Vidovdan.

org -

1 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Vidovdan.org
www.vidovdan.org

FAQ

11, 2013 2:36 am

|
UTC + 1 [ DST ]

: srb1389, Zlotjko, , _
1 1 [ 6 ]

diktator

: 28, 2007
12:00 am
: 2714
: 145
():
658 471

| |

:
: 22, 2010 4:05 pm

.
,
...

.
...

Kraj Drugoga svetskog rata je najveim delom prekinuouee ljudi

cincarskog porekla u politikoj i privrednoj elitiSrbije i Jugoslavije. Novi voe
su bili ili iz redova nesrpskihnacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i
radnika.40 Ulogaljudi cincarskog porekla je donekle ostala znaajna samo
uoblasti kulturnog stvaralatva, ali je njihov procenat - sa39 Up., npr., S.
Markovi tedimlija, Cincari, u: Kulturnopolitika raz-matranja, I, Zagreb,
1939, 57.Na ovakve optube odgovarano je, s jedne strane, negiranjem
postojanjaCincara u srpskim gradovima (koji se proglaavaju Srbima iz
Makedonije)i, s druge strane, negiranjem duhovnih sposobnosti Cincara da
postanuvoama Srba (up. D. Lapevi, Cincarstvo u Srbiji - u Beogradu
isrbijanskim gradovima, Beograd, bez g. izd., l). Ni neki srpski autori, uz
to,koji nisu poricali prisustvo Cincara meu Srbima, nisu bili
oduevljeniposledicama njihove asimilacije: jedni smatraju da su Cincari i
drugiasimilanti samo pokvarili rasu (up. R. Simonovi, Etnografski
pregledVojvodine, Novi Sad, 1924, 12), dok drugi smatraju da je ionako
veinaosobina koje su Srbi poprimili od Cincara negativna (up. D. J.

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

2 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Popovi, OCincarima, n.d., 305).40 Jedan od retkih izuzetaka bio je Koa

Popovi.
razmahom kolovanja i sve veim brojem intelektualacapoteklih sa sela postao osetno manji. Pored toga kodpotomaka starih asimilanata ostalo je
ponosno seanje napripadnosti nekadanjoj eliti.41Propast socijalizma i
nastanak opozicionih politikih stra-naka, koje su bile ili se su se bar
izdavale za graanske,vratio je na politiku scenu srazmerno dosta
istaknutihlinosti cincarskog porekla.42 To je razumljivo ako se ima naumu
da su cincarske porodice pripadale nekadanjem gra-anstvu, u kome su,
naravno, komunisti stekli malo simpa-tizera. Promena situacije omoguila
je, izmeu ostalog, iostacima, odnosno potomcima nekadanje buroazije
da seponovo ukljue u politiki ivot, naravno sa antikomu-nistikih pozicija.
Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novojsrpskoj politikoj eliti ima, prvi put
u poslednjih pola sto-lea, vie osoba cincarskog porekla. Kao
najistaknutije mo-emo nabrojati ministra inostranih poslova i vou
Graan-skog saveza Srbije Gorana Svilanovia, ambasadore uLondonu
(Vladetu Jankovia), Meksiku (Vesnu Pei, neka-danju eficu
Graanskog saveza), Vaingtonu (Milana St.Protia), kao i efa Stalne
misije pri Ujedinjenim nacijamaDejana ahovia.Ova injenica nije ostala
skrivena ni poraenim preds-tavnicima Miloevieva reima, tako da je i
sama kerkabiveg predsednika izjavila da ne voli vie Srbiju jer njom
41 Ovaj sloj je jeziki i kulturno potpuno asimilovan, ali je ostao
svestansvog porekla. Obino manje obrazovani noviji doseljenici sa juga,
kojiponekad jo znaju cincarski, su meutim nosioci nacionalne svesti
upravom smislu te rei (up. T. Kahl, Ethnizitt und rumliche Verteilung
derAromunen in Sdost-Europa, Mnster, 1999, 84).42 Up. P. Marinkovi,
n. delo.
sad upravljaju Cigani, Cincari i Turci.43 Tako se jedna odistaknutih
korisnica kvazi-nacionalistike politike SlobodanaMiloevia na odreeni
nain stavila na iste pozicije kaohrvatski nacionalisti, protiv kojih je bivi
reim sipao drvlje ikamenje.
http://dokumenta.scd-lunjina.org/free/C ... _elita.pdf

Like

Send

diktator

Be the first of your friends to like this.

