UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PONAANJE POTROAA

ISTRAIVANJE POTREBA I MOTIVA POTROAA

Predmetni nastavnik: Prof. dr Milan Baji

Student: Dragosavljevi Sandra Broj indeksa:120/11

Novi Sad, avugst 2012.

SADRAJ

1. UVOD 1.1 Istorijat firme 1.2 Proizvodni program 1.3 Organizaciona struktura 1.4 Grubi finansijski pokazatelji 1.5 Broj zaposlenih I kvalifikaciona struktura

2. OPIS UOENIH PROBLEMA 2.1. Postojeci nain rada sa osvrtom na budui problem 2.2. Opis uoenog problema

3. ANALIZA PROBLEMA 3.1. Kako bi zaposleni reili problem 3.2. Kako se prema literature reava problem 3.3. Predlog studenta kako bi resio problem 3.4. Prednosti i mane ponuenog reenja

4. ZAKLJUCI 4.1. Rezime rada 4.2. Kratak pregled reenja

5. LITERATURA

Fabrika A.D. DIJAMANT Zrenjanin

Temivarski drum 14, 23000 Zrenjanin Srbija

1. UVOD 1.1Istorijat firme organizacije

Dijamant a.d. , Zrenjanin je jedan od najveih proizvoaa ulja i biljnih masti na podruju Srbije. Sada posluje u okviru koncerna Agrokor. Proizvodi veliki broj prehrambenih proizvoda od ulja i biljnih masti, do keapa, majoneza, tartar sosa. Poseduje jedne od najpoznatijih i najkvalitetnijih robnih marki u prehrambenoj industriji od kojih su neki: Ulje Dijamant, margarin Dobro jutro, ulje Omegol itd. 1938.godine Osnovano Akcionarsko drutvo Fbrika ulja Beograd, prethodnik Dijamanta, 1939.godine Fabrika zapoela sa radom, 1941. godine Sedite fabrike preseljeno iz Beograda u Zrenjanin, 1946. godine Fabrika postaje dravno preduzee pod nazivom Fabrika ulja 2. Oktobar, 1957. godine Poinje sa radom fabrika biljnih masti, 1997. godine Dobijen setifikat JUS ISO 9002,

1999. godine Preduzee itoprodukt-Odaci postaje proizvodni centar u sastavu Dijamanta, 2005. godine uveden informacioni sistem SAP; Dijamant stekao meunarodni sertifikat kvaliteta ISO 9001:2000; Dijamant posluje u okviru koncerna Agrokor. 2005. godine kompanija izlazi na Beogradsku berzu.

1.2

Proizvodni program
4

Proizvodni program A. D. Dijamanta, karakterie irok asortiman, visok i kuntinuiran kvalitet, savremena ambalaa, moderan dizajn, praktinost. Kao potvrda izuzetnog kvaliteta proizvoda, moe posluiti injenica da danas Dijamant poseduje nekoliko brendova. Na prvom mestu je jestivo rafinisano ulje Dijamant, koje ima najvee uee na tritu Srbije i Crne Gore. Prvi mleni soft margarin na ovim prostorima, prisutan ve 20 godina, jeste nadaleko poznati margarin Dobro Jutro, koji kao i krem margarin Dijet, zauzima dominantno mesto na tritu.

1.3

Organizaciona struktura preduzea

5

DIREKTOR PREDUZEA

ZAJEDNIKE SLUBE

TEHNIKI DIREKTOR

KOMERCIJALNI SEKTOR

PRAVNA SLUBA

SEKTOR ZA RAUNOVO DSTVO

TEHNIKA PRIPREMA

MAGACIN

NABAVKA FINANSIJSKA OPERATIVA VELEPRODAJA POGON PROIZVODNJE

ODELJENJE ODRAVANJA

MALOPRODAJA

KNJIGO -VODSTVO

ODELJENJE TRAKA

PLAN I ANALIZA UVOZ I IZVOZ PRIPREMNI POGON ODELJENJE HIDRIRNICE

1.4 Grubi finansijski pokazatelji

Finansijski rezultati Izvor: Beogradska berza U hiljadama dinara Prihodi:

2007. 2005.

