1

SADRAJ

1. Uvod.............................................................................3 2. Odlike knjievne avangarde u paniji..........................4 3. Avangardni pravci u panskoj poeziji XX veka...........6 4. Zakljuak....................................................................12 5. Bibliografija................................................................13 6. Rezime........................................................................15

UVOD

Poetak XX veka donosi velike promene, kako na politikom, tako i na drutvenom planu. Nova otkria i tehnika dostignua uinila su da ovek raspolae veim saznanjima. Kriza koja je zahvatila itavu Evropu, pa i samu paniju, podstakla je radikalne izmene u knjievnosti i umetnosti. Na takvu situaciju su reagovali mladi umetnici, koji su se suprotstavili romantiarskom subjektivizmu i tradicionalnom realizmu, to je doprinelo stvaranju novog knjievnog pravca avangarde (vanguardia). Avangarda (vanguardia) je knjievni pokret koji se u paniji razvio u prvoj polovini dvadesetog veka. Osnovno znaenje pojma avangarda, avant ispred i garde uvati, potie iz francuske vojne terminologije, a odnosio se na trupe koje su ile ispred vojske kao prethodnica. Avangarda doivljava svoj razvoj i procvat upravo u godinama neposredno posle Prvog svetskog rata (1918.godine) i traje sve do poetka Drugog svetskog rata (1939.godine). Njen uticaj na pansku knjievnost je bio povoljan za obnavljanje i stvaranje poezije, i za nastanak dela od izuzetne vrednosti za knjievnost.

ODLIKE KNJIEVNE AVANGARDE U PANIJI

Avangardnu poeziju odlikuju izuzetne i neobine metafore i nesvakidanji izrazi koji slue da zadive itaoce, suprotstavljanje bilo kakvoj logici i racionalizmu, izbacuje sve subjektivno, lino i sentimentalno, a pesnici imaju elju za stvaralakom slobodom i konstantno eksperimentiu sa metrikim formama. Umetnost se shvata kao zabavna igra, udaljena od realnosti i liena line i sentimentalne note, ime se stvara umetnost koja postoji radi sebe same ( el arte por el arte). Javlja se tenja za novim poetskim jezikom, koji bi se razlikovao kako od govornog, tako i od svih dotadanjih jezika knjievnih tendencija. U vreme avangarde dolazi i do stvaranja mnogih asopisa (revistas) i knjievnih udruenja (tertulias), a postojala su i brojna knjievna okupljanja u madridskim kafiima Kafe Pombo" ( "Caf del Pombo") i Kafe Kolonijal" ("Caf Colonial"), to je veoma pomoglo brzom razvoju avangarde. Znaajna figura u stvaranju avangardne poezije je bio Ramon Gomes de la Serna ( Ramon Gmez de la Serna), koji je bio inicijator obnove poezije i uzor i mentor mladim pesnicima. Bio je urednik i jednog vanog knjievnog asopisa Prometej" ("Prometeo"), u kojem su se objavljivali avangardni tekstovi, a predsedavao je svim knjievnim okupljanjima koja su se deavala u Kafeu Pombo". Avangarda je u to vreme bila zajedniko ime za
4

nekoliko knjievnih pokreta koji su se javili u periodu izmeu dva svetska rata, a koji su imali mnogo dodirnih taaka. Najznaajniji avangardni pokreti koji su se razvili na teritoriji panije su bili futurizam (el futurismo), dadaizam (el dadasmo), kreacionizam (el creacionismo), ultraizam (el ultrasmo), purizam (el purismo) i nadrealizam (el surrealismo). U razvoju avangardnog pokreta u paniji moemo izdvojiti tri perioda: -1908 1918 - prve naznake ovog pokreta koji zapoinje Ramon Gomes de la Serna; -1918 1925 - period u kojem dolazi do razvoja kreacionizma i ultraizma, a koji poinje dolaskom Visentea Uidobra ( Vicente Huidobro) u Madrid i zavrava se sa prvim naznakama nastajanja nadrealizma; -1925 1936 - period u kojem se razvija nadrealizam, dolazi do vrhunca avangarde i njeno polako gubljenje.

