M I LJ E NJ E

Zato jabuka pada ?, ta e se desiti ako uzmem krv od jedne osobe pa je dam drugoj ?, Kako je nastala zemlja i sve na njoj ? , Kako da se vinem u vazduh ?, Kako da pomognemo sebi i drugima kad smo bolesni ?. Pored potrebe da preivi ovek je oduvek imao sposobnost da se udi i da se pita, dakle, da uoava probleme, da trai objanjenja, da predvidja i da otkriva. Od samog svog nastanka ovek je misaono bie. Neki ljudi koriste miljenje da bi reavali svakodnevne line egzistencijalne probleme i to ine sa razliitim uspehom; neki ljudi koriste miljenje da bi reavali opte ljudske probleme, neki da bi otkrivali sutinu stvari.... Da bi se organizam adaptivno ponaao ponekad je dovoljna refleksna reakcija: sam dodir vrele podloge dovoljan je da izazove adaptivnu reakciju trzanja ruke. U ogromnom broju sluajeva adaptivno ponaanje oveka rezultat je razliitih oblika uenja. Ali, postoje situacije u kojima je potrebno neto vie. ovek se esto nalazi u situacijama koje prevazilaze njegovo predhodno znanje i iskustvo. To su problemi ili problem situacije. Tada je potrebno miljenje. Primer: Dete eli da otvori vrata. U jednom trenutku ono uzima neku svoju igraku, donese je do vrata, popne se na nju i...trijumfalno otvara vrata ozarenog lica. Primer: Devojka- mladi eli da ostvari uspenu ljubavnu vezu ali uprkos tome ona-on ima samo nekoliko neuspenih veza. U emu je problem? Primer : ovek se usled nekih okolnosti naao sam u umi...hoe li preiveti? Primer: Mlad strunjak eli posao...kako da dodje do njega? Primer : Svea je dugaka 15 cm; senka od svee dua je od same svee za 45 santimetara; koliko je puta senka dua od svee.

Miljenjem se ide dalje u saznavanju stvarnosti, dalje od saznanja koja moemo stei percepcijom ili nekim oblicima uenja. Zahvaljujui miljenju ovek je postao gospodar planete.

Karakteristike misaonog procesa

Misliti znai reavati neki problem, traiti odgovor na neko pitanje, doi do zakljuka. Miljenje se pokree u onim situacijama kada dotadanje znanje I iskustvo nije dovoljno da bi se ovek uspeno prilagodio. U takvim situacijama nuno je iskoristiti staro znanje I iskustvo na sasvim nov nain, potrebno je uvideti put I naine reavanja problema, uoiti koja sredstva mogu da se upotrebe da bi se dolo do cilja. Sutina miljenja jeste uvidjanje relacija, tj. uvidjanje odnosa i veza izmedju elemenata u datoj situaciji. Uvidjanjem se shvata njihova unutranja, nevidljiva povezanost. Uvidjanjem se utvrdjuje da li neto jeste ili nije ( Da li je pingvin ptica, da li sam ja moralan ovek), utvrdjuje se slinost I razlika izmedju dva ili vie objekta, utvrdjuju se uzroci ili posledice, utvrdjuju se odnosi izmedju pojava (da je neto pre ili posle, gore ili dole, jue, danas, sutra, prolo I budue itd) Miljenje je simbolika aktivnost. Simbol je mentalni predstavnik konkretnog objekta ili pojave. Rei su simboli. Re -p a s- ako je izgovorena, u sutini predstavlja zvuni talas koji nastaje izgovorom ova tri glasa. Medjutim, ta tri glasa ine re a ta re je simbol koji predstavlja sasvim odredjenu vrstu ivih bia. Broj 5 je simbol za sasvim odredjen skup. x je simbol za nepoznato itd. Miljenje je mentalno operisanje simbolima. Saznanja do kojih se dolazi miljenjem nikada nisu neposredno data. Do njih se dolazi uvidjanjem na nivou svesti, na mentalnom nivou. Miljenje je svrsishodna psihika aktivnost, tj. aktivnost koja je uvek usmerena ka nekom cilju koji omoguava zadovoljenje neke ovekove potrebe. Miljenje je samim tim adaptivna aktivnost koja omoguava oveku da menja sredinu I da je prilagodjava svojim potrebama.

