Година V, Број 220 Излазе четвртком 15. август 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

2x2
. 16.
ISSN 1821-1550
V, 220
70 .
www.kragujevacke.rs
15. 2013.

STRANA

STRANA
,
7
STRANA

12
STRANA
14
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
Zbogom
Moje drugo ja zamolilo me je za ovaj opro{tajni intervju. Budu}i da se znamo ceo ìvot, nisam mogao da ga odbijem. G. Raji~i}u, kao dobar poznavalac tvog satiri~nog rada, odavno sam primetio da posustaje{ i sa ovom kolumnom. Ovih dana ~ujem da }e ovaj na{ intervju ujedno biti i tvoj opro{taj od pisane re~i. Zna~i li to da si, nakon dve i po decenije, doterao cara do duvara i izgubio rat protiv svih koji su bili na vlasti u ovoj eri na{e sveop{te propasti? Ne samo rat, nego i sve ostalo. Od posla i zdravqa, do nade i energije. Poput drugih satiri~ara, i ja sam wih ga|ao aforizmima ili ovim skromnim satiricama, ali svi oni, od Milo{evi}a do ovog Da~i}a i Vu~i}a, bili su mnogo boqe naoruàni i na na{e kritike odgovarali su novim i sve è{}im laìma, prevarama, pqa~kama, preobraàjima, prekrajawem izborne voqe naroda i sli~no. Tim bednim pobedama oni su dobili sve svoje ratove sem onih koji su vodili protiv stvarnih agresora, i nama kao dru{tvu nije preostalo ni{ta drugo nego da priznamo kapitulaciju i da nastavimo da ih glasamo sve dok to wima ne dosadi. Ja se zato ovde zaustavqam jer vidim da satira u ovom obliku vi{e nema nikakvog smisla i odlazim, ako da Bog, u invalidsku penziju. Tolike godine sam pomno pratio {ta nam rade svi na{i Milo{evi}i, Tadi}i, Ko{tunice, Nikoli}i, Da~i}i, Dinki}i i Vu~i}i, recimo, te sam siguran da doktorima ne}e biti te{ko da utvrde kako ni sam vi{e nisam normalan i da kao takav nisam sposoban da danas ~uvam ni dve ovce, a kamoli da po novinama zabavqam narod. Spomiwawe penzije zabrinulo je moje drugo ja. Ali gde }e{ sada u penziju kada, ~uo si vaqda i ti, u fondu para ima jo{ za samo nekoliko meseci? Ova moja }e biti iz dva dela. Prvi }e mi dati, ose}am, kad umrem, a drugi, ako koju godinu nakon smrti budem uspeo da se malo pridignem iz groba. Vidim da te jo{ nije pro{la voqa za {alom. Tvoj odlazak, me|utim, ipak podrazumeva izvesnu ozbiqnost. Da li je on mo`da indukovan i nekim drugim preprekama? Konkretno, da li su ti mo`da urednici vezivali ruke ili usmeravali tako da je tvoja o{trica vidno otupela? Apsolutno ne. Po~eo sam da tupim u svakom smislu zato {to je sve ono {to se nama odavno ve} doga|a u zoni te{ke mentalne patologije. Na primer, najpopularniji politi~ar danas, predivni Vu~i}, to je zato i pre svega zato, {to smo dobrovoqno pristali da mu zaboravimo sve one gadosti kojima nas je takore}i do ju~e zatrpavao. Itd. A ovde u lokalu, pak, nisam hteo mnogo da se petqam ne zato {to sam Verkov fan, mnogo toga iz wegove politi~ke kuhiwe li~i mi na spla~ine, ali ono {to bi prekraja~i izborne voqe wegovom eliminacijom napravili bilo bi, ose}am opet, jo{ teè za gutawe i varewe. A kad je, onomad, u ovim novinama i filozof Mileni} bacio opkladu da je na{a svetla budu}nost u budu}oj koaliciji SNS-a i URS-a, ja sam ipak odlu~io da ostanem u ovom svom mraku, te da olovku zamenim za jedno malo stado ovaca koje izistinski mislim da ~uvam u mom ûmi}u - jer nakon svega {to smo pro{li sa na{im usre}iteqima, sad govorim samo u svoje ime, mislim da pripadamo jedno drugome i da nam je intelektualni status potpuno izjedna~en. Da su srpski satiri~ari, i ne samo oni, blagovrmeno u ruke uzeli umesto mastiqavih olovki po jednu dobru motku prethodno umo~enu u ne{to drugo, mo`da bi, dodu{e, na{ status danas bio boqi od ovog ov~arskog, ali sad {to bi bi. [ta bi za kraj poru~io svojim ~itaocima, a da ne bude pateti~no? Da su mi ìvi i zdravi! Samo to? E, da. Ako znaju nekog ko prodaje dobre ovce, neka mi se javi na 064 247 51 12!
