SADRAJ 1. Uvod................................................................................................................................. 1.1. Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom................................................................. 2. Voda u termoenergetskim postrojenjima................................................................ 2.1.Tvrdoa vode.......................................................................................................... 3.

Priprema vode za centralno grejanje. 4. Jonski omekiva vode.. 4.1. Princip rada omekivaa................................................................................................ 4.2. Faze regeneracije............................................................................................................ 4.3. Tipovi omekivaa......................................................................................................... 5. Automatski omekiva... 6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu 7.LITERATURA.

1. Uvod Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom

Sistem centralnog grejanja sa toplom vodom pokriva skup vie razliitih sistema gde se voda koristi za distribuciju toplotne energije. Zato emo dati kratki opis razmatranog tipa sistema centralnog grejanja. Blok ema sistema centralnog grejanja sa toplom vodom za jedan stambeni objekat je prikazana na slici 1. Svrha ove slike je da odaje utisak tipinog sistema centralnog grejanja u jednom stambenom objektu. Iako ova blok ema samo pokazuje jednu od mnogih moguih realizacija, ona ilustruje osnovnu strukturu za ovakav tip sistema grejanja. Sistem grejanja prikazan na slici 1. ine: kotao, mrea za razvoenje toplote, rezervoar sa toplom vodom, cirkulaciona pumpa i ekspanziona posuda.

Slika 1 Blok ema tipinog sistema centralnog grejanja sa toplom vodom Kotao prikazan na slici 1. je zapravo pe na teno ili vrsto gorivo. Sledea mogunost je da je izvor toplote daljinsko grejanje. U tom sluaju kotao se zamenjuje izmenjivaem toplote. Razmatrana mrea za razvod toplote je tzv. dvocevna, sa direktnim povratnim vodom. Takoe, mrea za razvod toplote moe biti i sa jednom cevi povezana. Oba tipa se uobiajeno koriste. Mrea za razvod toplote gde se spaja sa jednom cevi je jeftinija to se tie potronje materijala tj. cevi, ali je dimenzionisanje dvocevne mree za razvod toplote jednostavnije i lake za izvoenje. Mrea za razvod toplote se sastoji od cevi, radijatora i termostatskih ventila. Kada topla voda proe kroz radijator, jedan deo toplote se prenese u vazduh (tj. ambijent), poto je temperatura vazduha nia od temperature tople vode. Svrha termostatskog ventila je da odrava neku temperaturu vazduha. Otuda termostatski ventil je zapravo senzor temperature vazduha i on upravlja protokom tople vode kroz radijator. Na taj nain se upravlja napajanjem toplote. Rezervoar sa toplom vodom slui za napajanje toplom vodom (uvanje toplote). 2

Ako je temperatura u rezervoaru ispod definisanog nivoa, ventil se otvara i topla voda iz sistema centralnog grejanja zagreva vodu u rezervoaru (pomou izmenjivaa toplote koji se nalazi unutar rezervoara), sve dok temperatura ne dostigne nivo iznad postavljenog. Savremena verzija rezervoara sa toplom vodom je direktno grejanje. Izmenjiva toplote je spojen sa sistemom centralnog grejanja (umesto rezervoara sa toplom vodom). Svea, hladna voda se direktno greje kada proe kroz izmenjiva toplote. Veoma esto cirkulaciona pumpa je smetena zajedno sa kotlom u kotlarnici. Svrha cirkulacione pumpe je da odrava neki hidraulini pritisak u sistemu grejanja da bi se obezbedio radni pritisak za termostatske ventile i osigurala termalna udobnost. Pomou cirkulacione pumpe voda je prisiljena da cirkulie (sve dok je prisutan zahtev za grejanjem). Sistemi centralnog grejanja sa toplom vodom rade sa nadpritiskom od tipino 1 Bar, pa je zato neophodna ekspanziona posuda. Svrha ekspanzione posude je da stabilizuje pritisak u sistemu, da onemogui kavitaciju i da deluje na varijacije pritiska zbog promene zapremine vode u zavisnosti od temperature. Ukoliko ekspanziona posuda ne moe da odrava neki pritisak, pritisak e biti rastereen pomou rasteretnog ventila sa oprugom, kroz odvod. Vee mree mogu takoe da sadre niz ventila. Svrha ovih ventila je da odravaju neki pritisak u mrei (ako termostatski ventili zahtevaju odreeni radni pritisak), ili da ogranie i odre protok vode na odreenom nivou. Danas u svetu postoji veliki broj proizvoaa komponenti sistema centralnog grejanja. Mnoge se bave razvojem i proizvodnjom pumpi, motora i sistema pumpi, kao i razvojem naprednih upravljakih jedinica za pumpe i ustanovljena je tehnoloka osnova na polju energetske elektronike, upravljakih algoritama i td. Ovo otvara mogunost korienja naprednih metoda za upravljanje sistemom centralnog grejanja. Na primer, sa frekventnim regulatorom mogue je optimizovati performanse pumpe. Danas se proizvode pumpe sa ugraenom upravljakom jedinicom, i one mogu da ostvare proporcionalan odnos izmeu protoka i pritiska. Na slici 2. je prikazana idealizovana