Sredstva miljenja
Kakva je slinost izmedju nagrade i kazne? Dok reavate ovaj mali problem, pokuajte da posmatrate sopstvenu svest (!?) Kakve sadraje imamo u svesti dok mislimo o slinosti izmedju nagrade i kane? 1.Predstave Zamislite nagradu i kaznu. Zamislite automobil, kamion, peaki prelaz, semafor. Zamislite svoju omiljenu kompoziciju ili kako vas neko zove po imenu. Zamislite kao trite, radite, igrate, smejete se, ljubite sa osobom koju volite. Zamislite miris zumbula ili ukus svog omiljenog sladoleda.

Ono to imamo u svesti kad zamislimo automobil, zumbul.... jeste mentalna slika objekata iz naeg senzornog iskustva. Zahvaljujui pamenju mi smo u mogunosti da prizovemo u svest sliku objekta koji nam je poznat. To su predstave pamenja, reprodukcije uz pomo predstava. Zamislite Mleni put, kosmos, Boga, vanzemaljca.... Da li ste imali priliku da to ikada vidite ili iskusite. Ako ste u stanju da ipak stvorite sliku o objektima i situacijama koji nikada nisu bili u vaem iskustvu, vi imate kreativne predstave. Kada itamo neku knjigu mi stvaramo predstave likova glavnih junaka i ambijenta u kome se oni kreu iako ih nikada nismo videli. Mi takodje moemo zamisliti stvoriti predstavu Boga, Djavola, vanzemaljaca, vanzemaljskih letilica, ljubavi sa nekom osobom...itd. iako sve to nikada nije bilo u naem iskustvu. Kao to moemo da vidimo, ujemo, omiriemo, okusimo, dodirnemo fiziki prisutne objekte, tako isto moemo da vidimo objekte koji nisu prisutni ili ne postoje, da ujemo muziku koja se ne svira ili ak nije jo ni komponovana, da osetimo dodir osobe koju volimo a koja je daleko itd. Postoje znaajne individualne razlike u sposobnosti predstavljanja: 1. Ljudi se razlikuju po dominantnoj vrsti predstava. Kod nekih ljudi predstave su najee vizuelne i o njima govorimo kao o vizuelnim tipovima . Takvi uenici, na primer, kad odgovaraju imaju uvek sliku knjige u svesti i tano znaju gde se nalazi tekst, slika ili ema. Auditivni tip, na primer, kad razmilja o svom prijatelju prvo se seti njegovog glasa. 2. Ljudi se znaajno razlikuju po ivosti svojih predstava. Veoma ive predstave koje su bogate skoro kao percepcija, nazivaju se ''ejdetske slike''.
Predstave su mentalne slike, slike na nivou nae svesti. Mogu biti kreativne i reproduktivne.

Slika 16. Slika za ispitivanje ivosti predstava

\
Posmatrajte kratko vreme prikazanu sliku a zatim je uklonite iz vidokruga. Pokuajte da opiete sliku koju vidite na nivou svoje svesti sa to vie detalja a nakon toga pogledajte sliku i uporedite.

