UNIVERZITET ZA POSLOVNI INENJERING I MENADMENT BANJA LUKA Diplomski studijski program:

Seminarski rad: Devizno trite, kurs i kursna politika Bosne i Hercegovine

Mentor: prof. dr Vinko Kandija Vii asistent na predmetu: mr Nataa Zrili

BANJA LUKA, maj 2010.god.

ROBERT DACEIN M 46/08

PREDGOVOR

Tema ovog seminarskog rada je devizno trite, kurs i kursna politika BIH. Ovim radom sam u stvari pokuao,da na to jednostavniji nain, objasnim razne podatke koji se tiu deviznog trita u naoj zemlji, kao i sam pojam deviznog trita. Isto tako sam smatrao da je poreenje sa drugim zemljama,jedan od pokazatelja kakvo devizno trite mi zapravo imamo. Ovo je veoma iroka tema i ni malo jednostavna. Dugi niz godina ekonomisti se bave ovom temom, prave statistike tabele, vre poreenja, sumiraju rezultate, a ovaj trend e se sigurno nastaviti i u budunosti. Proitao sam mnotvo lanaka na ovu temu, koje sam pronaao u raznim asopisima, iji su autori eminentni ljudi iz oblasti ekonomije, a svoje vienje napisao u ovom radu.

SADRAJ

1. UVOD .........................2 1.1.. Devizno trite formiranje i karakter3 1.2 Predmet poslovanja deviznog trita.....5 1.3. Trgovina valutama na deviznom tritu..5 2. SUBJEKTI DEVIZNOG TRITA...6 3.VALUTE7 4.DEVIZE..8 5.DEVIZNI KURS.....9 6. TIPOVI, ZNAAJ DT.14 7. OSNOVNI UESNICI....15 7.1. Poslovi na deviznom tritu..................................................................................17 7.2.Devizno trite razvijenih zemalja........................................................................19 7.3 Devizno trite zemalja u razvoju.........................................................................20 8.ZAKLJUAK 7. ..24 9. LITERATURA.25

1.Uvod Devizno trite je trite na kome se kupuju i prodaju strane valute, odnosno to je mehanizam povezivanja transaktora koji ele da kupe jednu valutu u zamjenu za drugu. Po pravilu fiziki nije ogranieno, nego postoji svuda gdje se vri razmjena valute. Najznaajnija devizna trita nalaze se u najveim finansijskim centrima, kao to su Njujork, London, Tokio, Frankfurt, Pariz itd. Bitan faktor koji je djelovao na brz razvoj deviznog trita je porast broja zemalja koje su uspostavile valutnu konvertibilnost i to prije svega za tekue transakcije, a jedan broj zemalja kasnije i za kapitalne transakcije sa inostranstvom. Devizno trite ini svjetska mrea sudionika, a trgovanje se odvija na specijaliziranim dnevnim berzama i u sastavu meusobno povezanih banaka, to ini 24-satno svjetsko devizno trite.

Aprila 1999.godine od 182 zemlje lanice MMF a, 156 je imalo valutnu konvertibilnost za tekue transakcije. Drugi bitan faktor koji je uticao na enorman rast deviznih trita je brz razvoj kompjuterskih i telekomunokacionih tehnologija. Da bismo imali predstavu o kakvoj ekspanziji je rije najbolje vidimo iz injenice da je ukupan procijenjeni promet na svjetskim deviznim tritima na prelazu u 2000.godinu iznosio oko 1,500 milijardi dolara dnevno. Osnovna svrha deviznog trita je omoguavanje i olakavanje meunarodne trgovine i meunarodnog kretanja kapitala.

Devizno trite Jugoslavije formirano je 1973.godine. Postoje dva organizaciona oblika putem kojih se institucionalno operacionalizuje regularna valutna trgovina. To su: devizne berze i vanberzanska devizna trita. Na deviznim berzama sve devizne transakcije obavljaju se u berzanskoj sali i po odreenoj proceduri. Vanberzansko devizno trite sastoji se iz mree banaka, deviznih brokera i dilera, ija je funkcija da poveu kupce i prodavce deviza. Glavni uesnici na deviznim tritima su komercijalne banke, preko kojih se u razvijenim zemljama ostvaruje ak oko 90-95 % ukupnih deviznih transakcija. Zbog toga se i kae da je interbankarsko trite jezgro deviznog trita na meunarodnom planu 1.Devizno trite Veza izmeu nacionalnih trita novca i stranih novanih trita ostvaruje se na deviznom tritu. Posredstvom ovog trita, vlasnici novanih sredstava transferiu strana sredstva plaanja u domaa, i obratno, pa se sa tim sredstvima pojavljuju na domaem, odnosno inostranom novanom tritu. Usljed povezanosti novanog i deviznog trita, postoji tjesna veza izmeu kamatne stope i deviznog kursa. Naime, meunarodno kretanje kapitala moe da bude motivisano razlikama izmeu kamatnih stopa. Stoga, kretanje kapitala moe znaajno da utie na kretanje deviznih kurseva na tritu deviza. Preko mehanizma deviznog kursa postepeno se uspostavlja korespondentski odnos razliitih kretanja na dva nacionalna trita novca.

O deviznom tritu govorimo u onom momentu kada doe do kontakta izmeu domaih i stranih deviznih rezidenata u sferi ekonomskih transakcija, i kad ovi kontakti dovedu do odreenih devizno-pravnih poslova. Iz ovih odnosa rezultira ponuda i tranja deviza, a njihov susret predstavlja devizno trite. Dovoljno je da jedan domai devizni rezident zasnuje potraivanje u stranoj valuti, a drugi dugovanje, pa da doe do prvog susreta ponude i tranje deviza. Devizno trite pretpostavlja takav tip nacionalne ekonomije koja odrava ekonomske veze s drugim nacionalnim ekonomijama (otvorena ekonomija). Postojanje ponude i tranje deviza je rezultat slobodne cirkulacije robe izmeu nacionalnih ekonomija Devizno trite, kao institut otvorene ekonomije, prua vrlo plastinu sliku platnog bilansa date privrede. Deficit u platnom bilansu manifestuje se u nesrazmjerno veoj tranji deviza od njihove ponude na deviznom tritu, i obrnuto. Pod uim pojmom deviznog trita obino se podrazumijeva organizovan susret ponude i tranje deviza, a iri pojam ukljuuje i atribut sistematskog susretanja. Lipfert pod deviznim tritem u irem smislu podrazumijeva kupovinu i prodaju deviza, deviznu arbitrau, devizne pekulacije, a u uem smislu samo kupovinu i prodaju deviza za domau valutu ili za druge vrste deviza. Devizno trite ima sljedee osnovne zadatke i funkcije, odnosno svojim djelovanjem omoguuje: a) Omoguava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua sredstva za plaanje u inostranstvu; b) Usklauje zahtjeve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu; c) Usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom; d) Omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom; Na taj nain se, posredstvom deviznog kursa koji se formira na deviznom tritu domaa privreda povezuje sa inostranom. Prema Kindlbergeru, tri osnovne funkcije deviznog trita sastoje se u: a) Transformisanju kupovnih sredstava - iz jedne zemlje u drugu i iz jedne valute u drugu, sa osnovnim zadatkom efikasnog obavljanja meunarodne trgovine; b) Davanju kredita za spoljnu trgovinu - uspostavljanjem konvertibilnosti evropskih valuta dolazi do formiranja trita eurodolara, na kome se ostvaruju znaajni tokovi kredita; c) Pribavljanju olakica za osiguranje od deviznog rizika - terminski ugovor npr. Jedna od osnovnih funkcija deviznog trita sastoji se u formiranju realnog DK. Naime, u uslovima postojanja deviznog trita nemogue je odravati nerealne paritetne odnose bez opasnosti da se funkcionisanje DT u cjelini ne dovede u pitanje. DT ukazuje neposredno na situaciju u platnom bilansu i tako postaje vaan indikator poremeaja nastalih u sferi meunarodne razmjene i u naoj Ekonomiji.

