Sadraj

UVOD............2
Jedinstveno i slobodno trite osiguranja Evropske Unije.........3 1.1. Pravno regulisanje usluga osiguranja u Evropskoj Uniji...................................................................................................4 1.2. Posao i predmet osiguranja zasnovan ugovorom u Evropskoj Uniji...................................................................................................5 2. Oblasti osiguranja u Evropskoj Uniji................................................................6 2.1. ivotno osiguranje.................................................................................................7 2.2. Neivotno osiguranje.............................................................................................7 2.3. Posebna pravila osiguranja....................................................................................8 3. Direktive kao ugovorno pravo osiguranja.....................................................9 4. Osiguranje kredita, osiguranje izvoznih kredita, osiguranje katastrofalnih rizika osiguranja u razvoju i garantni fondovi...........................................10 5. Osiguranje ivota...............................................................................................11 6. Konkurencija u osiguranju...............................................................................11 7. Poslovanje osiguravajuih kompanija na tritu razvoj bankassurance................................................................12 7.1. Alians Group........................................................................................................15 8. Evropsko trite osiguranja i njegovi pokazatelji..........................................16 8.1. Osiguranja u Evropi za 2008. i 2009. godinu..17 8.2. Premije.2 0 9. Osiguranje u privredi21

1.

ZAKLJUAK24 LITERATURA..25

UVOD
U emu je sutina pojma osiguranje i kako to funkcionie? Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da registrovani subjekti na tritu (osiguravajua drutva) prikupljaju sredstva (premija osiguranja) od fizikih lica ili privrednih subjekata (ugovarai osiguranja, osiguranici) da bi im, u sluaju nastupanja rizika koji su predvieni ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu tete. Dakle, upoznali smo se sa pojmom osiguranja i iz gore navedenog moemo da zakljuimo da je osiguranje od velikog znaaja kako za fizika tako i za pravna lica. Kao i to da je veoma bitno u dananjem vremenu kada se mnogi suoavaju sa raznim rizicima i tetnim dogaajima koji nastaju kao posledica prirodnih katastrofa, na koje ovek ne moe da deluje. U daljem tekstu upoznaemo se sa savremenim tritem osiguranja. Videemo koja su to osiguranja znaajna i kako se razvija svest pojedinaca o osiguranju. Detaljnije emo se upoznati sa normama, direktivama i pravnim regulativama u oblasti osiguranja. Videemo ta je to posao osiguranja, dakle ime se osiguranje bavi, kao i ta je to predmet osiguranja, tj. ta sve moe da se osigura u dananje vreme. Saznaemo koja su to osiguranja u razvoju i zato su ona znaajna. Govoriemo i o konkurenciji u osiguranju i zato je ona znaajna, a isto tako upoznaemo se i sa savremenim vidovima osiguranja, saznaemo koliko daleko je osiguranje uznapredovalo uz pomo tehnikih dostignua, kao i koji su to kanali distribucije. Upoznaemo se i sa mnogim injenicama i podacima o osiguranju u Evropskoj Uniji, govoriemo i o osiguranju u vreme ekonomske krize i videemo kako je ono uspelo da se oporavi posle krize. Saznaemo koja su to najznaajnija osiguranja, zatim koja su to osiguranja gde je konkurencija izraena. Videemo prema pokazateljima koje osiguranje je zabeleilo znaajan rast posle ekonomske krize, i gde su najvea ulaganja evropskih osiguravaa, tj koja osiguranja su najrazvijenija i najvie zastupljena. Vano je napomenuti da je osiguranje isto tako od velikog znaaja i za dravnu ekonomiju i kako osiguravajue kompanije mogu da pomognu razvoju drave, na koji nain one to ine. Ali, videemo da se osiguravajue kompanije susreu i sa rizicima na finansijskom tritu, i da je potrebno voditi rauna na koji nain one formiraju rezerve i na koji nain plasiraju sredstva. Kako vode rauna o kreditnom i kamatnom riziku, kao i o likvidnosti.

1. Jedinstveno i slobodno trite osiguranja Evropske Unije

Trite osiguranja u Evropskoj uniji je najrazvijenije u najnaprednijim zemljama kao to su Velika Britanija, Japan, vajcarska, Nemaka, Francuska, Italija. Stepen razvijenosti osiguranja u jednoj dravi procenjuje sa na osnovu indikatora koji se dobija kao odnos izmveu naplaene premije osiguranja istog kapitala i nacionalnog dohotka istog kapitala. Institucionalna mrea savremenog trita osiguranja obuhvata: osiguravajua drutva, brokeri osiguranja, agencije za pruanje drugih usluga, direkcije za nadzor nad poslovanjem osiguravajuih organizacija, profesionalna udruenja, kao i osiguranici koji mogu biti fizika i pravna lica. Loyd kompanije londonska koja je najpoznatija na svetskom tritu osiguranja. Trite osiguranja predstavlja veliki segment trita usluga kompletne zajednice ili pak jedne zemlje. Ako znamo da, po najnovijim podacima usluge u svetu ine ak 70% profita kompanijama koje se njima bave, tada je svakako znaajno mesto koje trite osiguranja zauzima u sektoru ukupnih usluga u svetu. Predstavljajui finansijsko uslunu delatnost trite osiguranja se ne razlikuje nmogo od ostalih vrsta trita, jer i ono predpostavlja sukobljavanje odnosno sueljavanje ponude i tranje za osiguravajuom zatitom, odnosno visinu cenu i kvalitet proizvoda (sigurnosti) koju nudi osiuranje. Trite osiguranja Evropske Unije uspostavilo je etiri osnovne slobode: - kretanje kapitala, - roba, - ljudi i - usluga i na taj nain je uslovilo odreene standarde i harmonizaciju na nivou zajednice, kao i na ostale zemlje koje sebe vide u okviru zajednice. Vano je napomenuti da je jedan od ciljeva jedinstvenog trita finansijskih usluga Evropske Unije otvaranje mogunosti osnivanja podrunica osiguravajuih drutava u svim zemljama lanicama, a cilj je da polisa kupljena bilo gde na teritoriji EU ima vrednost na celoj teritoriji EU. Ali sporazum o zajednikom tritu osiguranja nije ostvaren zbog odreenih razliitosti meu zemljama lanicama.

Tri vana podruja za stvaranje jedinstvenog i slobodnog trita osiguranja: sloboda osnivanja podrunica i supsidijara slobodu prodaje usluga osiguranja u zemljama lanicama slobodno kretanje kapitala u zajednici.

U zemljama Evropske Unije postoji veliki broj drutava za osiguranje. Drutva za uzajamno osiguranje osnivaju se na regionalnoj osnovi ili za pojedine profesije. Drutva uspeno konkuriu akcionarskim drutvima i doprinose razvoju osiguranja i onih rizika koje akcionarska drutva ne osiguravaju. Drutva za uzajamno osiguranje odlikuje: - nia cena osiguranja - povoljni uslovi za osnivanje ( kod drutava koja imaju obavezan broj lanova prilikom osnivanja ne zahteva se zakonski minimalni osnivaki kapital) - raspodela vika lanovima uee osiguranika u upravljanju drutvom.