2006.

Ukupni prihodi: 9.364.842

Ukupni prihodi: 8.581.543 6.926.282

Ukupni prihodi:

Poslovni prihodi: 9.004.861

Poslovni prihodi: 7.513.712 6.253.080

Poslovni prihodi:

Finansijski prihodi: 107.725

Finansijski prihodi: 255.726 384.985

Finansijski prihodi:

Neto dobit: 2007: 263.446 2006: 1.050.170 2005: 626.065

1.5- Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura

Dijamant zapoljava oko 940 radnika. Podmirujui povremene potrebe proizvodnje , skladitenja i transporta tokom godine se povremeno prikljuuje jos 150 radnika. Polovina zaposlenih su kvalifikovani radnici i radnici sa srednjom strunom spremom. Preko 17% su visokokvalifikovani radnici sa viom strunom spremom. 57 zaposlenih su sa fakultetskom strunom spremom. Meu strunjacima sa najviim obrazovanjem, je jedan magistar nauka. Za mainsko i elektro odravanje opreme i ureaja, brine preko 170 diplomiranih mainskih , tehnolokih i elektrotehnikih inenjera, automehaniara, bravara, elektriara i mehaniara.

2. OPIS UOENIH PROBLEMA 2.1. Postojei nain rada sa osvrtom na budui problem

Istraivanje motivacijeje centralno za razumevanje zato potroai trae kupuju i upotrebljavaju odreene vrste, marke i usluge odreenih kompanija tj. proizvoaa. U motivaciji se nalaze esti razlozi ponaanja potroaa. Motivisan potroa je spreman na akciju tj. Kupovinu odreenih proizvoda i usluga. To je unutranja snaga koja se ne moe upravljati, ali verno stimulise i vodi ponaanje potroaa u eljenom pravcu. Ponaanje potroaa u procesu kupovine je ponaanje sa svrhom, a samim tim i svrha proistie iz toga da zadovolji odreene potrebe i elje. Ponaanje potroaa menja se sa vremenom por uticajem raznih faktora, to ukazuje na potrebu stalnog istraivanja motivacije Motivacijom se objanjavaju razliita ponaanja potroaa u procesu kupovine proizvoda i usluga. Delom i sve kompanije pomazu cenjenim potroaima da prevaziu

cenovne barijere, zatim koriste razne tehnike prezentacije, degustacije, nagradne igre, ...)

unapreivanja prodaje (uzorci,

Ljudske potrebe predstavljaju unutranju tenziju ili nezadovoljstvo koje osoba eli da otkloni ili ublai. Svaki ovek ima potrebe . One su nekad ograniene, a nekad neograniene. Uglavnom, uvek su prisutne. U osnovi motivacije potroaa nalaze se potrebe. Potreba mora biti dovoljno jaka da bi proizvela motiv. eleti potencijalni proizvod znai imati predisporcije ka kupovini, korienju i raspolaganju tim proizvodom ili uslugom. Svake elje dolaze same od sebe i spontano. Motivi potroaa su neposredni podsticaji pokretai na akciju, odnosno kupovinu proizvida i usluga. U motivaciji potroaa nalazi se odreena potreba, pomou koje osoba postaje svesna i ijem zadovoljenju postaje svesnai ijem zadovoljenju tei.. Motivi imaju vie vanih funkcija u usmeravanju ponaanja potroaa. Rakuju se pozitivna i negativna motivacija. Pozitivna motivacija- usmerava potroaa na kupovinu odreene marke proizvoda ili usluge, dok negativna motivacija odvraa potroaevu panju od kupovine konkretnog proizvoda ili usluge neke firme tj kompanije. Samim tim to razmatramo potroaeve motive, dolazimo i do dela gde uoavamo da se javljaju i tri tipa motivacionih konflikata: prvi tip je kada korisnik ili potroa uoava pozitivne i negativne strane konkretnog proizvoda., drugi tip je mogunost razmatranja izmeu odabira istih proizvoda, razliite marke, i trei tip je najmanje cenjen, jer se radi o odabiru dva proizvoda ili usluge,gde oba kupovna proizvoda imaju negativnu efikasnost u primeni. Ponaanje potroaa ispoljava se u biranju, kupovini, konzumiranju i korienju proizvoda i usluga na tritu. Ponaanje potroaa ispoljava se u biranju, kupovini, konzumiranju i korienju proizvodai usluga na tritu. Konana odluka o raspolaganju proizvodom takoe je sastavni deo ponaanja potroaa. Potroai se razliito ponaaju u kupovini proizvoda i usluga, to je uslovljeno karakteristikama linosti, karakteristikama proizvoda i specifinosti konkretne situacije.