karakteristika pumpe (sa tri brzine) i proporcionalno upravljanje.

Slika 2 Karakteristika pumpe u odnosu na proporcionalno upravljanje

U principu, upravljanje pumpom se moe izvesti posle neke propisane relacije. Na taj nain se sada postavlja vano pitanje: ako je to mogue, kakva treba da je ta relacija da bi se ostvarile optimalne performanse sistema centralnog grejanja. Budui koncept razvoja pumpi verovatno e biti "inteligentna" pumpa, koja e izvlaiti iz sistema centralnog grejanja to je mogue vie informacija. Ove informacije obezbeuju moguu optimizaciju sistema centralnog grejanja u odnosu na potronju energije kao i termalnu udobnost. 3

Dinamiki model sistema centralnog grejanja je, naravno, veoma vaan predulsov za razvoj buduih pumpnih sistema. Takoe, svaka komponenta sistema centralnog grejanja je posebno optimizovana, ak i ako ona nije nuno globalno optimalna. Prema dinamikom modelu sistema centralnog grejanja, svojstva jedne komponente i njen uticaj na okruenje, mogu biti optimirana na takav nain da se pri optimizaciji ne razmatra posebno efikasnost komponente, ve efikasnost kompletnog sistema centralnog grejanja.

2. Voda u termoenergetskim postrojenjima

Voda prema svom poreklu moe biti: atmosferska, povrinska i podzemna . Rastvorene soli u vodi mogu se podeliti u dve osnovne grupe: soli koje ine vodu tvrdom (soli kalcijuma i magnezijuma) i ostale soli. Iz ove druge grupe soli u prirodnoj vodi nalaze se prvenstveno soli natrijuma NaHCO3, Na2SO4, NaNO3, NaCl, gvoa Fe(HCO3)2, FeSO4, koloidni Fe(OH)3 i organska jedinjenja gvoa i mangana Mn(HCO3)2, MnSO4. Od rastvorenih soli u vodi za tehniku primenu od posebnog znaaja su soli koje ine vodu tvrdom. Njihovo prisustvo izaziva niz nepoeljnih pojava, izmeu ostalog i pojavu vrstog taloga, poznatog pod nazivom kamenac. Kamenac nastaje sloenim fizikohemijskim procesom, koji se uglavnom sastoje u izdvajanju (kristalizaciji) rastvorenih soli iz rastvora u vrstoj fazi. Taloenjem, karbonati kalcijuma i magnezijuma povlae za sobom rastvorene soli, tako da se u sastavu kamenca mogu nai i natrijum-hlorid (NaCl), natrijum- nitrat (NaNO3), kalijum-nitrat (KNO3) i kalijumsulfat (K2SO4). Sadraj hlorida u kamencu je relativno mali, jer na povienim temperaturama hloridi disosuju stvarajui hlorovodoninu kiselinu. Sastav kamenca zavisi od hemijskog sastava vode, kao i od fizikohemijskih procesa koje se odvijaju u vodi. Brzina obrazovanja kamenca zemnoalkalnih metala upravo je proporcionalna koncentracijama Ca i Mg jona i jako zavisi od toplotnog optereenja grejne povrine. Prisustvo kamenca viestruko je tetno i nepoeljno. Kotlovski kamenac izaziva: smanjenje prolaza toplote (to ima za posledicu poveanje potronje goriva, povienje temperature kotlovskog elika pregrevanje, smanjenje vrstoe kotlovskog elika); ometanje pravilnog toka vode usled smanjenja poprenog preseka; koroziju; smanjenje pogonske bezbednosti; poveanje trokova odravanja, i kao posledicu svega smanjenje stepena korisnosti i veka trajanja kotlovskog postrojenja. Kamenac stvara izolacioni sloj koji oteava prelaz toplote od produkta sagorevanja na zid cevi, s obzirom da je koeficijent toplotne provodljivosti kamenca osetno manji od koeficijenta toplotne provodljivostielika (i do 200 puta).

