Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Tehnicko Crtanje Radojka Gligoric

    Uploaded by

    fendaZor
    524 views152 pages

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    524 views152 pages

    Tehnicko Crtanje Radojka Gligoric

    Uploaded by

    fendaZor

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 152
    Ediciia “Univerzitetski udabenik” Osnivaé i izdavaé Raicije: Univerzitet u Novom Sadu ‘Tig Disiteja Obradovita 5, Novi Sad Godina osnivanja: 1995. Glayni i odgovorni urednik Edicije: Akademik Prof. dr Olga Hadltié, rektor Uredivacki odbor: ‘Akademik Prof. dr Olga Hadis, predsednik Prof. dr DuSan Petrovaski Prof. dr Mara Duki Prof. dr Nikola Gray Prof. dr Blagoje Stancié UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET Radojka Gligorié TEHNICKO CRTANIJE Bas/7c I(t 1998 Naciv udibenita: " TEHNICKO CRTANJE” Autor; . Dt Radojka Gligorié, vanredni profesor Polioprivredaog fakulteta, odsck za poljoprivrednu tehoiku u Novom Sadu Recenzenti: De Radovan Popov, redovni profesor u penzifi Fakulteta tebnigkih nauka u Novom Sad Dr Duro Brcegovig vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta, (Odsek za poljoprivrednu tehniku u Zemunu Fedavat: — Univerzitet wNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novo Sadu CGlayi odgovonn ured pojednatnog izdana: De Doan Gvozdenovit, dekan Poljprivednog fakultetau Novom Sadv erate cela: GS a “Tehnicka obrada i kompjuterska priprema: Autor ‘Tira: 500 primeraka ‘Stampange kniige finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete Republike Srbije i Vojvodanska banka aa STAMA: falfton. ao0. NoviSuty Dosa Odo “uso GAP - Karwrormxanja y nyGawcauye 7 Sacanorenn ner se Hon Ca 62h 7.748. 2(05.8) TIREOPHE, Pasojea ‘Teinigkoerianje J Radojee Gigoré(arada tela Boje Gligors). - Novi Sad + Poljopive folate, 1998 (oviSad : Felon). - 208st ‘ral. pk, tabele; 25 can Tien S00, - Bibogaie: st. (25), ISBN 86-19-0046 1) hnigko are ssorgsert PREDGOVOR U knjizi_ je obuhvaéeno celokupno gradivo iz "TEHNICKOG CRTANIA", koje se sluia u okviru predmeta “Tehnitko crtanje sa nacrinom geometrijom’: Namenjena je, pre svega studentima I godine Odseka za poljoprivrednu tehniku i Odseka za uredenje voda, Poljoprivrdnog fakulteta u ‘Novom Sadu. Osim toga obradena su i neka poglavija za predmet “Elemeniti poljoprivrednih masina koji se sluia na II godini studija, Odseka za polioprivredne tehniku, Pisana je tako da studenti pastupno savladaju ovu oblast, vise uz pomot crteza, wz neophodna teorijska objainjenja. Cried i tekst su tako iustrovani i prilagodeni, da ov veitinu mogu da savladaju i oni koji nemaju prirodni dar za ‘rtanje.Slikovito je ukazano na greske pri crtanju ina posledice takvis gresaka, Zadaci 2a vetbe su podeljeni na 14 grafickih radova, kroz koje studenti treba da provesbaju celolaipno gradivio ir knjige Dato je dovnlina primera koji ‘omogucuju samostalan rad svakog studenta po nastavnim grapama, Knjigu mogu da koriste isvi asta, bilo za samostalano uéenje ove vestine ili kao podsetnik. Moe da postu i svim inzenjerima tehnikih struka posto su data mnoga upuistea za praktizno inzenjersko ertanje. Kako su ncka pravila lehnigkog crianja podloina promenama, na kraju knjige dat je spisak. vazecih JUS standarda za ovu oblast, koji su paslutili kao osnova za ove knjigu. “Autor ée biti zahvalan za sugestie i konstruktivne primedbe. Novi Sad, 10.01.1998. Autor SADRZAJ 1. ZNACATL ZADATAK TEHNICKOG CRTANJA 2 STANDARDIZACISA 2.1. ZNACAI STANDARDIZACUE 2.2 JUGOSLOVENSKI STANDARD - JUS 23, UNIVERZALNA DECIMALNA KLASIFIKACUA 2.4. STANDARDNI BROIEVI 3.uvop 3.1, PRIBOR ZA CRTANJE, 3.11. Klasigan pribor 2a crtanje 3.12. Radunar kao pribor (lat) za etanje 3.13. Oprema iuredajiza mikrofimovanje tehnigkih rteza 3.2. FORMATI I SAVIJANJE CRTEZA 33. ZAGLAVLIA 4. OPSTI STANDARDI U TEHNICKOM CRTANIU 4.1 TEHNICKO PISMO 42. VRSTE LINDA 424, Prioittcctanj i 422 Pokazne line 43. KRIVE LINDE 43.4. Rrutnica 432 433) 434. Kosinusoida 435. Zavojuica 436. Ciklode 437. Bvolventa 43.8. Proizvolne kive tine 44, POSTUPAK PRI CRTANIU I TUSIRANIU CRTEZA 45. RAZMERE 46. VRSTE CRYEZA AKSONOMETRIISKI CRTEZ, 5.1, ORTOGONALNA AKSONOMETRIIA 52. KOSA AKSONOMETRIJA 53. CRTANIE KRUZNIH POVRSINA NA AKSONOMETRUSKOM CRTEZU 54, POSTUPAK IZRADE AKSONOMETRUSKOG CRTEZA 55. PREDNOSTI I NEDOSTACI AKSONOMETRUSKOG CRTEZA 56.IZBOR METODA AKSONOMETRIE 6 ORTOGONALNE CRTEZ 611, POSTUPAK DOBUANJA ORTOGONALNOG CRTBZA 62 RASPORED PROIEKCUA (POGLEDA) 62.1. Evropski raspored projekclia 62.2. Ameritkiraspored projekcija 2» 30 31 33 37 37 38 38 30 39 40 41 a 4 45 5 46 48 54 38 58 oo a 63 63, POVEZANOST ORTOGONALNIH PROJEKCUA 6, DOVOLIAN BROS POGLEDA 6.5, OSOBINE GLAVNOG POGLEDA "A" 66, SPECUALNI ORTOGONALNI POGLEDI 6, UPROSCENIA KOD ORTOGONALNOG CRTEZA 638 PREDNOSTI1 NEDOSTATCI ORTOGONALNOG CRTEZA 7. PRESECI U TEHNICKOM CRTANJU TA. VRSTE PRESEKA 7A Potpun uz presek 711.2. Potpun popredn presck 713. Polovga (evr) pres 1.14, Deimigan presek 7413. Kombinovan éetveti deli 7416, Stepenast ialomijen) presek 11.7. Zarotian presek 7118. Oktenut presek 4.19: Mestimian presek (arrez) 71110, Kombinovani psec 72. PRESEK VISE DELOVA U SKLOPU 8. KOTIRANJE (DIMENZIONISANI®) 8.1, OSNOVNI BLEMENTI KOTIRANIA 82 OSNOVNA PRAVILA KOTIRANIA 821, Kotiracis krwiaih povetina 822 Kotiranjekuele (ere) 8.23. Kotiraje polos krnih powsina 3. DODATNE OZNAKE ISPRED KOTNIH BROIEVA, Se, KOTIRANTE OBORENIE IVICA (ZAKOSENJA) 355 KOTIRANTE NAGIBA, KONUSA I SUZENIA 8G NACINI KOTIRANIA 861, Redo kotiranje 862 Paralein kotranie £63, Kombinovaro kotiranje 87. UPROSCENIA PRI KOTIRANTU 8.8. OPSTI PRINCIPE KOTIRANIA 89. KOTIRANJE AKSONOMBTRUSKOG CRTEZA 9, CITANJE ORTOGONALNIH CRTEZA 9,1. METODA RASCLANIAVANIA NA SASTAVNE POVRSINE 92. METODA ODSECANIA OD OSNOVNOG TELA 93. KOMBINOVANA METODA 10, CRTANJE MASINSKIH ELEMENATA 1041. ZAVRINIL 10.1.1 Crtanje zavonice 10.12. Konsrultivn obi zaveaja 102. ELEMENTI ZA OSIGURANIE 103. KLINOVE 104, OPRUGE 105. ZAVARENI SASTAVCL 2 93 93 95 95 100 102 108 104 105 106 108 109 109 109 0 11 us 18 120 120 122 123 12s 125 12s 130 135 140 v2 5 10. ZUPCASTI PRENOSNICT 10.7. LANGANIPRENOSNICL 108. KAISNI PRENOSNICI 109, LEZAM I LEZISTA (KUCISTA) 10.10. SPOINICE 11, OZNACAVANJE POVRSINSKE HRAPAVOSTI 127TOLERANCKE MERA 12.1. TOLERANCIIE OSOVINE (SPOLIASNJE MERE) 12.2, TOLERANCHJE RUPE (UNUTRASNIE MERE) 123, VREDNOSTI TOLERANCUA 124. TOLERANCDSKA POLIA 125, TOLERANCUE NALEGANIA 125.1, Labavo naleganje 1252. Cvsstonaloganje 12.53 Neizvesno naleganie 126. SISTEM NALEGANIA 12.64, Sistem ajednitke pe (ZR) 12.62, Sistem zajeduitke osovine (ZO) 127. OZNACAVANJE TOLERANCUA NALEGANIA 12.8. OLNACAVANJE TOLERANCUA MERA NA CRTEZIMA 125 TOLERANCUA SLOBODNIH MERA 13. TOLERANCHA OBLIKAT POLOZAJA 13.L SIMBOLI ZA TOLERANCUU OBLIKA I POLOZAJA, 132. NACINI OZNACAVANIA TOLERANCUE ORLIKA TROLOZAIA 133, ZNACENIA SIMBOLA TOLERANCUE 13.4, TOLERANCUE OBLIKA I FOLOZAJA SLOBODNIH MERA 135, UZAIAMNA VEZA ZMEDU TOLERANCUE OBLIKA I POLOZAJAITOLERANCUE MERA 14, SKLOPNI CRTEZ, 15, RADIONICKT CRTEZ 16. SEMATSKI CRTEZ 16.1. VRSTE SEMATSKIH CRTEZA 17, SNIMANJE I CRTANSE OSTECENOG PREDMETA 18, PRIMENA KOMPJUTERA ZA TEHNICKO CRTANJE, 19, VEZBET ZADACL SPISAK JUS STANDARDA ZA TEHNICKO CRTANJE, LITERATURA 149 159 163 164 169 m 179 181 13 134 186 186 186 187 187 188 189 191 193 194 210 212 212 a4 m1 mm Zi 203 248 251 254 290 293 1, Zadasok { znaéajtehnickog cranja 1 1, ZADATAK I ZNACAJ TEHNICKOG CRTANJA ‘ehnigko ertanjo je nauéna intenjerska disciptina koja se bavi metodama prikazivanja predmeta (delova mstina), sKlopova, matina i pstrojenja na crteZ, ‘Tehnigko ertanje predstavlja medunarodal