Karikatura: Goran Milenkovi}
?
Dragan Berbatovi}, tehni~ar: - Redovno italijansku ligu i na{ Radni~ki. Biqana Veskovi}, penzioner: - Da, zbog supruga koji ne propu{ta ni jednu utakmicu.
M. Igwatovi}
Zorica Mirkovi}, penzioner: - Ne, jer dok mu` gleda utakmice ja perem sudove.
Vladimir Veqkovi}, tatu majstor: - Ne pratim, zbog neregularnosti u fudbalskom savezu i zajednici. Goran ]irovi}, privatnik: - Pomalo gledam na{e, a Man~ester sa ~etvoro o~i.
Sa{a Stokrp, ugostiteqski tehni~ar: - Da, pratim dobre igre fudbalera Ju`ne Amerike, Italije, [panije... Na{e ne. Milo{ Sofrenijevi}, muzi~ar: - Pratim Premijer ligu, na{i su me razo~arali zbog politi~ara i mafije.
Milosav Boj~i}, bravar: - Na{e ne pratim zbog lo{e organizacije, ali Barselonu uvek, kao i druge strance.
Mi}a Rankovi}, ekonomista: - Smetaju mi nera{~i{}eni odnosi Saveza i klubova, koji uti~u negativno na ligu, igra~e, navija~e.
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
POÊLA PODELA RE[EWA ZA POREZ NA IMOVINU
Ra~un prose~no uve}an za 35 posto

Pove}awe poreza na imovinu predvi|eno je novim zakonom jo{ pre dve godine, ali kako zakon nije primewivan pro{le i pretpro{le godine gra|ani sada pla}aju ono {to su ostali du`ni, kaè Mirjana Jev|i} Stanar~i}
lu`ba gradske poreske administracije prethodne nedeqe poslala je skoro 56.000 re{ewa za porez na imovinu za fizi~ka lica. Uz temperaturni {ok, mnogi Kragujev~ani su ovih dana doìveli i svojevrsni poreski udar kada su saznali da moraju da plate i do tri puta ve}i iznos za porez na imovinu, pri ~emu im u obra~unu gotovo ni{ta nije jasno. Ovogodi{wi iznosi su ve}i od 10 do ~ak 190 odsto, iako zvani~no pove}awe u proseku iznosi 35 odsto i ono je, kaù u Poreskom odeqewu, pre svega rezultat pune primene izmena Zakona o porezima na imovinu iz 2010. godine, bez ograni~ewa koja su vaìla u prethodne dve godine. Mada su procenti poskupqewa razli~iti od grada do grada, obja{wewe je svuda isto. Zakonom je, naime, pre dve godine predvi|eno pove}awe poreza na imovinu, ali ne za vi{e od 60 odsto u odnosu na prethodnu 2010. godinu, ali pro{le godine nije bilo nikakvog pove}awa. Sada pla}ate ono {to ste ostali du`ni u 2011. godini, kaè na~elnica Poreske uprave u Kragujevcu Mirjana Jev|i} Stanar~i}. U stvari, taj dug iz proteklog perioda je 20 odsto, a uz to, od ove godine se za obra~un koristi trì{na cena kvadrata koju utvr|uje Republi~ki zavod za statistiku i koja je za 15 odsto uve}ana u odnosu na pro{logodi{wu. Po wihovoj ra~unici cena kvadratnog metra novosagra|enog stambenog prostora u Kragujevcu