Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Zatita ivotne sredine

(IVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)

Beleke sa predavanja

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

DRUGO POGLAVLJE
EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINA I ZATITA IVOTNE SREDINE.

Zatita ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

Zatita ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

(IVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI POJAM ZAGAENJA I ZATITA IVOTNE SREDINE IZVORI I VRSTE ZAGAENJA IVOTNE SREDINE ZNAAJ IZUAVANJA ZATITE IVOTNE SREDINE RAZVOJ I ZATITA IVOTNE SREDINE OSNOVNI PRINCIPI ZATITE IVOTNE SREDINE NEOBNOVLJIVI MINERALNI RESURSI ISCRPLJIVOST LEITA MINERALNIH SIROVINA UGROAVANJE IVOTNE SREDINE EKSPLOATACIJOM SIROVINA SISTEMI UGROAVANJA IVOTNE SREDINE PRI DOBIJANJU MINERALNIH SIROVINA DOPRINOS RUDARSKOG RADA UNAPREENJU IVOTNE OKOLINE EKOLOGIJA I INENJERSKA ZATITA IVOTNE SREDINE TEHNOGENE MINERALNE SIROVINE

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

Uticaji i promene koje ovek ini u odnosu na okolnu sredinu, itav globalni ekosistem i biosferu, postaju sve dublji i trajniji. Teko ih je sve i prebrojati ili grupisati. Pomenimo samo neke od znaajnijih: promene fizikih uslova i izgleda sredine; promene u pogledu sastava ivog sveta; naseljavanje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo; ekoloke promene kao posledica naseljavanja novih vrsta; gajenje kulturnih biljaka i domaih ivotinja i stvaranje obradivog zemljita; podizanje naselja i proces urbanizacije; proces industrijalizacije; zagaivanje ivotne sredine; zdravstveni rfekti i naruavanja i zagaivanja ivotne sredine; genetike posledice zagaivanja ivotne sredine.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

POJAM ZAGAENJA I ZATITA IVOTNE SREDINE Zagaenja su neeljene promene fizikih, hemijskih i biolokih svojstava ivotne sredine (vazduham, vode i zemljita), koje mogu nepovoljno delovati na iva bia ili naruiti njihove ekosisteme. Zagaujue materije ili supstance (polutanti) ostaci su onoga to proizvodimo, koristimo i odbacujemo. Materija (ili energija), dakle postaje zagaujua kada se pojavi na nepoeljnom mestu, u nepoeljno vreme i u nepoeljnim koliinama. Pod nepovoljnim uticajima podrazumevaju se i ona dejstva na razne industrijske procese koji menjaju uslove ivota i kulturna dobra, ali time i iscrpljuju ili pogoravaju kvalitet prirodnih bogatstava.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

POJAM ZAGAENJA I ZATITA IVOTNE SREDINE Problem zagaivanja ivotne sredine neprekidno se poveava. Uzroci su, sa jedne strane, u neprekidnom poveanju broja stanovnika na Zemlji, odnosno smanjivanju raspoloivog ivotnog prostora za svaku jedinku ponaosob, a sa druge u neprekidnom poveavanju potreba za prirodnim bogatstvima za tako mnogobrojno stanovnitvo. U isto vreme odbacuje se sve vea koliina raznih odpadaka. Sakupljanje i deponovanje velikih koliina otpadaka predstavlja krupan ekoloki problem.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

IZVORI I VRSTE ZAGAENJA IVOTNE SREDINE Ogroman broj zagaivaa, najraznovrsnijih zagaujuih materija, mnotvo naina i vrsta zagaivanja, ali i priroda samih zagaenja, kao posledica procesa zagaivanja ivotne sredine, govore o postojanju vie kriterijuma i sistema klasifikacije. Najea podela zagaivanja je prema tipovima, odnosno komponentama ivotne sredine koje se zagauju: zagaivanje vazduha, vode i zemljita. Na osnovu prirode zagaujuih materija, dele na neorganske i organske, a prema fizikom stanju na gasovite, tene i vrste. Sa ekoloke, odnosno s obzirom na mogunosti smanjivanja zagaenja, razlikuju se dva tipa zagaujuih materija nerazgraujue i biorazgraujue.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

IZVORI I VRSTE ZAGAENJA IVOTNE SREDINE Prema prirodi zagaivanja moe se napraviti podela i na: zagivanje materijama (npr. hemikalijama i radioaktivnim esticama), zagaivanje energijom (npr. toplotom i bukom) i zagaivanje poljima sila (npr. elektromagnetskim).