1.1. Pravno regulisanje usluga osiguranja u Evropskoj Uniji

Sistem zajednikog trita osiguranja predstavlja osnovu za jedinstveno unutranje trite osiguranja i donoenje normativnih propisa. Nacionalno zakonodavstvo zamenjuju dve slobode u okviru osiguranja. - slobode uspostavljanja delatnosti osituravajueg drutva u formi spostvenog ili meovitog preduzea, filijale, podrunice, poslovnice i agencije i - slobode kretanja usluga to znai da se svaka drava lanica obavezuje da e omoguiti svojim rezidentima da na teritoriji druge drave lanice slobodno kupuje finansijske usluge, ukljuujui usluge osiguranja. Uvoenjem, ostvarivanjem ove dve slobode sprovedene su i mere usmerene ka ustanovljavanju jedinstvenog postupka nadzora nad poslovanjem osiguravajuih drutava, otklanjanjem restrikcije u pogledu kretanja kapitala, dostupnou finansijskih informacija o poslovanju osiguravajuih drutava svim zainterosovanim licima,

obezbeivanjem maksimalne mogue slobode zastupanja i posrednicima u osiguranju, ustanovljavanjem kontrole nad metodama prodaje usluga osiguranja u cilju spreavanja dovoenja u zabludu kupca usluga osiguranja ime je dostinut znaajan stepen zatite potroaa u ovoj oblasti, obezbeivanjem jednoobraznog ugovornog prava u kontekstu osiguranja i dr.

1.2. Posao i predmet osiguranja zasnovan ugovorom u Evropskoj Uniji Osiguranje je jedan od boljih naina da sebe lino ili svoju imovinu (koju smo stekli ili stiemo u toku radnog i ivotnog veka) sauvamo od rizika (na ije nastupanje esto ne moemo uticati). Osiguranje je finansijska aktivnost koja se sastoji u tome da registrovani subjekti na tritu (osiguravajua drutva) prikupljaju sredstva (premija osiguranja) od fizikih lica ili privrednih subjekata (ugovarai osiguranja, osiguranici) da bi im, u sluaju nastupanja rizika koji su predvieni ugovorom o osiguranju (polisa osiguranja), isplatili naknadu tete. Dakle, osiguranje je po svojoj prirodi finansijsko pravna usluga kojom se osigurano lice titi za sluaj nasupanja dubueg nepredvienog dogaaja koji prozzrokuje nastanak okolnosti predvienih zakonom odnosno ugovorom o osiguranju i to tako to nastupanjem osiguranog sluaja nastaje obaveza osiguravaa da osiguraniku naknadi tetu ili uini ta drugo. Osiguranje je sloena usluga i sastoji se iz tri segmenta, koji se prepoznaju po razliitim tehnikama i ciljevima. - ekonomskog, - pravnog i - tehnikog Ekonomski segment predstavlja zatitu osiguranika i ouvanje vrednosti njihove imovine kroz naknadu tete na unitenim dobrima. Pravnim segmentom se ureuju pravni odnosi i predstavlja okvir i podlogu za ostvarivanje cilja i svrhe osiguranja. Dakle, pravnim segmentom se zakljluuje ugovor o osiguranju i postupak ostvarivanja naknade tete. Tehniki aspekt osiguranja predstavlja osiguravajuu tehniku koja je zasnovana na konceptu izjednaavanja rizika uz upotrebu najsavremenijih matematiko-statikih metoda. to se tie posla osiguranja posao je zasnovan na zakljuenu ugovora o osiguranju i to predstavlja obavezu za obe ugovorene strane. Osiguranik je obavezan da plaa premiju

osiguranja, a osigurava je duan da snosi posledice ostvarenja osiguranog rizika tj. nastupanja osiguranog sluaja naknada tete i dr. Ugovor o osiguranju ima elemente aleatornog ugovora (ugovor na sreu, odnosi se na budui neizvestan dogaaj), dvostrano je obavezan a vezano za premiju osiguranja (koju plaamo osiguravajuem drutvu za pokrie rizika) ima elemente solidarnosti iz razloga to je premija osiguranja rezultat matematikih prorauna koji se zasnivaju na sistemima verovatnoe i velikih brojeva kombinovanih sa statistikom uestalosti nastupanja rizika. ivot, imovina, poslovanje, iteresi, kredit i dr. predstavlja predmet osiguranja. Dakle, predmet osiguranja je ono to se osigurava i on je naznaen u polisi osiguranja i na osnovu predmeta osiguranja odredjuje se vrsta osiguranja. Polisa osiguranja je pismena isprava koja prati posao osiguranja i odreuje prava i obaveze ugovornih strana. Subjekti koji ine trite osiguranja su: kupci usluga osiguranja tj. imaoci polise osiguranja osiguravajua drutva, to su prodavci usluga osiguranja agenti i brokeri osiguranja predstavljaju posrednike u osiguranju.

Na osnovu gore navedenih subjekata koji imaju svoji ulogu i mesto na tritu osiguranja, usluge osiguranja se mogu kupovati prodavati na tri sledea naina: direktno izmeu osiguravaa i osiguranika ovde dolazi do zakljuenja ugovora o osiguranju izmeu osiguravaa i osiguranika gde obe strane moraju da potuju zakljueni ugovor. preko agenata osiguranja koji zastupa interese osiguravaa, a da pri tom nije ni u kakvoj vezi sa potencijalnim osiguranikom, preko brokera u osiguranju koji je nezavisan subjekt i od osiguravaa i od osiguranika. 2. Oblasti osiguranja u Evropskoj Uniji

Tri osnovne oblasti osiguranja Evropske Unije: ivotno osiguranje neivotno osiguranje posebna pravila osiguranja obavezno osiguranje u saobraaju, osiguranje pravne zatite, osiguranje kredita i osiguranje jemstva.

U nastavku sledi opirniji opis ove tri osnovne oblasti osiguranja. 6

2.1. ivotno osiguranje ivotno osiguranje je osiguranje kojim se osigurava obavezuje da na osnovu plaenih premija osiguranja isplati osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za sluaj smrti osiguranika ili osiguranog lica, tj. za sluaj doivljenja odreenog vremena. U osiguranje ivota spadaju i rizici invalidnosti, bolesti i nezgode. U Evropskoj uniji ukljuene su sledee delatnosti ivotnog osiguranja: - osiguranje ivota, - rentno osiguranje, - dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota, - dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste ivotnih osiguranja. Evropski savet je u oblasti ivotnog osiguranja doneo tri Direktive. Prva Direktiva je usvojena 1979. godine. pod brojem 79/267/EEC, time su propisani osnovni principi i pravila ivotnog osiguranja. Ova Direktiva odnosila se na definisanje uslova prijema neophodna dozvola za rad, ogranienje aktivnosti na osiguranje, niminalni osnovni kapital, zatim su propisani uslovi delatnosti, uslovi povlaena dozvole i propisi koji se primenjuju na podrunice. Druga Direktiva br. 90/619/EEC odnosila se na dva sistema prvi je procedura koja se bazira na sidetu osiuravaa i sistem nadzora prema pravu drave u kojoj se prima usluga osiguranja. Trea Direktiva br. 92/96/EEC odnosila se na jedinstven sistem izdavanja dozvole i nadzora. Evropska unija je usvojila Direktivu br. 2002/83/EEC kojom su ureena sva pitanja koja su bila regulisana u prve tri prethodne direktive. Meutim, Direktivom br. 2004/66/EEC odreeno je usklaivanje propisa drava lanica u nadzoru nad osiguranjem ivota, maksimalnu zatitu osiguranika i obezbeenje maksimalnih finansijskih garancija.

