SEMINARSKI RAD

ENERGIJA VETRA
Ogromna snaga vetra uoljiva je povremeno kroz njegovu razornu mo, dok u duem vremenskom periodu vetar izaziva eroziju tla i oblikuje teren u pojedinim oblastima.Kroz vekove, ovek je nauio da vetar moe da mu bude saveznik.Osim plovidbe morskim prostranstvima, verovatno je da je vetar korien za pogon neke vrste vetrenjaa u Kini i Japanu pre oko 3000 godina.Prvi pisani podaci iz 947. godine spominju vetrenjau izgraenu u Persiji, u blizini granice sa Avganistanom. Ova vetrenjaa radila je na principu vodenice na vodotokovima. Poto je vetar duvao stalno iz istog pravca bilo je mogue primeniti princip rada vodenice. U Evropi su se vetrenjae pojavile krajem 12.veka i, zahvaljujui pronalsku zupanika, konstruisane su sa horizontalnom osovinom. U periodu od 12. do kraja 19. veka vetar je korien kao najznaajniji izvor energije. Sredinom 19. veka u Holandiji je postojalo oko 9000 vetrenjaa, u Nemakoj 18000, Engleskoj 80000, Danskoj 3000, Francuskoj 20000, a panija je i danas poznata kao zemlja vetrenjaa zahvaljujui noveli o Don Kihotu /1/. Tradicija korienja vetra na podruju Srbije postojala je u Vojvodini. U 19.veku u Vojvodini ih je bilo oko 280 vetrenjaa, a prva je izgraena krajem 18. veka u Elemiru kod Zrenjanina. Pre pronalaska parne maine i industrijske revolucije, polovina energije proizvodila se uz pomo vetra, a druga polovina korienjem hidropotencijala. Poto su manastiri imali ekskluzivno pravo korienja vodotokova mogli su da eksploatiu sve koji su imali potrebu da koriste vodenice. U to doba, vetar za ije korienje nije bilo ogranienja, smatran je simbolom slobode (Primer: Ostaci vetrenjae koja je sluila za pogon lokalnog vodovoda u selu uara). Osim mlevenja ita, vetrenjae su sluile i za pogon pumpi za snabdevanje vodom.Na slici 1 prikazana je stara vetrenjaa u uari, naselju u optini Vrac, koja je sluila za pogon lokalnog vodovoda i ija je rekonstrukcija u toku.Prema nekim podacima, selo uara imalo je vodovod 4 godine pre Pariza. Naftna kriza poetkom 70-tih godina prolog veka i akcidenti u nuklearnim elektranama uslovilli su potrebu za korienjem obnovljivih izvora energije.Krajem 80tih i poetkom 90-tih godina 20.veka, razvoj i primena vetrenjaa za proizvodnju elektrine energije dobijaju na znaaju. Godinji rast ukupne instalisane snage vetroelektrana u svetu prikazan je na slici 2.

SEMINARSKI RAD

Tokom 2007.godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana premaila je 100 GW, a krajem 2008. godine iznosila je 121 GW! /2/ Od ukupno proizvedene elektrine energije u Evropskoj uniji (EU), udeo energije iz vetroelektrana iznosio je 2008. godine oko 4,2% i ova energija je dovoljna za snabdevanje oko 35 000 000 domainstva /3/. ENERGETSKI POTENCIJAL VETRA SRBIJE Masovno korienje elektrine energije vezano je za pronalaske Nikole Tesle, a prve hidroelektrane u Srbiji podignute su u ranom stadijumu razvoja elektroenergetike. U pogledu korienja energije vetra, Srbija u odnosu na zemlje EU kasni oko 20 godina. Razlozi ovog kanjenja mogu biti viestruki.Osnovni uslov za razvoj vetroenergetike je postojanje tehniki iskoristivog energetskog potencijala vetra.Potencijal vetra odreuje ekonomsku opravdanost investiranja u izgradnju vetroelektrana i predstavlja osnov za praktinu politiku u ovoj oblasti. METOD ATLASA VETRA Energetski potencijal vetra odreenog podruja grafiki se prikazuje na geografskim kartama na kojima su ucrtane oblasti sa karakteristinim intenzitetima brzine vetra ili gustine snage vetra na datoj visini iznad tla. Skup ovakvih karata nosi naziv Atlas vetra, a za podatke koji su pridrueni geografskim koordinatama kae se da su dati u geografskom informacionom sistemu (GIS Geographic Information System). Prvi Evropski Atlas Vetra objavljen je 1989.godine i predstavlja rezultat projekta iji je kordinator bio Institut RISO iz Danske. /4/. Kao to se vidi na slici 3, na osnovu Atlasa vetra mogue je identifikovati podruja potencijalno pogodna za konverziju mehanike energije vetra u elektrinu energiju. Znaaj istraivanja zapoetih 1981. godine iz kojih je proistekao Atlas vetra Evrope je u razvoju metodologije za odreivanje energetskog potencijala vetra. Ova metodologija danas se moe koristi ti za procenu proizvodnje elektrine energije vetroelektrane projektovane na lokaciji sa poznatim energetskim potencijalom vetra i uz poznate podatke o tehnikim karakteristikama izabrane vetroturbine. Za izradu Atlasa vetra datog podruja koriste se baze podataka o karakteristikama vetra postojeih meteorolokih stanica, kao i podaci prikupljeni pomou satelitskih merenja i pomou meteorolokih balona. Satelitska merenj a daju relativno pouzdane podatke o vetru u priobalnom podruju, dok je njihova upotrebljivost na kopnu veoma ograniena. Novi modeli koji se neprekidno razvijaju, omoguuju sve precizniju izradu atlasa vetra i na kontinentalnom podruju na bazi podataka sa geostacionarnih satelita iznad polova.

