IMOVINSKI ODNOSI SUPRUNIKA

Stupanjem u brak suprunici stiu odreena prava i obaveze koja se tiu njihovih meusobnih odnosa uopte pa i imovniskih pitanja u okviru toga. Porodini zakon RS predvia dva sistema ureivanja imovinskih odnosa meu suprunicima: ugovorni koji se zasniva na sporazumu suprunika u okviru zakonom propisanih pravila; zakonski koji se primenjuje ukoliko suprunici nisu ugovorom predvideli drugaije.

1. Zakonski reim Zakonski imovinski reim razlikuje posebnu i zajedniku imovinu suprunika.

1.1. Posebna imovina suprunika je 1. imovina koju je imao u vreme sklapanja braka 2. imovina koju suprunik stekne tokom trajanja braka poklonom, nasleem ili nekim drugim oblikom besteretnog sticanja (pravnim poslom kojim se stiu samo prava) 3. imovina koja pripadne supruniku na osnovu deobe zajednike imovine 4. prihodi od posebne imovine (zakupnina, kamata i sl.) Svaki suprunik slobodno upravlja i raspolae svojom posebnom imovinom. esto se deava da jedan suprunik doprinese uveanju vrednosti posebne imovine drugog suprunika. Ukoliko je poveanje vrednosti posebne imovine jednog suprunika neznatno, drugi suprunik ima pravo na potraivanje u novcu srazmerno svom doprinosu (obligacionopravni zahtev). Ukoliko je dolo do znatnog uveanja vrednosti posebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu (stvarnopravni zahtev).

1.2. Zajednika imovina suprunika Zajednika imovina suprunika je ona imovina koju su suprun ici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku. Radom se imovina moe stei direktno (zarada) ali i posredno kada se radom jednog suprunika omoguava ili olakava sticanje zarade drugom supruniku. Takoe, radom se smatra i rad kojim jedan suprunik doprinosi ouvanju, odravanju postojee imovine. Pored imovine steene radom u zajedniku imovinu ulaze i: 1. prihodi od zajednike imovine (zakupnina, kamata i sl.) 2. stvari nabavljene upotrebom sredstava koji predstavljaju zajedniku imovinu 3. naknade dobijene za rad suprunika, a ne predstavljaju zaradu (otpremnina, naknada u sluaju nezaposlenosti i sl.) 4. imovina steena korienjem prava intelektualne svojine (autorskih, pronalazakih prava) 5. imovina steena igrama na sreu, osim ako suprunik ne dokae da je u igru uloio samo svoju posebnu imovinu 6. imovina steena po ugovoru o doivotnom izdravanju Bitno je naglasiti da u zajedniku imovinu ulaze samo ona prava i obaveze koja su steena tokom trajanja zajednice ivota. Drugim reima, ono to je steeno posle trajnog prekida brane zajednice u smislu zajednice ivota, bez obzira to brak jo uvek nije razveden, ne ulazi u zajedniku imovinu ve ini posebnu imovinu suprunika. Titulari zajednike imovine su oba surpunika. Za zajedniku imovinu karakteristino je da udeli zajedniara nisu opredeljeni (kao kod suvlasnitva), te da suprunici ne mogu raspolagati svojim udelom poslovima inter vivos. Posebno je propisano da se prava suprunika na nepokretnostima koja potpadaju pod reim zajednike imovine upisuju u javni registar prava na nepokretnostima na ime oba suprunika sa neopredeljenim delovima. Ukoliko se upiu njihovi opredeljeni delovi, smatrae se da je na ovaj nain izvrena deoba zajednike imovine. Takoe, ako je kao vlasnik nepokretnosti upisan samo jedan suprunik, smatrae se

da je upis izvren na ime oba suprunika, osim ako nije zakljuen pismeni sporazum o deobi zajednike imovine, brani ugovor ili je o tom pitanju odluivao sud. Zajednikom imovinom suprunici upravljaju zajedniki i sporazumno, ali mogu ugovoriti da e upravljanje i/ili raspolaganje imovinom u celosti ili delimino obavljati samo jedan suprunik. Ukoliko se ovaj ugovor odnosi i na raspolaganje nepokretnostima on mora biti u pisanom obliku i mora biti upisan u javni registar prava na nepokretnostima. 1.3. Deoba zajednike imovine Deoba zajednie imovine predstavlja utvrivanje udela suprunika u zajednikoj imovini. Moe se vriti za vreme trajanja braka ili posle njegovog prestanka. Pravo da trae deobu imaju: 1. suprunici; 2. naslednici umrlog suprunika; 3. poverioci onog suprunika iz ije posebne imovine nisu uspeli da naplate svoja potraivanja. Deoba se moe vriti sporazumno ili sudskim putem. Sporazumna deoba je dogovor suprunika koliki je udeo svakog od njih u zajednikoj imovini. Ukoliko se odnosi na nepokretnosti mora biti u pisanoj formi. Sudska deoba. Zakonska pretpostavka je da su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki, ali svaki surpunik imao pravo da dokazuje da je njegov udeo vei. Veliina udela zavisie ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade ve i od voenja domainstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od znaaja za odravanje ili uveanje vrednosti zajednike imovine. Prilikom deobe u iskljuivu svojinu jedom supruniku, a po njegovom zahtevu dodelie se: 1. stvari za linu upotrebu; 2. stvari namenjene detetu (ako samo on vri roditeljsko pravo); 3. stvari za vrenje zanata ili zanimanja; 4. predmeti domainstva.

1.4. Odgovornost za obaveze Za obaveze koje je suprunik preuzeo pre sklapanja braka i za line obaveze steene tokom braka odgovara samo taj suprunik, i to svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajednikoj imovini. Za zajednike obaveze suprunici odgovaraju zajedniki, zajednik om i posebnom imovinom. Zajednike obaveze su: 1. obaveze koje jedan suprunik preuzme radi podmirenja potreba zajednikog ivota (npr. trokovi ishrane, stanovanja, odee i sl.) 2. obaveze koje po optim pravilima terete oba suprunika Ukoliko jedan suprunik podmiri zajedniki dug iz svoje posebne imovine, ima pravo na srazmernu naknadu od drugog suprunika. 2. Ugovorni reim Suprunici su slobodni da svoje imovinske odnose urede na drugaiji nain u odnosu na zakonski reim, ali uz potovanje imperativnih normi. Porodini zakon pored ve pomenutog ugovora o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom posebno regulie brani ugovor i ugovor o poklonu. 2.1. Brani ugovor Branim ugovorom suprunici odnosno budui suprunici ureuju svoja prava i obaveze koji se tiu postojee ili budue imovine. Suprunici su slobodni da sami ili uz pomo svojih pravnih savetnika odrede sadrinu branog ugovora, ali moraju potovati dva ogranienja. Prvo, moraju se kretati u okviru imperativnih normi i drugo, moraju potovati formu branog ugovora. Ovaj ugovor se obavezno sastavlja u pisanoj formi i mora biti overen od stane sudije, koji je duan da pre overe suprunicima proita ugovor i upozori ih da se njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine. Brani ugovor koji se odnosi na nepokretnosti mora biti upisan i u javne knjige.

2.2. Ugovor o poklonu Suprunici su slobodni da meusobno zakljue ugovor o poklonu. U sluaju razvoda ili ponitenja braka uobiajeni pokloni koje su suprunici dali jedan drugome u toku trajanja braka se ne vraaju. Meutim, zakon propisuje da se vraa poklon ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine, osim ukoliko bi vraanje predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika. Poklon se vraa u stanju u kom se nalazio u trenutku prestanka zajednikog ivota u braku.