AVANGARDNI PRAVCI U PANSKOJ POEZIJI XX VEKA

Futurizam (el futurismo) je prvi avangardni pokret koji se javlja na teritoriji panije i to zahvaljujui pre svega Ramon Gomesu de la Serni, kao i njegovom asopisu Prometej", gde su i objavljeni prvi manifesti ovog pravca. Sa njim zapoinje razvoj avangarde i obnova panske poezije. Period u kojem nastaje je period velikih tehnolokih dostignua, kao i modernizacije u svim aspektima. Sam naziv futurizam nam dovoljno govori da su mladi ljudi koji stvaraju u ovom periodu okrenuti modernom ivotu i budunosti i da vie ne ele da gledaju unazad, u prolost. Tako su i teme knjievnosti futurizma povezane sa modernim, dolazi do suprotstavljanja starijim prethodnicima, prolosti i starim vrednostima, a uzdie se mladost i budunost, omalovaava se visoki drutveni sloj, velia se smelost, buntovnitvo, hrabrost... Karakteristike knjievnog stila futurizma su izuzetne i neobine metafore, izostavljanje znakova interpunkcije, kao i drugih elemenata koje su pesnici smatrali suvinim (veznici, rece...), nema ukraavanja. Tenja ka saimanju delova i izostavljanju pojedinih elemenata je posledica novog, modernog ivota u kojem je sve brzo i dinamino, pa stoga i dela moraju biti saeta, da bi odgovarala zahtevima modernog vremena. Najznaajniji
6

predstavnik, pored Ramona Gomesa de la Serne je i Giljermo de la Tore (Guillermo de la Torre), ija dela su puna motiva karakteristinih za ovaj period, a postojali su i neki predstavnici kod kojih se samo u pojedinim delima moe videti neto vezano za futurizam, a to se odnosi na predstavnike Generacije dvadeset sedme (Generacin del 27) Rafaela Albertija (Rafael Alberti) i Pedra Salinasa (Pedro Salinas). Dadaizam (el dadasmo) je zapoet kao pokret mladih intelektualaca koji su se pobunili protiv svih vodeih drutvenih slojeva. Termin dadaizam je nastao od rei dad, o ijem znaenju se dugo vodila polemika, da bi se na kraju dolo do zakljuka da ne postoje nikakva saznanja o njoj i da ta re nema nikakvo pravo znaenje. Ovaj pokret se u paniji javlja oko 1917.godine, a prethodno je osnovan u Nemakoj, tokom Prvog svetskog rata. U paniji nije naiao na veliko prihvatanje od strane knjievnika, ali je bio veoma znaajan za kasnije nastajanje nadrealizma (surrealismo), koji je preuzeo neke elemente dadaizma. Kreacionizam (el creacionismo) je pokret koji je nastao u paniji oko 1918.godine, onog trenutka kada osniva ovog pravca, ileanski pesnik Visente Uidobro (Vicente Huidobro) dolazi u Madrid. Ovaj pesnik je najznaajniji za razvijanje ovog pokreta i on je bio taj koji je formulisao nain stvaranja dela u kreacionizmu.
7

Svoja razmiljanja i odlike kreacionizma je objavio u svom delu El creacionismo (Kreacionizam"), koji tako postaje manifest ovog pokreta. Osnovna ideja kreacionizma je stvaranje neeg novog, originalnog, bez ikakvog dodira sa dotadanjim nainom pisanja poezije. Pesme moraju biti plod kreativnog uma pesnika, moraju biti posebne, autentine, a nikako imitacije. Pesnik mora da bude kreativan, mora da stvori novi svet, novu stvarnost koja e se isticati originalnou, mora da upotrebi svoju matu. Karakteristike kreacionistikog stila su nova izraajna sredstva, nema vie klasinih metrikih formi, ve je dominantan slobodan stih, izbacuju se znakovi interpunkcije, a pesnici esto stvaraju neologizme, neobine metafore i sopstveni jezik koji nosi nekakav smisao. Pored Visentea Uidobra, najznaaniji predstavnici su Herardo Dijego (Gerardo Diego) i Huan Larea (Juan Larrea). Ultraizam (el ultrasmo) je pokret u panskoj knjievnosti koji se javlja izmeu 1918. i 1923.godine, sa veoma jasnom namerom da se suprotstavi modernizmu koji je dominirao panskom poezijom gotovo do samog kraja devetnaestog veka. Ovaj pokret je na neki nain zapoet na knjievnim okupljanjima koja su se odravala u Kafeu Kolonijal" ("Caf Colonial") u Madridu, predvoena Rafaelom Kansinos-Asensom (Rafael Cansinos-Assens), koji se smatra njegovim osnivaem. Razvio se paralelno sa drugim pokretom, kreacionizmom, sa kojim je delio neke odlike, a poprimio uticaj i od
8

