dr Goran Mladenovi, dipl.in.

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ METODE AASHTO Tokom pedesetih godina prolog veka u Sjedinjenim Amerikim Dravama je zapoet projekat istorijskih razmera koji se odnosio na izgradnju mree autoputeva (tzv. Interstate Highway System) koji bi povezivali pojedine drave i omoguili lake, bre i bezbednije kretanje ljudi i roba. Krajem pedesetih godina kao zavrni u nizu eksperimenata u periodu od 1920. godine sproveden je dobro poznati AASHO (American Association of State Highway Officials) Road Test koji je predstavljao osnovu za razvoj niza metoda za dimenzionisanje fleksibilnih i krutih kolovoznih konstrukcija. U okviru eksperimenta izgraene su 4 krune staze sa po dve saobraajne trake, dugake po 2 milje (priblino 3.2 km), kao deo budueg autoputa I-80. Dodatno su, sa ciljem sprovoenja posebnih istraivanja, izgraene i dve manje krune staze. Svaka od osnovne 4 staze je obuhvatala opitne deonice sa razliitim kombinacijama materijala i debljina slojeva, ukljuujui oba tipa kolovoznih konstrukcija: fleksibilne i krute i bila optereena saobraajnim optereenjem sa odreenom, fiksnom konfiguracijom osovina tokom 16 sati dnevno tokom celog eksperimenta. Tokom trajanja eksperimenta svake dve nedelje snimano je nekoliko kljunih parametara preko kojih se definie ponaanje kolovozne konstrukcije, ukljuujui ravnost (posebnim profilografom, u formi varijanse promene nagiba koja se koristila za proraun indeksa upotrebljivosti), i oteenja povrine kolovoza (pukotine, kolotrazi itd.). Stanje na svakoj deonici je praeno dok ona nije dostigla krajnji indeks upotrebljivosti od 2.0, to su sve deonice dostigle u periodu izmeu 1958. i 1960. godine. Vano ogranienje eksperimenta AASHO, s obzirom na ubrzano nanoenje optereenja, bilo je potcenjivanje uticaja faktora okoline na propadanje kolovoznih konstrukcija. I pored toga, ovaj eksperiment je po prvi put dao podatke o promeni stanja kolovoznih konstrukcija u uslovima kontrolisanog saobraajnog optereenja. Primenom regresione analize razvijene su prve empirijske relacije izmeu broja prelaza osovinskih optereenja i brzine propadanja kolovoznih konstrukcija u zavisnosti od strukturnih karakteristika kolovoza i konfiguracije osovinskog optereenja. Te relacije su kasnije koriene za definisanje faktora ekvivalencije za saobraajno optereenje i bile osnova za emprijske postupke za dimenzionisanje fleksibilnih i krutih kolovoznih konstrukcija, koji se u odreenoj modifikovanoj formi i danas koriste za istu svrhu. Prvo privremeno uputstvo za dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija, koje nije javno publikovano, je izdato 1962.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

godine. Prvo izdanje jo uvek privremenog uputstva je bilo 1972. godine, i na bazi njega je nastala metoda za dimenzionisanje fleksibilnih kolovoznih konstrukcija SRPS U.C4.012 koja je jo uvek vaea i primenjuje se u Srbiji. Dalji razvoj metode je imao za cilj da se razvije analitikoempirisjki postupak na bazi prikupljenih podataka i da se tek onda objavi konana verzija uputstva. Meutim, to se pokazalo kao nerealno, tako da su u prvoj verziji uputstva koja je objavljena 1986. godine pored drugih znaajnih promena izvrene samo promene u pogledu karakterizacije materijala u slojevima kolovozne konstrukcije i posteljici za koje je kao osnovni parametar usvojen modul (modul krutosti za bitumenom vezane materijale, odnosno povratni modul za materijal u posteljici) umesto empirijskih parametara poput vrednosti CBR za nevezane materijale i posteljicu, ili stabilnosti po Maralu za bitumenom vezane materijale. Meutim, i dalje je parametar na osnovu koga se opisaivala nosivost konstrukcije ostao strukturni broj gde su karakteristike materijala uzimane preko koeficijenta zamene, tako da je sutina postupka ostala empirijska po prirodi. Ova metoda je modifikovana 1993. (rehabilitacija fleksibilnih kolovoza) i dopunjena 1998. (specifini aspekti prorauna krutih kolovoznih konstrukcija), a verzija iz 1993. je posluila i kao osnova za razvoj vaeih srpskih standarda SRPS U.C4.014 i SRPS U.C4.015 za dimenzionisanje krutih i fleksibilnih kolovoznih konstrukcija, respektivno. U okviru ove metode je po prvi put ukljueno poglavlje koje se bavilo trenutnim stanjem razvoja i primene analitiko-empirijskih postupaka za dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija, a uz metodu je razvijen i program DARWin koji je omoguio primenu personalnih raunara za proraun kolovoznih konstrukcija. Prvi analitiki postupci (metoda Shell-a i metoda Instituta za asfalt) za dimenzionisanje fleksibilnih kolovoznih konstrukcija pojavili su se krajem 70-tih godina prolog veka i zasnivali su se na proraunu dve karakteristine dilatacije: dilatacije zatezanja na dnu bitumenom vezanih slojeva preko koje se definisao vek kolovozne konstrukcije na zamor, i dilataciju pritiska na povrini posteljice, preko koje se definisao vek kolovozne konstrukcije s obzirom na trajnu deformaciju u posteljici kolovozne konstrukcije. Meutim ovi postupci nisu bili u mogunosti da u celini objasne ponaanje i ukljue sve vrste defekata koji se deavaju na kolovoznim konstrukcijama.

