologija kao nauka nastoji da sistematski utvrdi i objasni drutvene injenice (le fait social), da utvrdi objektivnu istinu o problemu koji istrauje ali i da razvije kritiku misao o drutvu. Meutim, sociologija jo uvek ne uspeva da otkrije sutinu drutvenog kretanja. Tajna drutvene celine razotkriva se racionalnim sistemom istraivanja ali svako ko socioloki misli zna da neki odnosi i procesi u drutvu nisu predvidljivi, dakle, nisu objanjivi. Drutvo se organizuje pomou kolektivnih vrednosti i institucija ali postoji i iracionalna strana drutvene istorije. ivot naroda, njegovo miljenje, ponaanje, verovanje, ustanove, samo su vidljivi izraz (forma) njegove due. To je najvei saznajni izazov za sociologiju da prodre u nestrukturirane, nastajue oblasti drutvenog ivota

Sociologija je drutvena nauka koja izuava pojave i odnose u drutvu, a po svojoj predmetnoj orijentisanosti, nuno izgrauje povezanost sa drugim, pre svega drutvenim naukama.

________
Entoni Gidens: Sociologija.,Podgorica,2001, str. 17-31

Sociologija je, po svom predmetu opta, teorijska i empirijska nauka, koja izuava zakonitosti drutva kao celine.

U sociolokoj nauci postoji mnotvo teorija. Svaka od njih pokuava da skupom logikih i iskustveno proverenih tvrdnji istrai i objasni odreeni drutveni (dravni) problem. Socioloke teorije se meusobno razlikuju po poetnoj zamisli prirode drutva, po izboru problema koji istrauju i po metodolokom pristupu koji primenjuju u ispitivanju. Osnovna razlika izmeu sociolokih teorija ogleda se u tome da li prouavaju drutvo kao celinu zavisnu od drugih delova stvarnosti prirode, ekonomije, drave, ili polaze od pretpostavke da je to jedina osobena stvarnost koja ima specifina svojstva i koja se moe prouavati bez svoenja drutva na druge entitete. Vrednost socioloke teorije odreena je stepenom racionalnog objanjenja problema koji istrauje. To znai: koliko je sistematina, objektivna, pouzdana, trajna u istrasivakim rezultatima i objanjenjima. Teorija koja je utemeljena na jaim i bolji argumentima imae veu vrednost. Teorijska vrednost jednog sociolokog stanovia bie vea ukoliko je zasnovana na vieuzronom objanjenju (ekonomski, psiholoki, prirodni, kulturni, politiki) a ne na objanjenju pomou jednog dominantnog inioca. Tokom istorije socioloke nauke raspravljani su brojni teorijski i iskustveni problemi. U prolom veku razmatrana su velika pitanja (drutvo kao celina, ta je bie drutva itd.) a u dvadesetom veku su se umnoavala mala pitanja (institucije i aktivnosti grupa i pojedinaca). Osnovni teorijski problemi u sociologiji, po Entoni Gidensu, svode se na: (1) strukturu i akciju (u kojoj meri drutvo ograniava nau akciju, koliko je pojedinac samostalan u delovanju), (2) konsenzus i konflikt (konsenzusu doprinose porodica, religija, obrazovani sistem, politika, a konflikte u drutvu stvara ideologija, vlast, interesi, politika), (3) razvoj i stagnacija (oblikovanje modernog sveta), (4) polne razlike uslovljene klasom, kulturom, vaspitanjem. __________
Entoni Gidens:Sociologija,Podgorica,2001,str. 17-31

