132757776.

doc
Smer:Profesor tehnike i informatike
Seminarski rad
Tema: Lom, mehanika loma
Studenti:Ivana Ili 99/2007
Slaana Milosavljevi 204/2007
1
132757776.doc
SADRAJ:
SADRAJ: .................................................................................................................................. 2
UVOD ......................................................................................................................................... 3
ELASTINO TELO SA PUKOTINOM .................................................................................... 8
KRTI LOM I MEHANIKA PUKOTINA ............................................................................... 8
ELASTO - PLASTINA MEHANIKA LOMA ...................................................................... 11
PROCES LOMA PRI CIKLINOM OPTEREENJU ........................................................... 13
2
132757776.doc
UVOD
Mehanika loma (Fracture mechanics, Mecanique de la rupture,
Bruchmehanik, Mehanika
razruenija) prouava razvoj pukotine, njenog nastajanja i irenja loma.
Ona obuhvata i deo nauke o vrstoi koji se odnosi na zavrnu fazu
procesa deformacije pod dejstvom
optereenja. On koristi metode analitike mehanike vrstih za izraunavanje pokretaka
snaga na pukotine i one eksperimentalne mehanike vrstih da karakterie otpornost materijala
do loma.
U modernoj nauci o materijalima, mehanika loma je vaan alat u poboljanju mehanikih
performansi materijala i komponenti. To se odnosi fizike napona i deformacija, posebno
teorije elastinosti i plastinosti, da se mikroskopske defekti kristalografskih mogu nai u
realnom materijala da bi se predvidelo makroskopski mehaniki neuspeh tela. Fractographi je
u irokoj upotrebi sa mehanike loma da razumeju uzroke neuspeha i proverite teorijska
predvianja neuspeha sa stvarnim ivotom neuspeha.
Klasini pristup nauke o cvrstoi uzima uzima u obzir injenicu da
naprezanja u blizini provrta,utora i slinih geometrijskih diskontinuiteta,
mogu prei granicu teenja ali se pretpostavlja da se materijal
jednostavno plastino deformie i da e nastati preraspodela
koncentrisanih naprezanja.To esto nije tano,jer se kod mnogih materijala
ne dolazi do preraspodele naprezanja.Kada se oko pukotina u takvom
materijalu pojave velike koncentracije naprezanja, nastaje nestabilno
irenje pukotine koje moze uzrokovati lom i kod veliina naprezanja
mnogo manjih od granice teenja materijala.
Osnovni zadatak mehanike loma je pronalaenje kvantitativnih veliina
koje karakteriu ponaanje materijala uz prisutnost pukotina.Mehanika
loma omioguuje da se primene novi koeficijenti, slini vrstoi pri
klasinom dimenzionisanju, koji su svojstveni upotrebljenom materijalu.Za
zadano naprezanje ovaj faktor definie najveu doputenu dubinu pukotine
koja moze postojati, a da ne doe do loma. Nerazarajue metode
ispitivanja materijala imaju sada zadatak da provere postojanje takvih
pukotina. Prema mehanici loma naprezanje koje metal moe izdrati prije
nego doe do loma obrnuto je proporcionalno veliini pukotine. to su
vee pukotine, bie manje doputeno naprezanje. Kad se jednom proveri
da materijal ne sadri pukotine veih dimenzija od kritinih, moe se biti
sigurnim da nee doi do loma konstrukcije.
Dimenzioniranje se tada moe provesti na osnovu poznatoga doputenog
naprezanja. Zadatak je, dakle, pronalaenje takvog faktora, definisanje
metoda njegova eksperimentalnog odreivanja i naina primene pri
dimenzionisanju.
3
132757776.doc
Mehanika loma se bavi pojavom loma nakon elastinih deformacija
(mehanika loma pri linearnoj elastinosti Linear Elastic Fracture
Mechanics LEFM) i nakon elastino plastinih deformacija (mehanika
loma iznad granice teenja materijala Post Yield Fracture Mechanics
PYFM). Ona je proirena i na prouavanje loma koji je posledica delovanja
promenljivog optereenja (zamorni lom) i loma koji nastaje zbog
korozijskih uticaja na vlano optereene elemente konstrukcija (korozija
pospeena naprezanjima), a ukljuuje i posebne sluajeve loma (npr. lom
kostiju). U poetnoj fazi razvoja mehanika loma prouavala je samo pojavu
krtog loma, dakle, loma komae prethodi samo elastina deformacija. Tu se
spominju istaknuti Griffithovi radovi (1) i (2), u kojima su izvedene
jednaine:
[ ] RN
[ ] 1 . 1