bila je pro{le godine 94.000 dinara, a ove iznosi ne{to vi{e od 108.000 i ona je po pravilu ve}a od one po kojoj vlasnik na slobodnom trì{tu moè da proda svoju nekretninu, o ~emu svedo~i primer jedne Kragujev~anke, koja je dobila re{ewe za pla}awe poreza na stan s iznosom koji je duplo ve}i nego pro{le godine. Objasnili su joj da je promewena trì{na vrednost stana u kojem ìvi, iako ona nema {anse da ga proda po toj ceni. Srazmerno tome ura|ena su i re{ewa za poslovni prostor, pa je ovo pove}awe preslikano, tako da je nova trì{na vrednost lokala porasla sa 160.000 na 184.000 dinara po kvadratu. Razlog {to je odloèna primena novog zakona je, kaù upu}eni, predizborna kampawa u 2011. godini i izborna 2012. kada pove}awe poreza nije bilo popularna mera. Odnosno, poreznike pri obra~unu vi{e ne sputavaju ograni~ewa koja su vaìla u 2011. i 2012. godini, a koju je Vlada Srbije podràvala, pre svega zbog socijalnog mira. Sada, kada su
GRA\ANI DOLAZE DA PROVERE ZA[TO IM JE POREZ POVE]AN
ku}e od 150 kvdarata u samom centru grada pla}a godi{we 6.000
STATISTI^KI - RASTE CENA STAMBENOG PROSTORA
dràvne i op{tinske kase ispra`wewe, zakon je po~eo da se primewuje u potpunosti. Mnogi zameraju poreznicima {to re{ewa za teku}u godinu dostavqaju tek sada, ali na{a sagovornica ima obja{wewe i za ovaj propust. - Po novom zakonu dan dostavqawa po~iwe da te~e onda kada su re{ewa iz po{te u Beogradu od{tampana i kovertirana stigla u na{u po{tu. To je ovog puta bilo 26. jula, ali }e naredne godine gra|ani dobijati re{ewa ve} u februaru za teku}u godinu, tvrdi na{a sagovornica. Ovakvih neprijatnih iznena|ewa vi{e ne bi trebalo da bude. Proletos je zakon opet mewan i lokalne samouprave su du`ne da do
30. novembra objave stope poreza na imovinu, prose~nu cenu kvadrata i koeficijente. Isto tako, pomeren je i rok za podno{ewe poreskih prijava, pa umesto do 31. marta poreske prijave se naredne godine moraju dostaviti dva meseca ranije, odnosno do 31. januara. Treba podsetiti da lokalne samouprave imaju ovla{}ewa da odre|uju visinu poreske stope, ali ona ne moè biti ve}a od 0,4 odsto od vrednosti imovine. U Kragujevcu je ona najnià i iznosi 0,2 odsto, {to zna~ajno umawuje ra~une poreskih obveznika, tvrdi na{a sagovornica. Ona, tako|e, kaè da su porezi na imovinu veoma niski i da u situaciji kada, recimo, vlasnik
Mirjana Jev|i} Stanar~i}: Porezi na imovinu veoma su niski i u situaciji kada, recimo, vlasnik ku}e od 150 kvadrata u samom centru grada pla}a godi{we 6.000 dinara, o poskupqewu i visokim iznosima apsurdno je i govoriti.