RAZVOJ NOVOG UPUTSTVA AASHTO Osnovna prednost razvijene AASHTO (American Association of State Highway and Transportation Officials) metode bila je njena jednostavnost, to je omoguilo njenu iroku primenu. Imajui u vidu ogranienja postojeeg opita, jedna od preporuka AASHO opita je bila da se napravi niz eksperimenata u razliitim klimatskim podrujima, kao i da se nastavi sa istraivanjem materijala koji se koriste za izgradnju kolovoznih konstrukcija. Meutim to nije ostvareno jer je fokus bio na kompletiranju mree autoputeva i paradoksalno je sa zavretkom AASHO testa opao intenzitet istraivanja u oblasti kolovoznih konstrukcija. Sa porastom saobraajnog optereenja na putevima dometi AASHO eksperimenta su bili sve vie limitirani i konkretne primene su zahtevale iroku ekstrapolaciju rezultata, to se negativno odraavalo na pouzdanost projekata u pogledu veka trajanja. Karakteristike
Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

materijala opisivane su vrlo ogranienim brojem parametara, tako da nije bilo mogue ukljuiti u meuvremenu razvijene nove materijale i tehnologije. Stoga je 1996. godine odlueno da se razvije novi postupak za dimenzionisanje novih i projektovanje rehabilitacija postojeih kolovoznih konstrukcija i u decembru 1996. godine je zapoet projekat NCHRP (National Cooperative Highway Research Program) 1-37: Development of 2002 Guide for the Design of New and Rehabilitated Pavement Structures. Projekat je predstavljao samo I fazu razvoja novog uputstva i ve 1998 je zapoeta II faza pod oznakom NCHRP 1-37A koja je okonana 2004. godine. Cilj projekta je bio da se razvije novi analitiko empirijski postupak za dimenzionisanje kolovoznih konstrukcija na osnovu postojeih modela i baza podataka MEPDG (Mechanistic-Empirical Pavement Design Guide). Ova oznaka e se u daljem tekstu koristiti za novo uputstvo. Termin analitiki se odnosi na proraun napona, dilatacija i ugiba kolovozne konstrukcije i proraun inkrementalne promene stanja (oteenosti) kolovozne konstrukcije kroz vreme. Procedura dalje povezuje kumulativnu oteenost sa konkretnim oteenjima kolovozne konstrukcije primenom prenosnih funkcija koje se u svojoj sutini empirijske. Od 2004. sprovedeno je niz projekata koji ukljuuju nezavisnu reviziju, globalnu kalibraciju i odreene promene pojedinih modela. Privremeno uputstvo za primenu MEPDG. je izdato 2008. godine. Dve osnovne razlike u odnosu na postojee AASHTO uputstvo koje je objavljeno 1993. godine su: MEPDG predvia vie indikatora stanja kolovoznih konstrukcija MEPDG direktno povezuje karakteristike materijala, dimenzionisanje kolovozne konstrukcije, efekte vezane za izgradnju, klimatske parametre, saobraajno optereenje i upravljanje odravanjem kolovozne konstrukcije NAMENA UPUTSTVA MEPDG uputstvo predstavlja jednu jedinstvenu i sveobuhvatnu metodologiju za projektovanje i analizu novih i rehabilitovanih, fleksibilnih i krutih kolovoznih konstrukcija i ukljuuje analizu sledeih tipova konstrukcija: klasine, relativno tanke fleksibilne kolovozne konstrukcije (gde je debljina asfaltnih slojeva manja od 15 cm) sa podlogom od nevezanih agregata koje mogu biti fundirane na obinoj ili stabilizovanoj posteljici fleksibilne kontrukcije sa relativno debelim asfaltnim slojevima preko donje podloge od nevezanog agregata koje mogu biti fundirane na obinoj ili stabilizovanoj posteljici. Ove konstrukcije su bile zastupljene na najveem broju deonica na osnovu kojih je izvrena kalibracija modela za fleksibilne kolovoze. fleksibilne kolovozne konstrukcije sa asfaltnim slojevima u punoj debljini (tzv. fulldepth konstrukcije). polu-krute ili kompozitne kolovozne konstrukcije koji se sastoje iz asfaltnih slojeva preko slojeva stabilizovanih hidraulinim vezivom. Ovi kolovozi nisu bili ukljueni u