Odnos sociologije i istorije Za nastanak i razvoj sociologije izuzetnu vanost ima nivo razvijenosti istorije. Istorija, kao opta drutvena nauka, prua konkretne podatke o drutvenim zbivanjima i procesima, hronoloki opisujui sve dogaaje u razvoju ljudske zajednice, od praistorije do dananjeg vremena. Istorija na taj nain, predstavlja podlogu sociolokim prouavanjima za kompleksniju analizu dijalektikih odnosa i meuuticaja istorijskih procesa. U ovom kontekstu moemo konstantovati da je sociologija nauka koja se nalazi na viem nivou apstarkcije od povijesti. Ona prvenstveno operira pojmovima, dok povijest uglavnom operira konkretnim predodbama, a te predodbe slue sociologiji za dalje apstrakcije i uopavanja. Dok je teite u sociologiji na teorijskom uopavanju, u povjesti je na individualizatorskom opisivanju i objanjavanju. Iz svega iznetog sledi da su sociologija i istorija dve opte i osnovne drutvene nauke koje se meusobno dopunjuju i samo zajedniki obezbeuju nuan multidisciplinski pristup neophodan za pravilno razjanjavanje sloenih drutvenih pojava, procesa i odnosa,

________
Entoni Gidens:Sociologija,Podgorica,2001,str.17-31,

Odnos sociologije i psihologije

Psihologija je, naime, nauna disciplina koja izuava psihike pojave, odnosno unutranje subjektivne doivljaje pojedinaca, koje, pak, utiu i odreuju drutvena zbivanja i procese to je predmet sociologije. Psihike elemente, motivacije, osjeaja, unutranja raspoloenja sociologija mora uzimati u kompleksnoj obradi drutvenih pojava, ali je njezin aspekt zahvaanja mnogo iri i raznovrsniji. Odnosi izmeu sociologije i psihologije se mogu shvatiti i kao dva suprotna pristupa istoj pojavi, to znai da psihologija prilazi objanjavanju drutvenog ponaanja s aspekta pojedinca, a psihologija razmatra pojedinana ponaanja u sklopu totaliteta, tj. celokupnosti drutvenih procesa. Odnosno pri objanjavanju individualnih ponaanja sociologija uvaava uticaje drutvenih sredina, a samim tim i pojedinaca u ovim pojavama i procesima.

____________ Entoni Gidens:Sociologia,Podgorica,2001,str.17-31

Odnos sociologije i filozofije

Sa ontolokog stanovita, sociologija tretira probleme karaktera drutvenih pojava, kao objektivnih, s tim da drutvene pojave istovremeno obuhvataju i objektivne i subjektivne elemente. Uticaj ovih elemenata se odraava, na odreen nain, u ljudskoj svesti, to je jedno od pitanja filozofije, ali je isto toliko znaajno i za sociologiju. Odravanje drutvenih pojava u svesti i u naunom objanjenju se zasniva, odnosno polazi od dva razliita pogleda na svet, tj. od dva razliita filozofska shvatanja bia: idealistikog i materijalistikog. Ilustrovana povezanost filozofije i sociologije, meutim, uzrokuje i dijametralno suprotne pravce u shvatanju i tumaenju drutvenih pojava. Ali, svaki pokuaj da se sociologiji oduzme njezin filozofski teren jeste nenauni postupak. U tom smislu moemo rei da nema filozofske neutralnosti u sociologiji. Uticaj filozofije na sociologiju izrazit je i u metodolokom pogledu, a to, u sutini, znai da nema sociologije bez filozofije