: Re:
: 22, 2010 4:17 pm

Jovan Sterija Popovi (1806 - 1856), po ocu Steriji Cincarin. Prvi i najvei
srpski komediograf 19. veka. Jovan Sterija Popovi (ili Jovan Popovi
Sterijin) je roen u Vrcu 1806., u trgovakoj porodici. Osnovnu i srednju
kolu uio je u Vrcu, Temivaru i Peti, a prava u Kemaroku. Jedno
vreme je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan
da doe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Postaje naelnik
Ministarstva prosvete (od 1842), i na tom poloaju, u toku osam godina, on
je glavni organizator srpske srednjokolske nastave i jedan od osnivaa

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

3 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Uenog srpskog drutva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije

nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.Nezaboravan lik je " Kir
Janja" u istoimenoj drami u kojoj Popovi odslikava cincarskog trgovca 19.
veka. Od tada valjda potie stereotip o Cincarima tvrdicama. Svako ko
imalo poznaje Grke, zna da se ovde ne radi o jednom Grku, ve o
Cincarinu. Mnoge cincarske porodice su se prezivale Popa ili Popi.
: 28, 2007
12:00 am
: 2714
: 145
():
658 471

Ime Sterija uglavnom se javlja kod Srba cincarskog porekla. Cincari ga

izgovaraju kao teriju. Sadrano i u linom imenu Jovana Sterije Popovia,
naeg poznatog knjievnika i naunika iz prolog veka. "Steriju su tako
prozvali po ocu Grku-Cincarinu, trgovcu. Po materi je bio unuk uglednog
srpskog slikara, i pomalo pesnika Nikole Nekovia." Prema tome, njegovo
krteno ime je Jovan, a Sterija je ime njegovog oca. U konkretnom sluaju,
drugo ime Sterija znai "Steriji". enska forma ovog imena kod Srba nije
zastupljena.
Branislav Nui (Alkibijad Nua 1864 - 1938),
po ocu, Georgijesu Nua, cincarskog porekla, knjievnik, dramatiar,
pripoveda, putopisac, diplomirani pravnik. Najvei srpski komediograf
posle Sterije. Prvi naelnik oslobodjenog Bitolja. Organizator pozorita i
upravnik u oslobodjenom Skoplju 1913. godine.
Janaki i Milton Manaki,
Braa Janaki ( Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj
1964.) Manaki su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom delu
Balkana.
Roeni su u cincarskoj porodici u grevenskom selu Avdela, u dananoj
Grkoj. Porodica je bila ekonomsko jaka, to je razlog u velikoj koliini
stoke, koju je porodica Manaki posedovala (ovce). Sa vremenom poeli su
se baviti i finansijskim poslovima - davanjem kredita, uz dobre kamate. To je
Manakijima donelo jo vee blagostanje.
Prvi atelje braa Manaki imali su u grkom gradu Janina (Ioannina) od
1884. do 1904., te iste godinu su posetili Bitolj, gde su na irok sokaku
kupili neki duan, koji su adaptirali u fotografski atelje. 1905. sele se u Bitolj
gde su otvorili svoj atelje pod nazivom Atelje za umetniku fotografiju. Te
godine u Londonu Milton je nabavio kameru tipa Bioscope. Milton je slikao
dosta poznatih ljudi (Sultana, srpskog kralja) prilikom njihove posete Bitolju.
Braa Manaki bili su zvanini fotografi srpskog, rumunskog i turskog dvora.
Tako Nai,
roen 1934 u Kruevcu, umro marta 1993 u Beogradu. Po nacionalnosti je
Cincarin. Samom svojom pojavom izazivao je smeh kod publike. Igrao je u
vie filmova:
Bokseri idu u raj
Ko to tamo peva
Majstor i Margarita
Ali svakako ostaje upamen kao Pera Miti, prodavac karanfila u filmu

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

4 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Davitelj protiv davitelja. Snimio je ukupno 26 filmova.