1.1.

DEVIZNO TRITE FORMIRANJE I KARAKTER Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa

kojima se reguliu devizni odnosi i devizni poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostranstvom Funkcionisanje deviznog trita doprinosi meusobne povezanosti nacionalnih finansijskih trita. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: meunarodne trgovine, meunarodnih usluga i kretanja stanovnitva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izraene u novcu razliitom od domaeg, kao i kretanje kapitala izmeu razliitih zemalja. Devizno trite ostvaruje sledee funkcije: Omoguava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua sredstva za plaanje u inostranstvu. Usklauje zahtjeve za prodaju deviza sa zahtjevom za njihovu kupovinu; Usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom; Omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Devizni promet sa inostranstvom obino se dijeli na tri oblika: Devizni sistem; Devizno poslovanje; Devizna politika.

Karakter deviznog sistema zavisi od karaktera privrednog sistema, privredne strukture, razvoja i ekonomske politike svake zemlje. Izmene deviznog sistema su rezultat izmena drutveno ekonomskih tokova i izmena u cjelokupnom privrednom sistemu. Geneza deviznog

sistema kod nas rezultat je izmjena nastalih u privrednom i drutveno politikom sistemu i u konceptima razvojne politike. Devizni sistem moe biti: Liberalan Regulisan

U liberalnom deviznom sistemu, subjektima u poslovanju sa inostranstvom ostavljena je vea sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima. U regularnom deviznom sistemu, u poslovanju sa inostranstvom ova prava su ograniena vie ili manje otrim regulativama i odlikama.

1.2 Predmet poslovanja deviznog trita Predmet poslovanja deviznog trita je kupovina i prodaja deviza koje su od znaaja za odravanje likvidnosti privrede u meunarodnim plaanjima. Radi se uglavnom o konvertabilnim sredstvima plaanja, dok klirinke valute nisu predmet operacija na deviznom tritu. Kupovina i prodaja deviza moe se vriti na dva naina: 1.Promptno 2.Terminski

1.3 . Trgovina valutama na deviznom tritu

Devizno trite je mjesto gdje se suoavaju ponuda i tranja deviza tj. mjesto gdje se razliite nacionalne valute mogu razmjenjivati (kupovati i prodavati) jedna za drugu. S obzirom da komercijalne banke predstavljaju najvee trgovce tj. glavne uesnike na deviznom tritu, esto se za devizno trite kae da predstavlja meubankarsko devizno trite. Na njemu komercijalne banke trguju depozitima u razliitim valutama.

Devizno trite je neformalnog karaktera to znai da devizno trite ne bi trebalo posmatrati kao odreeno mjesto na kome se trguje razliitim valutama. Fantastian razvoj telekomunikacija u posljednjih pedeset godina omoguio je direktno povezivanje (telefon, internet, satelitska komunikacija) i laku trgovinu velikog broja uesnika u razliitim finansijskim centrima. Tako danas imamo jedno globalno, svetsko, devizno trite gdje se trgovina valutama odvija non-stop. Imajui u vidu da se na deviznom tritu trgovina odvija 24 asa dnevno, od ponedjeljka do petka, esto se u formi metafore konstatuje da na deviznom tritu sunce nikad na zalazi.

2.Subjekti deviznog trita Prema ivaneviu subjekti DT su uvoznici i izvoznici uzeti u najirem znaenju te riei, rezidenti i nerezidenti, druga fizika i pravna lica, devizni brokeri ili senzali i CB. Banke su nosioci deviznog trita koje uz pomo CB organizuju promet deviza, posreduju u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom omoguavajui normalnu cirkulaciju deviza izmeu izvoznika i uvoznika. Pravi se razlika izmeu transakcija koje banke meusobno obavljaju (meubankarsko trite) i poslova kupoprodaje deviza koje banke obavljaju sa klijentima. Na deviznim berzama se usklauje ponuda i tranja deviza i formira devizni kurs, koji zatim banke primjenjuju u svojim transakcijama izmeu sebe i sa klijentima - uvoznicima i izvoznicima. esto je promet van berze vei. Znaaj brokera je u posrednikoj ulozi koju imaju u procesu usklaivanja ponude i tranje deviza. U bankama se trgovinom devizama bave dileri trgovci devizama. pekulanti manipuliu sopstvenim fondovima iz jedne u drugu valutu, radi sticanja zarade na osnovu kursne razlike ime stiu prosjean profit na raun ostalih dralaca valuta. Normalno funkcionisanje deviznog trita u velikoj meri je uslovljeno odgovarajuom intervencijom CB. -Smisao intervencije je u nastojanju da se obezbijedi stabilnost deviznog kursa i prui pomo bankama u vezi sa usklaivanjem ponude i tranje deviza. Poloaj uvoznika i izvoznika zavisi od efikasnosti DT koji se ogleda u mogunosti da uskladi ponudu i tranju na odreenom nivou deviznog kursa, i deviznih propisa. Dakle, da bi devizno trite moglo da postoji i funkcionie neophodno je postojanje odgovarajuih institucionalnih pretpostavki od kojih su najvaniji: - trinost, odnosno kupoprodaja deviza po kursu koji se formira na bazi ponude i tranje; - sami poslovi kupoprodaje deviza; - subjekti deviznog trita; - mjere intervencije CB na dev. tritu; nain formiranja kursa, dozvoljene oscilacije globalizacije robnih i finansijskih trita dolazi do propulzije DT.

Usljed

Jo jedan vaan faktor je brzi razvoj komjuterskih i telekomunikacionih tehnologija ime se neuporedivo bre prenose relevantne informacije i elektronski novac. U funkcionalnom smislu, DT se mogu podijeliti na etiri kategorije: promptna (osnovno), terminska, fjuers i opcijska. Namjenski tipovi transakcija su: a) Arbitrane - promptna kupovina i prodaja neke valute u cilju sticanja dobiti iz razlika u cijeni na raznim DT u svijetu (obino vre specijalizovane banke); b) pekulativne - neto kupovina/prodaja neke valute, ime se mijenja valutna struktura u portfoliju deviznih transaktora; Ove transakcije sadre devizni rizik, a cilj je sticanje kapitalne dobiti; c) Heding transakcije - trini trasfer rizika promjene deviznog kursa - odbrambeni tip transakcija u kojima uglavnom uestvuju kompanije koje se bave izvoznim ili uvoznim poslovima; Dva organizaciona oblika su devizne berze i vanberzanska trita i decentralizovana (OTC), koja dominiraju u svetu Glavni uesnici na DT su komercijalne banke (90-95% svih transakcija), a mogu se javiti u ulozi deviznih dilera i deviznih brokera. Jezgro DT na meunarodnom planu je interbankarsko trite na kojem uestvuju samo velike komercijalne banke koje obavljaju devizne transakcije izmeu sebe, s tim da se nalaze u raznim zemljama (valutnim podrujima). Da bi se na vanberzanskom tritu obezbeivalo stalno formiranje deviznih kurseva, neophodno je postojanje market mejkera - velikih komercijalnih banaka koje na zahtev neke druge banke moraju u svakom momentu da ponude dvije kotacije za istu valutu kao i koliine te valute koju su spremne da kupe i prodaju.Najvanija devizna trita su London, Njujork, Tokio, Frankfurt, Amsterdam, Pariz, Cirih, Toronto, Brisel, Milano, Singapur i Hong-Kong.