futurizma i dadaizma. Predstavnici ultraizma nisu krili oduevljenost novim tehnolokim dostignuima, mehanikom i naukom. Osnovne karakteristike ovog pokreta su izostavljanje svega sentimentalnog, velika subjektivnost, retorika, spajanje vie pesnikih slika, interesovanje za mehaniku i tehnika dostignua i korienje termina iz nauke i tehnologije. Od knjievnih rodova su najvie koristili lirsku poeziju, upravo zbog toga to se ona zasniva na izuzetnim metaforama i pesnikim slikama koje postiu snaan doivljaj te poezije kod itaoca. Ovaj pokret, iako je vremenski veoma kratko trajao, svega nekoliko godina, ostavio je dubok trag u panskoj knjievnosti jer je doprineo obnovi njene poezije. Najvaniji predstavnici ovog pokreta, pored Rafaela Kansinos-Asensa su Pedro Garfijas (Pedro Garfias), Huan abas (Juan Chabas) i Hose de Siria i Eskalante (Jose de Ciria y Escalante). Purizam (el purismo) je knjievni pokret koji je ostavio duboki trag u panskoj poeziji XX veka. Razvija se pod uticajem francuskog pisca Pola Valerija (Paul Valery). Takoe se u purizmu osea uticaj Gongorinog stvaralatva (Don Luis de Gngora y Argote), Huana Ramona Himenesa (Juan Ramn Jimnez), a najznaajniji predstavnik je Horhe Giljen (Jorge Guillen). Purizam nastoji da predstavi poeziju bez ikakvih suvinih elemenata, da je udalji od stvarnosti i da je lii svake deskripcije, retorike i socijalnih

elemenata. Tei ka tehnikom savrenstvu, istoti izraza i leksikoj preciznosti. Nadrealizam (el surrealismo) je knjievni pokret avangarde koji je formiran pod velikim uticajem francuskih pisaca, a naroito Andre Bretona (Andr Breton). irenju ovog pokreta u paniji naroito je doprineo pesnik Huan Larea (Juan Larrea), a veliki uticaj su imali i predstavnici Generacije dvedeset sedme. Najznaajnije karakteristike ovog pokreta su da se ono udesno krije u jednostavnosti, nema previe zanimanja za lepotu, humor i ironija se koriste da bi se razlikovali od onog poznatog i uobiajenog, pie se automatski, veoma direktno se prenose misli u delo. Pisci imaju dosta slobode u izraavanju, to je dovelo do potpuno novih i neoekivanih metafora, pesnikih slika i asocijacije rei. Postojalo je i veliko interesovanje predstavnika ovog pravca za snove. eleli su da proniknu u te nepredvidive svetove i odgonetnu ta nai snovi kriju, kakva se to oseanja, skrivene i potisnute misli tamo nalaze. U nadrealizmu dolazilo je do potpunog oslobaanja od svega to oveka uslovljava i spreava da se pokae onakvim kakav on zaista jeste. Zbog toga su esto pribegavali odlascima u snove i nesvesno, jer se tamo krilo sve ono potisnuto i skriveno, pa moda i drutveno neprihvatljivo. U nekim sluajevima su ak i deformisali stvarnost koja ih je okruivala, a esto su u delima teme delovale haotino, ali su takva dela izazivala reakciju kod italaca. Kao najznaajniji
10

predstavnici ovog pokreta, pored Huana Laree, tu su i Hose Marija Ihonosa (Jose Maria Hinojosa) sa delom Cvet Kalifornije" (La flor de California), Visente Aleksandre (Vicente Aleixandre) sa delom Strast zemlje" (Pasin de la tierra), Federiko Garsija Lorka (Federico Garca Lorca) sa delom Pesnik u Njujorku" (Poeta en Nueva York), Rafael Alberti (Rafael Alberti) i Luis Sernuda (Luis Cernuda). U periodu koji je prethodio Drugom svetskom ratu, avangardni pokreti gube svoj uticaj i znaaj. panija se nalazi u velikoj krizi, dolazi i do panskog graanskog rata (1936-1939), ne postoje vie normalni uslovi za knjievno stvaralatvo, a mnogi knjievnici i sami postaju svedoci i uesnici u drutvu i politici, to se u potpunosti razlikovalo od ideja koje su se propagirale u avangardnim pokretima i ona dolazi do svog kraja i potpuno nestaje.

