Pseudoglej Usled pojave nepropusnog sloja ili horizonta na dubini iznad 70 cm javlja se privremena stagnacija povrinske vode i obrazuje

se g horizont. Naziv. Naziv pseudoglej je dao Kubiena (1953), jer pokazuje niz slinih svojstava sa glejnim zemljitima. Sreu se jo i sledei nazivi, koji u veoj ili manjoj meri odgovaraju pseudogleju: povrinski ogoljeno zemljite, parapodzol, pseudopodzol, mramorirano zemljite, planosol. Rasprostranjenost. U naoj zemlji pseudoglej se nalazi na starim jezerskim i renim terasama u ZapadnojSrbiji, Metohiji i kod Kladova. Najvei kompleksi nalaze se po zapadnom obodu Panonske nizije (severna Bosna, Slavonija i istona Hrvatska). Uslovi obrazovanja i geneza. Supstrati na kojima se obrazuje pseudoglej moraju da budu diferencirani po mehanikom sastavu, tako da se ispod relativno propustljivog povrinskog sloja na dubini od 30-40 cm javlja za vodu nepropustljiv sloj. Poreklo nepropusnog sloja moe biti rezultat taloenja putem aluvijalnih nanosa ili ako se eolski nanos nataloi preko glinovitog sloja. Tada je pseudoglej primarnog porekla. Teksturno diferenciranje moe da bude i posledica pedogenetskih procesa (ilimerizacija, posmeivanje), i tada je pseudoglej sekundarnog porekla. Pseudoglej se javlja u semihumidnoj i humidnoj klimi sa izraenom smenom mokrog i suvog perioda koji uslovljavaju prisustvo redukcionih i oksidacionih uslova u zemljitu. Pseudoglej je vezan za ravniarske terene, najee za stare aluvijalne i jezerske terase. Prirodnu vegetaciju ine ume hrasta i graba. Osnovni proces je pseudoglejavanje. U vlanom periodu godine, usled prisustva nepropusnog sloja, dolazi do zasienja vodom povrinskog dela profila. Ova faza se karakterie dominacijom redukcionih procesa i odsustvom kiseonika, usled ega dolazi do redukcije jedinjenja gvoa i mangana, ime se oni prevode iz vievalentnih oblika u nievalentne. Ova jedinjenja su rastvorljiva u vodi i mogu da migriraju ka unutranjosti agregata. Kada nastupi suvi period dolazi do oksidacije i taloenja Fe i Mn u obliku ferum (III) i mangan jedinjenja. Tako nastaju sivo obojene zone iz kojih su evakuisani Fe i Mn i raste zone gde se koncentrie sekundarno oksidisano gvoe, dok zone akumulacije mangana imaju crnu boju. Na taj nain zemljite postaje areno i ima mozaian, mramoriran izgled. Morfologija i osnovna svojstva. U zavisnosti od toga da li se radi o primarnom ili sekundarnom pseudogleju razlikuju se sledee grae profila: primarni pseudoglej A-Ig-IIg-C ili A-g1-g2-C i sekundarni pseudoglej A-Eg-BtgC.

