FMedjunarodno privatno pravo odredjuje koje je pravo merodavno za resavanje spora.

Koliziona pravila su pravila o odredjivanju merodavnog prava, predstavljaju najznacajniji deo MPP-a. Problematika odredjivanja merodavnog prava aktuelizuje se samom kada je rec o privatno pravnim odnosima. Privatno pravni odnosi su termina za oznacavanje: 1) gradjanskog 2) porodicnog 3) privrednog I 4) radnog prava. Strani elementi se pojavljuju u 3 oblika: 1) u subjektu 2) u objektu 3) u pravima I obavezama Postoje dva osnovna nacina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti 1) direktan (neposredan) 2) indirektan (posredan) Direktan nacin podrazumeva da se normama neposredno resavaju sporni odnosi, a indirektan podrazumeva merodavno pravo putem kolizionih normi. Predmet MPP-a jesu norme o odredjivanju merodavnog prava, gradjansko procesnog prava sa elementom inostranosti I pravo stranaca da u srbiji stupaju u privatno pravne odnose. MPP je grana unutrasnjeg prava a medjunarodni karakter imaju odnosi koji MPP regulise, otuda sto se vezuju za vise suvereniteta. Izvori MPP-a glavni izvori su zakoni, stim sto prepoznajemo dva bazicna nacina na koje se pristupa tretiranju ove materije. Pojedine zemlje, posebno koje dobrim delom sadrze regulative iz ove oblasti medju kojima je I Srbija, a s druge strane u zemljama poput Francuske propisi iz ove oblasti rastrkani su u razlicitim zakonskim dokumentima po pravilu iz odgovarajuce materijije pravnih propisa. Kada je rec omultilateralnim konvencijama kao izvor trebalo bi pomenuti aktivnost Haske konferencije za MPP I njene napore uspravljene ka unifikaciji MPP-a (konvencija o gradjanskom sudskom postupk). Izvori MPP-a Republike Srbije 1) Ustav koji uredjuje materiju MPP-a na neposredan Ili posredan nacin je jedno od neposrednih resenja I plan aktuelnog Srpskog ustava kojim se stranim licima na nasem trzistu garantuje tretman koji imaju domaca lica. Ustavo se pojavljuje kao izvor zato sto njegove norme opredeljuju sadrzinu pojedinih instrumenata MPP-a. 2) ZMPP (Srpski zakon o medjunarodnom privatnom pravu) promovisao je enonvine koje cine okosnicu ove grane prava. Osim njega znacajan je I pozitivan propis Zakon o menici. Medju znacajnim propisima javljaju se I Zakon o privrednim drustvima, zakon o parnicnom, izvrsnom, stecajnom postupku. Konacno opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava I potvrdjeni medjunarodni ugovori su integralni deo pravnog poretka Republike Srbije I neposredno se primenjuju pri cemu potvrdjeni medjunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom. Zakon I

drugi opsi akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa opste prihvacenim pravima medjunarodnog prava I potvrdjenih mmedjunarodnih ugovora. Kolizione norme imaju zadatak da medju brojnim kontaktima koji pravni odnos ima sa pojedinim zemljama izaberu jedan kao najrelevantniji, odlucujuci I time upute postupajuci organ na merodavno pravo. Zakonodavac se prilikom propisivanja kolizionih normi opredeljuje za merodavnost ovog prava koje je u najtesnjoj vezi sa cinjenicnom skupom. 28 February at 13:24 Like Tamara Legally Blonde Struktura kolizionih normi dva osnovna elementa: 1) u njima se imenuje pravn kategorija pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje 2) sadrza tacku vezivanja izdvajanja jedne odlucujuce veze koja ce u konkretnom slucaju dovesti do merodavnog prava. Primer: za pravnu I poslovnu sposobnost stranog lica merodavno je pravo drzave cije je to lice drzavljanin. Procesno pravo rokovi procesi I radnje pred sudom Tacka vezivanja neposredno odredjuje pravo koje drzava treba da se primeni kao merodavno Najtipicnije tacke: 1) vezivanje sa LEX NACIONALIS (drzavljanstvo) I sa LEX DOMICILI (prebivaliste) za porodicne odnose 2) za stvarno pravne odnose LEX REI SITAE (zakon mesta nalazenja stvari) 3) za gradjansko pravne delikte LEX LOCI DELICTI commissi zakon mesta izvrsenja delikta U pogledu forme pravnih poslova LOCUS REGIT ACTUM mesto gde se pravni posao preuzeti Za ugovorme odnose se najcesce koriste: LEX LOCI CONCTRACTUS zakon mesta zakljucenja ugovora LEX LOCI SOLUTIONIS zakon mesta izvrsenja LEX LOCI VENDITORIS- zakon mesta prodavca Princim panjcesce veze: LEX AUTOUMITATIS autonomija volje LEX FORI zakon mesta suda Vrste kolizionih normi: 1) jednostrane I 2) visestrane Visestrane su apstraktne, zavisno od okolnosti od konkretnog slucaja bilo koje drzave sveta.

