GLAVA DRUGA

FUNKCIJEISPECIFINOSTIPOLJOPRIVREDE
1. Funkcije poljoprivrede Poljoprivreda, kao oblast materijalne proizvodnje, je integralni deo nacionalne privredeAgrarnoj politici se u svim zemljama, bez obzira na nivo privredne razvijenosti, pridaje veliki znaaj pre svega zbog toga to je problem ishrane aktuelan i u tieem milenijumu. Nereen problem uskladenosti rasta stanovnitva i rasta proizvodnje hrane potencira znaaj razvoja ove privredne grane. Izmedu poljoprivrede i industrye, poljoprivrede i trgovine, poljoprivrede i umarstva, poljoprivrede i turizma i ugostiteljstva, poljoprivrede i lova i ribolova postoje uzajamno povratne veze. Poljoprivreda ima znaajnu ulogu u zadovoljenju mnogobrojnih potreba ljudi. Privredni razvoj i sve intenzivniji prodor tehnoloke revolucije u sve pore privredivanja uslovili su i pojavu nove funkcije poljoprivrede koja se odnosi na uticaj poljoprivrede na ivotnu sredinu. Funkcije poljoprivrede obuhvataju ishranu stanovnitva, proizvodnju sirovina za industry sku preradu, obezbeenje trita za industrijske proizvode, obezbedenje humanog resursa za nepoljoprivredne delatnosti, uee u drutvenoj akumulaciji, uee u platnom bilansu i ulogu u zatiti i unapreenju kvaliteta ivotne sredine. 1.1. Funkcija poljoprivrede u ishrani stanovnitva 1.1.1. Problem ishrane u svetu Osnovna funkcija poljoprivrede je da proizvodi hranu i eliminie glad stanovnitva. Mere agrarne politike svake zemlje usmerene su ka ostvarenju samodovoljnosti u proizvodnji hrane. Kako je glad jo uvek prisutna u pojedinim regionima zemaljske kugle znai da poljoprivreda ne ispunjava ovu funkciju potpuno uspeno. 22

Stepen razvijenosti poljoprivredne proizvodnje svake konkretne zemlje jednim delom se moe izraziti stepenom razvijenosti ove funkcije poljoprivrede. to je jedna zemlja razvijenija sve vei obim poljoprivrednih proizvoda ide u reprodukcionu potronju, odnosno predstavlja sirovinu za industry sku preradu, a sve manji deo ide u finalnu potronju, bez industrijske prerade.U naoj zemlji je skoro 80 % poljoprivredne proizvodnje namenjeno industrijskoj preradi a u SAD oko 90%. Lanani indeksi preraivake industrije Tabela 4. (prethodna godina = 100) 1980 1990 1995 2000 2001 2002 1975 Industry a, ukupno Prehramb. industrija Proizvodnja pica Proizvodnja stone hrane Industrija duvana 106 102 95 78 101 105 99 105 99 99 88 97 114 100 107 104 110 104 106 93 111 99 105 89 117 100 98 97 99 91 102 108 104 122 119

Izvor : SG Srbije 2003, str. 187 Veliki je broj industry skih grana koje preraduju poljoprivredne proizvode, a meu njima su najznaajnije: prehrambena industrija, tekstilna industrija, industrija koe i obue, industrija pica, industrija duvana, farmaceutska industrija i industrija stone hrane. U naoj industry i se poveava prerada sveeg mleka, kukuruza, jema, eerne repe, pamunog vlakna i sirovog pamuka, kao i sirovog i fermentisanog duvana.Zbog nedostatka sirovina je neophodan uvoz koe, vunenog, kudeljnog i pamunog vlakna, fermentisanog duvana i si. U Srbiji i Crnoj Gori su kapaciteti prehrambene industrije predimenzionirani u odnosu na potrebe domaih potroaa i mogunosti izvoza. To se odnosi kako na kapacitete za preradu biljnih tako i stoarskih proizvoda. Uz to je prisutna zastarelost tehnologije naroito u kapacitetima za preradu mesa, voa i povra. 27