Pseudoglej je zemljite sa nepovoljnim fizikim svojstvima, to se pre svega odnosi na lo vodni i vazduni reim. U mokroj fazi zemljite prelazi u kaastu masu, a suvoj postaje tvrdo i zbijeno, tako da biljke naizmenino pate od nedostatka vode i vazduha tj. kiseonika. To je zemljite kisele reakcije (pH od 5-6) sa kapacitetom adsorpcije koji se kree od 10 do 30 meq/100 g zemljita u zavisnosti od horizonta. Sadraj humusa je na nivou srednje obezbeenosti (1-3%), ali je njegov sastav loeg kvaliteta s obzirom na to da su fulvo kiseline, koje suuzrok zakieljavanja zemljita, u prevazi nad huminskim. Obezbeenost ukupnim azotom i lakopristupanim fosforom je mala. Sadraj lakopristupanog kalijuma je na nivou srednje obezbeenosti, to je u skladu sa injenicom da u ovom zemljitu od glinenih minerala preovladava ilit. Zbog nepovoljnih fizikih i hemijskih svojstava pseudoglej je zemljite niske plodnosti sa prinosima koji variraju u zavisnosti od klimatskih uslova i rasporeda padavina, odnosno trajanja mokre i suve faze. U cilju regulisanja vodno- vazdunog reima, neutralizacije zemljine kiselosti, poveanja sadraja i kvaliteta humusa imineralnih hraniva, ova zemljita zahtevaju primenu odgovarajuih hidrotehnikih i agrotehnikih meliorativnihmera (kalcifikacija, humizacija, dodavanje fosfornih i azotnih ubriva i dr.). Klasifikacija. Kao osnova za podelu tipa na nie sistematske jedinice uzet je vodni reim pseudogleja. Izdvojena su dva podtipa koja se meusobno razlikuju po duini mokre faze: ravniarski (na ravnom terenu, saduom mokrom fazom) i obronaki (na padini, sa kraom mokrom fazom). Podela na nivou varijeteta je na osnovu dubine nepropusnog sloja: plitki do 25 cm, srednje duboki od 25-50 cm, i duboki od 50-70 cm. Forme su izdvojene na osnovu stepena zasienosti bazama na: distrini (2%V) i eutrini (50%). Spada u kategoriju hidromorfnih zemljita

.
II tekst Veleuilite u KarlovcuOdjel lovstva i zatite prirodeAkademska godina : 2003/04.Student : Slavko StrunaPEDOLOKA JAMA U UMI REIKI LUGOVI PSEUDOGLEJ Sklop profila A-Eg-Bg-C. Pseudoglej spada u hidromorfna tla koja karakterizira prekomjerno vlaenje u dijelu profila ili uitavom tlu , a kojom prilikom dolazi do oglejavanja kad atmosferilije nailaze na nepropusni sloj. Pseudoglej je vezan za ravniarske i terene s blagim nagibima ,a karakterizira ga izmjena suhog ivlanog razdoblja u tri faze : 1.mokra (sve pore ispunjene vodom) , 2. vlana (vlanost izmeu poljskog vodnog kapaciteta i toke venjenja) , 3. suha (vlanost ispod toke venjenja) . Horizonti : 1. Aoh

- blijedi , isprani , humusno akumulativni sloj pod umskom vegetacijom ,gornji povrinski sloj je prekriven listincem , a donji je razloeni organski pomijean sa mineralima . Dubina sekree od pet do osam centimetara , horizont je prakasta ilovaa s vie od 40 % praha i dobro je propustan za vodu . 2. Eg - eluvijalni horizont, glejni kojeg karakteriziraju redukcijski procesi, alterniranje vlanog is uhog razdoblja . Svijetliji je od oba horizonta sa kojima granii , a specifina je mramoriranost I tvorba Fe i Mn konkrecija. Dubine je do dvadeset centimetara .Nalazi se ispod A horizonta . 3.Bg - iluvijalni horizont u kojem se poveava sadraj jedne ili vie komponenti (gline, humusa ,seskvioksida) ispranih iz viih slojeva (A ,Eg) . Karakteristine mazotine eljeza su tipine oznake B horizonta , tlo je teeg mehanikog sastava glinasta ilovaa do teka glina . Dubina je do dvadeset centimetara , prilikom oglejavanja prisutna redukcija . Kod suficitnog vlaenja Bg horizont nabubri . 4.C rastresiti dio matinog supstrata koji ne pokazuje nikakve znakove izmjena pod tjecajem pedogenetskih procesa karakteristinih za gornje horizonte . Nepropustan je za vodu ,oraast, glinast , plaviaste boje , a ako su prisutna bijela zrnca to je rastresiti dio kalcijevog karbonata . Kiselost pH 4,5 (u pseudogleju gotovo uvijek pH ispod 5 , jer je tlo siromano bazama i lakodolazi do acidifikacije . Tip ume Quercus robur et Carpinus betulus-Genisto elatae (zajednica hrasta lunjaka i bijelog graba sa velikom utilovkom )