Pojmovi ta je nagrada a ta kazna? Da li je pingvin ptica? Da li je ah sport? A tenis, ribolov, surfing, golf, polo? Mi imamo pojam ptice i pojam sporta i nagrade i kazne, naravno. ta to znai imati pojam? Poimanje ili imati pojam se u svakodnevnom shvatanju poistoveuje sa znanjem o neemu. A ta je to pojam? Pojam sadri opte, najvanije osobine odredjene klase objekata na koju se odnosi. Kada kaemo kua mi znamo da to nije ni jedna konkretna kua. Kada se kae moja kua mi znamo da to sadri sloeno znaenje za osobu ija je to kua ali ne i za druge ljude koji ne poznaju konkretnu kuu. Te rei moja kua imaju znatno optije znaenje i njihov smisao je za sve druge ljude priblino isti. To je pojam koji sadri predstavu o gradjevini koju je napravio ovek da bi u njoj iveo. Kada kaemo sport mi znamo da to nije neki konkretan sport. Pojam sport sadri zajednike karakteristike svih moguih sportova (cele klase).

Pojam je mentalni sadraj o optim osobinama neke klase objekta, pojava ili situacija.. Do pojmova se dolazi izdvajanjem bitnog od nebitnog i uz pomo poznatih pojmova. Na primer: da bi se formirao pojam trougao treba pokazati deci veliki broj trouglova razliite veliine i treba izdvojiti da je najbitnije postojanje tri ugla a da je nebina veliina stranica ili uglova. Fond pojmova kojim ovek raspolae je veoma bitan u miljenju: sto je vei broj pojmova kojima raspolaemo to je vea uspenost u reavanju problema. Pojmovi se lake formiraju ako se odnose na objekte koji se mogu opaziti: ovek, biljka, ivotinja itd. su primeri za konkretne pojmove. Ljubav, sloboda, pravda, elektricitet, fotosinteza, inteligencija jesu takodje pojmovi. Moemo primetiti da se oni razlikuju od napred navedenih pojmova kue, biljke ili ivotinje. Po emu? Kua je objekat koji je dostupan naim ulima, moe se videti. ta je ljubav? Kako bismo detetu objasnili ta je ljubav ili pravda. Takvi pojmovi se esto nazivaju apstraktnim pojmovima. Fond pojmova kojim ovek raspolae je veoma bitan u miljenju: sto je vei broj pojmova kojima raspolaemo to je vea uspenost u reavanju problema. A da li je pingvin ptica?

Govor Govor je ljudska specifinost. Miljenje takodje. Da li to znai da su govor i miljenje isto? Da li injenica da govorite srpski jezik odredjuje vae miljenje i ini va svet drugaijim od onih ljudi koji govore Kineski, Engleski, panski, Svahili ili Hrvatski, Crnogorski, Bosanski... Postoje naunici koji iznose hipotezu da na jezik odredjuje nau linost u celini. U prilog svojim tvrdnjama navode primer jezika Eskima. Oni imaju veliki broj rei za ono to mi nazivamo prosto sneg: apikak-prvi sneg; aniv-sneg koji pada, pukak-sneg za vodu za pie itd. Da li Eskimi o snegu misle drugaije od nas, da li postojanje vie rei znai da je i njihovo opaanje snega bogatije. Moemo se sloiti da je tako. Medjutim, postoje i naunici koji navode i sasvim suprotne argumente. Jedan od primera su istraivanja nekih naroda koji u svom jeziku imaju samo dve rei za boje: mili za tamne boje i mola za svetle, tople boje. Uprkos tome, oni razlikuju veliki broj nijansi boja. Da li je zbog postojanja samo dve rei, njihov svet boja i njihovo miljenje o realnosti u boji drugaije od naeg.? U savremenoj nauci govor se tumai kao veoma sloen oblik psihike aktivnosti koja je osnovno sredstvo komunikacije medju ljudima. Uz to, rei kao simboli predstavljaju i osnovno sredstvo miljenja i osnovni nain na koji se misao iskazuje. Bogat i razvijen jezik jeste mono sredstvo miljenja ali savremena nauka zna da postoji i miljenje bez upotrebe rei kao i miljenje sa upotrebom rei.