dinara, onda je o poskupqewu i visokim ra~unima apsurdno i govoriti. U prilog tome svedo~i i ~iwenica da je od ove vrste poreza planiran prihod od oko 200 miliona dinara, ili za oko 50 miliona vi{e nego pro{le godine, a na{a sagovornica nagla{ava da je ovaj porez masovan, ali nije i izda{an. Me|utim, zapaèno je da naplata ove godine stagnira, a naro~itpo je podbacio reprogram dugovawa uz otpis kamate u koji je od 39.000 du`nika u{lo svega 23.000, a samo je ostalo 10.000 onih koji redovno namiruju dugovawe. I broj onih koji su redovno izmirivali obaveze prili~no je opao, pa iz Poreskog odeqewa najavquju prekr{ajne prijave, kao i administrativne zabrane na plate i penzije. Tako|e, skre}e se pa`wa da se, na osnovu izmena zakona, re{ewa koja se distribuiraju putem po{te smatraju dostavqenim nakon isteka odre|enog roka, bez ozbira na to da li su ih gra|ani podigli na po{ti ili nisu. Kao datum uru~ewa beleì se 26. jul, a gra|ani imaju rok od 15 dana da uplate razliku izme|u prva dva upla}ena akontativna iznosa i polovine iznosa sa ovogodi{wih re{ewa poreza na imovinu za fizi~ka lica. Gordana BO@I]
Povoqne cene lokala u SMOLVILU

Kragujevac ponovo postaje jedan od glavnih privrednih centara Srbije, o ~emu svedo~i ~iwenica da petina srpskog izvoza dolazi iz ovog grada. Zbog toga naseqe SMOLVIL, pored odli~ne infrastrukture i poloàja, kao i spektra uslu`nih delatnosti u okviru i pored samog kompleksa, nudi veoma bogato poslovno okruèwe. Naseqe SMOLVIL u svojoj ponudi nudi lokale ve} od 667evra/m2 + PDV i uz svaki lokal svojim kupcima obezbe|uje i parking mesto gratis. Vi{e informacija o aktuelnoj ponudi u nasequ SMOLVIL moète dobiti na 034/ 635 264 ili na sajtu www.smallville.rs
..., , 9 ( . ), , , , , , , , , ( , sport@kragujevacke.rs), () , , , , , , , , , , (marketing@kragujevacke.rs) 333-111, 333-116 337-326 e-mail: redakcija@kragujevacke.rs
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
SLAB ODZIV KANDIDATA ZA DIREKTORE U JAVNIM PREDUZE]IMA
Iznena|ewa na startu trke
atiri~na pri~a o velikom poduhvatu lekara sa VMA koji su uspe{no izveli veoma komplikovanu operaciju razdvajawa srpskog ministra od wegove ministarske foteqe, koju je ovih dana objavio srpski satiri~ni veb sajt Njuz.net moè biti prigodan uvod za redove koji slede. Pri~a daqe kaè da su oba pacijenta u stabilnom stawu, ministarska foteqa je zahvat podnela lak{e, dok je ministar jo{ u postoperativnom {oku. Lekari kaù da }e ministar neko vreme provesti u {ok sobi, a onda }e postepeno po~eti da se navikava na ìvot bez svoje foteqe. Svetska iskustva govore da to ume da bude dugotrajan i za pacijenta mu~an proces i mada svi ministri listom govore da se nisu rodili u ministarskoj foteqi, praksa je pokazala da wihov organizam te{ko podnosi razdvajawe od we. Kragujevac, istina, nema VMA, ali ima svoje direktore i wihove foteqe. Koliko su oni srasli i da li }e konkurs za rukovodioce javnih i javnih komunalnih preduze}a biti neka vrsta operacije razdvajawa od foteqa, zna}e se kada glavni arbitar - skup{tinska ve}ina- presudi po pitawu najavqene departizacije funkcija. Partijski qudi Utakmica je po~ela krajem juna, kada je vlast u Kragujevcu raspisala konkurse za direktore 13 gradskih preduze}a, ne zato {to {to im je do{lo da mewaju ove sada{we, ve} im tako nalaè novi Zakon o javnim preduze}ima. Javila su se ukupno 34 kandidata, ali ve} na prvom nivou provere gotovo polovina prijava nije prihva}ena zbog nepotpune dokumentacije. Uglavnom su se spotakli na programima poslovawa koji nisu bili u skladu sa uslovima konkursa ili je, pak, kandidatima nedostajala neka od brojnih potvrda. U Komisiji za imenovawe direktora misle da je verovatno u pitawu nesnalaèwe, jer je re~ o novim uslovima i standardima koje je postavio Zakon o javnim preduze}ima, a da sa druge strane, bez obzira o kome je re~ Komisija mora da ima integritet i da niko ne treba da sumwa da }e raditi iskqu~ivo u skladu sa zakonskim