tehnicki jezik sporazumevanja, posto su pravila, uz male raztke zajedniéka | internacionaina. U tehnickom crtanju se horiste principi nacrtne geometrije, kao nauke koja se bavi teorijom grafitkog predstavjanje predmeta i koja predstavljateorjsku osnovu tehnickog ertanja Poznavanje tehniékog crtanja je neophodno onima koji se na bilo koji nagin bave mmatinama i njihovim delovims, bilo da th Konstruify, izraduja, upotrebliavaju ii odrdavaju, ‘Sva struéna telnitka komunikacija izmedu Korisniks, obavja se preko tebnigkih crteta i ostale strudne doknmentacije jednatin, dijgrama,tabela itd). ‘Osnovni zadact tehnickog cranja, kao nautne discipline su: =, a predmete koji imaju tri dimenzije, na odreden natin, prikde na ertedu © © (papi), koj ima dve cimenzije; '~/da cred jasno, precizno I jednoznatno definidu predmet crtanj, od ideje do Konstruktivnog refenja; = da omoguéi éitanje i koritéenje tehnitke dokumentacie i = darazvij osobine grafickog zamifljenja predmeta u prostory ine ete, sim toga, tohnitkp ertanje, kao nauéna | obrazovna dicipling, ima zadatak da ruzvija j neke profesionalne osobine infenjers tehaickih struka, kao S10. $u:,pornost, dsiednest, sistematignost, strpljvost, tagnost, urednost, marljvost 7 ostale neophodne ‘osobine za slodene zadatke ertanja i KorScenja tebnitke dokumentacij, Znanje tehni8kog ertanja neophodno je i 2a uspelno pragenje i prowsevanje costal tehnikih disciplina. 2. STANDARDIZACIJA 2.1, ZNACAJ STANDARDIZACHE, Potrcba 2a unifikacjom (\jednatsvanjem) delova masina pojavita se Kade je poéela mascvaija, seriska proizvodnja matina. Rezltite masine sastoje se iz delove koj 0 ist ili ial po svom konstruktivnom izgledv. Proizvodati su te delove pote ujednaéavati, odnosno standardizovati prema: Koastruktimnom obliku, dimenziama, rates, healt iarade,natimu kontole itd. Ne taj nainje: pojednostaljeno projektovanje i Konstruisanjenoxh makina; = proizvodaj standard delovapostlaseriska time ekonomi; = Ormoguceni podelaradaizmedu vie prozvodate itd (Ova) proces je zapodeo pre v fabrikama, a kasnije bog medusobne povezanost i saradnje prozvodaés, postao interes éitavih nacja, Prvi nacionaln standard formiral su Engleai 1901. godine, Sj je potetna cznaka BS. Nakon toga slede Frencuz, 1907 GtP), Nemei 1917. (DIN), Amerikanci, 1919, (ASA) itd, Pofetne oznake standarda nekih zemalja su: bivii Soyjetski Sivez (GOST), ale (UND, Japana US) ie Jugoslovensk standard (JUS) formiran je 1986, godine inteivno se poseo raza od 1950, goin. ‘Radi modunarodne trgovudke i druge povezanost naij, 1926, godine formirsna Je medunarodna asocijaia aa standard, koja je imala ozneku ISA, 2 kasnije 1947 odine promenila nazi i oanak & ISO (International Standardsing Organisation), keko Se i danas nazive. Zadatak ISO standarda je da objedinjuje nacionaine standard, da Gonos! propise, norme i preporake, Koj se clanice ISO organizacije, treba’ da pridravaja, Rad ISO organizacije organizovan je po Komitetima za razite oblast ‘Zadatak Komiteta je da priprema i prediade propise, ana osnovs preporuka vacia, ko anica ISO organizacie, proimodaéa ili pojedinaca. Jugosievia je Sanica "ISO brganizasje od 1950. godine. SvakojElanic je iteresu ase pridrZava norm i propisa 180 ongenizacije. Medutim, postoje i namecae raalike, 2a pojedina podratj, izmedy nacionainih stanadardaGlanica ISO organzaeije. Razors stratetl, vojni ili neki drug Za sve pitanja standardizacije iz. oblast elektrotehnike, elekironike i telekomunikacija, nadletna jo Medunarodna elektrotebnigka Komisja (UEC), a ne ISO organizscije, Ova medunarodoa komisje csnovana je 1904 godine. Jugoslavia je elanica TEC-2 04 1952. podine Postoje standard i propisi odedenih zajednica, Keo npr. standardi Evropske ekonomske zajednie (REC), Ewopske organeacie 2a slobodinu trgovinu (ERTA) itd ‘Standaidima su pro obubvagenidelovi mafia matinskoj tehnici i fetrotetinil. Kasnj je sandavdima obulvagena jdefinisona ditava Huds delatnost proizodaje, kontrola proiavoda, uslovi proizvodne,uslow ada itd. 2 Standardaaca 2, Standardizactia 2.2, JUGOSLOVENSKI STANDARD - JUS JJugoslovenski standrad, JUS je éitovu oblast standardizacie podelio na 20 grana Ssvaka grana moze da se deli na 20 glavuih grup, @ svaka glavaa grupa aa 10 grupa. Saka grupa mote da sadrdi 999 standarda. Ozaaka jugoslovenskog standards sastoji se iz slovnih{ brojéanib oznaka na devet mesta, odnosno: JUS X.XX-XXK. 'Na Geturtom mestu je slovna oznaka (yelika slova latince) odvojena taskom ~ X.y sto predstavia granu kojoj predmet stendarda pripads. Naprimer M. je grane rmainogradnje i metalske industrje, E. je grana poljoprivrede, prehrambene i duvanske Industrie itd. Na petom i destom mestu je slowna j brojéane cznaka advojens tackom XX. Slovna oznaka (veliko slow latinice) oznaéava glavnu grupa kojoj.predmet ‘standatdla pripada, npr. B je oznaka 2a vifke, navrtke, podmetaée i ostale elements 7 ‘ezu. Brojéana ozoaks predtavja grupu, npr. 1. oznatava vijke i navrtke, 2. podmetete za vijke i navitke itd, Na sedinom, osmiom i devetom mesta je ozuaka od tri broja XXX. ‘Ova brojéana oznake govori o kenstruktimnom isgledu predmeta standarda, Naprimer 631 oxnaéava Kkrunastu navriky srednje Kase izrade. Potpuna oznaka jugoslovenskog standarda za krunastu navitku stednje Klase izrade je JUS M.BL.631, (Oznake inazivigrana JUS standarda su slededi ‘A= Osnovni jopitistanda Poliopriveeda, prehrambena i davanska industria Teds idea industria G- Industija kofe, gume i plastic = Hemijska industrja J Rezervisano za delatnosti koje é se u buduénosti pojavit K.- Industria alatai pribora [L- Industija mernih i drugih aperata i precizme mehanike (M- Masinogradaja i metalska industria N-Blektrotebnika P- Uredsji, postrojenja i vorila linskog saobragaja = Brodogradnj, uredafi i postrojenja reénog i pomorskog saobragaja S- Vazduhoploma saobra¢ajna stedstva, uredaj i postrojenja TT Rezervisano za delatnosti koje Ce se u buduénosti pojaviti U- Gradevinarsivo “V- Rezervisano za delatnost koje 6e se u buduénost pojevii Z.-Stendardi koji ne ulaze niu jedau poscbuu grupu standardizacije, Javestan broj jugostovenski standards koji su doneti 1992. godine i kasnije, predstesljaju u celosttprihvaéen 1SO standard, nose oznaku JUS 180 5 bro} tog {SO Flandarda, npr. JUS 180 8015 predstavja standard ISO 8015. Osim toga, komisiie Singoslovenskog zavoda za standasdizacju uskladuju postojede JUS sa TSO standardima i kao taksi, takode, nose osnaku JUS ISO. ‘Sv oni koji na bilo koji natin uéesvuju u privtedno proizvodsii Jugostevijes dud su da se pridréavaju JUS standarda, 4 2 Sandantizacja 23, UNIVERZALNA DECIMALNA KLASIFIKACIIA Ustanovijen je medunarodni standard za Klasifikaciju literature i pisane dokumentacije iz colokupnih Ijudskih sazmanja. Nazvan je Univerzalna decimatna Masiftiacija i mosi ozauku UDK. Ovaj standard je celokupne fjudska saznanja podelio 1a 10 grupa, grupe na 10 podgrupa itd. Omnaka se sastji iz skra¢eaice UDK i arapski brojeva. Oznake i nazivi grupa su ‘UDK: 0- Bibliografija, Biliotekarstvo UDK:1 - Filozofja UDK:2- Religija, Teologiia UDK: 3 - Socjalne nauke. Pravo UDK: 4 Lingvstika, Fologija UDK:5 - Matematika. Mehanika.Prirodne nauke ‘UDK: 6 Primenjene nauke. Medicina, Tebnika UDK:7- Umetnost UDK:8- Knjizernost UDK: 9 - Geografija Istorja Navedene grupe se dele na podgrupe, npr. UDK: 621 je oznake 2a matinstvo ili UDK: 621.81 je cznaks za pisane materijale u kojima se govori uopite o madinskim clementima, Obavexa je de se we pivine maccrifite: monografje, Casuplse, mauene | serucne ridove itd stavlja oznaka za univerzalnu decimalnu klasifikecja Na osnovu ovih brojeva sav pisani materjal