Xegan Marija

CEZAREV GALSKI RAT (58 50) Izvori Belexke o Galskom ratu

Godine 60. posredstvom narodnog tribuna Vatinija, Cezar na petogodixu upravu dobija Cisalpinsku Galiju i Ilirik, kao i pravo da regrutuje tri legije. Iste godine senat mu na predlog Pompeja dodeuje namesnixtvo u Narbonskoj Galiji, kao i pravo da regrutuje jednu legiju. U periodu od 58. do 55., a zatim zahvauju i Pompejevom zakonu kojim mu je produ en mandat do 50. godine, Cezar e ratovati protiv Gala, Germana i plemena u Britaniji. Savremenici su ga optu ivali da je ratove vodio poradi liqne ambicije, zatim da bi se domogao druidskog zlata u Galiji kojim je nameravao isplatiti dugove i napokon da bi za sebe vezao legije. Godine 52/1. Cezar da bi se opravdao i pokazao nu nost vo enih ratova, sastava jedan spis pod nazivom Belexke o Galskom ratu. Ovaj spis je danas jedan od najznaqajnijih izvora za prouqavae Cezarevog rata u Galiji.

Galski rat
Helveti Prole a 58. godine p. n. e. galsko pleme Helveta, koje je naseavalo prostor moderne Xvajcarske, pod vo stvom Orgetoriga napuxta svoje domove sa namerom da prodre na prostor zapadne Galije i osvoji prevlast. ihov put vodio je preko teritorije rimske provincije Cisalpinske Galije i Helve ani pitaju tadaxeg namesnika Cezara za slobodan prolaz. Cezar odugovlaqi sa odgovorom kako bi okupio vojsku i suprostavio im se. U me uvremenu, oni prodiru na teritoriju galskog plemena Edua, koje je bilo rimski saveznik. Eduima su tada vladala dva brata: Divicijak, koji je bio odan Rimanima, i Dumnorig, koji nije bio nakloen rimskoj vlasti. Divicijak moli Cezara za pomo . Cezar odgovara na poziv, ne samo da bi pomogao Eduima, ve da bi pokazao da e se suprostaviti svakom varvarskom plemenu koje pokuxa ugroziti rimsku teritoriju. Do odluquju eg sukoba izme u Cezara i Helve ana doxlo je kod grada Bibratke. Cezar je pobedio i dopustio preostalim Helva anima, oko 110 od 360 hiada, da se vrate na svoju staru teritoriju izme u Rajne i Rone. Ariovist U periodu koji sledi Cezar e ratovati protiv germanskog vo e Ariovista. Ovaj posledi je svojevremeno prexao Rajnu kako bi pomogao galskom plemenu Sekvana u ihovoj borbi protiv Edua. Kada je spor rexen, Ariovist suprotno oqekivaima se ne povlaqi preko Rajne niti napuxta teritoriju Galije. Galska plemena zamolila su Cezara za pomo . Cezar se sastao za Ariovistom i izneo zahtev da se Germani povuku preko Rajne. Na Ariovistovo pitae xta Rimanima daje pravo nad Galijom, pozvao se na ratove iz 120. Poxto Ariovist nije delio egovo mixee, rat je bio neminovan. U odluquju em sukobu kod danaxeg Strazbura Ariovist je pora en, a Germani potisnuti preko Rajne. Tokom zime 58/7. Cezar je poslao trupe u zimovnike pod vo stvom legata Labinija, a sam odlazi u Cisalpinsku Galiju. Osvajaa na severu Prole a 57. galsko pleme Belga ustaje protiv rimske vlasti. Za Belge Cezar ka e da su nastali mexaem Gala i Germana. Najratoborniji su narod, budu i da ive daleko od rimskog uticaja, a blizu Germana sa kojima se uvek sukobe. 1