Nagrada, kazna....To su rei, to su verbalni simboli koji reprezentuju odredjene pojave. Mi znamo ta je to nagrada i ta je kazna. Mi imamo pojam nagrade i kazne i moemo stvoriti predstavu ovih pojava. Korienje rei kao simbola ubrzava proces miljenja. Kad mislimo kakva je slinost izmedju kazne i nagrade, umesto da stvaramo predstavu o kazni i nagradi, mi koristimo samo rei.Sticanje novih pojmova u sutini je usvajanje nove rei ili pridavanje novog znaaja vec poznatoj rei. Razvitak jezika i miljenja jesu medjusobno zavisni procesi. Kada dete naui nove rei menja se i samo njegovo miljenje i fond pojmova a to utie na njegov jezik. Povezanost miljenja i jezika vidi se i iz shvatanja velikog broja znaajnih naunika koji miljenje dele na dva nivoa: govor u sebi - unutranji govor i saoptavanje misli. Unutranji govor je nepovezan i nepotpun, nezavistan od gramatikih pravila, reenice nisu potpune, vremena su neprecizna, zanemaruje se slaganje vremena, jednina ili mnoina. Takav govor je na jednom kraju a na sasvim drugom kraju je formalno, pisano saoptavanje upueno nepoznatim ljudima. Kada govorimo sami sebi, mi nemamo publiku i ne bojimo se da neemo biti shvaeni. Kad govorimo bliskim ljudima, na govor je takodje skraen i gramatiki neprecizan. Kada saoptavamo svoje miljenje nepoznatim ljudima ili drimo predavanje nuno je da zamislimo poziciju sluaoca i ponekad se dogodi da ne moemo da izrazimo svoje miljenje. Razlog je veoma esto u tome sto nemamo jasnu misao i zato drugi stupanj u miljenju nije samo izraavanje miljenja vec dalje uobliavanje misli pod uticajem rei i govora. Miljenje nastavlja da se dogradjuje kroz rei i izraavanje. Jasna i potpuna je ona misao koja se moze reima izraziti i tako saoptiti drugom oveku.

Kako mislimo?
Primer 1: Najednostavnija svakodnevna situacija prelaenje ulice; Primer 2: Zarazna bolest : higijena = nesrean sluaj : ? , Ako analiziramo misaoni tok, moemo videti da je miljenje veoma sloen proces koji prolazi kroz sledee faze: Svest o zadatku ili problemu identifikacija problema -U emu je problem? Gde je problem?- Da bi se uopte pokrenuo proces miljenja mora da postoji svest o zadatku ili problemu, to je u prvom primeru sasvim jednostavno ( zadatak je da ovek bezbedno predje ulicu, naravno- nikako da zavri u bolnici). Polazna taka u procesu miljenja jeste uvek postojanje nekog zadatka ili cilja do koga osoba eli da stigne u odredjenim uslovima. Zadrka impulsivnih reakcija (Izbroj do deset, kae narod)- Neposredno po uoavanju zadatka, odmah nakon svesti o cilju, nuno je uzdravanje od prvog odgovora ( reakcije ), neophodna je kontrola impulsivnih reakcija. To uzdravanje od prvog odgovora je neophodno i ono omoguava orijentaciju u uslovima zadatka, uoavanje elemenata koji ine datu situaciju, analizu komponenti zadatka i njihovo medjusobno poredjenje, izdvajanje bitnog od nebitnog. Dakle, u situaciji prelaska ulice ovek mora najpre da se uzdri od slepog pretravanja, dakle od prve reakcije, da pogleda ta je na