se u bibliotekama Klasifikuje (cazvstava) te je Korisnicima pristupeéniji i pregledaij, Na ovaj natin u biblioteci se mote dobiti sve Sto je napisano npr. o tehnigkom crtanja, pomosu broje UDK 744. Uz pomioé kompjutera brao se mode sakupiti sva postojese literstura kod nas iu svett, z= nneku oblast if tem. 24, STANDARDNI BROJEVI ‘Standaccni brojevi su niz odredenih brojeva koji se koriste za tehnidke veligine, Koriléenjem standardaih brojeva proizvodnia i odtZavanje makina postaje jednostavnije i jettinje. Treba ih koristiti gde god je to moguse: za sve nazivue mere, 2a mere delova u sklopuy, 2a sve duzinske mere, ako je to moguée itd. Niz standard brojeva je stedeci 23 84, Base py dejo: 41240" 462 =0y°45 93 "47°45 y= Aya -G i 209-47; ag =a9-7) y= aya" ade je: = faktor porasta Faktor porasta g rabuna se na ratte nane, avisno od reda R. Oznake reda za Standaidne brojeve je medunarodna, a dobijena je prema francuskom inzenjera 2 Sandardizacia 5 Renard. Postoje Setri osnovna reda koji se oznadavaju sa: RS, RIG, R20, ¢ R40, Osim toga postoje i korste se jo: izuzetan red R80, ograniteni, iavedeni i modifikovani redovi. Faktori porasta q za navedene redove st RS q =M0216; R10 q= MNT 21,25; R20 qi = 12, R40 q= 870 = 1061 280+ = °970 = 103 \Niz svakog reda polazi od broja 1 i svakislededi red sadrian je w prethodnom, ito je dato u tabeli 2.1. Niz w svakou redu mode biti beskonstan, Ostale vrednosti Standardnin brojeva dobijaju se mnotenjem datih w tabeli 21. sa 10, 100, 1000 itd, ‘Veednost standardnih brojeva inzeinag reda R80 date su utabeli 2.2. Ako se Koristi deo nize nekog reda, tada je to ograniten red. Oznagava se na slede¢i natin RS (2,50..). To znaéi da se moze korsttiniz brojeva iz reda RS, ali da se potinje od broja 2,50. Red R20 (..45) predstavja ograniven red R20, gde se mogu Koristiti sv brojevi ovog red, ali do 45, ukljucujut | bro 45, Sledesi primer ogranitenog reda je R40 (75..300), Sto predstavle niz brojeva ovog reda izmecu brojeva 75-1 300 ukljuéujuct i ove brojeve. Invedeni red predstavja svaki_n-ti broj iz nekog_osnovnog, ‘ogranigenag vesia Orraataun on, na primer RS/2 (1.100000), To je ro papir > mikoflm, Danas je to pojednostavijeno, te je veza direkina: ragunar ~> mikrofim 3. Dod u Razvijena sv i hardverska i softverska redenja koja ovo podréavaju. Na taj nadia ‘mikrofilmska telsika je postala deo integralnog informacionog sistema. 3.2. FORMAT SAVIJANJE CRIEZA U tetigkom crtanju Korii se papieodeedéné velitns 5 obtka format A), St je vice i Konture predmeta (ako se presekom to ne fabegne), dok se na aksonometijskom crteZu crtaju samo one koje ée ertez uciniti jasaijim i preglednijim. ees S14, 12: Primena linia tpa B ($14.13: Primena loa ipa F CObavemo se ertaju sve simetzalae linije, kao i osne linife za krudne i potukruzne Linje w svim ortogonalnim pogledinsa, inom tipa G, Sto je prikazano na s#:14. Kratke ‘one linije ertju se linijom tipa B. Putanje pokretnih delova ertaju se linijom tipa G “Ta om 2s, 4 ® detalj A M 24 I] A F I “rt @ ‘letTe St4.8: Promena tne tpa Ba imaginaron prodor Linjja tipa Ci D koristi so 20 skragene poglede i dlimigne prescke (34.10 i 4.12), Najednom ertezu moze so koristiti samo linia tipa C ili D, po izboru. Linijatipa C se ta slobodnom rukom, a D kompjuterom il Sablonom, ‘S149: Primena linietipa B za ozmatavanje deal predmeta $14.10: Primena line ipa C LAD: Prenat tine ipa D Se 914.14: Primena linie ipa G @ 4.8 rman ij tia Gz pane Pri ertanju preseka, kada se ravni presecanja ne nalaze na simetralnim niihovitragovi se predstavjaju linijom tipa H (1.4.16). Ova linja moze biti itomijena na razlite nadine, zavisno od nagina seéenja, AA 1 BB SL4.16: Primena linia tipa H 28 +4 Opie standard u thékom ertanje Linija tipa J erta se iznad povrdine za koju se propisuja neki specijalni aahtevi (614.17), Na tom erteZu, ianad zaglija 2a ited daje se pojatnjenje tog zehteva, +s lepovati L417: Primer line ipa 5 Linja tipa K, ima vito Stoke moguénosti koriéenja (418). Kada prikaauje Konture predmeta, koje su ispred zavni odsecanja (sL4.19) ima status glavne lini tipa A, ‘To anati de se mode kotirati, da se mogu stavljati oznake za obradu,toleraneije ‘St4.19:Primena linge ipa K za kontur ispred ravntodsecanya Primens fini tips K 20 alternatimne (poéetne, krajnje) polozaje predmeta prikazana je na sl4.2.- Na isto} _sticd keoriena je Unija tipa G 2a pputanju i za simetralne line. 514.20: primena tna tipa KG [Na jednom primer (#L4.21)priktzana je primenaskoro svih visa linia, SLA21: Primena ral vst linia 4.2.1. Prioritetertanja linija Kada se poklope vise raclgtih vista linija (kada se istowremeno nadw na istom Praveu) tada je prioritetextanjasledeét 1. Vidljve ivice i konture- linia tips A, 2, Kontare predmeta ispred ravni odsccanja; konture predmeta pre oblikovanja; ‘etignelinje; Konture susedih delova- inj tipa K, 0 4, Opti standard w tehnigkom etania Zakloajene ivice i konture - linia tipa ETF, Ravni presecanja - linja tipa H, sne line i simetrale linia tipa G, Pomogine kotne linije- linia tipa Bi Linljeskraéenih pogleda i deliminih preseka -lnija pa C iD. Pri odredivanju prioritete crtanja lini, kada se poklope, treba se pridréavati sledeéis prineipa: = Predimet je na ertedu najvezniji i to njogove vive ivice i konture, koje 3° predstavijajulinjom tipa A, a kada se nadu ispred ravni adsecanja, linijom tipa K. Zatim slede nevidljve ivce i konture predmeta koje se crtajulinijom tipa E ili F. ~ Nakon toga slede one lnije koje se ne mogu pomerati: Inije za oznaéavanje ravni ‘odsecanja (tipa H), osne linjje i simetralne lnije i putanje (tipa G).. ~ Na kraju prioriteta su pomoéne linije Koje se mogu, bez ikakvih posledica za tatnost crteZa, pamerat (line tipa B, Ci D). ‘Na si.22 prikuzan je prioritetcrtanj linje tipa F, H i G, Nacrtana je lnija tipa F jer predstevjaivieu predmeta, AH AA 914.22: Priritet cana linia 42.2. Pokaune linije Pokazne linje imaju Siroku primena u tebni8kom ertanju. Crtaju se linijom tipa 'B. Medutim, mogu da imaju rate zavrfetke. Ako se pokezna linja zavrfava u olviru konnure predmeta tada se stevlja tadka a ajeaom kraju (@L4.23,2). Na deagom kraj takve pokzne linje moze da bude zavrSetak u vida tanke nije (s14.23,a) ili debele (8.423). Kada se zavréava tankom linjom, tada oa, ojo} stoji neka oznaka ili pojanjenje, a ako je debela linia, na njoj stojt pozicioni broj. Pokazna Tinja se na 4. Opi stanelardiu teridkom eraniue 31 Jedom kraju zaveSava steelicom, a drugom taakor lnijom kada upatuje a kenturu predmeta (614.234). Ako pokazna linja upuéwje na Koto linlju (34.23,0), tada je na tom kraju i bez tabke i bez streice, a ia drugom je tank inj a SL4.23: Pokaan line 43. KRIVE LINUE Keive linije, bilo matematiéki pravilae ill proizvolinih oblika imaju Siroka primenw u tehnisi. Delovi matina su takvog konstuktivnog oblika da éesto sade iaive Tinie ili se procesi umaiinama odvijgjia po zakonitostima promene,.raaliStih roatematigkih krivinlinija, To su: Krodnica, elipsa, sinusoida, kosinusoida, parabola, hiperbola, evolventa, cikloida, zavojniea itd. Radi toga prikazace se konstrukeja samo nekih od nib, koje u febniel imaju najira primenu, 43.1. Krainica (krue) einica je iva linia Koja se najées ée seobe u tohnici, Predstavia geometrisko mesto taéaka u raval podjednako udaljeno fod jedne stalne taéke © (centro). Nastaje rotacijom taéke A oko nepomigne tate (Genta 0) nia koustantnom castojanja R. Na sl424 definisani su osnoyni parametri kruznice, 0 -ceniar Krug OA=R - polupresnik kruga AB prefnik kruge AC - tetiva te tangenta ODED - krutniisedake DE- luk FP -tatke u kojoj tangenta t dodiruje keug, 514.26: Osnooni parametri Rretnice(krga) Postupak konstruisanja kruénice je radii, zavisno od toga Sta jé zadato, Ako st agate tri nekolinearne tatke aa krugu ABC, (6125,a), postupak ertanja krunice po fazama, prikazen jena 81.25,be. Duzi ABI BC su tetive. U prescku norreala kroz njthova po pee [ 32 +4 Opsti standard u ehnikom crtanju sediéta dobija se centar kruga O. Polupreénik kruga R predstavja rastojanje OA, OB i oc. a) Be ‘SUA.25: Postupak ertanja keuénice kada su zadate ti nekolinearnetatke na njoj ‘Ako je zadata kruinica i tagka A van krufnice (14.26,2), postupak crtanja tangente iz taéke A na zadata kruZnicn je slededi: spoji se centar © i taka A, m kroz tadka B, koja polovi dud OA, povuce se normala na tu dub ($14.26,b). Tz tatke B nacrta se luk sa radijusom OA/2 i dobijaju se tadke Ci D. Tatke CiD su dodime tacke trazenih tamgenti (eL4.26,) a) ‘914.26: Crtanje tangent kruga ie zadate radke Konsteukeija obits kruga O prikazana je na $14.27. Taka A na hotizontalnoj ‘angenti Kru2nice t, dobife se povlagenjem linije OA pod uglom od 30°. Iz tacke A na ‘angentu nanese se rastojanje SR i dobijatatka B. Dit CB ptedstavja vrednost polovine obima Rie, Ako se ta vednost nanese ne tangentu tiz tadke D, dlobijaju sé tadke EF, a rastojanje DF je obim kruga 2Rr, i standard u tohnigkonn ertanju 23 { ‘SL4.27: Konstrukcyja obima krga 432. Elipsa Flips nastaje kada se tela kninog popretnog preseka (raja, kupa,..) preseku se revi, Joja je pod nckim proizvoljnim uglom na basi. Elipea i paramcirt koji je defiaisa prikszana jena s1.28, Predctavje geometrisho neato tataka E (Ey, Ba, Ey) ie zit sestojaja od dvej fsa tataha 2d, KUSH Fy) Jedaak Gin vlRs Ose i ~ Posioj vie metoda za crane clipe, zavsto Od toga Sta je zadato, Ako su zadate ‘eliksf mala osa metode za crainj eipse si: metoda po defincii, metoda dve krulnice, netoda Sestara, metods partetahartije, metoda podeoka it, Pravc elke i ale ose si od uglom od 902 Krug posmatran pod nekim uglom raiftim od 90° (iskosa) vidi se kao clips. | i AB =2a- veka osaelipse CD=2b- mala osaelipse | AQ=0B=a CO=0D=b a-velike paluosa ‘b+mala poluoss FF, fokus, 2e DF, =DF) ‘14.26: Elipsa sa parametrima koji je defnisa Metoda po definieijt Na-esnovu zadate vrednosti velike i male ote odrede se tie Fy iF na osnovw uslova iz prethodne slike (61428). Rastojanje FO podeli se na proizvoljan broj delova i beled 2 1,2, 3)» kojine moraju biti medusobno jedaki (814.29). Takode, restojanje Mu 4. Opiti standard! u tehnitkom ertanju OF se podelina ist broj podeoks, ita medusobna rastojanja i obelede sa 2,3, Sita Fy iT se povlase Sestarom lukovi rastojanja, np, Ati tatke Fi BA iz tathe F, te se dobie taéka 4”, koja predstavijatacku na elipi, Pstupak se ponavija za sve ostale podeone tthe J,2,3,-.11,2,3, Metoda dve krudnice [Nacrtaju se ve krvtnice sa preénikom male j velike ose ABI CD se centrom w tachi ©. Obe se podele na jednakbrojdelova (So vie detova, elipsa je preciana), npr na 12; obeleze kao a s14.30. 2 istoimenih podelika povage se horizontalne line sa tmalog kruga, a vetikalne sa velikog U preseku oi inj dabju se tadke eps. ‘5L4.29: Crtanje clipse prema defini SL4.30: Crane elipse metodom ave kruznice Metoda Sestara Nacrta se paralelogram na osnovu zadate velike i mate ose (tatke AB i CD). Iz tadke G (@1431) powute se normals na pravac AC i u preseku sa velikom osom daje tnéku B, a sa malom osom tatk F. Tatke H iJ dobijaju se simetritno u odaosu na tatku (©. iz tatke E nacita se luk BA, koji predstavija deo clips. Iz take F nacrta se luk FC koji, takode, predstavlja deo elipse. Simetriéno ovome dobijaju se 1 ostala dva tuk Spajanjem ovih lukova sa krivujarem dobijaseelips. Metoda paréeta hartije [Na osnovu zadatevelke i male ose AB i CD (L432), na jednom parétu hare nacrta se did OF koja j jednaka zbiru poluosa (OB=b+). Rastojanje OF na paréeta lar predstaja mala poluosu b, a FE veiku poluosu a. Part hast Hii po pravcima velike{ male ose, tako da je ttka E stalno na pravey male ose, a tatka O sa paréeta hartije.na praveu velke ose (dobijju se tatke: Ey, O;). Tatka Fy dae tatu elipse. Postupak se kontinualno ponaija zavisn od eljene preiznosti elise, 4 Opstisuandardi tehnitkom eranj 35 14.31: Cranje elipe metodom Sestara L432: Crtanje elipse metodom parteta hate ‘Ako su porate de spregnta (knjvgvan) pina tata se elias ot metocam,prdeata, metodom Sesara mction parte harje i Spregut Ceemagovan) presi u lo Koj dvs rca ha Arg Kot ojo medssbno pod Salam 90% nal se ne de pod ulom, vet nlm defomisanin. ; Metada poets ums taatabil koja da sprognste(Losjgoran)pretatia AB i CD nesta ss pele, ns 38 Ow seg tk se pelea ti) eda Foletate Sons too nu ty 120 2, taaka A B pvt se tip lose ee inje Al. U pretku on in dba so ae ops Postal se ee toe Stl athe 2, 4°91 2,3, 4,5 eto polka kor = ade 50 dada vel ala 08 (A438). 29450543921 BEIM ‘914.33: Crtanje elipse metodom podeljaka __SL4.34: Crtanje elipse metodom podeljak ‘kada su zadat konjugovant profit ‘kada jezadatavelka i mala ose ‘Ako je zadata velika osa AB, pravac male ose i jedna tatka ns elipsi (tadke X) postupak dabijnja dudine male poluose (b) pokazan je na sl.35. Tz zadnte tatke X hacria se luk polupregaika poluose a i gle sete pravac male ose, dobijaju se tatke Ei F Spoje se taéke XE i XE. Gde ave prave seku veliku ost AB, dobijaj se tatke G i H. 36 _4. Opti stwidardi u thicker ertanj Rastojanje XG i XH predstavija malu poluosw b, odnosno XG=XH=b. Sada ke ppoznata i mala osa, nekom od prethodnih metoda mote se nacrtati elipsa. a - zadato [poznat pravec malé ose (uvek je ‘hormalan na pravac velike) X- zadata tatka na cipsi XE=XFea ‘St4.35: Postupak dobijanja vednosti male poluose b “Elipsu je najednostaynije i najorée nacrtati ako su poznati prave! i velitine mate i velike ose. Prave uate i velike ose su uvek medusobno normalani, dok su pravel ostalih, spregawtih (konjugovanih) preénika pod nekim drugim uglom, Postupak dobijanja pravea veike i male ose, kada su poanata dva spregeuta prefnika AB i CD prikazan je na (814.36). Na vacatispregouti prodnik AD iz tathe O suerla se normale n. 1z tache O opie se luk polupretnika OA i gde seve normaly n dobija se tacka E. Spoje se tatke Ft zadatatatka Ci odredi sredite dui EC, tatke F. Ye ake F nacrta se luk polupretnika FO i ade seée pravu EC dobijaju se taeke G i H. Pravac OH je pravae velike ose, a velitina velike poluose je dut GC (GC=a). Na osnovt pravea OH i velixe poluose a, obijaju se tatke 31 K, odnosno velica osa. Pravsc male ase je normsla na veliku ost fe taéke O. Veligina male poluose je rastojanje CH (CH=b), Sto daje tate L iM. ‘814.36: Oredvenje velit imate ove eipse, ako su zadat konjugovani prefnck 4. Opsti standard w tehnigkom eran 7 433, Sinusoida 7 Sinusoida predstavjatalasasto (oscilatomna) kaetaxje jedne tadke. Mnogi procesi \ tehnici odvijaju se prema zakonitosti sinusoide (9 = ypsine). Postupak konsirukeje sinusoide dat je ne s1437. Krag proizvolinog prefnika podeli se na odredeni bro} jednakin delova (apr. 12 1.2y12). Fz svakog podeoka na krugu povuku se horizontale Tinje. Na horizontainu tiniju, koja polazi iz sredisia kruge O nanese se vrednost obima Jkruga i podeli na 12 jednakih delova (1,2%..12) ie kojth se povuku vertikalne lini. U preseku orizontalnt | vertikalnh tnija itoimenih tagaka (I-22... 