Visoka tehnika kola strukovnih studija.

Novi Beograd

SEMINARSKI RAD
Predmet: Informacioni sistemi Tema:

Baze podataka u access-u

Student : Popovi Mitar 8/2010

Profesor: Dr:Miroslav Medenica

Novi Beograd. 2012.

SADRAJ

1. UVOD 1.1. Prvi koraci u radu sa bazama podataka

ta su to podaci
Podatak moe da ini tekst, brojevi, slike, pa ak i zvuk ili video snimak. Sami po sebi, podaci nam ne znae puno, ako ne znamo njihovu interpretaciju. Na primer podaci: Petar, 15000, 10 ne znae nita. Ali ako kaemo: "Prodavac Petar godinje proseno prodaje robe u vrednosti 15000$ i njegova zarada je 10% od prodate vrednosti.", onda podaci postaju informacije.

ta je to baza podataka
Najkrae reeno: Baza podataka je struktuirana kolekcija povezanih podataka o jednom ili vie objekata. Primeri iz svakodnevnog ivota: Telefonski imenik Red vonje Adresar Knjiga gostiju u hotelu itd..

Osnovni pojmovi

Tabela (Table, File) - ine je polja koja opisuju neki objekat i kolekcija rekorda sa konkretnim podacima. Na primer tabelu Kupac ine polja (atributi): Ime, Adresa, Telefon, kao i konkretni podaci o kupcima: Polje (Field) - sadri odreeni podatak (na primer 'Marko Markovic, 'Glavna 34, Beograd', '234-456'). Svako polje ima svoj naziv, tip (tekst, broj, datum,...), veliinu... Rekord (zapis, slog) - se sastoji od konkretnih podataka koji opisuju jedan objekat (entitet) Baza podataka je skup meusobno povezanih tabela.

Vrste baza podataka

Tabele mogu da se uvaju u obinim fajlovima (Flat). Takve tabele se koriste za reavanje jednostavnijih problema, na primer za uvanje liste imena. U ovakvim tabelama mogue je da bude duplih rekorda. Savremene baze podataka su uglavnom relacione. To znai da se baza podataka sastoji od vie meusobno povezanih tabela.

Vrste relacija izmeu tabela

Kada jedan (one) KUPAC narui robu, sigurno naruuje vie (meny) proizvoda. Ova relacija se naziva one-to-many. Grafiki se ova relacija prikazuje kao na slici:

Jedan (one) KUPAC moe da ima vie (meny) NARUDZBI. Na gornjem primeru oznaka '1' na liniji koja simbolizira relaciju izmeu dve tabele znai 'one', a oznaka '' znai 'meny'. Najprostija relacija izmeu tabela je one-to-one. To znai da jedan rekord u jednoj tabeli odgovara samo jednom rekordu u drugoj tabeli. Grafiki se ova relacija prikazuje kao na slici:

MS Access ne dozvoljava da relacija bude meny-to-meny. Takve relacije zahtevaju da se kreira nova tabela. Primer za ovo je da jedan PROIZVOD moe da se nalazi u vie NARUDZBI, kao i da jedna NARUDZBA moe da sadri vie PROIZVODA (relacija meny-to-meny). Zbog toga je potrebno da se kreira jo jedna tabela STAVKANARUDZBE i da se time jedna relacija meny-to-meny zameni sa dve relacije one-to-meny:

Primarni klju
Relacione baze podataka zahtevaju da svaki rekord (zapis) u tabeli bude jednoznano odreen. To znai da ne smeju da se pojave dva rekorda u tabeli sa istim vrednostima u poljima. Svaka tabela ima jedno polje ili kombinaciju polja koji jednoznano odreuju rekord (zapis) u tabeli. Na prethodnoj slici u tabeli PROIZVODI polje ProizvodId jednoznano odreuje zapis u tabeli. Dozvoljeno je da vie polja jednoznano odreuju zapis. U tabeli STAVKANARUDZBE polja NarudzbaId + ProizvodId jednoznano odreuju zapis. Polje (ili polja) koja jednoznano odreuju zapis u tabeli naziva se primarni klju (primary key). Pojam primarni klju je jedan od najvanijih pojmova u relacionim bazama podataka. Prilikom kreiranja tabela uvek se mora da definisati primarni klju.

