SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: Sredstva za obradu i prenos podataka

Tema:

CD I DVD UREDJAJI

Profesor Miomir Todorovic

Student Jovana Glogovac 2a1/0088/09

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

SADRAJ

1.1 Kada je nastao CD uredjaj................................2 1.2 Tipovi optikih medija..2 1.3 Kompakt disk2 1.4 Nain rada.4 1.5 CD-RW(CD Rewritable)...5
2.1DVD(Digital versatile disk)....6 2.2 DVD-R...6 2.3Vrste DVD-ova....7 2.4 Blue-ray Disc.......................................................................................................................7 3.1 Mit o trajnosti medija ....................................................................................................................8 3.2Karakteristike CD I DVD uredjaja..9 4.1Lteratura.....10

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

CD DVD UREDJAJI

1.1.Kad je nastao CD uredjaj

Compact Disc (CD), nastao je 1982. saradnjom kompanija Sony i Phillips, pri emu je zapravo dolo do saradnje na podruju tehnologije snimanja, enkripcije podataka i modulacije signala radi postizanja visoke pouzdanosti CD-a i niske osjetljivosti na oteenja. Prvi standard bio je CD-DA (Compact Disc - Digital Audio), a raunarska industrija ubrzo je shvatila da na CD-u mogu biti pohranjeni i drugi podatci 252i87c pa je uskoro definiran i CD-ROM. CD-R, najraireniji WORM (Write Once Read Many) format, izum je tvrtke Taiyo Yuden, a standardiziran u studenom 1990.

1.2. Tipovi optikih uredjaja

Trenutno moemo govoriti o ukupno sedam tipova snimljivih i izbrisivih medija: CD-R, CD-RW, DVD-R, DVD-RW, DVD+R, DVD+RW, DVD-RAM. U osnovi, njihova "arhitektura" vrlo je slina. Zahvaljujui tehnolokom razvoju, DVD uredjaji imaju vei kapacitet. Treba spomenuti i najnoviju, Blu-Ray tehnologiju, koja plavim laserom, s jo kraom valnom duinom, uspijeva "ugurati" jo vie podataka na jednak prostor. Najraireniji su CD-R uredjaji, ponajpre radi rairenosti snimaa i izuzetno niske ciene.

1.3 CD-kompakt disk

CD-kompakt diskovi su razvijeni pre svega u audio tj. muzicke svrhe.To im je i danas osnovna namena koriste se kao nosaci zvuka.CD diskovi su razvijeni prevashodno kao nosaci zvuka, a kompjuterska tehonologije je iyvrsila prilagodjavanje ovog medija svojim potrebama. Audio CD je izbaen na trite 1982. godine i zahvaljujui izdrljivosti, mogunou pristupa proizvoljnom delu sadraja i audio kvalitetu on postaje veoma popularan, zauzimajui veliki deo trita za samo nekoliko godina. Na CD danas moe da se smesti do 650 MB informacija. To je isto kao i memorija 1500 disketa ili 250.000 tampanih stranica. CD je disk prenika 12 cm na koji se smetaju digitalni

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

audio ili digitalne raunarske informacije, a koji se puta (sada i snima) na plejeru koji je opremljen laserom.

U osnovi CD-ROM je disk prenika 120 mm, sastavljen iz tri sloja: sloja iste plastine mase, tankog lista aluminijuma i sloja laka (plastike) koji titi od ogrebotina i praine. U procesu izrade CD-ROM-a na plastinu osnovu se utisne mnotvo sitnih brazdi (eng. pit) koji formiraju spiralu od centra diska prema obodu. Zatim se dodaje reflektivan metalni sloj od aluminijuma, koji daje disku karakteristinu srebrnu boju. Brazde su tipino 0.5 m irine, 0.83 do 3 m duine i 0.15 m dubine. Prostor izmeu traka je samo 1.6 m.Upis podataka se vrsi slanjem laserskog yraka koji je pravi uyorak na sloju boje.Ovaj zapis se kasnije moze citati upravljanjem laserskog zraka na disk i interpretacijom uzorka reflektovne svetlosti.