Entoni Gidens:Sociologija,Podgorica,2001,str.17-31

10

Odnos sociologije i politike ekonomije

Odnos sociologije i politike ekonomije spada u specifinu vrstu odnosa, jer politika ekonomija, po svom predmetu, izuava samo jedan, istina najvaniji, segment drutvenih odnosa stvaranje drutvene baze, odnosno ekonomske osnove drutva. Po miljenju ekonomista, politika ekonomija izuava reprodukcione procese, proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. Ona istrauje zakone koji vladaju tom celinom i koji odreuju njen razvitak. Njen predmet prouavanja su: strukturalni sklop ekonomske celine i funkcionalni kauzalni odnos izmeu pojedinih delova te celine. Pojedine delove te celine, ona, prema tome, prouava u odnosu prema ostalim delovima i samo u sklopu te celine. Polika ekonomija izuava zakonitosti koje se uspostavljaju na bazi principa privreivanja a utiu na poloaj oveka u drutvu to je, pak, i predmet sociologije. Razlika je samo u tome to za sociologiju ekonomski odnosi predstavljaju jedan segment u izuavanju celine drutvenih odnosa, a za politiku ekonomiju to je sutina, osnovna predmentna orijentacija. Moemo konstatovati da sociologije ekonomske odnose prouava celovitije, sveobuhvatnije, odnosno kompleksnije od politike ekonomije i drugih ekonomskih nauka. Meutim, povezanost ove dve naune discipline je neophodna.

_______
Prof.dr.Iren Gabric Molnar:Sociologija za ekonomiste,N.Sad,2001,str.60-64

11

Odnos sociologije i politikih nauka

Politike nauke izuavaju politiku kao delatnost usmeravanja drugih delatnosti kao ukupnost drutvenih procesa, odnosa i institucija kroz koje se ostvaruje svesno regulisanje konfliktnih situacija i interesa u drutvu i odluuje o zajednikim poslovima i ivotnim aktivnostima jedne globalne drutvene zajednice. Iz ovakvog odreenja predmeta politikih nauka sledi zakljuak da se politike nauke neposredno oslanjaju na sociologiju koja u izuavanju optih i osnovnih drutvenih odnosa dotie i politike odnose, ciljeve i manifestacije lanova drutva. Politike nauke, izuavajui politike strukture i institucije, te karakteristike organizacije politike vlasti, koriste zakonitosti optih drutvenih odnosa koje je nauno utvrdila opta sociologija izuavajui globalne odnose u drutvu. Ali, s druge strane, i sociologija primenjuje rezultate izuavanja politikih nauka u konkretnom objanjavanju politikih odnosa. Tako se, dakle uspostavlja dijalektiki odnos izmeu sociologije i politikih nauka.

________
Prof.dr.Zoran Avramovic Sociologija,BK,2004, str 7-18 Beograd

12

Odnos sociologije i pravnih nauka

Odnos sociologije i pravnih nauka treba sagledati samo s aspekta njihovog prouavanja pravnih normi, uloge, funkcije i doprinosa formulisanju i regulisanju ponaanja oveka, graanina drave, lana jednog odreenog drutva. O ovom kontekstu, pravne nauke pokrivaju onaj segment drutvenih odnosa koji opta sociologija razmatra u sklopu izuavanja drutvenih normi, odnosno u sferi oblika drutvene svesti. U analizi ovog odnosa treba posebno istai praktini karakter pravnih nauka, to znai da one imaju neposrednu ulogu u ostvarivanju vlasti drave kao institucije i vladajue klase kao drutvene grupe. Uticaj pravnih normi i sankcija sociologija razmatra u okviru globalnih drutvenih odnosa u formi ispoljavanja individualnog i kolektivnog naina ponaanja i izvravanja uloge u pravnim normama koje reguliu odnose u datom drutvu.