11

ZAKLJUAK

Avangarda je knjievni pokret koji se javio na teritoriji panije u periodu izmeu dva svetska rata. Ona nastaje u periodu velike krize koja vlada u itavoj Evropi, kada dolazi do velikih promena kako na politikom i drutvenom planu, tako i u samoj umetnosti i knjievnosti. Avangardnu poeziju odlikuju izuzetne i neobine metafore i nesvakidanji izrazi koji slue da zadive itaoce, suprotstavljenje bilo kakvoj logici i racionalizmu, izbacuje se sve subjektivno, lino i sentimentalno, a pesnici imaju elju za stvaralakom slobodom i konstantno eksperimentiu sa metrikim formama. Mladi avangardni pesnici sa puno poleta stvaraju nove pesme koje odiu originalnou. Oni ne ele da se vraaju u prolost, ve samo razmiljaju o budunosti i ta ona nosi. Potpuno su oarani novim tehnologijama i dostignuima nauke, pa se u mnogim pesmama nalaze i motivi koji imaju veze sa modernim ivotom i tehnologijama. Knjievna dela nastala u ovom periodu smatraju se neprocenjivom vrednosti za pansku knjievnost.

12

BIBLIOGRAFIJA

1. Snchez Vidal, Augustn. poca contempornea: 1914-1939. Historia y crtica de la literatura espaola, al cuidado de Francisco Rico. Barcelona. Crtica. 1995. tom VII/1, str.162-354. 2. Concha, Vctor Garca de la. poca contempornea: 1914-1939. Historia y crtica de la literatura espaola, al cuidado de Francisco Rico. Barcelona. Crtica. 2001. tom VII/2, str.205-213. 3. Bonet, Juan Manuel. Diccionario de las vanguardias en Espaa,1917-1939. Barcelona. Crtica. 2001. str.340-341, 584- 585, 605-606. 4. Alonso, Dmaso. Poetas espaoles contemporneos. Madrid. Gredos. 1988. str. 155-315 5. Tore, Giljermo de la. Istorija avangardnih knjievnosti. Novi Sad. Budunost. 2001. str. 312-381. 6. Estbanez Caldern, Demtrio. Diccionario de trminos literarios. Alianza. Madrid. 2002. str. 229-233, 253-257, 892-894, 1013-1018, 1062-1064.

13

7. Internet stranice: - "Literaturas de vanguardia" http://raulygustavo.tripod.com/ - "El Creacionismo literario" http://raulygustavo.tripod.com/LUSigloXX5a/id16.html - "El Ultrasmo" www.mipunto.com/temas/2dp_trimestre06/ultrasmo.html - "El Surrealismo" http://es.wikipedia.org/wiki/surrealismo - "El Dadasmo" http://es.wikipedia.org/wiki/dadasmo - " El Purismo" http://es.wikipedia.org/wiki/purismo

14

REZIME
Knjievni pokret avangarda predstavlja zajedniko ime za vie pokreta razvijenih u okviru nje (futurizam, dadaizam, kreacionizam, ultraizam, purizam i nadrealizam). To je period velikih tehnolokih dostignua, kao i modernizacije u svim aspektima. Prvi avangardni pokret je bio futurizam koji zapoinje Ramon Gomes de la Serna. To je period velikih tehnolokih dostignua, kao i modernizacije u svim aspektima. Karakteristike futurizma su suprotstavljanje prolosti i starim vrednostima, omalovaavanje visokih drutvenih slojeva, velianje buntovnitva i hrabrosti. Zatim sledi dadaizam, koji se u paniji javlja oko 1917.godine, a prethodno je osnovan u Nemakoj, tokom Prvog svetskog rata. Nije najbolje prihvaen u paniji, ali je bio znaajan za kasnije nastajanje nadrealizma. Nakon dadaizma, nastaje period kreacionizma i ultraizma, koji su ostavili veliki trag u panskoj knjievnosti. Kreacionizam se zasniva na stvaranju novih, originalnih dela koja moraju biti plod kreativnog duha pisca, a nikako nekakva imitacija prolosti, dok su predstavnici ultraizma vie bili zainteresovani za nove tehnologije i nauna dostignua, a odlikuje ih lirska poezija sa jakim metaforama i pesnikim slikama. Purizam se razvija pod uticajem francuskog pisca Pola Valerija. Nastoji da poeziju predstavi u njenoj sutini kao autonomnu i samodovoljnu. Nadrealizam je poslednji od avangardnih pokreta koji nastaje pod uticajem francuskih pisaca, a
15

naroito Andre Bretona. Karakteristika nadrealizma je da se pie automatski, javlja se sloboda u izraavanju, nema previe zanimanja za lepotu, humor i ironija se koriste da bi se razlikovali od poznatog i uobiajenog, i esto pisci zalaze u snove kako bi otkrili skrivene svetove oveka. Poetkom Drugog svetskog rata panija se nalazi u velikoj krizi, a avangarda se polako gasi i gubi svoj poloaj.

16