Jednostrane su one norme koje u svakom slucaju dovode do primene jednog istog I to domaceg prava za stvari I nepokretnosti, primenice se Srpsko pravo. samostalne I nesamostalne ukoliko se rukovodimo time da li je norma svojim tekstom podobna I dovoljna da ukase na medjunarodno pravo, kao norme mogu biti samostalne I mesovite. nesamostalne dounjuju ne samostalne norme, sadrze upustva, objasnjenja koja su od znacaja za utvrdjenje konkretnog medjunarodnog prava. 13) Primena stranog prava Kolizioni nacin resavanja odnosa sa elementom inostranosti podrzumeva odstupanje od principa apsolitnog teritorijalnog suvereniteta I unosi elemente saradnje u meritorno odlucivanje. kada je rec o primeni stranog prava misli se pre svega na primenu materijalnog prava (supstancijalno pravo). Strano procesno pravo domaci organi u nacelu ne primenjuju. Malobrojni su izuzeci od tog pravila, npr: kada domaci sud izvede dokaz prema stranoj procedure ako se ona ne protivi dimacem javnom poretku (postupanje domacih arbitraza). Postoje slucajevi u kojima domaci organi uzimaju u obzir strano pravo I to kada je poznavanje stave stvarnog prava preduslov za primenu domacih normi poput normi o sukobu jurizdikcija. 14) Znacaj primene stranog prava: ako bi domaci sudovi primenjivali iskljucivo domace materijalno pravo bili bi ugrozeni npr. brojni porodicni odnosi ili medjunarodna trgovina. ugovorna obaveza nastala u okviru prava koje su stranke izabrale ili drugog merodavnog prava, treba da ostane obaveza I kada se ispituje pred sudom drzave za kou to pravo nije domace inace bi nestao bitan preduslov za medjunarodnu razmenu dobara. Negiranje znacaja stranog prava danas bi bilo cist anahronizam. Od kljucnije vaznosti da se odrzi delikatna medjunarodna ravnoteza interesa koji pocivaju na reciprocnim ustupcima. 15) Razlicite koncepcije o prirodi stranog prava: pokusaj pravnog uoblicenja I objasnjenja pojave primene stranog prava krecu se izmedju dva antipoda. na jednom polu je stav na kome je stvarno pravo upodobljeno cinjenicama, a na drugom polu je stav da je upodobljeno domace pravo. prvi stav neguje se u anglosaksonskim pravima, a svoju klasicnu teorisku potporu ima u teoriji stecenih prava prema kojoj, da bi se utvrdila pravila prava stecena u inostranstvu treba uzeti u obzir inostrano pravo po kome su stecena, a to pravo je cinjenica koju treba dokazivati (americki teoreticar Bil). anglo americka teorija nudi I teoriju lokalnog prava (kuk) prema kokok formu (domaci sud) primenjuje uvek domace pravo ali ako je rec o odnosu koji ima najznacajnije vezu sa drugom stranom drzavom, formu primenjuje kao svoje pravo, pravilo za odlucivanje koje je vrlo slicno pravilu koje je na snazi u drugoj drzavi. Konacno prema Italijanskoj teoriji inkorporacije strano pravilo se inkorporira u domace pravo. savremena pozitivno pravna resenja I stavovi u doktrini priblizavaju se konceptu da je strano pravo PRAVO a ne cinjenica 16) Primena stvarnog prava prema MPP Srbije U nasoj teoriji stvarno pravo se veoma dosledno tretira kao pravo. a sudska praksa stoji na stanovistu da se stvarno pravo saznaje EXO FIGIO. Prema clanu 13 ZMPP organ koji primenjuje pravo uvek mora znati sadrzinu stvarnog prava. trebalo bi uzeti u koliko je to apsolutno nemoguce odluka se donosi primenom LEX FORI. posledice ovog zakonskog