SEMINARSKI RAD

Pri korienju podataka meteorolokih stanica na kopnu, potrebno je pribaviti baze podataka o vetru sa to veeg broja stanica lociranih na izabranom podruju. Za svaku od stanica vri se modeliranje uticaja svih faktora koji utiu na lokalnu brzinu i pravac vetra koji se mere. Uzimanjem u obzir procenjen uticaj svih faktora, mogue je bazu podataka o vetru dobijenu merenjem svesti na vrednosti, koje bi instrumenti merili da su postavljani na mestu koje karakteriu neki standardni uslovi konfiguracije terena u okolini merne stanice. Brzina vetra iznad povrine tla u takozvanom graninom atmosferskom sloju, menja se zavisno od oblika terena ( orografije ), karakteristika povrine terena (hrapavost), prepreka za vetar u okolini merne stanice (razni objekti) i naina postavljanja mernog sistema. Hrapavost terena se razlikuje za vodene povrine, ume, panjake, pesak, sneg , naseljena mesta i za druge pejzae i karatkerie se odreenom klasom hrapavosti ili nekom drugom veliinom. Veliina hrapavosti moe zavisiti i od godinjeg doba. Obino se svi tipovi hrapavosti svrstavaju u 4 klase sa oznakama od 0 do 3. Kada se podaci o vetru na nekoj visini iznad tla svedu na datu klasu hrapavosti, mogue je, primenom odgovarajueg modela promene brzine vetra sa visinom iznad tla, izraunati karakteristike vetra na nekoliko usvojenih visina, obino na visinama od 10 m, 25 m, 50 m, 100 m i 200 m. Ovako dobijeni podaci predstavljaju lokalnu klimu vetra za podruje u okolini merne stanice. Atlas vetra za ire podruje dobija se interpolacijom rezultata svih mernih stanica na posmatranom podruju.

SEMINARSKI RAD

Sl. 3. Evropski atlas vetra /4/

ATLAS VETRA SRBIJE Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izraena je 2002. godine za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS) /5/. Utvren je znaajan energetski potencijal vetra, posebno u oblasti Junog Banata i istone i jugoistone Srbije. Energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen je na oko 1300 MW, a mogua godinja proizvodnjaelektrine energije iz vetra na 2.3 TWh. Kao rezultat projekta Studija energetskog potencijala Srbije za korienje sunevog zraenja i energije vetra Studija EE704-1052A, uraen je Atlas vetra Srbije za razliite visine iznad tla i za razliita godinja doba /6/. Na slici 4 prikazana je brzina vetra na visini 100 m iznad tla u zimskom (4a) i letnjem (4b) periodu. Ponovo se dolo do zakljuka o tehniki iskoristivom potencijalu vetra u Junom Banatu i istonoj Srbiji.

SEMINARSKI RAD

Sl. 4 Atlas vetra Srbije- Studija EE704-1052A projekat iz 2005.god. CMS /6/ Najnoviji Atlas vetra Srbije rezultat je realizacije projekta "Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Srbije" TD-7042B /7/. Softver razvijen u okviru projekta omoguuje unoenje novih podataka o vetru , tako da je mogua verifikacija atlasa vetra na pojedinim lokacijama uporeenjem sa specijalizovanim merenjima karakteristika vetra na nekoliko visina iznad tla. ODREIVANJE POTENCIJALNIH LOKACIJA ZA IZGRADNJU VETROELEKTRANE Atlas vetra slui za identifikaciju ire oblasti u kojoj postoji mogunost korienja energije vetra. Za odreivanje konkretne lokacije za izgradnju parka ili farme vetrenjaa (vetropark) neophodna su specijalizovana merenja karakteristika vetra na nekoliko visina iznad tla, kao i merenja drugih meteorolokih veliina: temperature , pritiska i , po mogustvu, vlanosti vazduha. Postoje odreena pravila za postavljanje merne stanice za vetar i za orijentaciju senzora na mernom stubu, kao i za nain prikup ljanja i beleenja podataka. Zavisno od korienih senzora i sistema za obradu podataka, merenje brzine i pravca vetra obavlja se u toku jedne ili nekoliko sekundi. Na osnovu ovih merenja odreuju se i belee srednje vrednosti merenih veliina za svaki period od 10 minuta. Ove desetominutne vrednosti skladite se u digitalnoj formi, i njihovom kasnijom statistikom obradom dobijaju se podaci od znaaja za procenu energetskog potencijala vetra u okolini mernog mesta i za projektovanje vetroelektrane. Trenutne vrednosti brzine vetra dobijene merenjem u toku jedne sekunde slue za odreivanje intenziteta turbulencije. Ovaj podatak koristi se pri izboru vetroturbina ija mehanika svojstva moraju odgovarati lokalnim karakteristikama vetra , kao i za dodatnu korekciju prorauna energetskog potencijala vetra. Za projektovanje vetroelektrane neophodna su kontinualna merenja u trajanju od