Poxto je o svom troxku regrutovao dve nove legije, Cezar organizuje pohod protiv Belga. Mada su Belgi okupili veliku vojsku, ona je bila nedisciplinovana i na prvi pomen Rimana se razbe ala. Ipak, Cezaru su otpor pru ila qetiri plemena pod vo stvom Nerva. Do odluquju e bitke izme u Cezara i Nerva doxlo je kod reke Sabisa. Cezar je izvojevao pobedu i poxtedeo one xto je od Nerva ostalo. U ovo vreme pleme Atuatuca se pobunilo protiv Rimana, ali je Cezar u krvi uguxio ustanak. Licinije Kras, Cezarev vojskovo a i sin Marka Krasa, uspexno umiruje Britaniju. Tokom zime 57/6. Cezar je trupe razmestio po qitavoj Galiji radi oquvaa reda i mira. U Rimu na predlog Cicerona, senat je Cezaru dodelio petnaestodnevne supplicatio. Veneti Tokom 56. godine Cezar e voditi vojne operacije protiv Veneta, koji su naseavali ju nu obalu Britanije. Naime, Veneti su odbili da Rimanima predaju ito i druge zalihe. Cezar, rexivxi da ih kazni, deo vojske pod vo stvom Krasa xae u Akvitaniju da onemogu i pru ae pomo i, deo xae na Rajnu da onemogu i prodor Germana, deo pod vo stvom Decima Bruta da sa mora napadne Venete, a deo pod egovim vo stvom da sa kopna udari na neprijatea. Mada u kopnenim napadima zbog nepristupaqnosti terena Cezar nije imao uspeha, egova flota je izvojevala pobedu. Vo e Veneta Cezar je pogubio, a narod rasprodao u ropstvo. Kras umiruje Akvitaniju. Tokom zime 56/5. Cezareva vojska bila je stacionirana izme u Loare i Sene da budno motri na Britaniju. Izdaja na Rajni. Prvi pohod na Britaniju Prole a 55. godine pod pritiskom germanskog plemena Sveba, druga dva germanska plemena: Tiniteri i Usipeti, prelaze Rajnu i prodiru na teritoriju Galije. Ovi Germani su zamolili Cezara da im da na korix ee zaposednutu teritoriju ili pak da im dozvoli da je oru jem osvoje od Gala. Cezar pod izgovorom da nema dovono mesta, zahteva da se vrate preko Rajne. Tada su ga Germani zamolili da ih ne napada tri dana dok ne postignu dogovor sa Germanima na drugoj obali reke i potom se prebace. Me utim, Cezar rexava da ih napadne jer je smatrao da su Germani tra ili vreme kako bi okupili vojsku. U me uvremenu, dolazi do maeg sukoba Germana i Gala u kome su Germani nadvladali. Cezaru su poslali vo e da se opravdaju i tra e oproxtee, ali ih je ovaj zarobio. Potom je udario na preostale Germane i porazio ih. Cezar je odluqio da napadne i one Germane na drugoj obali Rajne, pod izgovorom da mu nisu eleli predati begunce. Za deset dana sagradio je most, prexao Rajnu, osamnaest dana proveo na drugoj obali, vratio se i poruxio most. Ostatak leta 55. iskoristio je da sa dve legije poseti Britaniju. Nije se du e zadr avao, ali je rexio slede e godine organizovati jedan ve i pohod. Zime 55/4. senat je, mada se Katon Mla i protivio, Cezaru dodelio dvadesetdvodnevne supplicatio. Drugi pohod na Britaniju. Ustanak u Galiji [Godine 54. Cezar je] prexao u Britaniju s ve om vojskom, pojaqanom galskom koicom. On je prodro u dubinu ostrva i prexao Temzu; ali su egovi uspesi, u krajoj liniji, bili od malog znaqaja. Uprkos tome... ekspedicija u Britaniju, malo poznatu zemu o qijoj su prirodi i stanovnixtvu postojale najfantastiqnije predstave, naqinila je u Rimu dubok utisak. (Maxkin, str. 264.)1
1

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.

Iskoristivxi Cezarevo odsustvo u Galiji dolazi do ustanka Ambioriga, vo e Eburona, i ustanka Nerva. Ambiorig je napao rimske vojnike u zimovniku, kojim su zapovedali dva legata Sabin i Kota. Poxto ih je porazio, dopustio im je da se povuku, da bih potom podmuklo napao i poubijao. U me uvremenu, Nervi su napali logor kojim je upravao Ciceronov brat Kvint. Cezar je u pravi qas stigao u pomo Kvintu. Do kraja 53. Cezar e se surovo obraqunati sa ostalim ustanicima u Galiji. Vercingetorigov ustanak Poqetkom 52. godine galska plemena su se udru ila radi zajedniqke borbe protiv rimske vlasti. Na qelo ustanka se stavio Vercingetorig, predstavnik plemena Arverna. Vercingetorig je predlo io da se izbegavaju otovoreni bojevi i da se Rimanima nametne iscrpuju rat time xto e Gali spreqavati snabdevae neprijatea hranom. Cezar da bi umirio ustanike rexava napasti grad Avarik, sedixte Bituriga. Dok je Vecingetorig bio za to da se grad ostavi na milost i nemilost Rimanima, ostali Gali su ga eleli saquvati. Cezar je uspeo zauzeti Avarik i stanovnixtvo grada poubijati. Me utim, suprotno egovim oqekivaima ustanici se nisu pokolebali niti odustali od rata protiv Rimana. Poxto je poslao Labinija sa qetiri legije na sever protiv Senona, Cezar sa preostalih xest legija udara na Gergoviju, sedixte Arverna, gde se zatvorio Vercingetorig. Cezara su napustili do tada verni Edui i on napuxta opsadu grada i povlaqi se prema Labiniju. Cezarevo odsustvo iskoristili su Gali da kao centar daih operacija uzmu grad Alezij u sredixoj Galiji i da organizuju prodor na teritoriju Narbonske Galije. Cezar, udru ivxi snage sa Labinijem i unajmivxi germanske koanike, krenuo je na jug. Vercingetorig ga je napao, ali je ubrzo bio prinu en da se povuqe u Alezij. Cezar je opseo neprijatea u Aleziju. Posle tridesetodnevne opsade Cezar je uspeo zauzeti grad. Vercingetoriga je glad naterala da se preda na milost i nemilost neprijateu. Cezar ga je okovao, xest godina dr ao u zatoqenixtvu i napokon ga pokazao u trijumfalnoj povorci 46. godine. Galija pod rimskom vlax u Pad Alezije bio je te ak udarac za ustanike... ali ustanak jox nije bio konaqno uguxen. Mnoga plemena nastavila su borbu s Rimom, i jox 51. g. trajale su poslede bitke. Plemena koja su prexla na stranu Rima dobijala su oproxtaj, i za razliku od prve godine ustanka Cezar je pokazivao svoju blagost... ,,Kosmata Galija sve do Rajne postala je rimski posed. Ali ona nije proglaxena za provinciju. Galska plemena formalno su smatrana za rimske saveznike i stajala pod nadzorom upravnika Narbonske Galije... (Maxkin, str. 265. 266.)

Literatura
N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caesar in Gaul Belexke Danijele Panteli o Cezarevom Galskom ratu na osnovu Cezar, Komentari o Galskom ratu, preveo Ahmed Tuzli , Novi Sad 1980.