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

globalnu kalibraciju i ne preporuuje se njihovo dimenzionisanje primenom MEPDG dok ta kalibracija ne bude obavljena. ojaanja asfaltnim slojevima svih tipova fleksibilnih i krutih kolovoznih konstrukcija, ukljuujui eventualne popravke i struganje kolovoza. MEPDG se takoe moe koristiti i za proraun ojaanja izlomljenih krutih kolovoza asfaltnim slojevima, ali ovaj tip tretmana takoe nije bio obuhvaen globalnom kalibracijom. klasine krute nearmirane kolovozne konstrukcije sa spojnicama (JPCP Jointed Plain Concrete Pavements) sa spojnicama na rastojanju izmeu 3 i 6 m, kako bi se minimiziralo stvaranje poprenih, termikih pukotina usled promena temperature i vlanosti. Spojnice mogu biti uraene sa i bez modanika. U podlozi (ispod betonske ploe) se mogu nalaziti nevezani, bitumenom ili hidraulinim vezivom stabilizovani materijali. konitinualno armirani betonski kolovozi (CRCP continually reinforced concrete pavements) kod kojih se pomou podune armature koja se nalazi u sredini ili neto iznad sredine sloja kontrolie rastojanje i otvor pukotina nastalih usled skupljanja prouzrokovanog termikim uticajima. JPCP ojaanje postojeih krutih, kompozitnih ili fleksibilnih kolovoznih konstrukcija CRCP ojaanje postojeih krutih, kompozitnih ili fleksibilnih kolovoznih kosntrukcija. popravka postojeih JPCP kolovoza koja se sastoji u struganju povrine, popravci spojnica, zameni modanika, zameni betonskih ploa, izradi zakrpa u deliminoj ili punoj debljini ili zameni ivinih traka.

POSTUPAK PRORAUNA Projektovanje kolovoznih konstrukcija u MEPDG je iterativan proces rezultat prorauna su procena oteenosti i ravnosti kolovozne konstrukcije, a ne proste debljine slojeva. Prvo se analiziraju uslovi na konkretnoj lokaciji, i na osnovu njih se definie preliminarno reenje nove ili poetna strategija rehabilitacije postojee kolovozne konstrukcije. To reenje se analizira imajui u vidu projektne kriterijume, kao i potreban nivo pouzdanosti u pogledu predvianja razvoja oteenja i neravnosti. Osnovne faze u okviru prorauna su prikazane na slici 1. Nivoi analize U zavisnosti od obima i detaljnosti raspoloivih podataka vezanih za karakteristike materijala i saobraajno optereenje MEPDG omoguava analizu na tri hijerarhijska nivoa: Nivo I koji zahteva vrlo detaljne podatke na nivou projekta (tzv. projectspecific) ukljuujui laboratorijska ispitivanja materijala. Ovaj nivo analize je nuno povezan sa najveim trokovima za prikupljanje podataka i treba da se koristi samo u izuzetnim sluajevima koji iz bilo kog razloga izlaze iz okvira primenjenih za razvoj korelacija i default vrednosti na nivoima 2 i 3. u kome se ulazni parametri procenjuju na osnovu korelacija ili regresionih zavisnosti. Na ovom nivou se tipino koriste vrednosti parametara definisane na regionalnom nivou.