Spoljnji klju
Na primeru koji pokazuje one-to-meny relaciju:

U tabeli KUPCI primarni klju je polje KupacID. U tabeli NARUDZBE polje Kupac je spoljnji klju (Foreign key). To polje sadri isti tip podatka kao i primarni klju u tabeli KUPCI. Skup vrednosti u polju Kupac (u tabeli NARUDZBE) je podskup vrednosti u polju 5KupacID (u tabeli KUPCI).

Prednosti korienja baza podataka

Korienje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na klasian rad sa papirima: bri rad jednostavno korienje omoguava rad sa velikim brojem podataka jednostavan unos i promena podataka

lako pretraivanje i selektovanje podataka mogunost sortiranja podataka prezentacija podataka iz baze podataka moe da bude na razne naine mogunost razmene podataka sa drugim aplikacijama (programima) tanost podataka i izbegavanje dupliciranja podataka vie korisnika istovremeno mogu da koriste iste podatke sigurnost podataka je vea

Prednosti korienja MS ACCESS-a

MS ACCESS je savremena baza podataka koja omoguava da, zajedno sa Word-om, Excel-om, PowerPoint-om i Mail-om, potpuno automatizujete svoje poslovanje. MS ACCESS je mona alatka za upravljanje, organizovanje, uvanje, sortiranje i pretraivanje podataka. MS ACCESS je jednostavan za upotrebu, lako se ui i ne zahteva da korisnik bude profesionalac za baze podataka. MS ACCESS dozvoljava izmene u bazi podataka i onda kada ste uneli podatke.

Organizacija MS ACCESS-a
MS Access sve podatke uva u jednom fajlu. Takav pristup znaajno olakava rad i odravanje baze podataka. Fajl u kojem se nalazi struktura tabela, podaci, izvetaji, upiti, forme za unos i drugi objekti MS Access-a ima ekstenziju 'MDB'.

Prikaz podataka u tabeli

Prikaz podataka u tabeli je veoma slian nainu kako se podaci prikazuju na klasinim 'papirnim' dokumentima. U MS Access-u se takav prikaz podataka iz tabele naziva 'Datasheet':

Forme

Forme se koriste za unos, editovanje, pretraivanje i prikazivanje podataka. Forme omoguavaju vidjenje podatke na nain na koji se eli. Izgled formi moe da bude takav da lie na papirne dokumente.

Query (upit)
Qvery omoguava da se postavi pitanje i automatski dobije odgovor, na primer:Koliko ima proizvoda u magacinu?" Svaki put kada se postavi upit (query) MS Acces e dati odgovor na osnovu trenutnih podataka.

Report (izvetaj)
Report se koristi za prikazivanje i tampanje podataka iz tabela ili upita, u obliku koji elite. Takoe, na report-u moemo da obavimo i neke matematike operacije (izraunavanje sume ili proseka, na primer), da grupiemo ili sortiramo podatke..

2. KREIRANJE BAZE PODATAKA 2.1. Osnovni koraci

Definisanje zahteva
Korisno je da, za definisanje zahteva, koristimo dijagrame i tekstualno ih detaljno opiemo. PRIMER KOJI EMO KORISTITI: Prodavnica igraaka STR IGRICE, nabavlja igrake od vie dobavljaa. Narudba moe da sadri jednu ili vie vrsta igraaka. Igrake su podeljene po kategorijama prema uzrastu dece. U prodavnici je zaposleno etvoro prodavaca.

2.2. Osnovna pravila za dizajniranje

Svaki rekord mora da bude jedinstven
Svaka tabela mora da ima primarni klju. Primarni klju moe da bude jedno polje ili kombinacija vie polja ija vrednost ini rekord jedinstven. U svakoj tabeli kreirmo primarni klju kako bi rekordi u tabeli bili jednoznano odreeni i kako ne bi bilo dva ista rekorda u tabeli. Ukoliko ne kreiramo primarni klju, moemo dozvoliti da MS Access sam kreira primarni klju. Program e automatski dodati jedno polje u tabeli. Vrednost u polju, u vidu rednog broja, dodeljuje sam MS Access. Redni broj se u svakom novom rekordu poveava za jedan (inkrementira). Ovaj tip polja se u MS Access-u naziva Auto Number. Iako ovako kreiran primarni klju garantuje da e svaki rekord biti jedinstven, moe da se desi da vrednosti ostalih polja budu ista u dva ili vie rekorda.