2.2. Neivotno osiguranje Neivotno osiguranje, ne obuhvata osiguranje ivota, ali zato obuhvata sledea osiguranja: osiguranje imovine od svih vrsta rizika poara, poplave, loma, krae idr. osiguranje od odgovornosti osiguranje vozila/vazduhoplova dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dr.

Tri Direktive reguliu neivotno osiguranje u pravu Evropske unije, a to su: I Direktiva br. 73/239/EEC, II Direktiva br. 88/357/EEC i III Direktiva br. 92/49/EEC, ona je bila predmet izmena i dopuna sledeim Direktivama 95/26/EEC, 2000/64/EEC, 2002/13/EEC i 2005/1/EEC.

Jedinstveno trite, kakvo je trite Evropske unije zasnovano je na jedinstvenoj dozvoli za obavljanje poslova osiguranja koji obezbeuje obavljanje delatnosti na itavoj teritoriji Unije. Ovim direktivama utvrene su mere koje se odnose na kontrolu proizvoda i tarifa, kao i utvrivanje minimalnog pravila za investiranje tehnikih rezervi. Zatim je utvrena obaveza obavetavanja nadlenih organa identitetu akcionara i lanova koji imaju kvalifikovano uee kao i visina njihovog uea. Definisani su i uslovi u pogledu profesionalne osposobjenosti i adekavtnosti odreenih lica za poziciju lanova uprave direktora i lanova upravnog odbora. 2.3. Posebna pravila osiguranja U ova osiguranja ubraja se i regulativa koja se odnosi na godinje raune i konslolidovane raune osiguravajuih drutava, dopunskog nadora nad osiguravajuim drutvima, kao i na postupak steaja i reorganizacije osiguravajuih drutava. Ima vie posebnih osiguranja, a to su sledea: Osiguranje odgovornosti za tetu prozurokovanu upotrebom motornih vozila. Osiguranje od atuo odgovornosti regulisano je Direktivom br. 72/166/EEC, 84/85/EEC, 90/323/EEC i 2000/16/EEC. Ove etiri Direktive su posebno definisane i svaka od njih utvruje odreene propise i standarde. Prva Direktiva utvruje sistem zelenog kartona. Druga direktiva se odnosi na formiranje garantnog fonda, iz kojeg se naknauje teta prouzrokovana neosiguranim i neindentifikovanim vozilima. Trea direktiva obezbeuje da sve obavezne plise osiguranja pokrivaju odgovornost u pogledu korienja motornih vozila na teritoriji Evropske unije na osnovu jedinstvene premije. Dok se etvrta direktiva odnosi na ustanovljavanje evropskog prava o ugovoru o obaveznom osiguranju.

Godinji i konslolidovani rauni osiguravajuih drutava. Oni su ureeni diretivom br. 91/674/EECi br. 2003/51/EEC. Ovim direktivama je ustanovljena forma i sadrina bilansa stanja i bilansa uspeha, time je definisana striktna obaveza objavljivanja finansijskih izvetaja o poslovanju osiguravajueg drutva. Dopunski nadzor nad osiguravajuim drutvima. odnosi se na finansijsku stabilnost drutva kroz maksimalno ouvanje njegove solventnosti, visine osnovnog kapitala i odravanja matematikih i tehnikih rezervi. Direktivama su regulisana ova pitanja, tima je unapreen nadzor i on obuhvata interne procedure, sporvoenje nadzora nenajavljenom posetom osiguravajuem drutvu, neprestanim informisanjem i proverom dostavjenih informacija, sve ovo je regulisano sledeim direktivama: 98/78/EEC, 2002/87/EEC, 2005/1/EEC. Osiguranje izvoznih kredita. To se odnosi na osiguranje srednjoronih i dugoronih izvoznih kredita, cilj je obezbediti jedinstveni transportni sistem u kreditnom poslovanju u Evropskoj uniji. Osiguranje kredita i jemstva regulisano je Direktivom br. 87/343/EEC, ovim se obezbeuju dodatne finansijske garancije za osiguranje kredita i zabranjena reenja sadrana u Nemakom zakonodavstvu kojim je bilio zabranjeno kombinovanje osiguranja jemstva sa drugim vrstama osiguranja. Osiguranje u avio prevozu. Definisano je direktivom 785/2004/EEC, kojom je propisana dunost avio prevoznika i avio operatera da zadovolje i ispotuju u odnosu na putnike, prtljag i robu u prevozu.

3. Direktive kao ugovorno pravo osiguranja

Direktivama o osiguranju iz 2002 god. utvreno je i definisano sledee: definisani su standardi za voenje posla u osiguranju, ovde je precizirana potroaka direktiva, utvrene su mere za povredu prema nivou trita, pruanje saveta i pomoi u primeni i kao mesto za albe prema prekriocima standarda i izricanje mera za sluaj povrede standarda i osnovano je nazavisno i samostalno ekspertsko telo u sastavu organa za nadzor osiguranja. zatim su utvrene obaveze za strukovna udruenja osiguravaa i posrednika osiguranja, regulisani su poslovni kodeksi kao i komunikacija sa potroaima i drugim klijentima, utvrena su visoka etika pravila.

Direktiva koja se odnosi na posredovanje u osiguranju predvia sledee: - njom se regulie poloaj interesnih i neprofitnih udruenja graana u oblasti kolektivnog osiguranja, osiguranika i osiguravaa u vezi sa osiguranjem zatvorenih i otvorenih 9

grupa.Registrovana udruenja treba da ispune uslove strune osposobljenosti, kredibiliteta i postojanja osiguranja. Ovom direktivom omogueno je fizikim licima da se bave poslovima posredovanja u osiguranju i omogueno je da turistike agencije, pediterska preduzea, komisionari, kontrolori robe i druga pravna i fizika lica mogu na osnovu zakljuenja ugovora sa osiguravajuim drutvima da obavljaju poslove osiguranja kao dopunsku delatnost bez registracije i posebne strune osposobljenosti.