2.1. Tvrdoa vode

Ukupnu tvrdou vode ( UT ) ine sve soli kalcijuma i magnezijuma rastvorene u njoj. Ukupna tvrdoa se deli na karbonatnu ( KT ) i nekarbonatnu ( NT ) tvrdou. Karbonatnu tvrdou ine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma: Ca(HCO3)2 i Mg(HCO3)2, a nekarbonatnu njihovi hloridi CaCl2, MgCl2, sulfati CaSO4, MgSO4 i nitrati Ca(NO3)2 i Mg(NO3)2. U mnogim tehnolokim procesima tvrdoa vode smeta, npr.: -kod termoenergetskih postrojenja karbonatna tvrdoa izaziva taloenje kamenca na zidovima rezervoara, cevovoda i kotlova, te stvara velike probleme u njihovom radu, sapuni i deterdenti npr. reaguju sa solima koje ine tvrdou vode i taloe ih gradei nerastvorne sapune i tek kada ih sasvim istaloe mogu poeti svoju funkciju pranja. Zbog toga se kod pranja u tvrdoj vodi nepotrebno troe velike koliine sapuna i deterdenata, - kod proizvodnje estokih alkoholnih pia sa tvrdom vodom dolazi do pojave zamuenja i stvaranja taloga, poto se soli koje ine tvrdou vode ne rastvaraju u alkoholu. Za omekavanje vode koriste se jonoizmenjivaki filteri (omekivai), koji se sastoje od jonoizmenjivake kolone punjene odreenom koliinom jonoizmenjivake mase koja vezuje na sebe jone kalcijuma i magnezijuma, a zamenjuje ih jonom natrijuma, ime se uklanja tvrdoa vode. Kada se masa zasiti, proputanjem odreene koliine rastvora kuhinjske soli (NaCl) ona se ponovo prevodi u aktivnu formu i ponovo je spremna za omekavanje odreene koliine vode.

Zavisnost intenziteta korozije elika od -vrednosti i sadraja kiseonika u vodi

3. Priprema vode za centralno grejanje

Voda stalno krui u prirodi. Jedan deo povrinskih voda ispari, pa se u vidu padavina vraa. Zbog prirodnog sadraja ugljen dioksida u atmosferi padavine postaju slabo kisele, a samim tim i odlini rastvarai. Ovakve padavine rastvaraju materije organskog i neorganskog porekla i u dubljim slojevima zemlje. Prilikom zagrevanja i prolaska vode kroz cevovod minerali prisutni u vodi (soli kalcijuma i magnezijuma) izazivaju taloenje kamenca na zidovima cevi, a time i smanjenje poprenog preseka, zakrenje cevovoda, i smanjenje prenosa toplote.

Ova pojava je posebno tetna kod kotlova, bojlera, maina za pranje, ovlaivaa, aparata za kafu, itd. Taloenje kamenca se najefikasnije moe spreiti upotrebom omekivaa vode koji rade po principu jonoizmenjivaa. U ovim ureajima voda prolazi kroz sloj jonoizmenjivake smole i pri tome se za smolu vezuju joni Ca i Mg, a njihovo mesto zauzimaju joni . Na koji ne utiu na tvrdou vode. Posle odreene koliine proizvedene omekane vode jonska masa se zasiti i potrebna joj je regeneracija. Zbog primene cirkulacije tople vode unutar sistema, obezbeena je stalna termika dezinfekcija sanitarne tople vode. Visokokvalitetna konstrukcija zagrevnog i akumulacionog rezervoara, razmenjivaa toplote i cevne mree od nerajueg elika savrena je s higijenskog aspekta, prua maksimalnu pouzdanost u radu i ima univerzalnu primenu ukombinaciji sa irokim spektrom materijala koji se koriste u vodovodnoj mrei. estice vrstih soli (jedinjenja) izdvojenih u vodi u procesu isparavanja deluju erozivno na zatitnu opnu i metal, odnosno te estice koje predstavljaju mulj, izazivaju erozionu koroziju. Vea tvrdoa vode i vei sadraj u njoj silikata i drugih soli ini vodu elektrino provodljivom i povoljnijom sredinom za odigravanje korozije metala, poto je brzina korozije vea pri manjem omskom otporu spoljne korozione sredine. Bakar prisutan u vodi u jonskom obliku moe izazvati kontaktnu (galvansku) koroziju elika. Jedinjenja bakra i gvoa u vodi ija je vrednost vea od 7, mogu biti komponente kamenca i mogu da olakavaju pojavu naponske korozije sa prslinama. Ulje prisutno u vodi prenosi toplotu 20 puta manje nego kamenac i kao takvo olakava pojavu naponske korozije elika sa prslinama.

