REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUPTINA PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEKE Trea sednica Drugog redovnog zasedanja (neredigovane i neautorizovane) Narodne

skuptine Republike Srbije 24. oktobar 2012. Godine

Mlaan Dinki | Ujedinjeni regioni Srbije Ovaj zakon je iznuena posledica ogromnih propusta dravnih organa u prethodnom periodu u vezi sa radom, upravljanjem i nadzorom u nekim dravnim bankama Ovim zakonom zapravo pokuavamo da umanjimo inae ve ogromnu tetu koja je nastala zbog loeg rada dravnih organa u prethodnom periodu, pre svega Narodne banke Srbije kao institucije koja je duna da kontrolie rad svih banaka u Srbiji, koja je nainila kardinalne propuste. Zatim, Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u prethodnom sazivu. Objasniu o emu se radi, i to vrlo hronoloki. Kao to znate, NBS je duna da vri superviziju svih banaka u Srbiji redovno i da o tome obavetava akcionare tih banaka, u sluaju privatnih banaka, onda privatne akcionare, u sluaju dravnih banaka, Ministarstvo finansija Republike Srbije. U sluaju Agrobanke, moda se puno govorilo, ali mislim da se nije dovoljno govorilo. Govorimo o isto ekonomskoj, pravnoj strani ovog sluaja. Agrobanka je bila jedna od banaka koja nije esto kontrolisana, iako bi centralna banka trebalo da vri kontrole svih banaka u Srbiji redovno. Kontrola NBS detaljno, izvrena je zakasnelo u 2011. godini, u prvoj polovini 2011. godine, a izvetaj o kontroli je bio neadekvatan. Tek je onda morala da usledi brza reakcija. Umesto toga, vreni su pritisci ak od strane supervizije Centralne banke da se to sakrije i da se ne prikae da je dubioza 300 miliona evra i ceo ovaj problem se gurnuo pod tepih. Ili su izbori i oito niko nije hteo da reava problem, jer bi bilo jako neprijatno pred izbore objaviti ta se deavalo i da se ispita odgovornost kako odgovornih ljudi u Centralnoj banci, tako i u Ministarstvu finansija, odnosno Vladi, koji su bili nadleni za ovaj sluaj. Umesto toga se formira tzv. Nova Agrobanka.

Da vas podsetim, gospodo narodni poslanici, prosena stopa nenaplativih kredita u srpskom bankarskom sistemu je ispod 20% i to znatno ispod 20% ako se izuzme sluaj Nove Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, koji imaju neuobiajeno veliki stepen nenaplativosti kredita, dobro je to ovo nije bio rezultat loeg sistema, nego rezultat zloupotreba loeg upravljanja i neodgovornosti nadlenih dravnih organa, pre svega supervizije Centralne banke i Ministarstva finansija u prethodnom sazivu. Dakle ovo nisu istorijski krediti, ovo nisu krediti iz, ne znam 2004, 2005, 2006. godine. Najvei deo neobezbeenih, rekao bih politiki motivisanih datih kredita, datira iz 2010. i 2011. godine, ima po nekih i iz 2009. godine, ali uglavnom su iz 2010. i 2011. godine. Ovakvi zakoni su donoeni u nekim drugim zemljama. Naalost, u Srbiji se oni ne donose zbog posledica svetske finansijske krize, nego zbog posledica loeg ljudskog faktora, loe politike, rekao bih ak i loe struke, kada govorimo o superviziji Centralne banke u delu za Agrobanku. Ne mogu da verujem da supervizori Centralne banke ovo nisu videli. Jedino to mogu da zamislim je da su utali kada su ih politiki pritisli iz Vlade da o ovome ne govore. Ali, to ih od odgovornosti ne abolira. Meutim, postavlja se pitanje odgovornosti, da li ima nekog iz dravnih organa da je odgovoran, jer ovde oito su zakazale institucije i centralne banke i Vlada, nakon to je saznala od prethodne centralne banke i svih drugih dravnih organa koji su u ovo morali biti ukljueni. Znai, nikada se prevara ne isplati. To sad vai i za ove ljude. Taj ovek nije politiar, govorim za direktora Agrobanke, ali jeste sve to radio u dosluhu sa raznoraznim konsultantima, koji su imali politike veze, koji su pominjani i u ovoj raspravi, jo te 2006. godine. To ga je kotalo svega ovoga to se na kraju dogodilo. Naalost, ta konsultantska kua ima lanove upravnog odbora u jo jednoj dravnoj banci, ima mreu konsultanata i lanove upravnog odbora u tri dravne banke u ovom trenutku.