Svako polje mora da bude jedinstveno

U jednoj tabeli sva polja moraju da budu jedinstvena. Ukoliko u tabeli imamo dva ili vie polja koja se odnose na isti podatak, onda ta polja moramo da smestimo u drugu tabelu.

Na primer, ako trebate da vodimo evidenciju u kojim je firmama radio zaposleni, normalno je da pretpostavimo da moe da se dogodi da je neko radio u vie firmi. Ali, ako onda kreiramo tabelu koja ima polja: Firma1, Firma2, Firma3..., uvek e se pojaviti zaposleni koji je radio u etiri ili vie firmi. Da ne bi morali da menjamo strukturu tabele, u ovakvim situacijama je najbolje je kreirati dve tabele, jednu u kojoj su podaci o zaposlenom i drugu u kojoj su podaci o ranijim zaposlenjima:

Sada struktura podataka ne zavisi od pojedinanih sluajeva, tj. od toga u koliko firmi je radio pojedini zaposleni.

Svako polje u tabeli mora da se odnosi na objekat koji pretstavlja tabela

Tabela uvek treba da pretstavlja jedan realni objekat ili dogaaj. Ukoliko kreiramo tabelu u kojoj se nalaze polja (atributi) koji se odnose na dva objekta ili dogaaja, doi e do greke. Na primer, potrebno je da vodimo evidenciju o polaznicima kursa engleskog jezika:

Polje NASTAVNIK sadri ime i prezime nastavnika, a polje DATUM poetak kursa. Ova tabela je POGRENO kreirana. PRVI RAZLOG: onaj koji unosi podatke mora za svakog polaznika da unosi isto ime nastavnika i isti datum poetka kursa. Ovo je nepotrebno umnoavanje posla prilikom unosa podataka. DRUGI RAZLOG: naravno da uvek postoji mogunost greke prilikom unosa podataka, kao to je napravljena u imenu nastavnika. Program e tumaiti greku kao da postoje dva nastavnika. TREI RAZLOG: ukoliko se do poetka kursa (Datum) promeni nastavnik i/ili datum poetka kursa, moramo da napravite izmene u svakom zapisu. ETVRTI RAZLOG: ovakav pristup znaajno poveava veliinu baze podataka jer tekst 'Jovana Jovanovic' ili datum, zauzimaju vie memorije nego broj, na primer '2'. Pravilan pristup je da kreiranje tri tabele:

Sada bi podaci u tabelama izgledali ovako:

Ukoliko je sada potrebno da promenitmo nastavnika ili datum poetka kursa, dovoljno je da to uradite samo na jednom mestu. Ukoliko se pojavi greka prilikom unosa podataka, opet, potrebno je da izmenu napravimo samo na jednom mestu. Memorija koju zauzimaju podaci je znaajno smanjena.

Polja u tabeli treba da sadre najmanje logike celine

Polje u tabeli ne treba da sadri sloene podatke koji mogu da se podele na manje delove. Jedan od primera je polje koje sadri mesto i potanski broj. U tom sluaju bolje je kreirati dva polja, jedno koje sadri potanski broj i drugo koje sadri naziv mesta.

Polja u tabeli ne smeju da sadre vrednosti koje se izraunavaju

Polje u tabeli ne sme da sadri podatke koji mogu da se izraunaju na osnovu vrednosti drugih polja.Takoe, promena vrednosti u jednom polju ne sme da prouzrokuje promenu vrednosti u drugim poljima.