4. Osiguranje kredita, osiguranje izvoznih kredita, osiguranje katastrofalnih rizika osiguranja u razvoju i garantni fondovi
Osiguranje kredita ovo osiguranje sve vie dobija na znaaju na tritu Evropske unije. Ovo osiguranje se odnosi na finansijske institucije. Evropski Investicioni fond prua maksimalni iznos garancije u iznosu 200 miliona evra. Zatim, obezbeuje garantno pokrice vezano za portfolije kredita ili zakupa, preuzima rizik od 50% za svaki pojedinani zajam ili zakup u datom portfoliju. Portfoliji se mogu sastojati i od postojeih i od novoodobrenih kredita i zakupa. Period zaplene moe biti predvien. Portfoliji moraju biti u skladu sa zajmoprimcima, industrijskim sektorima, iznosom kredita, i dr. Osiguranje izvoznih kredita ovo osiguranje ima podrku drave u razvijenim zemljama. Osiguranje katastrofalnih rizika i ovo osiguranje se sprovodi, ima podrku drave. Katastrofalni rizici kao to su prirodne nepogode, tehnoloki rizici i terorizam se osiguravaju i predstavljaju najbolji nain zatite graana kao i rastereenja dravnog budeta, ovo osiguranje je takoe dominantno u razvijenim zemljama. Garancija je potrebna, i ona predstavlja potvrdu da e osiguranik ostvariti pravo iz ugovora o osiguranju, a potrebna je i za razvoj osiguranja. U zemljama Evropske unije postoje garantni fondovi koji obezbeuju razvoj osiguranja kao i njegovu socijalnu funkciju , a to su sledei fondovi: - garantni fondovi za rtve terorizma i drugih protivpravnih napada - garantni fondovi u oblasti obaveznih osiguranja - garantni fondovi za sluaj steaja drutava za osiguranje ivota. U Francuskoj je osnovana Centralna kasa reosiguranja kao posebna organizacija koja sa garancijom drave obezbeuje reosiguranje: - izuzetnih i nuklearnih rizika - rizika terorizma - katastrofalnih rizika - katastrofa u poljoprivredi i fond za rizike u oblasti izgradnje.

10

5. Osiguranje ivota

Zdravstveno osiguranje dobija sve vie na znaaju, interesovanje za ovim osiguranjem raste u razvijenim zemljama zbog mnogih problema koji su posledica savremenih ekonomskih, politikih, socijalnih i naroito demografskih kretanja. Privatno zdravstveno osiguranje zauzima veoma znaajno mesto u poslovanju drutva za osiguranje. Pri tom, kod graana se razvija svest da moraju sami da vode rauna i brigu o sebi i o svojoj zdravstvenoj zatiti. U razvijenim, naprednim i ekonomski jakim zemljama socijalno osiguranje sarauje sa privatnim zdravstvenim osiguranjem, tako to drava/socijalno osiguranje, prua osnovnu uslugu i za privatne ordinacije/klinike. Privatno zdravstveno osiguranje ima socijalnu dimenziju. Na osnovu brige graana o svojoj zdravstvenoj zatiti, brige o sebi, veliki razvoj ovog osiguranja i njegov veliki znaaj su doveli do toga da je premija ovog osiguranja zabeleila rast kako u industrijski razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Prema propisima Evropske unije obavezno je odvojeno obavljanje poslova ivotnih od poslova neivotnih osiguranja i to je predvieno samo za novoosnovana, novonastala drutva za osiguranje.

6. Konkurencija u osiguranju
Konkurencija u osiguranju je potrebna i ona je u Evropskoj uniji dozvoljena, slobodna konkurencija predstavlja uslov za razvoj osiguranja. Po propisima u Evropskoj uniji dozvoljena je slobodna konkurencija. Spreavanjem konkurencije stvara se prepreka za bri razvoj delatnosti osiguranja, to je od velike vanosti za zemlje u razvoju. Evropsko pravo konkurencije je potrebno poznavati i ono predvia instrumente koji obezbeuju zdravu utakmicu izmeu osiguravaa to je uslov za bri razvoj osiguranja. Na osnovu ugovora Evropske unije u kojem su predviena dva osnovna naina na koji se ograniava konkurencija: sporazumi izmeu uesnika na tritu i zloupotreba dominantnog poloaja. Meutim ova dva sporazuma nisu primenljiva na osiguranje iz tog razloga to je saradnja osiguravaa nuna. Dozvoljeni su sporazumi osiguravaa koje obuhvataju etiri posebne kategorije sporazuma a odnose se na utvrivanje zehnike preimije, standarden uslove, sporazume o saosiguranju i reosiguranju i utvrivanje tehnikih standarda za sigurnosne ureaje. Ovi sporazumi doprinose razvoju i unapreenju poslova osiguranja i oni su iz tog razloga i dozvoljeni.

11

Na osnovu saradnje osiguravaa mogu se utvrditi premije i uslovi osiguranja koji odgovaraju stvarnoj veliini rizika i na osnovu udruivanja osiguravaa i reosiguravaa mogu se osigurati veliki rizici. U evropi je zabranjeno korienja dominantnog poloaja na tritu, ukoliko drutvo za osiguranje ima veliko uee na tritu. Zakonom je zabranjen sporazum izmeu preduzea kojima se ograniava konkurencija i zabranjuje zloupotreba dominantne pozicije na tritu. Direktivama i zakonima se eli spreiti nelojalna konkurencija. Osiguravai nemogu po svojoj slobodnoj volji da plasiraju sredstva osiguranja, oni moraju da potuju propise koji predviaju u koju se imovinu sredstva mogu ulagati i do kog iznosa. Ogranienja postoje i odnose se na plasmane, ta ogranienja su propisana u evropskom pravu osiguranja. Osiguravai mogu da uloe u hartije od vrednosti, nekretnine, zajmove. Osiguravai ivota najvie ulau u obveznice sigurnih emitenata kao to su drava, centralna banka, Meunarodne finansijske organizacije ili nepokretnosti. Zemlje koje imaju razvijeno trite osiguranja, osiguravai ulau i u akcije preduzea, to doprinosi razvoju privrede zemlje.

7. Poslovanje osiguravajuih kompanija na tritu razvoj bankassurance

Bankassurance predstavlja povezivanje banaka i osiguravajuih kompanija. Ovaj proces se razvio usled globalizacije finansijskog trita u Evropi, ime je omogueno slobodno kretanje kapitala i ulsuga, kao i internacionalizacija finansijskih institucija. Kao rezultat povezivanja ove dve institucije jeste kreiranje zajednikog proizvoda i investicionih fondova, zatim zajedniko uee u kapitalu. Procesom globalizacije dolazi i do sve vee meunarodne itegracije poslovanja osiguravajuih i reosiguravajuih kompanija. Velike osiguravajue kompanije preuzimaju slabije konkurente, tanije dolazi do njihovog spajanja ili pripajanja ili do takozvanih merdera i akvizicija. Razlog za spajanje i pripajanje ovih kompanija je cilj to dubljeg i ireg prodora na finansijsko trite, kao i pojaanja konkurencija, ulazak stranih kompanija, kaptala i znanja, ali i promene kamatnih stopa na finansijskim tritima. Zemlje u kojima je razvijen ovaj vid osiguranja su: vajcarska, Holandija, panija, Velika Britanija i Nemaka. Integracija je pomogla da obe institucije smanje svoje rizike u sluaju neuspeha u pojedinim poslovima. Zajednikim delovanjem ove dve institucije smanjuje se rizik, smanjuje se cena proizvoda, kao i obezbeenje ireg spektra klijenata. Ovakav nain poslovanja podrazumeva to da je banka veinski partner u osiguranju i da prodaje proizvode osiguranja preko bankovnih kanala distribucije.

