ANDREA DI PIETRO MONARO (DELLA GONDOLA) PALLADIO PADOVA 1508 VICENZA 1580

KAMENOREZAKI ZANAT ULOGA Giangiorgio Trissina U OBRAZOVANJU PUTOVANJE U RIM RAVNOPRAVNOST TEORIJSKOG I PRAKTINOG RADA

 LE ANTICHIT DI ROMA - KRATKI OPIS RUEVINA I NJIHOVA ISTORIJA, ALI SISTEMATIZOVANO PO GRUPAMA. DO SREDINE 18. VEKA TAMPANO 30 IZDANJA I POTPUNO JE PROMENJENA SLIKA O RIMU. DESCRITIONE DE LE CHIESE, STATIONI, INDULGENZE & RELIQUIE DE CORPI SANCTI, CHE SONO IN LA CITTA DI ROMA PROMENILA JE OBLIK DOTADANJIH SREDNJOVEKOVNIH ITINERERA KOJI SU INSISTIRALI NA OPISU SAMO SA STANOVITA RELIGIJSKIH ZAHTEVA HODOASNIKA. PALADIO JE SVE TE CRKVE I SVETA MESTA VREDNOVAO PREMA UMETNIKIM KRITERIJUMIMA I TAKO STVORIO EMBRION BUDUIH TURISTIKIH VODIA ZA RIM, NAMENJENIH DA KOD POSETILACA RAZVIJAJU SMISAO ZA LEPO.

I QUATTRO LIBRI DELL ARCHITETTURA

(ETIRI KNJIGE O ARHITEKTURI) UZ VITRUVIJEVU I ALBERTIJEVU KNJIGU, NAJUTICAJNIJA U ISTORIJI ARHITEKTURE. 1. PRVA KNJIGA - PRIPREMNI RADOVI NA GRADJEVINI, MATERIJALI, TEREN, TEHNIKE GRAENJA, PROIMAJUI PRI TOME SVOJA ISKUSTVA SA ISKUSTVIMA ANTIKIH GRADITELJA. RASPRAVA O SVAKOM STILSKOM REDU POSEBNO, KAO I O ELEMENTIMA I DELOVIMA GRADJEVINA. IZLAGANJE PRAENO CRTEIMA SA OBJANJENJIMA.

PRVA KNJIGA

KNJIGA - GDE SE DAJU CRTEI VEEG BROJA KUA KOJE SU IZGRAENE KAKO NA SELU TAKO I U GRADU I NEKOLIKO CRTEA NA NAIN KAKO SU GRADILI STARI GRCI I RIMLJANI. OVO JE NAJEE SPOMINJANO POGLAVLJE, JER SU U NJEMU PRIKAZANI PROJEKTI PALADIJEVIH GRADJEVINA KOJE SU UGLAVNOM IZGRADJENE.

DRUGA

 TREA KNJIGA ...OBRAUJE VELIKE PUTEVE, MOSTOVE, JAVNE TRGOVE, BAZILIKE I KSISTE. DATI SU PRIMERI ANTIKIH PUTEVA I MOSTOVA, ALI I PALADIJEVI PROJEKTI, ZATO TO SU ONI SASTAVNI DEO ARHITEKTURE KOJA ULEPAVA GRADOVE I PROVINCIJE, PORED TOGA TO SLUI JAVNOJ UDOBNOSTI.

 U ETVRTOJ KNJIZI ...DAJU SE CRTEI ANTIKIH HRAMOVA KOJI SE NALAZE U RIMU I JO NEKIH DRUGIH KOJI SE MOGU VIDETI JO UVEK U ITALIJI I DRUGDE. TI CRTEI SU USTVARI PALADIJEVE REKONSTRUKCIJE NEKADANJIH ANTIKIH GRAEVINA I UPRAVO OVI CRTEI SU IZAZIVALI ZABUNU KOD POJEDINIH KASNIJIH ISTRAIVAA, KOJI SU SLEPO VEROVALI SVIM PALADIJEVIM CRTEIMA.

1. 2. 3. 4.