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

1.4 Nacin rada

itanje sa CD-ROM-a vri se tako to senzor ita podatke na bazi primljene koliine energije preko zraka odbijenog od disk porvine.Ako je svetlost odbijena od ravne povrine zrak e imati veu vrednost energije,to e senzor registrovati kao logikoo;svetlost odbijena od udubljenje imae manju vrednost energije,to e senzor registrovati kao logiko 1. Laserski zrak se kree radijalno u pravcu najbreg okratanja diska i skenira podatke(data track) odnosno ispituje intezitet reflektovanja svetlosti. CD-ROM ureaj ita podatke sa diska tako to posmatra spiralnu traku na kojoj su brazde. Ovaj posao obavlja poluprovodniki (GaAs) infracrveni laser slabe snage. On generie zrak talasneduine 780nm, koji prolazi kroz providan plastian sloj i udara u metalni sloj. Reflektovana svetlostprolazi kroz prizmu i ulazi u fotosenzor - signal na njegovom izlazu je proporcionalan koliini svetlosti na njegovom ulazu. Vana je injenica, da se faza svetlosti koja se odbije od brazde pomera za 180 stepeni. Razlika u intenzitetu svetlosti odbijene sa brazde i intenzitetu svetlosti odbijene sa ravne povrine se meri u fotoelektrinim elijama i pretvara u elektrine impulse. Rezultat je da se nizovi brazdi i ravne meupovri (,,izboine) interpretiraju kao nizovi nula i jedinica. Dodatan problem predstavlja injenica da diskovi nisu savreno ravni tj. kada se okreu dolazi do horizontalne devijacije i postaje problem pratiti spiralnu traku. Postoji vie

metoda za reavanje ovog problema - najee se koristi metoda sa tri zraka. U ovom sluaju se zrak iz lasera ne emituje direktno na povrinu diska, ve prvo prolaz 656e48g i kroz difrakcionu reetku koja proizvodi dva dodatna zraka, sa svake strane glavnog zraka. Zraci posle prolaze kroz soivo koje ih ini paralelnim. Sutina metode je da se mere i uporeuju intenziteti dva dodatna zraka sa strane. Dok su zraci van spiralne trake njihovi intenziteti su isti, svako horizontalno pomeranje diska rezultuje razlikom u intenzitetima i tada servo motor repozicionira poloaj soiva. CD tehnologija ima ugraene sisteme za korekciju greaka i u stanju je da potisne veinu greaka koje potiu zbog estica na povrini diska. CD-ROM ureaji kao i audio CD plejeri koriste CIRC (Cross Interleaved Reed Solomon Code) za detekciju i LECC (Layered Error Correction Code) algoritam za korekciju greaka.

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

1.5 CD-RW(CD Rewritable)

Re je o kompakt disku koji omoguava ponovljena snimanja. CD-RW drajvovi mogu da upisuju podatke i na CD-R i CD-RW diskove i mogu da itaju sve tipove CD-a. Poput regularnih CD-a, CD-R i CD-RW diskovi su sainjeni od polikarbonatnog plastinog supstrata, tankog reflektivnog metalnog omotaa i zatitnog spoljanjeg omotaa. CD-RW mediji lako su prepoznatljivi po svojoj sivoj boji, budui da umjesto boje kao nositelj podataka koriste slitinu srebra, indija, antimonija i telurija (Ag-In-Sb-Te). Tehnologija je analogna onoj kod CD-R medija: potrebno je stvoriti prozirne i neprozirne dijelove (jame i kopna). Ipak, ovdje se struktura moe menjati vie puta, a radi se o promeni faze materijala. Inicijalno, slitina se nalazi u amorfnoj fazi (prozirna je), a zagrijavanjem iznad temperature talita i naglim ohlaivanjem prelazi u kristalinu fazu. Vraanje u amorfnu fazu obavlja se ponovnim zagrijavanjem ispod temperature talita. Razlika izmeu CD-R medija i CD-RW medija je i u refleksivnosti: CD-R mediji imaju refleksivnost od 65% do 70%, a CD-RW mediji od 15% do 20% pa je potreban i osjetljiviji mehanizam za itanje radi manje marginalne greske.