2.3. Kreiranje baze podataka, tabela i polja

Kreiranje baze podataka
Za veinu standardnih aplikacija mogu se koristiti Wizard-i. Da bi se keirala nova bazu podataka, u meniju File selektujemo opciju New ili istovremeno kliknemo na tastere Ctrl+N, ili levim tasterom mia kliknemo na ikonu New: dialog box: Na ekranu e se pojaviti

Izaberemo ikonu Database, kliknemo na dugme OK, a zatim na novom dijalog box-u unesemo ime baze podataka.

Kreiranje tabele korienjem Table Wizard-a. Na Database Window-u

kliknemo na ikonu Tables (sa leve strane prozora), a zatim dva puta kliknemo levim tasterom mia na opciju Create table by using wizard. Na ekranu e se pojaviti dialog box:

Tabele koje moete kreirati podeljene su u dve kategorije: Business i Personal. U listi Sample Tables moemo selektovati jednu od tabela koju elimo da kreirati. Svaka od tabela ima svoju listu polja (Sample Fields) koje moemo da selektovati i pritiskom na ikonu: Polja koja e sadrati tabela nabrojana su u listi Fields in my new table. Ukoliko elimo da promenimo ime polja, selektujemo to polje na listi Fields in my new table, a zatim kliknemo na taster Rename Field:

Na Rename field dialog box-u uosi se novo ime polja:

Kada se zavri sa kreiranjem polja na ekranu e se pojaviti sledei dilaog box:

Ukoliko elimo, moemo promeniti ime tabele i odluite se da li elimo sami da kreiramo primarni klju ili elimo da Table Wizard to uradi za nas. Kliknimo na dugme Next. Na sledeem dialog box-u biramo da li emo da modifikujemo tabelu koju je kreirao Table Wizard, da unosimo podatke ili da automatski kreiramo formu za unos podataka:

Selektujmo opciju Enter data direcly into the table, a zatim kliknimo na taster Finish. Na ekranu e se pojaviti novi prozor:

datasheet view nove tabele u kojem se mogu unositi podaci.

Kreiranje tabele bez Table Wizard-a

Ukoliko se ne eli koristiti Table Wizard, mogue je da kreirati tabelu i na drugi nain. Na Database Windows-u klikne se na ikonu Tables (sa leve strane prozora), a zatim dva puta levim tasterom mia na opciju Create table in Design view. Na ekranu e se prikazati Design view nove tabele:

Kreiranje polja
Unesite ime polja (Field name):

Neka naziv polja u tabeli bude 'Ime'. Kliknimo na taster Tab da bismo preli na sledeu eliju u kojoj se definie tip podatka koje polje sadri. Svako polje u tabeli, pored imena, mora da ima definisan i tip podatka koji sadri:

U donjem delu prozora se pojavio niz parametara koji definiu polje. Parametri u donjem delu prozora (Field Properties) se menjaju u zavisnosti od toga koji tip podatka (Data Type) izaberete:

Ukoliko izaberemo da tip podatka bude broj (Number) MS Access e ograniavati da se unose samo brojevi. Ili, ako se izaberet da tip podatka bude datum (Date/Time) moie se unositi samo datum i/ili vreme. Svaki tip podatka ima svoja pravila prilikom unosa podataka.

Kreiranje ostalih polja

Kliknite na taster Tab da biste preli na kreiranje sledeeg polja, a zatim se ponavlja predhodno opisana procedura.

Kretanje kroz tabelu i editovanje podataka

Bez obzira da li se podaci unose na datasheet-u tabele ili na formi, uvek postoji mnogo naina da se kree kroz tabelu. Da bi se editovali podaci, u veini sluajeva je potrebno da prvo selektujemo podatke, a zatim da ih menjamo. Da bi se promeno sadraj nekog polja, prvo ga selektujmo, a zatim ukucamo novu vrednost. Sa leve strane tabele nalazi se Record Selektor, siva ikona u svakom redu prikazuje status rekorda:

tekui rekord selektovani rekord rekord koji se trenutno edituje prvi slobodni zapis

Kretanje kroz tabelu korienjem tastature

Da biste se kretalo kroz tabelu mogu se koristiti sledei tastere:

Tab - da bi se prelo na naredno polje Shift+Tab - da bi se prelo na prethodno polje Home - da bi se prelo na prvo polje u rekordu End - da bi se prelo na poslednje polje u rekordu (taster sa strelicom na dole) - da bi se prelo na naredni rekord (taster sa strelicom na gore) - da bi se prelo na prethodni record Ctrl-Home - da bi se prelo na prvo polje u prvom rekordu Ctrl-End - da bi se prelo na poslednje polje u poslednjem rekordu Page Up - prethodna strana Page Down - naredna strana

Kretanje kroz tabelu korienjem ikona za navigaciju

Ikone koje se nalaze na dnu prozora takoe mogu da se koriste za navigaciju:

sledei rekord prethodni rekord poslednji rekord prvi rekord novi rekord (na kraju tabele)

Kretanje kroz tabelu korienjem menija

U meniju Edit->Go To, selektujemo odgovarajuu naredbu:

Kretanje kroz tabelu korienjem tastature

Pritiskom taster F5 ili klikom dva puta levim tasterom mia na polje koje prikazuje redni broj rekorda:

unesimo redni broj rekorda koji elitmo da selektujemo ili editujemo.

Kreiranje novih rekorda

Klikom miem na ikonu . Kurzor e se pozicionirati na prvo polje novog rekorda. Unesimo podatke, a zatim tasterom Tab preemo na sledee polje. Kada unesemo podatke u poslednje polje, tasterom Tab emo prei na novi rekord.

2.4. Kreiranje primarnog kljua i indeksa

Kreiranje primarnog kljua
Primarni klju jedinstveno odreuje zapis u tabeli. Kreiranjem primarnog kljua, automatski se kreira i indeks koji ubrzava pretraivanje i sortiranje. Relacije izmeu tabela se uspostavljaju korienjem primarnog kljua. U jednoj tabeli nije mogue kreirati dva rekorda sa istim primarnim kljuem. Primarni klju moe da bude sastavljan od jednog ili vie polja (atributa).

Odreivanje polja koji ine primarni klju

U Design prozoru tabele selektujemo polje (polja) koje elimo da bude primarni klju. U meniju Edit selektujmo opciju Primary Key ili kliknemo na ikonu . Sa leve strane prozora, pored imena polja pojavie se ista ikona, koja oznaava primarni klju:

Indeks
Indeks obezbeuje bre pretraivanje i sortiranje rekorda. Takoe, indeks moe da obezbedi da u jednoj tabeli u istom polju ne mogu da se pojave dve iste vrednosti.

Kreiranje indeksa

U Design prozoru tabele selektujemo polje nad kojim elitmo da kreiramo indeks. Na donjem delu prozora, na tab-u General:

u polju Indexed, selektujemo jednu od tri opcije: No - nad selektovanim poljem nema kreiran indeks Yes (No Duplicates) - nad selektovanim poljem je kreiran indeks, duplikati vrednosti nisu dozvoljeni Yes (Duplicates OK) - nad selektovanim poljem je kreiran indeks, duplikati vrednosti su dozvoljeni

2.5. Podeavanje tipa i parametara polja

Tekstualni tip polja (Text)
Sadri do 255 karaktera teksta, ili onoliko koliko je zadato u polju Field Lenght.

Tekstualni tip polja (Memo)

Sadri do 65535 karaktera teksta.

Numeriki tip polja (Numeric)

Sadri broj, iji opseg vrednosti zavisi od vrednosti koja je zadata u polju Field Lenght:

Date/Time tip polja

Sadri datum i vreme. Opseg vrednosti moe da bude od 100. do 9999 godine.

Currency tip polja

Sadri numeriku vrednost. Opseg vrednosti sadri negativne i pozitivne brojeve. Broj cifara sa leve strane decimalne take oe da bude 15, a sa desne 4. U memoriji zauzima 8 bajtova. Prilikom prikazivanja vrednosti, simbol za valutu je onaj koji je podeen u Control Panel-u (sistemski parametar MS Windows-a). Verzija MS Accesss 2000 (i vie verzije) ima mogunost da podesite tip polja da bude Euro.

AutoNumber tip polja

AutoNumber je broj (Long Integer) koji se generie automatski. Postoje dva naina generisanja: Inkrementiranjem (najvea vrednost + 1) Generisanjem sluajnih brojeva MS Access obezbeuje da se vrednosti u polju koje je tipa AutoNumber budu jedinstveni.

