ZNAAJ PRIKAZIVANJA STRUKTURE I ORGANIZACIJE OBAVEZNOG OBRAZOVANJA U STRANIM ZEMLJ AMA Prikazivanje strukture i organizacije obaveznog obrazovanja u stranim

zemljama o tvara mogunosti temeljnijih sagledavanja slinosti i razlika u ovom segmentu obrazo vanja u raznim zemljama, omoguuje razumevanje promena koje se odvijaju unutar ove oblasti obrazovanja, kao i predvianje i objanjenje postojeih i potencijalnih prava ca kretanja tih promena. U dananjem svetu globalne zajedice, kada su sve drave meus obno povezane vre,ta meupovezanost se odvija i na polju obrazovanja.U Evropi takva t edencija uvrena je usvajanjem Rezolucije Evropska dimenzija obrazovanja 1991.godine, i me je proces razvoja obaveznog obrazovanja proiren segmentom evropskog obrazovanj a. U ovom radu analizira se struktura i organizacija obaveznog obrazovanja u Fra ncuskoj, Nemakoj i Engleskoj. Evropska dimenzija obrazovanja dobija na znaaju u da nanjici, kada je povezanost meu evropskim dravama sve intenzivnija. Najrazvijenije zemlje Evrope, kao to su Francuska, Nemaka i Engleska, prednjae u tom procesu evrop eizacije, stoga se i njihovi sistemi obaveznog obrazovanja neminovno prepliu i do diruju u evropskim tenjama i ciljevima. Uporeivanjem sistema i organizacije obavez nog obrazovanja u navedenim evropskim zemljama, mogu se uoiti slinosti uzrokovane ovim zajednikim ciljevima, ali i razlike uslovljene specifinou svake od navedenih ze malja. Ovakva tumaenja znaajna su sa aspekta pedagoke nauke, jer doprinose dubljem razumevanju savremenih tedencija u obrazovanju uslovljenih irim drutvenim, kulturn im i privrednim iniocima. Znaajna su i sa aspekta prakse, pre svega u organizaciji i izvoenju obrazovnih strategija, koje e omoguiti produbljenje i irenje evropske di menzije u obrazovanju, kako bi mladi prihvatili svoj evropski identitet, koji ih nee liiti svetske pripadnosti niti nacionalnih korena. Sa aspekta drutva, ova potr eba za meudrutvenim prihvatanjem, razumevanjem i zbliavanjem, u dananjim uslovima jae povezanosti meu evropskim zemljama, osnovna je drutvena potreba i uslov daljeg ev ropskog razvoja. Prikazivanje i analiza sistema i organizacije obaveznog obrazov anja u navedenim zemljama u radu odvijae se kroz sledee tematske celine: 1.Opte kar akteristike zemalja; 2.Karakteristike obaveznog obrazovanja: a) Ciljevi obavezno g obrazovanja; b) Organizacija i trajanje obaveznog obrazovanja c) Nastavni plan ovi i programi; d) Fond asova predvien za ostvarivanje nastavnog plana; 3.Zakljuna razmatranja; 1

OPTE KARAKTERISTIKE NEMAKE, FRANCUSKE I ENGLESKE Savezna Republika Nemaka je jedna od najveih svetskih industrijskih sila,smetena u centralnom delu Evrope. Po povrini zemlje i broju stanovnika, najvea je drava-lanica Evropske Unije.Nakon Drugog Svet skog rata, Nemaka je bila podeljena na dve drave, Zapadnu i Istonu Nemaku, koje su s e ponovo ujedinile 1990.godine. Zapadna Nemaka je bila jedna od osnivaa Evropske z ajednice, reorganizovane u Evropsku Uniju 1993.godine. Od ujedinjenja Nemaka je p reuzela vodeu ulogu u Evropskoj Uniji. Nemaka je savezna parlamentarna republika k oju ini 16 drava. Glavni i najvei grad je Berlin. Jedna je od ekonomski najjaih zema lja na svetu. Nemaka je bogata i tehnoloki jaka. Bogatom kulturnom i naunom istorij om, mnogo je doprinela svetskoj nauci i kulturi. Francuska je trea po veliini evro pska zemlja. Poput Nemake ima bogatu kulturnu tradiciju. Vodea je poljoprivredna z emlja Evrope. Pariz je glavni grad, i ujedno najveci grad u Francuskoj. Tri etvrt ine Francuza ivi u gradovima. Francuska je vladala mnogim kolonijama, pa su zbog toga danas, francuski jezik i kultura rasprostranjeni u Kanadi i Severnoj Africi . Engleska, kotska i Vels, nalaze se na ostrvu Velika Britanija na severozapadu E vrope i zajedno sa Severnom Irskom ine Ujedinjeno Krajevstvo. Ujedinjeno Kraljevs