SEMINARSKI RAD

najmanje jedne godine, tako da se obuhvate karakteristike svih godinjih doba. Jednogodinja merenja omoguuju odreivanje proizvodnje vetroelektrane tokom eksploatacionog veka sa tanou od 14% , dok greka u proceni proizvodnje elektrane na bazi merenja u toku 3 godine iznosi 3 do 4%. /9/. Da bi se prorauni izvrili sa to veom tanou, koristi se postupak poreenja podataka specijalizovane merne stanice sa podacima najblie, takozvane referentne meteoroloke stanice. Poto meteoroloke stanice poseduju merenja u toku velikog broja godina, mogue je primenom metode korelacije podatke specijalizovane merne stanice svesti na dugorone podatke za sve visine iznad tla na kojima su vrena merenja. Takva specijalizovana merna stanica za vetar n a podruju Junog Banata, koja kontinualno prikuplja podatke o karakteristikama vetra nekoliko godina, omoguuje procenu energetskog potencijala vetra za period eksploatacionog veka mogue vetroelektrane sa grekom 3-4%. Rezultati merenja potvruju znaajan tehniki iskoristiv energetski potencijal vetra na podruju Junog Banata. Na teritoriji Srbije su u toku ili su zavrena specijalizovana merenja vetra na preko 20 lokacija. Koriste se merni stubovi visine od 40 m do 80 m. Merenja potvruju znaajan energetski potencijal vetra, a elaborati i studije opravdanosti uraene na bazi ovih merenja i drugih podataka da su projekti pojedinih vetroelektrana ekonomski opravdani. MOGUNOST PRIKLJUENJA VETROELEKTRANA NA ELEKTRINU MREU Osnovni uslov za planiranje izgradnje vetroelektrane je postojanje tehniki iskoristivog energetskog potencijala vetra. Postoje i drugi neophodni tehniki uslovi za rad elektrane na vetar. Da bi vetroelektrana vee snage snabdevala elektrinom energijom potroae, mora biti prikljuena na prenosnu ili na distributivnu elektrinu mreu. Elektrina energija se ne nalazi kao energetski izvor u prirodi, ve se dobija konverzijom drugih izvora energije i karakterie je mogunost prenosa na daljinu radi isporuke potroau. Neophodno je da elektroenergetski sistem tokom vremena bude balansiran, odnosno da proizvodnja elektrine energije bude jednaka potronji. Odsustvo balansa dovodi do promene frekvencija napona u mrei, a kod veih poremeaja i do raspada sistema. Vetar je energetski izvor ija se snaga menja tokom vremena i ije promene se ne mogu pouzdano prognozirati u duem vremenskom intervalu.Ovakva osobina vetra ne dozvoljava upravljanje proizvodnjom vetroelektrane ve je ona odreena trenutnim karakteristikama vetra. Prikljuenje vetroelektrane na mreu podrazumeva da u sistemu moraju postojati elektrane koje omoguuju isporuku balansne energije. Mogunost isporuke balansne energije u datom elektroenergetskom sistemu zavisi od njegovih karakteristika, pre svega od energetskih izvora koje koriste elektrane povezane u sistem. Smatra se da je uee vetroelektrana do 10% u ukupnoj proizvodnji elektrine energije datog sistema mogue uspeno balansirati. I pri manjem ueu elektrana na vetar u ukupnoj proizvodnji mora se planirati upravljanje sistemom radi obezbeivanja balansne energije. Na slici 7 prikazano je uee elektrana na vetar u ukupnoj proizvodnji elektrine energije pojedinih zemalja EU /10/. U pojedinim zemljama nivo uea vetroelektrana je znatno iznad 10%, a Danska planira da u budunosti uee energije iz vetra dostigne nivo od 50% ukupne