Od 34 prijavqena, ve} na prvom koraku otpala je skoro polovina kandidata, a s obzirom na politi~ku pripadnost preteklih i slede}i nivo provere znawa i sposobnosti, o~ekuju se interesantni dueli, mo`da i iznena|uju}e odluke
propisima. Me|utim, svaki put se koristi prilika da se naglasi da kona~nu re~ o izboru direktora daje Skup{tina grada. Upu}eni u lokalne prilike kaù da nisu ni o~ekivali naro~itu navalu na ove pozicije, {to je i razumqivo, jer ni{ta, a ponajmawe rukovode}e funkcije nisu nezavisne od politike, osim na papiru. Razlog za slab odziv kandidata mo`da treba traìti u ~iwenici {to je politika prisutna i u samom postupku izbora direktora. Naime, konkurs raspisuje Skup{tina grada, u kojoj presu|uje vladaju}a ve}ina. Ona ne samo da bira ko }e sedeti u komisiji koja vr{i izbor me|u kandidatima, ve} ta ista ve}ina u vlasti u fini{u trke bira direktore svih trinaest javnih preduze}a. Iako je novi Zakon o javnim preduze}ima predstavqen kao po~etak najavqivane departizacije, ve} na prvi pogled je uo~qivo da se na prstima jedne ruke mogu izbrojati kandidati koji nisu ~lanovi politi~kih partija. U najve}em broju konkurisali su ~lanovi vladaju}eg URS, po jedan predstavnik SPO-a, LDP-a, Jedinstvene Srbije i SPSa, a na konkurs se javio i zna~ajan broj ~lanova opozicione Demokratske stranke. Shodno tome, malo ko bi mogao poverovati da postoji realna mogu}-
nost da ne bude izabran neko ko prethodno nije dobio i politi~ku podr{ku, te da }e partijske kwiìce i daqe imati daleko boqu prolaznost od bilo kojih diploma. Mada su u DS u startu izrazili sumwu da }e lokalna vlast poku{ati da zloupotrebi uslove konkursa i da je ceo proces izbora direktora paravan iza koga }e se odigrati velika politi~ka preraspodela funkcija, oni su za razliku od ostalih partija, pored ZZ[, imali najve}i broj kandidata. Od ukupno 18 koji su pro{li osmoro su iz ZZ[, {estoro iz DS, dvoje su ~lanovi G17 plus, i po jedan iz LDP-a i SPS-a. Napredwaci se o~igledno nisu mnogo cimali oko foteqa na lokalnom nivou. Bi-
REAGOVAWE NA ODLUKU KOMISIJE ZA IMENOVAWE DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A
predata, razumqiva i u woj su bili priloèni svi potrebni dokazi. Iz medija sam saznao da je moja prijava odba~ena, a li~no sam 6.08.2013. i preuzeo Zakqu~ak Komisije o odbacivawu moje prijave u kojem se navodi da je moja prijava odba~ena iz dva razloga i to : zbog neoverenog i nepotpisanog dopisa izjave da nisam bio ~lan ni jedne politi~ke stranke Program rada ne sadrì projekciju godi{weg poslovawa O prvom razlogu za odbijawe - dokazu da kandidat nije ~lan organa politi~ke stranke,odnosno da mu je odre|eno mirovawe u vr{ewu funkcije: Zakon o javnim preduze}ima je po ovom pitawu sasvim jasan.Potreban je dokaz da nisam ~lan organa politi~ke stranke. Ja sam u prilogu dokumentacije povodom potrebe dostavqawa dokaza jasno naveo da nisam ~lan, niti funkcioner bilo koje politi~ke stranke.U tom smislu nisam ni mogao priloìti izjavu jer mi istu ne bi mogao overiti nadle`ni organ ni jedne politi~ke stranke.U oglasu koji je raspisala Skup{tina grada Kragujevca nije navedeno da li je u pitawu overa od strane organa politi~ke stranke ili organa lokalne samouprave, ve} je navedena potreba overe od strane ovla{}enog organa bez precizira-
Postupak prema meni je protivzakonit

(Pismo upu}eno predsedniku Skup{tine grada Kragujevca Sa{i Mileni}u i predsedavaju}em Gradskog ve}a Veroqubu Stevanovi}u)
Po{tovani predsedni~e, Obra}am Vam se povodom neregularnosti u odvijawu procedure razmatrawa dokumentacije za Konkurs za izbor direktora javnih preduze}a Ja sam na pomenutom Konkursu dostavio dokumentaciju za kandidaturu za mesto direktora JP Direkcije za urbanizam. Moja dokumentacija je bila blagovremeno