tvo je prenaseljena drava, a Engleska je najvee i najgue naseljeno podruje. Stanovnis tvo ivi preteno u gradovima. London kao glavni grad Velike Britanije je najgusce n aseljen. U svetskim zbivanjima Engleska ima vodecu ulogu preko Ujedinjenih Nacij a i Evropske Unije. KARAKTERISTIKE OBAVEZNOG OBRAZOVANJA Obavezno obrazovanje be z obzira na strukturu sistema obrazovanja u pojedinim zemljama, predstavlja kolov anje na koje su zakonom obavezana deca odreenog uzrasta. Bez obzira na strukturu obrazovnog sistema pojedinih zemalja, u oblasti obaveznog obrazovanja postoje ne ki kljuni elementi zajedniki za sve zemlje. U ovom radu baviemo se nekim od tih ele menata , kao to su: ciljevi obaveznog obrazovanja, odreena organizacija i trajanje obrazovanja, nastavni plan i program i fond asova predvien za ostvarivanje nastav nog plana. Ciljevi obaveznog obrazovanja Ciljevi obaveznog obrazovanja jedan su od bitnih elemenata sistema obrazovanja u svakoj zemlji. S obzirom na svoju ulog u-da definiu poeljne vrednosti i odrede pravce kretanja 2

obrazovanja, ciljevi proizilaze iz glavnih komponenata razvoja drutva, koji podra zumevaju: nauno-tehnoloki,politiki,ekonomski i ekoloki razvoj. Najoptiji zajedniki ele menti ciljeva obaveznog obrazovanja u svakoj zemlji, mogu se grupisati kao: 1.de te kao linost i njegov razvoj; 2.zahtevi drutva koji se postavljaju pred ovaj segm ent obrazovanja; 3.zahtevi obaveznog obrazovanja kao faze u sistemu obrazovanja; . Redosled i razvijenost ovih elemanata su razliiti u svakoj od posmatranih zemal ja. Zakonom od 1989. godine uvedene su znaajne novine i izmene u strukturi obavez nog obrazovanje u Francuskoj koje su uslovile i promene u ciljevima obaveznog ob razovanja.Uz minimum dopuna i izmena ovi ciljevi obaveznog obrazovanja i danas s e odravaju u istoj formi. Prvi ciklus obrazovanja ima za cilj da kod dece razvije predstavu o sredini u kojoj ive, da ih osposobi za meusobne veze i otkrivanje dru gih kultura, kao i da kod dece razvije stavove i misljenja koja treba da doprine su njihovom kasnijem obrazovanju. Drugi ciklus obrazovanja ima za cilj produblji vanje znanja steenih u prvom ciklusu i priprema za srednje obrazovanje-kole. Cilj obrazovanja u koleu je podsticanje drutvene integracije i uspeno obrazovanje svih ue nika kako bi doli do kraja obaveznog obrazovanja, uz stvaranje mogunosti za dalje obrazovanje. Cilj obaveznog obrazovanja u Nemakoj je da obezbedi uenicima osnovu z a dalje kolovanje, da ih osposobi da koriste svoje iskustvo iz okruenja koje ih ok ruuje, kako bi dalje razvijali svoje psihomotorike vetine i pravila drutvenog ponaanj a. Zakonom od 1994. godine, u Nemakoj su ciljevi obaveznog obrazovanja inovirani i usklaeni sa odrednicama evropskih dokumenata. Izmene su obuhvatale sledee ciljev e obaveznog obrazovanja: obrazovanje dece razliitog porekla i razliitih sposobnost i i razvoj samostalnosti kod njih, razvijanje linosti deteta u svim apsektima, ob ezbeivanje deci osnovnih znanja i vetina, uenje dece kako da ue, unapreenje uenja pute m otkria. U Velikoj Britaniji, zemlji sa izrazito decentralizovanim sistemom obra zovanja, utvreni su samo najoptiji ciljevi koji obuhvataju: pravo na obrazovanje i jednakost ansi za pristup obrazovanju, razvoj linosti uenika i njegovih osnovnih v etina. U posmatranim zemljama zastupljenost i razvijenost pojedinih elemenata se razlikuje. U Nemakoj lini razvoj je izraeniji, dok se u Francuskoj vie insistira na elementima daljeg obrazovanja. U Velikoj Britaniji ciljevi su znatno optiji nego u ostalim zemljama. 3