SEMINARSKI RAD

proizvodnje. Potrebno je napomenuti da je elektroenergetski sistem Danske deo ireg nordijskog sistema.Moe se izvesti zakljuak da izgradnja i upravljanje jedinstvenim meunarodnim prenosnim sistemom prua mogunost znatnog uea energije vetra u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Hidroelektrane i gasne elektrane su pogodne za uravnoteenje pr oizvodnje i potronje elektrine energije u sistemu. Reverzibilne hidroelektrane omoguuju da se viak elektrine energije koristi za ispumpavanje vode u akumulaciju na veoj nadmorskoj visini i da se na taj nain akumulira viak energije za korienje u periodu poveane potronje. U Srbiji je izgraena reverzibilna hidroelektrana Bajina Bata i postoji projekat za izgradnju jo jedne reverzibilne hidroelektrane, kao i plan izgradnje elektrane na prirodni gas. Osim elektrana koje mogu obezbediti balansnu energiju u sistemu, za razvoj vetroenergetike neophodna je i izgradnja prenosne mree. Plan razvoja elektromree Srbije za period do 2014. godine predvia izgradnju novih dalekovoda napona 400 kV i 110 kV, kao i prekogranino povezi vanje mree to bi moglo da omogui uslove za izgradnju i prikljuenje na mreu elektrana na vetar /11/. Ostali tehniki uslovi za izgradnju vetroelektrana ukljuuju odgovarajuu saobraajnu infrastrukturu i raspoloivost zemljita. Na podruju koje poseduje tehniki iskoristiv potencijal vetra ovi uslovi su zadovoljeni ili se mogu zadovoljiti uz ulaganje odreenih sredstava. Osnovni zakljuak je da Srbija poseduje tehnike uslove za poetnu fazu izgradnje vetroelektrana i njihovo ukljuenje u elektroenergetski sistem. POZITIVNA I NEGATIVNA POLITIKA U PLANIRANJU KORIENJA ENERGIJE VETRA Politika volja , odgovarajui propisi i efikasna administracija su neophodni dodatni uslovi koji omoguuju realizaciju povoljnih tehnikih uslova za izgradnju elektrana na vetar. Prostorna raspodela energetskih izvora, elektrana i potroaa, uslovljava meunarodnu povezanost energetskog sektora. Posledica ove povezanosti je uticaj globalne i regionalne politike u energetici na nacionalnu politiku. Meunarodni ugovori, protokoli, konvencije, preporuke i drugi akti mogu delovati kao podsticaj za korienje OIE. Srbija je potpisnik Kjoto protokola, a izrazila je spremnost da izvri sve svoje obaveze u okviru dogovora iz Kopenhagena. Opredeljenje za usporavanje uticaja na klimatske promene smanjenjem emisije gasova staklene bate, pre svega CO2, favorizuje korienje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra i sunevog zraenja. Energetski sektor je znaajan izvor emisije CO2 i drugih tetnih gasova i estica. Kada bi ukupnu proizvodnju elektrine energije predstavili simboliki kao jednu kocku koja emituje gasove staklene bate, to je vei udeo u toj kocki energije proizvedene iz vetra, to e tetna emisija CO2 biti manja, uz istu ukupno proizvedenu elektrinu energiju. Kada bi svu elektrinu energiju proizveli iz vetra, potpuno bi eliminisali emisiju tetnih gasova. Globalno gledano, korienje energije vetra za proizvodnju elektrine energije ima veliki pozitivan uticaj na ivotnu sredinu.

SEMINARSKI RAD

Srbija je lan energetske zajednice Jugoistone Evrope, a njene meunarodne obaveze podstiu korienje OIE, posebno korienje energije vetra. Kanjenje u izgradnji vetroelektrana ima i neke pozitivne strane. Pri formiranju politike i pri izgradnji vetroelektrana, Srbija moe da koristi vie od dve decenije iskustva zemalja sa razvijenom vetroenergetikom. Danska, Nemaka i panija prednjae u korienju energije vetra meu evropskim zemljama. Praktina politika koju su ove zemlje sprovodile podsticala je ovaj vid proizvodnje elektrine energije i njihova politika u tom sektoru se moe oznaiti kao pozitivna. Mere koje su neke zemlje sprovodile, a koje su za posledicu imale usporavanje ili odlaganje razvoja vetroenergetike i stvaranje razliitih barijera, mogu se oznaiti kao negativna politika. Osnovna razlika pozitivne i negativne politike je u podsticajnim mehanizmima, prostornom planiranju i u efikasnosti postupka izdavanja dozvola za gradnju vetroelektrana.Od svih do sada korienih naina ekonomske podrke kao najuspeniji pokazao se sistem subvencionisanih cena elektrine energije proizvedene korienjem OIE, takozvani feed-in tariff sistem. Ovaj sistem primenjen je u Danskoj, Nemakoj i paniji.Varijanta sistema sa propisivanjem kvote, odnosno maksimalne ukupne snage elektrana na bazi OIE za koju drava daje subvencije, pokazala se kao nepovoljna. Prostorno planiranje sutinski utie na obim korienja OIE i na brzinu razvoja ove oblasti. Uspenom korienju OIE doprinose 4 faktora /1/ 1. dobro projektovan mehanizam plaanja proizvedene energije 2. pristup prenosnoj i distributibnoj mrei i razvoj mree 3. jednostavna i dobro definisana administrativna procedura izdavanja dozvola 4. podrka i prihvatanje od strane javnosti Nain prostornog planiranja je izuzetno vaan za uspeno korienje energije vetra.Konflikt interesa najizraeniji je u ovoj oblasti. Korienje energije vetra ima veoma pozitivan globalni efekat na ivotnu sredinu. Neki negativni efekti dolaze do izraaja na lokalnom nivou, kao to su buka, svetlosna refleksija, uticaj na telekomunikacije, uticaj na ptice i slepe mieve i vizuelni uticaj na pejza. Kao negativna politika u ovoj oblasti pokazalo se planiranje koje poinje od nacionalnog nivoa, preko regionalnog do lokalnog nivoa. Ovakav nain planiranja znatno je usporio razvoj ili napravio barijeru za korienje energije vetra u z emljama gde je primenjen.