Nivo II

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

FAZA 1 VREDNOVANJE OSNOVNIH PARAMETARA Projektovanje i analiza nove kolovozne konstrukcije

Istrani radovi: istrana buenja, laboratorijsko ispitivanje tla, vlanost i odvodnjavanje, promena zapremine, osetljivost na dejstvo mraza Materijali za novu kolovoznu konstrukciju Kriterijumi za projektovanje

Ulazni podaci
Analiza klimatskih i faktora okoline Temperatura i vlanost Analiza karakteristika materijala: asfalt, beton, nevezani agregat, materijali u posteljici i nasipu Analiza saobraajnog optereenja: klasifikacija teretnih vozila i obim saobraaja, raspodela osovinskih optereenja, prognoza saobraaja

Projektovanje i analiza rehabilitacije postojee kolovozne konstrukcije

Analiza stanja kolovozne konstrukcije: stanje oteenosti, nedestruktivna ispitivanja, ravnost, istrana buenja i kernovanje, ispitivanje materijala Materijali za rehabilitaciju

Kriterijumi za projektovanje

FAZA 1I ANALIZA Poetna strategija projektovanja kolovozne konstrukcije

Modifikacija strategije Proraun napona, dilatacija i ugiba u kolovoznoj konstrukciji Proraun inkrementalnog prirasta oteenosti Transfer funkcije i proraun oteenja Ravnost IRI Kolotrazi Denivelacija ploa Pukotine usled saobraaja Pukotine usled drugih uticaja

Analiza pouzdanosti

ne
Da li su ispunjeni projektni kriterijumi?

da

FAZA III IZBOR STRATEGIJE

Tehnika i pitanja vezana za izvoenje

Validna projektna alternativa

Analiza trokova LCCA Pitanja u vezi sa politikom i donoenjem odluka

Izbor strategije

Slika 1. Postupak analize kolovoznih konstrukcija u uputstvu MEPDG

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

Nivo III

u kome se u najveoj meri koriste defualt vrednosti razvijene na nacionalnom nivou. Ovaj nivo analize ima najmanje trokove prikupljanja podataka, ali i najmanji nivo pouzdanosti u odnosu na primenjene parametre.

Hijerarhijski pristup omoguava projektantu fleksibilnost u pogledu izbora nivoa detaljnosti ulaznih parametara u funkciji od znaaja projekta i raspoloivih sredstava. ULAZNI PODACI MEPDG koristi niz zajednikih ulaznih podataka vezanih za saobraajno optereenje, klimatske uticaje, karakteristike materijala i pouzdanost za sve tipove kolovoznih konstrukcija. Materijali Opisivanje karakteristika materijala je jedan od kljunih elemenata u novom uputstvu. Pri tome je kao osnovni parametar korien modul, a u zavisnosti od vrste materijala primenjuju se: povratni modul za sve nevezane i materijale u posteljici kolovozne konstrukcije, dinamiki ili modul krutosti za sve asfaltne slojeve, i modul elastinosti za cement-beton i slojeve na bazi hidraulinih veziva. Pored toga modeli za proraun uticaja u kolovoznim konstrukcijama koriste i itav niz parametara koji se do sada nisu rutinski ispitivali za potrebe dimenzionisanja kolovoznih konstrukcija: Poasonove koeficijente za svaki sloj kompliansu teenja za asfaltne slojeve vrstou na zatezanje asfaltnih slojeva koeficijent termikog skupljanja i irenja temperaturni gradijent u slojevima kolovozne konstrukcije gradijent vlanosti u betonskim ploama U okviru nekoliko projekata koji su pratili razvoj MEPDG razvijena je metodologija za ispitivanje: dinamikog modula asfaltnih meavina povratnog modula nevezanih materijala karakteristika asfaltnih meavina vezanih za trajnu deformaciju i karakteristika asfaltnih meavina vezanih za lom. Kako bi se omoguila primena modula na nivoima 2 i 3, razvijen je niz korelacija za dinamiki modul novih i postojeih asfaltnih meavina, vrstou na zatezanje i komplijansu teenja u funkciji zapreminske strukture asfaltne meavine. Saobraajno optereenje Podaci o saobraajnom optereenju su pretrpeli jednu od najznaajnijih promena u odnosu na prethodne metode. U novoj metodi je naputen koncept standardnih osovina i odgovarajuih faktora ekvivalencije i za modeliranje saobraajnog optereenja se koriste spektri jedno-, dvo, tro- i etvoro-osovinskih optereenja. Pored toga specijalne konfiguracije optereenja mogue je ukljuiti kroz posebne analize.
Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

Osnovni parametri koji su potrebni za analizu saobraajnog optereenja mogu se grupisati u etiri kategorije: Obim saobraaja Faktori raspodele obima saobraaja : o Faktor mesene raspodele o Raspodela vozila po klasi o Faktor raspodele po asu o Faktor rasta kamionskog saobraaja Faktori raspodele osovinskog optereenja Opti ulazni podaci o saobraaju o Broj osovina po kamionu o Konfiguracija osovine o Rastojanje tokova

Na slici 2 je prikazan spektar optereenja za dvostruku osovinu za klasu vozila 9 (kamion sa poluprikolicom sa dve dvostruke osovine) u razliitim mesecima.

Slika 2.