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

2.1DVD(Digital versatile disk)

DVD diskovi su nastali kao zamena za video trake:kao mediji za uvanje filmova.Raunari su omoguili da se ta namena proiri I iskombinuje pre svega za uvanje I realizaciju multimedijalnih projekata.Dvd je razvijen na osnovu zajednikog rada firmi:Toshiba,Mashusita,Sony,Philps,Time Warner,Pioneer,JVC,Hitacy i Mitchubishi Electonics. Za DVDformat je razvijn izuzetno efikasanalgoritam za ispoljavanje gresaka prilikom itanja.On moe da ispravi gresku koja se javila du 2000 bajta,sto je duina oko 4mm trake.Napredak je postignut u nainu zapisivanja bitova na disk:korisnicki i ECC podaci moraju se moraju se pretvoriti u moduacione kod bitove,koji ustvari predstavljaju nizove rupica u informacionoj povrsini diska.To je neophodno da bi se obezbedila kontrola opsega rupica i bolje praenje informacione trake na povrsini diska.Kod CD primenjeni metod kodiranja za 8 bitova podatak akoristi 17 modulacionih kodnih bitova.Dvd format je taj broj reprodukovao na 16 sto vodi poveanju kapaciteta diska za narednih 6%. Brzina prenosa za orginalni DVD specifirana je na 1.3 MB/s,sot je u rangu sa 8 CD drajvova.Danas se ovaj standard ve obeleava sa DVD 1X,jer su se u medjuvremenu pojavili uredjaji sa nekoliko put veom brzinom rotacije.Hitachi je prvi izbacio svoj 2X,najbrzi komercijalno dostupan je 5X DVD firme Creative Tehnology.

2.2 DVD-R
Konceptualno slian CD-R standardu, DVD-R (DVD-Recordable) je medij na koji se moe snimati jedanput. On moe sadrati bilo koje podatke koji se inae pohranjuju na DVD medijima masovne proizvodnje. U zavisnosti od tipa podataka DVD-R diskovi se mogu koristiti praktino na svim kompatibilnim DVD ureajima, ukljuujui DVD-ROM i linijske DVD Video ureaje. Kada se prvi put pojavio 1997. godine DVD-R medij je imao kapacitet od 3,95 GB. Kasnije je kapacitet povean na 4,7 GB, na jednoslojnom, jednostranom DVD-R disku.

DVD-R diskovi mogu biti itani istom brzinom kao i masovno proizvedeni DVD mediji, u zavisnosti od same brzine DVD ureaja koji se koristi. DVD-R, slino kao i CD-R, koristi tehniku okretanja diska konstantnom linearnom brzinom (CLV - Constant Linear Velocity). Ovo rezultuje promenljivim brojem okretaja, u zavisnosti kako proces itanja/zapisivanja napreduje od unutranjosti diska ka njegovoj spoljanjosti. Na mediju kapaciteta 4,7 GB pri 1x brzini broj okretaja u minuti varira od 1,475 do 575. Snimanje na DVD-R diskove se

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

izvodi upotrebom organskog snimajueg sloja koji se trajno transformie izlaganjem zraku crvenog lasera.

2.3Vrste DVD-ova
DVD-ROM - DVD-5 ima jednostavan zapis I kapacitet do 4.7gb. - DVD-9 ima dvoslojni jednostrani zapis I kapacitet od 9 gb. - DVD-10 ima obostrani zapis I kapacitet od 10gb. - DVD-18 ima dvoslojni obostrani zapis I kapatitet od 18gb. DVD-R ima kapacitet 4.7gb a diskovi slue za jednokratno snimanje. DVD-RW ima kapacitet 4.7gb a diskovi pruaju mogunost presnimavanja snimljenog materijala. DVD-RA zahteva posebnu jedinicu za itanje diskova sa 4.7 ili 9.4gb snimljenog.Njvei kapacitet je 9.4gb. DVD+R ia jednostrani jednoslojni zapis I kapacitet 4.7gb a diskovi sluze za jednokratno snimanje. DVD+RW ima kapacitet 4.7gb,a diskovi priaju mogunost presnimavanja,te njihov sadraj moe biti prikazan na dvd uredjaju.