SEMINARSKI RAD

Tabela I zonski model /1/

Vetrenjaa
Vetrenjaa je maina koja slui za pumpanje vode, mlevenje brana i pretvaranje energije. Tajna koja lei iza rada vetrenjaa jeste pretvaranje pokretake snage vetra u mehaniku preko rotora koji se okree pod pritiskom vetra. U dananje vreme se koristi elisa (propeler). Ljudi u antikim vremenima su znali kako rade vetrenjae, naroito tokom

SEMINARSKI RAD

7.veka pre nove ere u Persiji gde su sagraene prve strukture ovog tipa. One su dobro iskoritene u Evropi, naroito Holandiji. Danas se koriste za proizvodnju elektrine energije. Princip rada vetrenjaa Vetrenjae koriste propelere koji akumuliraju vetar.Ovi propeleri se koriste za podizanje i okretanje vetrenjae.Propeleri su vezani za osovinu koja je takoe povezana za elektrini generator za proizvodnju elektrine energije.Elektrina energija se proizvodi kada se osovina okree pri okretanju propelera.Elektrina energija se alje kroz ice i sakuplja se. Poloaj vetrenjae je od sutinskog znaaja poto se time obezbeuje pristup najboljim rezervama vetra. Tipovi vetrenjaa Nain na koji vetrenjaa radi takoe zavisi i od tipa vetrenjae. Postoje razliiti tipovi vetrenjaa. Oni se klasifikuju na osnovu pravca okretanja propelera (elisa). Najei tipovi su vetrenjae sa vertikalnom i horizontalnom osovinom. Horizontalne turbine su najpopularnije i predstavljaju tradicionalne vetrenjae koje su sline avionima sa propelerima. Dalje, vetrenjae sa vertikalnom osovinom su one koje imaju propelere nalik mukalici za jaja. One su mnogo manje popularne u odnosu na one sa horizontalnom osovinom to ini samo mali postotak ovog tipa vetrenjaa. Moderne vetrenjane koje se takoe nazivaju i vetroturbinama i grupisane su na mestima koja se zovu farme vetrenjaa. Neke od ovih turbina su u blizini obale. Turbine proizvode otprilike 40 posto elektrine energije na zemlji. Meutim, obino ih pokree para koja nastaje sagorevanjem fosilnih goriva ili primenom nuklearne fisije. Vetrenjae za domainstva Ove vetrenjae su kapaciteta manjeg od 30 kW sa prenikom rotora od 1 do 13 metara. Na slici je prikazana mala vetrenjaa od 2kW sa prenikom rotora od 3,2 metra i visinom tornja od 6 metara. Ova vetrenjaa se aktivira na vetru od 2,5 m/s i gasi na veoj brzini vetra od 12 m/s.

10

SEMINARSKI RAD

Vetrenjae srednjeg kapaciteta Ove vetrenjae su kapaciteta od 300-500 kW sa rotorom prenika oko 12 metara do 30 metara. Na slici je prikazana vetrenjaa od 400 kW sa prenikom rotora od 34 metara i visinom tornja oko 100 metara. Ova vetrenjaa se aktivira na vetru od 3 m/s i gasi na veoj brzini vetra od 25 m/s. Idealna brzina vetra je 14 m/s. Komercijalne vetrenjae Ove vetrenjae sa kapacitetom od 500 kW do par MW, sa rotorom prenika od 30 do 120 i vie metara. Istraivanje i razvoj timovi se najvie fokusiraju na komercijalne vetrenjae zbog isplativosti investicije. Na slici je prikazana vetrenjaa od 7 MW sa prenikom rotora od 126 metara sa radnicima na vrhu. Ova vetrenjaa treba da proizvodi energiju za oko 2800 Evropskih domainstava.

Koristi Veliina takoe utie na rad vetrenjaa. Vetrenjaa moe da proizvede odreenu koliinu elektrine energije u zavisnosti od veliine. Vee vetrenjae su jae i mogu da proizvedu veu koliinu enegije.Manje mogu da napajaju strujom samo manje domainstvo.Farme vetrenjaa mogu da proizvedu znaajne megavate elektrine energije to je dovoljno za snabdevanje itave jedne zajednice. Turbine koje rade na vetar proizvode nultu emisiju i koriste samo obnovljiv izvor goriva.

11

SEMINARSKI RAD

Mogui problemi Proizvodnja eletrine elektrine energije zavisi od rada vetrenjaa pogotovo kada ne postoji dovoljna jaina vetra. Poto vetrenjae koriste obnovljivu energiju, podstine se njihov dalji razvoj.Meutim, tokom vremena tehnologija je poboljala efektivost turbina vetra.Postale su isplative kako za proizvoae tako i za potroae.