Primer spektra osovinskog optereenja za baznu godinu, klase vozila 9 i tip dvostruke osovine

Klimatski uticaji U okviru MEPDG je ukljueno modeliranje klimatskih uticaja na materijale u kolovoznoj konstrukciji, stanje napona i deformacija i razvoj oteenja. U tu svrhu je razvijen Integrisani klimatski model (EICM) za modeliranje stanja temperature i vlanosti u slojevima kolovozne konstrukcije i posteljici na bazi asovnih podataka o temperaturama vazduha, padavinama, brzini vetra, nivou oblanosti i relativnoj vlanosti koji se kontinuirano prikupljaju u meteorolokim stanicama irom Sjedinjenih drava. Samo ime Integrisani govori da se radi o vie pojedinanih modela koji su objedinjeni u EICM. Prvi model je Infiltration and Drainage Model (ID Model), razvijen na univerzitetu Texas A&M koji se koristi za analizu uticaja kinih padavina na stanje vlanosti u kolovoznim konstrukcijama. Drugi model je Climatic-Materials-Structural Model (CMS Model), razvijen na univerzitetu Ilinois, koji se koristi za proraun temperature i vlanosti u slojevima kolovozne kosntrukcije i predvianje temperature. Trei model je CRREL model, razvijen u USA CRREL (United States Army Cold Region Research and Engineering
Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

Laboratory), koji sraunava provoenje toplote i vlage u slojevima kolovoza pri razliitim temperaturama i predvia dubinu dejstva mraza. EICM model predvia temperaturu i vlanost slojeva iz sata u sat i ti podaci se dalje na razliite naine koriste u proraunu karakteristika materijala tokom projektnog veka. PRORAUN UTICAJA U KOLOVOZNIM KONSTRUKCIJAMA Strukturni modeli za proraun uticaja u fleksibilnim i krutim kolovoznim konstrukcijama zauzimaju centralno mesto u okviru druge faze analize. Za analizu krutih kolovoznih konstrukcije koristi se metoda konanih elemenata, a proces je efektivno ubrzan primenom neuronskih mrea. U konkretnom sluaju koristi se program ISLAB2000. Za analizu fleksibilnih kolovoznih konstrukcija je takoe prvobitno bila zamiljena primena metode konanih elemenata. Meutim, na ovom stepenu tehnolokog razvoja kompjuterske opreme to se pokazalo kao neracionalno, pa je u ovoj fazi razvoja metode primenjen linearno elatini vieslojni model JULEA. Metoda konanih elemenata postoji kao mogunost za analizu nelinearnog ponaanja tla i nevezanih materijala na nivou I i za sada je primarno namenjena za istraivake svrhe. MEPDG program prvo deli slojeve kolovozne konstrukcije na podslojeve u zavisnosti od vrste materijala, debljine slojeva, i rastojanja od povrine kolovozne konstrukcije. Kritini uticaji u svakom podsloju se sraunavaju primenom modela JULEA. U okviru tog postupka je znaajna primena Integrisanog klimatskog modela koji se koristi za proraun stanja temperature i vlanosti u slojevima kolovozne konstrukcije na asovnoj bazi. Raspodela temperatura svih asfaltnih slojeva se deli u pet grupa za svaki mesec analiziranog perioda za oteenja prouzrokovana saobraajem. Podrazumeva se da temperature prate normalnu raspodelu. Prosena temperatura u okviru svake petine temperaturnog raspona za svaki asfaltni podsloj u kolovoznoj konstrukciji se koristi za odreivanje dinamikog modula podsloja. Podrazumeva se da je saobraajno optereenje identino za svaku od pet temperaturnih kategorija. Dinamiki modul se koristi za proraun horizontalnih i vertikalnih dilatacija na kritinim dubinama sa ciljem da se odredi trajna defromacija u okviru svakog sloja i lokacija maksimalnog oteenja usled zamora u asfaltnim slojevima. Za poprene termike pukotine, EICM sraunava temperature asfaltnih slojeva na asovnom nivou i MEPDG koristi te temperature za proraun karakteristika asfaltnih slojeva (komplianse teenja i vrstoe na indirektno zatezanje) i napona zatezanja u asfaltnim slojevima. EICM se takoe koristi za proraun temperatura u podslojevima u okviru nevezane podloge i posteljice i odreivanje meseci u kojima su ovi podslojevi zamrznuti. Povratni modul zamrznutih slojeva se onda poveava tokom perioda smrzavanja i smanjuje tokom perioda odmrzavanja. EICM takoe sraunava i proseni nivo vlanosti u nevezanim slojevima za svaki mesec analiziranog perioda. Prosean meseni nivo vlanosti u odnosu na optimalni nivo vlanosti se koristi za podeavanje vrednosti povratnog modula za svaki nevezani podlsoj u toku svakog meseca tokom analiziranog perioda. Sraunate vrednosti kritinih uticaja se koriste za proraun zamora, trajne deformacije i termikih pukotina primenom tzv. prenosnih ili transfer funkcija.

