EME R IP R P

KEMIJA 3
PRIPREMILA

KATA MILI

Zagreb, 2006.

Nakladnik PRIPREME , Zagreb, 1. Ferenica 45 tel.: (01) 24 50 904, 24 52 809, 091 51 36 794

Skripta slui iskljuivo za internu uporabu na teajevima koji , odravaju kao pripreme za se, u okviru PRIPREMA polaganje razredbenog ispita na svim fakultetima na kojima se pie razredbeni test iz kemije. Zabranjeno je kopiranje i prodavanje ovog materijala ili njegovih dijelova.

Periodinost kemijskih svojstava

Elementi u istoj grupi PSE imaju slina kemijska svojstva jer imaju ISTI BROJ elektrona u vanjskoj (valentnoj) ljusci. Elementi u PSE poredani su prema porastu atomskog broja Z (protonski broj). METALI su na lijevoj strani PSE - REDUCENSI, najjai je Li. NEMETALI su na desnoj strani PSE OKSIDANSI, najjai je F2. METALOIDI ili POLUMETALI su izmeu metala i nemetala. METALNA SVOJSTVA su jae izraena u grupi s porastom atomskog broja JAI REDUCENSI. METALNA SVOJSTVA SE SMANJUJU u PERIODI od lijeva prema desno. NAJLAKE REAGIRAJU alkalijski metali s halogenim elementima pri emu nastaju HALOGENIDI (HALIDI).

SPOJEVI s i p bloka s vodikom HIDRIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA IONSKA VEZA izmeu vodika, alkalijskih i zemnoalkalijskih metala osim Li, Be, Mg, tj. LiH, MgH2 i BeH2 su MOLEKULE. HIDRIDNI ION H: je PROTON-AKCEPTOR: H - + H 2 O H 2 + OH HIDRIDI METALA su BAZINOG KARAKTERA jer otapanjem u H2O daju LUINE: NaH(s) + H 2O NaOH(aq) + H 2 (g) KOVALENTNA VEZA stvaraju svi ostali elementi s vodikom BeH2, MgH2, AlH3, GaH3, InH3, TIH3 su POLIMERNE KOVALENTNE MOLEKULE. B2H6 je DIMER. KEMIJSKA SVOJSTVA HIDRIDA BAZINI:
+ NH 3 (g) + H 2O(l) NH 4 (aq) + OH (aq)

proton akceptor

KISELI:

HCl(g ) + H 2O(l) H 3O + (aq) + Cl (aq) proton donor

H 2O (l ) + H 2O (l ) H 3O + (aq) + OH (aq )
AMFOTERNI: proton donor

i proton akceptor
VODA JE PROTON-DONOR I PROTON-AKCEPTOR tj. IMA AMFOTERNA SVOJSTVA (VODA JE AMFIPROTONSKI SPOJ). NEUTRALNI: CH 4 (g ) + H 2 O(l) (svi ugljikovodici) NEMA REAKCIJE voda je dipol a ugljikovodici (SVI) su nepolarni

Dipol trajni dipol Nepolaran inducirani dipol

SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KISIKOM OKSIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA IONSKA VEZA nastaje izmeu alkalijskih i zemnoalkalijskih metala s KISIKOM, osim BeO koji je AMFOTERAN. IONSKI OKSIDI IMAJU BAZIAN KARAKTER, jer otapanjem u vodi daju LUINE (ANHIDRIDI): CaO(s) + H 2O(l) Ca (OH) 2 (aq) IONSKA VEZA: In2O3, TI2O3 KOVALENTNA VEZA nastaje izmeu KISIKA i B (B2O3) 13. grupa PSE, KISIKA i C, Si, Ge, (CO2, SiO2, GeO2) 14. grupa PSE, zatim KISIKA i elemenata iz 15. grupe PSE (N2O5, P4O10, As2O5, Sb2O5, Bi2O5), zatim KISIKA i 16. grupe PSE (SO3, SeO3, TeO3, PoO3) i KISIKA i 17. grupe PSE (OF2, Cl2O7, Br2O7, I2O7, At2O7).

Pripreme za razredbene ispite

SVOJSTVA OKSIDA BAZINI ionska veza BAZINI KARAKTER KISELI kovalentna veza KISELI KARAKTER

AMFOTERNI KOVALENTNA/IONSKA: BeO, Al2O3, Ga2O3, SnO, PbO (SnO i PbO ionska veza). Sn je amfoteran. Ako element ima promjenjivu valenciju kod manje valencije prevladava IONSKA veza, a kod vie KOVALENTNA veza. AMFOTERNI OKSIDI REAGIRAJU S KISELINAMA I LUINAMA. AMFOTERNI OKSID JE I ZnO! NEUTRALNI NE REAGIRAJU NI S KISELINAMA NI S LUINAMA NI S VODOM CO, NO, N2O

OKSIDACIJSKI BROJ KISIKA U OKSIDIMA JE II, OSIM U F2O GDJE JE II (FO2 NE POSTOJI).

SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KLOROM KLORIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA IONSKA VEZA KLOR s alkalijskim i zemnoalkalijskim metalima osim BeCl2 molekula: molekulski kristal. Cl Be Cl ,

KOVALENTNA VEZA KLOR s elementima p-bloka, S RAZLIITIM UDJELOM IONSKE VEZE, npr. AlCl3 ionska/kovalentna. OKSIDACIJSKI BROJ U KLORIDIMA JE UVIJEK I IONSKI KLORIDI U VODI DISOCIRAJU, A OTOPINA JE NEUTRALNA, NEMA HIDROLIZE: H 2O NaCl(s) Na + (aq) + Cl (aq)
2 MgCl 2 (s) Mg 2 + (aq) + 2Cl (aq)

H O

KOVALENTNI KLORIDI u vodi HIDROLIZIRAJU i daju KISELE OTOPINE: 2O AlCl3 (s) H Al3+ (aq) + 3Cl (aq)
Al3+ + 3H 2 O Al(OH) 3 + 3H + , ph < 7

Dijagonalna slinost:

Li i Mg Be i Al B i Si

ALKALIJSKI METALI ns1, n = 2 - 7, n = broj ljusaka

Gustoa je manja nego kod vode; D(K)=0.86 gcm-3, D(Na)=0.97 gcm-3 Li, Na, K, Rb, Cs, Fr raste reaktivnost Li je najjai reducens a Fr je radioaktivan. SVI IMAJU MALU: Ei, Ea, ELEKTRONEGATIVNOST. TALITE NISKO, NAJVIE tt ima LITIJ talite pada u grupi GUSTOA MALA, Laki metali D<5 gcm-3, najmanji D ima Li - D(Li)=0.53 gcm-3 Ei najvea Ei je kod Litija a NAJMANJA kod Cezija TVRDOA VRLO MALA najveu tvrdou ima LITIJ REAKCIJA S VODOM: Li spora, Rb i Cs s vodom EKSPLODIRA! KRISTALIZIRAJU U KUBINOM SUSTAVU.

Pripreme za razredbene ispite

1 ELEMENTARNA ELIJA VOLUMNOCENTRIRANA KOCKA: N(A) = 8 + 1 = 2 ATOMA 8 BROJ ATOMA JE DVA:

. . . . . . . ..

UVAJU SE: U PETROLEJU, OSIM Cs koji se uva u VAKUUMU. OKSIDACIJSKI BROJ UVIJEK JE POZITIVAN I. NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog reaktivnosti. DOBIVANJE ELEKTROLIZOM TALINE NJIHOVIH SOLI (KLORIDA).
MINERALI: KCl SILVIN KCl MgCl2 6H2O KARNALIT KAlSi3O8 ORTOKLAS NaCl HALIT ILI KAMENA SOL NaNO3 ILSKA SALITRA Na3AlF6 KRIOLIT Na2B4O7 10H2O BORAKS

BOJE PLAMEN: Na uto, Cs plavo, kad e- emitira apsorbiranu energiju!

GORENJE ALKALIJSKIH METALA: daju okside Li2O, perokside Na2O2 i superokside KO2, RbO2, CsO2 HIDROKSIDI kristalne HIGROSKOPNE TVARI (veu vlagu), jako nagrizaju kou, dobro topljivi u vodi SVI osim LITIJEVA i daju jake LUINE, 1 .

OTAPANJE HIDROKSIDA:
DOBIVANJE LUINA:

MOH(s) + H 2 O(l) M + (aq ) + OH (aq) hidroksid luina

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

metal + voda luina + H 2 : 2 Na (s) + 2H 2 O(l) 2 NaOH(aq) + H 2 (g ) meta ln i oksid + H 2 O luina : Li 2 O(s) + H 2 O(l) 2LiOH(aq) peroksid + H 2 O luina + O 2 : 2 Na 2 O 2 (s) + 2H 2 O(l) 4 NaOH(aq) + O 2 (g) sup eroksid + H 2 O luina + O 2 : 4KO 2 (s) + 2H 2 O(l) 4KOH(aq) + 3O 2 (g ) hidrid metala + H 2 O luina + H 2 : NaH(s) + H 2 O(l) NaOH(aq ) + H 2 (g)

elektroliza vodene otopine halogenida osim FLUORIDA, zbog reakcije 2F2 + 2H 2 O O 2 + 4HF , jai oksidans istiskuje slabiji! PRODUKTI ELEKTROLIZE: H2, X2, luina. (X2 = halogeni element) NH 3 (g ) + H 2 O(l) NH 4 OH

REAKTIVNOST alkalijski metali reagiraju s: halogenim elementima X2, nastaju halogenidi IONSKI. 2M (s) + X 2 (g ) 2MX (s) - TOPLJIVI u H2O kao i druge soli. halogenidni ion s vodikom, nastaju HIDRIDI HIDRIDI METALA SU IONSKI SPOJEVI JAKI REDUCENSI. 2M (s) + H 2 (g ) 2MH (s)
X

[H:] hidridni ion

s duikom reagira SAMO LITIJ dijagonalno slian sa magnezijem Mg3N2 magnezijev nitrid 6Li(s) + N 2 (g ) 2Li 3 N(s) litijev NITRID IONSKI
: : :N :
3

nitridni ion

U PRIRODI IMA NAJVIE NATRIJEVIH I KALIJEVIH HALOGENIDA.

Pripreme za razredbene ispite

NATRIJ Na 3s1 elektronska konfiguracija zadnje (valentne) ljuske

Vrlo mekan, uva se u petroleju zbog velike reaktivnosti. Nakon rezanja no se spali u plamenu ili se pere u etanolu jer nastaje natrijev etoksid: 2 Na + 2C 2 H 5OH 2C 2 H 5ONa + H 2 , H < 0 .
GORENJE: 2 Na (s) + O 2 (g) Na 2 O 2 (g ) natrijev peroksid REAKCIJA S H2O: 2 Na (s) + 2H 2 O(l) 2 NaOH(aq ) + H 2 (g) + toplina DOBIVANJE NATRIJA elektrolizom TALINE NaCl uz dodatak CaCl2 (60%) pri emu se tt(NaCl) snizi na oko 600oC. Tt(NaCl) = 801oC. Zadatak: Prikai elektrolizu taline NaCl. Koji su produkti elektrolize? SPOJEVI NATRIJA: NaCl, NaOH, Na2CO3, NaHCO3, NaH.

NaCl
Bijela vrsta tvar, dobro topljiva u vodi, proces je malo endoterman to znai da je entalpija kristalne reetke VEA od entalpije hidratacije. Ako je obrnuto proces otapanja soli je EGZOTERMAN PROCES. Vodena otopina je neutralna. Elementarna elija: PLONOCENTRIRANA, N(NaCl)=4

DOBIVANJE NaCl: sinteza: 2 Na (s) + Cl 2 (g) 2 NaCl(s) , H < 0 iz morske vode i kopanjem iz rudnika

. . . . . . . . ...

NaOH
Bijela vrsta tvar, higroskopna (KAUSTINA SODA) 2 NaOH(s) + CO 2 (g ) Na 2 CO 3 (s) + H 2 O ili Reakcija NaOH na zraku: NaOH(s) + CO 2 (g ) NaHCO3 (s) pH od Na2CO3 i NaHCO3 je vei od 7. LUNATIJA je i bolje topljiva u vodi Na2CO3 nego NaHCO3:

Na2CO3 + H 2O 2 Na + + CO32 NaHCO3 + H 2O Na + + HCO3 smanjujelunatost H + + CO3

DOBIVANJE Na2CO3 (SODA) SOLVAYEV POSTUPAK + Na + (aq ) + Cl (aq) + CO 2 (g ) + NH 3 (g ) + H 2 O(l) Na + (aq) + Cl (aq) + NH 4 (aq ) + HCO 3 (aq ) HLAENJEM prvo iskristalizira NaHCO3, najslabije topljivu sol.