SVOJA GLAVNA NAELA, ISKAZANA U KNJIGAMA, SPROVODIO JE DOSLEDNO I BESKOMPROMISNO U PRAKSI, A ONA SE MOGU DEFINISATI: PRIMENA PRINCIPA POTPUNE HARMONIJE U OSNOVI I OBLIKOVANJU KORPUSA. OSTVARIVANJE ARHITEKTONSKE LEPOTE KOJA SE POSTIE SKLADOM ODNOSA TENJA DA SE SMANJE ILI SASVIM ISKLJUE SVI SUVINI DEKORATIVNI ELEMENTI /TIPINI ZA DRUGE GRADITELJE/. RAZVIJANJE SMISLA ZA HUMANIZACIJU I FUNKCIONALIZAM ARHITEKTONSKOG PROSTORA ( NA PRIMER: ZATVORI MORAJU BITI ZDRAVI I UGODNI, JER SE U NJIMA LJUDI UVAJU I POPRAVLJAJU, A NE MUE).

 DRUGI VELIKI ZNAAJ PALADIJA BILO JE NJEGOVO KOMPONOVANJE GRAEVINE POMOU STUBOVA, POLUSTUBOVA I PILASTARA OSNOVNIH STILSKIH REDOVA. KOD STUBOVA JE JASNO ISKAZANA SVEST O STILSKIM KARAKTERISTIKAMA REDOVA. STUBOVI NOSE TEKI GORNJI POSTROJ, PA IZGLEDA KAO DA SU ZIDOVI I LUCI SAMO ISPUNA IZMEDJU NJIH. STILSKI REDOVI SU ZA PALADIJA GLAVNI OBLIK ARHITEKTONSKOG ISKAZIVANJA. TIPOLOKA INOVACIJA PALADIJA JE DA STAMBENE OBJEKTE ORGANIZUJE PRIMENOM STILSKIH REDOVA KAO I DA NA PATRICIJSKIM KUAMA PRIMENJUJE TIMPANON ANTIKIH HRAMOVA. NJEGOVO TUMAENJE DA JE FRONTON, TIMPANON KORIEN OD NAJSTARIJIH VREMENA NE SAMO NA HRAMOVIMA, VE I NA DRUGIM OBJEKTIMA, POMERILO JE KLJUNO ZNAENJE TIMPANONA KAO ELEMENTA U DO TADA VAEEM ARHITEKTONSKOM RENIKU.

 PORTIK SA TIMPANONOM, IJE JE PUNO ZNAENJE ISKAZIVANO NA FASADAMA GRKIH I RIMSKIH HRAMOVA, PRENETO JE NA PALADIJEVE VILE I PALATE, A ODATLE NA KRALJEVSKE I FEUDALNE REZIDENCIJE, NA KUE EVROPSKE BUROAZIJE I KONANO NA VEINU KUA KOJE ZABATOM IZLAZE NA REGULACIONU LINIJU ULICE.

 U TEORIJSKOM DELU SVOJE KNJIGE PALADIO PRIKAZUJE PROPORCIJE KAO PROIZALE IZ PRIRODNIH ZAKONA KOJI SU JO U ANTICI OTKRIVENI I KOJI POSTOJE U NEIVIM I IVIM STRUKTURAMA. ON NA KLASIAN NAIN OSVETLJAVA NIZ ODNOSA MEDJU VELIINAMA KOJE DEFINIU ORGANIZACIJU PROSTORA. PROSTORIJA PO PALADIJU TREBA DA IMA NEKI OD SLEDEIH ODNOSA DUINE PREMA IRINI:

1 : 1; 1 : 2; 1 : 1 1/3; 1 : 1 1/2; 1 : 1 2/3; 1 : 2

UOAVA SE DA SE MODULARNI NIZ PREKIDA NA JEDNOM MESTU GEOMETRIJSKIM ODNOSOM 1 : 2. MODULARNI NIZ IMA ZA OSNOVU KRAU STRANU PROSTORIJE, A PALADIO SE ZALAGAO NAROITO ZA ODNOSE KVADRATA 1 : 1 I ODNOS 1 : 1 2/3.

1. 2. 3. 4. 5.