Iako su kupovine proizvoda i usluga najveim delom planirane akcije potroaa podstaknute definisanim potrebama i motivima, nisu retke. To su kupovine koje potroai ne planiraju pre ulaska u prodajni objekat. Procenjuje se da je vie od 70% kupovine proizvoda i usluga u uslugama i supermarketima neplanirana i da na to utiu brojni faktori. Neplanirane kupovine nisu iskljuiva posledica impulsivno reagovanja potroaa. Raspoloenje potroaa je znaajno za neplanirane kupovine proizvoda i usluga. Raspoloenje potroaa je najee pod kombinovanin uticajem fizikog i drutvenog okruenja i kratkotrajno je. Zadovoljstvo i ispunjenje potroaa odreuju da li e se potroai odnositi pozitivno ili negativno prema ureenosti ili ambijentu prodavnice ili prema novom proizvodu. Raspoloenje moe biti potencirano atmosverom prodavnice, vremenskim prilikama ili nekim drugim faktorom. Propagandne poruke, takoe imaju snaan uticaj na raspoloenje potroaa. Ponaanje potroaa u svim fazama potronje moe se objasniti sledeim: u poetnoj fazi koriste se rezultati i podaci geografske i demografske analize, ekonomska i socioloka objanjenja odnose se na istraivanje spoljnih stimulansa na ponaanje potroaa i njihove odnose i komunikacije. Psiholoka objanjenja po prirodi su unutranjeg karaktera i preduzimaju se u cilju razumevanja interpersonalnih promenljivih koje snano opredeljuju ponaanje potroaa sa delovanjem eksternih faktora.

2.2 Opis uoenog problema

Prvi tip motivacionih konflikata je uoavanje dobrih i loih strana proizvoda. Potroai se sami po sebi razlikuju. Kako po ispoljavanju elja nad kupovinom, po karakteru, odnosu prema konkretnom kupovinom, tako i prema sagledavanju pozitivnih i negativnih strana nekog proizvoda. Ukoliko je to mogue, svaka kompanija tj. proizvodno preduzee bi sudelovalo u tome da zadovolji svoje potroae u potpunosti. Koliko je to mogue, zavisi od kavliteta i njegove pristupanosti (cene kotanja) izabranih proizvoda. Mnogi proizvodi su karakteristini sami po sebi. Potroa je tu da