ulici, da uoi automobile, pravac njihovog kretanja, proceni njihovu brzinu i uporedi brzinu njihovog kretanja i udaljenost sa sopstvenom brzinom kretanja. Alternativna reenja ili hipoteze U toku analize uslova zadatka mogu se javiti razliite ideje o moguim nainima reenja ( mogu da predjem ulicu...ne, bolje je da saekam da prodju automobili..., moda bih mogao ako se provuem ovuda...ne, bolje je da saekam...). Svaki zadatak neizbeno predpostavlja postojanje vie alternativnih reenja od kojih subjekt bira jednu koja mu izgleda najverovatnija. Reenje-izbor jedne odredjene alternative Nakon analize uslova zadatka izbor jedne alternative predstavlja reenje problema. Ako je zadatak bio teak, ako je ovek dugo tragao za reenjem, sam trenutak reenja moe biti praen snanim emocionalnim doivljejem. Aha doivljaj je doivljaj da smo nali ono za im smo tragali, da smo reili problem, otkrili tajnu... kako se nisam setio, pa da, to je to!!, iznenada mi je sinulo . Aha doivljaj moe da prati i reenje koje je objektivno pogreno. Provera -poredjenje reenja sa poetnim uslovima zadatka Posle pronalaenja reenja nuno sledi etapa poredjenja sa poetnim uslovima zadatka. ( Ako je ovek odluio da pretri preko ulice i zavrio u bolnici verovatno e analizirat gde se taj automobil nalazio i kojim se brzinom kretao u trenutku kad je on odluio da krene i pokuavae da otkrije u kom je trenutku i koji je elemenat situacije prevideo ili pogreno procenio).Ako se rezultat podudara sa polaznim uslovima zadatka, misaoni akt se prekida jer je problem oigledno reen, a ako su oni neusaglaeni, ponovo poinje traganje, ponovo se vri analiza situacije, vre komparacije ( gde sam pogreio ) dok se ne nadje adekvatno reenje.

Miljenje je proces uvidjanja odnosa i veza izmedju elemenata u datoj situaciji ; simboliki Vrste miljenja

proces reavanja problema i donoenja odluka na osnovu korienja pojmova, rei i predstava.

Vrste miljenja?
Ako posmatramo sredstva koja preovladavaju prilikom misaonog procesa, miljenje moe biti konkretno i apstraktno. Konkretno miljenje (oigledno, opaajno, situaciono) odnosi se na reavanje problema pri emu se koriste uglavnom elementi u opaajnom polju ili konkretne predstave. Ako, na primer, prelazimo ulicu, mi moramo da dovedemo u vezu poledicu na kolovozu sa sopstvenim izlizanim cipelama i svojom nespretnocu ako elimo da nepovredjeni stignemo na cilj. Ili, elimo da napravimo drugaiji razmetaj nametaja u svojoj sobi: u tom sluaju dovodimo u vezu teinu, recimo kaua i sopstvenu snagu, i u svesti imamo predstavu konkretnih predmeta u naoj sobi razmetenih na drugi nain. Primer ovog oblika miljenja jeste reavanje svih oblika konstruktivnih zadataka kao sto su slaganje kocaka, konstrukcija slika i figura iz delova i sl. Apstraktno miljenje je onaj oblik miljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opaajnom polju niti su dati u obliku konkretnih predstava ve se kao osnovna sredstva 7