Uee poljoprivrede u spoljnoj trgovini nae zemlje moe se pratiti na osnovu robnog sektora 0(hrana i ive ivotinje). Saldo izvoza i uvoza itarica i njihovih preraevina, povra i voa je uglavnom pozitivan. U ukupnom izvozu poljoprivreda SCG poljoprivreda uestvuje sa oko 20%, a u uvozu sa oko 9%. Srbija u poljoprivrednom izvozu nae zemlje uestvuje sa 99 % a Crna Gora sa samo 1%. U poljoprivrednom izvozu Srbije(bez Kosova i Metohije) sredinja Srbija uestvuje sa 60 % a Vojvodina sa 40 %. Tabela 6. Vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda SCG(u mil. USD1) 2000 2002 2003 1 Proizvod 2001 Hrana i ive ivotinje Meso i prerade od mesa Mleni proizvodi i jaja Ribe i preraevine itarice i proizvodi 255,2 6,9 4,8 0,6 54,0 275,4 7,0 4,8 0,7 31,3 482,0 10,6 5,6 0,3 117,9 186,8 96,7 24,9
14,4 20,3

498,2 16,2 8,7 0,6 75,9 227,3 82,4 35,2

18,4 29,1

123,3 143,1 Povre i voe 41,5 eer, proizvodi od 2,9 eera i med 14,0 15,3 Kafa, kakao, aj i zaini 15,8 Stona hrana 7 14,0 Razni proizvodi za 13,8 ishranu l.Bez podataka za Kosovo i Metohiju Izvor: Saoptenje SZS br. 054 - 23/07/ 04

Posmatrajui vrednost poljoprivrednog izvoza po granama poljoprivrede, moe se konstatovati da najvee uee imaju ratarstvo i voarstvo. Godinje se iz SCG izveze oko 100000 tona smrznutih malina. Meutim, mnogo su vei devizni efekti kod izvoza sveeg voa, pa treba da se vri prestrukturiranje izvoza voa u torn pravcu.

bate obuhvataju 65% poljoprivrednih povrina, a livade oko 13%. Udeo oranica i bati u ukupnom obradivom zemljitu je visok u Vojvodini, a nii u sredinjoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Vonjaci zauzimaju 4,5% poljoprivrednih povrina, a vinogradi samo oko 1,3%. Obradivo zemljite po stanovniku se od 1981. do 2002. godine neznatno povealo, a povrine oranica i bati po stanovniku su se blago smanjivale. Poljoprivredne povrine per capita u naoj zemlji su znatno vee u odnosu na isti prosek za Evropu i svet. Povrina poljoprivrednog i obradivog zemljita po jednom poljoprivrednom stanovniku i po jednom aktivnom poljoprivredniku je poveana, zbog smanjanja apsolutnog broja poljoprivrednog i aktivnog poljoprivrednog stanovnitva. Povrine pod oranicama i batama, vinogradima i livadama se smanjuju, a poveavane su blago samo povrine pod vonjacima. Kao negativan faktor u iskoriavanju zemljita utie usitnjenost parcela i nerazvijena poljoprivredna infrastruktura, to uveava trokove proizvodnje. Na planinskom podruju je korienje poljoprivrednog zemljita ekstenzivno. U poslednjih pet decenija dolo je do smanjenja poljoprivrednih i obradivih povrina i izvesnog poveanja povrina ribnjaka, bara i trstika. Oko dve treine povrine Srbije i Crne Gore pripada brdskoplaninskom rejonu. Negativno je to to je proces erozije zahvatio polovinu povrine Kosova i Metohije i oko 60% povrine sredinje Srbije. Poljoprivredne i obradive povrine su smanjene pod uticajem industry alizacije, urbanizacije, razvoja infrastrukture. Te povrine su promenile namenu i koriste se u nepoljoprivredne svrhe. Jedan deo tih povrina je iskorien za izgradnju autoputeva, eleznikih pruga, aerodroma, proirenje naselja i si. Prema Prostornom planu Republike Srbije do 2010. godine, zbog izgradnje akumulacija i poumljavanja erodiranih povrina doi e do daljeg smanjenja poljoprivrednih povrina. Pored smanjenja obima povrina sa poljoprivrednom namenom, odvija se i proces degradacije zemljita usled dejstva mehanikih, bilokih i hemijskih faktora. Poljoprivredno zemljite se zagaduje ne samo industry skim i komunalnim vodama, ve i otpadnim vodama sa stoarskih farmi(ll, str. 51). Degradacija zemljita, odnosno erozija, zabarivanje, zaslanjivanje, smanjenje plodnosti zemljita, utie na smanjenje prosenih i ukupnih prinosa u poljoprivredi. Zbog zaustavljanja dalje degradacije poljoprivrednog zemljita vei znaaj treba da dobije primena nedegradirajue tehnologije. 65