Konstantin - Koa Popovi,
rodjen 14.03.1908. godine u Beogradu, umro 20.10.1992. Cincarskog
porekla po ocu. kolovao se u vajcarskoj. Apsolvent na Sorboni.
Revolucionar, panski borac i vojni rukovodilac, general pukovnik,
knjievnik, ministar, diplomata.
Naum Krnar - Moskopoljac,
bliski saradnik i pomonik Karadjordja. Roen je u Moskopolju, oko 1780.
godine. Po etnikoj pripadnosti je bio Cincarin. Poreklom je iz imune
trgovake porodice u Moskopolju. U mladosti je stekao solidno
obrazovanje. Govorio je vie jezika. Prvi put se oenio 1800 u Moskopolju.
Sa enom Marijom imao je sina Petraija. Posle enidbe otiao je u
Beograd, gde je ostao. U Beogradu je stekao bogatstvo. Na Dorolu je
imao kuu. On se neto zamerio Turcima tako da u Moskopolje nije mogao
vie da se vrati. Pripadao je Heteriji, organizaciji za osloboenje Grka i
ostalih balkanskih hriana na Balkanu, a iji je jedan od istaknutih voa bio
i Riga od Fere. Nauma Krnara i njegovu ulogu u ustanikom pokretu srpska
istoriografija je, naizgled, sistematski zanemarivala. Najee se pominje
kao Karaorev momak, ili pisar, u najboljem sluaju. injenice, meutim,
govore da je njegova uloga bila mnogo znaajnija. Verovatno je, kao
poverenik Heterije, na Karaora vrio odluujui politiki uticaj i bio mu
politiki i diplomatski savetnik. O vanosti koju mu je turska vlast pridavala
svedoi i injenica da je i njegova glava, kao i Karaoreva, putovala za
Carigrad.
oma i Filota Fila,
File potiu sa Krfa. Poetkom 18. veka prelaze u Janinu. Poetkom
19.veka, za vreme Ali Pae, koji je pljakao i proganjao cincarski narod,
Filotini preci su pobegli na sever, u Bitolj. Po nacionalnosti su Cincari. Filota
je bio odlian advokat. Branio je optuene za krvne delikte. Bio je veliki
protivnik smrtne kazne.
Mia A. Anastasijevi ( 1803 - 1885), roen u Poreu, umro u Bukuretu.
Otac Anastas, trgovac, po narodnosti Cincarin i majka Rua rano su umrli.
Sa tri godine ivota on je ostao siroe. Postao je uveni trgovac i
brodovlasnik, u dunavskoj plovidbiuestvovao sa svoja 74 plovna objekta.
Knez Milo mu je 1838. godine dodelio titulu " dunavskog kapetana".Veliku
zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, zvanu kapetan Miino zdanje,
poklonio je dravi. Sada je ta zgrada Rektorat Beogradskog univerziteta.
Dimitrije Anastasijevi - Sabov
Cincarin, rodjen u selu Negoi 1726. godine. Doveden kao dete od est
godina u Zemun 1723. ili 1733. god. Pozanimanju je bio sabov ( prost
kroja), abadija, kapamadija, trgovac i arendator. Uzimao je u zakup tzv.
bataljonske bare biveg ajkakog bataljona, od Karlovaca pa sve do
Bea.Bogati trgovac izdvojio je 20 000 forinti za prvu ( najstariju) srpsku
gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1791. godine.Sabov umire 1803. godine.