12-12) dobijeju se tatke sinusoide, 4 py y 1 of | oo Wg oO] ae i ki fo . = 1437 Potipok debian shasode 43.4, Kosinusoida \ Kosinusoida je kriva signa sinusoid i dobija se na isti natin, samo je obelezavanje ‘aaka 1,2,..12 sa drugeijim potetkom, 30 je prikazano na s14.38, ‘St4.38: Postupak dobijanja kosinusoide 8 4. Ops standard wreliBom eranja 43.5. Zavojnicn Zavojnica nastaje keda se pravougli trougao obrée oko valjka pretnika D, Duka ktotatrougla jednake je obimu kraga preénika D, a kraéa korakeu (hodu) zavojnice. Pri dobrtanju, tatka hipotenuze opisuje kxive po obimu valka koja se zove zavojnica. Zavojnica se koristi za oblik Hjeba na stablu vijka, puznog vajka, zavojaih vretena id Postupak konstruisenja zavojnice dat jena sL4.39. Krug pretnika D podeli se na npr. 12 jednakih delova (12,12) i obele2i kno na sic. zaad kruga na proizvoljaom rastojanju hnactta se horizontalna linja na koja se nanese duf jednaka obimu kruga i podeli na 12 jednakib delova (1,2,..12), Sto predstavja dudu katetu trougla, fz podeoka 12'nacrta se fkraga kateta provouglog trougla (12A), koja je jednaka koraku zavojnice (radata vrednost), Ie podeljaka 1,212” do hipotenuze povlaée se vertikalne, 2 odatle hhotizontaine lini. U preseku linja iz stoimenih taéaka sa kruga i hipotenuze trougla (0-1 22 12-12) dobijaju se ache zavojnice, eo ww 12 012 = Dr, 3 WA= korak zavojnice (zadato) ‘SLA39: Postupak dobijanja zavojnice 43.6 Cikdoids ‘Cikloida nastaje kotrljanjem kruga po pravoj lini bez Klizanja Pri tome tatka A. na Krugu za potpun obrtaj kruga (2x) ima putanju oblika cikloide (sL4.40). Primenjuje se za oblik boka zubaca nekih zupéaniks, za tulete i centroide, za putanje tataka masinskil, 1, ito zaadi da je uveanje, Viednocti razmere 2a Umanjenje | luveéanje date su tabeli 4 ‘Tabela 44: Veednost stendardnih razmera (JUS A.A0.106) vara vidi Razmere au umaajenjs YEE is Ux 120 150 1100 1200 1300 1000 1:2000 15000 110000 Reameréaawwetanje 21 Si Toad Xa 201 Sos [Na jednom ertetu moée se kovstit vite razmera. Osnovna razmera Se upsuje w dgovarajuéu rubriku zaglavja za erte Siti detalji predmeta mogu se uveéati | pored {og wvetaog detalja oznati se razmera (514.9), koja je wu tom sludaja razidta. od tome razmere cries, Ako je 2a posebne namene poirebns nekadrugerazmera Od 2 4 Ops standard u tehnizkom eran) conih dail u tabeli 4.4, raspon razmera moze biti uveéan u oba smera pod uslovor da ta nova razmera bude izvedena iz osnovnih mnoZenjem sa 10. Tebor razmere zavisi od velitine i sloZenost predmcta kofi se crta. Mora bit takvat a je orted davoljno precizan i jaan i da je uskladena sa formatom papira 46. VRSTE CRTEZA U tehnici se koriste radiite viste crteéa, zavieno od naéina extanja, mesta vorisenja aj astano, eG ote Kari Dee eprom 2. Naginu prikazivanje; 3. Mestu koris¢enja; 4 5. Namenii [Natinu txade, 1, Prema sadrdini dele se nat ~ Sklopne crteZe koji predstavjajuvige radliitih delova u sklopu (naledu jedni ne druge) i imaju zajednitku wlogu i funkeiu i = Detaljne ertete, koji predstavija criez jednog detalja (predmeta), koji se bea razaranja ne mode razcvojt “2, Prema nati prikszivanja dele se na Aksonometrijsk,gce je precmet prkazan u tn dimenzijeu jednom pogledu = “Ortogonalniygdeje predmet nacrtan u vile ortogonalaih projekcija(poaleda) vudve dimenaie i ~ » Sematski,pde se dlovi, uredaj i matine prestaljaju standardnim simbolima 3, Prema mestu Koriséenja dele se na extede za ~ Konstrukeioa! biro; = Fehnolo8ki biro; = Biro kontrol = Proizvodni pogon; = Transportnu siuzbu; = Proxlajau slutbu; = Propaganda susbu i = Skladiste gotovih proizvoda, 4, Prema nament dele se na: 4) Konstrukeione crteZ, koji mogu biti: = Sklopni (oriogonalni, rede aksonometriski); = Montaii (ortogonslni, aksonometrjsk i Sematski; Instalactoni (Gematsi); = Ratlioni&ki (ortogonalni, rede aksonometriski erte# na osnowa kojeg 2 predimet u radionicl izxaduje; 4.Opit standard tehnickom yy Tehnoloske ertede, Koji mogu biti "Gated. obrade (ortogonalni). Dsje postupak izrade po tehnoloskim operacijama. — Kontrolni erted (ortogonsini)s ©) Komereijalne ertete, koji moga bit snc! za porudzbinu (ortogonalni ili aksonometsijski). To je tehnigki deo Sogovorenog dokumenta izmedu narutioea j ievtSioca; — Cried am ponuda (ortogonalni ili aksonometrjski). Predstavlja dopunski tehnigki dokument wz ponud za trazenje posta; — Gited zn odobrenje (ortogonalni it aksonometsijsi). To je, tebnithi dokument, koji sludi za utvrdivanje ugovorene iavedbe; — Crted isporuke (ortogonalai ii aksonometrijski) je tehnidlé dokument wz isporuku robe; Kontvalno prijemai crtez (ortogonaini, aksonometsjski it Semotski), ns ‘oanowa koje se kontroligu samo oni elementi Kofi su bitni za prjems; — Opisnt erted (ertogonalni, aksonometsijski i Sematsk) je namenjen kupeu Luz uputstvo za rokovanj — Grted pakovanja (ortogonalai ili aksonometrjski, na kojem se daje naéin pakovanja pri skladistenj i transpertu; — Gated 2a publikseiju (ortogonaini, aksonomettijski ii Jomatski) namenjen je 2a prospektn, kataloSk i propagandno-marketinski material itd 4) Projeltini,{ investiciono projekini crtedt predstavijayu posemns okvinve tehnidko-tchnotodks redenja, Na osnovu ovih dokumenata obezbeduu se investiciona seedstva ©) Ostaleexteze, Koji mogu bit Patentis © Crteti uz proragune,dijagrame i nomograme itd Prema nation nde dle 5 eee otat ted koji se crt tulemii olorkom, oa pausy, hamers oe i bankpstppir Cavs aha Koss neqova Xp — Kopi je umsoteai eign eerie eemm upreiéen eed martan slbodeom rotom, Mote da se oni no pipemt za te Gore navedeni exteti ne moraju se sv u svakoj pric erat. Jedan cxtez moze da ima vie namena, Svaki ertez se crta na odreden naéin, sa odzedenim elementima 1 podacima. “4 5. Aksonometnishi etet in 5. AKSONOMETRIJSKI CRTEZ -Aksonomeitjski cited j8 onaj crted na kojem se predmet predstavlja si tri dimenzije na jednom pogledu. Dobijenaslika predmeta je priblino onakva kaka vidi a nade oko: ri tome se predmet na sci “deformige” uw odnost na sWara izgled. Poveine predmeta se raritto deformif, neke vile, neke mane, zavisno od njihovog polodaja i prema projettnim rivnima, Prednet ertanja portavja seu oktante dja ose pod razlgtim ugh irzkito H usmerene (451). Zavisno od polos projektnih ravni poste sledeée iste aksonometiskog ered, | 44, Ortogonalna aksonometrija i U {2 Kosa aksonometria, pk as NN if ‘915.4: Polodejosa kod aksohiomenskog ertcza ul iiskog 4) 38 ortogonaln aksonometiy, b, ¢) za kos aksonometri $.1:ORTOGONALNA AKSONOMETRIJA, ‘Ova inetoda je pogodina 72 one predmete koji nemaju mnogo krulnih porns, Projekini zraci su medusobao paralelni i normalni na projektne ravni, Deli se na * dimetrju i izometniju. Osa Z je uvek vertikalna, dok su ose X i Y pod razisitim uglovima (615.1), Ivice predmeta koje su paralelne sa osama X, YZ ertaju se u pravoj veisini {oznateno sa 1) lise skracuju na 1/21 314 (oznadeno sa 12, 3/4) Sto je prikazano w tabel 5.1, Zavisno od polozajs osa i skraéenjaivica predaeta, neke povrdine predmeta se istigu (ole vide, f. vide istiéu u odnosu na druge), a neke ne. Kocka naestana u raziitim i ‘metodama dimettij, sa uglovina osa koje se mogu kosstiti prikazana je na 1.5.2 Bictode |_Palofaj osu | Skragenja po osama na] Vidljivost Gataknutos0) aksonometriie [x Ty [Z| x | y | 2 | povrlinapredmeta Te po por yy fe YT TBtaknuta prednja povrSina predmeta Dimetsja [FF [ae foo Tia TT Tstaknuta predaja povrlina predmeta 4 AS" [SH [TP fa | Istaknute gornja -powtSina predmeta 7 1 | @ [oor TT Istaknuta donja __| povrsina predmeta Tometija [30° [30° [90/7 Podjednako istaknute sve povrdine predmeta ‘915.2: Prikazivanie Kocke w ortogonaladyksonometi 4, 6.4) dimetia,e) zomeriia 52 KOSA AKSONOMETRIJA (KOSA PROJEKCIJA) ‘Koss aksonometrija prikladna je za predmete sa krudnim porrsinama, jer se ‘one u jednoj ravni vide u pravoj veligini (ne deformisane). Projektai zraci su medusebno paralelni, norman i pod uglom od 30°, 45° ili 60° prema vertkalnici. Osa Z. je wvek vertikulna, X uvek horizontalna, 2 Y je pod uglovima 30°, 45° i 60" v odnosu ne X ost, So je dato w tabeli .2. Osa X je usmerena na levy ii des stranu (615.15, % 5. Aksonometniski cried Ivice predmeta paralelne sa osama X i Z ne skraéyju se (oznagene sa 1), a one paralelne sa Y osom se skraéoju na 1/2, 28 ili 3 od stvarne dune (1/2, 25, 34) Pat {ome se prednja povriina uopite ne deformie, a bogna i gornja se reelitito deformity Kocka nacrtana w kosoj projekii sa cazligtim aglom Y ose prikazana je na s15.3. Kada je ugao Y ose 30° deformacija goraje i bone povrSine je nsjveta (61.5.3,a). Za ugso Y ‘ose od 45", manja je deformacija,s tim Sto se i boésa i gomnja powina isto deformisu (9.5.38). Kada je ugno Y ose 60", deformaciia gomnje povine je najmanje, » botne ngjveda (815.30). “Tabela 52, Polotaj ose iskragenja kod kose sksonometije Poleiajors | Serato Metoda poosama | Vidjiost(staknutost) aksonometne [KX [YT 2 [XL YZ] _povebina predmets De [Oe |e PE PUT | Predaja potsna predmesa sasvim nedeformisana, a boena igorjaanatno. 