MIINA VLAKNA (fiziki aspekti ovekovog rada)

MIII 1. Glatki a. Nisu pod uticajem volje b. Zidovi krvnih sudovi i unutranji (uplji) organi 2. Srani a. Izgrauje miokard, sam regulie svoj rad (uz pomo VNS i edokrinog sistema) 3. Skeletni a. Pod uticajem volje b. Ima ih preko 600 u ljudskom telu

GRAA SKELETNOG MIIA

Miina vlakna se sastoje od Sarkolema Sarkoplazma Miofibrili (miofilamenti) Kontraktilni proteini (miofilamenti) AKTIN (troponin, aktin, tropomiozin), MIOZIN

Mehanizam miine kontrakcije

Miina akcija zapoinje nervnim impulsom Iz nerva se oslobaa AcCh, koji otvara natrijumske kanale to dovodi do depolarizacije elije Ako je podraaj bio dovoljan dolazi do oslobaanja jona Ca2+ iz sarkoplazmatskog retikuluma Joni Ca2+ se vezuju za troponin koji podie tropomiozin i oslobaa aktivna mesta na vlaknima aktina Na ovaj nain se omoguava miozinskim glavicama da se vezuju i omoguuju klizanje vlakana

PODELE MIINIH VLAKANA

1. Funkcionalna podela 2. Histohemijska podela 3. Metabolika podela 1. FUNKCIONALNA PODELA Sporo kontrahujua Crvena vlakna Aerobno Spora "Nezamorljiva" Brzo kontrahujua Bela Anaerobna Brza Brzo se zamaraju

2. HISTOHEMIJSKA PODELA
tip I - sporokontrahujua vlakna tip II - brzokontrahujua vlakna

3. METABOLIKA PODELA
sporokontrahujua, oksidativna (slow-twitch, oxidative) - tip SO brzokontrahujua, oksidativna, glikolitika (fast-twitch, oxidative, glycolytic) - tip FOG brzokontrahujua, glikolitika (fast-twitch, glycolytic) - tip FG

ta odreuje tip vlakana

Genetika odreuje koji motorni neuron inervie pojedina miina vlakna Miina vlakna postaju specijalizovana prema tome koji tip neurona ih stimulie Trening izdrljivosti i miina nektivnost mogu imati mali uticaj u promeni zastupljenosti Ft ili ST vlakana Starenjem se smanjuje koliina FT vlakana Energetske karakteristike miinih vlakana

MIINA VLAKNA I VEBANJE

Faktori koji utiu na koliinu sile koju mii razvije: 1. Broj aktiviranih motornih jedinica 2. Vrsta aktiviranih motornih jedinica (FT or ST) 3. Veliina miia 4. Poetna duina miia 5. Ugao pod kojim se nalazi zglob 6. Brzina miine akcije

Fiziki aspekti ovekovog rada

Sila (F = m a); jedinica = [N] Jaina (1RM ) Snaga (P = A/t); jedinica = [W] Rad (A = F s); jedinica = [J] Mehanika efikasnost (Me = W 100/ E e)

Ishrana i zdravlje
Hranljive materije
3 grupe namirnica 1. Ugljenihidrati 2. Masti 3. Proteini Minerali,Vitamini

Hranljive materije
Ugljeni hidrati Energetske materije Glukoza (osnovni UH) monosaharid i polisaharidi (sloeni eeri)

Hranljive materije
Masti (lipidi) 3

Energetske materije Termoregulacija Trigliceridi (slobodne masne kiseline)

Hranljive materije
Proteini Gradivne materije Amino kiseline (mogu i za dobijanje energije)

Hranljive materije
Vitamini Hidrosolubilni: B komplex, C vitamin Liposolublni: D, E, K, A

Principi zdrave ishrane

1. 2. 3. 4. 5. Pridravati se preporuka Redovno U dovoljnoj koliini (!!!) Dobra zastupljenost Piramida ishrane

Povrede u sportu
Povrede u sportu mogu biti Mekotkivne povrede, hrskavice, miia, tetiva, ligamenata, povrede kostiju (prelomi frakture)