3.Valute Novac jedne nacionalne ekonomije javlja se u inostranstvu u dve vrste: efektivni inostrani novac ili valuta; kratkorona potraivanja u inostranom novcu ili devize.Valuta - od latinske rijei valuta, sa nekoliko znaenja: novani sistem; efektivni novac i novani znaci (novanice, banknote) u opticaju u zemlji (novana jedinica); u meunarodnom prometu samo efektivne inostrane novanice, novani znaci sa kojim se raspolae u nekoj drugoj zemlji.U posljednjem sluaju pojam valuta ne obuhvata i novane surogate (ek, mjenica).Konvertibilne valute (vrste) - valute koje, u principu, mogu slobodno da se menjaju za zlato ili za svaku drugu valutu i to u neogranienim koliinama. Transferabilne - valute koje mogu da se upotrebe za plaanje i u drugim zemljama, ne samo u zemljama koje su sa zemljom, o ijoj je valuti rije, povezane posebnim dogovorom o valutnom podruju. . Nekonvertibilne (meke) - valute koje se ne mogu zameniti za zlato ili za druge valute i slue iskljuivo kao sredstvo plaanja u unutranjem prometu. Klirinke ili obraunske - valute pomou kojih se obavljaju meusobna plaanja i obraunavanja na bazi meunarodnog dogovora, a najee je to trea valuta. Crnoberzijanske - valute iji se kurs formira na crnoj berzi nelegalno, suprotno sa deviznovalutnim i kontrolnim propisima.

Valutni paritet - jednakost u odnosu dvije valute, odnosno zakonski utvren odnos valuta prema zlatu (ranije i srebru) ili prema nekoj drugoj valuti ili, pak, da izrazi utvreni vrijednosni odnos dve valute koje svoju vrijednost izraavaju u zlatu. Devizni paritet - odnos izmeu vrijednosti inostrane valute na koju glasi deviza i domae valute. U sistemu jednostrukih kurseva devizni kurs jednak je valutnom. 4.Devize Deviza - od latinske, panske rijei devise koja oznaava inostranu menicu, mjenicu koja glasi na inostranu valutu i koja treba da se plati u inostranstvu.Devize kao potraivanja u inostranoj valuti predstavljaju specifinu robu koja se kupuje i prodaje na deviznom tritu. Za imaoca deviza (domai rezident) one nisu novac jer e imalac deviza dobiti novac kada proda devize na DT ili kada ih prezentira kod neke banke za naplatu.Devize predstavljaju uputnicu kupovne moi u inostranstvu.To znai da inostrani devizni rezident kao korisnik potraivanja u inostranstvu dobija devize koje predstavljaju potraivanja u inostranoj valuti. U sadanjim uslovima, sa makro-ekonomskog aspekta, devize su potraivanja koja posjeduje jedna nacionalna privreda u valutama drugih nacionalnih privreda (drugih zemalja). Potraivanja koja imaju tretman deviza bila bi potraivanja po tekuim raunima kod inostranih banaka, ekovi i menice koje glase na inostrane valute i vuene u inostranim bankama, primljeni akreditivni nalozi, kreditna pisma, telegrafski nalozi i druge hartije od vrednosti koje glase na inostrane valute. Sa privredno-politikog aspekta, devize mogu da se grupiu u dve grupe: slobodne i vezane valute: -Slobodne valute (konvertibilne, vrste, zdrave) su potraivanja u inostranstvu u takvim vrstama inostranih sredstava plaanja kojima bi njihovi vlasnici mogli da raspolau slobodno za plaanja potraiv. u zemlji ili za plaanja u nekoj drugoj zemlji. -Vezane devize (meke, klirinke) glase na kratkorona potraivanja u inostranstvu, u inostranim sredstvima plaanja, potraivanja koja bi mogla da se koriste samo za dogovorne vrste plaanja. -Meke devize - kratkorona potraivanja koja glase na inostrane valute ija kupovna mo nije stabilna, nisu konvertibilne u drugim valutama. -vrste devize - kratkorona potraivanja koja glase na inostrane valute ija je kupovna mo postojana, imaju stabilan valutni kurs, i u znaajnoj su mjeri konvertibilne za druge valute. -Klirinke devize - potraivanja iz inostranstva koja rezultiraju iz potraivanja zemlje sa kojom se razmjena i plaanja vre putem kliringa. -Konvertibilne devize - kao kratkorona potraivanja koja glase na inostrane valute su one devize koje mogu da se slobodno menjaju, da se konvertuju za druge devize, za druga kratkorona potraivanja u inostranim valutama na bazi utvrenog pariteta. -Promptne devize - potraivanja u inostranim valutama koja su dospjela, potraivanja sa kojima moe odmah da se raspolae i to u zavisnosti od karaktera deviza, toga da li su valute na koje glase konvertibilne ili ne, od reima korienja valuta. -Terminske - potraivanja u inostranim valutama koja ne mogu odmah da se koriste, nego po isteku unaprijed ugovorenog roka. Svaka valuta ima dvojaku vrednost: internu i eksternu. -Interna vrednost se ogleda u kupovnoj snazi koju neka valuta postie na domaem tritu. -Eksterna vrijednost se formira u intervalutarnim odnosima putem devizno-valutnih kurseva, koji se uspostavljaju na valutnim tritima ili ih propisuje drava

