Knjiga o Jovu Iz projekta Knjiga o Jovu pripada mudroslovnoj (zajedno sa Priama Solomonovim, Knjigom propovednikovom i Pesmom nad pesmama)

) starozavetnoj, hebrejskoj knjievnosti. Ne moe se pouzdano utvrditi vreme nastanka i autor. Pretpostavlja se da je sastavljena oko 6. v. st.e. Za razumevanje Knjige o Jovu vano je znati da je nastala u vreme kada kod Izraelaca jo uvek ne postoji ideja o ivotu posle ivota i nagradi za stradanja na zemlji. Po verovanju Izraelaca, ovek posle ivota ne nestaje potpuno ve prelazi u neki magloviti, neodreeni eol. U tom novom obitavalitu svi su jednaki, i bogati i siromani, i dobri i zli. Sa tog stanovita mogla je jedino da se razvije ideja o nagradi u ovom ivotu za pobonost i dobra dela. Nagrada za dobro ili kazna za zlo sagledavaju se u zemaljskoj perspektivi i naglaavaju se vremenske sankcije. Iz te perspektive knjiga o Jovu pripada razdoblju kada ideja o nagradi u sadanjem ivotu nailazi na nepremostive tekoe. Ideja o nagradi posle ivota za pravednike javie se tek u prvoj polovini 2. v. st. e . Knjiga o Jovu predstavlja pomak u traenju reenja koje e odgovarati stvarnosti. Knjiga o Jovu se zasniva na pripovesti o edomskom eiku koji se pokazao nesalomiv u svojoj veri kada ga je iskuavao Sotona. Sotona tu jo uvek nije zli duh kasnije biblijske tradicije.

Hebrejsko ime Jov sa semantikog stanovita moe da oznaava nekoliko stvari: 1. pitanje - gde je boanski otac? 2. i epitet onaj koji je omraen, progonjen. Jedan od glavnih ciljeva mudroslovne, sofioloke knjievnosti jeste da itaocu prui moralnu i filozofsku pouku. Zato takva knjievnost obiluje mudrim izrekama, sentencama, filozofskim i teolokim razmiljanjima o prirodi Boga, oveka, njihovog odnosa i sveta uopte. U Knjizi o Jovu razmatra se pitanje porekla zla, patnje i nesrene ljudske sudbine. Tema Knjige o Jovu je nezasluena patnja pravednika, njegovo iskuavanje i utanje Boga koji okleva da pomogne pravednom Jovu. Ovo delo pokree pitanje smisla i opravdanja ljudske religioznosti i vere u boga pred zemaljskim patnjama i nevoljama koje svakodnevni ivot donosi. Ako je Bog dobro zato dozvoljava zlo? Ako je Bog pravedan, zato dozvoljava da nevini stradaju? Knjiga o Jovu predstavlja svojevrsnu teodiceju. Bog je pravedan i iznad oveka, koji nije u stanju da shvati i da pronikne u boansku promisao. Jov je suoen sa munim problemom - zna da je nevin, a i pored toga ispata. Tradicionalno objanjenje o krivici i ispatanju, i nagradi u ovom ivotu pokazalo se u svoj svojoj slabosti i nedovoljnosti. Prijatelji Jova, Elifas, Vildad i Sofar brane tradicionalno uenje. Oni su uvereni da je Jov poinio neki greh i da zbog toga sada

ispata. Dok prijatelji Jova tvrde da on mora da je veliki grenik, Jov sve vreme tvrdi da je nevin. Njegov svet je sruen, njegove patnje su besmislene. Proklinje dan kada je roen, i dovodi u pitanje boansku pravednost. U agoniji se obara na Boga. Na vrhuncu rasprave javlja se Bog iz vihora pitanjem Jovu Gde si bio kad sam Zemlju stvarao?. Jov se pokorava i kaje.

Kompozicija Knjige o Jovu Glavni oblik mudroslovne knjievnosti je maal (na jevrejskom), odnosno parabola (grki), to znai pria koja svojim povrinskim slojem upuuje na dublji duhovni smisao. Najjednostavniji tip maala je poslovica u obliku distiha. Knjiga o Jovu koju ine prozni prolog i epilog, sredinji pesniki deo od tri ciklusa rasprava i odgovor Boga iz vihora ima i dui oblik maala. Ova mudraka i pouna knjiga ima i dramski karakter. 1. prolog u prozi 2. tri ciklusa rasprava: 2.1. Jovova tubalica 2.2. prvi ciklus:

Elifas / Jovov odgovor Vildad / Jovov odgovor

Sofar / Jovov odgovor

2.3. drugi ciklus:

Elifas / Jovov odgovor Vildad / Jovov odgovor Sofar / Jovov odgovor

2.4. trei ciklus:

Elifas / Jovov odgovor Vildad / Jovov odgovor Pesma o mudrosti Jovova konana odbrana Elilujeva beseda

3. Odgovor Boga iz vihora 3.1. prvi govor / Jov se pokorava 3.2. drugi govor / Jov se kaje 4. Epilog u prozi Prvobitno delo predstavljalo je knjiicu u prozi sa dijalogom i teofanijom. Dodavanjem novih elemenata dobilo je sadanji oblik. Naknadno su uneti u prvobitni raspored Pesma o mudrosti i Elilujeva beseda. Eliluj se ne pominje kao Jovov prijatelj niti u prologu niti u epilogu.

Njegov savet dolazi posle rasprave Jova sa prijateljima. U prolokom, proznom delu odvija se dijalog izmeu Boga i Sotone. U pesnikom, sredinjem delu nema ni najmanje aluzije na taj razgovor. To je navelo na zakljuak da je pesniki deo kasnija interpolacija nepoznatog autora. U tom delu Sotona se javlja kao jedan o sinova Boijih, kao deo boanskog saveta koji obilazi Zemlju. U Knjizi o Jovu Sotona nije zli duh kasnije biblijske tradicije. On obilazi Zemlju tragajui za ljudskim grenicima te se javlja u funkciji svojevrsnog tuioca. U sluaju Jova, on istrajava u svom ubeenju da ljudi, pa ni Jov, iskreno ne potuju Boga, da ga slave samo dotle dok oseaju njegovu naklonost i primaju nagradu za svoju pravednost.