10

oceni da li mu je konkretan proizvod povoljan po bilo kom pitanju ili ne. U prvoj fazi su karakteristike dole do izraaja. Dijamant se vekovima bavi kvalitetnom proizvodnjom raznih uljanih proizvoda. Bez obzira koliko on bio aktivan da pobolja rad u svojoj proizvodnji, uvek postoje konkurenti koji bi mogli svojim proizvodima da odvuku potroae. arolik izbor proizvoda koje nudi Dijamant, uvek je pristupaan na svim prodajnim mestima prehrambenih proizvoda, bez obzira da li je to prodaja na veliko ili prodaja na malo. Dobri i kvalitetni proizvodi se prepoznaju prepoznatljivom ambalaom i dugom tradicijom. U ovom sluaju Dijamant se trudi da svoje proizvode svakom prilikom sve vise inovira, daje im razliie tj. nove ukuse, boljeg kvaliteta. Ljudi, iako tvrde drugaije , jo uvek ne razumeju da novac uloen u reklamu nije baen novac ukoliko ta reklama postigne ono to je njome planirano i samim tim se promovie njegov budui kvalitet koji e biti zadovoljavajui za potencijalne potroae. Propaganda je investiranje u budunost poslovanja, razvoja i irenja sopstvenog trinog prostora samim tim krajnji efekat se svakako oslikava na ukupnu potronju Kao konkretan problem okruenja u kojem firma "A.D. Dijamant" posluje, javlja se kvalitet proiyvoda kao presudan faktor, nita manje vaan je i segment promocije proizvoda na koji do sada nije stavljan dovoljno veliki akcenat. Naime iako nia od cene novinskog oglasnog prostora klijentima je to i dalje uslovno velika cena, uslovno jer je reklama "neopipljiva" nemogu se direktno izmeriti njeni uticaji na kvalitet proizvoda, pa se stoga ljudi teko odluuju da stalno ulau u reklamu novih proizvoda ( misli se na jednu konstantsnost pre svega, inovativnost i praenje svetskih trendova iz propagandnog programa ) . Drugi aspekt problema bi se mogao definisati kroz prizmu promocije proizvoda. Izuztno je bitno ljudima pribliiti sam proizvod kroz razne vidove promocije , kako bi ljudi stalno imali u vidu prisutnost novih proizvoda . Samim tim prua se mogunost razvoja proizvoda kao i svih prateih aspekta koji ga prate. Dakle bitno je fokusirati se na promociju kao i na rastereenje teine kojom je optreena cena. elje potroaa se ispoljavaju kao neto to im prua zadovoljstvo, prijatnost, uitak i realnost koju mogu ostvariti korienjem eljenih proizvoda. Izmeu elja i potreba potroaa postoji velika razlika. Potreba je ono to osoba mora da zadovolji kao to je u
11

ovom sluaju korisnost nekog proizvoda a elja je neto to osoba preferira i koju jasno uoava, na primer, lepim izgledom, eljom da proba, poseduje itd. Postojane elje odslikavaju konstantne prferencije koje potroa ispoljava u raznim kupovinama proizvoda, degustacijama i drugim posedovanjima, koji e neki dui vremenski period da odslikava kvalitet proizvoda. Sobzirom da je Srbija zemlja u kojoj se masovno troe proizvodi od itarica a pri tim okolnostima postoji veliki broj ljudi koji ivi u gradskim sredinama u kojima ljudi nemaju mogunosti da se bave uzgojem itarica, samim tim se javlja i potrba za uljanim proizvodima.

Iznenadne elje su one kojima potroa ispoljava svoje potrebe sa spletom okolnosti u kojima se nalazi. Gustina naseljenosti urbanih sredina je mnogo vea nego seoska. Samim tim ljudi naputaju seoski nain ivota i sam nain proizvodnje, sele se u gradove gde nastavljaju proizvodnju u modernijim uslovima u urbanim uslovima. Racinalne elje su one koje upotpunosti opisuju korisnost nekog proizvoda za potroaa. Iracionalne elje spadaju u najee elje potroaa i one s rezultat dva ili vie ciljeva potroaa. Latentne elje su elje koje kupac ima pri informisanju o postojanju i karakteristikama eljenog proizvoda kao npr. promocija, degustacija itd. Pasivne elje se odigravaju bez odgovarajuih namera da se neki proizvod zaista kupi. Da li e se racionalno korigovati elje potroaa zavisi od stepena informisanosti, to znai da ukoliko je neki proizvod vie promovisan od drugih putem medija, radija, promocija, gde bi ljudi mogli da probaju taj proizvod itd. u odnosu na proizvod u naem sluaju A.D. DIAJAMANTA to e rezultirati prodajom istog zato to e ljudi imati odreeni i konkretniji stav prema tom proizvodu koji se promovisao, reklamirao.Cena moe bitno opredeliti prodaju odreenog proizvoda jer se potroai uglavnom opredeljuju za kupovinu proizvoda po nioj ceni, a koji zadovoljava njihove potrebe. Zbog toga se preduzee mora boriti da na trite izae sa dobrom cenom koja nee biti
12