5.Devizni kurs Valutni kurs je cijena novane jedinice jedne (obino inostrane) zemlje izraene u novanim jedinicama druge (obino domae) zemlje. Devizni kurs pokazuje koliko se valutnih jedinica jedne zemlje zamjenjuje za odreeni broj valutnih jedinica druge zemlje, koje se dobijaju u vidu deviza. Ponekad se devizni i valutni kursevi oznaavaju zajednikim imenom intervalutni kurs. Stranjak: Devizni kurs predstavlja cijenu strane valute u domaem novcu (indirektno kotiranje), odnosno cijenu domae valute u stranoj (direktno kotiranje), koja zavisi, prvo, od odnosa kupovne snage (vrijednosti) domaeg novca i valute u kojoj se ovaj meri i, drugo, od efektivne ponude i tranje strane valute. Ne postoji potpuno slaganje o podjeli reima deviznih kurseva, a esto se grupiu u tri kategorije: fiksni, intermedijarni i plivajui. Podjela Rajnhart i Rogof (2002): a) Fiksni: bez posebnog legalnog tendera (zakonskog sredstva plaanja); unaprijed objavljeno vezanje ili aranman valutnog odbora. b) Intermedijarni: unaprijed objavljena horizontalna zona koja je ua ili jednaka +-2%; de facto vezani; unaprijed objavljeni klizni fiksni kurs; unapred objavljeni klizni fiksni kurs koji je ui ili jednak +-2%; de facto klizni kurs; ... ... de facto klizni fiksni kurs koji je ui ili jednak +-2%; unaprijed objavljeni klizni fiksni kurs koji je iri ili jednak +-2%; de facto klizni fiksni kurs koji je ui ili jednak +-5%; pokretna zona koja je ua ili jednaka +-2% (tj. uzima u obzir i apresijaciju i depresijaciju tokom vremena). c) Plivajui reimi: kontrolisano plivanje; slobodno plivanje. Babula i Otker-Roub (2002) daju sljedeu klasifikaciju: a) Fiksni: formalna dolarizacija; valutna unija; aranman valutnog odbora. b) Intermedijarni: konvencionalno fiksno vezanje u odnosu na jednu valutu; konvencionalno fiksno vezanje u odnosu na korpu valuta; horizontalne zone; klizno vezanje unaprijed; klizno vezanje unazad; klizne zone unaprijed; klizne zone unazad; vrsto upravljano plivanje. b) Plivajui: drugo kontrolisano plivanje bez unaprijed determinisanog smjera deviznog kursa; samostalno plivanje. c) Pojedini autori grupiu reime deviznog kursa na: tvrdo vezanje, konvencionalno vezanje, intermedijarno i slobodno plivanje. d) Sistem deviznih kurseva Period vaenja Zlatni standard Fleksibilni kursevi Zlatno-devizni Kontrolisano fleksibilni Bretonvudski fiksni kursevi Fleksibilni kursevi 1880.-1914.god. 1919.-1925.god. 1925.-1931.god. 1932.-1939.god. 1946.-1973.god. 1973.-

standard kursevi

Ova tabela pokazuje dominantne reima deviznih kurseva na globalnom planu, dok su u pojedinim zemljama zabeleeni posebni reimi deviznih kurseva koji su odstupali od napred navedenih. Devizni kurs u uslovima zlatnog standarda. Osnovni uslovi koji su omoguavali nain formiranja DK u vrijeme zlatnog standarda: -zakonska vrijednost svake nacionalne novane jedinice bila je izraena u zlatu; -novanice koje su cirkulisale u opticaju pored zlatnika bile su konvertibilne (zamjenjive) za zlato; -postojao je slobodan izvoz i uvoz zlata, odnosno slobodan promet deviza, spoljnotrg. promet i meunarodno plaanje ; -to je sve dovodilo do automatskog izjednaavanja odnosa vrednosti domaeg novca na domaem i inostranom tritu; Objektivna intervalutna vrijednost novca, odnosno osnova valutnog pariteta ili deviznog kursa bila je koliina zlata koju je sadravala ili predstavljala svaka nacionalna novana jedinica. To znai da je odnos vrijednosti dvije valute bio predstavljen odnosom koliine zlata, tj. odnosom kovnikih stopa - to je intervalutni zlatni paritet. Pretpostavimo da je kovnika stopa valute A iznosila 50, a valute B 100, tj. iz jedne odreene koliine zlata moglo se iskovati 50 novanih jedinica valute A, a 100 novanih jedinica valute B.Stavljanjem u odnos ove dvije stope dobija se vrijednosni, zlatno-paritetni odnos. Naime, jedna jedinica valute A sadri u sebi duplo manju koliinu zlata nego jedna jedinica valute B.Prema tome, kvantitativni odnos valuta A i B (50:100) je, u stvari, devizni kurs, koji glasi 1A = 2B. Ipak, stvarna, trina vrijednost valute, odnosno devize, bila je pod uticajem faktora ponude i tranje, pa je moglo doi do odstupanja od vrednosti slubeno utvrene na osnovu zlatnog pariteta. Ove fluktuacije su bile limitirane zlatnim takama - gornjom: takom izvoza i donjom: takom uvoza zlata. Ovim takama se regulisao izvoz i uvoz i u njima se sagledava automatizam tadanjeg zlatnog standarda. Gornja taka (izvoza zlata) je granica preko koje se duniku vie isplatilo da podmiri dug slanjem zlata, a ne kupovinom devize. U uslovima zlatnog standarda vidljivo je i obratno kretanje: devizni kurs djeluje i na stanje ponude i tranje deviza, ali u prilino ogranienom obimu. Bez obzira na mogua kolebanja, koja su lako otklonjiva, u takvim uslovima intervalutni kursevi su fiksni kursevi. Budui da se radilo o punovrijednom novcu ija se vrednost faktiki odreivala meunarodnim kretanjem zlata, oscilacije kurseva su bile male - od pariteta +-0,5%. Slomom zlatnog standarda i prelaskom na sistem papirnih valuta: a)ne postoji vie unutranja konvertibilnost novanica za zlato; b)uvodi se celi niz ogranienja u robnom i novanom meunarodnom prometu; c) mehanizam internacionalnog kretanja zlata i variranja kursa oko zlatnog pariteta valuta, koji je vodio automatskom regulisanju deviznog kursa, vie ne djeluje. Glavna determinanta deviznog kursa je ponuda i tranja deviza, koja nije vie kao u sistemu zlatnog vaenja ograniena zlatnim paritetom valuta.

Umjesto fiksnog kursa nastupaju razne vrste kolebljivih, fluktuirajuih kurseva. Umesto harmoninog likvidiranja negativnih salda kretanjem zlata, dolazi do dramatinih nastojanja da se izmijeni stanje trgovinskog bilansa meu zemljama. Devizni kursevi u sistemu papirne valute, kao i briga drava da ih svjesno reguliu u nedostatku ranijeg zlatnog samoreguliueg automatizma, dovode do sve vee njihove brige oko stanja njihovih trgovinskih, a posebno platnih bilansa. U uslovima papirne valute, ovo dravno regulisanje se javljalo kao nunost bez koje bi po slobodnom djelovanju zakona ponude i tranje postojale bezgranine praktine mogunosti poveanja deviznih kurseva.Pritom, negativne implikacije bi bile na stanje proizvodnje, zaposlenosti, cijena i ostalih ciljeva savremene ekonomske politike. Tako se javljaju nove vrste DK, nastupaju razni oblici fluktuirajuih DK koji, ako nisu preduzete mjere kontrole i ograniavanja, mogu da variraju bez granica. Ako se uvedu takva ogranienja, onda se takvi fluktuirajui DK ponovo pretvaraju u fiksne (ne one iz perioda zlatnog vaenja.) Oni su i dalje bili fiksni, ali su bili pod takvom stalnom brigom monetarnih vlasti i njihove devizne kontrole da predstavljaju manipulisane DK. DK u uslovima zlatnog vaenja bili su stabilni, iako su se slobodno formirali na tritu. Sistem fiksnih kurseva ne implicira njihovu aposlutnu fiksnost, ali implicira odreenu stabilnost, koja se u savremenim uslovima obezbjeuje kroz intervencije monetarne vlasti. U uslovima konveribilne valute, sama mogunost pretvaranja jedne valute u drugu utie na odravanje stabilnosti DK. Ako bi i nastupile izvjesne razlike u kupovnoj snazi valuta, lako bi se neutralisale putem devizne arbitrae. U uslovima nekonvertibilne papirne valute, DK su se mogli odravati stabilnima samo zahvaljujui mjerama devizne kontrole (manipulisani DK). DK ima jednu od najznaajnijih uloga na tokove u meunarodnoj razmeni, na formiranje cijena po kojima se vri ta meunarodna razmjena, na deformaciju odnosa izmeu cijena. Da bi domaa valuta mogla sa uspjehom da vri funkciju mjere vrijednosti potrebno je realno utvrditi njen paritet i to na nivou na kojem bi DK mogao nesmetano da funkcionie. Realno odmjeravanje DK u rasponu izmeu prosjene produktivnosti domae i inostrane privrede predstavlja jedan od najnunijih preduslova za ukljuivanje domae privrede u meunarodnu podjelu rada. Ekonomski smisao DK ogleda se u tome to se na bazi unutranjih i spoljnih ciena odreuje rentabilnost izvoza, odnosno uvoza. To znai da se problem ukljuivanja domae privrede u meunarodnu podelu rada i svetskog trita mora vriti smiljeno i organizovano, a pri tome posebno DK zauzima jedno od centralnih mjesta. Na meunarodnom tritu, gdje se vri razmjena po svjetskim cijenama, na kome odluuju trokovi proizvodnje naprednih proizvoaa, realno odreeni DK moe pomoi nacion. privredi da se ukljui u meunarod. ekonomske i finansij tokove. DK u jednoj nacionalnoj privredi moe vriti dosta znaajnih funkcija. Tu se, u p.rvom redu, misli na ulogu DK u: nivelisanju domaih i stranih cijena, racionalnoj orijentaciji nacionalne privrede u proizvodnji i robnoj razmjeni sa inostranstvom, uravnoteavanju bilansa plaanja, automatskoj raspodjeli roba i kapitala izmeu razliitih nacionalnih trita, ostvarivanju platnog prometa sa inostranstvom. Dakle, etiri su osnovne klase ciljeva politike kursa jedne nacionalne valute: a)platnobilansna i b)politika odravanja ire gledano spoljnofinansijska meunarodne cjenovne (neposredno) i ravnotea necjenovne privrede; (posredno)