Regeneracija NH3

ARENJEM

2 NaHCO 3 (s) Na 2 CO 3 (s) + H 2 O + CO 2 (g)

soda otrovna!!! Proces se moe prikazati reverzibilno, tako se dobiva NaHCO3: Na 2 CO 3 (s) + H 2 O(l) + CO 2 (g) 2 NaHCO 3 (s) SODA BIKARBONA ili NATRIJEV HIDROGENKARBONAT REGENERACIJA amonijaka, potreban za dobivanje sode, iz NH4Cl, reciklira se: NH 4 Cl(aq) + CaO(s) ili Ca (OH) 2 2 NH 3 (g) + CaCl 2 (aq) + H 2 O(l) jaa baza istiskuje slabiju!

Zadatak Prikai strukturu:

1. 2. 3.

-II 2- [O ] oksidnog iona O ,

peroksidnog iona -

O2 2
1 2

-I

[O O ]2
[O O ]

superoksidnog iona -

O 2

Pripreme za razredbene ispite

SUPEROKSIDI SU PARAMAGNETINE TVARI (prisutnost magneta izaziva magnetinost) JER IMAJU JEDAN NESPARENI ELEKTRON.
Zadatak Elektrolizom NaCl(aq) (odaberi toan odgovor): 1. na katodi se izlui Na 2. na katodi se reduciraju molekule vode 3. na anodi se izlui kisik Zadatak Koji su produkti termike disocijacije: 1. NaHCO3:
2 NaHCO 3 (s) Na 2 CO 3 (s) + H 2 O(g) + CO 2 (g)

2.

Na 2 CO3: Na 2CO3 (s) Na 2O(s) + CO2 (g),

t t (Na 2 CO3 ) = 851o C. Na2CO3 JE TERMIKI NAJSTABILNIJI KARBONAT, termiki se raspada tek pri 1800oC!!! tt(Na2CO3)=851oC. SVI karbonati termikom disocijacijom daju CO2 i OKSID METALA.

Zadatak Natrijev hidrid moe se dobiti sintezom: 2 Na (s) + H 2 (g ) 2 NaH(s) , H < 0 kristalizira u PLONO CENTRIRANOJ ELIJI (kao NaCl). Koliki mu je broj formulskih jedinki? to nastaje otapanjem u vodi? Jednadba. Zadatak U 500 ml otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 ml te otopine razrjeeno je s 900 ml destilirane vode. Koliki je pH te otopine: 1. 4 2. 6 3. 8 4. 10 5. 12 Zadatak Dovrite jednadbe: 1. NaOH + CO 2 2. Cs 2 CO 3 + HCl 3. K + H 2 O 4. RbO 2 + H 2 O

5. 6.

KO 2 + CO 2 + H 2 O NaH + H 2 O

Zadatak Izraunaj masu kristalne sode (Na2CO3 10H2O) potrebne za pripremu 0.5 m3 10% vodene otopine gustoe D = 1.04 gcm3 . Zadatak Na temelju podataka energije kristalnih reetki odredi koji halogenid ima najnie talite: 1. NaCl 780 KJmol1 2. KBr KJmol1 3. NaBr 734 KJmol1 4. KI 644 KJmol1 [d ]

Pripreme za razredbene ispite

ZEMNOALKALIJSKI METALI ns2, n = 2 - 7

Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra (radioaktivan) najrasprostranjeniji u prirodi (3.4 %) u mineralima LAKI METALI KAO I ALKALIJSKI metali. TALITE: najnie Mg, najvie Be GUSTOA: LAKI METALI, D < 5 gcm3 VRELITE: NAJVIE Be, 2970OC Ei: PRVA najmanja kod Ba, najvea kod Be DRUGA najmanja kod Ba, najvea kod Be TVRDOA: najtvri Be, tvri od alkalijskih jer u metalnoj vezi sudjeluju 2eREAKCIJA S H2O: Be nema reakcije, Ba reagira BURNO. NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog velike reaktivnosti kao i alkalijski metali. Preteno se nalaze u obliku NETOPLJIVIH SILIKATA, KARBONATA, SULFATA I FOSFATA. BOJE PLAMEN Ca crveno, Ba zeleno, Sr i Ra crveno
MINERALI: BERIL 3BeO Al2O3 6SiO2 (Be3Al2Si6O18) zelen (smaragd) MAGNEZIT MgCO3 DOLOMIT CaCO3 MgCO3 KARNALIT KCl MgCl2 6H2O VAPNENAC CaCO3 FOSFORIT Ca3(PO)4 Ca5Cl ( PO4 )3 klorapatit APATIT Ca5 F ( PO4 )3 fluorapatit Ca OH ( PO ) hidroksiapatit 4 3 5 GIPS (SADRA) CaSO4 2H2O ALABASTER ista formula kao i za gips, zrnata strukturam bijele boje FLUORIT CaF2 KLORIT CaCl2 CELESTIN SrSO4 ANHIDRIT CaSO4 BARIT BaSO4 VITERIT BaCO3 KRISTALNI SUSTAVI:
1 1 + 2 + 3 = 6 atoma 6 2 Ca i Sr kubini sustav, plonocentrirana elementarna elija Ba kubini sustav, volumnocentrirana elementarna elija

Be i Mg HEKSAGONSKI, N(A) = 12

Zbog razliitih kristalnih sustava gustoa im je razliita. BERILIJ I njegovi spojevi su IZRAZITO OTROVNI. BARIJEVI SPOJEVI topljivi u vodi takoer su otrovni. ZEMNOALKALIJSKI METALI kao i alkalijski istiskuju VODIK IZ VODE pri emu nastaje LUINA i VODIK. M(s) + 2H 2 O(l) M 2 + (aq) + 2OH (aq) + H 2 (g) , H < 0
Ca (s) + 2H 2 O Ca 2 + (aq) + 2OH (aq) + H 2 (g )

VAPNENA VODA vodena otopina Ca(OH)2 masenog udjela 0.13%. NA ZRAKU ZEMNOALKALIJSKI metali se OKSIDIRAJU nastaje zatitni sloj oksida zbog ega su STABILNIJI OD ALKALIJSKIH METALA, JEDINO na zraku BARIJ DAJE PEROKSID (IZNIMKA) BaO2 .

Pripreme za razredbene ispite

GORENJE na zraku: 2Mg (s) + O 2 (g ) MgO(s) , H < 0

3Mg (s) + N 2 (g ) Mg 3 N 2 (s) , H < 0 2Mg(s) + CO 2 (g ) 2MgO(s) + C(s) aa

dijagonalna slinost s Li koji reagira na isti nain

Produkti gorenja Mg na zraku su: MgO, Mg3N2 i C (aa). SVI zemnoalkalijski metali OSIM Be daju NITRIDE, kod ALKALIJSKIH SAMO Li (Li3N). OKSIDI zemnoalkalijskih metala otapanjem u H2O daju LUINE: MO(s) + H 2 O(l) M(OH) 2 (s)
M(OH) 2 (s) + H 2 O(l) M (OH) 2 (aq) HIDROKSID + H 2 O LUINA = vodena otopina hidroksida

MgO s vodom reagira VRLO SPORO, CaO reagira bre.

Pitanje Kako se mijenja topljivost: 1. hidroksida 2. sulfata
Be(OH) 2 Mg (OH) 2 Ca (OH) 2 Sr (OH) 2 Ba (OH) 2 BeSO 4 dobro topljiv MgSO 4 dobro topljiv CaSO 4 SrSO 4 BaSO 4 netopljiv u vodi NEOTROVAN!
raste topljivost

Raste topljivost jer je Be2+ najmanji, ima najveu energiju hidratacije zbog ega topljivost raste

DOBIVANJE ZEMNOALKALIJSKIH METALA

SVI SE DOBIVAJU ELEKTROLIZOM TALINE SVOJIH (HALOGENIDA) SOLI OSIM Be koji se dobiva REDUKCIJOM s Mg (zbog kovalentne veze u spojevima):
BeF2 (s) + Mg (l) Be(s) + MgF2 (s)

Zadatak Prikai elektrolizu taline kalcijeva klorida. Koji su produkti?

UPORABA Be, Mg, Ca za legiranje; Mg i Ca su biogeni elementi.

KALCIJ
SPOJEVI CaCO3 kao KALCIT (heksagonski sustav) i ARAGONIT (rompski sustav) polimorfni oblici. CaCO3 NETOPLJIV U H2O, topljiv u H2O koja sadri CO2 kisela. CaCO 3 (s) + H 2 O(l) + CO 2 (g) Ca (HCO 3 ) 2 (aq) , H < 0
TVRDA VODA SADRI Ca 2 + , HCO 3

ZAGRIJAVANJEM TVRDE VODE TALOI se CaCO3 KAMENAC:

Ca (HCO 3 ) 2 (aq) CaCO 3 (s) + CO 2 (g ) + H 2 O(l) , H > 0 Na isti nain nastaju: SIGE (stalaktiti i stalagmiti).
TERMIKA DISOCIJACIJA: CaCO3(s) CaO(s) + CO2(g),

CaO(s) je ivo vapno. Ca(OH)2 je gaeno vapno.

CaO(s) + H2O(l) Ca(OH)2, H < 0

Pripreme za razredbene ispite

Gaeno vapno nastaje mijeanjem IVOG VAPNA i H2O i koristi se za dobivanje BUKE. BUKA JE SMJESA PIJESKA, VODE I GAENOG VAPNA. OVRAVANJE BUKE: Ca (OH) 2 + CO 2 CaCO 3 + H 2 O Ista je reakcija izmeu gaenog vapna i produkata disanja (CO2 i H2O). GIPS - CaSO4 2H2O netopljiv u H2O kristalna voda kalcijev sulfat dihidrat Grijanjem gips gubi
3 KRISTALNE VODE i prelazi u PEENI GIPS: 4
130 o C

CaSO 4 2H 2 O CaSO 4 0.5H 2 O + 1.5H 2 O prirodni gips peeni gips

KALCIJEV HIDRID CaH2 dobiva se sintezom: Ca (s) + H 2 (g) CaH 2 (s) , H < 0 CaH2 jak reducens IONSKI SPOJ pa s H2O burno reagira, daje luina + H2: CaH 2 (s) + 2H 2 O(l) Ca (OH) 2 (aq) + H 2 (g )

TEHNIKI VANI METALI

ELJEZO Fe valentna ljuska 4s23d6, vanjska ljuska 4s2

Fe je NAJRAPROSTRANJENIJI od svih metala na Zemlji, a u Zemljinoj kori po masenom udjelu je iza aluminija. BIOGENI je element u sastavu hemoglobina. ELEMENTARNO SAMO KAO METEORNO (IZ SVEMIRA) i TELURNO (VULKANSKO). U PRIRODI se nalazi najee u OKSIDNIM, KARBONATNIM, SULFIDNIM I SILIKATNIM RUDAMA.
RUDE ELJEZA: HEMATIT Fe2O3 oksidna ruda LIMONIT Fe2O3H2O oksidna ruda MAGNETIT Fe3O4 (FeOFe2O3) oksidna ruda SIDERIT FeCO3 karbonatna ruda PIRIT FeS2 sulfidna ruda PROIZVODNJA ELJEZA

Fe se proizvodi REDUKCIJOM OKSIDNIH RUDA KOKSOM (C) u VISOKOJ PEI. SIROVINE: ruda hematit ili limonit talioniki dodaci reagiraju s primjesama i stvaraju trosku (jalovina) koks kao gorivo odnosno reducens TALIONIKI DODACI mogu biti KISELI SiO2 kremeni pijesak ili silicijev dioksid dodaje se ako je ruda bazina tj. Ako sadri CaCO3 ili MgCO3. Ako je ruda kisela tj. Ako sadri SiO2 ili SILIKATE dodaju se bazini dodaci tj. CaCO3 ili MgCO3. U KEMIJSKOJ REAKCIJI SUDJELUJU SVE NEISTOE (jalovina) PRISUTNE U SIROVINI. PROCES U VISOKOJ PEI moe se prikazati jednadbama: C(s) + O 2 (g) CO 2 (g) , H < 0 C i CO SU REDUCENSI!
CO 2 (g) + C(s) 2CO(g) , H > 0 Fe 2 O 3 (s) + 3CO(g) 2Fe(l) + 3CO 2 (g) sirovo eljezo