resenja su: 1. teret dokazivanja stvarnog prava na sudu 2. sud ne moze zakljuciti da prava nema u koliko ga stranke nisu uverile u potpunosti 3. raspoloziva pravna sredstva protiv odluke u kojoj je po misljenju stranek doslo do pogresnog tumacnja stranog prava su: zalba sa alternativnim predlogom za direktno revizisko odlucivanje, revizija I zahtev za zastitu zakonitosti 17) Sukob kvalifikacije Pitanje kvalifikacije bi se moglo postaviti na sledeci nacin: kako postupiti u slucajevima kada se 1. pravno pitanje javlja tokom primene kolizionih normi, u momentu kada jos nije poznato materijalno pravo koje je pozvano da daje odgovore. Prilikom kvalifikacije kos uvek se nalazimo na nicijoj zemlji, trazimo put do merodavnog prava I javlja se dilemma po kom pravu treba poimati odredjene pojmove I kategorije, koje tumacenje izabrati od onih koje nude razna zainteresovana prava. Sukob kvalifikacija javlja se u dva oblika: 1. kvalifikacija pravne kategorije 2. kvalifikacija tacke vezivanja kvalifikacija pravne kategorije je odredivanje pravnog smisla kategorija koriscenih u kolizionim normama,a prilikom kvalifikacije tacke vezivanja nema dileme o tome koju kolizionu normu treba primeniti, ali nije jasno kuda ona void. Od razlicitih mogucnosti poimanja tacke vezivanja koje nude razlicita prava zavisi kakvo ce biti uputstvo koje daje tacka vezivanja 28 February at 13:25 Like Tamara Legally Blonde 18) resenje problema kvalifikacije po LEX FORI i LEX CAUSE Prema vladajucem resenju kvalifikaciju treba vrsiti LEX FORI tj prema [ravu drzave gde se sudi I od cijih se kolizionih normi polazi prilikom resavanja spora. asnovni argument protiv ovog resenja je taj sto ova teorija ne daje odgovor u situaciji kada treba kvalifikovati takvu oravnu ustanovu koje je domace pravo ne poznaje. prema alternativnoj kvalifikaciji je kvalifikacija prema LEX CAUSE, odnosno prema pravu koje je perodavno za odnos koji se raspravlja. Prema teoriji stepenaste kvalifikacije uvek se polazi od LEX FORI (prva stepenica) a na drugoj stepenici u koliko bi trebalo primeniti strano pravo kao merodavno ono se tumaci po pojmovima I smislu koje sadrzi. Prema kvalifikaciji pomocu autonomnih pojmova ne trena se oslanjati na jedno nacionalno pravo vec se treba sluziti autonomnim pojmovima ne zavisnim od nacionalnog prava. 19) Resenje problema kvalifikacije u pravu Srbije U domacoj teoriji I praksi preovladava shvatanje da kvalifikaciju treba vrsiti LEGE FORI zakonsko resenje sadrzano je u devetom clanu ZMPP I predvidja da se drugo stepena

kvalifikacija vrsi po LEX COUSE tj. da se pravo strane drzave vija je merodavnost vec utvrdjena primenjuje prema svom smislu I pojmovima koje sadrzi. Reakcija ovog clana predvidja otvoreno upucivanje koje znaci da nasa koliciona forma bira strano pravo, a konacni odabir materijalno pravnih normi u okviru stranog prava u potpunosti prepusta shvatanima LEX COUSE -suprotnost je kanalisano upucivanje koje znaci da LEX FORI regulise obim I granice upucivanja na merodavno strano pravo. 20) Postavljanje problema I uslova u pravu Srbije Sa aspekta MPP-a prethodno pitanje se definise kao pravni odnos iz dispozitiva materijalno pravne norme prava merodavnog za glavno pitanje. uslovi postavljanja prethodnog pitanja su: 1. za glavno pitanje na osnovu domace kolizione norme mora biti merodavno strano materijalno pravo. 