3 TT Precinja povisina predneta savin nedeformisena bots oma mene. GH" SO" ]T_ | YT | Peedaj powsina predela | Kesa aksonometsija [O* sasvim nedeformisana, bona ‘veoma, a gornja naymanye SL5.3: Kocka u kosoj aksonometift(kosoj projekt) ‘53. CRIANJE KRUZNIHL POVRSINA NA AKSONOMETRIJSKOM CRTEZU Kruéne povrBine se projektuju kao krug samo u onim projektnim raynima koje si paralelne sa tom powsSinom, Ne projektnim ravnima koje su pod nekim uglom na kruénw povrdinu, krug se projektuje kao elipsa. Kod aksonomettijskog erteda samo kod Kose jprojekeie i semo one kruine povrSine koje su paralelne sa vertikalnicom, projektuju se kao krugovi, dok w- svim ostalim projekinim ravnima i kod svity ostaih. metoda, projektuju se kao elipse. Crtanje kruznih powrSina, odnosno elipsi, kod dimetrje i zometsije dato jenasis.4i5.. SUSA: Rraéne povrine u diet Prvi nagin dobijanja clipse na povrbinama predmeta nacrtanog w izomett nna 3156, Naceta se romb pod uglom od 30° stranica pregnika keruga ¢, Pravac velike i male oso nalazi se na djagonalama romba, Veligna velike ose 22=1,224, 8 male 2b 1.74, Drugi nagin dobijanja elise w izometri je it, stim &to Je chika osa 2a=d, 2 mala db=0,58d. Nekom od metoda konstruisanja clips, ada su poarate velika i mala 05a, ‘moze se nacrtat lips. ‘SL3.7: Cranfeelipse w xomenrjt S15 6 Crtanje lipse u izormetji ‘gle je: 2amd; 2b=0,58d ade je: 201,224: 20,7 Konstruisanje i ertane eipse je sporo, narogito. kada_ su, malih dimenzije. ‘'Priblizna’ elipsa (oval) “mote se jednostavnije nacetatiSestarom, Nacrta se romb stranice d pod uplom od 30° (158). Opise se luk polupresnika BE in tatke BAD. He tatke Ji K opite se tuk polupreéniki JE. Ovi Inkovi « pribliéaw elipsa (oval). eo __ 5 Absonometnski cree PPostupsk dobijanjaelipse na bono] povrbini predmeta nacrtanog u dimetrijt pod uuplom osa X i Y od 10° 1 45° prikazan je na s.5.9. Nacrte se comb Gia je vertikalna stranica jednaka pregniku kruga npr. d=4 em, posto nema skraéenja, Kraéa stranica omina je 2 em, posto je skraconje na 1/2. Tako se dobijaju spregnuti pretnicielipse EF i GH, die je stediite u tadki O Elipse se konstruife pomoév neke od ranije prikazarih ‘metoda, kada su poznati spregnuti pretnici (pogiasje 43): Postupak dobijanja spregnatih pregnika elipse ta gornjoj povetini predmeta nacttanog u kosoj projekeiji prikazan je na sL3.40, Na primer potzebno je nacrtati krug pregnika d=4 em, ade je sa Y pod uglom od 60°. Prvo se nacria romb stranica d=4 em | 3/4d=3 em, Na taj natin se dobiju spregnuti pretnic elipse EF i GH. Postupak je ist i za sve ostale kruzne povrine predmeta nacrtanog » dimetriji i kosoj projekcij, jer spregnute preénike elipse odredtuju ose iodgovarajuéa skraéenja 5 lr 19 lel 4 7 we) a ‘SL5.9: Postupak dobijanja konjugovanit $15.10: Fostupak dobijanja konjugovanih preci elipse u dimetrii pregnik elise u kosojprojekeji 5.4, POSTUPAK IZRADE AKSONOMETRIJSKOG CRTEZA Pre nego ito se posne extati predmnet u aksonomettiji usvoji se metoda, Pri tome se vodi raguna da predmet na crtedu bude &to jasnji i jednostavnij za crianje. Zatim se predimet “pravitno postayi” u odnosu na projekine cava. Predatet je pravilno postavljen, ‘ko su povtline predmeta (30 je moguee vige) paraleine ili normaine na projekine ravai Osim toga predmet je pravilno postavjen ako dobijent exted ima So manje nevidjivih lin. = “Too Posto ctana svn se na ertané pofedinaénth porrSin predineta, ne celog pedmetaodjednom. Crtanje se siti ffaza 0 odredenim edosledom, Zs predmet ti s15.11a detalna fe opisan postpak ertanja po farina, Cota se olovkom 64 tankim lingam pa B. Redosed je sleeé 1. Nacraj a oe X,Y, 1Z 2a odabrani motod akSSnometie. Za ovaj primer una se kosa projeki, posto ima pno kr povedna (3.1,8) 2, Prvo se ect one pone koje su paraelene se projektnim ranima, Podine se sa sjblizom il najudaljenjom povsinom od crags. Preglednije ea crtanje dato bude 5. Aksonometiiski ere 0 ‘najliéa povetina. Crtaju se prvo sve one povrtine koje su paralelne sa vettikalnicom, 8 zatim sve one koje su paralelne sa profilnicom ii obrnto, a) D 1) a j SU S11: Postupakdobijanja hose projekie predmea Aksononmetnskicrteé [Nakon toga se ertaju povtSine koje su paralelne sa horizontalnicom. Na kraj se extaju poviline Koje su pod sekim uglom na projektne ravni, clindriéne povrtine itd. Najéetée su te povedine vee ascrtane, crtanjem prethodaih, Nactta se, za poéetak, ‘imo jedan od odabranih povsfina prema redosledu crianja, Na datom primera to je ppovisina 1, koju Sine dva kruga preénike Dy i Dp (6.5.11,). Sredifte te povrsine je ‘ozngeno sa O}.. Ova potréina se crta u koordinatnom sistem (315.11, 3, Zatim se orta druga po redu povrSina. Ovde je to porstina broj 2, koju éine krug Dy i ‘Dy sa centrom w ta8ki Op(s15.11,4). Centar O; se natazi na Y osi ita O, na castojanjuy;.,. Nacrtana viednost ovog rastojanja zavisi od sfvarnog rastojana, skraéenja ti iviea {od razmore crtanja, Na primer, ako je stvamna vieduost 002 na predmetu 23 em, ugao nagiba Y ose 45°, Sto mati da je skragenje na 2/3 i rzmere TA, nacriana vrednost rastojanja O02 bige 1,5 cm. Iz stediita Oy nacrtaju se ponove ose X, Yi Z (lS.11,b). 4, Tua sreita drugonacrtane povitine erta se sredifte povitine 3. Nalazi se na Y oxi poito se i na predmetu nalaze na isto, simetralnoj inj predmete. Srediste povstine 3, Oy se nalazi na rastojanje yp od O;(SL5.11,b). PovrSinw 3 ine dva kruga prenika sa Dy i Ds (5.11) 5, Poito su nacrtane sve povrline paralelne sa vertikalnicom, crtaju se druge po redu, ‘ovom slusaju cilinindriéne, To je povrsine 4 (615.11, koja se sastoji iz de spojene Kknudnice preénika D, na rastojanju yz se srecitima O; i O3, Poito su te dve -krudnice veé nacrtane, samo se spajaju sa dve tangente paralelne sa Y osom, 66, Nakon toge erta se povrsing > (S19.11,g) Koju cine va Kruga preénika D2, ss sreditima w tagkama O; i 2 na rastojanju yy. PoSto su ta dva kruga vee nacrtans (615.11,b), samo se spoje tangentama paralelnim sa ¥ osom. +7, Cra se povitina 6 koju dine dva kruga preénika Dy sa scedittima w tatkama 2 i O3 na rastojanju yp~yy (615.11,8). Ta dva kruga su takode veé nacrtana samo se spoje tangentama kao prethodne dve (sL5.11,). ‘8 Ovako nacrtan predmet daje nejasau sliku. Da bi ered bio jasan i pregledan, brisu se ‘se pomoéae lini (suvidne ose id.), Nevidljivelinije se crtaj isprekidanom linjjom Lipa B ii F (@1.5.2,8), Meduti, ete je i dalje nepregiedan. Tada se nevidljve linje -savim brgu (3.5.11) il se neke od ajih zadrEavaju (51.5.12,0) L koje ce se neve nie sam inbrisat a oie naa ppeskidanom tom, nee sant precznog pv: Ope rail je da erted treba da je