Pripreme za razredbene ispite

U gornjim dijelovima pei CO disproporcionira u CO2 i C : DISPROPORCIONIRANJE u kojem ISTI atom OKSIDIRA i REDUCIRA. FINO RASPRENI ugljik C vee se u SPOJ CEMENTIT Fe3C. GROTLENI PLINOVI vrua smjesa plinova 200oC, izlazi na VRHU PEI: N2, CO, CO2, H2 . BRZIM HLAENJEM nastaje BIJELO SIROVO ELJEZO za dobivanje ELIKA. SPORIM HLAENJEM nastaje SIVO SIROVO ELJEZO za lijevanje jer je KRTO. SIROVO Fe sadri: Mn, Si, S, P, C oko 4%.
FIZIKALNA SVOJSTVA ELJEZA Srebrnobijeli metal, kovak, feromagnetian (kao Co i Ni), trajni magnet. Kristalna struktura mijenja se s promjenom temperature:
(fe) (Fe) (Fe) volumno c.elija plono c.elija volumno c. elija tt(Fe) = 1535oC Fe 2e Fe 2 + e Fe3 +
907 o C 1401o C

2CO(g)

+2

C(s) + CO2(g)

+2

3d 6 4s 2 [Ar ] 3d 6 [Ar ] 3d 5 [Ar ] Fe3+ stabilnija od Fe2+ jer su orbitale d-polupopunjene. Fe2+ u vodenoj otopini lako oksidira u Fe3+ uz jake oksidanse u kiselom, prema jednadbi: 10FeSO 4 + 2KMnO 4 + 8H 2SO 4 5Fe 2 (SO 4 ) 3 + K 2SO 4 + 2MnSO 4 + 8H 2 O Fe3+(aq) UKASTE BOJE Fe2+(aq) ZELENKASTE BOJE

KEMIJSKA SVOJSTVA ELJEZA ISTO Fe POSTOJANO je na SUHOM ZRAKU i U VODI U KOJOJ NEMA OTOPLJENOG O2 (oksidans). NA VLANOM zraku lako korodira i stvara HRU Fe2O3XH2O sloj koji je POROZAN, MEKAN, LAKO SE LJUTI, UTO DO SMEE BOJE, KOROZIJSKI PRODUKT KOJI nema zatitnu ulogu. ZBOG negativnog EO Fe je kemijski vrlo reaktivan i JAKO JE REDUKCIJSKO SREDSTVO. Istiskuje H2 IZ KISELINE: Fe(s)+2HCl(raz.) FeCl2 (aq)+H 2 (g)
Fe(s)+2HCl(konc.) FeCl2 (aq)+H 2 (g) Fe(s)+H 2SO 4 (raz.) FeSO4 (aq)+H 2 (g)
Fe( s ) + H 2 SO4 ( konc.)

Fe( s ) + HNO3 ( raz.)

Fe( s ) + HNO3 ( konc.)

Fe se zbog poboljanja FIZIKALNIH I KEMIJSKIH svojstava LEGIRA. Fe sa IVOM NE STVARA legure. iva jedino sa eljezom ne stvara legure (slitine). Legure IVE zovu se AMALGAMI (Ag/Hg PLOMBA za zube). ELIK slitina Fe sa 0.05 do max. 1.7% C (obini elik). SLITINE su VRSTE OTOPINE DVAJU ILI VIE METALA. OSIM metala slitine mogu sadravati i nemetale npr. C ili P. LEGIRANI ELICI SADRE VIE OD 5% Ni, Mn, Si, Cr.

NEMA REAKCIJE nastaje ZASTITNI OKSIDNI SLOJ koji SE NE OTAPA U KISELINI . prevoziti u celicnim spremnicima

H 2 SO4 ( konc.) OKSIDANS ( jaki ) slijedi PASIVIZACIJA ZELJEZA !!! ZATO SE H 2 SO4 ( konc.) moze

PASIVIZIRA kao i s H 2 SO4 (konc.) PASIVIZIRA kao i s H 2 SO4 ( konc.)

BAKAR Cu 4s13d10 stabilnija od 4s23d9

Metal crvenkaste boje, poslije Ag najbolji vodi elektriciteta, visoke toplinske vodljivosti. Prijelazni metal kao i eljezo. ELEMENTARNOG U PRIRODI ima vrlo malo. Javlja se kao smjesa DVA IZOTOPA 63Cu i 65Cu. RUDE BAKRA: HALKOPIRIT CuFeS2 HALKOZIN Cu2S KUPRIT Cu2O MALAHIT Cu(OH)2CuCO3 ili Cu2(OH)2CO3

Pripreme za razredbene ispite

PROIZVODNJA BAKRA

Cu se moe dobiti REDUKCIJOM OKSIDNIH ILI SULFIDNIH RUDA. Iz oksidnih RUDA Cu se proizvodi REDUKCIJOM pomou koksa pri visokoj temperaturi: Cu 2 O + Cu CO + Cu sirovi bakar IZ HALKOPIRITA ruda se pri na zraku, a pojednostavljeni proces se moe prikazati jednadbama:
8CuFeS2 + 11O 2 4CuS2 + 4FeS + 2Fe 2 O 3 + 8SO 2 2CuS2 + 3O 2 2Cu 2 O + 2SO 2 Cu 2S + 2Cu 2 O SO 2 + 6Cu SIROVI BAKAR

SIROVI Cu sadri oko 5% neistoe Fe, Zn, Pb, As, Ag, Au, Si i drugih. ISTI Cu dobiva se ELEKTROLIZOM sirovog Cu. ELEKTROLIT je VRUA KISELA OTOPINA bakrovog(II) sulfata.
Anoda Cu ( sirovi ) 2e Cu 2 +

Katoda Cu 2 + + 2e Cu (ist )

Pri elektrolizi Fe, Zn i Cu se OKSIDIRAJU U Fe2+, Zn2+, Cu2+ i odlaze u ELEKTROLIT. Ag i Au se ne oksidiraju (zbog EO-pozitivan) i ostaju u ANODNOM MULJU. Na katodi se od nastalih iona prvi reducira Cu2+ (zbog pozitivnijeg EO) jai reducensi Fe, Zn ostaju u otopini u obliku Fe2+, Zn2+. PRI ELEKTROLIZI NA KATODI SE UVIJEK IZLUI SLABIJI REDUCENS A NA ANODI SE UVIJEK IZLUI SLABIJI OKSIDANS.
Zadatak U katodnom prostoru nalaze se Cu2+ i Ag+, a u anodnom Cl- i F- . to e se izluiti na: a) katodi, b) anodi (napisati jednadbe!) FIZIKALNA SVOJSTVA BAKRA Crvenkast metal, mekan, ilav i rastezljiv. KRISTALIZIRA U PLONOCENTRIRANOJ ELIJI. (Cu ) = 8.9 gcm 3 KEMIJSKA SVOJSTVA BAKRA
Cu e Cu + e Cu 2 + 3d10 4s1 [Ar ] 3d10 [Ar ] 3d 9 [Ar ]

Cu moe biti jednovalentno Cu+ i dvovalentno Cu2+. Cu2+ stabilniji od Cu+. Cu+ disproporcionira: 2Cu + (aq ) Cu 2 + (aq ) + Cu (s ) Zagrijavanjem Cu IZNAD 600OC nastaje CRNI PRAH CuO, a na NIOJ temperaturi nastaje CRVENI Cu2O. CuO je korozijski produkt koji TITI BAKAR od KOROZIJE PASIVIZIRA BAKAR. CuO bazian: CuO(s ) + 2H 3O + (aq ) Cu 2 + (aq ) + 3H 2 O(l ) neutralizacija Dodatkom luine gornjoj otopini taloi se MODRI Cu(OH)2
Cu (OH )2 + 4 NH3 [Cu (NH 3 )4 ]2 + + 2OH tetraaminbakrov(II) ion - kompleks - planaran Cu 2 + (aq ) + 2OH (aq ) Cu (OH )2 (s )

H3N Cu 2+ H3N

NH 3

NH 3

10

Pripreme za razredbene ispite

METAL iji je E0 negativniji od E0 bakra ISTISKUJE BAKAR iz njegovih SOLI:

Fe + CuO FeO + Cu Cu + ZnSO 4 nema reakcije Zn + CuSO 4 ZnSO 4 + Cu Fe + CuSO 4 FeSO 4 + Cu Cu + FeSO 4 nema reakcije Cu + Fe3+ Cu 2+ + Fe 2+ + 0.337 V + 0.77 V

modra galica se ne moe drati u Fe spremniku zbog ove reakcije

KISELINE KOJE NEMAJU OKSIDIRAJUE DJELOVANJE (HCl(konc) i HCl(razrij.) i H2SO4(razrij.)) NE OTAPAJU Cu!
Cu + HCl(razrij.) nema reakcije Cu + HCl(konc.) nema reakcije Cu + H 2SO 4 (razrij.) nema reakcije

Cu REAGIRA S KISELINAMA koje imaju OKSIDACIJSKO DJELOVANJE tj. Kiseline koje osim vodika sadre i element koji bakar moe REDUCIRATI:
3Cu ( s ) + 8 HNO3 (razrij.) 3Cu ( NO3 )2 ( aq ) + 2 NO ( g ) + 4 H 2 O ( l )

Cu ( s ) + 4 HNO3 ( konc.) Cu ( NO3 )2 ( aq ) + 2 NO2 ( g ) + 2 H 2 O ( l )

Cu ( s ) + 2 H 2 SO4 ( konc.) CuSO4 ( aq ) + SO2 ( g ) + 2 H 2 O ( l )

DOBIVANJE modre galice: LEGURE BAKRA:

2Cu (s ) + 2H 2SO 4 (razrij.) + O 2 2CuSO 4 2H 2 O(l ) OKSIDANS

MJED ILI mesing je VRSTA OTOPINA CINKA (do 39%) u BAKRU (nije bakra u cinku, bakra ima vie otapalo). Lako se obrauje, provodi el. struju i toplinu, otporna na koroziju. Na mjednim kvakama nema bakterija. BRONCA legura bakra i kositra (Sn), uz dodatak P, Si, Al. Ima veliku tvrdou, vrstou i otpornost na koroziju.

ALUMINIJ Al 3s23p1
Al je najrasprostranjeniji metal u zemljinoj kori, otkriven poetkom 19.st.
FIZIKALNA SVOJSTVA ALUMINIJA srebrnobijeli metal, sjajan, male tvrdoe, = 2.7 gcm 3 (laki metal) , vrlo vrst i jako rastezljiv. Dobar vodi el. struje i topline. Kristalizira u plonocentriranoj kocki. Otporan na koroziju jer se pasivizira slojem oksida: 4Al + 3O 2 2Al2 O 3 pasivizira KEMIJSKA SVOJSTVA ALUMINIJA Kako mu je EO mnogo negativniji od EO vodika istiskuje H2 iz kiseline. Reakcije s kiselinama: 2 Al + 6 HCl 2 AlCl3 + 3H 2
Al + HNO3 (razrij.) nema reakcije Al + HNO3 (konc.) nema reakcije 2 Al + 3H 2 SO4 (razrij.) Al2 ( SO4 )3 + 3H 2 Al + H 2 SO4 (konc.) nema reakcije pasivizira Al stvaranjem oksidnog sloja netopljivog u oksidirajuim kiselinama (isto tako) (isto tako)

11

Pripreme za razredbene ispite

Reakcije s luinama reagira s luinama dajui ALUMINATE i vodik:

2Al + 2 NaOH + 6H 2 O 2 Na[Al(OH )4 ] + 3H 2 natrijev aluminat

Reakcije Al2O3 i Al(OH)3 s kiselinama i luinama:

Al2 O 3 + 2 NaOH + 3H 2 O 2 Na [Al(OH )4 ] anionski kompleks, natrijev tetrahidroksoaluminat(II) planarni kompleks Al2 O 3 + 6HCl + 9H 2 O 2[Al(H 2 O )6 ]Cl 3 kationski kompleks, heksaakvaaluminijev(III) klorid - oktaedar

AMFOTERNOST Al, Al2O3 i Al(OH)3 reagiraju s KISELINAMA i LUINAMA pa zato kaemo da imaju amfoterna svojstva.

SA KISELINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI KATION [Al(H 2 O )6 ]3 + oktaedar . SA LUINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI ANION [Al(OH )4 ] planaran .

