Univerzitet Singidunum Falkutet za medije i komunkacije -Psihologija-

SEMINARSKI RAD

Tema: Intimna istorija oveanstva

Profesor: Predrag Markovic

Student: Jasmina Bogdanovic F 95/09

Januar, 2010.

SADRAJ

UVOD................................................................................................. 3 1 Intimna istorija oveanstva.............................................................4 ZAKLJUAK......................................................................................... 9 LITERATURA........................................................................................ 9

UVOD
Istoriar i filozof Teodor Zeldin, danas se smatra jednim od vodeih engleskih intelektualaca. Francuski asopis Magazine Litteraire uvrstio ga je meu sto najznaajnijih ivih mislilaca, londonski Independent je o njemu pisao kao o jednom od 40 linosti ije e ideje ostati vane i za novi milenijum. Teodor Zeldin je roen 1933. godine, a na Londonskom univerzitetu diplomirao je sa 17 godina. Predaje istoriju na oksfordskom koledu St. Antonije, na kome je sa 30 godina bio dekan. Predava je i na 15 univerziteta irom sveta. Dobitnik je nagrade Volfson za istoriju. Izabran je za lana Evropske akademije. Sa 40 godina objavio je Oksfordsku istoriju moderne Evrope (kasnije nazvana Istorija francuske strasti). Napisao je i knjige: - Srea, - Budunost rada, - Francuska, - Istorija francuske strasti, - Konverzacija: kako razgovor moe promeniti vae ivote.

Slika 1 Teodor Zeldin

Osniva je organizacije Oksford Muse, kojoj je namera da proiri istraivanja o ljudskim iskustvima, odnosima, o unapreenjima naina rada, a sve u cilju poboljanja ivotnih uslova. U svetu je postao poznat po knjizi Intimna istorija oveanstva, koja je prevedena na 22 jezika. Predmet ovog rada u nastavku bie analiza upravo pomenute knjige.

1 Intimna istorija oveanstva

U Intimnoj istoriji oveanstva Zeldin koristi svoju neobinu i ogromnu erudiciju u istraivanju istorije ljudskog iskustva i pokazuje kako smo doli do dananjih oblika oseanja i miljenja. On istrauje ljudsko iskustvo kroz istoriju, a svako poglavlje ove knjige poinje razgovorom sa osobama (razliitih profesija i stalea) iz sadanjeg vremena, koje iznose svoje probleme, a autor se polako vraa u prolost, traei korene uzroka. Svrha Intimne istorije oveanstva jeste istraivanje novih nada koje oveanstvo moe: - izgraditi i - kako je moe ostvariti, oslanjajui se na iskustva prolosti. Intimna istorija oveanstva se ne temelji na apstraktnim teorijama, ve na podsticaju da moe biti sastavljena iz iskustva. U osnovi ona ne govori ljudim ta da rade, odnosno pisac nije teio tome da kae ljudima ta da rade ve da ih ohrabri u tome, jer smatra da je strah najvei ovekov neprijatelj, jer prouzrukuje oseaj bespomonosti. Knjiga ima ukupno dvadeset i pet poglavlja i svako od poglavlja obrauje konkretnu tematiku, odnosno svako poglavlje predstavlja jedno pitanje na koje je autor dao i konkretne odgovore. Neka od pitanja, na koje je mogue nai odgovore u ovoj knjizi su: - kako su neki ljudi postali otporni na usamljenost, - zato je radoznalost klju slobode, - kako su izmiljeni novi oblici ljubavi, - zato tolerancija nikad nije dovoljna, - zato je sve tee unititi svoje neprijatelje, otkud nam ideja gostoprimstva, - zato su prijateljstva izmeu mukaraca i ena tako krhka, - kako su ljudi nekad, a kako danas, pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti, - zato se u kuvanju napredovalo vie nego u seksu, - kako ljudi postaju meusobno blii, - ta postaje mogue kada se sretnu srodne due i niz drugih pitanja. 4

Slika 2 Intimna istorija oveanstva

Kako i sam autora kae na poetku knjige svako poglavlje poinje portretom neke ive osobe koja ima svoje elje i svoja kajanja, u kojima ete moda pronai deli sebe, no nju istovremeno sputavaju stavovi nasleeni od davno zaboravljenih istonika. Duh je pribeite za ideje to nam pristiu i iz onih najudaljenijih stolea, ba kao to i elije naeg tela nisu iste starosti, budui da obnavljaju i propadaju nejednakom brzinom. Umesto da objanjavam osobenosti pojedinih ljudi, tako to bih ukazivao na njihovu porodicu ili detinjstvo, moje e polazite biti znatno ire: pokazau na koji nain se oni obaziru ili ne obaziru na iskustva prethodnih, udaljenijih pokolenja, te kako u njima odjekuju borbe mnogih drugih zajednica irom sveta, to aktivnih, to minulih od Asteka, i Vavilonaca do Joruba i zaratustrovaca, meu kojima imaju znatno vie srodnih dua no to moda misle.1 "Da bi ovek imao novu viziju budunosti, uvek je bilo neophodno da najpre ima novu viziju prolosti", pretpostavka je Teodora Zeldina, koji svesno pokuava pronai take umerenog optimizma i ponuditi ih savremenom oveku kao ansu zasnovanu na sinkretizmu modernih drutvenih nauka. Ovo su poetne Zeldinove premise istovremeno zanimljive i provokativne, koje je on izloio u knjizi Intimna istorija oveanstva.