wa da li je u pitawu STRANA^KI ili organ LOKALNE SAMOUPRAVE. Jedini dokument za koji mi je traèno da ga svojeru~no potpi{em bio je Program, {to sam i u~inio.Da je traèno da se potpi{em na izjavi da nisam funkcioner i da je potrebno da je overim kod organa lokalne samouprave, isto bih i u~inio, ali to nije bilo navedeno u konkursnom oglasu. Tako|e }u navesti da je apsurdno da Komisija traì od mene da potpi{em izjavu da nisam ~lan politi~ke stranke, {to se navodi u zakqu~ku koji mi je dostavqen, jer Zakon o javnim preduze}ima ne traì dokaz o ~lanstvu u politi~koj stranci, ve} dokaz da nisam ~lan organa stranke ako sam strana~ki aktivan, pa je takav postupak prema meni svakako protivzakonit i nelegalan. U tom smislu smatram da je moja prijava potpuna i da nisam prekr{io uslove konkursa, ali i da je ~iwenica da je mogu}i problem {to nisam politi~ki aktivan i nisam imao od koga da pribavim dokaz da nisam funkcioner, odnosno da me podràva ili ne podràva neka stranka. O drugom razlogu za odbijawe - vezanom za Program i projekcije: Moj Program svakako sadrì projekciju godi{weg programa poslovawa sa elementima iz Zakona o javnim preduze}ima (~l.Zakona o javnim preduze}ima Slu`beni glasnik RS broj119/12) i u tom
smislu mogu samo napisati da je izneti zakqu~ak Komisije neta~an, odnosno da Komisija nije detaqno pregledala moj Program. Komisija Skup{tine grada Kragujevca za imenovawe direktora javnih i javno komunalnih preduze}a ~iji je osniva~ grad Kragujevac u zakqu~ku mi se nije obratila sa zvawem koje imam i u tom smislu tako|e smatram taj ~in omalovaàvawem i uskra}ivawem zakonskih mogu}nosti i prava za kori{}ewe nau~nih zvawa u administrativnim protokolima.Ta ~iwenica tako|e govori u prilog postupawa sa mojom prijavom. U tom smislu molim Vas da podrìte moj zahtev-molbu za preispitivawem Zakqu~ka Komisije u skladu sa ~iwenicama iz priloga koji Vam dostavqam. Tekst koji je upu}en ka Gradskom ve}u iste je sadrìne, uz dopunu koja glasi: Molim da na prvoj sednici Gradskog ve}a iznesete i razmotrite moj zahtevmolbu za ponavqawem procedure za izbor direktora JP Direkcija za urbanizam, ili ukoliko to nije mogu}e, da Gradsko ve}e u skladu sa svojim ovla{}ewima naloì Komisiji da moju prijavu ponovo razmotri u skladu sa informacijama koje Vam dostavqam. mr Aleksandar Rudnik Milanovi}, dipl. inèwer arhitekture
www.kragujevacke.rs
popravili raspoloèwe i stav prema radu komisije, pa su se javnosti obratili u saop{tewem u kome se kaè: Sama ~iwenica da mnoge kandidature nisu prihva}ene zbog nepotpune dokumentacije, ali i da su za direktore tri preduze}a prihva}ene, kao jedine, kandidature troje kandidata iz redova demokrata, a koji su svoj politi~ki anga`man u DS zamrzli, govori o mogu}nosti da }e se proces izbora direktora sprovesti na legalan i demokratski na~in, uz uverewe da imenovawe direktora, ovoga puta, ne}e biti stvar prestià, ve} samo ogromne odgovornosti. Me|utim, najve}u pa`wu javnosti privukli su, ipak, sada{wi direktori gradskih preduze}a, wih {estoro koji, na zaprepa{}ewe mnogih, nisu pro{li jer nisu dostavili potpunu dokumentaciju. Dok neki misle da su im na ovaj na~in podeqene packe za lo{e rezultate izbora u mesnim zajednicama i slabo zalagawe u kampawi, drugi pak smatraju da je ovo opomena zbog lo{eg poslovawa onima koji su se uspavali u svojim foteqama, ali istovremeno i poruka da nisu nezamenqivi. Ne treba zanemariti ni opciju koja se provla~i u nekim pri~ama i novinskim napisima kako, nude}i {est direktorskih funkcija, ZZ[ URS, zapravo, opet pruà ruku DS i da je na pomolu nova koalicija, ne samo na lokalnom nego i na republi~kom nivou. Mnogi, ipak, misle da se na kraju ne}e desiti ni{ta spektakularno i da }e direktori koji se na po~etku nisu sna{li verovatno biti zbrinuti, jer zakon predvi|a i do pet izvr{nih direktora u svim preduze}ima. Slede}i nivo je testirawe kandidata, provera wihovih znawa i sposobnosti, pa se moè o~ekivati da neki ne pro|u, ali }e na svu ovu pri~u najzad staviti ta~ku skup{tinska ve}ina. Apoliti~no, zar ne? Gordana BO@I]
, 15. 2013.