ni previe niska, jer to potroaa moe odbiti od miljenja da je cena slika kvaliteta, a ni previe visoka jer ljudi neraspolau sa dovoljno sredsrtava. Srbija se ve due vreme nalazi u fazi recesije. Kupovna mo stanovnitva je veoma niska, preduzea otputaju veliki broj radnika a mnoga su i ugaena. Proizvodnja opada, sirovine poskupljuju i samom tom injenicom dolazi do poveanja rasta cena finalnih proizvoda. Ono to se deava u industriji uljanih proizvoda je situacija da se usled loih ekonomskih uslova smanjuje i proizvodnja itarica koje koje su potrebne za proizvodnju. Sue su sve vee. Postoji podatak da Srbija uvozi uljane proizvode kako bi zadovoljila potrebe stanovnitva.Sa pojavom sve vee konkurencije privatni proizvoai koji svoje proizvode plasiraju u lokalnoj prodavnici gde se nalaze i proizvodi A.D. DIJAMANTA prodaju se po niim cenama a boljeg kvaliteta. Menaderi moraju razvijati opcije koje e im obezbediti siguran opstanak na tritu odnosno moraju voditi rauna o poboljanju kvaliteta svojih proizvoda u odnosu na konkurenciju.

3. ANALIZA PROBLEMA 3.1 Kako bi zaposleni reili problem

Zaposleni su miljenja da bi se problem najadekvatnije reio veim angaovanjem radnika za bolju i kvalitetniju proizvodnju u smislu nalaenja jo veeg broja kupaca za nove proizvode. Vea proizvodnja znaila bi da se obim prodaje mogao proirti, pospeujui i kvalitet samih proizvoda i pridobijati vie potencijalnih potroaa. Time bi se dobilo duplo vie poverenja od stranje potroaa, dok bi se cena proizvoda uveala, ali ne duplo ve za nekih 50-60% to bi ostavilo prostora za smanjenje cene na konto smanjenja cene proizvodnje. Ova promena uslovila bi poveanje obima posla , smanjila bi cenu potencijalnih proizvoda, a za uzvrat poveala prihode firme. Komercijala bi bila nosilac posla, jer je u trinim okolnostima kakve su na aktuelnom tritu glavni problem pronai potroae koji bi konstantno kupovali i koristili nove proizvode, koji pridaju adekvatan znaaj marketingu koji mu u ostalom i pripada. Veim angaovanjem sektora dizajna i pripreme bi udvostruio svoj posao bilo bi vie reklama, jer je obim promocija i same prodaje povean, i to iziskuje vie rada na pripremi za proizvodnju.

13

Distribucija se ne bi u sutini promenila jer bi tira ostao koliki je i bio tako da bi se i dalje proizvod distribuirao po sistemu prodaje u mnogim marketima po gradu i okolnim selima. Znai da bi i cena proizvodnje ostala na nivou na kome je bile ranije. Svim ovim merama cena bi se dodatno popularizovala i bila daleko nia od konkurentskih cena i na taj nain bi se koristila kao glavni adut pri prilazu potencijalnih potroaa. Bitno je istai znaajnu razliku od konkurencije kao i povoljnost ire zastupljenosti proizvoda od konkurentskih. Svi zaposleni u kompaniji su svesni potrebe za neprekidnim poboljavanjem sopstvenih aktivnosti i sve ukupnog poslovanja.