Organizacija i trajanje obaveznog obrazovanja Obavezno obrazovanje je u svim zem ljama prvi segment sistema obrazovanja na koji je svaki graanin zakonom obavezan. U gotovo svim zemljama, poslednjih godina uoava se tedencija produavanja trajanja obaveznog obrazovanja. Duina trajanja je zakonskim propisima u svakoj zemlji odr eena godinama kolovanja, odnosno uzrastom uenika. U pogledu organizacije obaveznog obrazovanja u posmatranim zemljama , mogu se izdvojiti dva oblika organizacije: 1.u okviru dva nivoa-Nemaka i Francuska; 2. na razliite naine u okviru jedne zemlje -Velika Britanija. Prvi nivo obrazovanja ini osnovno obrazovanje, dok se drugi ni vo realizuje u okviru srednjeg obrazovanja i ini prvi segment-nie srednje obrazova nje. U Nemakoj, posle osnovne kole koja obuhvata etiri razreda, sledi drugi nivo, n arednih est razreda, koji se ostvaruje u nekoj od niih opteobrazovnih srednjih kola: realka, opta kola, glavna kola i gimnazija. U kolu se polazi sa 6 godina, a obavezn o obrazovanje traje ukupno 10 godina. U Engleskoj obaveza pohaanja kole poinje sa p et godina. Deci uzrasta od 5.do 7. godina namenjene su deije kole, dok deca na uzras tu od 7. do 11.godina pohaaju osnovnu kole. Pod obaveznim obrazovanjem podrazumeva se i srednje obrazovanje, koje traje do 16.godine, koje se po zelji uenika moe pr oduiti za 3. godine. Obavezno obrazovanje traje ukupno 11 godina. Jedna od specif inosti obaveznog obrazovanja u Francuskoj je uvoenje ciklusa obrazovanja. Prvi niv o obaveznog obrazovanja u Francuskoj je primarno obrazovanje u trajanju od pet g odina. Obaveza pohaanja kole poinje sa napunjenih 6.godina.Ovaj nivo podeljen je na dva ciklusa: ciklus ucenja osnovnih vetina, koji obuhvata predkolsko i prvi razre d i ciklus razvoja vetina, koji obuhvata zavrna tri razreda primarnog obrazovanja. Drugi nivo kolovanja ostvaruje se u okviru nieg srednjeg obrazovanja, po zavrsetk u primarne kole i traje do 16. godine. Ovaj nivo kolovanja deli se na tri ciklusa: ciklus posmatranja i adaptacije, ciklus produbljivanja znanja i vetina i ciklus profesionalnog usmeravanja. Uenici su obavezni da zavre ovaj nivo nieg srednjeg obr azovanja, kako bi stekli predvien nivo opsteg obrazovanja. Organizacija i trajanj e obaveznog obrazovanja razlikuje se u posmatranim zemljama pre svega u pogledu organizacionih modela obaveznog obrazovanja i trajanja obaveznog obrazovanja. Vr eme polaska u kolu, takoe varira. Ono to je zajedniko je to da obavezno obrazovanje obuhvata i osnovno i srednje obrazovanje. Nastavni planovi i program Struktura n astavnih planova i programa zavisi od karaktera obrazovnog sistema, ali i od 4

razliitog stepena uticaja drave na utvrivanje nastavnih planova. I pored toga, nast avni planovi u veini zemalja sastoje se iz tri osnovne celine: obavezni nastavni predmeti, obavezni izborni predmeti i fakultativni predmeti. Prema nainu prikaziv anja predmeta u nastavnim planovima moe se izdvojiti: 1.veliki broj integrisanih, manje ili vie srodnih predmeta u grupe ili nastavne oblasti-Francuska i Nemaka; 2 . samo definisanje smernica u obliku tema, i nazivi fundamentalnih predmeta, bez odreivanja u kom se razredu ta izuava-Velika Britanija; U Francuskoj , ministarstv o prosvete izrauje nastavni plan i program, dok se nastavnicima preputa odabir nas tavnih metoda i udbenika. Nastavni predmeti integrisani su prema srodnosti na vee ili manje nastavne oblasti. Osnovni predmeti na prvom, primarnom nivou obrazovan ja su itanje, pisanje i aritmetika. Nastavni plan srednjeg obrazovanja sastoji se od 8 ili 9 obaveznih predmeta u zavisnosti od godine kolovanja, pri emu se dodaju i razliiti izborni predmeti. U planovima dati su i zahtevi za svaki nivo nastave i svaki predmet,kao i sistem provere njihovog ostvarivanja. Ministarstvo svake drave u Nemakoj odreuje plan i program, predlae nastavne metode I odabira udbenike.U nastavnom planu, prikazane su grupe predmeta, slino kao u nastavnom planu u Franc uskoj. Osnovni predmeti na prvom nivou, u osnovnoj koli, su sledei: itanje, pisanje i aritmetika. Plan i program srednje kole zavisi od samog tipa kole, ali se predm eti u