Prosecna mesecna energija u KW/h u odnosu na bezinu vetra I precnika rotora za trokraku elisu Precnik rotora 1 metar rotor TSR 7 2 metra rotor TSR 7 3 metra rotor TSR 7 4 metra rotor TSR 7 5 metara rotor TSR 7 1 metar rotor TSR 6 2 metra rotor TSR 6 3 metra rotor TSR 6 4 metra rotor TSR 6 5 metara rotor TSR 6 3m/sec 2 10 20 40 60 2 10 20 40 60 4m/sec 6 25 60 100 160 6 25 60 100 160 5m/sec 10 50 100 200 300 10 50 100 200 300 6m/sec 20 70 160 280 430 20 70 160 280 430 7m/sec 30 110 250 440 690 30 110 250 440 690 8m/sec 40 165 370 660 1,040 40 165 370 660 1,040 9m/sec 60 215 530 930 1,470 60 215 530 930 1,470 10m/sec 80 320 720 1,240 2,040 80 320 720 1,240 2,040

12

SEMINARSKI RAD

Disperziona analiza vetrenjae za domainstva Za ispitivanje oekivane elektrine energije koja se dobija iz pretvaranja snage vetra (mehanike u elektrinu), pretvaranje vrimo pomou horizontalne vetrenjae. Koliina elektrine energije zavisi od vie faktora ali za nau analizu uzeli smo 4 razliite brzine vetra (na mesenom nivou) i 5 razliite veliine prenika. Tokom merenja pveavanjem prenika dobili smo sledee rezultate koji su dati u tabeli 1.

Aproksimativna ocekivanja dobijene energije u [KWh] u odnosu na precnik rotora i prosecne brzine vetra mesecno[M/sec]
Precnik rotora[M] 1 2 3 4 5 ocekivana energija[Kwh] 3M/sec 4M/sec 5M/sec 2 6 10 10 25 50 20 60 100 40 100 200 60 160 300 6M/sec 20 70 160 280 430

Za dekompoziciju ovog skupa potrebni su sledei obrasci: ...................................................................... (1) ........................................................................ (2) ................... (3) ........................................................... (4) ....................................................... (5)

Reenje zadatka:

13

SEMINARSKI RAD

Prema (2) je:

Prema (3) je:

Prema (4) je:

Dobijena vrednosti , q1, q2, upisujemo u tabelu T2. Broj Zbir kvadrata Pod Vrednost stepeni Srednje kvadratno odstupanje odstupanja grupa slobode Izmeu grupa Unutar grupa Ukupan skup q1 q2 q 135862.8 85773.5 221634.5 5-1=4 20-5=15 20-1=19 S =q1/(r-1)=33965,7 S =q2/(n-r)=5718.2 F = S / S = 5.93

Fo = 5,93 iz tabele T2 sledi k1 = 4; k2 = 15; Fk2:k1 = Fo< Fk2:k1 => 5,93 < 6,86 prihvata se rizik = 0,995 prema Studentovoj raspodeli Prihvata se hipoteza Ho o efikasnosti proizvodnje elektrine energije uzima vrednost ( = 1 = 2 = 3 = 4 = 5 = 105,15 kWh).

14

SEMINARSKI RAD

Viestruki linearni regresioni modeli Postupak formiranja modela Postupak se sprovodiprimenomregresionemetode I disperzioneanalize. Optioblikviestrukelinearneregresijeglasi: = b0 + b1x1 + b2x2 + b3x3 + +bn+ b0,b1,.....bn- koeficijenti regresije koji se odreuju iskljuivo primenom viestrukih ortogonalnih planova prvoga reda. Kod ovog postupka unapred se odreuje nain izvoenja eksperimenta i postupak merenja mernih veliina pri ispitivanju objekta.

1. Korak ] Formiranje matrice procesa [ K-broj promenljivih mernih veliina N-broj merenja, broj eksperimenata K=k+1 N=2k+n0 2. Nivo promenljivih veliina Gornji i donji nivo se odreuje varijacijom osnovnog nivoa W i 3. Izvoenje eksperimenta i merenje rezultata 4. Odreivanje koeficijenta regresije bi Posle izraunavanja koeficijenta regresije pristupa se analizi rezultata, odnosno: - oceni signifikantnosti koeficijenta regresije, i - oceni adekvatnosti matematikog modela. 5. Provera adekvatnosti formirane regresije Disperzija S2: S0= S0/0, S1= S1/1, S2= S2/2....... f- stepen slobode Ukupna suma: Su=
2

zau = N

Rezidulna suma SR2: SR2=

2

za R=N-K

Greka eksperimenta SE:

15

SEMINARSKI RAD

SE=

0i- )2 za E= n0-1

- aritmetika sredina rezultata merenja Adekvatnost modela SLF: SLF= SR - SE za LF=R-E 6. Provera signifikativnosti koeficijenta regresije Postupak se sprovodi uporeivanjem raunskih i tabelarnih vrednosti disperzionih analiza i tabelarnih vrednosti za rizika k1= (0,1,2...) i k2=E i uzimamo vrednost iz Fierove tabele Ft. Na taj nain odreujemo znaajnostsignifikantnost koeficijenta regresije b0,b1,b2 ..... 7. Provera adekvatnosti celog modela regresije koji se sprovodi uporeivanjem tabelarnih i raunskih vrednosti disperzionih odnosa. Ako je FRLF > Ft izraunati model regresije nije adekvatan gde je disperzioni odnos FRLF= . U sluaju neadekvatnog matematikog modela potrebno je poboljati model, to se postie uzimanjem u obzir meusobnog uticaja faktora(interakcije), ime se poveava broj izraunavanja koeficijenta regresije ili u nekim sluajevima prei sa polinoma prvog reda na polinom vieg reda, ime se poveava broj eksperimenata.