Zeldin T., Intimna teorija oveantstva, 2003., br. str. 9

Mehanika konstrukcija njegove obimne knjige posle izvesnog vremena postaje zamorni ablon iz kojeg oigledno ne mogu proistei realni oblici novog miljenja i ponaanja koje bi usreilo, ili barem ojaalo umorno oveanstvo. Zeldin posmatra oveka razapetog izmeu straha od slobode i udnje za njom. Usled straha od slobode ovek prinudno ili dobrovoljno postaje rob, a usled udnje za slobodom ovek ratuje za nju, sa sobom ili protiv drugih. Pojedince "sputavaju stavovi nasleeni od davno zaboravljenih istonika". Oni se mogu obazirati ili ne obazirati na iskustva prethodnih ili vrlo udaljenih pokolenja, ali ta iskustva deluju i kada to ne znamo. to je svet sloeniji, smatra Zeldin, on ima vie pukotina kroz koje se jedinka moe provui u individualnoj potrazi za sobom i ciljevima sopstvenog ivota. Autor u knjizi insistira na tezi da je "pamenje itavog ljudskog roda" batina dostupna i korisna svakom pojedincu i da na nju svako ima pravo. Zainteresovanost samo za svoje privatne korene, porodino i nacionalno naslee, jeste suavanje vlastitih mogunosti i prilika da se preusmeri panja a odgovori potrae u neuporedivo irem kontekstu. Nekada je dominirala ideja sukoba i ta ideja je obeleila istoriju. Danas dominiraju informacije, zbog ega "velika zagonetka naeg vremena jeste - ta initi sa previe informacija". Uestala i olakana putovanja omoguila su susret ideja i potragu za srodnim duama. Ovo budi nadu koju ne valja brkati sa ranijim verama u utopije, koje su izazvale mnotvo katastrofa. Nova renesansa, nalaenje novog smisla makar ukljuivalo i mogunost novog poraza, ne bi trebalo da obeshrabri, ve da motivie oveanstvo i svakog ponaosob, smatra Zeldin. Neosporno je da ljudima, usled gubitka nade, ponestaje i energije da popravljaju i usavravaju ivot i svet. Malo intelektualnog optimizma (ako je to danas spojiva kombinacija), izbor vitalnih primera iz istorije, pozitivnom energijom ispunjena etnja kroz vreme i prostor - pa jo takvog erudite kakav je Zeldin - sigurno da nisu na odmet misleem biu danas. Prema tome, ono to definitivno smeta u Zeldinovoj konstrukciji intimne istorije oveanstva jeste upravo ta konstrukcija. Iskonstruisana metodologija. Mehaniki hod od konkretnih primera ka univerzalizaciji. injenica da konkretni primeri predstavljaju samo ispovesti ena. Zeldin ovo motivie tako to "voli da pie o temama koje ga ne dovode u iskuenje da nadmeno poveruje da ih moe potpuno razumeti". Znai li to da veruje kako sve mukarce potpuno razume? Sve same ene i veina Francuskinja, ije ispovesti slue kao inicijacija za autorovo krstarenje po istoriji i primerima koji takoe spadaju u subjektivnu antologiju, odve su lian uzorak za "istoriju oveanstva".

