1. KRITERIJUMI ZA DEFINISANJE ZONSKOG SISTEMA I DEFINICIJA SAOBRAAJNE ZONE. Podela na saobraajne zone mora da ispunjava sledee kriterijume: 1.

homogenost (u odnosu na sadraj zone), 2. pristupanost u odnosu na osnovnu mreu saobraajnica, 3. potovanje prirodnih i vetakih granica, 4. prilagoenost statistikoj podeli, 5. mogunost pregrupisavanja zona. Prvi kriterijum vezan je za nastajanja kretanja. Radi definisanja to tanijih zakonitosti izmeu sadraja zone, s jedne i broja kretanja koje ona emituje ili privlai, s druge strane, neophodno je zone tako definisati da one budu to homogenije u odnosu na sadraj. U podrujima grada koja su namenjena stanovanju, kriterijum homogenosti se ostvaruje preko gustine naseljenosti. U podrujima grada koja su namenjena radu, kriterijum homogenosti moe da bude broj radnih mesta i sl. Problemi koji se mogu pojaviti u vezi sa ovim kriterijumom vezani su za zone u gradskom centru. Ove zone su po sadraju meovitog karaktera. U tom sluaju celishodno je opredeliti preovlaujui sadraj, pri emu kao kriterijum mogu da poslue odnos zaposlenih u tercijarnim delatnostima i broja stanovnika. Drugi kriterijum neposredno je vezan za postupak simulacije optereenja na ulinoj mrei. itav niz pokazatelja koji ulaze u sastav informacione osnove, kao to su podaci o stanovnitvu, radna mesta, zaposleni i ostalo, prikupljaju se statistikim osmatranjima. Zato je vano da zonski sistem bude prilagoen statistikoj podeli. Saobraajna zona je najmanja prostorna jedinica posmatranja socioekonomskih i karakteristika kretanja. Granice zona najesce "idu" po saobraajnicama. 2. OSNOVNI ALGORITAM PLANIRANJA SAOBRAAJA

3. ORGANIZACIJA I IZVOENJE ANKETE NA SPOLJNOM KORIDORU. Ovom anketom utvruuju se podaci o putovanjima osoba koja sa odreenim motivima dolaze u grad iz tzv. spoljnih zona. Anketa se organizuje na mestima preseka uvodno - izvodnih puteva sa linijom koja razdvaja skup lokalnih od spoljnih zona koja se naziva spoljni kordon. Sprovodi se na ankenim mestima (stanicama) koje se organizuju na mestima na kojima policija uobiajeno vri kontrolu saobraaja i to tako to se zaustavljaju vozila i anketiraju vozai (retko se anketiraju i putnici). Ekipu na svakoj anketnoj stanici ine policajci koji zaustavljaju vozila, anketar i broja koji sve vreme broji vozila na preseku puta po kategorijama i smeru. Anketom se obuhvataju sva vozila sa stranom i domaom registracijom osim vozila sa diplomatskim oznakama, autobusa na redovnim linijama, vozila u intervenciji i vojnih vozila. Anketa se moe obavljati u jednom ili oba smera kretanja vozila. Ukoliko se obavlja u jednom smeru onda je to po pravilu izlaz iz grada, mada se bolji rezultati postiu anketiranjem u oba smera. Vremenski period sprovoenja ankete je od 06 22 h, ili ree od 00 24h. Kada se obavlja anketiranje u oba smera, svakih 15 min se naizmenino menja smer anketiranja. U obrazac za anketiranje unose se sledei podaci: 1. oznaka i naziv anketnog mesta, 2. dan i datum anketiranja, 3. vreme (as i minut) anketiranja,