Logiki tip polja (Yes/No)

Ovaj tip polja moe da sadri samo dve vrednosti Yes ili No (True/False, On/Off). U memoriji zauzima 1 bajt.

OLE object polje

Bilo koji dokument (MS Word, MS Excel, zvuk, grafika, video snimak, ili neki drugi objekat). Polje ovog tipa sadri putanju fajla u kojem se nalazi dokument (Linked) ili sam dokument (Embeded).

Hyperlink polje
Polje ovog tipa sadri Hyperlink adresu.

Lookup Wizard polje

Ako izaberemo tip polja Lookup Wizard, MS Access e startovati Wizard koji omoguava da napravimo relaciju sa nekom drugom tabelom ili upitom (Query). Kada zavrimo proceduru koju zahteva Wizard, tip polja e biti promenjen u isti tip kao to ima polje u tabeli sa kojim je napravljena relacija.

Parametri polja
Broj i vrsta parametara polja zavise od tipa podatka koji selektovano polje sadri. Na primer, tip polja 'Text' ima jedne parametre, a tip 'Number' druge. Na sledeoj slici su prikazani parametri za tip polja 'Text':

Ako kliknemo levim tasterom mia na desnu ivicu polja koje sadri vrednost parametra, desie se jedna od tri varijante 1. Pojavie se ikona , koja oznaava da postoji lista sa koje moemo da izaberemo vrednost parametra:

2. Pojavie se ikona , koja startuje Expression Builder koji moemo da iskoristite za unos vrednosti parametra 3. Nee se pojaviti ikona , parametre moramo da ukucati korienjem tastature

Osnovni parametri polja

Field Size - sadri duinu tekstualnog polja. Ukoliko je tip polja Numeric, moemo izaberati jednu od nabrojanih vrednosti. Format - odreuje nain na koji e vrednost biti prikazana. Input Mask - omoguava da se prilikom unosa podataka koristi maska koja olakava unos podataka. Caption - tekst koji se prikazuje, umesto naziva polja, na formama, izvetajima, itd. Na primer, ako se polje zove 'ID', a Caption je 'Identifikacioni broj', onda e na datasheet-u tabele biti naziv polja 'Identifikacioni broj', a ne 'ID'.

Default Value - odreuje vrednost koju polje dobija automatski prilikom kreiranja novog rekorda. Validation Rule - sadri pravila i ogranienja koja moraju da se potuju prilikom unosa podataka. Na primer, ako unosite koliinu artikala koji su primljeni u magacin, logino je da vrednosti moraju da budu vee od nule. Validation Text - sadri poruku koja e se prikazati korisniku prilikom unosa podataka ako narui pravila definisana u polju Validation Rule. Na primer: "Broj artikala mora biti vei od nule!'. Required - ovo polje obavezno mora da sadri vrednost. Nije mogue kreiranje novog rekorda ako je ovo polje prazno. Allow Zero Length - primenljivo za Text i Memo polja. Omoguava da sadraj polja bude Space karakter(i). Indexed - kao to je opisano, odreuje da li e indeks biti kreiran nad tim poljem i na koji nain. Unicode Compression - omoguava da polja koja su tipa Text, Memo i Hyperlink zauzimaju manje memorijskog prostora.

3. KORIENJE FORMI 3.1. Kreiranje forme

Kreiranje forme korienjem AutoForm Wizard-a
Selektujemo tabelu ili upit (Query) u Database prozoru. Klikom na ikonu AutoForm Wizard e automatski kreirati formu za unos podataka, na primer: .

Radni izgled forme

Klikom na ikonu View , na ekranu e se prikazati izgled forme kakav e biti prilikom unosa i modifikovanja podataka (Form View). Da bi se ponovo prelo na dizajniranje forme kliknemo na ikonu .