[ ] RD
gdje je a duina pukotine, E modul elastinosti,

energija
povrinske napetosti po jedinici debljine ploe (potrebna energija da
se stvore dve nove povrine preloma),

je Poissonov koeficijent, dok

je
C

kritina veliina vlanog naprezanja pri kojem se lom dalje

odvija bez dodatnog utroka energije.
Posebni interes za prouavanje problema loma nametnut je estim lomovima
brodova tipa Liberty, koji su proizvedeni u SAD pre i u period drugoga
svetskog rata. Od 4 694 zavarene konstrukcije brodova ovog tipa, 1289
pretrpelo je teke havarije, a 233 se slomilo na dva dela. Lomovi tih
brodova nastajali su u uslovima koje su u to vreme bili neobjanjivi.
Slika 2. Lom jednog od brodova tipa Liberty i inicijalna
pukotina koja je uzrokovala krti lom trupa

Tako, u ono vreme neobjanjivi lomovi, u tom su se razdoblju dogaali i na
drugim konstrukcijama (mostovi, stupovi, cevovodi i sl.) i bili su poseban
izazov za istraivae, pa se veliki broj istaknutih naunika uputa u analizu
problema loma. Pedesetih je godina bio znaajan doprinos Irwina i
4

) 1 (
2
2
2

E
E
c
c
132757776.doc
njegovih saradnika koji su radili na programu analize lomova.Osnova
Irwinova rada bila modifikacija Griffithove teorije. On je utvrdio da vanu
ulogu pri razvoju pukotina igra i plastina deformacija, jer zbog
koncentracije naprezanja pri vrku pukotine lokalno naprezanje postaje
vee od granice teenja.
U Irwinovim radovima se rade pojmovi dinamika loma i mehanika
loma, a tanije se
definiu parametri koji e posle biti osnova eksperimentalnih istraivanja
u mehanici loma.
5
132757776.doc
Pokazuje se da je sila razvoja pukotine za jedinicu poveane duina
pukotine G u neposrednoj vezi s faktorom intenziteta naprezanja K, prema
jednainama:
Pri emu je :

k

a oznake se RN i RD odnose na povrinsko naprezanje, odnosno
povrinsku deformaciju.
Detaljnije prouavanje mehanikih svojstava konstrukcijskih materijala
takoe doprinosi boljem uoavanju problema razvoja pukotina i loma.
Poznavanje tih svojstava pokazuje da su posledice krtog loma u
konstrukcijama katastrofalne, zbog ega se istrauju mogunosti kako da
se krtii lom izbegne. Radi toga se prouavaju uslovi nastanka krtog loma i
utvruje se da pojavi krtog loma pogoduju:
1. Velike brzine delovanja optereenja, ime se onemoguava razvoj
plastine
deformacije, za koju je potrebno odreeno, konano vreme
2. Izraena koncentracija naprezanja na mestima geometrijskih
diskontinuiteta
(prelazna zaobljenja, otvori, zarezi, pukotine i sl.)
3. Upotreba konstrukcija od elika na temparaturama niim od
temperature nulte plastinosti, kod kojih se neke vrste elika
ponaaju izrazito krto.
Ustanovljeno je da e se krti lom pojaviti u oblastima povrinske
deformacije .Ovo saznanje iskorieno je za dve vane primene:
1. Opisivanje ponaanja materijala u oblastima razvoja krtog loma, pa
se kao glavni zahtev za opisivanje parametara krtog ponaanja
materijala postavlja da uzorak bude u stanju povrinske deformacije
2. Otklanjanje opasnosti od pojave krtog loma, sto je mogue ako se
osiguraju uslovi da u konstrukciji vlada ravansko naprezanje a ne
ravanke deformacije.
U optereenim konstrukcijskim elementima povrinsko stanje deformacija
postajae pri velikim debljinama preseka i na mestima izraene
koncentracije naprezanja, i na kraju ako je material sklon krtom
ponaanju.Opasnost od pojave katastrofalnog krtog loma moze se
pogodnim reienjem pri projektovanju osetno ublaiti, ali to iziskuje dobro
poznavanje i primenu principa mehanike loma.
Primena principa mehnike loma susree se pri konstruisanju posuda sa
pritiskom.Osnovni zahtev pri konstruisanju i eksploataciji posuda pod
pritiskom jeste da bude dimenzionisanje prema valjanim propisima i
izraene bez poetnih greaka, to se utvruje strogom kontrolom bez
razaranja.To ne iskljuuje mogunost postojanja greaka, koje je
dostupnom opremom teko otkriti zbog vrlo male veliine, a koje mogu
delimino prolaziti debljinom zida posude.Ne iskljuuje se mogunost da
se takve greke pojave prilikom eksploatacije, npr. zbog zamora
6
) 1 (
2
2
2