Sto pregedul Sasnifl es ond Ko Gta {kori cle. Ako se sve nevdljve je ry, a zadts samo Wijive koje se podedliavaju, (05.11, nee Hornik creda bil sat jasno do koje Unbine ie vaps pretnika Ds. Medutim, ako u ovom sloaju tako este nartas pote, smutrde se da je t pa do kaa predmet, fj, do powtine sa sete tae Os ‘Ako se samo eke nevdljve line zd na exes, ovom shea 0 bi tebalo da bude elinériéna povtina 6 (15.123), Sada j sa ovo ertela jane da je 1upe do, ‘aj reine ‘5.12. Crtanje nevis linia na aksonomenijskom ered 4) nacrane sve nevidjve vice i konture, 6) nacriane samo neke nevdive ice Skonture ‘Ako je potrebno da se unutraSnji nevidljvi deo predmeta sasvim jasno i precizno definite i predstavi na erteda, tada se predmet more fiktivno CzamiBljeno) odsed Zamijono odsecanje predmeta moze biti raziit: sa jednom ili vite ravni, Najege se predaet fiktivno se€e po simetralnim linjama na pola, Getvetiny, ili delimiéno, samo Flext manjt dev. Fri woule se mora mati na umu da se predmet ne sme tok “iseé". da ‘se na citedu ne vidi kako on igleda sa spoljanje strane. ‘Na ovom priment zamiijeno je odsevene cctvtina predmeta se ialonljenom ravni, koju fine ravni ce i B (15.13,a). Deo predmeta koji zaklanje. unutrasujost, Zamiljeno se odstrani, Da bi bilo potpuno jasno da predmet nije adseéen stvamno, vee fiktimao, deo predmera koji je doSao u dodir sa ravnima seg=nja a i 8 se Sratire Srafanje predstavlja ertanje tankih linija tipa B, koje su medusobno paraleine na thalom rastojanj, najeiée pod uglom od 45°. Linije frafure ne smeju biti paralelne sa onturnim linjama tipa A. Na aksonometsjskom crtebu, za reali od ortogonalsog, poveline predmeta koje su scene raziitin raynima seéenja (0, 8) Safirja 36 58 ‘aziitim negibom linja iste gustine. : ‘Suin_postupak sedenja i eftanja prescke, svodi se na segenjo.pojedinaénih povetina, stim redom kao Sto suse icrale. Ova faza crtanja rai se nakon nacstanih svn povsSina predmeta (815.110) ‘Crtanje aksonometijskog erteda svodi st na ertanje na jednom mestu (815.110) bea ertanja pojedinaénin rasslanjenth povrina, kao ito je 2b0g objainjenja postupka ‘dato u ovom primera. Drugi primer etanja aksonomeujskog crteta predmata prikazan je na 5.14 [Nacrtaj se pravel osa s izometj. Uotava se da se predmiet mode dobiti odsecanjem od riame tije su dimenzije odredene gobaitim predmeta, Prio se odsecsprednji deo predmeta, takode w vida priznie, nacrtna tankom linjom (S15:14,). Odseéent deo se brite gumicom i zavisno od predmets nastavi s© sa odsecanjem, So je:prikazano na AS.l4ed = | a oe 5, Aksonometriski ere b) q ‘515.13: Postupak dobitanja preseka cpredieta 4) naéin seBenja 1b) ened u preseku Ss a ‘SL5.14: Postypek dobijanja aksonomeetiskog etefa odsecanjem 5. Aksonometristi ene 3 Sledeéi primer postupnog ertanjs prikazan je na sl5.15, Predmet ima kose poutine, Sie se ivice i konture vaalitito deformiu. Stoga kose povrsine treba ertati teko, ‘ako je to moguée, da se dobijaju cranjem poveding predmeta koje st paralelne sa projektnim ravnima; Na ovom primeru (o su gomje i donje poviSine paralelne sa hhorizontalnom projektnom ravni sa centram u tatki Oi O> (s15.15,0). Spajanjem ovin poveSina dobijaju se kose. Odgovarajucim odsecanjem od nacrtanih povrSina (al.5.15,¢) \obija se aksonometrisk crtez, kao na s1.5.15, iid ‘SLS.15: Postupak dobijanja akzonometiskog crteta predmeta sa kosim povrsinarna 54 5, Aksonometrskicrteé 55. PREDNOSTIT DOSTACI AKSONOMETRISKOG CRTEZA ‘Zbog niza nedostataks aksonometriski cried nije osnovni erted w tehnicl, Nedostaci su sledeti ~ dobija se deformisana slika predmeta; = njasan je izgled zaklonjenih povrsina; = nepogodan je za ertanjeslozenijih predmeta i sklopova; = iztada je skups, jer je porebno mnogo vremena, narotito Kod sklopovs i sloteniih predmetai ~ nepogodan je za crtanje ostalih podataka na ertezu (kote, oznake 2a tolerancie, kvalitet obrade povrSina itd). Predaost aksonometsijskog.cxteza u odnosu na ortogonalni je w tome Sto je aksonometrijski erted jasan ills. Zbog toga se korist w tehnici. Na 15.16 prikazen je predmet nacrian v razlitim metodama aksonometrie ‘Ako se usvoji izometrija (@5.16,a) pa se ne nacttaju nevidljive konture predmeta, nese biti jasno kako predmet iagleds sa desne zaklonjene strane. Ako se pak nacrtaju sve nevidljve ivice zaklonjene desne strane, ertet je nepregledan i pretrpan nevidljivim linjama (15.16,b. ‘Ako se predmet nacrta u kosoj projekciji (5L5.16,c), pa se izostave sve nevidljive Tinie, bie potpuno jasno kako izgleda desna strana a delimigno jesno kako iggleda leva strana predmeta. Ako se predmet tako nacria, smatrace se da je simetrigan ida je leva ana ita kao desea. Medutim, ako na toj evo] strani predmeta ima neki sitan detalj na ile (otvor, Zleb itd), tada ‘ni ova metoda, niti ovaj polozaj predmeta neée dati precizan erted predmeta, ‘Ako se usvoji dimetrija za istcanje donje povrSine precmeta i predmer oksene kao na (L516), opet se jedna strana predmeta neGe dovoljno videt. Isto il sliéno bi bilo isa drugim metodama i polozajima osa i sa drugim polodajima predmeta u odnose 1a projektne ravai. Ovaj problem se ne moze ret ni jednom metodom aksonometrije 56, IZBOR METODA AKSONOMETRIJE, ‘Delovi masina, odnosno ptedmeti ertanja su velo raziitih konstrultivnih oblika ‘Ako se crta aksonometejshi crteZ, tada je, valno odabrati_najadckevatniju. metodu tksonometrije, da bi predmet na crtezu bio 3to pribliznjislici koju vidi nafe oko. Pravi izbor metode jasnije prikazuje predmet u aksonometrij, Koiko je to moguee i skraénje potsebno vrerie za ertanje. [Na ertedu (615.17,a) prikazan je predmet nacttan v jzometriji sa Getvrt presekom. Iegled predmeta je precizno definizan, izwev zaklonjenih povrsina (donja, dalja boéna i adja), koje se ne mogu drugadije definisati ni jednom drugom metodom. Medotim, hruéne powsine predmeta se deformign y elipse, koje se sporo ettaju, narodito ako sw . malih dimenzija, Stoga je 2a ovaj predmet, sa aspekta crtane, prikladnija kose projekeije (615.17). Usvoji se ugao ose Y od 30°, posto nema aikakvih detalja na bono} povrSini [Na ovaj aaéin predmetée se bre nacrati, aij vile deformisan ad erteZe w izometrj 5, Alesonometrishi ete 55 2) b) ath \> °) 4) ‘5.16: Predmet nacrtan x razltiin metodama aksonometre 4),b)izometriia,c) Kose projekcija, d) dimeja a) >) SLS.17: lapled predmeta wa) izometniié 6) Koso} projekeii eer 56 5. Aksonometriski ete Predmiet na SL5.18,a nacrtan je kosoj projekeii. Unutrainji deo predmeta se ne vidi. Ako bi se unutreinjost tog upusta nacrtala isprekidanim linjama erted bi bio nepregledan, Isti predmet nacrtan u izometrji dat je na stS.