Promene izgleda forme

Kada je zavreno kreiranje forme korienjem Form Wizard-a moete se modifikovati izgled forme, poloaj i izgled polja, dodati nova polja ili da brisati postojea. Osnovni princip je, kao i u drugim Microsoft-ovim aplikacijama, selektuj, a zatim manipulii. Svako polje na formi koje je kreirano korienjem Form Wizarda, povezano je (Bound) sa nekim poljem u tabeli ili upitu. Polje na formi se sastoji od labele (naziva polja ili vrednosti parametra Caption koju je zadana prilikom kreiranja polja u tabeli) I text box-a koji sadri podatke.

Selektovanje polja na formi miem

Selekciaj se vri klikom na polje ili labelu levim tasterom mia. Oko selektovane kontrole e se prikazati osam kvadratia (na svakom uglu I ivici) koji slue za promenu dimenzija polja ili labele. Kvadrat u gornjem levom uglu je vei od ostalih. On slui za promenu lokacije polja (ili labele) na formi. Kada je selektovan text box, istovremeno se selektuje i njegova labela. Prilikom promene poloaja text box-a menja se i poloaj labele. Ukoliko se menja poloaj labele, poloaj text box-a ostaje isti. Kada je neko polje selektovano, tasterom Tab moe se selektovati sledee polje.

Pronalaenje odreenog teksta u tabeli

MS Access omoguava da se prilikom pretraivanja, u tekstu koji je zadat za pretraivanje, koriste specijalni karakteri: ? - ako za pretraivanje zadamo tekst: 'M?rko', MS Access e kao rezultat pretraivanja dati rei 'Mirko' i 'Marko' * - rezultat pretraivanja, ako zadamo tekst: 'B*rad', MS Access e kao rezultat pretraivanja dati rei 'Beograd', 'Biograd',

# - slui za pretraivanje brojeva, ako zadamo tekst: '199#', MS Access e kao rezultat pretraivanja dati sve godine izmeu 1990. i 2000 ] - bilo koja dva ili vie karaktera izmeu zagrada moraju da se nalaze u tekstu koji se trai.

4. KREIRANJE UPITA(Query)
Podaci u bazi podataka su uvek smeteni u vie manjih meusobno povezanih tabela. Kada se kreiraju izvetaji ili pretrauju podaci, obino je potrebno da se koriste podaci iz vie tabela. Na sledeoj slici je dat primer jedne baze podataka:

Ukoliko elimo da kreiramo izvetaj koliko je koji prodavac prodao robe, potrebno je da kreirate upit koji e koristiti pet tabela: ZAPOSLENI, PRODAVAC, NARUDZBA i STAVKANARUDZBE I PROIZVODI. Iz tabele ZAPOSLENI koristimo ime i prezime, tabela PRODAVAC nam govori ko je od zaposlenih zaduen za prodaju, tabela NARUZBA sadri podatak ko je ta prodao, tabela STAVKANARUDZBE sadri koliinu i vrstu prodate robe, a tabela PROIZVODI jedinanu cenu proizvoda. Da bismo kreirali izvetaj koji sadri eljene podatke, prvo moramo da kreiramo odgovarajui upit (Query).

5. IZVETAJI
Podaci mogu da se prikau na ekranu ili da se odtampaju na tampau. Za prikazivanje podataka na ekranu koriste se Datasheet View tabele ili forme. Iako i ovakvi prikazi mogu da se odtampaju, daleko bolji i kvalitetniji naIn je da se kreira izvetaj (Report). Izvetaji omoguavaju da se prikaz podataka formatira na razne naine, obave odreene kalkulacije (sumiranje, izraunavanje proseka, ...), grupiu podaci, crtaju dijagrami ... Najlaki nain za kreiranje izvetaja je korienje AutoReport Wizard-a.