12

Prednosti bankarskog osiguranja su: - smanjenje akcizicionih trokova trokovi zakljuenja ugovora o osiguranju. Na primer, trokovi prodaje osiguranja ivota preko bankarskog altera iziskuju 10% prihoda od premija, dok prodaja preko osiguravajuih organizacija iziskuje 22%, dok za inostrane osiguravae uee distibutivnih trokova ide i do 40%. smanjuju se transakcioni trokovi na finansijskom tritu zbog prisutnog fenomena ekonomije obima i ekonomije raznovrsnosti. To znai sledee vei broj transakcija od strane jednog istog subjekta stvara isti profit, ali i manje trokove za korisnike usluga. smanjuje se rizik, to jest obezbeuje se njegova diverzifikacija. bolje poznavanje trita osiguranja, trinih uesnika i trinih instumenata poveava se finansijski kapacitet trinih uesnika. To predstavlja posledicu meunarodne povezanosti nacionalnih ekonomija, slobodnog kretanja kapitala, tenje ka prisvajanju veih profita i smanjenju trokova poslovanja to je zahtevalo i okretanje ka prednostima ekonomije obima koju obezbeuje pomenuta itegracija banaka i osiguravajuih organizacija.

Ali vano je napomenuti razlike izmeu banak i osiguravajuih kompanija. Razlike su sledee, kao i interesi osiguravajuih institucija i bankarskih institucija. Cilj osiguravajuih kompanija je pruanje sigurnosti i zatite, a ne formiranje kapitala kao to je to sluaj sa bankama. Osiguranje koje se prodaje zavisi od stepena ispunjenih obaveza osiguravajue kompanije prema osiguranicima. Glavni faktor prodaje osiguranja zapravo i jeste samo poverenje u osiguravajuu kompaniju. Osiguravajue kompanije su u povoljnijem poloaju od banaka, one svoje obaveze mogu pokrivati iz premija novih ugovora iz osiguranja. Kod banaka je jae izraena profitabilnost i to je jo jedna razlika izmeu banaka i osiguravajuih kompanija. Sledea razlika ogleda se u tome to osiguravajue kompanije ne obraunavaju kamate osiguranicima za uplaenu premiji i ne pokrivaju svoje trokove iz kamata i naknada za poslovne transakcije.

13

U cenu osiguranja tj. u premiju ukljueni su trokovi poslovanja. Izuzetak predstavlja osiguranje ivota, ovo osiguranje predstavlja kombinaciju tednje i pokria rzika, deo trokova se moe pokriti ostvarenim kamatama na ulaganja. Razlika je i u osnivakom kapitalu kod osiguravajuih kompanija za razliku od banaka, osnivaki kapital ima znaaja samo na poetku poslovanja. Sve obaveze iz osiguranja pokrivaju se iz unapred uplaene premije. Osiguravajue kompanije koje se bave neivotnim osiguranjem, treba da to preciznije definiu svoje obaveze, kako bi pravilno osnovale svoj investicioni portfolio. Obaveze kod imovinskog osiguranja su manje predvidljive, iz tog razloga to se ne zna momenat nastanka i visina nastalae tete, pa se sredstva prikupljena premijama imovinskog osiguranja mogu plasirati u sigurne i kratkorone plasmane. Dolazi do poveanja ukupno raspoloivih sredstava sektora osiguranja usled rasta i visine ukupne premije ivotnog osiguranja, pa se ta sredstva mogu plasirati na finansijska trita. Ovo dovodi do poveanja ukupnog poslovanja osiguravajuih kompanija, to jest poboljanja njihove konkurentnosti na tritu. Osiguravajue kompanije treba da u svakom momentu raspolau sa dovoljnim sredstvima za ispunjenje dospelih obaveza prema osiguranicima, kako bi mogle da plasiraju svoja sredstva na finansijska trita. Osiguravajue kompanije imaju sledee obaveze: ine sutinu osiguranja realizaciju sigurnosti prilikom nastanka osiguranog sluaja ne nastaju zaduivanjem na finansijskom tritu odnose se na rezerve kao budue obaveze za isplatu po osnovu nastanka osiguranog sluaja.

Sredstva rezervi treba da budu dovoljna za pokrie buduih obaveza, i ona treba da se plasiraju na odgovarajui nain, tanije na one rokove usklaene obavezama iz pojedinih vrsta osiguranja. Sredstva treba da budu uloena u skladu sa statistikim oekivanjima nastupanja teta i dospelosti obaveza osiguravaa. Kako bi se pravilno vodila poslovna politika, osiguravajue kompanije iz sredstava premije formiraju rezerve. Pravilna procena rezervi je od izuzetnog znaaja. Osiguravajue kompanije tee da maksimiziraju prihod od plasmana sa to manjim stepenom rizika i time plasiraju sredstav na finansijskom tritu. Menaderi osiguravajuih kompanija moraju da vode rauna kako bi uspostavili strukturalni i roni sklad izmeu ulaganja i dospea obaveza, tanije ronost obaveza mora biti glavna smernica za odreivanje plasmana. Ovo je potrebno kako bi se

14

uspostavila ravnotea izmeu dospelih obaveza iz osiguranja i plasmana na finansijskom tritu. Postoji opasnost da mogu nastati odstupanja u oekivanim i stvarno nastalim obavezama, s toga osiguravajue kompanije moraju raspolagati odreenim vikom sredstava, kao i otimalnim portfolijom plasmana, kako bi pravovremeno regulisale svoje obaveze. Osiguravajue kompanije sve vie ulau u kratkoronije plasmane kao i plasmane sa niim prinosima. Razlog tome je izbegavanje situacije u kojoj bi osiguravajue kompanije zbog neplanirane tete, odnosno nastale obaveze, morale prodavati svoje hartije od vrednosti po niim cenama u odnosu na njihovu stvarnu vrednost. Rizik sa kojim se susreu osiguravajue kue je promena kamatnih stopa, koja moe dovesti do pada vrednosti plasmana. Osiguravajue kompanije pored rizinih plasmana poseduju sigurne, manje rizine plasmane u svojoj imovini zbog rizika promene kamatnih stopa. Kako bi maksimalno smanjile rizik, osiguravajue kompanije najvie ulau u dravne obveznice. Ulaganjem u dravne obveznice, kompanije stiu odreene poreske olakice u veini razvijenih zemalja, a drava garantuje sigurnost uloenih novanih sredstva. Postoji razlika izmeu plasmana osiguravajuih kompanija koje se bave osiguranjem imovine od plasmana osiguravajuih kompanija koje se bave osiguranjem ivota. Kod osiguranja imovine isplate su ee i vee nego isplate kod osiguranja ivota, osiguravajue kompanije koje se bave osiguranjem imovine ne vode rauna samo o kreditnom i kamatnom riziku, one vode rauna i o likvidnosti. Dakle, zbog ovih razloga, osiguravajue kompanije koje se bave osiguranjem imovine moraju pozamaan deo sredstava da dre u visokolikvidnoj aktivi, kao to je gotovina, blagajniki i komercijalni zapisi i dr. Na osnovu prirode poslovanja osiguravajuih kompanija, upravljanje imovinom, tj. portfolijom hartija od vrednosti i kredita, treba da bude osnova za uspostavljanje bilansne ravnotee osiguravajuih kompanija. 7.1. Alians Group Alians Group predstavlja jednu od najveih svetskih kompanija na polju osiguravajue delatnosti. Ova grupacija je jedna od vodeih svetskih proizvoaa integrisanih finansijskih usluga. Sedite ove grupacije je u Minhenu, Nemaka. Ima 152.000 zaposlenih irom sveta, i oko 75. 000 000 klijenata u oko sedamdeset zemalja.