Al LAKO REAGIRA S NEMETALIMA: Cl2, Br2, I2, O2, S, H2, N2. 2Al + 3Br2 2AlBr3
2Al + 3N 2 2AlN3 aluminijev nitrid, topljiv u vodi AlN3 + 3H 2 O Al(OH) 3 + NH 3

DOBIVANJE ALUMINIJA NEMA ALUMINIJA ELEMENTARNOG U PRIRODI. RUDE: BOKSIT - Al2 O 3 XH 2 O BOKSIT JE SMJESA MINERALA BEMITA AlO(OH) i HIDRARGILITA Al(OH)3. Boksit sadri i primjese minerala eljeza, silicija, titanija i drugih. Crvenosmea boja potjee od Fe 2 O 3 H 2 O hidratizirani oksid. Obrada boksita s NaOH:
O

C, 700 kPa Al(OH )3 + NaOH 120 Na[Al(OH )4 ] natrijev aluminat

hidrargilit AlO(OH) + NaOH + H 2 O Na[Al(OH )4 ] natrijev aluminat bemit

kristalizacija Na[Al(OH )4 ](aq ) hlaenje, Al(OH )3 (s ) + NaOH(aq ) ,arenje 2Al(OH )3 Al 2 O 3 + 3H 2 O

GLINICA

ELEKTROLIZA GLINICE Al2O3

Zbog visoke tt glinice (2050OC) glinici se dodaje kriolit Na3AlF6, da se snizi talite taljevine. Ako je maseni udio Al2O3 5-7% talite smjese snizi se na 950OC. ANODA i KATODA su od GRAFITA C Al2 O3 ( s ) 2 Al 3 + + 3O 2
A 2O 2 4e O2 / 3

Al 3+ + 3e Al / 4

6O 2 12e 3O2 4 Al 3+ + 12e 4 Al 6O 2 + 4 Al 3+ 3O2 + 4 Al sirovi Al

12

Pripreme za razredbene ispite

Reakcija anode i kisika (anoda se troi). 3C(s ) + O 2 (g ) 3CO 2 (g ) ISTI Al istoe 99.99% dobiva se elektroliznom rafinacijom pri emu se dobije RAFINAL.
PRIMJENA Al

Al je JAKI REDUCENS i koristi se za dobivanje metala, proces se zove ALUMINOTERMIJA: 4Al + 3MnO 2 3Mn + 2Al2 O 3 , H < 0 Al se koristi u domainstvu, graditeljstvu, strojarstvu.
Zadatak TERMIT je smjesa PRAHOVA Al i Fe2O3. Koristi se za zavarivanje tramvajskih pruga. Zagrijavanjem smjese Al izgara u Al2O3. Jednadba: 2Al(s ) + Fe 2 O 3 (s ) Al 2 O 3 (s) + 2Fe(s ) , H < 0 Na emu se temelji ova reakcija? LEGURE Al: MAGNALIJ 10-30% Mg DURALUMINIJ Cu 2.5-5.5% Mg 0.5-2% Mn 0.5-1.2% Si 0.2-1%

KORUND Al2O3 mineral, nastaje dehidratacijom boksita. DRAGO kamenje na bazi korunda: rubin crveni, safir plavi, topaz uti, smaragd zeleni, ametist ljubiasti. ELOKSACIJA elektrolitiko nanoenje oksida na Al i legure aluminija u svrhu zatite od korozije.To je ANODNA OKSIDACIJA. Elektrolit je H2SO4(aq). Jednadba eloksacije: 4Al + 3O 2 2Al2 O 3

VODIK H2 1s1
Vodik se prouava posebno jer se po svojstvima razlikuje od ostalih elemenata. Od alkalijskih metala vodik ima veu Ei i elektronegativnost a od halogenih elemenata manju Ea i elektronegativnost. NAJRASPROSTRANJENIJI je element u svemiru. Ima ga malo slobodnog, ali je najzastupljeniji element u mnogobrojnim spojevima HIDRIDIMA. Vodik je organogeni element uz C, O, N.
IZOTOPI VODIKA

Procij 1 1 H - jedini atom koji nema neutron u jezgri, ima ga 99.85% .

2 Deuterij 2 1 H - ili 1 D ima ga u tekoj vodi D2O, ima ga 0.015%. 3 Tricij 3 1 H - ili 1T RADIOAKTIVAN, nema ga u prirodi, sintetizira se. 2 3 1 Iz deuterija: 2 1 H + 1 H 1 H +1 H , , . Procij i deuterij grade vodu razliitih FIZIKALNIH SVOJSTAVA.

FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA VODIKA

(zrak ) Mr (zrak ) 29 = = = 14.5 (H 2 ) Mr (H 2 ) 2 Dvoatomna molekula H2. Duljina veze H-H je 74 pm. Vodik ima najvru jednostruku kovalentnu vezu jer je to najkraa kovalentna veza. Za njezino kidanje potrebno je utroiti 436 KJmol-1: H 2 (g ) 2H(g ) . Atomni (nascentni) vodik je mnogo REAKTIVNIJI od molekule H2. 2H 2 (g ) + O 2 (g ) 2H 2 O(g) - reakcija je vrlo spora. Na poveienoj temperaturi reagiraju eksplozivno (prasak).

Vodik je plin bez boje, okusa, mirisa, neotrovan, laki od zraka 14.5 puta:

13

Pripreme za razredbene ispite

DOBIVANJE VODIKA
A Laboratorijska metoda 1. U KIPPOVOM aparatu: Zn(s) + 2HCl(aq) ZnCl 2 (aq) + H 2 (g) U Kippovom aparatu mogu se dobiti CO2 i H2S. CaCO3 (s) + 2HCl(aq) CaCl 2 (aq) + H 2 O(l) + CO 2 (g) 2. FeS(s) + 2HCl(aq) FeCl2 (aq) + H 2S(g ) vrlo otrovan plin Elektroliza: kiselina, luina, vode, vodenih otopina soli iji je kation iz I, II grupe PSE, Al, Mn, i drugi metali iji je EO manji od 0.83V.

B Industrijsko dobivanje 1. Elektroliza vode 2. Iz vode redukcijom s koksom C: C + H 2 O H 2 + CO vrlo otrovan 3. 4.

Katalitikim raspadom ugljikovodika: CH 4 C + 2H 2

Nepotpuno spaljivanje ugljikovodika: C 4 H10 + 2O 2 kat 4CO + 5H 2

VODIK KAO REDUCENS:

CuO(s) + H 2 (g) Cu (s) + H 2 O(g )

+2 -2

+1 -2

UPORABA H2 Za sintezu NH3 i CH4 za hidrogeniranje ulja i drugih organskih spojeva, kao gorivo, za punjenje balona jer ima malu masu 14.5 puta laka od zraka.
Radioaktivne estice:
2+ estice - jezgra helija 4 2H

estice - elektroni iz jezgre jer se neutron raspada na proton, elektron i neutrino: n 0 p + + e + neutrino estice - elektromagnetsko zraenje vrlo kratkih valnih duljina

NEUTRINO subatomska estica bez elektrinog naboja i veoma male mase, manje od stotog dijela mase elektrona. Nastaje pri raspadu.

HALOGENI ELEMENTI ns2np5, n = 2 - 6

F, Cl, Br, I, At (radioaktivan) NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog izrazite reaktivnosti. ELEMENTARNI SU DVOATOMNE MOLEKULE: X2, F2, Cl2, Br2, I2 nepolarne izmeu kojih djeluju slabe Van der Waalsove (Londonove sile). Inducirani su dipoli. Zbog slabih privlanih sila imaju razliito agregatno stanje: F2 i Cl2 plin, Br2 tekuina, I2 vrsto, imaju nisko talite i vrelite, molekulski su kristali. Halogeni imaju NAJVEI Ea prema e-, najveu elektronegativnost imamo kod F, najveu Ea kod klora, NAJREAKTIVNIJI su nemetali, SKUPINA NAJSLINIJIH NEMETALA. REAKTIVNOST: F2, Cl2, Br2, I2 Raste reaktivnost HALIDI spojevi s halogenim elementima ili HALOGENIDI. F2 NAJJAI OKSIDANS. Halogeni elementi spajaju se meusobno kao i sa svim elementima OSIM He, Ne, Ar. F2 reagira sa Kr i Xe [KrF2 , XeF2 , XeF4 , XF6 ] . TALITE raste od F2 do I2. vidi stranicu 13. Vrelite raste od F2 do I2. Gustoa raste od F2 do I2. Koeficijent elektronegativnosti raste od joda do fluora (4.0). EO raste od joda do fluora. Oksidacijski broj 1. Svi osim fluora mogu imati oksid. broj: I, III, V, VII. RASPROSTRANJENOST najrasprostranjeniji je KLOR.

14

Pripreme za razredbene ispite

MINERALI HALOGENIH ELEMENATA: HALIT NaCl SILVIN KCl KARNALIT KClMgCl26H2O KRIOLIT Na3AlF6 FLUORIT CaF2 KLORIT CaCl2 APATIT Ca5Cl(PO4)3, Ca5F(PO4)3 KLOR Biogeni element (npr. HCl u elucu). NEMA ga slobodnog u prirodi kao ni ostalih elemenata. FIZIKALNA SVOJSTVA KLORA

Plin uto zelene bojem gustoe 2.5 puta vee od zraka, otar bockajui miris, vrlo otrovan, nadrauje sluznicu dinih organa. Volumni udio 0.1% klora nakon nekoliko udisaja moe biti smrtonosan.
KEMIJSKA SVOJSTVA KLORA

Reagira sa svim metalima i nemetalima OSIM s plemenitim plinovima, duikom i ugljikom.

2 Na( s ) + Cl2 ( g ) 2 NaCl ( s ) Sa metalima: Cu ( s ) + Cl2 ( g ) CuCl2 ( s ) 2 P ( s ) + 5Cl2 ( g ) 2 PCl5 u suviku Cl 2 b) Sa nemetalima: 2 P ( s ) + Cl2 ( g ) 2 PCl3 u suviku P

a)

c)

Sa vodom: Cl2 ( g ) + H 2 O(l ) HCl (aq ) + HOCl nestabilno, raspada se

HOCl HCl + O nascentni kisik, unitava mikroorganizme pa se koristi za sterilizaciju

Cl2 ( g ) + 2 NaOH (aq) NaCl (aq ) + NaOCl (aq ) + H 2 O(l ) natrijev hipoklorit - VARIKINA - izbjeljivanje NaOCl NaCl + O d) Sa luinama: Cl2 ( g ) + KOH (aq) KCl (aq ) + KOCl ( g ) + H 2 O(l ) Cl2 ( g ) + Ca (OH ) 2 (aq) CaCl (OCl ) + H 2 O(l ) KLORNO VAPNO (KREC) - dezinfekcijsko sredstvo

2CaCl(OCl) + CO2(g) + H2O(l) CaCO3(s) + CaCl2(aq) + 2HOCl(aq) HOCl HCl + O dezinficira povrine koje su zagaene e) Sa vodikom:
H 2 ( g ) + Cl 2 (g ) 2HCl(g ), H < 0
KLORNI PRASKAVAC

1 : 1

O 2 (g ) + 4HCl(aq) 2H 2 O + 2Cl 2 (g ) jaci oksidans istiskuje slabiji!

SPOJEVI KLORA KLOROVODINA (SOLNA) KISELINA HCl(aq) Nastaje: a) otapanjem: HCl(g ) + H 2 O(l) H 3O + (aq ) + Cl (aq )

b) iz NaCl(sol): 2 NaCl + H 2SO 4 Na 2SO 4 + 2HCl jaa kiselina istiskuje slabiju REAGENS za dokazivanje klorida (i svih halogena) je AgNO3. AgNO3 (aq) + NaCl(aq) AgCl(s) + NaNO3 (aq) ili Ag + (aq) + Cl (aq) AgCl(s)
bijeli sirasti talog - koloid

15

Pripreme za razredbene ispite

HALOGENOVODICI: HX(g) - PLINOVI topljivi u vodi (dipoli) daju kiselinu: HF, HCl, HBr, HI HX(g) + H 2 O(l) H 3O + + X (aq)

Najvie vrelite ima HF(g), (tv=19.5OC) zbog vodikove veze F F F F H 140 H H H

o

DOBIVANJE KLORA 1. Laboratorijski iz spojeva koji sadre klor, HCl(konc.) uz jake oksidanse. a) U kiselom se mangan iz +7 reducira u +2:
16 HCl( konc.) + 2 KMnO 4 (s ) 5Cl 2 (g ) + 2MnCl 2 ( aq ) + 2KCl( aq ) + 8H 2 O
+7 +2

b) 2.