Kreiranje jednostavnog izvetaja Columnar

Na Design prozoru selektujemo tab Reports. Klikom na ikonu New na ekranu e se prikazati prvi dialog box na kojem treba selektovati opciju AutoReport: Columnar, a zatim i tabelu ili upit koji ete koristiti u izvetaju (u ovom primeru je selektovana tabela PROIZVODI):

MS Access e kreirati izvetaj koji ima standardni izgled:

Kreiranje jednostavnog izvetaja - Tabular

Na Design prozoru selektujemo tab Reports. Kliknemo na ikonu Na ekranu e se prikazati prvi dialog box na kojem treba selektovati opciju AutoReport: Tabular, a zatim i tabelu ili upit koji e se koristiti u izvetaju (u ovom primeru je selektovana tabela PROIZVODI):

MS Access e kreirati sledei izvetaj:

Vrste objekata na izvetaju

Postoje tri vrste objekata (Controls) koji mogu da se nalaze na izvetaju: 1. Bound control - objekat koji je povezan sa nekim poljem u tabeli ili upitu koji se koristi u izvetaju. Ovi objekti mogu da sadre tekstualne podatke, brojeve, datum ili vreme, logike podatke... 2. Unbound control - sadri tekst, broj, liniju, pravougaonik, sliku, ali njihov sadraj nije povezan sa sadrajem polja u tabeli. 3. Calculated control - sadraj ovih objekata je izveden iz sadraja tabele. Na primer, na prethodnom izvetaju moe da se doda polje u kojem je izraunata ukupna vrednost svih proizvoda.

Dodavanje novog objekta u izvetaj

Ukoliko prozor sa listom polja nije na ekranu, u meniju View moemo selektovati opciju Filed List. Na listi selektujemo polje (polja) koje elimo da dodamo na izvetaj:

Klikom levim tasterom mia na selektovano polje i pomeranjem kurzora mia na mesto u izvetaju gde elimo da bude polje (kurzor mia e promeniti izgled). Kada izaberemo mesto na izvetaju gde elimo da bude novo polje otpustimo taster mia. Na izvetaju e se pojaviti novo polje sa labelom. Sada moemo da podesimo tanu lokaciju na koju elimo da bude kreirano polje (objekat).

Dodavanje novog polja u izvetaj

Ukoliko elimo da u izvetaj dodamo Text box koji je povezan sa nekim poljem u tabeli ili izvetaju, na Toolbox-u selektujemo ikonu Text Box, a zatim na prozoru Field List, selektujemo polje koje elimo da bude povezano (Bound) sa Text box-om. Klikom levim tasterom mia na selektovano polje i pomeranjem kurzora mia na mesto u izvetaju gde elimo da bude polje. Kada izaberemo mesto na izvetaju gde elite da bude novo polje otpustimo taster mia. Na izvetaju e se pojaviti novi Text Box sa labelom koje e biti povezano sa selektovanim poljem.

Osnovna literatura: internet,Access 2007 Biblija John Walkenbach www.znanje.org-Baze podataka_-_Kompletan prirucnik. Pomocna literatura: 1. INFORMACIONA TEHNOLOGIJA ZA MENADMENT, prevod knjige: INFORMATION TECHNOLOGY FOR MANAGEMENT, 3rd edition, Turban,E., McLean,E. Wetherbe,J. John Wiley & Sons, Inc.2002, Zavod za udbenike i nastavna sredstva , 2003. Beograd 2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE, Stanki, R., Krsmanovi, B., Fakultet spoljne trgovine,

Pitanja Pokuajte da odgovorite na sledea pitanja. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Za svaki taan odgovor dodelite sebi 2 poena, za delimino taan 1, a za netaan 0. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena. 1. ta predstavljaju forme u Access-u?

2. Od kojih elemenata su sastavljene forme? 3. Koji je najlaki nain za kreiranje forme u Access-u? 4. Koje su tri osnovne sekcije formi u Access-u? 5. emu slue izvetaji u Access-u? 6. Koje su dve osnovne razlike izmeu formi i izvetaja? 7. Koji je najlaki nain za kreiranje izvetaja u Access-u? 8. Navesti jedan od naina za poetno grupisanje i sortiranje podataka u izvetajima. 9. ta je makro? 10. Koji je podrazumevani redosled izvrenja komandi u makrou i na koji nain je mogue izmeniti ovaj redosled? 11. Na koji nain je mogue primeniti isti uslov na vie akcija jednog makroa? 12. Navesti primer objekta i dogaaja posmatranog objekta za koji je vazano izvrenje makroa. 13. Koju formu je mogue koristiti za filtriranje podataka korienjem makroa? 14. ta je neophodno definisati da bi bilo mogue pokretanje Access aplikacije?