_____
Prof.dr.Zoran Aramovic SociologijaBK,2004, str. 7 - 18

13

Odnos opte sociologije i posebnih sociologija Odnos opte sociologije i posebnih sociologija zasluuje posebnu panju. Opta sociologija izuava globalne drutvene pojave, procese i odnose u svom njihovom totalitetu i sloenosti meuuticaja i meuzavisnosti. Ali, upravo zbog sloenosti drutvenih pojava i odnosa, opta sociologija ne moe da istrauje specifinosti drutvenih fenomena, produbljeno i detaljno, niti njihove karakteristine zakonitosti. Ovu prazninu ispunjavaju tzv. posebne sociologije, koje se pojedinano orijentiu ka svestranom razmatranju pojedinih drutvenih fenomena. Tako su nastale: sociologija porodice, religije, umetnosti, nauke, kulture, morala, naselja, naina ivota, malih drutvenih grupa, politika sociologija, sociologija rada i druge. Skoro odmah po nastanku opte sociologije kao nauke koja prouava drutvo u njegovom totalitetu, nastaju i posebne sociologije. Njihov nastanak u pojedinim zemljama odreen je razvojem naunih shvatanja drutva. etrdesetih godina 19. veka ispolarizovala su se dva shvatanja o drutvu: graansko i istorijsko materijalistiko koja su uticala na shvatanje o potrebi nastanka posebnih sociologija. 1. U okviru graanske sociologije nastaju posebne sociologije koje su prikupljale podatke o pojedinim drutvenim pojavama i opisivale ih. Posebne sociologije odreuju se kao nauke koje prouavaju posebna podruja drutvenog ivota sredstvima i metodama opte sociologije. 2. U okviru istorijsko materijalistikog tumaenja drutva postojali su razliiti stavovi po pitanju formiranja posebnih sociologija. ) Po miljenju jednog broja sociologa nema potrebe za oformljenjem posebnih sociologija jer je istorijski materijalizam opta teorija o drutvu koja posebnim drutvenim naukama daje teorijsku i optu metodoloku osnovu. _______
10 Radomir D. Ilic Osnovi Sociologije str. 125 Beograd 1998

14

B) Neki sociolozi su smatrali (Goriar) da se posebne socilogije mogu konstituisati za ona podruja drutvenog ivota koja ve nisu predmet posebnih drutvenih nauka, odnosno da su posebne sociologije u suprotnom paralelne sa odgovarajuim drutvenim naukama. C) Posebne sociologije nisu neke nauke u rezervi. One nastaju sa

postepenim pretvaranjem sociologije u empirijsku i egzaktnu nauku. Za predmet prouavanja imaju pojedine drutvene kategorije: pravo, religiju, umetnost, moral...

Posebne sociologije orijentisane su ka izuavanju samo jedne drutvene pojave i, na taj nain afirmiu se kao delovi opte sociologije. Posebne sociologije koriste optu sociologiju kao polaznu osnovu, oslanjaju se na nju i proiruju, odnosno produbljuju saznanja o pojedinanim drutvenim fenomenima. Tako one zatvaraju krug istraivanja drutva i imaju znaajnu ulogu o otkrivanju specifinih zakonitosti u onim segmentima i sferama drutva koje izuavaju. Dakle, postojanje posebnih sociologija je neophodno, a odnos opte i posebnih sociologija se zasniva i razvija na principima dijalektike meuzavisnosti. osebne sociologije za predmet svog prouavanja imaju pojedine drutvene pojave, istraujui specifine veze te konkretne drutvene pojave sa ostalim drutvenim pojavama koje u svojoj ukupnosti obrazuju drutvo. Od opte sociologije razlikuju se po tome to ne prouavaju uzajamno dejstvo svih drutvenih pojava, ve samo specifine veze drutvene pojave koja je predmet prouavanja sa ostalim drutvenim pojavama. Ako se sociologija shvati kao teorijska i empirijska nauka, onda su posebne sociologije delovi jedne sloene drutvene nauke. Ako se sociologija shvati kao teorijska nauka, kao opta teorija drutva, onda opta sociologija sa posebnim sociologijama ini sistem sociolokih disciplina. ______
9 Radonir D. Ilic Osnovi Sociologija str. 126 Beograd 1998

15

To je odnos opteg i posebnog: Opta teorijska sociologija koristi rezultate istraivanja posebnih sociologija za svoje teorijsko uoptavanje i formulisanje sociolokih zakona. Posebne sociologije polaze od teorijskih stavova opte sociologije o drutvu kao celini drutvenih pojava.