15

Alians kompanija je lider na nemakom tritu i ima jako meunarodno prisustvo. Ovu kompaniju odlikuje kvalitet usluge, kvalitet finansijskih performansi, kao i niza drugih aktivnosti koji ine ovu kompaniju konkurentnom i odrivom na tritu i koji joj daju vrednost.

8. Evropsko trite osiguranja i njegovi pokazatelji

S obzirom na velike finansijske oscilacije prikaz stanja na tritu osiguranja u Evropskoj uniji najbolje je posmatrati prema podacima i na nain koji je sainila njihova profesionalna sluba CEA Comite Eropeen des Assurances, Evropska federacija osiguranja i reosiguranja. U njenom sastavu je preko 33 lanica, udruenja nacionalnih osiguranja i predstavlja sve vrste osiguranja i reosiguranja preduzea. Analiza sektora osiguranja najboje se realizuje komparacijom osnovnih pokazatelja razvijenosti osiguranja, analizom odstupanja vrednosti indikatora posmatranih trita u odnosu na trita osiguranja zemalja Evropske unije, kao i prognozom razvoja osiguranja u budunosti. U pokazatelje razvijenosti osiguranja ubrajamo: 1) opte ekonomske pokazatelje bruto drutveni proizvod (BDP) BDP po glavi stanovnika BDP per capitala i broj stanovnika 2) opte pokazatelje osiguranja ukupna bruto premija, bruto premija ivotnih i neivotnih osiguranja, iznos premije za reosiguranje idr. i 3) specifine pokazatelje osiguranja koeficijent penetracije osiguranja udeo premije u BDP i koeficijent gustine osiguranja iznos premije po stanovniku. Ukoliko se gleda prosek po glavi stanovnika, u 2008. godini je stanovnik jedne od zemalja CEA potroio 1.805 dolara na osiguranje. Struktura odnosa ovog iznosa je sledea: 1.098 dolara je dato na ivotno osiguranje, a preostalih 707 dolara na neivotno. Prodor na trite, koji se ogleda u odnosu ukupnih bruto premija i BDP, smanjio se u proseku sa 8,8% iz 2007. na 7,7% u 2008. godini. Ovo je usledilo nakon pada u ukupnim evropskim premijama i smanjenja privredne aktivnosti. Prodor na trite ivotnog osiguranja je pao sa 6% na 4,9% u 2008, dok je prodor ne-ivotnog osiguranja ostao manje-vie stabilan sa 3%. Industrija osiguranja je jedan od najveih evropskih institucionalnih investitora, tako da je pad na tritu hartija od vrednosti napravio veliki pritisak na investicione portfolije osiguranika. Ukupna vrednost investicionih portfolija evropskih osiguranika, gledajui trinu vrednost, pala je sa preko 7.900 milijardi evra u 2007, na oko 7.200 milijardi evra

16

u 2008. godini. Ovaj pad od oko 1% (-4,5% raunajui stalan kurs valuta) to predstavlja promenu u odnosu na 2007. kada je zabeleen rast od 4%. Takoe, to je bio i prvi zabeleen pad poslovanja institucionalnih investitora u poreenju sa prethodnom godinom. Na promene u ukupnim investicionim portfolijima najvie je uticalo ivotno osiguranje, jer investicije koje pripadaju ovoj vrsti osiguranja predstavljaju vie od 80% od ukupnih investicija. U 2007. godini, poslednjoj godini za koju su podaci dostupni, akcije i druge vrste aktive su predstavljale najvei deo investicionog portfolia evropskih osiguranika, sa trinim udelom od 34,3%. (1) Iako je broj drutava za osiguranje konstantno opadao tokom poslednje decenije 20. veka, to je najvie rezultat spajanja i akvizicija ovih drutava, 2008. pokazuje oporavak. Broj kompanija koje se bave osiguranjem u CEA zemljama je porastao sa 5.124 u 2007. na vie od 5.170 u 2008. godini Broj osiguravajuih drutava smanjen je poslednjih deset godina, a rezultat ovoga je talas spajanja i akcizicija 1990-tih, nakon liberalizacije i deregulacije trita u EU. Posle pet godina opadanja broja zaposlenih na tritu osiguranja dolo je do porasta za 0,5% (to je najvie rezultat konsolidacije) u odnosu na 2007. Prvi podaci za 2008. godinu pokazuju da je broj zaposlenih u drutvima za osiguranje ostao stabilan, i da je veina zaposlenih stalno zaposlena (radi puno radno vreme). 8.1. Osiguranja u Evropi za 2008. i 2009. godinu

Osiguranja u Evropi porasla 3% - Zemlje lanice Evropskog udruenja osiguravajuih i reosiguravajuih drutava u 2009. godini belee blagi oporavak: zahvaljujui najpre oporavku ivotnog osiguranja, ukupna evropska premija belei rast od tri odsto. Prema podacima Evropskog udruenja osiguravajuih i reosiguravajuih drutava CEA, 33 zemlje lanice ovog udruenja su u 2009. godini zabeleile rast premije od tri odsto. Ovaj rast ostvaren je zahvaljujui sektoru ivotnog osiguranja, koji je rastom od 5% ostvario bolji rezultat od sektora neivotnog osiguranja. Ekonomski pad je vie uticao na neivotno u odnosu na ivotno osiguranje u 2009. godini. Podaci za 2009. godinu pokazuju da je evropska industrija osiguranja pretrpela posledice krize dobro, rastom ukupne premije 3% po stalnom kursu, i da iznosi 1 054 milijarde evra. ________________________ 1 www.osigurajse.info