miljenja pojavljuju simboli. Ovaj oblik miljenja naziva se i verbalno-logiko miljenje i ono dolazi do izraaja u reavanju aritmetikih zadataka, logikih problema kao i u razumevanju smisla i znaenja tekstova i svih drugih verbalnih saoptenja. Primer zadatka koji angauje ovaj oblik miljenja jeste zadatak tipa: Na dve police bilo je 18 knjiga; na jednoj od njih bilo je dva puta vie nego na drugoj; koliko je knjiga bilo na svakoj polici ? Ili zadatak tipa: Svea je dugaka 15 santimetara; senka od svee dua je od same svee za 45 santimetara; koliko je puta senka dua od svee . Da bi se dolo do znaenja poslovica samo prazan klas gleda u nebo , suvie sija da bi bilo zlato i td. neophodan je ovaj oblik mijenja. Ako posmatramo stepen realistinosti tj. potovanja principa realnosti u miljenju miljenje moe biti realisticno i imaginativno. Realisticko miljenje je oblik miljenja kojim se reavaju svakodnevni ivotni problemi i u kome su elementi za reavanje problema jasno odredjeni u vremenu i prostoru i ije se osobine moraju uzimati u obzir da bi se problem zaista reio. Ako mi pri prelaenju ulice koja je zaledjena ne uzmemo u obzir sopstvenu nespretnost ili povredjenu nogu ili izlizane cipele, zavriemo u veoma nezgodnom poloaju. Ako elimo da ostvarimo ljubavnu vezu sa nekom osobom previdjajui sve znake njene nezainteresovanosti za nas biemo veoma nesreni. Ako elimo da upiemo likovnu akademiju moramo uzeti u obzir realnu injenicu o postojanju ili nepostojanju sopstvenog talenta itd. Imaginativno miljenje moe biti miljenje u kome se princip realnosti potpuno zanemaruje i u kome preovladava logika elja. Svakodnevnim jezikom nazvano, matanje je sposobnost stvaranja predstava o objektima, dogadjajima i situacijama koje elimo ili u kojima bismo eleli da budemo. Kada zamiljamo potpuno nemogue i nepostojee objekte i situacije kae se da fantaziramo. Normalan ovek, naravno ima svest o nerealnosti ili stepenu realnosti svojih matanja i fantazija i nije zavistan od njih. Ovakvo matanje treba razlikovati od imaginativnog miljenja iji je rezultat stvaranje predstava i ideja koje su osnov umetnikih dela i naunih pronalazaka i koje je svesno, aktivno i kontrolisano. Ako se posmatra ishod misaonog procesa, miljenje se moze podeliti i na stvaralacko i kriticko misljenje: Produktivno-stvaralacko miljenje jeste miljenje iji je ishod neka drutveno priznata vrednost kojoj se moe pridati svojstvo originalnosti. Originalno je neto sto je novo, neobino, retko i izuzetno. Originalnost se moe odnositi i na neobinost pristupa reenju nekog problema kao i na duhovitost. Stvaralako miljenje jeste najoiglednije u delima umetnika i naunika. Svako od tih dela nije bilo najpre u realnosti iz koje bi percepcijom bilo preneto na nivo svesti, vec obrnuto. Ona su bila najpre na nivou svesti ovekastvaraoca u obliku njegove predstave ili ideje pa je on iz svesti preneo svojim radom u realnost u obliku slike, nota, maine ili projekta. Iako je neosporno da je inteligencija veoma bitna, pokazalo se da se kreativnost ne moe svesti na inteligenciju ve da su potrebne i naroito vane neke osobine linosti kao sto je sloenost linosti, nezavisnost u sudjenju, dominantnost, ambicioznost, upornost itd.