2. a) u cinjenicnom stanju prethodnog pitanja mora biti strain element b) prethodno pitanje mora biti samostalna pravna Celina v) za to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma 3. materijalno pravni rezultat do kojeg dolazimo povezivanjem sa osloncem na LEX FORI treba da bude razlicit od onog kojeg dolazimo ako kao tacku vezivanja usvojimo LEX COUSE 21) Uzvracanje I upucivanje na dalje pravo- Ranvoa Postoje tri osnovne pretpostavke da bi u jednom konkretnom slucaju doslo do renvoa: - Nacelno-teorijska pretpostavka za renvoa je u tome da se prihvati koncepcija po kojoj kolizione norme upucuju na jedno pravo u celini, a ne samo na materijalne norme tog prava - U konkretnom slucaju kolizione norme drzave suda I kolizione norme drzave na cije pravo polazne kolizione norme upucuju, budu razlicite - Na razlicitost kolizionih normi nije jos dovoljan preduslov da bi se moglo doci do ranvoa u jednom konkretnom slucaju, potrebno je da postoji I odredjeni cinjenicni sklop. Argumenti protiv ravnoa svode se na to da domaci zakonodavac a I sud nisu duzni da se obaziru na to da li je strano koliziciono pravo na istom stanovnistvu da li ono za isti slucaj predvidja primenu istog prava.Cesto se naglasava da ravnoa dovodi do zacaranog kruga, ako norme foruma upucuju na strano pravo u celini onda bi se I norme prava do kojeg vode kolizione norme prvoupucenog prava trebale uzeti u obzir u celini. Veliku prakticnu teskocu predstavlja kod ravnoa primena stranog kolazionih normi kod zakljucenja braka, s obzirom na to da je ovde izuzetno tezak zadatak primene stranih kolizionih normi bio prevaljen na maticara. Uzvracanje I upucivanje bi predstavljalo ocitu protivrecnost kod autonomije volje tj. u slucajevima kada zakonodavac dozvoli strankama da one svojim sporazumom odaberu pravo koje ce se regulisati njihov odnos, a da istovremeno prepusti stvarni izbor kolizionim normama sporazumno odredjenog prava. -U slucajevima kada se prihvata ravnoa isticu se dva resenja: 1. PING-PONG doktrina (dupli ravnoa) polazeci od pretpostavke da prilikom uzvracanja

I upucivanja sud treba da se postavi u polozaj stranog suda, mesto prekida lancauzvracanja I upucivanja cini se zavisnim od stanovista koje prema ravnoa zauzima medjunarodno privatno pravo zemlje na koju je prvo uputila domaca koliziona norma. 2. Tehnika JEDNOG KORAKA da bi se izbegao zacarani krug uvek se cini samo jedan korak u lancu uzvracanja I upucivanja na dalje pravo, tj. da se primene materijalnopravne norme prava na koje su se ukazale kolizione norme stranog prava na koje su prvo uputile kolizione norme forme Materijalno pravo biti konacno merodavno zavisi od toga koje resenje prihvata koliziona norma strane drzave I kakav je cinjenicni sklop, vazno je istaci da je nas sud duzan da primeni kolizionu normu strane drzave bez obzira na to da li koliziona norma upucuje na dalje pravo. Kod nas je prevagnula teorija jednog koraka, ako dosje do uzvracanja prihvata se I primenjuje nase domace pravo. 28 February at 13:26 Like 1 Ivana Petkovic jaoooo,zivote... 