ene su, istina, razliite starosne dobi, profesija, obrazovanja - ali su u razgovoru sa autorom sve nekako sline, gotovo iste. Ne zna se da li je to do njih ili do Zeldina, ali zvue izvetaeno i kad su kobajagi sasvim iskrene, deluju usmereno i kad imaju punu slobodu. Ako je bio cilj da se ivot pokae kao proputena ili iskoritena mogunost, onda se donekle i razume otkud toliko slinosti izmeu: - sluavke u otmenim kuama i gradonaelnice Pariza, - izmeu vlasnice restorana i vlasnice asopisa, - izmeu deklarisane feministkinje i utljive domaice. Meutim, ini se da veina ipak kao da je intervjuisana za prosean enski asopis, a ne da razgovara sa osobom koju je Magazine Litteraire uvrstio u sto najznaajnijih ivih mislilaca, to je sa Zeldinom bio sluaj. Jesu li se ene pomalo folirale, femkale, izmotavale, koketirale, ili ih Teodor Zeldin ipak nije razumeo kao to priznaje, iz ega je usledilo da im se neosnovano divi, kao to ih drugi neosnovano ne vole, preziru, trpe, prihvataju i za osnovnu priu o knjizi nije ni vano. Meutim, kada nakon portreta odreene osobe Zeldin u knjizi Intimna istorija oveanstva, pree na: - istorijsko, - teorijsko, - socioloko, - psiholoko ili - kakvo drukije uoptavanje, stie se utisak da izmeu odabranog predloka i Zeldinovog promiljanja intimne istorije oveanstva zjapi praznina, vakuum, ili punoa neshvatljivog nesuglasja. Intimna istorija oveanstva proizvod je onih vetrova koji su prvo i najpovoljnije dunuli iz francuske istoriografije. Ipak, njen rezultat je blei od njenih namera, tanji od njenih mogunosti (uprkos debljini knjige), manji od oekivanog. U krajnjem zbiru, svodi se na nivo onih danas popularnih knjiga koje poduavaju ivotu, srei, uspehu na poslu, u braku, u roditeljstvu, knjiga koje najvie cene oni koji drugaije knjige i ne itaju, smatrajui da izmiljanje pria nije pouno. Da se Teodor Zeldin odrekao formalnih pravila, simetrine gradnje poglavlja, obaveznih biologistikih poreenja i veine svojih sagovornica koje govore i zagovaraju isto to i ostale - a itavu je ovu arhitektoniku, pretvorenu u nefunkcionalnu skalameriju, sam sebi dobrovoljno nametnuo - Intimna istorija oveanstva bi moda zvuala manje praktino, priruniki i pouno, ali bi delotvornije odgovarala svojoj poetnoj zamisli: da bude trezor svekolikog ljudskog iskustva na koje pojedinac ima

pravo kao na potencijalni izvor ureenja vlastitog ivota, ako su mu tesni tradicionalni okviri porodice, nacije, vere. Zeldin je naslovom i osnovnim postavkama svoga dela sugerisao iru i ozbiljniju ideju, a potom zatajio u njenoj praktinoj realizaciji. Moda Zeldin u krajnjoj konsekvenci ipak nudi samo jednu Utopiju i budi otpor u antiutopistiki nastrojenom itaocu. S jedne strane, imponuje njegovo problematizovanje kod nas uvreene prie o porodinim, nacionalnim i verskim korenima i tradiciji dok s druge pria o elektronskoj komunikaciji i njenim blistavim ansama za budunost oveanstva deluje i naivno, i zastraujue, i ponovo utopijski. Zeldinova knjiga esto je kontradiktorna, ba kao to je to i: - svaka intima, - svaka istorija, - a bogami i celo oveanstvo. Delimina kontradiktornost knjige potie iz tema i njihove zamrene bezizlaznosti u smislu optevaeeg recepta za ivot i budunost, ali sutinska njena kontradiktornost ipak proizlazi iz neobinosti cilja koji je autor sebi postavio i obinosti maniristikog puta ka tom cilju (jedna praktina sudbina i jedan teorijski pogled na problematiku koja iz nje proizlazi). Pitanja odnosa izmeu polova, seksa, ljubavi, prijateljstva, ambicija, samopotovanja i potrebe da se stekne potovanje drugih, pitanja usamljenosti, otuenja, volje za mo, strahova, slobode, nade, saoseanja, tolerancije, generacijskog odnosa, potroakog drutva - ova i druga pitanja koja obrazuju emotivni i duhovni prostor intime, predmet su promiljanja Teodora Zeldina. Na kraju se moe rezimirati i izraziti sumnja u Zeldinove optimistike prognoze prikazane u Intimnoj istoriji oveanstva, kao i u uverljivost odgovora kao i to kako bi oveanstva moglo: - promeniti, - popraviti, - preusmeriti i - prevaspitati oveanstvo. Pojedince moda, ali tako je bilo oduvek, i bie, bez presudnih rezultata po oveanstvo. "Ljudska uobrazilja nije do kraja iscrpljena i avantura ljudskog roda jedva da je i poela", zakljuuje Teodor Zeldin, nasuprot i uprkos pesimistima, katastrofiarima i kataklizmatiarima razliitih vrsta. izuavanje intimne istorije

Moe mu se jedino verovati na re da je tako, mada je uobrazilja njegovih sagovornica skromna i vrlo iscrpljena, a istorijska avantura ljudskog roda pre lii na perpetuum mobile nego na sam poetak beskrajne pustolovine ivota.

ZAKLJUAK
Autor u knjizi insistira na tezi da je "pamenje itavog ljudskog roda" batina dostupna i korisna svakom pojedincu i da na nju svako ima pravo. Intimna istorija oveanstva proizvod je onih vetrova koji su prvo i najpovoljnije dunuli iz francuske istoriografije. Ipak, njen rezultat je blei od njenih namera, tanji od njenih mogunosti (uprkos debljini knjige), manji od oekivanog. U krajnjem zbiru, svodi se na nivo onih danas popularnih knjiga koje poduavaju ivotu, srei, uspehu na poslu, u braku, u roditeljstvu, knjiga koje najvie cene oni koji drugaije knjige i ne itaju, smatrajui da izmiljanje pria nije pouno.

LITERATURA
1. Zeldin T., (2003), Intimna istorija oveanstva, Geopoetika, Beograd