16

SEMINARSKI RAD

Za istraivanje efikasnosti proizvodnje elektrine energije pomou vetrenjae, prelimenarnim ispitivanjem ustanovljene su tri upravljake veliine (k = 3) sa uticajem zdruenih dejstva. Merne veliine: brzina vetra (x1), visina tornja (x2), nadmorska visina (x3), i zdruena dejstava x1x2, x1x3, x2x3, x1x2x3. Rezultati merenja dati su u tabeli T3.

Tabela T-3 Redni Matrica plana Rezultati broj merenja X0 X1 X2 X3 X1X2 X1X3 X2X3 X1X2X3 Y1 Y2 Y3 E1 1 -1 -1 -1 1 1 1 -1 0.31 2 0.3 0,2 E2 1 -1 -1 1 1 -1 -1 1 0.32 1 0.25 0,5 E3 1 -1 1 1 -1 -1 1 -1 0.34 5.1 1.2 0,98 E4 1 1 1 1 1 1 1 1 0.4 1.5 0.3 1,2 E5 1 1 -1 -1 -1 -1 1 1 0.39 1.2 1.5 2 E6 1 1 1 -1 1 -1 -1 -1 0.36 0.5 0.6 0,92 E7 1 1 -1 1 -1 1 -1 -1 0.33 6 0.91 1,6 E8 1 1 1 -1 -1 1 -1 1 0.38 0.9 2 1,1 E9 1 0 0 0 0 0 0 0 0.45 0.61 1.12 1,12 E10 1 0 0 0 0 0 0 0 1.3 1.63 0.52 0,52 E11 1 0 0 0 0 0 0 0 0.56 1.21 0.45 0,69
Reenje: 1. Formiranje matrice procesa [NxK]=[11x8] K=k+1=7+1=8 N=2K+n0=23+3=11 broj merenja (eksperimenata) 2. Nivo promenljivih veliina Nivo Gornji Osnovni Donji Int. Vari. Kordin. X0 / / / / X0 X1 6 4 2 2 X1 X2 15 10 5 5 X2 X3 500 300 100 200 X3

17

SEMINARSKI RAD

Gornji i donji nivo se odreuje iz preporuka za dati proces ili na osnovu preliminarnih rezultata merenja. Gornji i donji nivo se odreuje varijacijom osnovnog nivoa, pri emu je u ovom primeru uzet interval varijacije Wi za promenljive: Za x1: W1= Za x2: W2 = Za x3: W3 = = = = =2 =5 = 200

Gde su prirodne veliine: X1 Srednja vrednost brzina vetra X2 Srednja vrednost visine stuba X3 Srednja vrednost nadmorske visine 3. Izvoenje eksperimenta i merenje rezultata Izvodi se svaki od E1 do E11 eksperimenata prema plan matrici T-3 a merne veliine upisuju u kolone respektivno Y1,Y2,Y3 jer se svaki eksperimenat ponavlja tri puta. 4. Odreivanje koeficijenta regresije

= b0 + b1x1 + b2x2 + b3x3+ b12x1x2 + b13x1x3 + b23x2x3 + b123x1x2x3 .

Prema planu matrice sledi izraunavanje koeficijenta regresije: [ ] [ ] [ ] [ ] b0= 1/11*(0,2+0,5+0,98+1,2+2+0,92+1,6+1,1+1,12+0,52+0,69) =0,984 b1 = 1/8*(-0,2-0,5+0,98+1,12+0,92-1,6-1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =0,2125 b2=1/8*(0,2+0,5-0,98+1,2-2+0,92-1,6-1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =-0,3575 b3=1/8*(0,2-0,5-0,98+1,2-2-0,92+1,6+1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =-0,1125 b12=1/8*(-0,2+0,5-0,98-1,2+2-0,92-1,6+1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =-0,1625 b13=1/8*(-0,2+0,5+0,98+1,2-2-0,92+1,6-1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =0,0075 b23=1/8*(-0,2-0,5+0,98-1,2+2+0,92+1,6-1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69) =0,3125 b123=1/8*(0,2-0,5+0,98-1,2+2+0,92+1,6-1,1+0*1,12+0*0,52+0*0,69)=0,3625

18

SEMINARSKI RAD

Funkcija regresije glasi:

= 0,984+ 0,212x1 0,3575x2 0,1125x3 0,1625x1x2 + 0,0075x1x3 + 0,3125x2x3 + 0,3625x1x2x3 .