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

5 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Sahranjen na groblju na Magarevom bregu. Prilikom obeleavanja dva

veka od osnivanja Karlovake gimnazije postavljena je nadgrobnaploa od
ruiastog mramora. Kada je obeleavana 200-godinjica Gimnazije, u
predvorju zgrade smetena je levo od ulaza figura Dimitrija Anastasijevia
visoka dva metra i nainjena od gipsa a nasuprot
njoj i mitropolita Stefana Stratimirovia. Obe figure delo su novosadskog
vajara Jovana Soldatovia.
oe ( Todor) Proeski - Balkanski Aneo,
popularan makedonski peva. Rodjen u Kruevu 25.01.1981. Tragino
poginuo u saobraajnoj nesrei 16.10.2007. Predstavnik Makedonije na
izboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je u svim balkanskim
zemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.

Lazar Pau,
Potie iz svetenike porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku sa
patrijarhom arnojeviem. Otac Stefan bio je paroh, a majka je poticala iz
porodice kojoj je pripadao i Milo Cveti, poznati dramski pisac i glumac.
Po ocu Stefanu je cincarskog porekla.
Studije medicine zapoeo je u Cirihu, gde se pridruio bakunjistikom krugu
i upoznao Svetozara Markovia, Vasu Pelagia i budue rukovodstvo
Radikalne stranke: Nikolu Paia, Peru Todorovia i Peru Velimirovia. Tu
je sreo i Lenku Zaho, kojom se kasnije venao.
Studije je prekinuo 1878. godine, kada je, zajedno sa Perom Todoroviem,
osnovao list "Straa" u Novom Sadu, ali ih je vlast ubrzo proterala. Pau je
zatim okonao studije medicine u Berlinu i doktorirao tezom o reumatskim
oboljenjima.
U Beogradu je otvorio lekarsku ordinaciju i od nje iveo tokom 1880-tih
godina. Uestvovao je u osnivanju Narodne radikalske stranke 1881.
godine i postao lan glavnog odbora. Pisao je za "Samoupravu", list
Radikalne stranke. Vana je njegova serija nepotpisanih tekstova u kojoj je
pokuao da odgovori na kritiku Mite Cenia da je Radikalna stranka
napustila ideologiju Svetozara Markovia.
Kada je radikalna vlada 1889. godine nacionalizovala monopole duvana i
soli, za upravnika dravnih monopola postavljen je Pau i bio to do 1893,
kada je smenjen od strane liberalne vlade. Upravnik monopola je i
1893-1894. i 1897-1898. godine. U meuvremenu bio je komesar Narodne
banke i direktor Beogradske zadruge (banka).
Po promeni dinastije 1903. godine i dolasku radikalskih stranaka na vlast,
Lazar Pau je ministar finansija u tri perioda: januar 1904 maj 1905, april
1906 januar 1908. i avgust 1912 oktobar 1915. godine. Iz ovog perioda
Pau je ostao zapamen, po nekoliko anegdota, kao krt ministar finansija,
mada je i pod njim budet brzo rastao. Vana je njegova uloga u tzv.
carinskom ratu sa Austrougarskom, zakljuenju novih spoljnih zajmova

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

6 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Srbije i finansiranju balkanskih ratova i poetka I svetskog rata.

Hadi Dimitrije Rou
roen u Moskopolju oko 1780. godine, preminuo 1860. godine, Cincarin.
Brzo se obogatio trgovinom na veliko. Jedan je od osnivaa Narodnog
pozorita.
Jovan Jovanovi Zmaj,
roen 1833. u Novom Sadu, umro 1904. u Sremskoj Kamenici. Lekar;
pesnik, prevodilac, pripoveda; javni radnik. Zmajev deda, Cincarin,
Konstantin, doselio se u 18.veku iz Makedonskih krajeva u Novi Sad.
Trgujui itom i stokom obogatio se. Zmajev otac, Pavle, advokat, senator i
gradonaelnik Novog Sada bio je meu prvim graanima ove varoi. Zmaj
se kolovao u Bratislavi, Modri i Trnovu. Studirao je prava i medicinu u
Beu, Peti i Pragu. Bio je aktuar i delovoditelj Matice srpske u Peti, lekar
u raznim gradovima Srbije i Beu i dramaturg Narodnog pozorita u
Beogradu.
diktator 22, 2010 4:24 pm, 2

Like

Send

Be the first of your friends to like this.