28 February at 13:26 Like Tamara Legally Blonde 22) Javni poredak-postavljanje problema-primer Pod javnim poredkom se podrazumevaju same osnovne norme domaceg prava koji se u svakom slucaju moraju zastititi, isti termin moze da oznacava I onu instituciju MPP-a koja omogucuje da domaci organ ne postupi po upustvu domace kolizione norme ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje, a da bi se zastitio domaci javni poredak. Pri utvrdjivanju granica javnog poretka moguca su dva pristupa: -krug normi koje cine javni poredak jedne drzave moze se nagovestiti jednom opstom klauzulom apstraktnom definicijom -drugi nacin je enumeracija onih normi koje obuhvata javni poredak ili pak nabrajanje onih domena u kojima imperativne norme predstavljaju automatski deo javnog poretka. Osnovni nedostatak ustanove javnog poredka je u tome sto se ni u zakonodavstvima ni u teoriji ni u praksi nisu oformili jasni pokazatelji niti su jasno opredeljene pretpostavke za primenu te ustanove. Organu koji primenjuje pravo stoje na raspolaganju samo veoma uopstena upustva. Ustanoca J.P za MPP predstavlja nuzno zlo, dok sa druge strne da ta ustanova ne postoji ni MPP ne bi postojalo. Ako se ustanova javnog poredtka stavlja u dejstvo u postupku preispitivanja strane odluke, njeno desjstvo je veoma jednostavnostrana odluka se nece priznati niti izvrsiti na domacoj teritoriji. ZMPP zadrava se na jednoj opstoj klauzuli- ustavom utvrdjenim osnovama drustvenog uredjenja. 23) Norme neposredne primene To su norme koje se primenjuju u odnosima sa elementima inostranosti ali mimo osnovnog instrumenta koji u tim odnosima odredjuje merodavno pravo tj, mimo kolazione norme. U tom pogledupostoji nesumljiva slicnost izmedju normi neposredne primene I normi javnog poretka, I jedne I druge ce se primenjivati bez obzira na to sta

kaze koliziona norma. Do intervencije javnog poredtka dolazi nakon sto je utvrdjeno da je medjunarodno pravo, pravo odredjene strane drzave , za razliku o dove situacije , norme neposredne primene foruma primenjuju se mimo bez predhodne konsultacije kolizionih normi. -Kada se primenjuju norme neposredne primene treba razlikovati tri situacije: 1.ako je norma neposredne primene deo lex fori sud ce postupiti po nalogu svog zakonodavca I primenice normu neposredne primene, ciju primenu zakonodavac trazi bez obzira na to koje je pravo merodavno po kolizionoj normi 2, ako je norma neposredne primene lex causae logicno je da se ona primeni jer je deo pravnog sistema cija je merodavnost utvrdjena 3, problem je najslozeniji kada je rec o normama neposredne primene nekog treceg prava, sporno je da li se norme stranog prava uopste mogu primeniti ako nisu deo prava merodavnog na osnovu kolizione norme- primer j Haska konvencija o merodavnom pravu za ugovore o posredovanju I zastupanju: Pri primeni ove Konvencije dejstvo prinudnim propisima bilo koje drzave sa kojom konkretna situacija ima znacajnu vezu, ako se po pravu ove poslednje drzave ova pravila imaju primeniti, bez obzira na pravo koje bi bilo merodavno po njenim kolizionim normama. 