smer anketiranja (ulaz ili izlaz), kategorija vozila, broj osoba u vozilu, za putnike autobuse: adresa, izvora i cilja putovanja, svrha putovanja, kod teretnih vozila: adresa poetka i kraja vonje, vrsta i koliina robe koja se prevozi bez obzira da li je vozilo natovareno. Osim ovih podataka obrazac moe sadrati i jo neke koji zavise od toga sa kojom detaljnou se sprovodi anketa. 4. POJAM PROSTORNE RASPODJELEI METODE: NAVESTI I OBJASNITI. Pod prostornom raspodelom putovanja podrazumeva se utvrivanje intenziteta povezanosti izvora i cilja putovanja. U analizi postojeeg putovanja prostorna raspodela se utvruje anketiranjem uesnika u saobraaju. Razvoj matematikih modela za prognozu prostorne raspodele putovanja zapoet je 50-tih godina i do danas one se mogu svrstati u dve osnovne kategorije: 1. metode koje se zasnivaju na analogiji metode faktora porasta i 2. sintetike metode u okviru kojih se utvruju zakonitosti meuzonskih razmena putovanja, a zatim se te zavisnosti koriste za prognozu. Metode faktora porasta zasnovane su na pretpostavci da meuzonska razmena putovanja moe da se projektuje u budunosti putem oekivanih stopa rasta na posmatranom podruju Tij = tij F Tij broj buduih putovanja izmeu zona i i j tij postojei broj putovanja F faktor porasta Za korienje ovog metoda pored faktora porasta neophodno je raspolagati i postojeom matricom meuzonske raspodele putovanja. U zavisnosti od metode faktor porasta moe biti jednostavan ili se dobija kombinacijom nekoliko faktora. Hronoloki redosled metoda faktora porasta bio bi: metod jednostavnog faktora porasta metod proirenog faktora porasta Fratar metod Detroit metod Modeli faktora porasta nisu pogodni za dugorone prognoze raspodele putovanja na podrujima sa znaajnim promenama u pogledu intenziteta i naina korienja elemenata. Mogu se uspeno primeniti za ekstrapolaciju anketa za nekoliko godina i za utvrivanje raspodele spoljnog posebno tranzitnog saobraaja. Sintetike metode - ova grupa modela predstavlja tzv. interaktivne modele raspodele putovanja (modele meudejstva). Kod ovih modela razmena putovanja izmeu zona je funkcija emisione i privlane snage zona i njihovog poloaja u prostoru. Ovi modeli mogu da se kalibriu tj. prilagoavaju. U planiranju saobraaja primenjuju se sledei oblici ovih modela: gravitacioni modeli modeli povoljnosti modeli elektrostatikog polja modeli viestruke regresivne analize modeli linearnog programiranja Sintetiki modeli posebno gravitacioni su relativno jednostavniji od ostalih, ne zahtevaju sloena istraivanja i komplikovanu proceduru kalibracije i provere. Osim toga, gravitacioni modeli imaju iroku primenu i u drugim oblastima prostornog i urbanistikog planiranja. 5. OD EGA SE SASTOJI INFORMACIONA OSNOVA O STANJU TRANSPORTNOG SISTEMA? (9. NAVEDITE OSNOVNE GRUPE PODATAKA KOJE INE INFORMACIONU OSNOVU ZA PLANIRANJE SAOBRAAJA. NAVEDITE ZA SVAKU GRUPU SPECIFINE PODATKE.)

4. 5. 6. 7. 8.

Uobiajeno se formiraju tri osnovne grupe podataka koje sainjavaju informacionu osnovu za planiranje saobraaja. Prva grupa (takozvani "nezavisni" pokazatelji) se sastoji od podataka o prostornim, privrednim, demografskim i ekonomskim karakteristikama podruja. Tipini podaci za svaku saobraajnu zonu su: 1. broj stanovnika, 2. broj domainstava, 3. broj zaposlenih (po zoni stanovanja i zoni rada), 4. stepen motorizacije, 5. dohodak po domainstvu, 6. namena i intenzitet korienja zemljita (gustine aktivnosti), 7. povrine radnog prostora, 8. dohodak po zaposlenom, 9. promet u trgovini, 10. zaposlenost po vrsti delatnosti, 11. obim robnog rada, i sl. Drugu grupu ine podaci o saobraajnom i transportnom sistemu. To su podaci o tehnikim i eksploatacionim karakteristikama svih vidova prevoza, npr. ulinoj i putnoj mrei (katastar), podaci o karakteristikama javnog prevoza putnika, podaci o terminalima, podaci o stacionarnom saobraaju i sl. Trea grupa su podaci o karakteristikama kretanja. To znai, podaci koji za svaku od saobraajnih zona objanjavaju: 1. ukupan obim kretanja na podruju (mobilnost), 2. raspodelu kretanja po svrhama, 3. raspodelu kretanja u prostoru, 4. raspodelu kretanja po vremenu, 5. raspodelu kretanja po nainu. 6. NAVESTI I OBJASNITI OSNOVNE PARAMETRE KVALITETA TRANSPORTNOG SISTEMA. Kapacitet - odnosno zadovoljenje transportne usluge po koliini u potrebno vreme na odredenom pravcu, Brzina prevoza - odnosno vreme trajanja prevoza raunajui od mesta polaska (vrata) do odredita, ukljuujui prilazak transportnom sistemu, ekanje na voznu jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja / presedanja (pretovara), kao i terminalnih vremena na kraju transportnog procesa. Pouzdanost - podrazumeva garantovanje odreenog vremena transporta koje se unapred moe predvideti, tako da se pouzdano moe odrediti vreme stizanja na cilj. U javnom prevozu to je garantovanje reda vonje. Komfor - podrazumeva iroku skalu uslova pod kojima se transportna usluga obavlja, poev od uslova prilaska transportnom sistemu do uslova u vozilu, naina plaanja usluge i dr. Kod JPP se ukljuuje i udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, mogunosti udobnog sedenja, strukture i koncentracije putnika, ljubaznost osoblja i dr. Bezbednost - podrazumeva verovatnou da se prevoz obavi bez nezgode odnosno bez tetnih posledica, Ekonominost - za korisnika je ukupan iznos direktnih i indirektnih trokova koje treba platiti za obavljanje prevoza. Naravno direktni troak korisnika je prihod za prevoznika. U novije vreme kao vani indikatori - parametri se pojavljuju ekologija i sigurnost. 7. KOJE ELEMENTE SADRI METODOLOGIJA SAOBRAAJNIH ISTRAIVANJA? (10. NAVEDITE OSNOVNA I POSEBNA SAOBRAAJNA ISTRAIVANJA. OBJASNITE TA SADRI METODOLOGIJA SAOBRAAJNOG ISTRAIVANJA. EMU SLUI ANKETA DOMAINSTVA?)