4. Jonski omekiva vode

Omekivai vode se primenjuju u postrojenjima gde se voda zagreva, pa postoji opasnost da sekamen kotlovac taloi na grejnim povrinama i zidovima ureaja i cevi. Omekivai vode koriste se za pripremu kotlovske vode,za bojlere tople vode, u perionicama u industrijama kao {to su hemijska, tekstilna, farmaceutska, itd. Omekiva vode se sastoji od filtra sa izmenjivakom masom, posebne posude za so I cevnog razvoda sa armaturom preko koje se vri omekavanje vode, regeneracija i ispiranje izmenjivake mase, kao i ispiranje posude za so. Radni pritisak je do 6 bar, a radna temperatura od +5 do +50 stepeni C. Izraen je od elinog lima ^ 0345 V.Unutranje i spoljne strane omekivaa su zatiene kiselootpornim premazima. Omekiva vode radi na sledei nain. Pri prolasku vode kroz omekivaku masu joni iz soli koje ine tvrdou vode zamenjuju se jonima iz soli koje nemaju svojstvo da stvaraju kamenac. Posle omekavanja predviene koliine vode omekivaka masa se iscrpljuje. Regeneracija ove mase se vri rastvorom kuhinjske soli, posle ega se vri ispiranje mase vodom i ureaj je spreman za rad.

4.1. Princip rada omekivaa

Radna faza U osi kolone je postavljena tzv. centralna cev, koja se sputa od upravljakog ventila na vrhu kolone sve do dna kolone gde se zavrava donjom sapnicom. Na spoju centralne cevi i upravljakog ventila, na gornjem delu, nalazi se gornja sapnica.

Tako je jonoizmenjivaka masa koja obavlja proces omekavanja vode zarobljena izmeu dve sapnice koje su u stvari filteri kroz koje moe da proe samo voda, a zrnca mase se zadrzavaju

U radnoj fazi voda protie kroz upravljaki ventil, tee oko centralne cevi, prolazi kroz jonoizmenjivaku masu i na dnu kolone kroz donju sapnicu ulazi u centralnu cev gde se dalje kroz upravljaki ventil odvodi na prikljuak omekane vode i dalje na mesto potronje. Svaki omekiva ima svoj radni kapacitet, tj. koliinu vode koju moe da omeka. Radni kapacitet zavisi od koliine jonoizmenjivake mase i tvrdoe napojne vode. Nakon potroenog radnog kapaciteta omekivaa vri se regeneracija nakon koje je omekiva spreman da ponovo obradi istu koliinu vode.

4.2. Faze regeneracije

1. Faza protivstrujnog ispiranja U ovoj fazi jonoizmenjivaka masa se protivstrujno ispira, tako da voda prolazi kroz centralnu cev do dna kolone, prolazi kroz masu od dna prema gore i izvodi se u kanalizaciju sa vrha kolone. Cilj ove faze je ispiranje iz mase eventualno prisutnih mehanikih oneienja dospelih sa napojnom vodom, ispiranje smrvljenih estica mase kao i relaksacija mase od dejstva pritiska. 2. Faza uvlaenja regeneransa U ovoj fazi kroz ureaj se proputa rastvor natrijum hlorida (kuhinjske soli) pri emu se jonoizmenjivaka masa regenerie i ponovo prevodi u aktivnu formu. Rastvor soli se uvlai iz posude za so preko injektora koji je ugraen u upravljakom ventilu.