24) Izigravanje zakona Ako se vestackim stvaranjem ili menjanjem cinjenice koja je tacka vezivanja neke kolizione norme, postize primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno da od promene nije doslo, rec je o izigravanju zakona u MPP. Subjekti pravnog odnosa preduzimaju ovakve akcije obicno radi toga da postignu primenu prava koje je u pogledu njih povoljnije. Svrha izigravanja zakona jested a se umesto prava koje bi bilo merodavno da nije doso do manipulisanja cinjenicom koja predstavljha tacku vezivanj, ishodi primena drugog prava cije ce norme dopustiti postizanje takvog efekta koji je razlicit ili nije dopusten pravilima redovno merodavnog prava. Materijalno pravni efekat za kojim tez fraus legis postize se oslonom na slovo kolizione norme ili protivno ratio legis te norme. Sankcionisanje fraus legis moze da se shvati kao odstupanje od koalizionog pravila odnosno od merodavnog prava posto se otklanja primena normi onog prava do kojeg koliziona norma normalno void, ali se I istovremeno moze shvatiti I kao zastita principa na kojima su gradjena domaca koliziona pravil. 25) Elementi izigravanja zakona Osnovni element kroz koji se sotvaruje fraus legis je promena cinjenica koja predstavlja tacku vezivanja kolizione norme. Promena drzavljanstva ili domicile, izbor narucitog mesta kao mesta zakljucenja ili izvrsenja ugovora, umesto zakljucenja braka, prenosenje pokretne stvari iz jedne drzave u drugu- nisu po sebi dozvoljene radnje ali u slucaju fraus legis preduzete su radi postizanja jednog posrednog cilja koji se ogleda u nametanju primene prava koje po redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno. U slucaju da se cinjenica koja daje sadrzaj tacki vezivanja simuluje, nije rec o fraus legisu u MPP jer cinjenica koja daje prdstavlja tacku vezivanja nije stvorena. Sud ce uzeti u obzir tacku vezivanja koja stvarno postoji te ne mora doci do korekcije dejstva kolizione norme kao sto je to slucaj kod funkcionisanja fraus legis. Kod izigravanja zakona u MPP pravu tacku vezivanja tj, cinjenica koja joj daje sadrzaj realno je stvorena ali sa fraudoloznim ciljem. 28 February at 13:26 Like

 Tamara Legally Blonde 29) Reciprocitet I Retorzija Reciprositet je izraz jedne od opstih ideja koje cine temelj MPP, to je izraz teznje da se osigura ravnopravna saradnja medju suverenitetima. Nuzna saradnja uz prisustvo principa reciprociteta prerasta u zeljenu saradnju te je reciprocitet izvor zastite slabijih, sama primena retorzione mere znaci napustanje saradnje. Ustupci koje cine drzave na racun svoje teritorijalne suverenosti a u cilju medjunarodne saradnje treba da budu u nacelu uravnotezeni. Kroz uslov uzajamnosti stvara se I odredjena medjuzavisnost prava pojedinih drzava. Uslov reciprociteta u pravno tehnickom smislu znaci konkretno uslovljavanje primene stranog prava, priznanja odluke ili nekog prava stranaca istim postupanjem tangirane strane drzave prema nasim gradjanima, nasem paravu I nasim odlukama. Postaviti uslov reciprociteta I zapretiti retorzijom kao sankcijom u oblasti odredjivanja merodavnog prava znaci: strano pravo na koje ukazuje domaca kolizaciona norma primenice se samo u slucaju ako se u doticnoj stranoj zemlji u simetricnom slucaju primenjuje na nase domace pravo. Najvece broj prava potavlja uslov reciprociteta u pogledu priznanja I izvrsenja stranih sidskih odluka, sto cini I nase pravo. Reciprositet nije kod nas opsti uslov za uzivanje svih prava stranaca iz cega sledi da ga treba dokazivati samo ukoliko se on izricito zakonskom odredbom zahteva. Postojanje reciprociteta zahteva se nasim pravom u odnosu na drzavu cije drzavljanstvo ima pretedent na neko pravo, ili ciji je organ koji je doneo odluku. Vrste