4HCl(konc.) + MnO 2 (s) MnCl 2 (aq) + 2H 2 O(l) + Cl 2 (g ) piroluzit ili suri kamen Industrijsko dobivanje klora elektrolizom vodenih otopina i taline klorida.

SVI HALOGENI ELEMENTI mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim FLUORA jer on OKSIDIRA KISIK IZ VODE: 2F2 (g) + 2H 2 O(l) O 2 (g) + 4HF(g ) jaci oksidans istiskuje slabiji
4HF(g) + SiO 2 (s) SiF4 (s) + 2H 2 O(l) HF nagriza (jetka) staklo pa se HF ne moe uvati u staklenoj nego u plasticnoj bocici. CaF2 (s) + H 2SO 4 (razrij.) CaSO 4 (s) + 2HF(g ) nastajanje HF

OKSOKISELINE KLORA:

HClO hipoklorasta
HClO2 klorasta
+1 +3 -2

+1 +1 -2

JAKOST KISELINE RASTE S PORASTOM BROJA ATOMA KISIKA!

HClO3 klorna
HClO4 perklorna
+1 +7 -2

+1 +5 -2

Oksidacijski broj klora: -1, +1, +3, +5, +7 (FLUOR SAMO 1).
REAKTIVNOST HALOGENIH ELEMENATA
ISTISKUJE

Jai oksidans istiskuje slabiji:

F 2 Cl2 Br2 I2
NE ISTISKUJE

F2 + 2Cl 2F + Cl 2 nepovratna reakcija Cl 2 + F nema reakcije

F2 je najjai oksidans zato postoji kao F a ne kao F+.

Zadatak Industrijski se Cl2 moe dobiti katalitikom oksidacijom HCl s O2 (Deakonov postupak): 4HCl(g ) + O 2 (g ) 2H 2 O(g ) + 2Cl 2 (g ), H < 0 . Najvie klora moe se dobiti (odaberi toan odgovor):

a) b) c) d)

visoka t i visoki p visoka t i niski p niska t i visoki p niska t i visoki p

Zadatak I2 se moe dobiti prema jednadbi: 2 NaI(s) + 3H 2SO 4 (raz.) + MnO 2 (s) I 2 (s) + 2 NaHSO 4 (aq) + MnSO 4 (aq) + 2H 2 O(l) Odredi oksidans i reducens!

16

Pripreme za razredbene ispite

Primjer Jodna tinktura je: a) otopina joda u vodi (W(I2)=1%) b) otopina joda u alkoholu (W(I2)=1%) Primjer Perklorna kiselina nastat e otapanjem u vodi: a) Cl2O7 b) Cl2

HALKOGENI ELEMENTI ns2np4, n = 2 - 6

O, S, Se, Te, Po (radioaktivan)
NEMETALI POLUMETALI

TALITE, VRELITE I GUSTOA rastu s porastom atomskog broja. KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI smanjuje se s porastom atomskog broja. GRAA MOLEKULE: O2, S8, najee Se8, lanci Ten OKSIDACIJSKI BROJ: +2 -1 1 O: +2 oksidi, -1 peroksidi, superoksidi, +2 u OF2 2 S, Se, Te: -2, +2, +4, +6
H2S, SCl2, SO2 , SO3 MEUSOBNA SLINOST MANJA nego kod halogenih elemenata (najsliniji). HIDRIDI svi grade spojeve s vodikom: H2O, H2S, H2Se, H2Te. Voda ima najvee vrelite zbog vodikovih veza. Topljivi su u vodi jer su DIPOLI i tvore KISELINE. Kiselost raste porastom atomskog broja, H2Te najjaa.
+1 -2 +2 -1 +4 -2 +6 -2

KISIK O 2s22p4 Po rasprostranjenosti TREI u svemiru iza H2 i He, DRUGI je u atmosferi a PRVI u Zemljinoj kori. VOLUMNI udio u zraku je 21%. FIZIKALNA SVOJSTVA KISIKA Plin bez boje, okusa i mirisa, tei od zraka. Ne gori, podrava gorenje, snienjem temperature moe se UKAPLJITI pa ak i prijei u vrsto stanje, pri emu postaje plaviasto obojen. U vrstom stanju tvori JEDNOSTAVNU KUBINU REETKU kao P i Mn. TOPLJIVOST u vodi slabo topljiv (nepolaran). Topljivost kisika kao i veine plinova egzoterman je proces topljivost bolja u hladnijoj vodi, a topljivost se POVEAVA poveanjem tlaka p. Topljivost plinova je proporcionalna tlaku plina iznad otopine Henryev zakon. Molekula O2, O O , paramagnetina (ima nesparene e ). DOBIVANJE KISIKA I. Laboratorijsko dobivanje: 1. Iz spojeva bogatih kisikom:
2KMnO 4 (s) K 2 MnO 4 (s) + MnO 2 (s) + O 2 (g)

kalijev manganat
2KCl(s) + 3O 2 (g ) 2KClO3 (s)
2KNO3 (s) 2KNO 2 (s) + O 2 (g ) 2BaO 2 (s) 2BaO(s) + O 2 (g)
2 2 H 2 O ( l) + O 2 ( g ) 2H 2 O 2 (aq)

, MnO 2

MnO

2HgO(s) 2Hg (l) + O 2 (g ) 2. Elektroliza vode uz dodatak elektrolita koji ne sudjeluju u elektrolizi: KNO3, Na2SO4, H2SO4, Na2CO3. II. Industrijsko dobivanje kisika: 1. Elektroliza: H2O, vodenih otopina soli iji je anion sloen, luina, kiselina iji je anion sloen. 2. Frakciona destilacija zraka Lindeovim postupkom.

17

Pripreme za razredbene ispite

KEMIJSKA SVOJSTVA KISIKA

Zbog velike reaktivnosti reagira s veinom metala i nemetala, daje OKSIDE. S(s) + O 2 (g ) SO 2 (g) 4Fe(s) + 3O 2 (g) 2Fe 2 O3 (s) S nemetalima kisik daje KISELE OKSIDE, a sa metalima BAZINE OKSIDE, PEROKSIDE I SUPEROKSIDE. KISIK JE VRLO JAK OKSIDANS, na tome se temelji njegova uporaba. F2 > O 3 > O 2 > Cl 2 - poredak oksidacijskih svojstava. OZON O3 troatomna molekula kisika. O2 i O3 su ALOTROPSKE MODIFIKACIJE KISIKA. REZONANTNE STRUKTURE: O O O + + O O 117 ili O O O O rezonantni hibrid
o

O2 nepolarna, O3 dipol jer ima FORMALNI NABOJ. O3 postoje delokalizirani e . O3 je plavkasti plin, karakteristina, prodorna mirisa, u tekuem stanju je tamnomodre boje. U tekuem i vrstom stanju je EKSPLOZIVAN, JAI JE OKSIDANS OD KISIKA, pa je tetan za ljudsko zdravlje. U vodi je slabo topljiv, poslije FLUORA je najjai oksidans.
DOBIVANJE O3

Laboratorijska metoda:
2O 2 (g) + 2O(g) 2O3 (g) , H < 0 2. 2KMnO4 + H2SO4(konc) K2SO4 + Mn2O7 + H2O Mn2O7 2MnO2 + O3

1.

U ozonizatoru:

O 2 (g) 2O(g) , H > 0

VODIKOV PEROKSID H2O2

Ima kiseli karakter i disocira u 2 stupnja. To je bezbojna tekuina koja se s vodom mijea u svim omjerima.
2 2 H 2 O 2 (aq ) H 2 O( l) + O 2 ( g ), H < 0 DISPROPORC IONIRANJE

+1

-1

MnO

+1 -2

Iz ove reakcije moe se zakljuiti da je H2O OKSIDANS I REDUCENS. H 2 O 2 (aq) + 2KI(aq) + H 2SO 4 (razrij.) I 2 (s) + K 2SO 4 (aq) + 2H 2 O(l)
oksidans reducens 5H 2 O 2 (aq) + 2KMnO 4 (aq) + 3H 2SO 4 (razrij.) K 2SO 4 (aq) + 2MnSO 4 (aq) + 8H 2 O(l) + 5O 2 (g) reducens oksidans

H2O2 je jak stanini otrov. Razgrauje ga enzim KATALIZA kojeg ima u jetri. Uporaba: za izbjeljivanje i u medicini za dezinfekciju, a moe se koristiti i kao raketno gorivo.
Zadatak Koji od spojeva su peroksidi: BaO, BaO2, H2O2, Na2O2, Na2O, RbO2, CsO2? Zadatak Cinkov oksid je amfoteran. Napii jednadbe koje pokazuju to svojstvo. ZnO + 2H + Zn 2 + + H 2 O
ZnO + 2OH + H 2 O [Zn (OH) 4 ]2

Zadatak Koji su produkti elektrolize: H2SO4 (razrij.), Na2CO3(aq), HCl(aq), KOH(aq)?

18

Pripreme za razredbene ispite

SUMPOR S 3s23p4
Sumpor je krutina, svjetloute boje. Netopljiv u H2O i C2H5OH a topljiv u nepolarnim otapalima CCl4 i CS2, C6H5 CH3 toluen. STRUKTURA prstenasta, S atomi povezani jednostrukom kovalentnom vezom. Ima oko 30 alotropskih modifikacija, na sobnoj temperaturi su stabilne ROMPSKA I MONOKLINSKA. MONOKLINSKI S uz temperaturu 95,5oC ROMPSKI S Ako se S zagrije do tv i naglo ohladi nastaje manje postojana plastina modifikacija ili AMORFNI S (bez oblika). UPORABA medicina, proizvodnja H2SO4, proizvodnja igica, vulkanizacija gume, proizvodnja CS2, organske boje.
SPOJEVI SUMPORA

S je kemijski reaktivan element, ali manje od kisika. Na povienoj temp. reagira izravno s mnogim metalima pri emu nastaju SULFIDI, u kojima je oksidacijski broj sumpora 2. Sumpor moe imati oksidacijski broj 2, +2 (u SF2, dipol slian H2O), +4, +6 jer S ima d-orbitale. Struktura H2S:
H 2S
+1 -2
+ 2

H2S plin, vrlo otrovan, neugodna mirisa (trula jaja), bezbojan. Dobiva se u Kippovom aparatu. Topljiv u H2O: H 2S(g) + H 2 O(l) H 2S(aq) - slaba sumporovodina kiselina. Daje dvije vrste soli: sulfide i hidrogensulfide ( Na 2S, NaHS ). H2S je REAGENS u ANALITIKOJ KEMIJI jer s ionima tekih metala daje karakteristino obojene NETOPLJIVE SULFIDE, TALOGE. Hg 2 + (aq) + S2 (aq) HgS(s), crni talog
Cd 2 + (aq) + S2 (aq) CdS(s), uti talog 2Sb 3 + (aq) + 3S2 (aq) Sb 2S3 (s), narandasti talog Zn 2 + (aq) + S2 (aq) ZnS(s), bijeli talog 2Ag + (aq) + S2 (aq) Ag 2S(s), crni talog Pb 2 + (aq) + S2 (aq) PbS(s), crni talog

MINERALI SUMPORA: PIRIT FeS2 SFALERIT ZnS HALKOPIRIT CuFeS2 GALENIT PbS CINABARIT HgS SADRA CaSO42H2O OKSIDI SUMPORA KISELI SO2 i SO3 SO2 plin pri sobnoj temp., bezbojan, otra i neugodna mirisa. Struktura: O O O

+ S O

S O

ili

REZONANTNI HIBRID

SO2 je dipol, topljiv u vodi: SO 2 + H 2 O H 2SO 3 (aq) . SO2 je uzronik kiselih kia. SO3 lako hlapljiva tekuina koja ne temp. nioj od 16.8OC prelazi u duge, ledu sline kristale. Moe nastati oksidacijom SO2: SO 2 (g) + O 2 (g ) SO 3 (g ), H < 0, t v (SO 3 ) = 44.8o C

19

Pripreme za razredbene ispite

Struktura:

O
++

O S O -

O O

O S

++

S O O - -

++

O-

SO3 je nepolaran i slabo topiv u vodi. SO 3 (g ) + H 2 O(l) H 2SO 4 (aq) SO3 uzrokuje kisele kie.