Ligamenti
1. ine ih kolagena vlakna 2. Povezuju dve kosti jednu sa drugom 3. To su pasivni stabilizatori zglobova Prema poloaju u odnosu na zglob dele se na: 1. Intrakapsularne ligamente (LCA, LCP) 2. Kapsularne ligamente 3. Ekstrakapsularne ligamente U odnosu na veliinu sile istezanja ligamenti reaguju razliito Adaptacijom na trening se menjaju elastina svojstva ligamenata 4

Povrede ligamenata nastaju najee kao posledica direktne traume

Tetive
Predstavljaju vlakna koja povezuju mii i kost Kao i kod ligamenata, ini ih kolagen Povrede tetiva mogu biti: 1. Akutne 2. overuse povrede (tendinitisi, burzitisi, tenosinovitis,... )

Kosti
Kosti ine lokomotorni aparat (zajedno sa drugim vezivnim tkivom) Omoguavaju kretanje kroz sistem poluga Najvei depo jona kalcijuma Vre hematopoezu Kao i druga tkiva i kosti mogu da toleriu odreenu koliinu sile deformacije nakon koje sledi trajna deformacija Fraktura (prelom) kosti Mehanizam povrede: 1. 2. 3. 4. Savijanje (fleksija) Uvrtanje (torzija) Pravolinijsko dejstvo sile (trakcija) Kompresija (spongiozne kosti)

Leenje preloma 1. Ukazivanje prve pomoi (na licu mesta) Postavljanje udlage imobilizacije 2. Transport 3. Pruanje hitne medicinske pomoi (u bolnici) Definitivno leenje preloma moe biti: 1. Neoperativno 2. Operativno

Zglobovi
Povrede zglobova Tri osnovna faktora daju integritet zglobu 1. Zglobne povrine (dve ili vie)

2. Ouvanost fibrozne kapsule i ligamenata 3. Snaga miia pokretaa zgloba Prevencija i rehabilitacija povreda lokomotornog aparata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Analiza riziko faktora Epidemioloka analiza povreda Opti principi prevencije povreda Zagrevanje i istezanje Postepeno uvoenje u trenani proces Zatitna oprema Potovanje pravila Fair play

Principi rehabiltacije 1. Akutna faza Traje par dana nedelja 2. Faza rehabilitacije Traje par nedelja meseci 3. Trenana faza Traje par nedelja- meseci

Sportska Medicina
1. 2. 3. 4. Predstavlja multidisciplinarnu nauku Objedinjuje vie medicinskih specijalnoti Zahteva svestranost Obino se povezuje sa problematikom povreda sportista

Sportska Medicina se bavi i: 1. 2. 3. 4. 5. Monitoringom i dizajniranjem sportskog treninga Ishranom sportista Psihologijom u sportu Sportskom traumom Rehabilitacijom sportista

Monitoring sportskog treninga

Ergometrija u sportu predstavlja neophodnost Sport = profesionalna delatnost Brojna nauna istraivanja u sportu imala za cilj poboljanje trenanog procesa (sportskog rezultata)

Energetski kapacitet
Kljuna komponenta sportskog uspeha lei u tome koliko sportista moe energije da oslobodi za vreme rada To su ENERGETSKI kapaciteti 1. Anaerobni 2. Aerobni

Anaerobni kapacitet
1. Oslobaa se u citoplazmi elije 2. Ne treba kiseonik 3. Brzo oslobaanje Osnovni izvori anaerobne energije: ATP, CP (kreatinfosfat), Glikoliza U kojim sportovima je on bitan? 1. 2. 3. 4. Sprinterske discipline Borilaki sportovi Hokej Odbojka

Kako se meri? 1. 2. 3. 4. Biopsijom miia (?) Motorikim testovima (<1min) Odreivanjem VO2 duga i deficita Odreivanjem laktata u krvi

Aerobni kapacitet
1. Oslobaa se u mitohondrijama elije 2. Treba kiseonik 3. Sporo oslobaanje Osnovni izvori aerobne energije: Krebsov ciklus, Elektron transportni ciklus mitohondrije, Masti, (proteini???) U kojim sportovima je on bitan? 1. 2. 3. 4. Atletske discipline koje traju due od 3 min Biciklizam Plivanje Veslanje

(ciklini sportovi)...

Kako se meri: 1. 2. 3. 4. Biopsija miia Motoriki testovi (3 10 ili vie min) Odreivanje VO2 max Odreivanjem anaerobnog praga (!!!)