23. Problem devitalizacije i senilizacije poljoprivrednog stanovnitva Sve oiglednije posledice naputanja poljoprivrede su senilizacija i devitalizacija poljoprivrednog stanovnitva. Prava slika kvaliteta radne snage koja ostaje u poljoprivredi se dobija tek sagledavanjem njene vitalnosti, a ne samo broja aktivnih poljoprivrednika. Starosna struktura aktivnog poljoprivrednog stanovnitva u Srbiji i Cmoj Gori je dosta nepovoljna i povezana je i sa nepovoljnom obrazovnom strukturom. Iz poljoprivrede odlazi najvitalnija radna snaga, to stalno pogorava tu starosnu strukturu. Osim toga, slabljenje radnog potencijala utie na ostvarenje rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno na ispoljavanje negativne reproduktivne sposobnosti gazdinstava. Preko 60 % aktivnih poljoprivrednika je starije od 45 godina, a prosena starost poljoprivrednika je iznad 40 godina. Najvei je udeo aktivnih poljoprivrednika starijih od 45 godina u aktivnom poljoprivrednom stanovnitvu Vojvodine i on iznosi oko 70 %. Poto su se deagrarizacija i urbanizacija najsporije odvijale na podruju Kosova i Metohije, tu je samo polovina aktivnih poljoprivrednika starija od 45 godina. U centralnoj Srbiji je najvee uee stanovnitva sa preko 60 godina starosti i ono obuhvata skoro etvrtinu aktivnog poljoprivrednog stanovnitva. Takoe, oko etvrtine gazdinstava ima karakteristike staraka gazdinstva. Polovina gazdinstava nee imati mlade koja bi u narednoj generaciji nastavili rad na gazdinstvu. Starosna struktura je nepovoljnija na poljoprivrednim gazdinstvima, nego na meovitim. Kao posledica devitalizacije dolazi i do devastacije nekih ruralnih podruja. Najvea devitalizacija je prisutna u selima sa manje od 100 stanovnika i u selima planinskog podruja. Najvea vitalnost stanovnitva je u prigradskim naseljima. Jo po popisu stanovnitva iz 1961. godine je poljoprivredno stanovnitvo Jugoslavije bilo u proseku starije nego nepoljoprivredno. Kasnije je proces starenja poljoprivrednog stanovnitva bio sve intenzivniji, zbog odlaska najvitalnije radne snage iz poljoprivrede. Moe se konstatovati da je znaaj rada kao faktora u poljoprivredi Srbije i Crne Gore jo dosta veliki, za razliku od situacije u razvijenim zemljama. U Francuskoj, na primer, prosena starost poljoprivrednog stanovnitva iznosi oko 55 godina, ali su kapital i znanje znaajniji faktori razvoja poljoprivrede. Zahvaljujui tome Francuska je znaajan izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Ovde se 71