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

INDIKATORI STANJA KOJI SE PREDVIAJU NA OSNOVU MEPDG MEPDG koristi prenosne funkcije i regresione zavisnosti za predvianje razliitih indikatora stanja. Ove zavisnosti su kalibrisane na osnovu podataka iz LTPP (Long Term Pavement Performance Program) za veinu modela. Specifini modeli za pojedine tipove kolovoza su: fleksibilne kolovozne konstrukcije i ojaanja asfaltnim slojevima o ukupna dubina kolotraga u asfaltnim slojevima, slojevima nevezane podloge i posteljici o poprene pukotine prouzorkovane uticajem okoline o mreaste pukotine usled zamora (saobraajnog optereenja), odozdo na gore o podune pukotine usled saobraajnog optereenja inicirane na povrini o reflektovane pukotine u asfaltnim slojevima preko postojeih fleksibilnih, polu-krutih ili krutih kolovoznih konstrukcija o ravnost (IRI) cementno betonski kolovozi i ojaanja betonom o denivelacija ploa u spojnicama JPCP o efikasnost prenoenja optereenja (LTE) u spojnicama JPCP o poprene pukotine usled saobraajnog optereenja u JPCP kolovozima o ljuspanje povrine (ukljueno u IRI model) o rastojanje i irina pukotina kod CRCP o efikasnost prenoenja optereenja (LTE) kod CRCP o upanje zrna u CRCP kolovozima o ravnost (IRI)

Ovi modeli su vrlo kompleksni i zahtevaju mnogo iri prostor, tako da nee biti posebno obraivani u ovom radu. PROJEKTNI KRITERIJUMI I NIVO POUZDANOSTI Vrednovanje razliitih kolovoznih konstrukcija vri se na osnovu projektnih kriterijuma koji su vezani za ponaanje kolovoznih konstrukcija u fazi eksplatacije. Projektant bira kriterijume i granine vrednosti parametara u zavisnosti od znaaja projekta, uticaja na bezbednost i politike oravanja odgovarajue putne uprave. U tabeli 1 dat je predlog projektnih kriterijuma i graninih vrednosti (4), ali treba imati u vidu da se oni mogu razlikovati u zavisnosti od konkretne situacije u odgovarajuoj putnoj upravi. Analiza projektne pouzdanosti je ukljuena u MEPDG na konsistentan nain za sve tipove kolovoznih konstrukcija. Projektant moe specificirati eljeni nivo pouzdanosti za sve tipove oteenja i ravnost, a odvgovarajui nivo pouzdanosti zavisi pre svega od posledica prouzrokovanih kraim vekom kolovoza u odnosu na projektni period s obzirom na odgovarajui projektni kriterijum. Nivoi pouzdanosti se mogu razlikovati za razliite vidove oteenja i ravnost. U tabeli 1 date su preporuene vrednosti nivoa pouzdanosti u zavisnosti od funkcionalne klasifikacije saobraajnice.

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

Tabela 1. Projektni kriterijumi i preporuene granine vrednosti parametara Tip kolovoza Kriterijum Mreaste pukotine (odozdo na gore) Fleksibilna kolovozna konstrukcija i ojaanja asfaltnim slojevima Dubina kolotraga (trajna deformacija u tragovima tokova) Duina poprenih, termikih pukotina Ravnost IRI Srednja vrednost denivelacije spojnica (faulting) Procenat ploa sa poprenim pukotinama Ravnost IRI Maksimalna vrednost na kraju analiziranog perioda Autoputevi: 10 % povrine saob. trake Primarni putevi: 20 % povrine saob. trake Sekundarni putevi: 35 % povrine saob. trake Autoputevi: 10 mm Primarni putevi: 12.5 mm Sekundarni putevi (v < 72 km/h): 16.5 mm Autoputevi: 94 m/km Primarni putevi: 130 m/km Sekundarni putevi: 130 m/km Autoputevi: 2.5 m/km Primarni putevi: 3.2 m/km Sekundarni putevi: 3.2 m/km Autoputevi: 3.8 mm Primarni putevi: 5 mm Sekundarni putevi: 6.4 mm Autoputevi: 10 % Primarni putevi: 15 % Sekundarni putevi: 20 % Autoputevi: 2.5 m/km Primarni putevi: 3.2 m/km Sekundarni putevi: 3.2 m/km