SUMPORNA KISELINA H2SO4

H2SO4 je najvaniji spoj sumpora a i najvanija kiselina. H2SO4 uljasta tekuina, bezbojna, gusta, vrlo higroskopna. H2SO4 konc. Slabo ionizira, dodatkom H2O ionizacija se poveava. RAZRJEIVANJE H2SO4: KUV a ne VUK, H < 0 .

O - + + O S O H O H

PROIZVODNJA H2SO4 Proizvodi se U TRI FAZE KONTAKTNI POSTUPAK 1. dobivanje SO2: S(s) + O 2 (g) SO 2 (g) 4FeS2 (s) + 11O 2 (g) 2Fe 2 O 3 (s) + 8SO 2 (g) 2. Katalitika oksidacija SO2 u SO3:
2 5 2SO 2 (g) + O 2 (g) 2SO 3 (g ), H < 0 3. Apsorpcija SO3 u H2SO4(konc): SO 3 (g ) + H 2SO 4 (konc) H 2S2 O 7 (l) - PIROSULFATNA ili OLEUM (DIMEA kiselina) Da bi se dobila 98% H2SO4 pirosulfatna kiselina se razrjeuje: H 2S2 O 7 + H 2 O 2H 2SO 4

V O ili Pt

SVOJSTVA H2SO4: RAZRIJEENA SUMPORNA KISELINA 1. H2SO4(raz) djeluje kao kiselina. Razrijeena H2SO4 reagira samo sa metalim iji je EO negativniji od vodika ISTISKIVANJE VODIKA. Fe(s) + H 2SO 4 (razr) FeSO 4 (aq) + H 2 (g) 2. KONCENTRIRANA SUMPORNA KISELINA oksidacijsko svojstvo: Vrua H2SO4(konc) je OKSIDANS i reagira s metalima pozitivnog EO osim Pt i Au Al + H 2SO 4 (konc)

Cu (s) + 2H 2SO 4 (konc) CuSO 4 (aq) + SO 2 (g ) + 2H 2 O

Ag(s) + H 2SO 4 (konc) Zn(s) + H 2SO 4 (konc) dehidratacijsko djelovanje:
2SO 4 ( konc ) C12 H 22 O11 (s) H 12C + 11H 2 O, H 2SO 4 oduzima H 2 O iz secera a secer karbrbonizira (pougljeni) higroskopnost: H 2SO 4 konc. vee vodu na sebe pa se koristi kao sredstvo za suenje u eksikatorima.

+6

+4

DOKAZIVANJE SULFATNIH IONA: Ba 2+ (aq) + SO 2 4 (aq ) BaSO 4 (s) bijeli teko topljivi TALOG

REAGENS BaCl2 : BaCl 2 (aq) + Na 2SO 4 (aq) BaSO 4 (s) + 2 NaCl(aq) H 2SO 4 (aq) + BaCl 2 (aq) BaSO 4 (s) + 2HCl(aq)

20

Pripreme za razredbene ispite

UPORABA H2SO4 Za dobivanje umjetnih gnojiva, boja, pigmenta, sapuna, deterdenata, lijekova, plastinih masa, metalurgija, eksplozivi, boje za tekstil, insekticidi, elektrolit u Pb-akumulatoru. Zadatak H2SO4(konc) ostala je otvorena na zraku. Nakon izvjesnog vremena (odaberi toan odgovor): a) volumen kiseline se smanjio b) volumen kiseline se poveao c) volumen kiseline ostaje isti d) nita nije tono
H 2 SO 5 peroksomonosumporna kiselina H 2 S 2 O 8 peroksodisumporna kiselina

Zadatak Napii hidride halkogenih elemenata. Koji hidrid ima najvie vrelite, zato? Zadatak Prikai disocijaciju vodikovog peroksida. Daj naziv kiselinskim ostacima. Zadatak Odredi oksidacijski broj S u sljedeim molekulama: SCl2, S8, SO3, H2S. SO2. Koji od spojeva moe biti samo oksidans ili samo reducens, a koji oboje? Zadatak U kojoj reakciji H2SO4 djeluje kao oksidans a u kojoj kao dehidratacijsko sredstvo? a) H 2SO 4 + CaCO 3 CaSO 4 + CO 2 + H 2 O
H 2SO 4 6C + 6H 2 O b) C 6 H12 O 6 c) 2H 2SO 4 + Cu CuSO 4 + SO 2 + 2H 2 O

DUIKOVA SKUPINA ELEMENATA ns2np3, n = 2 - 6

N, P nemetali As, Sb polumetali Bi metal, krt, relativno slaba vodljivost ukazuje na njegovu djelominu kovalentnu prirodu
NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUIKOVE SKUPINE Pri sobnoj temperaturi jedino je N2 plin, :N N: Ostali elementi grade vieatomne molekule i imaju vie ALOTROPSKIH MODIFIKACIJA. Fosfor i nemetalne modifikacije As i Sb tvore etveroatomne molekule tetraedarske strukture: bijeli fosfor P4, uti arsen As4. antimon Sb4. TALITE najnie N2, najvie Sb, As sublimira VRELITE najnie N2, najvie Sb, As sublimira (638OC) GUSTOA najmanja N2, najvia Bi KOEFICIJENT EL. najvii duik (3.0), Sb i Bi isto 2.0 1 OKSIDACJSKI BROJ: n 3, +1, +2, +3, +4, +5, u HN3 (AZIDNA KISELINA) 3 OSTALI ELEMENTI: -3, +3, +5 IMAJU 3 NESPARENA e u p-orbitalama TE MOGU PRIMITI 3e nastaju N 3 i P 3 ili otpustiti 3e i nastaju Sb 3+ i B3+ . ZA ELEMENTE 15 grupe PSE karakteristina je KOVALENTNA VEZA. HIDRIDI: NH3 amonijak PH3 fosfin AsH3 arsin SbH3 stibin BiH3 bizmutin

21

Pripreme za razredbene ispite

Na sobnoj temperaturi svi su PLINOVI. Otrovni su svi osim NH3. Oblik molekule KRNJA piramida. Najvie vrelite ima NH3 vodikove veze.
OKSIDI: Stvaraju okside: KISELE N, P, As, Sb i BAZINE bizmut Bi2O3 SPOJEVI S HALOGENIM ELEMENTIMA: NBr3 PCl3 PCl5 AsF5 SbCl5

DUIK N 2s22p3
BIOGENI ELEMENT. ELEMENTARAN u zraku ga ima njavie, = 78% volumni udio, w ( N 2 ) = 75.51% maseni udio MINERAL NaNO3 ilska salitra
FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUIKA N2 je plin, bez boje, mirisa, NE gori, NE podrava gorenje ni disanje. Slabo topljiv u vodi, ne reagira s vodom, nepolarna molekula, daje molekulske kristale. KEMIJSKA REAKTIVNOST Elementaran N2 je izrazito KEMIJSKI NEAKTIVAN zbog velike stabilnosti N2 molekule. DOBIVANJE N2 1. LABORATORIJSKO DOBIVANJE N2

Iz amonijeva NITRITA:

NaNO 2 (zas) + NH 4Cl(zas) NH 4 NO 2 (s) + NaCl(s) N 2 (g) + 2H 2O NH 4 NO 2 (s)

2. INDUSTRIJSKO DOBIVANJE N2 FRAKCIONOM DESTILACIJOM ZRAKA KAO I O2

Uz H2SO4 najvaniji produkt kemijske industrije. Dobiva se po HABER-BOSCHOVOM POSTUPKU KATALITIKA sinteza iz SINTEZNIH PLINOVA H2 i N2, 3:1 Industrijski: [NH 3 ]2 , ZDM 3H 2 (g ) + N 2 (g ) 2 NH ( g ), H < 0 , K = 3 p [N 2 ][H 2 ]3 O Uvjeti: t = 550 C, p = 150-400 bar, katalizator Fe + Al2O3 (Al2O3 je PROMOTOR pomae katalitiki proces) NH3 se vrlo lako ukapljuje jer je dipol, t = 330C. Zbog toga se u procesu sinteze vrlo lako odvaja od plinova H2 i N2.
Laboratorijsko dobivanje NH3

AMONIJAK NH3

Iz NH4Cl : 2 NH 4 Cl(s) + CaO(s) ili Ca (OH )2 2 NH 3 (g ) + CaCl 2 (s) + H 2 O(g) JAA BAZA ISTISKUJE SLABIJU IZ NJEZINE SOLI. Ili: NH 4 Cl(s) + NaOH(s) NH 3 + NaCl + H 2 O NH3 je bezbojan plin, otra mirisa, eksplozivan, izrazito dobro topljiv u H2O jer je dipol: NH 3 + H 2 O NH 4 OH, SLICNO OTAPA SLICNO

22

Pripreme za razredbene ispite

AMONIJEVE SOLI Uglavnom kao mineralno gnojivo. NH 3 (g)+HCl(aq) NH 4 Cl(s), sublimacija: NH 4 Cl(s) NH 3 (g) + HCl(g) - nastaje novi spoj
NH 3 (g) + HNO3 (aq) NH 4 NO3 (s) 2NH 3 (g) + H 2SO 4 (aq)

( NH 4 )2 SO 4 (s)
0 +1 -2

NH3 je REDUKCIJSKO SREDSTVO. Na visokoj temperaturi moe REDUCIRATI neke metalne okside do elemenata:

3CuO(s) + 2 NH 3 (g) 3Cu (s) + N 2 (g) + 3H 2O(l)

+2 -2

-3 +1

DUINA KISELINA HNO3

Uz NH3 najvaniji spoj duika. Jaka je kiselina, jaki oksidans, zbog ega pasivizira neke metale, jer stvara zatitni sloj oksida. Fe + HNO3 (konc) nema reakcije
3Cu(s) + 8HNO3 (raz.) 3Cu ( NO3 )2 + 2NO(g) + 4H 2 O(l) Cu(s) + 4HNO3 (raz.) Cu ( NO3 )2 + 2NO 2 (g) + 2H 2 O(l) Al + HNO3 (konc) nema reakcije Al + HNO3 (raz.) nema reakcije Ag + HNO3 (konc.) AgNO3 + NO 2 + H 2 O - rijei redoks Ag + HNO3 (raz.) AgNO3 + NO + H 2 O - rijei redoks Zn + HNO3 (konc.) nema reakcije Zn+HNO3 (raz.) nema reakcije Fe + HNO3 (raz) nema reakcije

HNO3 reagira sa SVIM metalima osim Au, Pt, Ir, Rh. Au se otapa u zlatotopci (ili carska vodica): Au + 4HCl + HNO 3 HAuCl 4 + NO + 2H 2 O HNO3(konc.) osim metala oksidira i NEMETALE npr. S i P: S(s) + 6HNO3 (konc.) H 2SO 4 (aq) + 6 NO 2 (g ) + 2H 2 O(l) P4 (s) + 20HNO3 (konc.) 4H 3 PO 4 (aq) + 20 NO 2 (g ) + 4H 2 O(l) SOLI HNO3 su NITRATI, takoer djeluju kao OKSIDANSI. 6KI + 8HNO3 (raz.) 6HNO 3 + 3I 2 + N 2 + K 2S
reducens oksidans 2KNO3 + S + 3C 3CO 2 + N 2 + K 2S CRNI BARUT
2KNO3 2KNO 2 + O 2 4KNO 2 2K 2 O + 2 N 2 + O 2

KNO3 je OKSIDANS, odnosno izvor O2:

DOBIVANJE HNO3 Ostwaldov postupak. Proces se odvija u 3 faze:

kat. Pt-Ra mreica, 900 C 1. oksidacija NH3: 4NH 3 + 5O 2 4NO + 6H 2 O, H<0 2. oksidacija NO u NO2: 2 NO + O 2 2 NO 2 (g), H < 0 3. reakcija NO2 s H2O: 3NO 2 + H 2 O 2HNO 3 + NO (reciklira se), H < 0 ista HNO3 (w = 100%) bezbojna tekuina, tv = 830C, neugodna mirisa. Na zraku se pri sobnoj temperaturi pod utjecajem RASPADA. 4HNO3 4 NO 2 (g) + 2H 2 O + O 2 (g ) , zbog nastalog NO2 oboji se utosmee i zove se DIMEA DUINA KISELINA.
0

23

Pripreme za razredbene ispite

NITRIFICIRANJE Specifine vrste bakterija oksidiraju amonijeve soli u nitrite, tja se proces zove NITRIFIKACIJA. Prelaenje NO 2 i NO 3 redukcijom u N2 koji se ponovno vraa u zrak zove se DENITRIFIKACIJA, zbiva se u tlu.
UPORABA HNO3 Dobivanje nitrata, nitriranje organskih spojeva npr. TNT i nitroglicerin, u industriji boja, mineralnih gnojiva i farmaceutskoj industriji.