3.2 Kako se prema literaturi preporuuje reavanje problema

U svakom primeru kupovine moe se desiti pretvaranje elja u potrebu. Uloga marketing istraivanja je da ustanovi koji i kakvi proizvodi mogu na pravi nain zadovoljiti potroaeve elje i potrebe. injenica je da su potrebe za nekim proizvodima stalne , dok se menjaju ili se mogu menjati nain njihovog korienja. Poznato je da potroai nekad nisu svesni svojih elja dok ih neki marketinki stimulans ne aktivira i uputi na prave karakteristike postojeih proizvoda. U trinom komuniciranju poznat je efekat ogledala po kojem propagandne poruke karakteriu proizvode i usluge za koje su potroai zainteresovani i koje bi mogle da zadovolje potrebe potroaa. Uspeh marketinkog rada je da zadovolji postojee potroaeve potrebe. Marketing nije nauka koja kreira potrebe, one same postoje i predhode marketing aktivnostima preduzea.

14

Propaganda je vrlo velik posao, i predstavlja sredstvo koje je dovoljno mono da podstakne kupce da kupe proizvod. Potrebno je odrediti kampanju koju e firma voditi. Bila to kampanja direktnog marketinga ili kampanja unapreenja prodaje, ona mora proi kroz sledee faze:

Definisanje propagandnih ciljeva, Odreivanje propagandnog budeta, Odluke o poruci, Odluke o medijima, Sprovoenje kampanje i Procena efikasnosti propagande.

Usled velikog broja promotivnih tehnika, vano je paljivo uklopiti i primeniti elemente promotivnog miksa da bi tritu saoptile jasnu, doslednu, uverljivu i konkurentnu sliku. Motivacija je unutranja pobuda zbog koje se zaposleni ponaaju na odreeni nain, i u velikoj meri se moe objasniti ljudskim potrebama koje joj prethode:

Ekonomske potrebe - koje podrazumevaju zahtev za materijalnom sigurnou, Socijalne potrebe - koje predstavljaju linu elju za pripadnou odreenoj drutvenoj grupaciji, Razvojne potrebe - kao elje pojedinca za ostvarenje linih ciljeva.

Upravo ove potrebe je bitno zadovoljiti kako bi zaposleni postigao odreen stepen satisfakcije na poslu. Istraivanje trita, odnosno istraivanje mikrookruenja je od velikog znaaja za uspeno poslovanje preduzea. Istrauju se kupci, distributeri, dobavljai i konkurenti.

15

S obzirom da se kupci nalaze u centru marketing aktivnosti, smatra se da su oni presudan faktor za uspeh ili neuspeh u poslovanju. Potrebno je da se firma upozna sa eljama i potrebama kupaca i da nae adekvatan nain da ih zadovolji. Distributeri igraju veliku ulogu u sistemu poslovanja, i obezbeuju da roba stigne do krajnih korisnika, zato je potrebno dobro ih upoznati i na najbolji nain iskoristiti usluge koje nude. Ako poemo od toga da je efektivni marketing miks prilagoen kupcima onda je klju upravo u analizi i razumevanju satisfakcije potroaca. U marketing teorijama esto se deava da se fokus stavlja vie na proizvod ime se zanemaruje potroac. Relationship marketing ili marketing odnosa se bavi upravo privlaenjem, zadravanjem i unapreenjem veza sa potroacima. On usmerava marketing na razvoj dugoronih veza sa potroacima i ostalim partnerima. Njegov fokus je: orijentacija na zadravanju potroaca stalan kontakt sa potroacima fokus na potroacku vrednost dug rok veliko angaovanje na ispunjenu oekivanja potroaca kvalitet je briga svog osoblja. Naspram visokih trokova za uvoenje veeg sistema kvaliteta proizvoda dobija se zadovoljan kupac koji eli da koristi proizvode i usluge, da nastavi poslovanje sa organizacijom i dobra referenca. Dobija se proirenje poslovanja bez angaovanja dodatnih radnika, zaposleno osoblje je dobro obueno, ima dobro dokumentovane procese i nema nedoumica oko toga ta kupac stvarno eli.