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI

ZNAAJ IZUAVANJA ZATITE IVOTNE SREDINE Od trenutka kada ovek poinje da razmilja o svom ivotnom okruenju, i kada poinje da je uva i da se osea njenim delom, i kada poinje da se budi njegova savest, koja prerasta u ekoloku etiku, moralnost, moe se govoriti o zatiti ivotne sredine. Danas kada mnogi problemi, kao to su: prenaseljenost, glad, ratni sukobi, opasnost od radioaktivnog zraenja, iscrpljivanje neobnovljivih resursa - sirovinskih energetskih izvora, opasnost od veoma ozbiljnih zagaivanja u atmosferi i nestajanje itavih ekosistema (umskih i vodenih) tite savremeno oveanstvo, atita ivotne sredine postaje preokupacija svakog oveka.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OSNOVNI PRINCIPI ZATITE IVOTNE SREDINE Za korienje prirodnih resursa treba primeniti takozvane bezotpadne tehnologije (zatvorenu tehnologiju). Bezotpadne tehnologije korienja mineralnih sirovina pri njihovoj eksploataciji podrazumevaju kompleksno iskorienje svih komponenti iz rude i vraanje, reciklacijom, u proces proizvodnje celokupnog otpadnog materijala kao i ranije proizvedenih konanih proizvoda, iji je vek upotrebe istekao, pa se javljaju kao otpadi u ivotnoj sredini. Na ovaj nain se smanjuje ukupna koliina otpadnog materijala, a zagaenje ivotne sredine svodi na najmanju meru.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OSNOVNI PRINCIPI ZATITE IVOTNE SREDINE Pri projektovanju tehnologije korienja odreenog prirodnog dobra moraju se potovati sledei principi: Svaka tehnologija za korienje prirodnog dobra treba da: a. zauzima to manji prostor na zemljinoj povrini, b. koristi to manje vode i vazduha, jer je na Zemlji sve manje ivotnog prostora, vode i vazduha.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

OSNOVNI PRINCIPI ZATITE IVOTNE SREDINE Pri projektovanju tehnologije korienja odreenog prirodnog dobra moraju se potovati sledei principi: U svakoj tehnologiji treba obezbediti recilkulaciju svih prirodnih dobara i zaliha. Pod recilkulacijom podrazumeva se povratno ili viestruko korienje sirovina i krajnjih produkata, iji je vek upotrebe proao. Zatvorena tehnologija sa recilkulacijom prirodnih dobara je ona kod koje se u toku tehnolokog ciklusa proizvodnje, prerade i korienja sirovina obezneuje potpuno iskorienje svih komponenti mineralne sirovine i vraanje u proces otpada i predmeta ija je upotreba okonana.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINA I ZATITA IVOTNE SREDINE.

Obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi. Naruavanje ivotne sredine pri korienju prirodnih resursa. Osnovni principi zatite ivotne sredine pri eksploataciji mineralnih sirovina. Ugroavanje ivotne sredine rudarskom i preradjivakom delatnou. Rudarstvo kao factor unapredjivanja ivotne sredine.

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

NEOBNOVLJIVI MINERALNI RESURSI Sva prirodna dobra iz ivotne sredine, koja ovek koristi za svoj opstanak, mogu se podeliti na obnovljiva i neobnovljiva iscrpljiva. Obnovljivi prirodni resursi su sva dobra koja se na odreenom prostoru i tokom odreenog vremena, a po njihovom korienju, mogu ponovo obnavljati. Veina prirodnih resursa iz biosfere su obnovljiva

Zatita ivotne sredine

Definicije

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Obnovljivi
Obnovljivi prirodni resursi Suneva svetlost Energija vetra Energija talasa Geotermalna energija

Neobnovljivi
Neobnovljivi prirodni resursi Nafta Zemni gas Ugalj Metaline min. sirovine

Poljoprivredna proizvodnja

Svea voda ume Obradiva tla

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Da li je ovde naruena ivotna sredina ?