reciprociteta: 1, Diplomatski reciprocitet nastaje neposrednim sporazumevanjem drzava na biletarnim ili multilaternom planu. Dve ili vise drzava dogovore se da u medjusobnom ugovoru postave principe uzajamnog tretmana gradjana ili sudskih odnosno arbitraznih odluka zemalja ugovornica , postoje cetiri tipa klauzula koje u ojedinim ugovorima mogu biti kombinovane: -klauzula nacionalnog tretmana -klauzula materijalne uzajamnosti -klauzula neposredne uzajamnosti -klauzula najpovlascenije nacije 2, Zakonski reciprocitet nastaje donosenjem paralelnih zakona 3, Fakticki reciprocitet ja kada sticanje odredjenih prava od strane stranaca nije garantovano ni medjunarodnim sporazumom niti paralelnim zakonima ali se fakticki obezbedjuje u praksi, nas teorija I praksa prihvataju stav da je kod sticanja odredjenih prava dovoljan I fakticki reciprocitet 4, Formalni reciprocitet kada su stranci kod nas izjednaceni sa domacim drzavljanima a istovremeno su nasi drzavljani u posmatranoj stranoj drzavi izjednaceni sa drzavljanima te drzave.

5, Materijalni reciprocitet znaci pruziti strancu ona prava koja nas drzavljanin ima u strancevoj drzavi. Reciprocitet koji trazimo u pogledu prava stranaca da postupaju u privatno pravne odnose I da budu nosioci privatnih prava kod nas je formalin reciprocitet, prilikom priznanja I mizvrsenja stranih sudskih odluka trazi se materijalni reciprocitet RETORZIJA je retka pojava u praksi I sama znaci odmazdu, au MPP saradnja pravnih poredaka gradi se pretezno jednostranim akcijama . Retorzionu meru predvidja nas ZON iz 65 prema kome ako zemlja stranog drzavljanina ostavioca nije priznavala reciprocitet nasem gradjaninu, vec je raspravljala po lex fori, nas sud nije bio duzan da zaostavstinu stranog drzavljanina raspravlja prema lex nationalis ostavioca , vec je imao da primeni jugoslovensko nacionalno pravo. 28 February at 13:27 Like Tamara Legally Blonde 30) Pravna I poslovna sposobnost Pravna sposobnost podrazumeva svojstvo jednog lica da bude nosilac prava I obaveza. U najvecem broju zemalja pravna sposobnost nastaje rodjenjem, a ponegde se zahtevaju dodatni uslovi. Prestanak pravne sposobnosti vezan je za smrt lica ili za njegovo proglasenje za umrlo, dok je koncepcija civilne smrti napustena u savremenom pravu. Takodje razliciti tretman u razlicitim pravnim sistemima uzivaju I institute NASCITURUSA I institute Komorijenata. Pod poslovnom sposobnoscu podrazumevamo sposobnost jednog lica da svojim sopstvenim radnjama stice prava I obaveze . Svi sistemi govore o apsolutnoj poslovnoj sposobnosti I nesposobnosti kao I o delimicnoj sposobnosti I nesposobnosti sa posebnim razlikama u pogledu starosnog doba. Najvise zastupljeno shvatanje je da se poslovna sposobnost stice sa 18 , dok u drugim sistemima sa 21 godinom. Takodje je I institute emancipacije razlicito tertian te u nemackom I australijskom pravu dovodi do apsolutne poslovne sposobnosti dok u italiojanskom emancipovani maloletnik zadrzava kuratora. 34) Forma braka Osnovno koliziono resenje u pogledu forme braka sa elementom inostranosti je- mesto zakljucenja braka izrazeno kao lex loci celebrations. Zakon mesta zakljucenja braka je u vecini zakonodavstva imperativnog karaktera , ali neka zakonodavstva poznaju I lex nationalis kao alternativno resenje. ZMPP prihvata pravilo lex loci celebrations. 36) Diplomatsko-konzularni brakovi U MPP smatraju se domacim brakovima posto su zakljuceni pred ovlascenim organom domace drzave I na eksteritorijalnom delu domace drzave, ZMPP navodi uslove : 1, da bi diplomatsko konzularno predstavnistvo moglo pristupiti zakljucenju brakova mora za to biti ovlasceno 2, da bi brakovi zakljuceni pred ovlascenim diplomatskim-konzularnim predstavnistvom