drutvenog sektora bila rezultat lakeg pristupa ovog sektora investicijama, nego kada je u pitanju privatni sektor (45, str. 131). Radi ubrzanja razvoja poljoprivrede u okviru porodinih gazdinstava, doneta su etiri dratvena dogovora(u periodu od 1973. do 1990. god.) na osnovu kojih je vreno ulaganje u poljoprivredu i poveano je uee porodinih gazdinstava u ukupnim investicijama.Sredstva za investiranje u agroindustrijski kompleks su formirana na bazi sredstava organizacija udraenog rada, sredstava zemljoradnika, sredstava tednje, sredstava organizacija udraenog rada udraenih u bankama, kredita Meunarodne banke za obnovu i razvoj, sredstava Fonda federacije za kreditiranje breg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i pokrajina itd. Sredstva tih tzv. "zelenih planova" su delom nenamenski koriena. Ostvarene stope rasta u pojedinim granama poljoprivrede su bile nie od planiranih a takoe se nastavio odliv radne snage iz poljoprivrede. Ti drutveni dogovori su donoeni sa zakanjenjem i nisu bili praeni uvek adekvatnim merama agrame politike, to je imalo uticaja na efikasnost uloenih sredstava. Zemljoradnici su konkurisali preko zadruga i osnovnih organizacija kooperanata radi dobijanja sredstava. Ukupan iznos sredstava predvidenih dogovorima nije iskorien, jednim delom zbog nedovoljnog poverenja zemljoradnika. Sredstva predvidena za stoarsku proizvodnju su iskoriena, pa su krediti u ovoj oblasti imali pozitivne efekte. Poseban znaaj je dat i razvoju industrijskih grana koje prerauju poljoprivredne sirovine i poljoprivrednom izvozu. Najvei deo sredstava uloen je u poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo, zatim u osavremenjavanje prehrambene industry e, a najmanji deo u izgradnju sistema za navodnj avanj e i odvodnjavanje. U Srbiji je po 30% ovih sredstava uloeno u kupovinu stoke i nabavku mehanizacije, a 25% u uredenje poljoprivrednog zemljita, odnosno komasaciju, hidromelioracione radove i kultivisanje zemljita(26, str. 220). I danas je neophodno obezbeenje veih ulaganja u razvoj poljoprivrede na porodinim gazdinstvima, jer ona stvaraju veliki deo drutvenog proizvoda poljoprivrede u SCG. Zapaa se tendencija porasta uea porodinih gazdinstava u ukupnim poljoprivrednim investicijama. Tako su 1985. godine drutvena gazdinstva uestvovala u ukupnim poljoprivrednim investicijama sa 60%, a posle 1990. godine porodina gazdinstva uestvuju u tim investicijama sa oko 60%. Niska akumulativna i reproduktivna sposobnost poljoprivrede stvara veliku potrebu za kreditom. Prosean dohodak po 146

poljoprivredniku u Srbiji je nii od prosenog dohotka po radniku u celokupnoj privredi. Najnepovoljniji je poloaj poljoprivrede u sredinjoj Srbiji. Krajem 1980-ih godina su uvedene mere selektivnog kreditiranja poljoprivrede, diferenciranja kamatnih stopa i regresiranja dela kamata za proizvodnju i zalihe poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ove mere su smanjile donekle optereenje poljoprivrede, ali nisu bitnije popravile ekonomski poloaj poljoprivrede. Jedan od ciljeva privatizacije u Srbiji i Crnoj Gori je privlaenje inostranih ulaganja, to se odnosi i na oblast poljoprivrede. 6.Poreska politika Oblast mera poreske politike spada u najstarije mere agrarne politike. U Jugoslaviji je "Zakonom o neposrednim porezima" iz 1928. godine utvrdeno da osnovica oporezivanja bude katastarski ist prihod a da stope poreza budu progresivne. Inae, stopa oprezivanja moe biti progresivna i proporcionalna. Ionako velike poreske obaveze zemljoradnika bile su poveane u periodu velike ekonomske krize. "Zakonom o neposrednim porezima" iz 1945. godine takode je utvreno oporezivanje zemljoradnika prema katastarskom prihodu, koji je imao karakter neto prihoda. Meutim, ve 1946. godine uvedeno je oporezivanje prema stvamom dohotku, a stope oporezivanja su bile progresivne. Stvarni dohodak je predstavljao ukupan dohodak zemljoradnika u toku godine.Taj dohodak su jednom godinje utvrivale poreske komisije. Gazdinstva zemljoradnika su bila svrstana u 13 grupa, prema veliini dohotka (27). Poreska obaveza gazdinstava koja su bila u okviru seljakih radnih zadruga je umanjivana za 30%. Radi izbegavanja efekata progresivne poreske stope cepala su se gazdinstva koja ostvaraju vei dohodak. Oporezivanje prema stvarnom dohotku se naputa 1952. godine i uvodi se ponovo porez na katastarski prihod, koji je praktino jedna pretpostavljena veliina. Ova vrsta prihoda se odreduje za svaku katastarsku kulturu i razred zemljita u svakom katastarskom kraju. Katastarski prihod predstavlja neto prihod po jedinici povrine na osnovu petogodinjih proseka prinosa osnovnih biljnih i stoarskih kultura i propisanih cena proizvoda.Pri tome se u materijalne trokove ne ubraja vrednost ljudskog rada. Oporezivanje zemljoradnika tada postaje stimulativnije, jer je poresko optereenje bilo ravnomernije. 147