5. Provera adekvatnosti formirane regresije Stepeni slobode: 0=1 za b0 1=1 za b1 2=1 za b2 3=1 za b3 12=1 za b12 13=1 za b13 23=1 za b23 123=1 za b123
u=N=8 R=N-K=8-1=7 E=n0-1=3-1=2 LF= R- E=7-2=5

Suma kvadrata S: Sb0=N*b02=11*0,972=10,7 Sb1=N*b12=8*(-0.2125)2=0,5 Sb2=N*b22=8*(-0.3575)2=1,405 Sb3=N*b32=8*(-0.1125)2=0,14 Sb12=N*b122=8*(0.1625)2=0.3 Sb13=N*b132=8*(0.0075)2=0.000612 Sb23=N*b232=8*(0.3125)2=1.074 Sb123=N*b1232=8*(0.3625)2=1.5 2 Su= = +0.52+0.98+1.22+22+0.922+1.62+1.1 2+1.12 2+0.52 2+0.692)=11.31 SR= - =-0.52 = (1.12+0.52+0.69)= 0.291
E=

(1.12-0.291)2+(0.52-0.291)2+(0.69-0.291)2= 0.81

SLF = SR-SE =0.8+0.52=1.33 Disperzija S2 S02=S0/ 0=11 S12=S1/ 1=0.5 S22=S2/ 2=1.405 S32=S3/ 3=0.14 S122=S12/ 12=0.3

19

SEMINARSKI RAD

S132=S13/ 13=0.00062 S232=S23/ 23=0.14 S1232=S123/ 123=0.14 S E2 = SLF2= = =0.405

= 0.264

Disperzioni odnosi FRO= FR1= FR2= FR3= FR12= FR13= FR23= FR123= FRLF= = 14 = 0.625 = 1.8 = 0.2 = 0.4 = 0.000775 = 1.3425 = 1.9 = 0.33

6. Provera signifikativnosti koeficijenta regresije: Ovaj postupak se sprovodi uporeivanjem raunskih i tablinih vrednosti disperzionih analiza. Za =5% rizika k1= (0,1,2,3)=1: za k2=E=2 iz tabele Fiera sledi Ft=18.5 Raunske vrednosti su: FRO=14 >Ft sledi da je faktor b0 vrlo znaajan Za =5% rizika k1= Lf=2: za k2=E =2 iz tabele Fiera je Ft=19.25 7. Zakljuak: kako je FRLF=0.33< Ft=19.25te izraunati model regresije je adekvatan. Opisuje se sa funkcijom: = 0,984+0,212x10,3575x20,1125x30,1625x1x2+0,0075x1x3+0,3125x2x3 +0,3625x1x2x3 .

20

SEMINARSKI RAD

Zakljuak
Analiza rezultata ukazuje da je proizvodnja elektrine energije pomou vetrenjae efikasna i ima veliki pozitivan uticaj na ivotnu sredinu. Kad bi svu elektrinu energiju proizveli iz vetra potpuno bi eliinisali emisiju stetnih gasova. Matematiko-statistiki metodi i statistike analize postali su osnovni metod predvidjanja u svim oblastima nauke kao i u istraivakom radu. Moe se slobodno rei da su raznorodni matematiko-statistiki modeli zakljuivanja i analize podataka sastavni deo svakodnevnog ivota savremenog drutva. Zato je upoznavanje sa ovim metodima imperativ u obrazovnom sistemu. Ono je potrebno kako za matematiki obrazovane ljude, takoe i za one sa manjim matematikim znanjem, kako bi mogli da shvate smisao i mo matematiko-statistikih metoda radi ispravnih zakljuaka u reavanju problema iz oblasti njihove delatnosti. Uticaj spoljnih faktora je takav da izaziva rasipanje rezultata, odnosno pove ava greku eksperimenta.Ovo ne odgovara eksperimentatorima, pa je traen nain da se razdvoje uticaji spoljnih i osnovnih faktora.Ovo se postie, uz proizvoljno izabranu verovatnou, prethodnim planiranjem eksperimenta. Dejstvo spoljnih faktora se moe potpuno sagledati ako se uini da njihov uticaj bude sluajan i sa normalnom raspodelom, o emu e kasnije biti rei. Treba napomenuti da pri iznoenju rezultata eksperimenata treba uvek navesti spoljne uslove pri kojima je isti izvren, odnosno, koji nisu obuhvaeni matematikim modelom, kako bi seeksperimentalni rezultati vreni u raznim vremenskim periodima ili regijama mogli uporeivati. Razliiti istraivai ne moraju uvek uzeti u obzir iste faktore koje e razmatrati i koji e figurirati u matematikom modelu. Koji e faktori biti uzeti u razmatranje najvie zavisi od iskustva istraivaa i od nivoa znanja u toj oblasti do momenta kada se eksperiment izvodi. Broj faktora pak zavisi od toga koliko sveobuhvatno elimo da matematiki opiemo proces.

21

SEMINARSKI RAD

Literatura 1. Panti Rado: Metod nauno istraivakog rada, Visoka tehnika mainska kola strukovnih studija, Trstenik, 2012. 2. Zajearanovi, G.: Osnovi metodologije nauke, Nauna knjiga, Beograd, 1974. 3. Milosavljevi, N.: Osnovi naunog istraivakog rada, Nauna knjiga, Beograd, 1989 4. Mihailovi, D.: Metodologija naunih istraivanja, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1999. 5. http://www.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnikolavujic.weebly.co m%2Fuploads%2F3%2F4%2F8%2F0%2F3480733%2Fsistem_za_kocenje. pdf&h=JAQH_5cFh 6. Josip . Lenasi, Tomislav A. Ristanovi:Motori i motorna vozila, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.

22