Kritiko-procenjivako miljenje je poseban oblik miljenja iji je ishod ili rezultat vrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti) neega sto je bilo predmet ili sadraj miljenja. Svaki misaoni proces sadri kritiko miljenje. Kada ga ne bi bilo ovek ne bi imao procenu vrednosti neke ideje ili hipoteze, niti bi mogao da vri izdvajanje bitnog od nebitnog. Predmet kritickog miljenja, dakle, mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti. Kod nekih ljudi je razvijenija sposobnost produkcije ideja a kod nekih kritiko procenjivanje vrednosti tudjih produkata. Primer za to je postojanje kritiara u svim oblastima umetnosti: knjievna, likovna, muzika, pozorina itd. kritika. U nauci je oiglednost vrednosti dela mnogo vea nego u umetnosti. Poznato je da su ljudi mnogo sposobniji za vrednovanje drugih nego za vrednovanje sopstvenih dela. Ako je nivo ambicije usaglaen sa sposobnostima to podstie na kritiki odnos prema sopstvenim idejama i suprotno, sputava kritinost ako nije usaglaen. Ponekad sreemo ljude koji su skoro potpuno nekritini prema sebi pa se za njih kae u svom oku ne vide balvan a u tudjem vide slamicu . Ako se posmatra put kojim se kree miljenje, tok misaonog procesa miljenje se deli na konvergentno i divergentno. Primer1 koji najbolje objanjava ove oblike miljenja je: Pri reavanju problema konstrukcije vozila za kretanje po Mesecu, naunici su proli kroz dve faze: prva je biladoi do ideje kako bi trebalo da izgleda vozilo, a druga-tehnika realizacija ideje. Za reavanje problema kako bi trebalo da izgleda vozilo, trailo se potpuno slobodno iznoenje svih ideja koje ovek moe da smisli, makar one izgledale i suludo. Iznoene su ideje da vozilo treba da ide na tokovima, da bude kao tenk, da koraa, da lebdi, da skakue itd. Druga faza je zahtevala da se po svim tehnikim pravilima konstruie vozilo. Konvergento2 miljenje jeste miljenje koje se zasniva na strogo loginom sledu misaonih operacija iz kojih proistie jedan jedini mogui ishod ili zakljuak. Zahvaljujui tom miljenju naunici su konstruisali vozilo za kretanje po mesecu iz primera. voe jabuka kruka banana Divergentno miljenje podrazumeva produkciju ideja, elastinost miljenja, otkrivanje novih puteva reenja jednog istog problema. Ovo miljenje je dominantno u umetnosti ali je neophodno i u mnogim fazama naunog rada. odea koulja pantalone suknja......

Neurofizioloke osnove miljenja

Osnovno pitanje u ovom kontekstu jeste pitanje da li razliite vrste miljenja i reavanja problema angauju razliite oblasti korteksa. Neuropsiholoka istraivanja poslednjih sto godina dovela su do razliitih odgovora o kortikalnoj lokalizaciji miljenja koja se mogu svesti na dve glavne hipoteze: hipotezu da postoji specifina lokalizacija miljenja i hipoteza o ueu itave kore mozga u miljenju. U klinikoj praksi naunici sreu poremeaje razliitih aspekata miljenja: poremeaj sposobnosti da se zadatak zadri u seanju, impulsivno reagovanje bez orijentacije u uslovima zadatka, poremeaj
1 2

Primer je uzet iz knjige Aktivno uenje, prof. Ivana Ivia i sar. Konvergencija je pojava uzajamnog pribliavanja vie objekata; tenja ka istoj taki.

sposobnosti stvaranja hipoteza, nesposobnost korienja nekih misaonih operacija, poremeaj verifikacije itd. Kod svih ovih poremeaja sreu se oteenja razliitih delova kore velikog mozga. Dakle, istraivanja sve vie potvrdjuju tezu o specifinim funkcijama pojedinih delova modane kore a najnovija i ukazuju na vei znaaj prefrontalnih delova mozga i slepoono-temeno-potiljane tromedje naroito leve hemisfere u procesima miljenja.

(Slepoono-temeno-potiljana tromedja je mesto u kori velikog mozga gde se susreu sve tri pomenute modane zone. Ove oblasti se nazivaju asocijativnim oblastima kore velikog mozga. Asocijativna oblast je jo i prefrontalni region. Za miljenje su, dakle, odgovorne asocijativne zone kore velikog mozga.)

Na slici je tamno obojen prefrontalni region kore velikog mozga oveka. Beli krug prikazuje priblinu lokaciju drugog asocijativnog regiona, tromedje u kojoj se susreu temeni, slepooni i potiljani region. Taj deo mozga je sedite ljudske simbolike aktivnosti..

Asocijativna zona tromedje leve hemisfere zaduena je za logiko i analitiko miljenje, brojeve i sve to je vezano za govor dok je desna hemisfera zaduena za ritam, shvatanje prostornih odnosa, sintezu (getaltcelovitost) imaginaciju

10