{8\p na kojem se vide vid ‘opust, te je w ovom slutaju izometrija prikladaije, Medutim, crteX predmeta u izomettiji zauzima vide prostora od njegove kose projekeie a) b) ‘SLS.18: Prikaz predmeta wa) Koso projekeii tb) tzometii Na osnowu prethodnih primera mote se uotiti da i kosa projekcija daje stiku predmeta koja se raaikuje od slike predmeta koju vidi nae oko w prostorv. To je nedostatsk w odnosu na izometriju koja daje slik predmeta blu stvarnom izgledu prosor, Predmet nacrtan u dimetriji sa uglom osa X iY pod 7° 1 42° daje najmanje deformisanu sliku predmeta, Na sl5.19 i 5.20 prikazani sv predmeti a dimetrii i izometriji. Dobijena slka u dimetsj je manja od izometriske, Medutim, u dimeteji su skracenja po Y osi, So je nepodobno za ertanje, 2a raziku od izometrije kod koje nema skragenja [Iz prothodne analize i pokacanih primera jasno je da sksonometrik prikladan za osnovai ete w tehnici. ‘815.19: Predmet nacrtan u:a) dimer b) omit ‘SL5.20: Cres predmeta w: a} deer tb) omen Sklop vite delova nacrtan u aksonometrii zahteva mnogo wremena i dobijena slika éesto je nejasna i nepregledna. Postupak ertanja svodi se na ertanje svakog dela pojedinaéno. Dodirne linije predmeta su zajednigke. Obavezno se korsti presek. Svaki predmet se Srafira ralititom gustinom da bi se medisnhne raztikowali Osim toga rave seéenia imaju razlgite nagibe linija Safure, Sto sve zsjedno daje aepregledan cite Predimeti se cznaéavaju pozicionim brojevinsa, Na sL5.21 prikazano je kuéiste kotrjajaos, led, 1. Gorajideo kui 2, Doni deo kucista 3. Zavrtan} 4.Navatka 5.Podloska Ss SUS.21: Slop’ aksonometrisk cred kudita lea & Ontogonalni crted G.Onogonainictes ose X 1, kao na 81.63, tako da se poklope sa vertikalnom ravni Sa projektnim ravnima ‘obaraju se {ortogonali pogledi (8.6.4), kao i peojektai raci 2 6, ORTOGONALNI CRTEZ Ortogonalni erted je takav ge se predmet erta u dve dimenaije u vise ‘ortogonalaih projekelja (pogleda). Projektni zraci su medusobno paralelni{ normalni ra projektne ravni. Predmet ertanja pestavja se u prostor omeden sa fest medusobno normalni, odnosno paralelnin ravaib. Zbog toga se za svaki predmst moe nacriati fest ‘osnovnih ortogonalnih pogleda. Prostor sa fest medusobno normalnih ravni je kocka sa svojih Sest stranica (6.6.1). Kocks ima po dve paralelne straniee, odnosno po dve: horizontalne - H, vertikalne - V i pgofilne - P projekine ravni, Predmet ertanja se zamiSljeno postavi unvtar kocke, tako da su:mu poviSine paralelne sa stranicama kocke. Stranice kocke (projektne ravni) abaranjem se, kao na 846.2, dovode u jedau ravan ravan crtanja,¥. vertikalne ravan, Zadnja verikalna stranica (V) kocke je w sredini, dok su ostale oko nje. Horizontalne ravni se obaraju na dole i gore, a profine sa strane, na levo i na desno. Prednja vertialna ravan se obara na desnu strane pored profilne. Na ta rnin svi Ses stranica kocke (projektnih ravai) obaraju se sve dotle dok se ne dovedu u Jednu ravan, zadaju vertkalnu ravan V, koja se nalaz usredini ($1.62), ‘816.3: Postupak dobijanja ortogonalih projekclia (pogleda) ‘SUG.L: Kocka, kao Ses proektnih raymi ($16.2: Obaranje projekinit ravni : 6.1. POSTUPAK DOBIJANJA ORTOGONALNOG CRTEZA Oriogomsine _projeksje (oxtogonss pope) debi se koriéenjem i ‘medusobno paralelnih projektnih zraka koji su normalni na projektne ravni. Postupak Yo dobjanja ontogonalnih pogleda prikszan ja 1.6.3 1 zasniva se na pricipioanaerine eometrije. Projekni zach obutvatju predmet 5 de prebijaju prcetre varn dau L taoke im spanner se. doje pogled. Kortenjem prjektsh zraka haf su ormalni an vrfkaimy, horiontaon + profi ravan debjaj se txt osnovns |_| pogleda, Saki pogled predtvla gle predineta smo ta jedne strane ito posmatrano 5164 Onaga pale V ‘orm: oa th stan, Vidje ike 1 Honture predimets ertju se debelom punom aon ebaranja Unijomn (ip A), a nevidjve preidanom (ip Ell). Da bi se togonalai poled naz jedno) rami, obara se horizontalne | profilne proektne avai za 0" oko E seep ee oo 6 Ontogonatni Délovi projeknih zraka izmedu projekcija nazivaju se sponams, Spone koje su pave, bilo vertikalne i horizontaine nazivaju se direktnim sponama. Direktene spone spajaju poglede a torizontalno} i vertikalnoj ravni. Izlomijene spone su one koje spajaju poglede na horizontal i profiloj ravni i narivaju se indirektnim sponama ‘Ontogonalni erteS se dobija kada se zadrie samo ortogonalni pogledi, a sve ostalo se izbride (projekine revni, spone, ose itd). Zavisno od vrste erteia iod toga ede se korist, na ove poglede se crtaju kote, oznake za kvalitet obradenih povesina, {olerancie itd. Na taj nadin dobija se ortogonalni ered koji je za prethodni primer dat na crtetu broj 601, 6.2, RASPORED PROJEKCIJA (POGLEDA) Za svaki predmet mo%e se nacriati fest osnovnih, ortogonalnihy projekeija (pogleda). Pogledi se rasporeduju aa razlgite natine. U praksi se korist: 1. Evropski raspored projekcja i 2. Ameritki rspored projekeja (Osim ova dva nadia rasporeda projekeija,v fzuzetnim pritikama moze se Koristii { proizvoljan raspored. Takav raspored projekcija, medutim veorsa je nepovoljan za one Koji taj ext i treba ga izbegavati. Bez obzira na to koji se raspored projekcija koristi predmet se pri ertanju pposmara kao ito je prikazano na $16.5. Predmet ertanja postavi se u odabrani poloiaj 1 odnosu na projektne rayni i vie se ne pomera. Pomera se criad i nalari se Sest rezlittih polotaja, od A do F, kako je 1 priknazano na slci 65. 165: Polotaj crac pri ertanu ortogonalnih projekciia A = posted sprede (gli), B -pogled odozgo, C-pogled sleva, D - pogled zdesne, E pogled adoxdo, F- poled straga 2007 = 0160 ny w0//ay, 2007 2020 ae! aH 1 E0445 E ae aR! . elo KLIZAC oteprivredn anal ty ot Sed 6.01 soa “1 a 6. Ontogonai et 62.1. Evropskl raspored projkekeija Kod evropskog rasporeda projekeija, dobijene projekelje se obaraju u sment posmatrania, znad suprotno od posmatrata, tako da se predmetcrtanja nelaziu sredini, Fnmedu oka ertaéa i dobijene projekeije (s1.6.6). Oznaka (simbol) za evropski raspored projekeija dat je na s.6.7. Popled spreda Je glavai pogled. Debija se na zadnjoj vertikalnoj ravni V (615.8), ert se w sredini i abeledava sa A, Pogled odoxgo je ispod A i obclekava se sa B. Pogted ss love strane predméta cra se na desnoj strani glavnog pogleda A i obelesava st . Pogled st deme strane obeleZava se sa D i nalazi se sa Jeve strane pogleda A. Pogled, ‘odozdo je pogled E icria se iznad A. Pogled od straga oznatava se sa F i exta ve sa desne strane pogleda A, a pored C. Respored osnovnih pogleda nakon potpunog obaranja ap predmet projekcija rasporedproekeija 516.6 Polotaj predmeta, projekelje i ertaéa ‘kod evropskog rasporeda projekcia. b) 2) tre px |e A #8 P 516.8: Raspored pojekelja po enopskom nadin rsporeda 4) pe obaranj es, b)nakon obama ravnt A pogled spreda (gla), B pogled odozgo, C- pogled slva, D’- popled adesna, E-= poled odozdo, F< pogled stmga Za peedmet na sh6.5 necrtano je Best ortogonaliih pogleda i resporedeni su po cevippskom rasporedu (5169). Ako se ovakvi crlezl koriste na amerigkom iti nekom dvvgom tif, tada se oznaks' 2a evropski raspored projekcije nalazi na crteZu, obituo ianadzapvija'a cred. Col omaka se era injon tip B, na powsinivelfine oko 1.5 6. Ortogonalni ete 8 516.9: Osnovni posted po exropskom rasporedu projekciia 622, Ameri&hi raspored projekeija Kod ameritkog rasporeds projekeija dobijene prajekeije se obaraju prema crfagy, supeotno od smera posmetranja, tako da se dobljena projekeija malazi u sredi famed oka ertaée i predmeta ertanja (646.10). Oznaka za ameci¢ki raspored projekeja prikazana je na $16.11. Glavni pogled, takode se obeledava sa A, nalazi se nx zadnjo} Vestikalnio} avn u stodini (3.6.12), keo i kod evropskog rasporeda projekcija. Pogled ‘odoago B nalazi se iad, a pogied odozdo E ispod pogleda A. Pogled sa lve strane C je ni levej a sa desne strane D na desno) strani pogleda A. Pogled od straga je desno od pogleda A, s pored D. U exlnosu aa evropski, kod ameri¢kog rasporeda zamenjena su festa pogledima Bi i Ci D, Raspored pogleda nakon obaranja projektaih ravi dat je azz 4 projekeija’ predmet raspored projekciia ‘St6.10: Poloiaj predmeta, projekeijei ertaze od amerihog rasporeda projekeija es om 6, Ortogonaln eres 3) ») B WB e im Dp F vA Pc P-D VF iE He ‘SL6.12: Raspored projekeiia po amerfkom naginu rasporeda ‘) pre obaranj, b) nakon obaranja A = posted spreda (gles), B-pogled edozgo, C - pogled sleva, D-pogled 2desna, E- pogled odoado, F- pogled siraga [ 8 aaaee ‘516.13: Osnovni pogledi prema americkom rasporedu projekeiia ‘Ako se crtesi sa ameritkim rasporedom projekeija Koriste na evropskem il

    You might also like