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Da li je ovde naruena ivotna sredina ?

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Da li je ovde naruena ivotna sredina ?

10

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Efekti eksploatacije mineralnih sirovina na zatitu ivotne sredine

11

Efekti eksploatacije mineralnih sirovina na zatitu ivotne sredine

Podzemna eksploatacija Raskrivka

Kisele rudnike vode

Povrinski kop

Erozija Izluivanje uzrokuje poveanje kiselosti tla i stvaranje kiselih rudnikih voda

Kontaminacija podzemnih voda

Izluivanje toksinih i drugih elemenata rudarskom aktivnou

Uticaj eksploatacije sirovina na ivotnu sredinu

Naruavanje zemljine povrine Sleganje Erozija deponovane jalovine Kisele rudnike (drenane ) vode Zagadjenje vazduha
Zbrinjavanje i odlaganje otpada pripreme, prerade i korienja sirovina

12

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Neobnovljive mineralne sirovine

Koncept
z Definicije z Tipovi

mineralnih sirovina z Iscrpljivost z Geologija mineralnih resursa z Uticaj na ivotnu sredinu z Reciklaa

Neobnovljivi mineralni resursi

Karakteristike leita mineralnih sirovina Neobnovljivost Iscrpljivost
Apsolutna Relativna

13

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Definicije
z Resursi

Obnovljivi = zamenljivi za mesec dana, godinu, desetinu godina, kroz geoloko vreme Neobnovljivi = potrebni milioni godina za zanavljanje

Neobnovljive mineralne sirovine Metaline mineralne sirovine Nemetaline Energetski resursi I druge rude

14

Geologija i neobnovljivi mineralni resursi

15

Geologija i neobnovljivi mineralni resursi

Okeanska kora Kontinentalna kora

Biosfera Litosfera Gornji mantl Astenosfera Donji mantl

Geologija i neobnovljivi mineralni resursi

Okeanska kora
Atmosfera

Vegetacija ivotinje Tlo Stenski materijal

Biosfera

Kora

16

Okeanska kora i zemljin omota

Okeanska kora i zemljin omota

Litosfera

Astenosfera
Razmicanje tektonskih ploa

17

Zona fraktura

Transform fault

Litosfera

Astenosfera
Razmicanje tektonskih ploa

Rov

Luk vulkanskih ostrva

Rezervoari magme

Litosfera

Zona subdukcije

Astenosfera

Zona subdukcije

18

Okeanska kora i zemljin omota

Ugaeni vulkani

Krater Tokovi lave vrsta litosfera magma rezervoar

Izlivi magme

Delom rastopljena astenosfera

Tektonika ploa

Litosfera

19

av Okeanska tektonska ploa Kolizija dva kontinenta Kretanje ploa Tektonska ploa Okeanska kora Okeanska kora Okeanska tektonska ploa Okeanski rov Kretanje ploa

Subdukciona zona kontinentalna kora

kontinentalna kora Rastop se hladi Hladna gusta materija tone

Mantle convection cell

Vrela materija struji navie kroz mantl

Dve ploe se sueljavaju-sudaraju. Okeanska se podvlai i uranja u mantl, pretapa i zapoinje konvekciono strujanje.