17

Evropska premija ivotnog osiguranja, dostigla je oko 647 milijardi evra u 2009, a to je prema konstantnom kursu 5% vie u odnosu na prethodnu godinu. Premija ivotnog osiguranja zauzima oko 61% ukupne premije u Evropi. Najvea trita su Velika Britanija, Francuska, Nemaka i Italija kaja zajedno ine 75% ukupne premije ivotnog osiguranja u Evropi. Uprkos tome to zauzimaju veliki procenat trita i to je ostvaren globalni rast u ovom segmentu nisu sve zemlje uspele da poveaju sopstvenu premiju. Znaajno poboljanje ostvarile su Francuska, Nemaka i Italija, ali je zato u Velikoj Britaniji premija ivotnog osiguranja pala ak za 8% . U sektoru neivotnog osiguranja u proloj 2009. godini evropske premije pale su sa 417 milijardi evra koliko je bilo na kraju 2008. godine na 406 milijardi evra. Kod osiguranja motornih vozila konkurencija je najjaa, ini ak 30% ukupne premije neivotnog osiguranja. Italija, Francuska, Nemaka i Velika Britanija dre oko 60% premije motornih vozila, navodi se u izvetaju CEA za 2009. godinu. Zdravstveno osiguranje je drugi najvei segment u neivotnom osiguranju i dri 25% premije. Lideri u ovoj vrsti osiguranja su Holandija i Nemaka koji dre vie od dve treine ukupnog evropskog trita. Procenjuje se da e u 2009. godini premije zdravstvenog osiguranja, mada je rast usporen i dalje rasti, kao i da e dostii 100 milijardi evra u 2009. dok je za 2008. godinu iznosio 99 milijardi evra, a 93 milijardi evra u 2007. godini. Oko 20% ukupnog trita neivotnog osiguranja spada u osiguranja imovine, u kojem Velika Britanija, Nemaka i Francuska dre oko 55% poslovanja. U 2009. premija osiguranja imovine je ostala stabilna i iznosi oko 80 milijardi evra. Trite osiguranja Evropske Unije je najvee na svetu, sa oko 40% udela u svetskom tritu osiguranja.

18

Prikaz broj 1 Ukupna bruto premija osiguranja u EU 2000-2008 (mil.evra)

Izvor: www.singipedia.com/.../-Analiza-trita-osiguranja-Evropske-Unije

19

8.2. Premije Premija je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond. Premije su izvor sredstava fonda za osiguranje. Premija je cena osiguranja, mada moe da se definie i kao cena rizika. Na visinu premije utie: - rizik; - veliina osigurane sume, - duina trajanja osiguranja i - kamatna stopa sa kojom se plasiraju sredstva osiguravajueg fonda. Premije za 2008. godinu pokazuju da je bruto premija u 33 evropske zemlje koje su lanice CEA iznosila 1.059 milijardi evra, to predstavlja pad od 6% (u nominalnoj vrednosti i u stalnom kursu valuta, a 10% u trenutnim vrednostima valuta) u odnosu na iznos od 1.182 milijarde evra iz 2007. godine. Ovaj pad je nastao nakon porasta od 6% u periodu 2006 2007, a moe se uporediti sa padom od 1% koji se dogodio za vreme poslednje finansijske krize u periodu 2000 2001. Na ovo smanjenje premija u 2008. godini najvie je uticao sektor ivotnog osiguranja, iji je udeo u ukupnim premijama vie od 60%. Na tritu ne-ivotnih osiguranja najvei udeo predstavljaju automobilsko osiguranje, osiguranje zdravlja i osiguranje od nesree sa po 12% udela u ukupnim premijama. Trite osiguranja imovine trea je po veliini grana trita ne-ivotnog osiguranja sa udelom od 8% u ukupnom poslovanju. Opta odgovornost je etvrta grana po veliini sa oko 3% udela u ukupnim premijama. Finansijska kriza je u prethodnom periodu uticala na aktivnost drutava za osiguranje u svetu. Prema podacima Swiss Re, ukupne premije u svetu su iznosile 4.270 milijardi dolara u 2008. godini, to predstavlja rast od 3,4% u toj godini. Godinu dana ranije (2007) zabeleen je rast od 11,2%. Premije su porasle u svim delovima sveta osim u Evropi. Evropski udeo u svetskom tritu je postepeno rastao izmeu 2002. i 2007. godine sa 32% na 43%, dok su premije u Evropi rasle bre nego ukupne svetske premije. Meutim, ovaj rast je stao u 2008. godini kada je evropski udeo u svetskom tritu pao na 41%. Pad je zabeleio i udeo SAD-a u svetskom tritu, dok su azijski i udeo ostatka sveta porasli.

20

Ukupna bruto premija na evropskom tritu se gotovo udvosturila i tokom poslednjih 10 godina iznosila je 1 058 milijardi evra u 2008. Ovo u procentima iznosi: ivotna osiguranja 61% Imovina, motorna vozila 27% Nesreni sluaj i zdravstveno osiguranje 12%

Prikaz broj 1 Raspodela ukupne premije osiguranja EU u 2008

Izvor: www.singipedia.com/.../Analiza-trita-osiguranja-Evropske-Unije 9. Osiguranje u privredi Osiguranje omoguava kako fizikim tako i pravnim licima da privreuju u stabilnom okurenju. Omoguava olakavanje ekonomskih transakcija od rizika, zatim promovie finansijsku stabilnost, mobiliui tednju, to e omoguiti da se rizici rukovode efikasnije, kao i da se podstakne ublaavanje gubitka i podstie efikasnost alokacije kapitala. Dolazi do pada ulaganja evropskih osiguravaa u 2008 dogini a to je rezultat finansijske krize. Osiguranje imovine i transportno osiguranje ovo osiguranje obuhvata irok spektar pokria za domainstva, motornih vozila i poslovanja. Sa 130 milijardi evra premije prihoda, osiguranja motornih vozila ima najveu premiju u okviru ove grupe osiguranja sa 44% premije. Drugo mesto po udelu zauzima imovina sa 28% uea na tritu. Opte obaveze i pomorstvo, vazduhoplovstvo i transport respektivno 11% i 5%.