bili punovaznim u drzavi u kojoj se nalazi doticno predstavnistvo, poterebno je da se ta drzava ne protivi tome , da strana predstavnistva na njenoj teritoriji obavljaju aktivnost koja ne spada u redovnu nadleznost tih organa 3 posebanuslov je da veronica I verenik budu domaci drzavljani 4 nase pozitivno pravo dopusta da nas drzavljanin moze da zakljuci brak sa licem koje ima strano drzavljanstvo ukoliko to pitanje nije regulisano medjunarodnim sporazumom. 37) Nevaznost braka U pogledu ponistaja ili utvrdjivanja nepostojanja braka sa elementom inostranosti, domaci nadlezni organ ce primeniti ono pravo prema kojem je brak I zakljucen. Na formu braka se primenjuje lex loci celebrations, a na materijalne uslove se primenjuju kumulativno zakoni zemalja ciji su drzavljani supruznici. Ako se brak zakljucuje pred SCG organom , neki ce se materijalni uslovi ceniti prema lex fori. 38) Razvod braka I dejstvo Odredjivanje mrodavnog prava u pogledu razvoda braka je najdiskutabilnije I izdvojila su se tri resenja: 1drzave common law sistema primenjuju lex fori 2 lex domicile je drugo osnovno resenje za razvod braka 3lez nationalis kao koliziona norma za razvod braka uziva prednost u odnosu na lex domicile zbog vece sigurnosti. ZMPP je prihvatio resenje da je za razvod braka merodavno pravo one drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe. Ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava u vreme podnosenja tuzbe, za razvod braka merodavna su komulativna prava obe drzave ciji su oni drzavljani. Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu odredjenom u prethodnoj recenici, za razvod ce biti merodavno pravo SCG ako j u vreme podnosenja tuzbe jedan od bracnih drugova imao prebivaliste u SCG. Ako je jedan od bracnih drugova drzavljanin u SCG koji nema prebivaliste u SCG, a brak se ne bi mogao razvesti po drugom pravu, za razvod je merodavno pravo SCG. Kod dejstva braka u SCG ne prepisuju se posebne klizione norme za licna I imovinska dejstva braka jer se time eliminuise problem klasifikacije. Unutar imovinskih dejstava braka I zakonski imovinski odnosi I ugovorni imovinski odnosi bracnih partnera da odrede merodavno pravo. Prema ZMPP koliziono resenje za ukupnost dejstva braka je zajednicki lex nationalis supraznika, ako ne onda je merodavno pravo drzave u kojoj oboje imaju prebivaliste ili gde su imali poslednje zajednicko prebivaliste, kao poslednja mogucnosy primenice se lex fori. 28 February at 13:27 Like Tamara Legally Blonde E tako mislim da negde imam jos primera, ako nadjem postavicu... 28 February at 13:27 Like

 Ivana Petkovic koleginice,sta sam duzna za ovo...? 28 February at 13:29 Like Tamara Legally Blonde Haha jedino da polozis sto pre 28 February at 13:29 Like Ivana Petkovic nadam se...hvala ti do neba 28 February at 13:30 Like Tamara Legally Blonde Nema na cemu Evo nasla sam, imam jos ovo! 28 February at 13:31 Like