Krute kolovozna konstrukcija i ojaanja betonskim slojevima

Tabela 2. Nivo pouzdanosti u zavisnosti od funkcionalne klasifikacije saobraajnice Funkcionalna klasifikacija Autoputevi Primarni putevi Sekundarni putevi Lokalni putevi MEPDG SOFTVER Novo AASHTO uputstvo prati i odgovarajui softver koji se trenutno nalazi u fazi testiranja. Softver je dostupan na internet adresi: www.trb.org/mepdg, odakle se moe iskopirati i instalirati na pojedinanim raunarima. Meutim, da bi mogao da radi potrebno je da postoji kontinuirana internet konekcija koja uspostavlja vezu izmeu konkretnog raunara i servera na kome se nalaze kontrolne datoteke. Korisniki interfejs je relativno jednostavan i podeljen na tri dela (slika 3). U gornjem delu se nalaze opti projektni parametri, a donji deo je
Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Nivo pouzdanosti (%) Gradske Vangradske soabraajnice saobraajnice 95 95 90 85 80 75 75 70

10

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

podeljen na ulazne parametre (saobraajno optereenje, klimatski uticaji i materijali i slojevi u kolovoznoj konstrukciji) sa leve strane i rezultate prorauna sa desne strane.

Slika 3. Korisniki interfejs za program MEPDG U programu postoji jedinstven sistem za ooznaavanje pojedinih faza unosa podataka i prorauna koji je slian semaforskoj signalizaciji: zelena boja oznaava da su pojedini ulazni podaci ili faza prorauna kompletirani, uta boja da su usvojene odreene default vrednosti i da treba pregledati odreenu grupu podataka, dok crvena boja znai da je neophodno otvoriti odreeni set i uneti odgovarajue podatke. Program je napravljen tako da vodi korisnika kroz sve faze analize, prikazane na slici 1. TRENUTNO VAEA OGRANIENJA I DALJI RAZVOJ METODE U svom sadanjem obliku MEPDG metoda je primarno namenjena primeni u Sjedinjenim dravama s obzirom da koristi anglo-saksonski sistem mernih jedinica. Meutim, razmilja se o razvoju metrike verzije, pogotovo ako se neke druge zemlje koje su pokazale zainteresovanost, poput Kanade, ukljue u projekat. Meutim, pored sistema mernih jedinica postoje i neka druga ogranienja ili specifinosti koja u ovom trenutku limitiraju primenu metode u drugim zemljama. Neka od tih ogranuienja su: Modeliranje trenja i buke na kontaktu izmeu pneumatika i kolovoza. MEPDG ne omoguava predvianje promene i razvoja buke usled odvijanja saobraaja. Ovo pitanje se mora reiti kroz primenu odgovarajueg agregata, odnosno tipa asfaltne meavine i sprovesti kroz tehnike specifikacije, kao to je to bio sluaj i u prolosti. Jednostruki ili super-single pneumatici. MEPDG podrazumeva da su sve osovine sa duplim pneumaticima. Jednostruki pneumatici mogu biti analizirani kao specijalan sluaj optereenja. Uticaj super-single pneumatika u ovoj fazi moe se odrediti samo ako se napravi posebna analiza za njih. 11