3. Faza sporog ispiranja Ova faza je u stvari nastavak faze uvlaenja regeneransa, s tim to se prekida uvlaenje rastvora soli, a ureaj se ispira malim protokom vode. 4. Faza brzog ispiranja Protok vode kroz ureaj je isti kao i kod radne faze, s tim da se izlazna voda ne usmerava na izlazni prikljuak, nego na kanalizacioni. 5. Faza dopunjavanja posude regeneransa Zadnja faza regeneracije je dopunjavanje posude za so, kako bi se za sledeu regeneraciju obezbedila potrebna koliina rastvora soli.

Slika. Faza regeneracije

10

4.3. Tipovi omekivaa

Vremenske varijante Omekivai u vremenskoj varijanti su potpuno automatski, sa vremensko podeavajuim kontrolerom na kome se podeavaju dani u nedelji kojima e se vriti regeneracija. Ove varijante se koriste na mestima gde je potronja vode uglavnom kontinualna i gde se relativno tano moe odrediti momenat regeneracije ureaja. Pored potpuno automatskog rada, regeneracija ureaja se uvek moe pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podeavati i prilagoavati ureaju. Protone varijante Omekivai u protonoj varijanti su takoe potpuno automatski i njima upravlja automatski ventil sa mikroprocesorskim kontrolerom. Na displeju kontrolera se tokom rada ureaja naizmenino oitavaju podaci o dnevnom vremenu kao i o koliini vode koja se jo moe omekati do regeneracije. Upravljaka automatika je snabdevena impulsnim meraem protoka koji precizno meri potroenu koliinu omekane vode na osnovu koje se odreuje momenat regeneracije. Regeneracija se moe programirati na jedan od etiri mogua naina. Pored potpuno automatskog rada, regeneracija ureaja se uvek moe pokrenuti pritiskom tastera za start regeneracije. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podeavati i prilagoavati ureaju. Duplex varijante Na mestima gde je u nekom procesu omekana voda potrebna 24 asa dnevno, bez zastoja, koriste se dupleks omekivai. To su u stvari dva ureaja paralelno povezana, od kojih je jedan u radu dok se drugi za to vreme regenerie. Kada se radni ureaj zasiti automatika prebacuje u radnu fazu ve regenerisan ureaj. Ovakvim rasporedom postie se da je jedan ureaj uvek spreman za rad. Kod dupleks varijanti svaki ureaj ima svoju posudu za so i ureaji su meusobno povezani tako da su za montau potrebni samo ulazni i izlazni prikljuci. Sve faze regeneracije se mogu vremenski podeavati i prilagoavati odreenom protoku i kapacitetu reaja.

11

5. Automatski omekiva
Ovaj tip uredjaja se koristi onda kada je poznata dnevna (odnosno asovna) potronja omekane vode, ili kada je poznata ukupna potronja, a nije potrebano kontinualno snabdevanje. Automatski omekiva se kao takav uspeno primenjuje za pripremu vode u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pia, prehrambenoj industriji, kotlarnicama, tj. energetskim postrojima, bojlerima, bolnicama, hotelima i drugim ugostiteljskim objektima. Prednosti: Ekonomina i jeftina priprema omekane vode za jednodnevnu potronju (u zavisnosti od kapaciteta jonoizmenjivake mase). Za vreme regeneracije nema snabdevanja omekanom vodom. Nain rada: Sirova voda ulazi u ureaj za omekavanje preko centralnog distributivnog ventila. Voda protie u smeru odozgo nadole. Pri kontaktu sa jonskom smolom, joni kalcijuma i magnezijuma iz vode bivaju zamenjeni jonima natrijuma. Omekana voda izlazi preko distributivnog ventila i dalje ide ka potroau. Centralni distributivni ventil upravlja procesom regeneracije jonske smole preko razliitih faza (povratno ispiranje, usis rastvora soli, sporo ispiranje, brzo ispiranje). Voda za stvaranje zasienog rastvora soli moe biti upravljana vremenski ili nivo regulacijom. Kada se posuda za rastvor soli napuni dovoljnom koliinom vode za stvaranje zasienog rastvora ventil se automatski postavi u poloaj za rad. Odravanje: Minimalno, zahteva samo povremeni obilazak. Treba obratiti panju na nivo tabletirane soli u posudi za so i po potrebi je dodati. Glavni delovi: tank za smetaj jonoizmenjivake mase STRUCTURAL izradjena od polietilena ojaana epoksidnom smolom Tip Q-1044, V=50 litara - Jonoizmenjivaka masa Resinex KW-8, V=35 litara - posuda za smetaj zasienog rastvora natrijum hlorida - solanka - automatski upravljaki ventil: Fleck 5600, telo ventila je izradjeno od norila, klipovi ventila obloeni sa teflonom, sinhroni motor Kapacitet: Pod kapacitetom se podrazumeva ona koliina omekane vode koja se dobija dok data koliina jonoizmenjivake mase ne dodje u stadijum zasienja, a zavisi od od tvrdoe sirove vode i kvaliteta jonoizmenjivake mase. Formula za izraunavanje zapremine omekane vode izmeu dve regeneracije : V= (35 x 4) : tvrdoa sirove vode = m3 omekane vode Upravljaka jedinica: FLECK 5600 automatski upravljaki ventil Nain upravljanja: na bazi protone i vremenske kontrole. Regeneracija se odvija uvek u isto pode{no vreme.