E
K
G
E
K
G
RN
RD
(1.2)
132757776.doc
materjala.Bilo da je greka postojala u zidu ili pak da je nastala u period
ekploatacije (Slika 2 a)ona e redovno, pod dejstvom optereenja dalje se
stabilno iriti, zadravajuci osnovni oblik (slika 2 b).
Slika 2 .
irenje
pukotiune
kroz zid
posude pod
pritiskom
Do nestabilnog razvoja pukotine moe doi i pre nego sto je pukotina
probila zid po itavoj debljini I omoguila isticanje fluida iz posude.Ako je
material posude vrlo krt factor naprezanja za odreenu veliinu pukotine
moe dostii kritinu vrednost, pri kojoj dolazi do razvoja krtog loma, koji
e biti opasniji to je pritiskom u posudi vii , nego ako se u posudi nalazi
gas.Odabere li se za izradu posude ilav material, naprezanje u delu zida
kroz koje jo nije prola pukotina)moe dostii kritinu veliinu, odnosno
prekoraiti vrstou materijala, ali na stabilan naina (Slika 2 c,d,e) ime
e se omoguiti isticanje fluida iz psude a da ona sauva konstrukcijsku
celinu.Na taj nain su posude pod pritiskom i okolina zatieni od posledica
katrastrofalnog razvoja pukotine.
Da bi se ostvarili kontrolirani uslovi u eksploataciji konstrukcija nuno
je poznavanjemehanikih karakteristika materijala od kojih su najvanije
karakteristike dobijene vlanom probom I karakteristike udarne ilavosti
(Charpy). No, neprekidna tenja da se ostvari to manja masa konstrukcije
dovodi do zahteva za upotrebom legura visoke vrstoe. Danas su
dostupni sitnozrniji elici visoke vrstoe i izuzetno dobrih mehanikih
karakteristika, kao i legure aluminijuma visoke vrstoe bez kojih je
nezamisliva proizvodnja modernih aviona. Dananja tehnologija nudi nove
materijale, kao to su razliite vrste plastinih masa, grafitna vlakna i
staklom ojaane plastine mase i njihove kombinacije, keramiki materijali
i sl. Primena tih materijala u konstrukcijama zahteva poznavanje njihove
otpornosti prema razvoju pukotina,
da bi se na zadovoljavajui nain iskoristile njihove prednosti u pogledu
specifine mase i dobrih mehanikih karakteristika.
Zajednika je karakteristika ovih materijala njihova sklonost krtom
lomu.Zbog toga su na osnovi teorijskih postavki mehanike loma definirani
parametri za procenu utiecaja pukotine na ponaanje probnog uzorka pri
ispitivanju.
Put do definisanja osnovnih parametara mehanike loma pri linearnoj
elastinosti nije bio ni kratak ni jednostavan. Napredovanje ka teorijskom i
eksperimentalnom definisanju faktora intenzivnosti naprezanja i njegove
kritine veliine (pukotinske ilavosti kod povrinske deformacije) ostvarilo
se u nejednakim skokovima.
7
132757776.doc
ELASTINO TELO SA PUKOTINOM
KRTI LOM I MEHANIKA PUKOTINA
Lom koji se odvija pri malim deformacijama karakterie se
nagomilavanjem greaka u materijalu (mikropore, mikropukotine) u
periodu vremena, ime se smanjuje njegova vrstoa. Pojava i porast
mikropukotina dovodi, na kraju, do njihovog spajanja i stvaranja
makropukotina. U toj fazi lom uglavnom i zavisi o rasporedu
makropukotina. Zbog toga analiza krtog loma zahteva ispitivanje
ponaanja tela oslabljenog dovoljno velikim pukotinama, pogotovo kod
materijala koji su krti, jer kod njih i male pukotine naglo smanjuju vrstou.
Pri tome se pre svega misli na teorijsku vrstou, koja se kod idealnih
materijala odreuje silama, uzajamna delovanja izmeu pravilno
rasporeenih atoma. Ovo se moe ilustrirati na primeru metala kod kojih
su atomi rasporeeni u vorovima kristalne reetke, ija su dva sloja
atoma prikazana na sl.
3, a krivulja njihovog uzajamnog djelovanja na slici 4.
Slika 3. ema uzajamnog delovanja atoma u dva susedna sloja
Iz dijagrama (Slika 4) vidi se da je naprezanje