21

ivotno osiguranje Osnovni znaaj polise ivotnog osiguranja je u tome to je ona u isto vreme i osiguranje i tednja. Osiguranje ivota mogu kupiti pojedinci ili grupe ljudi, najee u okviru preduzea. Najvei uesnici na tritu ivotnog osiguranja u Evropi su Velika Britanija (33%) i Francuska (25%) u ukupnoj premiji. Podaci za 2008. pokazuju da su ukupne premije ivotnog osiguranja doivele pad od 11% (-16% u trenutnim vrednostima valuta) i iznose 644 milijarde evra, to se moe uporediti sa iznosom iz 2007. godine od 766 milijardi evra. Ovaj rekordni pad iz 2008. najvie je izazvan svetskom ekonomskom krizom. Za poreenje jaine krize moe se uporediti pad premije od 4% za vreme poslednje finansijske krize iz perioda 2000 2001. Trebalo bi, ipak, da bude zabeleeno da su rezultati iz 2007. godine bili izuzetni za evropsku industriju ivotnog osiguranja premije su porasle za 11% u odnosu na 2006. godinu, dok su nominalne vrednosti ivotne premije u Velikoj Britaniji porasle za vie od 30%. Zbog tog razloga trebalo bi sa rezervom posmatrati promenu u periodu 2007 2008. Meutim, razvoj na tritu ivotnog osiguranja dosta je varirao posmatrajui primere od zemlje do zemlje. U zapadnim zemljama kao to su Irska (u kojoj je uticaj ekonomske krize bio snaan) i Velika Britanija, ivotne premije su zabeleile pad od 25%. Francuska, Belgija i Italija takoe su imale primetan pad premija od 10%, to u sutini i predstavlja prosek za zemlje CEA. Trita sa visokim udelom regularnih premija su bila otpornija na krizu, tako da je Nemaka, npr., zabeleila rast ivotne premije.(2) Kanali distribucije se razlikuju u zavisnosti od vrste osiguranja. Bankoosiguranje je glavni kanal distribucije za proizvode ivotnog osiguranja u zemljama Evrope. Banke su uvele taj model u Evropu osamdesetih. Danas je to glavni kanal distribucije proizvoda ivotnog osiguranja u mnogim zapadnim zemljama, kao i u Turskoj. Ovakvo irenje obima poslovanja je donelo bankama novi izvor prihoda i pri tome im pomoglo da poveaju lojalnost muterija. 23 U Velikoj Britaniji ovaj nain distribucije praktino se i ne koristi. Distribucija preko agenata osiguranja je rairena u Slovakoj, Bugarskoj, Holandiji, Nemakoj i Sloveniji, a dosta je prisutna u Poljskoj i Hrvatskoj. Brokeri su glavni kanal distribucije u Velikoj Britaniji i Irskoj, i dosta su prisutni u Belgiji. Direktna prodaja je zastupljena u Irskoj i veoma popularna u Hrvatskoj, vedskoj, Holandiji, Poljskoj, Austriji i Belgiji. Kanali distribucije proizvoda ne-ivotnog osiguranja veoma malo su se promenili u 2007, tako da su agenti i brokeri ostali najvea veza izmeu osiguravajuih drutava i osiguranika. Kao i u sektoru ivotnog osiguranja, agenti igraju vanu ulogu u distribuciji polisa neivotnog osiguranja. ________________________ 2 www.osiguranjeinfo.rs/ucesnici.html

22

Veoma su zastupljeni u Italiji, Turskoj, Sloveniji i Portugalu. Iako su brokeri manje znaajni od agenata u veini evropskih zemalja, oni prevladavaju u Belgiji, Irskoj i Velikoj Britaniji. Za razliku od ivotnog osiguranja, prodaja proizvoda ne-ivotnog osiguranja kroz bankoosiguranje nije ba zastupljena u Evropi. Direktna prodaja je vie zastupljena na tritu ne-ivotnog osiguranja nego kod ivotnog osiguranja, jer je prodaja ovih proizvoda mnogo kompleksnija. Distribucija proizvoda ne-ivotnog osiguranja nije se mnogo promenila tako da su tradicionalni posrednici (agenti i brokeri) ostali najvei dobavljai. Vie od polovine ukupne vrednosti premija prikupili su ovi posrednici, osim u Holandiji i Hrvatskoj, u kojima je direktno potpisivanje i dalje dominantno. Direktno potpisivanje preko zaposlenih ili prodaja na daljinu uglavnom su vie zastupljeni oblik potpisivanja polisa u ne-ivotnom osiguranju nego u ivotnom, jer su u ne-ivotnom osiguranju proizvodi manje sloeni. Direktnim potpisivanjem se prodaje 70% ne-ivotnog osiguranja u Hrvatskoj i 55% u Holandiji. Visok udeo na tritu u Holandiji je rezultat porasta trita zdravstvenog osiguranja nakon privatizacije zdravstva 2006. godine. Osiguravajua drutva prodaju svoje proizvode ili direktno ili preko razliitih kanala distribucije, od kojih su najpoznatiji brokeri, agenti i agenti osiguranja u bankama. Agenti u bankama razvili su u poslednjoj dekadi prodaju ivotnog osiguranja, i ovaj kanal distribucije je najzastupljeniji na podruju ivotnog osiguranja. Tehnoloki razvoj, primena Interneta i mobilnog telefona, otvorili su nove kanale distribucije, ime osiguravajua drutva koriste multi-kanalne strategije na tritu.

23

ZAKLJUAK

Dakle, iz gore navedenog moemo da zakljuimo da je osiguranje veoma uznapredovalo i da smo upoznati sa brojnim injenicama i podacima koji nam govore od kolikog je znaaja osiguranje. Tanije koliko je znaajno osiguranje ivota, ta nam ono prua i garantuje. Kao i to kako moemo da poboljamo kvalitet naeg ivota i da se obezbedimo u budunosti. Da mislimo na sebe i nau bezbrinu starost, da obezbedimo sebi prihod u poznim godinama ivota tj. da mislimo na nau budunost unapred. Zakljuujemo da je osiguranje ivota najznaajnije i najrazvijenije, da evropski osiguravai najvie ulau u ovaj vid, oblik osiguranja kako bi sebe obezbedili u budunosti. Naa svest o buduim dogaajima i ishodima se promenila, nai stavovi, shvatanja, razmiljanja. Videli smo da su osiguravajue kompanije uspele da prevaziu ovaj talas krize koji je zahvatio sve oblasti, a ne samo oblast osiguranja, kao i da se graani vie odluuju za osiguranje ivota, ivotno osiguranje koje je poraslo za 5%. Ekonomski pad je vie uticao na neivotno u odnosu na ivotno osiguranje u 2009. godini. Osiguranja u Evropi porasla 3% - Zemlje lanice Evropskog udruenja osiguravajuih i reosiguravajuih drutava u 2009. godini belee blagi oporavak: zahvaljujui najpre oporavku ivotnog osiguranja, ukupna evropska premija belei rast od tri odsto. Iz svega navedenog moemo zakljuiti sledee osiguranje je vana oblast, koja nastoji da uvodi promene, i da se razvija. U razvijenim zemljama je od velikog znaaja i bitno utie na ekonomiju razvijenih zemalja. Kod nas osiguranje je jo u razvoju, kako zbog nedovoljne svesti i informisanosti ire javnosti, pa samim tim i brige o nama samima, tako i zbog pravnih regulativa i dravne nerazvijenosti i ekonomske nestabilnosti i nerazvijenosti. Vano je rei da na naoj teritoriji dominiraju strane osiguravajue kompanije koje su veoma razvijene i razraene na tritu evropske unije, sa dosta iskustva i prakse, kao i sa ogromnim kapitalom. To predstavlja veu prednost ovih kompanija da se to bre razviju u zemljama u tranziciji, zemljama u razvoju.

24

LITERATURA:
1. Jova Miloradi Ekonomika osiguranja, Beograd, 2010. godina 2. www.osiguranjeinfo.rs/ucesnici.html 3. www.singipedia.com/.../Analiza-trita-osiguranja-Evropske-Unije 4. www.osigurajse.info

25