12

6. Rezervoar za sanitarnu toplu vodu

Namenski napravljen rezervoar od nerajueg elika, projektovan da odri najvie nivoe energetske efikasnosti moe da zadovolji potrebe za sanitarnom toplom vodom. Kombinacija elektrinog pojaivaa grejaa u gornjem delu rezervoara i toplotnog izmenjivaa toplotne pumpe u donjem, obezbeuje najniu moguu potronju energije sa brzim grejanjem vode. Pored toga, ugradna funkcija podie temperaturu vode na 70C ili vie, bar jednom nedeljno, kako bi se izbegla svaka mogunost razvojabakterija. Rezervoari dodatno poseduju neke tehnike karakteristike, koje im pre svega osiguravaju dug radni vek: - Rezervoar kao i cevna spirala su sa vodene strane emajlirani. - Magnezijumska zatitna anoda prua dodatnu zatitu od korozije. - Ekoloki prihvatljiva toplotna izolacija spreava nepotrebne gubitke toplote.

13

LITERATURA [1] Matauek M.: Beleke sa asova iz predmeta "Optimalno upravljanje procesima", Elektrotehniki fakultet, Beograd, 1990. [2] Kovaevi B.: Beleke sa asova iz predmeta "Stohastiki sistemi i estimacija", Elektrotehniki fakultet, Beograd, 1990. [3] Protter P. E.: "Stochastic Integration and Differential Equations", 2 nd Edition, Springer-Werlag, 2004. [4] Allouba H.: "A Differentiation Theory for It's Calculus", Stochastic Analysis & Applications 24, p.367-380, 2006. [5] Petrovi T. i Miloevi S.: "Sistemi Automatskog Upravljanja - Programska reenja", Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987. [6] Ljung L.: "System Identification - Theory for the User", Prentice-Hall, 1987. [7] Holst J., Holst U., Madsen H., and Melgaard H.: "Validation of grey box models", In IF AC Adaptive Systems in Control and Signal Processing, pp.53-60, France, 1992 [8] S. Vidojkovi, Integritet i vek konstrukcija, Vol. 7, br.2 (2007), str.105-108. [9] "Hemijsko-tehnoloki prirunik", Korozija i zatita materijala, IV knjiga, "Rad", Beograd, 1985. [10] S.Mladenovi, "Korozija materijala", TMF, Beograd, 1990. [11] V. ijaki eravi, G. Baki, M. uki, "Korozija termoenergetskih postrojenja", Monografija TMF, Mainski fakultet , NI Vinca, EPS, Beograd, 2002. [12] M. Guli, LJ. Brki, P. Perunovi, "Parni kotlovi", Mainski fakultet, Beograd, 1988. [13] M. Radovanovi, "Industrijska voda", Mainski fakultet, Beograd,1996. [14] ..Urlich, "Kesselsterin und korrosionen", Buderus- Lolar Handbuch, Wetzlar, 1965. [15] LJ.V. Rajakovi, Integritet i vek konstrukcija, br.2(2007), str.83-88. [16] F.N., emmer, The Nalko Water Handbook, Mc Graw-Hill Book Company, New York (1988). [17] Degremont, Water Tretment Handbook, (1979).

14