konkurentnosti; c)politika stabilnosti procesa privreivanja i razvoja; d)politika ekspanzije nacionalnog reprodukcionog procesa koja se u suenoj varijanti javlja kao politika podsticanja izvoza, a u razvijenijoj kao politika kompenzacije razlika u sektorskoj ekonomskoj efikasnosti putem preraspodjele unutar nacionalne privrede. Ako je rije o realno formiranom DK, taj kurs moe u velikoj mjeri da utie na nivelisanje domaih i inostranih cijena Naime, ako DK predstavlja realnu intervalutnu vrijednost domae valute, moe uticati na pribliavanja domaih cijena inostranim, a domaa privreda e moi da se orijentie na racionalniju proizvodnju u zemlji, odnosno proizvodnju za izvoz. Na taj nain, DK ima funkciju instrumenta koji e vriti automatsku raspodjelu roba i kapitala izmeu razliitih nacionalnih trita, odnosno putem DK (uz apstrahovanje carinskih smetnji i raznih olakica) izjednaava se ili treba da se izjednai spoljno i domae trite. Ako su promjene cijena, profitna i kamatna stopa propraene u obimu i pravcima meunarodnog kretanja roba i kapitala moglo bi da se menja sve ostalo osim DK. Ako se u takvoj situaciji napuste postojei DK ili se prelazi na ograniavanje konvertibilnosti domaih i inostranih valuta, moe se izazvati odvajanje domaeg od inostranog trita i me se smanjuje ili ak iskljuuje mogunost za meunarodno kretanje kapitala. Promet roba i usluga odvija se uz ogranienja i odstupanje nivoa domaih od inostranih cijena, a parcijalnim mjerama (subvencije, premije) obezbeuje se potreban obim izvoza. Uvoz se ograniava na optimalni nivo putem dravne intervencije (sistem racionisanja deviza, viestruki DK i sl.) Ako je DK nacionalne valute kurs ravnotee izmeu ponude i tranje deviza i valuta, odnosno izmeu ponude i potraivanja domae valute i kratkoronih potraivanja iz inostranstva koja su izraena u domaoj valuti, takav DK moe se javiti u funkciji sredstava koja e uticati na uravnoteenje platnog bilansa. DK se formiraju na deviznom tritu pod uticajem ponude i tranje deviza, koje odraavaju stanje platnog bilansa Deficit platnog bilansa znai da je tranja deviza vea od ponude, a suficit da je vea ponuda deviza. Tranja deviza dolazi od stavki platnog bilansa koje odraavaju obaveze zemlje da izvri odreena plaanja prema inostranstvu, tj. transakcija koje involviraju transfer kupovne snage u inostranstvo. U takve transakcije spadaju: -uvoz robe i usluga; -plaanja ne ime kamata i dividendi; -jednostrani transferi; -izvoz kapitala Izvoz kapitala formira tranju za devizama jer u meunarodnim ekonomskim odnosima ne postoji jedinstvena svjetska valuta. Da bi se izvrio izvoz kapitala, potrebno je konvertovati nacionalnu valutu u valutu zemlje plasmana kapitala. Konverzija valuta vri se na deviznom tritu: prvo se konvertuje domaa valuta za stranu i nakon toga plasira kapital. Dakle, inom izvoza kapitala, nudi se na deviznom tritu nacionalna valuta (definitivno i zakonsko sredstvo plaanja), a trai strana valuta. Tranja za valutama varira inverzno sa cijenom - deviznim kursom. Vii DK strane valute destimulativno djeluje na tranju za takvom

valutom. Tranja za devizama je funkcija DK, slino kao to je tranja za bilo kojom robom funkcija cijene takve robe. Meutim, ukoliko doe do promjena u platnom bilansu zbog, npr, izmijenjenih cijena i trokova proizvodnje u zemlji u odnosu na cijene i trokove u inostranstvu, doi e do formiranja nove tranje za devizama.U tom sluaju, tranja za devizama nije posljedica deviznog kursa. Ili, porastom nacionalnog dohotka obino dolazi do porasta uvoza koji formira veu tranju za devizama.Ponuda deviza dolazi od aktivnih stavki platnog bilansa Odraava plaanja inostranstva prema zemlji. U transakcije koje vode formiranju ponude deviza spadaju: -izvoz roba i usluga; -primanja na ime kamata, dividendi -jednostrani transferi - primanja; -uvoz kapitala Ponuda deviza varira sa promjenama DK - porastom DK dolazi do porasta ponude deviza. Porast deviznog kursa stimulativno djeluje na izvozU odnosu na prethodni nivo DK, izvoznik za istu jedinicu izvoza u uslovima vieg DK dolazi u posjed, inom konverzije, do vie jedinica nacionalne valute. Porastom kursa strane valute domaa roba postaje jeftinija za nerezidente, izraeno u njihovoj valuti, to stimulativno deluje na njihovu tranji. Vea strana tranja domae robe je pretpostavka veeg izvoza domae robe. Uzajamnim delovanjem ponude i tranje na deviznom tritu formira se DK. Ako je na deviznom tritu tranja za devizama vea od ponude, to obino znai da zemlja ima deficit tekueg platnog bilansa. Da bi se odrao DK na odreenom nivou, ponuda ili tranja deviza mogu se korigovati intervencijom CB. CB moe razliku ponude i tranje deviza popuniti intervencijom monetarnim rezervama. U sluaju kada je tranja za devizama vea od ponude, CB intervenie na deviznom tritu prodajom deviza iz monetarnih rezervi. Ona tada prodaje devize za nacionalnu valutu. Kada je vea ponuda deviza, CB otkupljuje viak ponude deviza nacionalnom valutom. 6. Tipovi, znaaj DT organizovana trita devizne berze OTC vanberzanske transakcije koje se obavljaju izmeu banaka i komitenata i banaka i fizikih lica crno devizno trite Izmeu sva tri postoji neposredna veza i uticaj. Berze gube znaaj, najvaniji promet se sada odigrava na OTC tritu. -zbog nivoa DK (stvaranje ravnotenog DK) -veza izmju domae privrede i ostalih privreda sa kojima ona ima neke transakcije -kada postoji devizno trite i kad se na njemu formira ravnoteni kurs, to znai da postoji trisna alokacija deviza 7. Osnovni uesnici