su bila ovog poreza novoosnovana preduzea u privredno nedovoljno razvijenim optinama u prve tri godine poslovanja, a u privredno razvijenim optinama to oslobadanje je iznosilo 30% do 70% poreza, putem umanjenja obraunskog poreza na dobit. Postoje olakice i za poreske obveznike u ije poslovanje je uloen strani kapital, ako je uee tog kapitala u ukupnom kapitalu obveznika najmanje 10%. U torn sluaju postoji umanjenje poreza u periodu od pet godina, srazmerno ueu stranog kapitala u ukupnom kapitalu obveznika. Privatni preduzetnici u poljoprivredi plaaju porez na dohodak graana. Porez na prihod od poljoprivrede moe u izvesnoj meri da utie i na efektivnost poljoprivrednih investicija i na nivo rentabilnosti preduzea. Meutim, poresko optereenje je uestvovalo u ostvarenom prihodu od poljoprivrede sa oko 2%. Poreske olakice mogu biti brojne, ali u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji dovoljan obim poreskih oslobadanja i umanjenja poreza na prihod iz poljoprivrede. Kod starijih zemljoradnika umanjenje poreske osnovice je mogue kod zemljoradnika mukog pola starijih od 60 godina i enskog pola starijih od 55 godina.Mogua je primena olakica, na primer, zbog smanjenja katastarskog prihoda posle elementarnih nepogoda, za povrine pod novim zasadima vonjaka i vinograda, za stimulisanje proizvodnje na gazdinstvima mladih zemljoradnika i radnika koji iz drugih delatnosti prelaze u poljoprivredu, prilikom ulaganja u ureenje zemljita i si. Ulaganje u ureenje zemljita obuhvata ulaganje u komasaciju, izgradnju sistema za navodnjavanje ili pretvaranje dotle neobraivanog zemljita u zemljite sa poljoprivrednom namenom. Mogle bi se uvesti i poreske olakice za odredeni nivo robne proizvodnje na brdsko-planinskom podruju, ili za gajenje odredenog broja grla stoke po hektaru, po ugledu na neke evropske zemlje. Radi ostvarenja sire primene poljoprivrednih inovacija na gazdinstvima zemljoradnika mogue je uvesti poreske olakice za gazdinstva koja te inovacije primenjuju.Putem poreske politike se moe uticati na ostvarenje veeg stepena specijalizacije u poljoprivrednoj proizvodnji, na primer poreskim olakicama u stoarskoj proizvodnji. Zbog nepovoljnog ekonomskog poloaja zemljoradnika koriena je mogunost plaanja poreza na katastarski prihod u naturi, odnosno isporuenim poljoprivrednim proizvodima. Zemljoradnici imaju pravo oslobadanja poreza na promet kod kupovine gradevinskog materijala namenjenog izgradnji i adaptaciji poljoprivrednih objekata. Primenjivana je i mera oslobadanja poreza ili 149