, koji karakterie
uzajamno delovanje atoma, funkcija njihovog razmaka a. Taka u
dijagramu s meuatomskim razmakom
0

odgovara poloaju ravnotee

dvaju slojeva. Za priblino odreivanje teoretske vrstoe moe se deo
krivulje aproksimirati sinusoidom, tako da je za 4 / naprezanje
maksimalno i prima vrednost
T
(teorijska vrstoa), a pri veim
razmacima atoma ravnotea postaje nestabilna i nastaje lom materijala.
8
132757776.doc
Slika 4.Promena sile privlaenja atoma u zavisnosti
o meusobnoj udaljenosti meu atomima
1
]
1

2
sin
R
[ ] 1 . 2
gde je
0
0
a
a x

duinska deformacija. Za male deformacije

funkciju
sinus moemo
aproksimirati argumentom, tj.:
,
2

T
[ ] 2 . 2
Budui da je
, E
[ ] 3 . 2

Bie:

2
E
T

[ ] 4 . 2
Prilikom pribline procene uzima se da teoretska vrstoca ima veliinu
E
T
10 , 0
koja je mnogo vea od realne vrstoe.
9
132757776.doc
Slika 5.Zatezna vrstoa elika
Kod realnih materjala smanjenju vrstoe doprinose i druge pojave, kao
to su nehomogenost materijala, greke kristalne reetke, dislokacije, pore
itd.
10
132757776.doc
ELASTO - PLASTINA MEHANIKA LOMA
Linearno-elastina mehanika loma (LEFM) ne moe opisati sve pojave oko
vrha pukotine, ako proirenju pukotine predhode vee plastine
deformacije kao to je to sluaj kod izrazito duktilnih materijala.Naprezanja
u polju pred vrhom pukotine dostiu kod tih materijala granicu
teenja.Takvo je ponaanje dosta esto kod veine konstrukcijiskih elika,
a ak I kod visokovrstih legura kada se radi o normalnim
eksploatacijiskimuslovima.
Irwinova aproksimacija plastine zone.Irwin je 1961 godine predlozio
da se duina zone plastifikacije u smeru irenja pukotine aproksimira tako
da se pretpostavi da njena veliina zavisi od raspodele elastinih
naprezanja oko vrha pukotine. Veliina
T
u tom dijagramu odgovara
granici teenja materijala, a factor k zavisi o kriterijumu plastifikacije.

Slika4.Dijagram naprezanja deformacije( )
idealno elastino-plastinog materijala
Slika5.Elastina (krivulja a)I hipotetika elastino-plastina
raspodela naprezanja (krivulje b i c)prema Irwinu u blizini vrha
pukotine
Iz uslova ravnotee u smeru ose y sledi da kriva c mora biti slina krivoj
a.Predpostavimo da je kriva c nastala pomeranjem krive a za veliinu r u
smeru ose x.Uz predpostavku da krivu a moemo aproksimirati prvim
singularnim lanom.
11
132757776.doc
Da bi ibo zadovoljen uslov ravnotee u smeru ose y, mora biti:
2
0
1
1
2
r k dx k
X
K
T
r
T

,
_

[ ] 1 . 3
Veliinu
1
r odreujemo iz uslova:

2
1
1
1
1
2
1
2

,
_

T
T
k
K
r k
r
K

[ ] 2 . 3
Iz ove dve jednaine jeste:


2 1
r r [ ] 3 . 3
Pri povrinskom naprezanju (tanke ploe) bie
0
3

, pa se, prema
Trescinu kriterijum plastifikacije moze staviti da je k=1.Kod debelih
uzoraka, u kojima vlada povrinsko stanje deformacije bie
, 0
3
>
pa se iz
uslova teenja materijala sledi da je
.
2
>
Irwin je predloio da u tom sluaju bude . 3 k Uz nove uslove teenja
materijala ukupna duina plastine zone biti:
2
1
2 1
1

,
_

K
r r c RN
[ ] 4 . 3

2
1
2 1
3
1

,
_

K
r r c RD
12
132757776.doc
PROCES LOMA PRI CIKLINOM OPTEREENJU
Lom zbog ciklinog optereenja (zamorni lom) kudikamo je najuestaliji
oblik loma u praksi.Takvi lomovi nastaju kod veliina naprezanja koja su
manja od zatezne vrstoe ak i kodnormalno duktilnih materijala niske
vrstoe.
Pojava je zamora uoena pre vie od 100 godina i itavo se vreme do
danas prouava kako bi se pronali uzroci i ublaile posedice.
Proces zamora materijala pri ciklinom optereenju moe se podijeliti u
tri faze:
1. iniciranje pukotine,
2. propagacija pukotine do kritine veliine,
3. nestabilni lom zavrnog dela preseka.
Zamor nastaje kao rezultat plastine deformacije i u razdoblju
inicijacije, i u razdoblju propagacije pukotine. Sve do zavrnog loma
zamorno irenje pukotine odreeni je oblik duktilnog loma materijala, iako
je ta duktilnost, potpuno lokalne prirode, ograniena samo na procesnu
zonu.
Zamorni je efekt zapravo kumulativno delovanje mikroskopski
ogranienih zbivanja kojih moe biti vie miliona u jednom procesu
zamornog loma pa je teko unapred predvideti vek trajanja elemenata koji
je poeo pucati i koji je trajno podvrgnut ciklinom optereenju.
Iniciranje pukotine. Pukotine kod zamora mogu se izazvati na vie
naina, no vana je
injenica da se one poinju formirati na slobodnoj povrini. Zbog toga je
vrlo vano stanje povrine pri ispitivanju otpornosti na zamor. Tako npr.
poliranje legiranog elika visoke vrstoe moe udvostruiti zamornu
vrstou u odnosu na neobraenu povrinu istog materijala.
Uopteno vai pravilo: to je materijal vri vei je uticaj stanja
povrine na zamor. Niska zamorna vrstoa nepoliranog materijala u
stanju kakav se isporuuje posljedica je povrinskih slojeva oksida nastalih
kovanjem ili valjanjem Ti su slojevi esto neduktilni, lako pucaju pa tako
postaju izvorni elementi koncentracije naprezanja. Gubitak ugljika u
povrinskom sloju, naposletku izraen kod otkivaka, drugi je esti uzrok
smanjenja zamorne vrstoe. Iako se taj gubitak moe donekle izbei
skidanjem razugljienoga sloja , treba imati na umu da ve sam proces
skidanja strugotine ima vaan utjecaj na smanjenje zamorne vrstoe.
Ponovno pougljenienje, kao i povrinsko valjanje i prskanje metalnim
granulatom, moe zavisiti otpornost materijala naciklino optereenje.
Inicijatori zamornog loma mogu se pojaviti i na drugim formacijama na
povrini materijala ili u njenoj blizini. Poetak pukotine moe dolaziti od
prsnute estice (tvrde ukljuine ili izluine) na povrini ili pod povrinom
elementa. Isto tako izvor loma moe biti i mekana intergranularna zona
koja esto oznauje tzv. trostruku taku (tri smjera pucanja). Neki sluajevi
inicijalizacije pukotine posebno su znaajni za razumevanje osnovnih
pojava koje su specifine za ciklina optereenja. Tako npr. pukotina moe
13
132757776.doc
poeti na kliznim pojasovima koji se oblikuju za vreme ciklinih
optereenja kao posledica akumulacije dislokacija.
14
132757776.doc
Slika 6. Pojava ekstruzija i intruzija zbog pomaka
u smeru kliznih ravni
Rast pukotine
Prva faza
Kad je jednom pukotina inicirana na povrinskom kliznom pojasu u jednom
jedinom kristalu, ona e se nastaviti iriti u smeru primarnih ploha
klizanja.pre promene smera govorimo o prvoj fazi irenja pukotine, a
nakon toga druga fazi.Kada e se promeniti smer, zavisi o intezitetu
naprezanje na zatezaje.Prva je faza esto vrlo izraena kod torzijiskih
ciklinih optereenja. Pri velikim naprezanjima na zatezanje moe se
dogoditi da se prva faza i ne moe zanemariti.U tom sluaju rast pukotine
tee praktino na nain tipian za drugu fazu od samog poetka.
Slika 7.Faze rasta pukotine pri ciklinom optereenju
15
132757776.doc
Druga faza
Druga faza rasta moe se istraivati pod uslovima velike amplitude deformacije
materijala jer se
plastina deformacija koja nastaje na vrhu pukotine moe u tim uslovima
direktno posmatrati. Jedna od najvanijih karakteristika druge faze jeste da
pukotina napreduje konanim priratajima, od kojih svakom prirataju odgovara
jedan ciklus optereenja. Druga vana karakteristika jeste pojava markacija na
povrini loma, koje se nazivaju brazdama ili strijacijama. Svakoj brazdi odgovara
jedan ciklus optereenja, tako da nam brojenje brazdi omoguuje brojenje
mikronapredovanja fronta pukotine, a jo je vanije i praenje toka irenja
pukotine (fosilizacija procesa loma). Mehanizam irenja pukotine u drugoj fazi
ilustriran je
pojednostavljeno na slici 8.