: Re:
: 22, 2010 4:18 pm

Poznate linosti cincarskog porekla

na Balkanu

Pitu Guli, (1865, Kruevo (dananja Makedonija) - 1903, Mekin kamen kod
Krueva) je bio revolucionar u otomanskoj Makedoniji, Cincarin.
: 14,
2008 4:36 pm
: 6158
:
: 1418
():
1530 1109

Jovan Sterija Popovi (1806 - 1856), po ocu Steriji Cincarin. Prvi i najvei srpski
komediograf 19. veka. Jovan Sterija Popovi (ili Jovan Popovi Sterijin) je roen
u Vrcu 1806., u trgovakoj porodici
Branislav Nui (Alkibijad Nua 1864 - 1938), po ocu, Georgijesu Nua,
cincarskog porekla, knjievnik, dramatiar, pripoveda, putopisac, diplomirani
pravnik

Janaki i Milton Manaki,

Braa Janaki ( Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj 1964.)
Manaki su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom delu Balkana.

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

7 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Tako Nai,
roen 1934 u Kruevcu, umro marta 1993 u Beogradu. Po nacionalnosti je
Cincarin. Samom svojom pojavom izazivao je smeh kod publike
Konstantin - Koa Popovi,

rodjen 14.03.1908. godine u Beogradu, umro 20.10.1992. Cincarskog porekla

po ocu. kolovao se u vajcarskoj. Apsolvent na Sorboni. Revolucionar,
panski borac i vojni rukovodilac, general pukovnik, knjievnik, ministar,
diplomata

Naum Krnar - Moskopoljac, bliski saradnik i pomonik Karadjordja. Roen je u

Moskopolju, oko 1780. godine. Po etnikoj pripadnosti je bio Cincarin. Poreklom
je iz imune trgovake porodice u Moskopolju
Toma i Filota Fila,
File potiu sa Krfa. Poetkom 18. veka prelaze u Janinu. Poetkom 19.veka, za
vreme Ali Pae, koji je pljakao i proganjao cincarski narod, Filotini preci su
pobegli na sever, u Bitolj. Po nacionalnosti su Cincari

Mia A. Anastasijevi ( 1803 - 1885), roen u Poreu, umro u Bukuretu. Otac

Anastas, trgovac, po narodnosti Cincarin i majka Rua rano su umrli. Sa tri
godine ivota on je ostao siroe. Postao je uveni trgovac i brodovlasnik
Dimitrije Anastasijevi - Sabov
Cincarin, rodjen u selu Negoi 1726. godine. Doveden kao dete od est godina
u Zemun 1723. ili 1733. god. Pozanimanju je bio sabov ( prost kroja), abadija,
kapamadija, trgovac i arendator. Uzimao je u zakup tzv. bataljonske bare
biveg ajkakog bataljona, od Karlovaca pa sve do Bea.Bogati trgovac
izdvojio je 20 000 forinti za prvu ( najstariju) srpsku gimnaziju u Sremskim
Karlovcima 1791. godine.Sabov umire 1803. godine. Sahranjen na groblju na
Magarevom bregu.

Toe ( Todor) Proeski - Balkanski Aneo, popularan makedonski peva. Rodjen

u Kruevu 25.01.1981. Tragino poginuo u saobraajnoj nesrei 16.10.2007.
Predstavnik Makedonije na izboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je u
svim balkanskim zemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.