16

3.3 Predlog studenta kako bi reio problem

Studenti reenje

problema vide na sledei nain . Kako se kao jedan od glavnih

problema javlja kvalitet proizvoda mora se uticati raznim merama na njega kako bi se on poveao. Poput zaposlenih i studenti su miljenja da bi komercijalni sektor tu mogao da odigra jedan deo posla .Proizvodni sektor bi mogao biti vie angaovan na inoviranju postojeih proizvoda kao i na odravanju kontakta sa postojeim klijentima i kupcima jer su i jedna i druga stavka jako bitne za dalje procesuiranje posla. Kontakt sa postojeim klijentima iako moda ne izgleda toliko bitno zapravo je veoma vana stvar, ak i klijenti koji se stalno oglaavaju i reklamiraju trebaju biti konstantno podseani na to kada izlazi novi proizvod. Promociju bi trebalo sprovoditi kao kontinuiranu aktivnost. Na taj nain se obezbeuje umerena ali stalna komunikacijsko-informativna prisutnost na tritu. Ovde osnovni problem predstavljaju finansije, a i nedostatak precizno utvrenog plana za promotivne aktivnosti preduzea. U praksi bi koristili i promotivnu kampanju za pojedine proizvode koji u datom trenutku predstavljaju hit. Cilj promocije je pridobijanje poverenja od strane kupaca i stvaranje slike ozbiljne firme koja planira svoj razvoj. Kao sredstva za promociju bi trbalo koristiti pored reklama, poklone sa oznakama firme kao to su olovke, privesci, kese, ae, igrake, majce i slino. Ulaganja u reklamiranje smatram vanim stoga bi se trebalo oglaavati u razliitim medijima, gde bi se insistiralo na kvalitetu usluga i kompletnoj opremljenosti aktuelnim komponentama. Odgovor je zadovoljavajui ali mora se raditi na tome da se taj procenat povea jo boljom distribucijom i kontrolom distribucije. Neobino je bitno istai injenicu irine distribucione mree koja je glavni atribut irenja trita na vee podruje. Vaan akcenat bi trebalo staviti i na promociju proizvoda jer je on ipak "mlad", izlazi svega nekoliko meseci, zbog konkuretskih firmi koje delimino(lokalne novine) ili potpuno(oglasnik koji izdaje konkurentska firma) pokrivaju istu delatnost. Reklamiranje koje je do sada bilo svedeno na reklamiranje putem samog oglsnika po naem miljenju nije ispunilo sva oekivanja to se tie koliine posla. Trebalo bi uvesti dodatno reklamiranje putem radija zbog njegove sluanosti na ciljnom tritu.

17

Takoe bi se trebalo razmisliti o sponzorstvu kulturnih deavanja u optini ustupanjem oglasnog prostora za njihovu propagandu. Sve ovo bi trebalo da utie na afirmaciju proizvoda i njegovu bolju trinu prodaju ,jer se kao relativno nov proizvod mora dodatno popularizovati kako bi uao u trinu trku za firmama kojima je neophodna reklama. Srbija je takva zemlja u kojoj se u velikoj meri troe uljani proizvodi. To znai da se sirovine troe u velikoj meri, ima ih dovoljno za proizvodnju novih i kvalitetnijih proizvoda, i samom tom injenicom bi cene proizvoda mogle biti jeftinije. Otvaranjem distributivnih centara na udaljenim lokacijama bi omoguavalo bolje stanovnitva proizvodima A.D. DIJAMANTA. Trebalo bi se fokusirati na starosne grupe, gledati na njihova finansijska primanja i ujedno njima prilagoavati proizvode po to povoljnijim cenama. Kao jedan od najvanijih faktora treba uzeti uticaj marketinkog miksa direktno na korisnike, kreirati proizvode koji e odgovarati porodinim potrebama (svim uzrastima), poveati pakovanja novih proizvoda, prilagoditi cene itd. snabdevanje

3.4 Prednosti i mane ponuenog reenja

Uvoenjem predloenog reenja moglo bi se znatno promeniti poslovanje preduzea. Pravilnom analizom trita dolo bi se do zakljuka kada, kako i koju vrstu proizvoda treba praviti i kome je i na koji nain ponuditi. Budui da je preduzee ve konkurentno kvalitetom i cenom proizvoda trebalo bi unaprediti distribuciju. Budui da preduzee nema sopstveni prevoz, izuzetno je bitno izabrati pouzdane saradnike, takoe, jedna osoba u preduzeu mora biti zaduena za funkciju nabavke i isporuke proizvoda. Sa pojaanjem komunikacije, zadovoljstvo samih radnika i njihova strunost, kao i motivisanost za davanjem predloga za reenje problema sa kojima se sreu.