Slika8. Formiranje brazdi kod zamora
Slika 9.Brazde stvorene kod zamornog loma
Na poetku ciklusa opterecenja vrh pukotine je ostar, ali za vreme
poveanja optereenja postaje tup i plastina zona pred vrhom se
iri.Koliko e to irenje biti zavisi od iznteziteta naprezanja.Za vreme
maksimalnog naprezanja na zatezanje nastupa daljnji lom ligamenta
procesom plastinog loma.Za vreme sledee faze tj. faze smanjivanja
16
132757776.doc
optereenja, ponovno se oblikuje ostri se vrh pukotine.Pri tome se
plastino rastegnuti materijal na vrhu pukotine komprimira i oblikuje se
brazda pukotine.Naizmenino otupljivanje i ponovno zaotravanje vrha
pukotine je osnovna karakteristika druge faze rasta.
Trea faza
Nestabilni lom pukotine.U troj fazi pukotine nastaje naglo nestabilno
sirenje pukotine.Kod materijala sklonih krtom lomu ova faza e zapoeti u
trenutku kada je postignuta kritina duina pukotine, dok se kod diktulnih
materjala poetak tree faze zavisi o naprezanju oslabljenom delu
preseka.
Pri ciklinom optereenju naprezanja se menjaju u zavisnosti od
vremena periodino.Pri tome je:
2
min max

m
[ ] 1 . 3
max
min

R
[ ] 2 . 3
min max

[ ] 3 . 3
Slika 10.Ciklino optereenje
Ako ciklino optereeni element konstrukcije ima pukotinu menjae se
ciklino.Ta e promena biti periodina ako se pukotina ne proiruje, budui
da je veza izmeu koeficijenta intezivnosti naprezanja oko vrha pukotine i
naprezanja odreena jednaina:
( ) a Y K [ ] 4 . 3


min max
K K K
[ ] 5 . 3
Pri rastu pukotine menjae se koeficijen intezivnosti naprezanja tako da se
pri svakom proirenju pukotine povea zbog poveanja duine pukotine.
17
132757776.doc
Lom ciklino optereenog elementa konstrukcije nastae u trenutku kada
maksimalni koeficijenti intezivnosti naprezanja postigne kritinu vrednost tj.
c
K K
max
ili kad naprezanje u preostalom delu pukotine oslabljenog preseka
postigne zateznu vrstou materijala.
18