je osnovni preduslov za ivot svih ivih bia na Zemlji; predstavlja jedinjenje 2 atoma vodonika i atoma kiseonika; praktino pokriva

va zemljine povrine; za normalan ivot ivih bia, mora imati ispravan hemijski sastav i prirodne karakteristike; najistije vode u prirodi predstavljaju meteoroloke (atmosferske) vode, koje sadre najmanje koliine mineralnih materija i po pravilu vrlo kvalitetne su podzemne vode. kada voda usled uticaja oveka promeni hemijski i bioloki sastav, kaemo da je zagaena.

 Moe biti: 1) hemijsko 2) fiziko 3) bioloko Prema tome postoje i razliiti kriterijumi odreivanja kvaliteta (zagaenosti) vode, koji se kontrolie: fizikim, hemijskim, biolokim, bakteriolokim, virusolokim i radiolokim postupcima za analizu. U procesu prirodnog kruenja vode mnoge zagaujue materije (mineralna ubriva, minerali, organske i neorganske, sedimentne, radioaktivne materije i otpadna toplota), koje ovek proizvodi u okviru svojih raznovrsnih aktivnosti, dospevaju u prirodne vode i to na sledee naine, koji se ogledaju u IZVORIMA ZAGAENJA.

Mogu biti: direktni i indirektni

Direktni

Indirektni

1) Industrija (industrijske otpadne vode) 2) Domainstva (komunalne otpadne vode) 3) Vodeni saobraaj 4) Havarije i nesree

1) Poljoprivreda 2) Stoarstvo

Oblici zagaenja vode

Pojava znaajnih koncentracija novih otrovnih materija u vodi (soli tekih metala, ive i olova, ulja, pesticidi, deterdenti, deponije otpada...); Znaajno poveanje koncentracije pojedinih elemenata, kao npr. NITRATA i FOSFATA iz vetakih ubriva; Pojava velike koliine sitnih lebdeih estica koje mute vodu i taloe mulj na dno; Pojava patogenih organizama, bakterija i virusa, usled izlivanja velike koliine fekalija u vodu;

 Pojava radioaktivnog materijala koji u vodu dospeva usled havarija ili smiljenog odlaganja nuklearnog otpada na dno okeana, nafte usled sudara tankera i kvarova na naftnim platformama; Znaajno povienje temperature vode na mestima izlivanja toplih voda koje su hladile reaktore u elektranama. Toksine materije, hemikalije iz industrijskih procesa, sedimentne materije itd...

Posledice koje nastaju usled procesa EUTROFIKACIJE su i:

Guenje vodenih organizama i njihovog stanita; Oteenje respiratornog sistema riba; Smanjenje produktivnosti biljaka; Smanjenje dubine vode.

Promene sastava ivog sveta

nastaju usled izlivanja tople vode koja hladi postrojenja elektrana. Na takvim mestima temperatura moe prevazii 80C, a ivi svet sainjavaju jednostavni organizmi (alge, bakterije i poneki beskimenjak).

 ivina bolest
prouzrokavana je zaraenom ribom, u ijim telima se nakupila iva, koja je isputena u more iz fabrika. trovanje toksinim materijama i patogenim organizmima izaziva velike promene u itavom vodenom ekosistemu, remeti prirodne odnose u biocenozi, a moe unititi celokupan njihov svet.

Populaciona eksplozija planktonskih algi

ova pojava se naziva Cvetanje vode. Usled velike koliine nitrata i fosfata prenamnoene alge su u stanju da potroe gotovo sav kiseonik iz vode, izazivajui uginue riba i drugih vodenih ivotinja.

Mrtve reke
-

 Smanjenje koliine svetlosti i manjak kiseonika, krupne alge

nastaje zbog poveanja koncentracija hranljivih soli (nitrata i fosfata), to dovodi do uveanog razvoja planktona i algi (koji imaju izraenu potrebu za kiseonikom). -njihovim razvojem dolazi do blokiranja vodnih tokova i vremenom, njihovim raspadanjem do oteanog prolaska svetlosti u dubine i smanjenja koncentracija O2. poveane koliine hranljivih materija, mogu prouzrokovati pojavu krupnih algi vodenog korova i unititi itavu zajednicu dna (npr.zajednicu koralnog grebena).

Fini mulj
moe ugroziti zajednicu dna vodenih ekosistema, tako to:prekriva dno, smanjuje prozranost i spreava prodor svetlosti. mulj najee dolazi sa obale na kojoj se izgrauju putevi, luke ili seku ume.

!!!Sve navedene posledice dovode do pomora vodenih organizama i trovanja mnogih drugih organizama koji se, kroz lanac ishrane, hrane zaraenim mesom ivotinja!!!

-Sve mere zatite mogu se podeliti u 3 grupe:

1.
-

Smanjenje koliine tetnih materija;

podrazumeva postavljanje odgovarajuih filtera i posebnih sistema talonika na mestima gde se izlivaju otpadne vode, kao i obavezno hlaenje toplih voda pre izlivanja u reku. Treba zatiti vodene tokove i izvorita, postavljanjem ubrita i deponija dalje od vodotokova, smanjenjem upotrebe pesticida i ubriva u poljoprivredi, kao i masovnim poumljavanjem i uvanjem zemljita od erozija.

2. Eliminacija uzroka zagaivanja; 3. Posebne mere ienja vode mogu biti: 1)hemijske i 2) bioloke 1) Hemijske mere podrazumevaju korienje hemijskih sredstava i hemikalija koje se ubacuju u vodu i neutraliu opasne materije (postupak sterilizacije da bi se smanjili infekcijski agensi, neutralizacija smanjenje kiselosti, postupak hlaenja snienje temperature) . 2) Bioloke mere se zasnivaju na korienju metabolizma mikroorganizama, pri emu oni svojim enzimima razgrauju pojedine organske materije. - ovaj proces moe biti: aeroban i anaeroban.

Postupak preiavanja otpadnih voda

1) Deli se na: 1)primarno, 2)sekundarno i 3)tercijalno preiavanje. Primarne faze podrazumevaju korienje odreenih mehanikih sredstava (reetke, sedimentacija, flotacija) pri emu se odstranjuje veina suspendovanih vrstih estica iz vode. Sekundarne faze obuhvataju uklanjanje vrstih estica iz neorganske soli. U tercijalnoj fazi se uklanjaju rastvorena neorganska jedinjenja (nitrati, fosfati) i bioloki nerazgradiva jedinjenja.

2) 3)

tednja vode
Podizanje nivoa opte ekoloke svesti o znaaju vode za opstanak je veoma vano. Otvorena slavina u naem domu u minuti potroi 11 - 12 l vode! Ako pustimo da voda otie iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 60 l vode. Ako voda otie dok se ovek brije, iz slavine isktekne oko 40 80 l vode. Ako automobil peremo polivajui ga vodom iz gumenog creva potroimo oko 600 l vode.

Zanimljivosti

Roboti u obliku ribe, koje su izumeli britanski strunjaci, bie naredne godine puteni u more uz severnu obalu panije, da bi otkrili eventualna zagaenja.