18

Sa druge strane, ukoliko novouvedene funkcije ne pripadnu osobama koje su strune za to i ako se ne napravi ispravna raspodela poslova i odgovornosti postoji opasnost da se zadri postojee stanje sa vie radnika koje nee funkcionisati.

4. Z A K LJ U A K 4.1 Rezime rada

Preduzece koje je akcioarsko drustvo, bavi se preradom itarica u uljane proizvode, sa programom proizvodnje: ulja margarina raznih premaza majoneza...

Preduzee predstavlja akcionarski biznis biznis koji se uspeno razvio i preduzee posluje relativno dobro, s tim da se bilans uspeha smanjuje iz godine u godinu. Trenutnu konkurenciju sa istom kategorijom i kvalitetom proizvoda na domaem tritu A.D Dijamant ima kao npr. industriju ulja Vital iz Vrbasa. Medjutim, mogua je konkurencija iz hrvatske, kao i konkurencija preduzea koja prave sline proizvode od istih ili slinih itarica. Pored ovoga potrebno je izdvojiti novca kako bi se reio problem tehnie prirode, potrebno je kupiti i dodavati savremenije ekstrate i sirovine u proizvode, kupiti i promeniti ambalau kako bi se svaki proizvod i marketinki promenio, koji e biti prilagodljiv poslu kome je i namenjen i stvoriti jedan novu ideju kao za proizvodnju novih proizvoda, tako i osveio potroaevu viziju o proizvodu i dobio ideju za daljim korienjem istih i obnavljanje kupovine novim proizvodima koje e se tek izbaciti na trite, kako bi posao koji se obavlja bio brzo, efikasno i na vreme zavren.

19

Ekspanzija novije proizvodnje navodi mnoge kompanije da sopstvene proizvodnje smatraju veoma bitnim za efikasno voenje celokupnog poslovanja i zadovoljavanje potreba i motiva potroaa nopvim proizvodima. Ta ekspanzija se naroito gleda kroz rast potreba potroaa, kao i irenja komunikacija preko elektronskih medija sa drugim kompanijama irom sveta. Ceo proces rada kompanije, objedinjuje prikupljanje, razmenu informacija i odluivanje o daljem zadovoljavanju potroaa i njihovih motiva.

4.2 Kratak prokaz reenja

Kao najprihvatljivije reenje za bezbedan rad je nabaviti finansijska sredstva za ulaganja u savremenije maine, kao i za istraivanje trita, ljudi koje treba finansijski zadovoljiti koji bi istraivali trite, potrebe i elje potroaa, kao i kreirati i usmeravati marketing strategije za odabrane trine segmente. Preduzee treba da ima na umu da se u prvi plan stavljaju potroaeve eljke, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored proizvodnje. Tako npr. dok se intervjuiu ispitanici, prolaznici, tj korisnici proizvoda, menader unosi opte podatke koji bi bili pogodni za dalju proizvodnju i koje bi zadovoljile sve motive potroa. Simultano se koristi isti raunar i na ovaj nain se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane strunog lica za motivacije potroaa i ostalih ljudi u timu, i to na mestu gde se odvija sam proces rada. Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statistikoj slubi i raunovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje proslediti daljoj kupovini sirovina i buducoj inovativnoj proizvodnji. Ovakvim pristupom se potroaima skrauje ekanje novih proizvoda kada e se izbaciti u prodaju i upotrebu.

5. LITERATURA

1. Ponaanje potroaa: Dr. Branko R. Marii

20

2. www.dijamant.rs.

21