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

Trajnost i dezintegracija meavina u povrinskim slojevima. MEPDG nema modele za predvianje oteenja kao to su odnoenje materijala ili naruavanje veze izmeu agregata i bitumena pod dejstvom vode (tzv. stripping) kod asfaltnih materijala, odnosno ljuspanje, alkalno-silikatna reakcija ili D pukotine u cementbetonskim ploama. Ova pitanja treba da se obrade u procesu projektovanja meavina i kroz tehnike specifikacije. Treba napomenuti da je ljuspanje spojnica betonskih kolovoza obuhvaeno uputstvom na bazi empirijske zavisnosti u funkciji od vodocementnog faktora, sadraja pora ispunjenih vazduhom, vrstoe i drugih parametara. Promena zapremine tla u posteljici. MEPDG nema model za predvianje promene zapremine tla u posteljici usled dejstva mraza ili promene zapremine visoko plastinih glina osetljivih na bubrenje. Ukoliko je osetljivo tlo prisutno u posteljici, treba ga tretirati ili zameniti u skladu sa standardnom inenjerskom praksom u pogledu borbe protiv tetnog dejstva mraza. Porozni slojevi u podlozi. Deonice sa ovim slojevima nisu bile ukljuene u kalibraciju modela. Geomree i drugi materijali za ojaanje. Prisustvo ovih materijala u kolovoznoj konstrukciji se ne moe simulirati u MEPDG. Konstrukcije sa ovim materijalima takoe nisu bile ukljuene u kalibraciju modela. Polu-kruti kolovozi. MEPDG moe da analizira polu-krute kolovozne konstrukcije. Meutim, modeli za inkrementalna oteenja usled pukotina prouzorkovanih zamorom i odgovarajue transfer funkcije nisu jo kalibrisani, tako da u ovom trenutku nije pouzdano ni preporuljivo njihovo korienje u analizi. Primena tretmana preventivnog odravanja. Primena preventivnog odravanja nije obuhvaena modelima u MEPDG. Ovi tretmani mogu imati znaajnog efekta na brzinu propadanja kolovoznih konstrukcija, pa je u ovom trenutku najbolja opcija da primena ovih tretmana bude obuhvaena kroz lokalnu kalibraciju modela propadanja. Fazna izgradnja. MEPDG nije u stanju da modelira faznu izgradnju kolovozne konstrukcije kroz dui period vremena. Kada se fazna izgradnja odnosi na konkretan projekat, projektant zadaje mesec u kome e kompletirana kolovozna konstrukcija biti otvorena za saobraaj. Tanka ojaanja slojevima na bazi cement-betona. Ova ojaanja ne mogu biti dimenzionisana pomou MEPDG. Minimalna debljina ojaanja klasinih cementno betonskih kolovoza sa spojnicama je 15 cm, a kontinualno armiranih betonskih kolovoza 18 cm. Minimalno rastojanje izmeu spojnica je 3 m. Armirani betonski kolovozi sa spojnicama (JRCP). Ovi kolovozi nisu direktno modelirani u MEPDG. Rano otvaranje betonskih kolovoza za saobraaj. MEPDG podrazumeva da se betonski kolovozi otvaraju za saobraaj najmanje 28 dana nakon izvoenja. Ovo e verovatno biti promenjeno u nekoj od buduih verzija kako bi se ukljuili i krai periodi. Trenja na spoju izmeu postojeeg betonskog kolovoza i ojaanja asfaltom. U MPEDG ne postoji mogunost da se varira trenje izmeu betonskog kolovoza i asfaltnog ojaanja.

Od zavretka rada na osnovnoj verziji uputstva MEPDG 2004. godine, sprovedeno je vie projekata iji je cilj bio nezavisna revizija uputstva (Prof.Stephen Brown, Scott Wilson Pavement Engineering, UK), razvoj uputstva za lokalnu kalibraciju, i korekcija odreenih uoenih nedostataka u modelima primenjenim u MEPDG, kao i analiza osetljivosti pojedinih modela.

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

12

Goran Mladenovi Novo uputstvo AASHTO za projektovanje kolovoznih konstrukcija

U Amerikoj saveznoj upravi za puteve (FHWA Federal Highway Administration) je formiran tim za implementaciju novog uputstva iji je cilj bio da popularie novo uputstvo i pomogne pojedinim dravama da se pripreme za njegovu primenu s obzirom da je to vrlo zahtevan proces imajui u vidu obim, detaljnost i kvalitet podataka neophodnih za primenu novog uputstva, kao i sloenost same analize. Rezultat ovih napora je da vie od 80 % Amerikih saveznih drava ima nameru da u relativno skoro vreme zapone sa primenom novog uputstva, koje se inae nalazi u zavrnoj fazi usvajanja u okviru AASHTO.

LITERATURA 1. AASHTO Guide for Design of Pavement Structures, AASHTO, Washington D.C., US, 1993. 2. W. R. Hudson, C. L.Monismith, J. F. Shook, F. N. Finn, E. L. Skok, JR. AASHO Road Test Effect on Pavement Design and Evaluation After 50 Years, Transportation Research Circular E-C118 Pavement Lessons Learned from the AASHO Road Test and Performance of the Interstate Highway System, Transportation Research Board, Washington D.C., US, s. 17-30, 2007. 3. J.P. Hallin, T.P. Teng, L.A. Scofield, H. von Quintus. Pavement Design in the PostAASHO Road Test Era, Transportation Research Circular E-C118 Pavement Lessons Learned from the AASHO Road Test and Performance of the Interstate Highway System, Transportation Research Board, Washington D.C., USA, s. 1-16, 2007. 4. Mechanistic-Empirical Pavement Design Guide, A Manual of Practice, Interim Edition, AASHTO, Washnigton D.C., USA, 2008. 5. A.T.Papagiannakis, E.A.Masad. Pavement Design and Materials, John Wiley & Sons, Inc. Hoboken, New Jersey, 2008.

Inenjerska komora Srbije, 27.05.2010.

13