umanjenja stope poreza na promet dizel goriva koje se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, poljoprivrednih maina, opreme, rezervnih delova, hemijskih sredstava, stone hrane i semenskog i sadnog materijala. Ova mera predstavlja subvencionisanje ulaznih trokova u poljoprivrednoj proizvodnji. Jula 2005. godine je smanjen porez na dodatu vrednost sa 18% ha 8% za meso, ribu, itarice, smrznuto voce, povre, eernu repu i uljanu repicu. Takode su smanjene porteske dabine za stonu hranu, poljoprivrednu mehanizaciju, veterinarske lekove itd. 7.Politika robnih rezervi Robne rezerve moraju funkcionisati i u redovnim i u vanrednim uslovima, pa zbog toga postoje trine i stalne rezerve hrane. Trine rezerve su namenjene stabilizaciji odnosa ponude i tranje, cena i snabdevanja stanovnitva poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Da bi se zaustavile negativne tendencije na tritu formiraju se rezerve mesa, penice, kukuruza, eera, jestivog ulja, mleka u prahu i si. Uveanje ponude ovih proizvoda uz pomo trinih rezervi neophodno je u sluaju variranja prinosa poljoprivrednih proizvoda. Do variranja prinosa dolazi najee usled uticaja klimatskih faktora, to umanjuje ponudu poljoprivrednih proizvoda. U cilju razvoja ratarske proizvodnje neophodno je dranje rezervi semena i mineralnog dubriva, a u cilju razvoja stoarske proizvodnje dranje rezervi proteinske stone hrane. Stalne rezerve poljoprivredno-prehrambenih proizvoda su stratekog karaktera i koriste se radi obezbeenja prehrarnbenih potreba stanovnitva u periodima ratnih dejstava ili elementarnih nepogoda. Ove rezerve treba da obuhvataju manje kvarljive proizvode, a radi podmirivanja potreba za mesom formiraju se i rezerve u ivoj stoci na brdsko-planinskom podruju. Razvijena poljoprivreda i stabilno trite hrane umanjuju potrebu za rezervama, dok su obimnije rezerve potrebne ako se na ovom tritu esto javljaju poremeaji. Robne rezerve treba da zatite proizvoae od gubitka u sluaju pada cena poljoprivrednih proizvoda, pa tako one tite i proizvoae i potroae hrane. Ipak, segment trinih rezervi u Jugoslaviji nije uvek dobro funkcionisao. Robne rezerve se formiraju putem kupovine robe iz domae proizvodnje a izuzetno i kupovinom robe na svetskom tritu, uz 150