lo da nisu imali adekvatne kadrove ili su u odnosu politi~kih snaga na lokalnom nivou procenili da nemaju {anse da pro|u, tek me|u prijavqenima nije bilo ni jednog iz wihovih redova. I SPS se, po svemu sude}i, odlu~io za siguricu. Prijavio se samo jedan ~lan ove stranke, sa dugogodi{wim iskustvom u raznim foteqama, za koga kaù da je najuspe{niji gradski direktor. Nova koalicija ili packe za neuspeh Kada je re~ o interesovawu koje je vladalo za pojedina preduze}a, treba podsetiti da je najve}a navala, prema broju prijavqenih, bila na Javno stambeno preduze}e, gde su pro{la sva ~etvorica kandidovanih. Pojedini misle da }e ba{ u slu~aju JSP biti definisane me|ustrana~ke relacije, s obzirom da su kandidati iz ~etiri razli~ite partije ZZ[, DS, LDP i G17plus, ali je za sada jedino izvesno da }e Komisija za imenovawe direktora ovde imati najvi{e posla, jer sledi usmena i pismena provera znawa i sposobnosti ~etiri prijavqena kandidata. Naro~ito }e biti zanimqivo propratiti fini{ trke u Parking servisu, jer su osim kandidata iz redova demokrata, pro{li i aktuelni direktor i wegov zamenik, obojica iz ZZ[, pa mnogi ve} sada predvi|aju da }e se kopqa lomiti u partijskom obra~unu Gavre i Ne|e. Zna~ajnu pa`wu zavre|uju i trojica kandidata za rukovodioce iz DS koji su pro{li prvi nivo i istovremeno su jedini kandidati za najvi{e funkcije u Preduze}u za izgradwu grada, Sportskom centru Mladost i Gradskom zelenilu. Oni su ve} na prvom koraku porazili aktuelne direktore iz ZZ[ i JS, koji su, bar za sada, izgubili korak u trci za rukovodioce u ovim preduze}ima. Tim povodom, u Demokratskoj stranci znatno su se
JOVANA JOVANOVI], PREDSEDNICA DEMOKRATSKE OMLADINE SRBIJE
Uspe{na politi~arka i budu}a doktorka
no {to nijednoj devojci, ~lanici Demokratske stranke, do sada nije po{lo za rukom, uspelo je Jovani Jovanovi}. Ona je 13. jula postala prva predsednica Demokratske omladine Srbije. Zajedno sa ~iwenicom da je najmla|a odbornica u Skup{tini grada, Jovana uspe{no ru{i predrasude da je politika samo mu{ko zanimawe. Ro|ena Kragujev~anka ima samo 25 godina, zavr{ila je Prvu kragujeva~ku gimnaziju i na uspe{nom je putu da zavr{i Fakultet medicinskih nauka.
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu ìvotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe na osnovu ~lana 63. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10Odluka US , 24/11 i 121/12)
Ne volim da sedim skr{tenih ruku, da se sva|am sa televizorom i ~ekam da neko ne{to uradi za mene. Radije }u se sama pokrenuti, jer smatram da niko ne moè toliko dobro da uradi za mene koliko ja sama mogu, kaè nova predsednica Demokratske omladine Srbije
okupqawa. To je stranka u kojoj sam ja videla dobre ideje i Zorana \in|i}a, koji je svima nama bio veliki motivator i inicijator promena u dru{tvu.
Podr{ka roditeqa nikada nije izostala?