Uesnici na deviznom tritu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrijednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno ovlastila. Specifina uloga na deviznom tritu pripada centralnoj banci. Ona se na deviznom tritu pojavljuje kao direktan reuglator i kontrolor. Iako se devizno trite moe posmatrati kao meubankarsko devizno trite gdje dominantno mjesto imaju komercijalne banke, postoje i drugi uesnici na deviznom tritu, koji moda nemaju tako znaajnu ulogu u smislu obima trgovanja, ali ija uloga nije zanemarljiva. Pored komercijalnih banaka uee na deviznom tritu ostvaruju i: - firme koje se bave spoljnotrgovinskim poslovima, - nebankarske finansijske institucije (osiguravajue kompanije),kao i - centralne banke Devizno trite je standardizovano. Pravila koja vae na ovom tritu reguliu procedure trgovine, nain izvrenja, rokove izvrenja, nain plaanja i sl. Ova pravila obavezuju sve uesnike, iako su oni najee iz razliitih zemalja. Komercijalne banke, neosporno je da, imaju najznaajniju ulogu u realizaciji veine meunarodnih transakcija, i one na deviznim tritima trguju sa bankarskim depozitima denominiranim u razliitim valutama. Banke ne trguju svim svojim depozitima. No, treba imati u vidu da je minimalni iznos kojim banke trguju na deviznom tritu 1 milion dolara. Devizni kurs koji se formira u ovoj trgovini je u stvari devizni kurs koji moemo proitati u finansijskim izvetajima pod nazivom Interbank rate

Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u razliitim zemljama su takoe znaajni uesnici na deviznom tritu. One kupuju i prodaju valute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa. Nebankarske finansijske institucije osiguravajua drutva, penzioni fondovi takoe predstavljaju znaajne uesnike na deviznom tritu. U potrazi sa sigurnim i konstantnim prinosima nebankarske finansijske institucije prenose svoje fondove sa jednih na druga finansijska trita i na taj nain postaju znaajni uesnici na deviznim tritima.

Centralne banke imaju veoma znaajnu ulogu na deviznim tritima. Njihovo uee na deviznom tritu nije u formi stalnog igraa, prije bi se moglo rei da one ulaze sa klupe rezervnih igraa, povremeno, i kada je to potrebno. Stoga je uee centralnih banaka vie u cilju intervenisanja na deviznim tritima. Intervencije centralnih banaka na deviznim tritima, u formi kupovine ili prodaje odreenih valuta, imaju za cilj odravanje odreenog nivoa deviznog kursa ili pak spreavanje znaajnijih oscilacija deviznih kurseva. Obim intervencija centralnih banaka na deviznom tritu po pravilu nije velik (osim u sluaju finansijskih kriza, ili pekulativnih napada na valutu) ali je snaga i uticaj informacije koju ta intervencija nosi daleko znaajnija, i vea od samog obima intervencije. Zato? Zato to intervencijama na deviznom tritu centralne banke alju signal uesnicima na deviznom tritu (i ne samo njima) o monetarnoj politici koju sprovode i efektima iste na devizni kurs. Transakcije na deviznom tritu odvijaju se kao: Transakcije izmeu komercijalnih banaka i njihovih komitenata, Devizne transakcije meu komercijalnim bankama u zemlji, Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s korespondentima u inostransvu i Devizne transakcije meu centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje kapitala.

Cijene koje se formiraju na deviznom tritu su dvojne: Ponuene ( bid) cijene po kojima je kupac spreman kupovati devize i Zahtjevane ( offered ili asked ) cijene po kojima je prodavac spreman prodavati devize. Razlike meu njima je mara ( spread ). Dnevne cijene pojedinih deviza izraene u kursu notiraju po vrednosti ( direktno ) i njima se oznaava vrijednost deviza u valuti domaeg trita i indirektno ( rijetko pri emu se navodi koliko je deviznih jedinica potrebno dati za jedinicu domae valute ).

7.1. POSLOVI NA DEVIZNOM TRITU 1. PROMPTNI spot osnovni (do 70.ih i jedini) oni poslovi u kojima se transakcije obavljaju u trenutku kada se ugovori posao ili u roku od 2 dana. kupac dobija devize istog trenutka i placa ih po trenutnom kursu. 2. FOWARD (terminski) nastali su zbog pojave ugovora o kupoprodaji koji ce se izvriti u nekom buduem terminu s tim da se definise DK, koliina deviza (iznos), datum. Ugovaraju se individualno najece od 1.2.3 meseca do 1 godine. Na ovo trite izlaze izvoznici i uvoznici da bi izbjegli rizik i da dans odrade kalkulacije a ne da razmiljaju hoe li biti u gubitku posle odreenog perioda. DK moze da se promeni. FUTURES modifikovani oblik terminskih ugovora jer se zakljuuju u standardizovanim oblicima. Postoji samo nekoliko velikih, a trguje se samo sa nekoliko glavnih valuta dolar, jen, funta, svajcarski franak.

TERMINSKI poslovi se dijele na: o outright onaj koji se zavrsava u terminu u ugovoru o spot terminska prodaja promptni! 3. OPCIJA - trguje se standardizovanim ugovorima (standardizovani termini i iznosi). trguje se samo preko dolara sa najvanijim valutama. Ugovara se u direktnom kontaktu. Opcioni jer se radi o specifinim ugovorima o kupoprodaji valuta o kojoj jedna strana IMA PRAVO ALI (opcija) NE I OBAVEZU da proda ili kupi odreenu valutu po ugovorenom kursu izmeu ugovornih strana strike price.