proizvoda. Preveliki obim izvoza nekih proizvoda moe dovesti do osetnog smanjenja ponude tih proizvoda na domaem tritu i poveanja cena tih proizvoda. Zbog toga se onda izvoz mora ograniiti konkretnim merama. Spoljnotrgovinska politika Srbije i Crne gore mora biti orijentisana ka zatiti deficitarnih poljoprivrednih proizvoda. Uvozna politika vezana za poljoprivredno-prehrambeni sektor treba da obuhvata primenu carina(redovnih i sezonskih), prelevmana, i minimalnih uvoznih cena. Kontingentiranje se odnosilo na sezonsko ogranienje uvoza u vreme serve, berbe, etve i otkupa poljoprivrednih proizvoda. Na primer, zabranjen je uvoz eera u vreme setve eerne repe.Maksimalne carinske stope se odnose na strateke poljoprivredne proizvode(ive ivotinje, meso i drugi klanini proizvodi za jelo, itarice, proizvodi mlinske industrije i preradevine od mesa) koji imaju ekonomski uticaj na druge delove lanca proizvodnje hrane. Poljoprivredni proizvodi i oprema koji se ne proizvode ili se proizvode u nedovoljnom obimu u naoj zemlji carine se po niim stopama. Zatita poljoprivredne proizvodnje od uvoza se uskladjuje sa principima koje nalae Svetska trgovinska organizacija.Uvoz je opravdan kada se njime prevazilazi deficit pojedinih poljoprivrednih proizvoda i time poveava ponuda tih proizvoda na domaem tritu. Zemljoradnici mogu da kao fizika lica uvoze stoku i reprodukcioni materijal koji im je potreban, u skladu sa zakonski propisanim oblicima uvoza. Liberalizacija trgovine izmedu balkanskih zemalja je jedan od zadataka koji treba da se ostvari pre pristupanja Evropskpj uniji. Zatita domae poljoprivrede od inostrane konkurencije putem mera agrarnog protekcionizma osigurava visok dohodak farmera, motivisanost poljoprivrednih proizvoaa da uveaju proizvodnju, ravnomerni privredni razvoj odredene zemlje i adekvatan ivotni standard stanovnitva. Siroka primena inovacija u poljoprivrednoj proizvodnji vodi prehrambenoj samodovoljnosti i smanjenju broja zemalja koje su deficitarne u proizvodnji hrane. To iziskuje da medunarodna trgovinska politika Srbije i Crne Gore mora imati osnovu u detaljnom istraivanju tendencija na svetskom tritu hrane. Na znaaj poljoprivrede u medunarodnoj trgovinskoj razmeni jedne zemlje ukazuje i koeficijent izvoza ili uvoza. Koeficijent izvoza se izraunava po obrascu: _ _I pri emu je Ki = koeficijent izvoza Nd I = vrednost izvoza Nd = nacionalni dohodak 156

upotrebe biolokih faktora rasta. Regresi se isplauju po jedinici kupljenog proizvoda onima koji se bave proizvodnjom ili prometom odredenih proizvoda. Regresi za priplodnu stoku odnose se na govedarsku i ovarsku proizodnju. Praksa Evropske imije pokazala je da veliki efekat u poljoprivredi imaju subvencije namenjene obrazovanju i strunom osposobljavanju farmera, kao i aktivnosti strune poljoprivredne slube. Razvoj trine privrede u naoj zemlji namee takoe potrebu subvencionisanja dohotka zemljoradnika radi obezbedenja njegovog pariteta. Pri tome subvencije mogu biti selektivno usmeravane ka pojedinim kategorijama gazdinstava, na primer ka veim trinim proizvoaima. Takoe je neophodna primena subvencija koje imaju za cilj ostvarenje bolje razvijenosti ruralne i poljoprivredne infrastrukture, naroito na podmjima gde je ona najnerazvijenija. Poljoprivredna infrastruktura se ne moe razvijati bez obimnih finansijskih sredstava, pa izvor finansiranja mora biti stabilan. Integralni ruralni razvoj ne moe biti ostvaren bez sufmansiranja izgradnje privrednih kapaciteta manjeg obima. lO.Poljoprivredna struna sluba U organizacione mere agrarne politike spada i poljoprivredna struna sluba. Ona se ne bavi fundamentalnim istraivanjima ve primenom rezultata do kojih dolaze nauno-istraivaki instituti. Aktivnost ove slube je bitan faktor primene dotignua tehnoloke revolucije u poljoprivredi. Primarni zadatak poljoprivredne strune slube je da proizvodno organizuje zemljoradnika gazdinstva. Racionalno organizovanje i korienje poljoprivrednih resursa zavisi u znaajnoj meri od razvijenosti ove slube i njene osposobljenosti da intenzivira korienje postojeih resursa. U Jugoslaviji su poljoprivredne stanice osnivane uglavnom posle 1955. godine. Sa poetkom odvijanja poljoprivredne tehnoloke revolucije dalje se razvijala poljoprivredna struna sluba koja je imala proizvodni i usluni karakter. "Ove slube treba da ostvare to uu saradnju sa zemljoradnikim zadrugama, poljoprivrednim dobrima i drugim poljoprivrednim organizacijama radi primene savremenih tehnikih postupaka i mera u poljoprivrednoj proizvodnji (28,14/56 )." 161