OSTALI VANI SPOJEVI DUIKA

OKSIDI DUIKA - NxOy N2O rabi se kao anestetik, u malim koliinama izaziva smijeh NO N2O3 NO2 N2O4 N2O5 anhidrid duine kiseline: N 2 O 5 + H 2 O 2HNO 3 Svi oksidi duika su OTROVNI. Najmanje otrovan je N2O AZIDNA KISELINA
HN3 , azidni ion N : N = N = N: 3 (Duikovodina kiselina)
-1
1 3

FOSFOR P 3s23p3
P je jedini element 15 skupine PSE kojeg u prirodi NEMA elementarnog, nalazi se u stijenama u sastavu mnogih minerala.
MINERALI: FOSFORIT Ca 3 (PO 4 )2

KLORAPATIT Ca 5 Cl(PO 4 )3

FLUORAPATIT Ca 5 P(PO 4 )3

HIDROKSIAPATIT Ca 5 OH(PO 4 )3

DOBIVANJE FOSFORA P se dobiva iz fosforita redukcijom sa koksom uz SiO2 na 1300-1450OC.

2Ca 3 (PO 4 )2 + 6SiO 2 + 10C 6CaSiO 3 + 10CO + P4 (g)

NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA FOSFORA Pri sobnoj temperaturi je KRUTA TVAR. Pojavljuje se u TRI ALOTROPSKE MODIFIKACIJE: BIJELI, CRVENI I CRNI FOSFOR. BIJELI FOSFOR P4- oblik pravilnog tetraedra. Ne otapa se u vodi i uva e u destiliranoj vodi zbog velike reaktivnosti. Svjetluca u mraku jer postupno oksidira. To je FOSFORESCENCIJA. P je jak OTROV, latentna doza je 0.05 g. Fosforescencija se koristi za dokazivanje tragova fosfora. CRVENI FOSFOR - (P4 )n - polimerna, lanana molekula, sastavljena od P4. To je prah svjetlocrvene ili tamnoljubiaste

boje. Manje reaktivan od bijelog fosfora, nije otrovan, ne otapa se u CS2, ne fosforescira. Dobiva se zagrijavanjem bijelog fosfora na 260OC. Rabi se za proizvodnju igica. CRNI FOSFOR nastaje zagrijavanjem bijelog fosfora bez prisustva zraka ali pri visokoj temperaturi. Sloenija je POLIMERNA MOLEKULA od crvenog (UMREENI POLIMER). Postojan samo pri visokom tlaku. Nije otrovan. GORENJE BIJELOG FOSFORA: P4 (s) + 5O 2 (g ) P4 O10 (s) - pazi na agregatno stanje!!! P4 O10 je kao snijeg bijela pahuljasta tvar, vrlo higroskopna, zato stvara gustu maglu. Zbog higroskopnosti koristi se za suenje plinova. Reakcija P4O10 s H2O: :O H P4 O10 (s) + 6H 2 O(l) 4H 3 PO 4 (aq) : : O +P O H O: H

: :

24

Pripreme za razredbene ispite

H3PO4 je srednje jaka kiselina, nije otrovna, bez boje, okusa i mirisa, kristalna tvar, mijea se s H2O u svim omjerima. SOLI:
H 2 PO 4 dihidrogenfosfatni ion, Ca (H 2 PO 4 )2 - topljiv u vodi
HPO 2 4 hidrogenfosfatni ion, CaHPO 4 - topljiv u vodi

PO 3 4 fosfatni ion, Ca ( PO 4 ) 2 - NETOPLJIV u vodi Upotreba za obradu metalnih povrina (korozija), za zakiseljavanje bezalkoholnih pia npr. Coca-Cole i neke piva.

FOSFORNA MINERALNA GNOJIVA Fosfor, duik i kalij spadaju u biogene elemente, potrebne za razvoj biljke. Ca 3 (PO 4 ) 2 + 2H 2SO 4 + 4H 2 O Ca (H 2 PO 4 ) 2 + 2CaSO 4 2H 2 O
SUPERFOSFAT Ca 3 (PO 4 ) 2 + 4H 3 PO 4 3Ca (H 2 PO 4 ) 2 TROSTRUKI SUPERFOSFAT ili TRIPLEKS TRIPLEKS je kvalitetnije gnojivo od superfosfata jer ne sadri netopljivi gips CaSO 4 2H 2 O .

BIOGENI ELEMENTI: Na, K, Ca, Mg, Fe, Co, Zn, Mo, Cu, Mn, Si, F, Mo, N, O, S, P.

MINERALNO GNOJIVO NPK iskazuje maseni omjer N:P2O5:K2O. Taj se omjer zove FORMULACIJA GNOJIVA. Zakon minimuma ili Liebigovo pravilo glasi: Razvoj biljaka ovisi o elementu kojeg u tlu ima najmanje.

UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ns2np2, n=2-6

C nemetal, ima ga u prirodi elementarnog Si, Ge polumetal (poluvodi), nema ih elementarnih u prirodi Sn, Pb metali, ima ih u prirodi elementarnih Najvei oksidacijski broj +4 a najmanji 4.
FIZIKALNA SVOJSTVA ELEMENATA UGLJIKOVE SKUPINE

TALITE grafit sublimira >3600OC, najmanje talite Sn, dijamant 3550OC VRELITE grafit 3642OC, najmanje vrelite ima Pb GUSTOA grafit 2.26 gcm-3, najmanja gustoa kod Si 2.33 gcm-3, najvea gustoa 11.35 gcm-3 KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI najelektronegativniji C 2.5, najelektropozitivniji Ge 1.8 vodljiva vrpca (prazna)

E - energetska barijera valentna vrpca (popunjena) (i z o l a t o r)

UGLJIK C 2s22p2
ALOTROPSKE MODIFIKACIJE dijamant, grafit, fuleren te amorfni ugljik (nije alotropska modifikacija). Dijamant je metastabilna modifikacija koja spontano i vrlo polagano prelazi u stabilnu modifikaciju grafit. Dakle grafit je stabilniji od dijamanta ali je vea ENTROPIJA (nered) u grafitu jer ima delokalizirane elektrone. DIJAMANT tetraedar, nema slobodnih e , izolator, najtvri prirodni mineral, najvea toplinska vodljivost, visoko talite i vrelite, netopljiv u svim otapalima, = 3.51gcm 3 . Kristalizira u plonocentrirnoj elementarnoj eliji (ima 8 atoma ugljika) GRAFIT slojevita struktura meusobno sastavljenih pravilnih esterokuta, slojeve povezuju slabe Van der Waalsove sile, sivo srebrne pa do crne boje, mekan, dobar vodi topline i struje, pri visokim temperaturama i atmosferskom tlaku sublimira, topljiv u metalima, = 2.26 gcm 3 FULEREN C60, sastoji se od 12 peterokuta i 20 esterokuta. Sliniji je dijamantu (izolator, izrazito tvrd). Ako mu se doda malo K, Rb ili Cs postaje supravodljiv (vodi bez otpora).

25

Pripreme za razredbene ispite

SPOJEVI UGLJIKA CO ugljikov monoksid:

+

nastaje nepotpunom oksidacijom (gorenje): 2C + O 2 2CO, H < 0 CO je vrlo otrovan plin, bez boje i mirisa, laki od zraka, slabo topljiv u vodi, neutralni oksid (ne reagira s H2O), gori 2CO + O 2 2CO 2 . KORISTI SE KAO REDUCENS u metalurgiji za dobivanje metala iz oksidnih ruda: 2CO CO 2 + C visoka pe . Dobiva se u smjesi s drugim plinovima kao generatorski i vodeni plin:
2C + 4 N 2 + O 2 2CO + 4 N 2 z r a k generatorski plin vodeni i generatorski plin su gorivo!!! C + H 2 O CO + H 2 vodeni plin

CO

:C O :

CO gori: 2CO + O 2 2CO 2

CO2 ugljikov dioksid : O = C = O: CO2 - linearna, nepolarna molekula, inducirani dipol
:

CO2 DOBIVANJE 1. SODA + HCl: Na 2 CO 3 + 2HCl 2 NaCl + H 2 O + CO 2 2. U Kippovom aparatu: CaCO 3 + 2HCl CaCl 2 + H 2 O + CO 2
1000 C CaCO3 CaO + CO 2 18000 C 3. Termika disocijacija karbonata: Na 2 CO3 Na 2 O + CO 2 4690 C MgO + CO 2 MgCO3 DOKAZIVANJE CO2:
0

Ca (OH )2 (aq) + CO 2 (g) CaCO 3 (s) + H 2 O(l)

Ca (OH )2 (aq) je vapnena voda (0.03%) i zamuti se od CaCO 3

SVOJSTVO CO2

CO2 je plin bez boje i mirisa, NE GORI, NE podrava gorenje. Tei je od zraka, ubraja se u zaguljivce. Koristi se za
57.6 C CO 2 (s) . Koristi se za uvanje namirnica. CO2 je dobro gaenje poara. CO2(s) je SUHI LED CO 2 (g ) topljiv, ali kemijski slabo reagira, otopina je kisela: CO 2 + H 2 O H 2 CO 3 slaba kiselina
CO 2 + H 2 O H 3O + + HCO 3
O

K1 = 3 1 10 7 moldm 3

2 HCO 3 + H 2 O + H 3O + + CO 3 K 2 = 4 6 10 11 moldm 3 H2CO3 daje dvije vrste SOLI: hidrogenkarbonate KHCO3 i karbonate K2CO3. Otopine soli su slabo bazine. Na 2 CO 3 + H 2 O + CO 2 Termika disocijacija: 2 NaHCO3 Nasuprot hidrogenkarbonatima svi su karbonati osim alkalijskih SLABO TOPLJIVI U VODI. K2CO3 se zove POTAA.

KARBIDI

Spojevi ugljika s metalima i polumetalima koji imaju MANJU elektronegativnost, tako da C uvijek ima negativan Ca 2+ [:C C: ]2 oksidacijski broj. Najvaniji su: CaC2
Dobivanje CaC2:
20003000 C CaC 2 + CO CaO + 3C CaC2 je ionski spoj, zbog neistoe sive boje. CaC 2 + 2H 2 O Ca (OH) 2 + C 2 H 2 (etin )
O

26

Pripreme za razredbene ispite

SILICIJEV KARBID SiC KARBORUND SiC je kovalentni karbid. Zbog neistoa obojen zeleno, uto, plavo ili crveno. Dobivanje SiC:
2000 C SiO 2 + 3C 1900 SiC + 2CO
O

SiO 2 kremeni pijesak SiC ima izvanredna kemijska i fizikalna svojstva, mehanika, toplinska i elektrina. Ima veliku tvrdou, gotovo kao dijamant. Koristi se za bruenje, poliranje i ienje povrina vrstih metala, vatrostalni je materijal.

SILICIJ Si U prirodi se NE NALAZI U ELEMENTARNOM stanju ve u obliku SiO2 i mnogobrojnih silikata. RASPROSTRANJENOST u zemljinoj kori odmah iza kisika (25.7%) isti silicij ima dijamantnu strukturu. Dobivanje Si: SiO 2 + 2C Si + 2CO Silicij ne reagira s kiselinama a sa luinama tvori SILIKATE oslobaajui H2: Si + NaOH + H 2 O Na 2SiO 3 + 2H 2 SiO2 se u prirodi javlja u 20-ak razliitih kristalnih i amorfnih modifikacija. Najpoznatiji je KREMEN ili KVARC.
C C C KREMEN 870 TRIDIMIT 1470 KRISTOBALIT 1710 TALJEVINASiO 2 Gorenavedeni procesi od kremena do taljevine su takoer reverzibilni. OPAL amorfna modifikacija SiO2 koja sadri 3-21% vode. DIJATOMEJSKA ZEMLJA tvar nastala od amorfnog SiO2 iz ljutura dijatomeja (alge kremenjaice). KREMEN tvrd, krt, vrlo visokog talita. Otporan na djelovanje svih kiselina osim HF: 4HF + SiO 2 SiF4 + 2H 2 O pa se stoga HF uva u plastinim bocama.
O O O

SILIKATI Soli silicijskih kiselina. Izgrauju gotovo 90% Zemljine kore. SiO 2 + 2 NaOH Na 2SiO 3 (l) + H 2 O
natrijev silikat 2SiO 2 + 2 NaOH Na 2Si 2 O 5 (l) + H 2 O natrijev silikat Nastali slikati topljivi su u H2O za razliku od ostalih koji nisu topljivi u vodi, a njihovu vodenu otopinu nazivamo VODENO STAKLO. Reakcijom otopine vodenog stakla i HCl nastaje ortosilicijska kiselina: Na 2 SiO 3 + 2HCl + H 2 O H 4 SiO 4 + 2 NaCl H 4 SiO 4 ortosilicijska kiselina

HIDRIDI 14 grupe PSE: metan CH4 silan SiH4 german GeH4 stanan SnH4 plumban PbH4 Ovo su tetraedarske molekule, tetraedarske strukture. Najvee vrelite ima PbH4. Ugljik s nemetalima uvijek stvara kovalentnu vezu.