KURSEVI: a) spot (promptni kod promptnih poslova) b) terminski strike price opcioni kod terminskih odnosno forward poslova Sloboda izvrenja transakcije u zakazanom terminu se plaa i to je opciona cijena. - kupovina = call opcija - prodaja = put opcija Oba se ugovaraju i plaaju po datoj opcionoj cijeni. Izvoznik (hoe unapred da proda devize) kupuje PUT opciju STRIKE 90 na dan realizacije spot 91 odustaje, spot 81 realizuje Uvoznik (hoe unapred da kupi devize) kupuje CALL opciju STRIKE 90 na dan realizacije spot 91 realizuje, spot -89 odustaje.

npr. uvoznik kupuje 1.000, plaa call opciju 30$. STRIKE 1 = 1.5$. rok 90 dana. po isteku roka. spot, ako je 1= 1.45$ odustaje out of money opcija; ako je 1= 1.55$ kupuje in the money opcija. i tu za 1.000 dobija 1.550 $ sto je 50$ vie nego po strike. KAMATNA ARBITRAA Kamatna stopa je i dalje motiv za kretanje kratkoronog kapitala, ali sada mora da se vodi rauna i o DK jer moe da se desi se profit zaraen na osnovu kamate izgubi zbog pada valute. k DK kretanje kratkoronog kapitala SAD ulog $100, rok 90 dana. k = 5% posle 90 dana ^ 101,25 D Japan ulog $100, rok 90 dana. k = 4%. spot 100 jena = 0.430$, strike 100 jena = 0,432$ 100$ = 23.225,8 jena posle 90 dana 23.488,37 jena = 101,47$ > D nia kamatna stopa, ali jaa jen, pa se za 100 jena dobije vie dolara. GB ulog $100, rok 90 dana. k = 6%; spot = 1 = 1,5$ terminski (strike) 1 = 1,45$. $100 = 66,66 posle 90 dana 100,823 $ < D Francuska ulog $100, rok 60 dana k = 8%, spot 100 fr = 12,5$; strike 100 fr = 12,4$. S2 = S1(1+ r*n/360) S3 = S1 [Kt/Kp * (1+rn/360)] 7.2. DEVIZNO TRITE RAZVIJENIH ZEMALJA Podjela transakcija u odnosu na devizni rizik (razlike u DK) 1. ARBITRANE svaki posao koji se realizuje radi stvaranja dobiti na osnovu razlike u cijenama i ono dovodi do nivelacije cijena 2. SPEKULATIVNE neto kupovine ili prodaje nekih valuta ime menja valutna struktura u portfoliu 3. EDGING oslobaa potpuno od bilo kog rizika, predstavlja trini transfer deviznog rizika Faktori razvoja DT u razvijenim zemljama: - konvertibilnost valuta - liberalizacija kretanja kapitala - razvoj telekomunikacija

okantan je razvoj prometa na DT koji se meri po dnevnom prometu. 2000. godine samo 15% spoljnotrgovinske transakcije, sve ostalo su spekulativne. BIS dnevni promet u 109 spot 1989. 1992. 1995. 1998. 2001. 2004. 590 820 1190 1500 1200 1880 terminski derivatan

1400 2400

= 2.6 triliona = 4.2 triliona

Do uvoenja eura, trgovalo se sa 150 valuta, a aktivno sa 30 sto je davalo oko 435 raznih (bilaterlanih) kurseva koji su se kotirali svakog dana. Najvanije od 30 su: dolar, jen, marka, funta, fr franak, lira, kanadski dolar, svic.franak. Dolar je bio bazina valuta jer su SAD imale najvei ekonomski potencijal mjereno veliinom GDP. Japan drugi sa duplo manjim ciframa (8.2 >4.2triliona $). Najvei broj cijena je bio izraen u $ na meunarodnom tritu. Glavna i najvea DT: 2001. London 30% prometa, New York 16%, Tokio 10%. 2004. London 31,1%, SAD 15,75, Japan 9,1%, Singapur 6,2% Najvanije transakcije danas: od ukupnog prometa 2004. Najveci je izraen u $ - 88,7%, pa , jen, , svajcarski franak. 7.3. DEVIZNO TRITE ZEMALJA U RAZVOJU Heterogena grupa zemalja ZUR, koje spaja ista strategija razvoja: uvozno-supstitutivna strategija, koja podrazumjeva relativnu zatvorenost privrede u odnosu na spoljno okruenje (totalna ili manje vie liberalizovana), a vilj je da se minimiziraju uticaju iz me.ek.okruenja kako bi se ostvario osnovni cilj: postizanje visoke stope ek.rasta i industrijalizacija. Pored ovoga, minimizirani su i neki trini mehanizmi, potiskivani su u okviru samih privreda. Rezultat, makroekonomski, ovakve politike u tim zemljama je pojava dugorocnog deficita PB, DK je precenjen sa puno izvoznih subvencija (koje je taj kurs podrzavao) i valute tih zemalja nisu postigle konvertibilnost, ak ni po osnovu ograniene konvertibilnosti u statutu MMF-a, po clanu 8. na kraju, neke od tih zemalja, koje su imale najgore rezultate su ule u spoljnotrgovinsku nelikvidnost tj. imale su visok stepen zaduzenosti (tokom 80.ih). Zbog svega ovoga je, sredinom 80.ih, vecina ZUR napustila ovu strategiju, ali ne i YU. i okretala se postepeno liberalizaciji ekonomskih odnosa i liberalizaciji unutrasnjeg trzista. To su bile tzv. trino orijentisane ekonomske reforme, a krajem 1989. otvaraju se trino orijentisane ek.reforme zemalja u tranziciji ove zemlje su bive SSSR zemlje. U tom kontekstu liberalizacije, veliki broj zemalja je, uvodio i konvertibilnost veoma naglo i bez prethodno obezbeenih uslova, sto je takodje dovelo do posledica: nagli porast uvoza, koji jos vise pogorsava PB deficit, domaci proizvodjaci su izlozeni stranoj konkurenciji, te domaca privreda naglo propada i raste nezaposlenost. domaci nivo cena naglo skace zbog cega dolazi do

pada izvoza i pogorsanja PB. Ovo se sve odraava i na DK, pa su sve ove zemlje bile izloene velikom pritisku na visoke stepene devalvacije valuta. Tu odmah dolazi do bjekstva kapitala. U MMF-u se otvaraju debate o preduslovima normalnog funkcionisanja DT i konvertibilnosti zemalja u razvoju, a to su: - politika stabilnost osnovni - pravna stabilnost osnovni -makroekonomska stabilnost (postizanje niske stope inflacije, stabilnost PB spontanim kretanjem kapitala komercijalne prirode) -postoji mogunost da se proglasi nivo kursa koji je na nivou realnog DK adekvatan nivo deviznih rezervi = nivo tromjesenog uvoza -pravna logistika trita Kad se ispune svih 5 uslova, moze se uvesti konvertibilnost za tekue transakcije i, ako su potpuno liberalizovane cene i ek.odnosi sa inostranstvom, postoji mogunost otvaranja DT, a kada se na kraju pokae da kod funkcionisanja tog DT nema veih oscilacija, moe se otvoriti trite za kretanje kapitala (kratkorocni predstavlja u sustini najveci problem i danas). Kako su razvijene zemlje uvele DT posle II sv.rata i da li je bilo i ovo uvoenje fazno ? - sve razvijene zemlje su konvertibilnost uvele 1958. (1945-58. faze za uvodjenje DT). neke od njih su na DT sprovodile politiku reima dvostrukog DT: *komercijalni segment* - kupoprodajne transakcije za sve robne i uslune djelatnosti i tu su usvojeni fiksni DK koje je CB branila svojim intervencijama, ali je bila ostavljena i mogunost devalvacije valuta. *finansijski segment* - sve ostale transakcije, pre svega kapitalne, sa sistemom plivajueg DK, bez intervencija CB i valutna razmena koju obavljaju fizika lica interna. Cilj ovakvog dvostrukog DT je bio da se obezbedi stabilnost funkcionisanja realnog sektora privrede proizvodnja roba ili usluga. Potencijalna neeljena dejstva odliva i priliva kapitala, kratkoronog ili dugoronog, se odraavao preko finasijskog DK koje je fluktuirao prema tome kako su se kapitalne transakcije odvijale. Dakle, sve razvijene zemlje su takvim dvostrukim DT eleze da izoluju realni sektor privrede (proizvodnju) od valutnog kretanja DK koji je bio povezan sa meunarodnim kretanjem kapitala. U to vrijeme je veliki broj zemalja primenjivao razne vrste selektivnih organienja za kretanje kapitala, a tek 90.ih su sve zapadnoevropske zemlje ukinule sva ogranienja na kapitalne transakcije. Ovaj reim dvostrukog DK je bio shvaen kao prelazni tranzitivni reim, putem koga se elelo da se izvri unifikacija dva trista i ta dva DK i da se uspostavi jedinstveni DK kada to uslovi u meunarodnom moentarnom okruenju dozvole, a da realni sektor privrede ne trpi velike udare. a postojala su sve osnovna udara na ovaj sistem: 1) monetarna ekspanzija ukoliko je sprovoena radi podsticanja proizvodnje i ako zemlja nije vodila rauna o stepenu te ekspanzije,pa je doslo do pojave inflacije i porasta uvoza. to je vrilo pritisak na oba trita. na komercijalnom tritu, taj