Odnos opte sociologije i sociologije bezbednog rada Predmet opte sociologije je drutvo u smislu njegovog razlikovanja od prirode, pojam drutvenih pojava i drutvenih odnosa koji u svojoj ukupnosti ine drutvo i najoptiji zakoni drutvenog razvoja. Predmet sociologije bezbednog rada je samo jedna vrsta drutvenih pojava, oblici naruavanja integriteta oveka u radnoj sredini. U njihovom izuavanju sociologija bezbednog rada mora poi od pojma druptvenih pojava, pojma koji utvruje opta sociologija i od veza koje postoje izmeu drutvenih pojava i drutva kao celine. Sociologija bezbednog rada istrauje na odreen nain socijalne posledice razvoja nauno tehnoloke osnove rada sa humanistikog stanovita. Taj razvoj doprinosi nastanku novog odnosa izmeu prirode i drutva koji je praen promenama u sadraju rada i ekolokim problemima. Opta sociologija zato u teorijskom promiljanju odnosa prirode i drutva, posebno u prognoziranju razvoja drutva mora polaziti od saznanja nauka koje sa humanistikog stanovita prouavaju ove fenomene, pa i sociologije bezbednog rada.

_______
9 Radomir D. Ilic Osnovi Sociologije str. 126. Beograd 1998 11 Barnes H. E. Uvod u istoriju sociologije str. 152 Beograd 1986

16

Odnos opte sociologije i socijalne ekologije

Socijalna ekologija nastaje sa shvatanjima da se prirodni i socijalni svet ne mogu izolovano posmatrati. Ona kao posebna sociologija otkriva osnovne zakonitosti meudejstva u sestemu drutvo priroda i istrauje specifine odnose i veze izmeu oveka i njegove ivotne sredine, izstraujui uticaj ivotne sredine na oveka i obrnuto.

_______
Radomir D. Ilic Uvod u sociologiju str. 187 Beograd 1998

17

ZAKLJUAK

Sagledavajui nastanak i razvoj ovih nauka, kao i uviajui korenite promene koje su im prethodile, doao sam do zakljuka da ove nauke predstavljaju izraz jedinstva strukturalnih drutvenih potreba i teorijsko metodoloke zrelosti i spremnosti naunika, istraivaa, da odgovore na te izazove drutva i svog vremena. Pojave i razvitak raznih oblika naunog saznanja determinisani su drutvenim potrebama i intelektualnim snagama oveanstva u svakoj epohi, u kojoj pojedinci, svojim talentom i sposobnou, reaguju na dati problem, artikuliu datu drutvenu potrebu koja je pokazala svoju teinu.

18

LITERATURA 1. Entoni Gidens- Sociologija 17 - 31 str. 2. Iren Gabri Molnar - Sociologija 60 - 64 str. 3. Zoran Avramovi Sociologija 7 - 18 str. 4. Rdomir D. Ilic Osnovi Sociologije 125-126, 187 str. 5. Barnes H. E. Uvod u istoriju Sociologije 152 str.

19

SADRZAJ

UVOD....................................................................................................................2 PREDMET SOCIOLOGIJE...............................................................................3 ODNOS SOCIOLOGIJE I DRUGIH NAUNIH DISCIPLINA....................7 ODNOS SOCIOLOGIJE I ISTORIJE...............................................................8 ODNOS SOCIOLOGIJE I PSIHOLOGIJE......................................................9 ODNOS SOCIOLOGIJE I FILOZOFIJE........................................................10 ODNOS SOCIOLOGIJE I POLITIKE EKONOMIJE................................11 ODNOS SOCIOLOGIJE I POLITIKIH NAUKA........................................12 ODNOS SOCIOLOGIJE I PRAVNIH NAUKA..............................................13 ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE I POSEBNIH SOCIOLOGIJA.......................................................................14 ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE I SOCIOLOGIJE BEZBEDNOG RADA......................................................16 ODNOS OPTE SOCIOLOGIJE I SOCIJALNE EKOLOGIJE.........................................................................17 ZAKLJUAK......................................................................................................18 LITERATURA.....................................................................................................19 SADRAJ.............................................................................................................20

20