Omota, mantl Vrelo spoljnje jezgro Jezgro

Podmorska vulkanska aktivnost

Erupcije

Mineralizovani gasovi Sulfidna mineralizacija

Magma Organizmi Organizmi

20

Hidrotermalna leita

Zona kontaktnog metamorfizma

Intruzivne magmatske stene

Kontaktni metamorfizam = alteracija na kontaktima vrele magme i okolnih stena

Hidrotermalna leita
Hidrotermalne rudne ice

21

Martin Miller, University of Oregon

Sedimentni procesi
z

Martin Miller, University of Oregon

Evaporitska leita = nastaju kad plitki marinski ili jezerski baseni isue a minerali iz rastvora iskristaliu

Erozija
Transport

Raspadanje
Odlaganje

Sedimentne stene Krenjaci, peari, laporci, gline

Magmatske stene Graniti, serpentiniti, bazalti Pritisak, toplota

Temperatura, pritisak,

Magma
(rastop)

Pretapanje
Metamorfne stene kriljci,

22

Transport Erozija Raspadanje

Odlaganje

Sedimentne stene
Peari, krenjaci, gline

Ciklus
Temperatura, pritisak

Magmatske Stene Temperatura,

Graniti, vulkaniti, bazalti
Pritisak

Metamorfne stene
kriljci, mermeri, Metamorfiti

Magma
(rastopi stena)

Procesi mineralnih biotehnologija

z Mikrobioloki

procesi - mikrorganizmi su u

stanju da odredjenim metabolizmom stvore mnoge korisne minerale, koji se nakon njihovog izumiranja akumuliraju u sedimentima.

23

Mineralne biotehnologije
z z

Tretman kiselih rudnikih voda bakterijama Gajenje biljnih vrsta u vodenim basenima sposobnih da neutraliu toksinost tekih metala i kiselosti drenanih voda

Mineralne biotehnologije

Pseudomonas aeruginosa bacteria

The Pseudomonas putida bacteria

24

Mineralne biotehnologije

Mineralne biotehnologije

25

Mineralne biotehnologije

Eksploatacija mineralnih sirovina Ruda, rudni minerali Rudnika jalovina Jalovina koncentracije Otpadi metalurgije

26

Naini eksploatacije
z

Povrinski kopovi su najekonominiji metod, ali istovremeno najvie naruava ivotnu sredinu
z

z z

Tenja je da se rude vade metodama povrinske eksploatacije Hemijsko luenje najvea mogunos kontaminacije Biotehnologije sve vie u praksi dobijanja metala

Rudnik bakra Bingham, Utah

Povrinska eksploatacija

27

Povrinska eksploatacija

Podvodna eksploatacija

28

Povrinska eksploatacija

Podzemna eksploatacija

Ventilaciono okno

Glavno okno Lift

Hodnici Slojevi uglja

Pumpe Rudnik uglja

29

Rudnika jalovina
z

Image: Ian Pepper

40 % prostora rudarske delatnosti rezervisano je za odlaganje jalovine otpada Najvei deo jalovine obino ini jalovina raskrivke ( smatra se da je ini 40 % od ukupnog vrstog otpada koji nastaje u industriji).

Image: USGS

Geologija mineralnih resursa

z

ruda = skup korisnih metalinih ili nemetalinih minerala koji se mogu na ekonomian nain eksploatisati z Veina leita minerala je jedna od faza ciklusa preobraaja stena kao i tektonskih, geohemijskih i hidrolokih preobraaja.

30

Recikliranje mineralnih resursa

z Neki

neobnovljivi mineralni resursi su podloni reciklai (aluminijum) z Neki nisu (nafta, ugalj) z Neki su pak obnovljivi ukoliko se koriste na odriv nain, u umerenim i obnovljivim koliinama (voda)

Recikliranje mineralnih resursa

z

Reciklirani aluminijum zahteva 95 % manje energije nego njegova primarna proizvodnja Za proizvodnju elika od recikliranog odpadnog gvodja potrebna je samo 1/3 energije koja bi bila potrebna za njegovu uobiajenu proizvodnju

31

Metalurgija

Priprema Separacija obogaivanje

Topionica

Ruda Sirovina Recillaa

Proizvodi

Povrinski kop Rasejavanje u ivotnoj sredini

Otpadi

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

Moralna odgovornost se ogleda, ne samo u injenju, ve i ne injenju.

U etici ne postoji neutralnost i nepristrasnost, jer ko ne eli delovati, mora pred svojom saveu odgovarati za svoje nedelovanje a niko ne moe izbei etikoj odgovornosti pod izgovorom da je samo pojedinac od kojega ne zavisi sudbina sveta.

32

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djuina 7, Beograd

33