Put Alije erzeleza

Put Alije erzeleza (1920), prva Andrideva pripovetka koja je pisca na velika vrata uvela u knjievnost. Ostvarena je kao triptih, a ispripovedana sa stanovita sveznajudeg pripovedaa koji, priajudi o muslimanskom junaku Aliji erzelezu, koristi istorijske injenice i narodno predanje, legendu i fikciju. Glavni lik poznat je u folkloru kao veliki junak ije su odlike hiperbolisane i idealizovane u megdanu, enluenju i odevanju. Andrideva pripovetka nastaje kao parodija narodne epske pesme, postaje doslikavanje portreta i dovravanje prie o nekadanjem gaziji koga stiu umor i godine. Sve ono to su nekada u narodnoj pesmi bile viteke osobine junaka, u Andridevoj prii postale su erzelezove mane. Sve ono to je nekada erzeleza inilo uzvienim, sada ga ini smenim. Svi koji nisu smeli da priu njegovoj desnici i konju od megdana, sada teraju egu sa njim. erzelezove osobine postaju anahrone, a on sam ne moe da pokae svoju veliinu jer nema odgovarajudeg protivnika. Ali ako Alija erzelez prestaje da bude junak u smislu epske pesme, on svakako ostaje tragini junak. Ne shvatajudi sutinu sopstvene neostvarenosti, aledi za stvarima koje nikada nede dostidi, lepotom, eljenom enom, jer je i stvoren samo da eli, on upada u niz neugodnih situacija iz kojih izlazi ponien i ismejan. Vrhunac njegove traginosti dat je u poslednjoj sceni kada se naao na krilu jedine ene koju nikada nije poeleo, a uspeo je da stigne samo u njeno naruje. I tada, pun damara i nemira, lamentira nad svojom sudbinom: I ta ruka to je osjeda na sebi, je li to ruka ene? - Mljeanka u krznu i somotu ije se tjelo, vitko i plemenito, ne moe ni zamisliti. Ciganka Zemka, drska i podmukla, a mila ivotinja. Gojna udovica. Strasna a prevejana Jevrejka. I Katinka, vode koje zri u hladu. - Ne, to je ruka Jekaterine. Samo Jekaterine! Jedino do Jekaterine se ide pravo! Andrideva slika Alije erzeleza i slika istoimenog junaka iz epske pesme odnose se kao uljani portret na platnu i crte olovkom. Pieva snana fikcionalna nadogradnja usmene legende i sama je to postala.