PREMA PALADIJU ODNOS VISINE STUBA I NJEGOVOG PRENIKA, JEDAN OD NAJVANIJIH ODNOSA KOJIM SE KOMPOZICIONO ORGANIZUJE ELEVACIJA GRADJEVINE, TREBA DA BUDE: ZA TOSKANSKI RED 1 : 7; ZA DORSKI RED 1: 8; ZA JONSKI RED 1 : 9; ZA KORINTSKI RED 1 : 9,5; ZA KOMPOZITNI RED 1 : 10 TREI VAAN ODNOS JE RAZMAK MEDJU STUBOVIMA. OD TOG RAZMAKA U VELIKOJ MERI ZAVISI DINAMIKA KOMPOZICIJE. RAZMAK IZMEDJU STUBOVA IZRAAVA SE BROJEM PRENIKA KOJI SE SADRE U TOM RAZMAKU. UZIMAJUI U OBZIR STILSKI RED I NJEMU ODGOVARAJUI MODUL, TI ODNOSI MOGU BITI: 1 1/2; 2; 2 1/4; 3 I VIE OD 3. PALADIO JE NA SVOJIM GRAEVINAMA ESTO KORISTIO EUSTYLE, 2 1/4 RAZMAKA PRENIKA, TO ODGOVARA JONSKOM REDU.

 POSEBNU VETINU PALADIO JE ISKAZAO U ODREIVANJU VISINE POJEDINIH PROSTORIJA UNUTAR JEDNOG OBJEKTA. NISU SVE PROSTORIJE U GRADJEVINI IMALE PODJEDNAK ZNAAJ, ALI SU NJIHOVE DIMENZIJE MORALE BITI USKLAENE. TEKOE SU NASTAJALE NAROITO KOD ZASVEDENIH PROSTORIJA, JER SE VISINA KOD SVODOVA ODREDJUJE DIMENZIJAMA IRINE I DUINE OSNOVE PROSTORIJE. PALADIO JE OVAJ PROBLEM REAVAO KORISTEI PROSEK I TO ARITMETIKI, GEOMETRIJSKI ILI HARMONIJSKI, ODNOSNO H = (A+B)/2 H = AxB H = (2 AxB)/A + B

KOMBINOVANJEM OVIH FORMULA ZA DOBIJANJE VISINA, PALADIO JE USPEVAO DA OBEZBEDI ISTU VISINU SVODA UPRKOS RAZLIITIM DIMENZIJAMA PROSTORIJA I TAKO STVORI ISTI NIVO TAVANICE ZA SLEDEI SPRAT.

1. 2. 3. 4.

MOGU SE UOITI ETIRI KATEGORIJE PROBLEMA O KOJIMA JE PALADIO STALNO VODIO RAUNA PRI PROJEKTOVANJU. TO SU: PROSTORNA KOMPOZICIJA, PRIMENA I OBRADA POVRINA I ZIDOVA, PRIMENA SVETLOSTI, BOJE I DRUGIH OPTIKIH EFEKATA ODNOS PROJEKTA PREMA FUNKCIJAMA KOJE TREBA DA ZADOVOLJI.

 OPTA TIPOLOGIJA PALADIJEVIH DELA: PROFANA I SAKRALNA PROFANA: STAMBENE ZGRADE UPRAVNE GRAEVINE POZORITE SAKRALNA: CRKVE MANASTIRSKI KOMPLEKSI KAPELE

TIPOLOGIJA STAMBENE ARHITEKTURE:

1. URBANE PALATE 2. VILE A. SUBURBANE B. U CENTRIMA IMANJA

VICENZA

BASILICA

PALAZZO CIVENA

PALATA VALMARANA

PALATA ISSEPO DA PORTO

PALAZZO THIENE

PALATA SCHIO

PALATA BARBARAN DA PORTO

PALATA "IL CAPITANATO"

PALATA CHIERICATI

PALATA DA PORTO-BREGANCE

VILA GODI

VILA POGLIANA

VILA FOSCARI (MALCONTENTA)

VILLA SARACENO

VILA SAREGO

VILA U UDINAMA

VILA BARBARO U MASERU

VILA CAPRA (ROTONDA)

VILA EMO

KAPELA BARBARO U MAZERU, SAN FRANCESKO IN VINJA

SAN GIORGIO MAGGIORE

IL REDENTORE

TEATRO OLIMPICO U VICENCI

Andrea Palladio (1508-1580)

STARI ANDREA PALLADIO POKAZUJE MODEL JEDNE SVOJE GRADJEVINE