Lazar Pau, Potie iz svetenike porodice koja se sa juga doselila u

Austrougarsku sa patrijarhom arnojeviem. Otac Stefan bio je paroh, a majka
je poticala iz porodice kojoj je pripadao i Milo Cveti, poznati dramski pisac i
glumac. Po ocu Stefanu je cincarskog porekla.

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

8 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Konda Bimbaa,
Cincarin, roen 1783. U Janjini, Epir, poginuo 1807. godine u Loznici. Uesnik u
I srpskom ustanku. Veliki junak
Hadi Dimitrije Rou roen u Moskopolju oko 1780. godine, preminuo 1860.
godine, Cincarin. Brzo se obogatio trgovinom na veliko. Jedan je od osnivaa
Narodnog pozorita.

Jovan Jovanovi Zmaj, roen 1833. u Novom Sadu, umro 1904. u Sremskoj
Kamenici. Lekar; pesnik, prevodilac, pripoveda; javni radnik. Zmajev deda,
Cincarin, Konstantin, doselio se u 18.veku iz Makedonskih krajeva u Novi Sad.
Trgujui itom i stokom obogatio se. Zmajev otac, Pavle, advokat, senator i
gradonaelnik Novog Sada bio je meu prvim graanima ove varoi

:
http://www.cincarnet.com/cincari_u_srbiji.htm
_________________
! .

Like

Send

Be the first of your friends to like this.

diktator

: 28, 2007
12:00 am
: 2714
: 145
():
658 471

: Re:
: 22, 2010 4:26 pm

Petar Iko
Jovan Karamata
Nikola i Evgenija Kiki
Naum Krnar
Konda Bimbaa
Marko T. Leko
Milton Manaki
Miki Manojlovi, glumac
Nikola Martinovski
Tako Nai, glumac
Branislav Nui, komediograf
Oliver Njego, operski peva
Maja Odaklijevska, pevaica
Lazar Pau, ekonomista
Jovan Sterija Popovi, knjievnik
Petre Prliko, glumac
Toe Proeski, peva
Riga od Fere
Toma Fila, advokat
Zoran Hristi, kompozitor
Kosta K. Hadi, advokat, politiar, osniva FK. Vojvodina
Sran aper[trai se izvor od 11. 2009.]

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

9 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

Mihailo Laevac, glumac

Kosta Abraevi, pesnik
Milentije Popovi, politiar
Miodrag Popovi, knjievni istoriar i profesor
[]
, , ,
.
,
.


-. ,


, , .

, , ,
.

20. 1928, ,
()
"
".
, "
, -
,
".
, !,
, ,
: , !.
, ,
- :
"- , ..."[1].


, .

, ,

1927.
.

,
...

...
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/% ... 1%80%D0%B8

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

10 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

,
.
...
http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/index.html
o diktator 22, 2010 4:50 pm,

Like

Send

Be the first of your friends to like this.

: Re:

diktator

: 22, 2010 4:45 pm

http://www.youtube.com/watch?v=_EJoauC7hPE

: 28, 2007
12:00 am
: 2714
: 145
():
658 471

.
,
.
,

.

Like

Send

Petar

Be the first of your friends to like this.

: Re:
: 22, 2010 10:21 pm

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

11 di 12

: 05,
2007 12:00 am
: 1218
: 750
():
1023 522

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

.
.
.
.
: " , ".

, .

( ) .
. ,
, ,
.

.
100 % ,
.

.
.
,
, , .
- .

.
, .

.
.
10-15%
( ).
90% , 5% 5% .
""
: , , , ,
, , , , ..

,
,

. "
"
.....

Like

Send

Be the first of your friends to like this.

1 1 [ 6 ]

UTC + 1 [ DST ]

11/03/2013 1.52

Vidovdan.org -

12 di 12

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=8&t=9412&p=156160

OnLine
: 3





:

Powered by phpBB 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group

-

11/03/2013 1.52