njima uglavnom nastavljaju na predmete iz osnovne, ukljuujui jedan strani je zik kao i prirodne i drutvene nauke, tehniko obrazovanje i umetnost. Nastavni plan i program u Engleskoj podeljen je na nastavne predmete, koji ukljuuju u najveem b roju (85%) obavezne predmete, i to su: jezici, matematika, prirodne i drutvene na uke, umetnost, fiziko vaspitanje i tehniko vaspitanje. Nastavni program deli se na etiri glavne faze, od 5. do 16. godine, a broj i sloenost predmeta se poveava sa n ivoom obrazovanja. Izmene nastavnog plana srednjeg obrazovanja zapoete su 2008.go dine. Obavezni predmeti se nisu menjali, dok su promene obuhvatile: manje unapre d propisanih sadraja predmeta, vee isticanje sutinskih elemenata u svakom predmetu, vie mogunosti za uspostavljanje meukulturnih veza i boljeg razumevanja drugih kult ura, i vei naglasak na pismenosti, razvoju matematikih vetina, kao i sposobnosti sa mostalnog misljenja i sposobnosti uenja. Svi nastavni planovi se sastoje od nekol iko obaveznih predmeta: jezici, matematika, prirodne i drutvene nauke, umetnost, fiziko vaspitanje i tehniko vaspitanje .Ovi predmeti se u Engleskoj prikazuju kao pojedinani, dok se u Nemakoj i Francuskoj izuavaju kao grupe predmeta. 5

Posmatrane zemlje se ne razlikuju znatno u pogledu stepena slobode kole pri izbor u nastavnih predmeta ili grupe predmeta. Drava posredstvom Ministarstva vri ovu se lekciju. Fond asova predvien za ostvarivanje nastavnog plana U veini nastavnih plan ova iskazuje se nedeljni fond asova. U Nemakoj za svaku nedelju u osnovnoj koli pre dvieno je od 20-29 asova, kao i 28-32 asova za srednju kolu. as traje 45 minuta. kolsk a godina traje izmeu 188( 5 dana nedeljno) i 208(6 dana nedeljno)dana. kole u Fran cuskoj rade ukupno 180 dana godinje, a uenici imaju 936 asova godinje. Svaka nedelja sadri 24 jednoasovnih lekcija na primarnom nivou, i 25 -30 lekcija , od 55 minuta , u srednjem obrazovanju. kole u Engleskoj moraju biti otvorene 190 dana godinje.G odinji fond asova u je 845. Fond asova varira u posmatranim zemljama, kao posledica razliitih nastavnih planova i programa. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Na osnovu uporednog prikaza strukturalnih elemenata obaveznog obrazovanja u Nemakoj,Francuskoj i Engl eskoj, moe se zakljuiti da postoje razlike u pogledu strukture i ogranizacije obav eznog obrazovanja, ali one nisu naroito izraene. U pojedinim elementima, kao to su trajanje i organizacija obrazovanja, razlike su izraenije nego u ostalim elementi ma. Obavezno obrazovanje u Nemakoj je podeljeno na dva nivoa, u Francuskoj su dva nivoa podeljna na vie ciklusa, dok je u Engleskoj obavezno obrazovanje podeljeno na tri nivoa. Zajedniko je to to u svakoj zemlji obavezno obrazovanje bez obzira na organizacioni model, obuhvata osnovno i srednje obrazovanje. Izvesne razlike mogu se uoiti i u pogledu nastavnih planova i programa. Obavezni predmeti koji se prouavaju zajednii su za sve nastavne planove i programe, ali postoji razlika u n jihovom prikazivanju-kao pojedinani u Engleskoj, I kao grupe predmeta u Nemakoj I Francuskoj. Postoje razlike i u fondu asova, koje nisu naroito izraene. Na osnovu r azmatranja ciljeva obaveznog obrazovanja u posmatranim zemljama, moe se zakljuiti da postoje varijacije u pogledu naglaavanja pojedinih segmenata ciljeva. Uzrok to ga je razliita struktura sistema obrazovanja posmatranih zemalja.U Engleskoj kao zemlji sa izrazito decentralizovanim sistemom obrazovanja ciljevi se definiu u opt im crtama.U Nemkoj insistira se vie na razvoju linosti, a u Francuskoj na obezbeivan ju kompetencija za dalje obrazovanje. I pored izvesnih razlika, ovi ciljevi se m eusobno proimaju. Postoji tedencija ka veem usaglaavanju obrazovnih ciljeva ovih zem alja sa evropskim odrednicama, i na to ukazuju preduzete reforme i zakoni u spom enutim zemljama. 6