pritisak je dovodio po pada deviznih rezervi, jer je taj fiksni kurs morao da brani, a na finansijskom je dolazilo do depresijacije, sto je signal da mora da se vri restrikcija. Kad postoji velika razlika u cijenama na dva DT, dolazi do arbitraznih poslova (ilegalni tok, kupuju se devize na komercijalnom i prodaju na finansijskom). 2) promene kamatnih stopa na fin.trzistu domae kamatne stope moraju da prate meunarodne. Ukoliko se razlikuju, ponovo moze doi do razlike 2 kursa i ulaska u ilegalne arbitrane poslove

Kretanja kapitala u tom periodu poslije II sv.rata do 90. su bila reverzibilna pa je zato bilo mogue odravati ovakav DK toliko dugo. Uslov uspjeha dvostrukog DT kao naina uvoenja DT, a da se pri tome zatiti realni sektor je da stalno mora da se vodi rauna da ne doe do disfrapanci izmedju ta dva kursa, iz unutrannjih ili spoljanjih razloga (expanzivna politika ili rast meunarodnih k). Neke od ZUR su pokuale da kopiraju ovaj sistem. Podjela na komercijalno i finansijsko trite se ita kao podela na zvanino i paralelno. Zvanicno sva ponuda i tranja deviza iz tekuih transakcija koje su proglaene kao bitne i ono je funkcionisalo po fiksnom DK sa intervencijama, a sve ostale transakcije (ne samo kapitalne) su se obavljale na paralelnom, po plivajucem DK. Na ovo trite je iao i deo izvoza koji je bio prioritetan i naravno interna valutna razmena. Ovde je razlika u tome sto monetarne vlasti propisuju ko moe da ide na DT. Ovde je takoe problem probijanja rezima diferencijacijom ova dva trita pre svega monetarnom expanzijom. uzrok pojave crnih trzita zemalja u razvoju. na taj nacin sto izvoznici deklarisu svoje izvozne cene nizim nego sto one stvarno jesu, pa tako izbegavaju cesiju deviza i jedan deo deviza im ostaje na raunima u inostranstvu, dok sa druge strane uvoznici deklarisu vise cijene uvoza. Onda oni izmeu sebe na meunarodnom,tritu trguju devizama. MMf je napravio podelu tih zemalja na: 1) zemlje koje su uvodile aukciono DT CB je igrala centralnu ulogu, jer je ona jednom nedeljno organizovala aukcije prodaje deviza. izlazila je sa iznosom koji hoe da proda i sa minimalnim DK, a da bi to uradila, morala je da izvri 100% cesiju deviza za izvoznike i deklarisala MMMF-u da vodi politiku fiksnog DK. Pri tome je ostavljala mogunost svima onima koji su hteli da kupe devize da ponude cenu. Onda se vrsilo rangiranje i birao kurs jkoji cisti trite i njime se zatvarala aukcija. Po tom kursu su kupovali oni koji su ponudili istu cenu ili viu marginal pricing, a po holandskom se kupovalo po ponuenim cenama. 2) zemlje koje su uvodile meubankarsko DT vie trisno od prvog koje je slinije brzanskom tu je mala uloga CB. Odrava se meubankarski sastanak i tu se formira DK i on se smatra zvaninim do sledeeg sastanka. CB odredjuje limit, donju i gornju granicu ispod, odnosno, iznad koje ne moe da se ide zbog prijavljenog kursa MMF-u. Primjena ovih trista u zemljama, odnosno, izbor, zavisi od uslova u zemlji. ako je makroekonomksa stabilnost veca, veca je i mogucnost otvaranja medjubankarskog trzista, ali

zavisi i od karakteristika bankarskog sistema. Ukoliko je prisutan mali broj banaka, onda je bolje aukciono, a ako ima vie banaka, racionalnije je da se uvede meubankarsko. 8. Zakljuak Veza izmeu nacionalnih trita novca i stranih novanih trita ostvaruje se na deviznom tritu. Banke su nosioci DT koje uspomo CB organizuju promet deviza, posreduju u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom omoguujui normalnu cirkulaciju deviza izmeu izvoznika i uvoznika. Novac jedne nacionalne ekonomije javlja se u inostranstvu u dve vrste : -efektivni inostrani novac ili valuta, -kratkorona potraivanja u inostranom novcu ili devize. VALUTA od latinske rei VALUTA (novani sistem, efektivni novac, novani znaci). DEVIZE od latinsko-panske rei DEVISE koja oznaava inostranu mjenicu. Devizni kurs je cena novane jedinice jedne zemlje izraene u novanim jedini ce druge (domae) zemlje. Poslovi na deviznom tritu povezani su sa pojavom deviznog rizika, tj. mogunosti da e doi do promene deviznog kursa. U tom smislu preduzimaju se odreene informacije. Jedna znai zatitu od rizika, kako bi se gubitak sveo na najmanju meru i to su tzv. heding transakcije. Druga operacija znai prihvatanje rizika, kako bi se na njemu ostvario profit, kada govorimo o spekulativnom poslu. Koja tehnika spekulacije e se primeniti zavisi od kvaliteta valute. Polazni princip spekulisanja slabom valutom je prodati skupo a kupiti jeftino. Sutina spekulacije jakom valutom je kupiti jeftino a prodati skupo. Transakcija se obavlja tako to se valuta kupuje na terminskom tritu s nadom da e se prodati na prontnom ali poto njena vrednost aplicira ili revalvira iznad nivoa kupovnog kursa. to je vea razlika izmeu terminskog i novog prontnog kursa, utoliko je vei spekulantski profit. Spekulanti koji se bave ovim poslovima zovu se bikovi(bulls).

9. LITERATURA

Finansijska trita, Dr. Milenko Deletovi, Beograd 2007. godina, str.56.

Backhouse, R.E.,, Interpreting Economics London, 1996. str. 145-161, 192-193 www.voanews.com

www.capital.ba preuzeto www.seebiz.net - preuzeto

26.07.2011 u 13:11 26.07.2011 u 11:27

www.pescanik.com preuzeto26.07.2011 u 10:53

25