Za utvrivanje karakteristika kretanja moraju se sprovesti odreena istraivanja u saobraaju, na bazi jasno definisane metodologije saobraajnih istraivanja. Kod definisanja ciljeva saobraajnih istraivanja treba imati u vidu da ona predstavljaju sastavni deo jednog ireg posla, tako da se ovi ciljevi podvrgavaju ciljevima vieg ranga. Zbog toga se priprema posebna metodologija saobraajnih istraivanja koja obuhvataju vrstu, nain prikupljanja, rokove, obrasce, organizaciju, termine, nain obrade i verifikaciju i prikazivanje rezultata. Svako od pojedinanih istraivanja ima svoje operativne ciljeve. Ova grupa ciljeva je privremenog karaktera te se oni formuliu kao zadaci, tj. izvravanjem istraivanja ostvareni su postavljeni ciljevi. Kod definisanja vrste i obima potrebnih saobraajnih istraivanja mora se ii na dva nivoa obuhvatnosti i detaljnosti: a) Posebno se moraju razraditi saobraajna istraivanja o karakteristikama kretanja ljudi i tereta, koja optereuju transportni sistem grada, (lokalna kretanja i razvoz). b) Posebno istraivati kretanja koja se pojavljuju na spoljnoj transportnoj mrei (ciljna I tranzitna kretanja). Tipine istraivake aktivnosti u saobraajnom planiranju su: 1. Anketa domainstava u gradu o dnevnim kretanjima ljudi. 2. Anketa spoljanjih putnika na putnikim terminalima u gradu (autobus, avion i eleznica). 3. Anketa putnika i tereta na kordonima oko grada ili regije. 4. Anketa radnih organizacija u gradu o prevozu radnika autobusima za sopstvene potrebe. 5. Anketa javnih prevoznika tereta u gradu, odnosno distributivnih slubi, trgovine ili proizvodaa. 6. Snimanje parametara saobraajnog toka na mrei saobraajnica. 7. Brojanje saobraaja na raskrsnicama, pregradnim linijama, na spoljnom kordonu i sl. 8. Brojanje putnika na terminalima Po potrebi se organizuje i niz specifinih saobraajnih anketa kao to su: 1. Anketa vlasnika putnikih automobila, 2. Anketa vlasnika ili korisnika teretnih automobila, 3. Anketa gostiju hotela o kretanjima, 4. Anketa na parkiralitima, 5. Anketa putnika na stanicama javnog gradskog prevoza, 6. Anketa u taksi vozilima, 7. Anketa na benzinskim stanicama i dr. Ankete se rade na uzorku. Ekspanzija podataka na celokupnu populaciju se vri na bazi odgovarajuih brojanja ukupne populacije. Metodologija saobraajnih istraivanja podrazumeva sledee poslove: 1. definisanje kalendara istraivanja, 2. definisanje veliina uzorka, 3. definisanje metoda istraivanja, 4. definisanje vremenske i teritorijalne obuhvatnosti istraivanja, 5. formiranje anketnih i brojakih obrazaca, 6. obuka i odabiranje anketara, 7. definisanje naina obrade podataka. Podaci dobijeni saobraajnim istraivanjima moraju biti obraeni na nain pogodan za analizu postojeeg stanja i pogodan za formiranje saobraajnih modela koji e se koristiti u prognozi buduih transportnih potreba. Anketa domainstva je najee primenljivi nain da se prikupe podaci o karakteristikama unutargradskih (lokalnih) putovanja. Poto najvei broj tih putovanja potie od stanovnitva posmatranog podruja, najbolji nain da se prikupe podaci o njihovom kretanju je intervijuisanje na adresi stanovanja. Anketa se sprovodi na sluajno izabranom uzorku ija veliina zavisi od veliine grada odnosno broja stanovnika tog podruja (to je vei grad uzorak je manji i obrnuto). Spiskovi za anketiranje su uglavnom spiskovi elektrodistribucije ili registar stanovnika iz SUP-a. Za ovu anketu se koriste dva obrasca i to:

1. Upitnik za domainstvo popunjava anketar prilikom prve posete domainstvu, a obrazac sadri rubrike za podatke o adresi domainstva, broju, polnoj i starosnoj strukturi lanova, broju zaposlenih uenika, broju putnikih automobila i bicikala itd. 2. Individualni upitnik popunjava se za sve lanove domainstva starije od 6 godina. 8. TA SADRI ANALIZA STANJA? TA SE ANALIZIRA KOD JAVNOG PREVOZA? (11. TA SE ANALIZIRA KOD ULINE MREE, A TA KOD JAVNOG PREVOZA? OBJASNITI DETALJNO.) Svrha analize je da se utvrdi kako postojei transportni sistem zadovoljava potrebe korisnika u pogledu kvaliteta usluge, kapaciteta, brzine, pouzdanosti, trokova, bezbednosti, ekolokog aspekta i sl. U okviru izrade saobraajne studije analiza postojeeg stanja tipino sadri sledee: 1. opis saobraajno geografskog poloaja, 2. analizu socio-ekonomskih karakteristika stanovnitva, 3. analizu namene povrina i gustine aktivnosti, 4. analizu karakteristika kretanja ljudi i tereta, 5. analizu saobraajnih mrea, 6. analizu sistema javnog masovnog prevoza, 7. analizu stacionarnog saobraaja, 8. i dr. u zavisnosti od postavljenog zadatka. Celokupna analiza, kao i prognoza se rade na nivou saobraajnih zona i zbirno za celo posmatrano podruje. Analiza javnog prevoza: 1. Poloaj linije javnog prevoza i osnovne karakteristike linije (duina linije, pravac prostiranja, tip linije) 2. Pokrivenost podruja linijama javnog prevoza (celog podruja, u zavisnosti od zonske podele) 3. Opsluenost stanovnika linijama javnog prevoza 4. Osnovne karakteristike mree linija javnog prevoza (broj stajalita po smeru, srednje meustanino rastojanje, koeficijent peake dostupnosti, gustina mree ...)

Opte karakteristike putovanja u gradovima mogu se uoiti preko sledeih pokazatelja: 1. mobilnost, 2. raspodela putovanja po sredstvima, 3. raspodela putovanja po svrhama,

4. vremenska raspodela putovanja Mobilnost. Pokazatelj putem kojeg je mogue sagledati obim putovanja na posmatranom podruju. Na mobilnost stanovnika (prosean dnevni broj putovanja po stanovniku) utiu: socio-ekonomske karakteristike stanovnika stepen motorizacije veliina grada struktura gradskih sadraja i sl... Mobilnost u naim gradovima kree se izmeu 2.2 i 2.5 putovanja bez obzira na veliinu grada i raste sa porastom stepena motorizacije. Raspodela putovanja po sredstvima zavisi od veliine grada, topografskih uslova... Uee peakih putovanja je obrnuto proporcionalno veliini grada (u manjim gradovima radijusi kretanja su manji; javni prevoz ima malu uestalost; na nedovoljnom je stepenu razvijenosti; to utie da se i ona kretanja koja su inae neugodna obavljaju na ovaj nain. U ravniarskim gradovima primeuje se znatno vee uee ostalih vidova prevoza (npr. bicikli). Svrhe (motivi putovanja) Putovanja je potrebno grupisati u dve osnovne grupe: 1. putovanja sa primarnim motivom - imaju svakodnevan ustaljen karakter. Tu spadaju putovanja koja su jednim krajem vezana za stan, a drugim za radno mesto (odn. kolu). 2. putovanja sa sekundarnim motivom imaju povremen (neustaljen) karakter (kupovina, razonoda, rekreacija, posete...). Vremenska raspodela putovanja ima presudan uticaj na zbivanje u saobraajnom sistemu grada. Najvie neprilika u saobraaju u gradovima potie zbog nemogunosti da se prevozni kapaciteti dimenziniu prema prevoznim zahtevima koji se javljaju u periodima vrnih optereenja. Srednje vreme putovanja je bitan pokazatelj stanja transportnog sistema Za vei broj naih gradova karakteristino je znaajno uee putovanja ije se trajanje kree izmeu 30 i 40 min. Ova pojava javlja se kao posledica kretanja iz perifernih ili prigradskih naselja. Takoe u manjim gradovima uticaj na trajanje putovanja ima i pojava duih peakih putovanja, zbog nedovoljno razvijenog sistema javnog prevoza i znaajnog uea ovih kategorija stanovnika koji nisu u mogunosti da
koriste putniki automobil.