2.4 Blue-ray Disc

Najnovija tehnologija slina HD DVD-u koja je dobila ime po plavo-ljubiastom laseru kojeg koristi za itanje i zapisivanje. Prvi ureaju su izali na trite takoer nedavno ove godine. Ovo omoguava smetanje veeg broja bitova na disk. Konzorcijum od devet firmi, ukljuujui Sony, Philips, Samsung, Sharp i Thomson Multimedia, podravaju ovaj format. NEC i Toshiba su razvili konkurentski protokol, koji moe da smesti 20 gigabajta. Prednost pred HD DVD je to se na Blue-ray diskove moe pohraniti 25 GB podataka po sloju a TDK je uspio napraviti zasad eksperimentalni ali funkcionalni Blue-ray disk od ak 200 GB (6 slojeva po 33 GB). Razilke izmedju CD-a i DVD-a Na prvi pogled izmedju CD I DVD uredjaja skoro da nema razlike.Jedino sto veina ljudi moe da primeti je mala oznaka DVD I to je sve. U principu rada nema neke b+velike razlike izmedju ova dva standarda.Spiralni oblik zapisa,konstrukcija glave,oblik uredjaja sve ostalo je isto.Razlike se ogledaju u vecem kapacitetu DVD diska I neki m konstrukcionim detaljima.Zato se umesto termina DVD ponekad koristi termin kompakt disk sa velikom gustinom zapisa(Hight density compact disk).

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

Postoje dve glavne fizike razlike izmedju CD-a i DVD-a,prenik najmanje rupice kod DVD formata je 0.4 mikrometra,dok je kod CD formata dva puta vei odnosno 0.83 mikrometra.Zato je irina trake koja nosi informacioje kod DVD-a 0.74 mikormetra dok je kod CD-a 1.6

3.1 Mit o trajnosti medija

Iako se u poetku tvrdilo da su CD mediji veni i apsolutno otporni na fizika oteenja, prve prognoze trajnosti tampani CD medija bile su oko dvadeset godina. Naravno, tada se radilo o Audio CD-u, koji je, barem to se tie fizikih oteenja, bio znatno manje osjetljiv od vinilne ploe, no najveim delom to je zasluga izvrsne enkripcije i zatite podataka na audio CD-u. Ona omoguava lako ispravljanje greaka i itanje podataka, ak i kod vrlo oteenih Audio CD-ova. Vrlo brzo, otkrilo se da je aluminijum u reflektivnom sloju CD-a (tzv. "reflektoru"), radi kiselosti pokrovnog laka diska, vrlo podloan koroziji, nazvanoj "truljenje diska" pa s vremenom gubi refleksivnost i tako onemoguava itanje podataka s diska. Savremeni diskovi (CD i DVD) proizvode se daleko kvalitetnije nego prvi mediji, a pokrovni lakovi nisu agresivni i proizvoai tvrde da je predvien ivotni vijek savremenih medija izmeu stotinu i dvije stotine godina. Osim toga, refleksivni sloj suvremenih medija je nainjen od zlata ime je izbjegnuta korozija. Trajnost od stotinu godina procijenjena je pod uvjetom da nema mehanikih oteenja. Radi se samo o starenju materijala medija, odnosno promjenama nastalim kemijskim i fizikalnim procesima u materijalu. Dananji problem je pitanje kvalitete. U svijetu postoji tek dvadesetak proizvoaa medija te injenica da proizvode medije razliite kvalitete za razliite marke je zanimljiva. A jo zanimljivija je da proizvode medije razliite kvalitete za iste marke! Tako da ona poslovica "plati, pa se rugaj" ipak stoji. Vrlo je vano znati koje medije koristite i ko ih proizvodi.

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

10

3.2Karakteristike CD I DVD uredjaja

DVD PRENIK DISKA STRUKTURA MIN.DUINA JAME KAPACITET: 2 SLOJA JEDNOSTRANO: 4 SLOJA,2 NA STRANI: 120mm(4.6 ina) 2 sloja po 0.6 mm 0.4 mikrona 9.4GB 8.5GB 17GB

CD 120mm 1 sloj od 1.2mm 0.83 mikrona 640MB

GUSTINA TRAJKA GUSTINA BITOVA BRZINA PRENOSA

34000 po inu 96000 po inu 11 Mbit/s

16000 po inu 43000 po inu 1.2 do 4.8 Mbit/s

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

11

Literatura:

http://en.kioskea.net/contents/pc/dvdrom.php3 http://en.wikipedia.org/wiki/Compact_Disc http://en.wikipedia.org/wiki/DVD www.howstuffworks.com www.elitesecurity.org/tema/127941-About-Opticki-diskovi

POSLOVNA KOLA BEOGRAD

CD I DVD UREDJAJI

12