Si poluvodiki element (kao i germanij Ge otrovan) Poluvodii n-tipa Si doniran s elementima 15 grupe PSE. Poluvodii p-tipa Si doniran s elementima 13 grupe PSE.
Zadatak Dovri jednadbe: 1. CaCO 3 (s) + 2CH 3COOH(aq) (CH 3COO) 2 Ca (aq) + H 2 O(l) + CO 2 (g ) jaca kiselina istiskuje slabiju! 2. (CH 3COO) 2 Ca + H 2 CO 3 reakcija ne tece jer slabija kiselina ne moe istisnuti jacu! 3. CaSO 4 + H 2 CO 3 reakcija ne tece jer slabija kiselina ne moe istisnuti jacu 4. CaCO 3 (s) + H 2SO 4 (aq) CaSO 4 (s) + H 2 O + CO 2 jaca kiselina istiskuje slabiju

27

Pripreme za razredbene ispite

Djelovanje kiselina na pojedine metale: Cu HCl ne reagira HNO3 (konc) NO2 HNO3 (aq) NO H2SO4 (konc) SO2 H2O H2SO4 (raz) NaOH H2O /

Fe H2 / / / H2 /

Mg H2

/ H2 / H2

Al Ag H2 ne reagira ne reagira NO2 ne reagira NO ne reagira / H2 / H 2 + [Al(OH) 4 ] / /

Zn H2 / / / H2 /

Primjer Topljivost magnezij-hidroksida u vodi iznosi 0,009 g/L. Koliki je produkt topljivosti magnezij-hidroksida u vodi. Rjeenje: Ravnoteu izmeu krutog magnezij-hidroksida i otopine moemo prikazati jednadbom: Mg(OH )2 (s) Mg 2+ (aq) + 2OH (aq) Molarna masa magnezij-hidroksida je 58,3 g/mol. Koncentracija zasiene otopine magnezij-hidroksida jest: c=0,009 g L-1/5,83 g mol-1=1,5410-4 mol L-1 Koncentracija OH- iona u otopini je dva puta vea od koncentracije Mg2+ iona, pa se za produkt topljivosti magnezijhidroskida dobiva:

Kpt= [Mg ]2+ OH

] = (1,54 10
2

mol L1 3,08 10 4 mol L1

)(

= 1,46 10 11 mol3 L3

RAZMISLI I ODGOVORI: 1. Pozitivni pol galvanskog lanka je: a) Anoda b) katoda 2. Tono napisana shema galvanskog lanka je: a) + Pb / Pb 2+ // Ag + / Ag b) c)
Pb / Pb 2+ // Ag / Ag + +

Pb / Pb 2+ // Ag + / Ag +

3. Spontani procesi su: a) I 2 + 2Cl 2I + Cl 2 b) F2 + 2KCL 2KF + Cl 2 c) NH 4 Cl + NaOH NaCl + NH 3 + H 2 O d) FeSO 4 + Cu CuSO 4 + Fe 4. S vodom nee reagirati: a) C2H2 b) CO c) CO2 d) O2 e) N2O5 f) Cl2O7 g) N2O 5. Amfoterni karakter nema: a) KH b) SO3 c) Al2O3 d) ZnO e) H2O 6. Termikom disocijacijom NaHCO3 nastaje: a) Na2O b) Na 2 CO 3 + H 2 O + CO 2 c) Na+H2O+CO2

28

Pripreme za razredbene ispite

7. Metalni hidridi su: a) oksidansi b) reducensi 8. Paramagnetinost je posljedica: a) jednog ili dva nesparena e b) sparenih e 9. Svi halogeni elementi mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim: a) Br2 b) Cl2 c) I2 d) F2 10. Gorenjem magnezija na zraku mogu nastati: a) MgO i Mg3N2 b) MgO i C c) MgO, Mg3N2 i C (aa) 11. Termikom disocijacijom karbonata nastaju: a) oksid metala + C + kisik b) metal + ugljik + kisik c) oksid metala + ugljini dioksid d) nita nije tono 12. Svi hidridi alkalijskih metala imaju: a) ionsku vezu b) kovalentnu vezu c) ionsku svi osim litija 13. Svi zemnoalkalijski metali dobivaju se elektrolizom taline osim: a) Mg b) Be c) Ba d) Ca 14. Entalpija otapanja soli ovisi o entalpiji: a) kristalne reetke b) hidratacije c) kristalne reetke i hidratacije 15. Topljivija sol je: a) NaHCO3 b) Na2CO3 16. Legure su: a) spojevi dva ili vie metala b) smjese dva ili vie metala ija se svojstva bitno razlikuju od svojstava istih tvari 17. U vodi nije topljiva sol: a) CH3COONH4 b) Na2S c) ZnSO4 d) MnS 18. Koji se oksid moe dalje oksidirati: a) CO2 b) CO c) H2O d) NO

29

Pripreme za razredbene ispite

19. Dobar reducens nije: a) CO2 b) CO c) NH3 d) H2 20. Napon galvanskog lanka Zn/Zn2+ i Ni/Ni2+ je: a) 1.01 V b) 0.76 V c) 1.01 V d) 0.26 V e) 0.51 V 21. Pri radu Leklanceovog lanka grafitni tapi se: a) troi b) ne troi 22. Proces stvaranja PbSO4 u olovnom akumulatoru zove se ____________________________. 23. Nakon rezanja natrija noi se pere: a) vodom b) etanolom jer nastaje natrijev etoksid koji nije opasan (CH3CH2ONa) 24. Superoksidni ion je: a) O 2 2 2 b) O c) O 2 25. Redoks reakcija nije: a) Zn + HCl ZnCl 2 + H 2 b) BaCl 2 + Na 2SO 4 BaSO 4 (s) + 2 NaCl c) MnO 2 + 4HCl MnCl 2 + Cl 2 + 2H 2 O 26. Olovni eer je: a) olovni acetat b) olovni karbonat 27. Formula minija je: a) Pb3O4 b) Pb(N3)2 28. Talite istog srebra (otapalo) je 961OC. Kk(Ag)=34,5 K kg/mol. Odredi talite legure bakra (otopljena tvar) i srebra ako je maseni udio bakra u leguri 0,2. t t = 825.28o C, T = 1098 K

29. Za neutralizaciju kiseline najefikasniji je: a) Na2CO3 b) CH3OH c) NH4Cl 30. U reverzibilnoj reakciji CN + H 2 O HCN + OH . Bronstedova baza je: a) b) c) d)
CN , H 2 O
H 2 O, OH

CN , OH H 2 O, HCN

31. Konjugirana baza za HSO 4 anion je:

a) SO 2 4 b) H2SO4 c) H 3O +

30

Pripreme za razredbene ispite

32. Pri s.u. 1015 molekula nekog plina zauzima volumen: a) 3,78x10-20 dm3 b) 0,00373 m3 c) 22,4 m3 d) 1 m3 33. Zaokrui ispravnu tvrdnju. Brzina kemijske reakcije: a) ne ovisi o kinetikoj energiji estica koje reagiraju b) obrnuto je proporcionalna temperaturi na kojoj se reakcija izvodi c) ne ovisi o koncentraciji tvari koje reagiraju d) proporcionalna je promjeni koncentracije reaktanata i produkata u jedinici vremena 34. Koji je tip meudjelovanja izmeu estica: a) CH4 i CH4 b) H2O i CH3OH c) CO2 i H2O d) Li+ i H2O 35. Izraunaj maseni udio aluminija u Al2O3! 36. Najvie vrelite ima: a) HI b) H2O c) HBr d) HCl 37. Peroksid pokazuje formula: a) Na2O b) BaO2 c) KO2 d) MgO 38. Otopina slabih kiselina: a) sadri nedisocirane molekule te kiseline b) sastoji se samo od iona c) ne provodi elektrinu struju d) ne reagira s luinama 39. Reakcijom KO2 s vodom nastaje: a) voda + vodik b) luina + vodik c) luina + kisik 40. U jednom od navedenih spojeva postoji ionska i kovalentna veza: a) Li2O b) CH3COONa c) CHCl3 d) AlCl3 41. Lunato e zbog hidrolize djelovati otopine sljedeeg para soli: a) CH3COONa i HCOONa b) NH4Cl i NH4NO3 c) Na2SO4 i NaClO4 42. Puferska otopina je vodena otopina: a) HCl i NaCl b) H2SO4 i (NH4)2SO4 c) NH4OH i NH4Cl 43. Plemeniti plinovi imaju svojstva: a) ionskih b) molekulskih c) atomskih kristala d) nita navedeno nije tono

31

Pripreme za razredbene ispite

44. Koji od nizova pokazuje jaanje oksidativnih svojstava halogenih elemenata: a) F > Cl > Br > I b) I > Br > Cl > F c) F > Br > Cl > I d) I > C > Br > F 45. pH vodene otopine soli je 8. Konc. H3O+ u otopini iznosi: a) 1,108 mol dm-3 b) 1,106 mol dm-3 c) 1,106 mol dm-3 46. U 500 ml neke otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 mL te otopine razrijeeno je sa 900 ml vode. Koliki je pH nastale otopine? a) 4 b) 6 c) 8 d) 10 e) 12 47. Kolika je koncentracija H3O+ u svjeoj otopini limunova soka ako je izmjereno da je pH te otopine 2,8. (1.5810-3 mol dm-3) 48. Ako je stupanj disocijacije H2CO3 17% za prvi stupanj disocijacije kiseline ija je mnoinska koncentracija 0,1 mol dm-3. Izraunaj Kc. (2.8910-3 mol dm-3) 49. 0,131 mol eljeza zagrijavanjem reagira sa 6,30 g sumpornog praha. Ef = ? (Empirijska formula) 50. Masa uzorka hidratne soli Na2CO3 x XH2O iznosi 5,72 g. Zagrijavanjem soli masa se smanji za 3,6 g. Kako glasi empirijska formula spoja? (Na2CO3 10H2O) 51. Tlo sa pH manjim od 5,5 moe se uiniti manje kiselim dodatkom: a) Mg(OH)2 b) Ca3(PO)2 c) NH4Cl 52. Koliko je pH vodene otopine H2SO4 koncentracije 0,005 mol/dm3? (pH = 2) 53. Izraunaj konc. H3O+ u destiliranoj vodi pri t = 370C! (Kw = 2.391014 mol2 dm-6 kod t = 370C)
Zadatak: Uenik je trebao odrediti pH vrijednost odreenog broja otopina. Svoja mjerenja je prikazao u sljedeoj tablici: OTOPINA pH

A 3

B 4

C 7

D 5

E 8

F 9

G 6

Mijeanjem kojih otopina se moe dobiti nova otopina koja ima pH jednak pH(C) = 9? A+B a) D+E b) E+F c) d) A+B+D B+D+G e)
Zadatak: Koja od navedenih kiselina jae disocira: H3PO4, Ka = 7.5 103 a) H2SO3, Ka = 1.58 102 b)

32

Pripreme za razredbene ispite

STRUKTURNE FORMULE NEKIH ESTICA

a) N2O, : N N O:
: : :

: : : : : : :

P O P P2O5, O :O + + N O N d) N2O5, O O O :O 117 Ili O O O Rezonantni hibrid e) O3, Dipol

:

N3, azidni ion od HN3 azidna kiselina [:S S:]2 g) S 2 2 - disulfidni ion, f) h) i) j)
O2 2 peroksidni ion, . NO, : N O

: : : :

: : : :

[:O

2 O: ]

O 2 - superoksidni ion, O .N O k) NO2,

:

[:O

. O: ]

: : :

33

: : :

:O O

c)

:O

: : :

:O

b) N2O4,

N N

+ +

:O -

: : :

:O -

: :

[:N

N N: ]

Pripreme za razredbene ispite