OBJAVQUJE
svima da ukoliko dovoqno radi{ na ne~emu i ukoliko se trudi{, neko }e to primetiti i do}i }e{ do pozicije na kojoj moè{ da uradi{ ne{to konkretno.
U svom govoru na Izbornoj skup{tini rekla si da je demokratija sistem u kome stalno moramo da se borimo. Da li je to tvoj politi~ki moto?
Javnu prezentaciju Urbanisti~kih projekata

1.Urbanisti~ki projekat sa urbanisti~ko-ahitektonskim re{ewem za izgradwu vi{eporodi~nog stambenog i vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta na kp.br.10790/1 KO Kragujevac 4 u ulici Svetozara Markovi}a br.106 u Kragujevcu 2.Urbanisti~ki projekat sa arhitektonsko-urbanisti~kim re{ewem za izgradwu vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta na kp.br. 4146 KO Kragujevac 3 u ulici Crvenog b Barjaka br.17 u Kragujevcu 3.Urbanisti~ki projekat za kp.br.10554/2 KO Kragujevac 1 u ulici VI bosanske brigade u Kragujevcu Javna prezentacija se organizuje u periodu od 16.08.2013. do 22.08.2013. godine u prostorijama Grada Kragujevca, Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu ìvotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe u periodu od 09-14 ~asova. Pozivaju se sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica da izvr{e uvid u urbanisti~ki projekat, kao i da u toku trajawa javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanom obliku Gradskoj upravi za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu ìvotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe Trg Slobode 3. 34000 Kragujevac. Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u izloèni urbanisti~ki projekat, Tomislav Spaseni}, na~elnik Odeqewa za prostorno planirawe, pruì}e potrebne informacije i obave{tewa o sadràju javne prezentacije.
Izbor fakulteta pokazuje tvoje afinitete prema medicini, pa otkud u politici i to ba{ u Demokratskoj stranci?
Odrastala sam u demokratskoj porodici i odmalena èqa mi je bila da se u~lanim u Demokratsku stranku. Rekla sam da }u ~im Na{a generacija je Kako je tekao tvoj napunim osamnapredovawa ta koja }e u jednom put naest godina da u stranci? potpi{em pris- trenutku voditi ovu zemqu i Ono za {ta se tupnicu i to sam i uradila neko- ako ho}emo da preuzmemo ja zalaèm i na {ta podsti~em liko dana posle ro|endana. U me- odgovornost za wu moramo svoje saradnike je da put uvek ide bez dicini sam zato {to volim qude, da radimo na sebi i da dok preskakawa stepeempati~na sam, smo mladi krenemo da se do- nica. Tako je bilo i sa mnom. Od ~lavolim da pomanice mesnog odboèm i tu sam vi- kazujemo ra, preko predseddela spoj sa ponice kluba Demokratske omladine litikom. Ne volim da sedim skru Kragujevcu, do predsednice Regi{tenih ruku, da se sva|am sa teleonalnog kluba omladine u cenvizorom i ~ekam da neko ne{to utralnoj Srbiji. U Gradskom odboru radi za mene. Radije }u se sama posam bila i ~lanica Predsednikrenuti, jer smatram da niko ne mo{tva i portparolka, a sada sam è toliko dobro ne{to da uradi za postala predsednica na nivou drmene koliko ja sama mogu. àve. Nikada nisi imala dilemu da li
Imala sam veliku podr{ku i razumevawe sa wihove strane i to mi mnogo zna~i. Oni su bili tu i u lepim momentima i motivisali me da radim jo{ vi{e, ali i u ru`nim, kada su mi bili velika podr{ka i oslonac.
- Nemam konkretni moto, ali verujem da velikih ideja nema bez velikih promena i velikih napora. Za sve {to èlimo u ìvotu moramo vredno da radimo i da se trudimo da bi taj ciq ostvarili. Ni{ta nam ne}e pasti sa neba.
Zaista se toga drì{, ~ak i u ovakvim uslovima u na{oj zemqi?
Drìm se toga i to mene i drì u na{oj zemqi. Veliki sam optimista i verujem da uvek moè boqe i vi{e. Na{a generacija je ta koja }e u jednom trenutku voditi ovu zemqu i ako ho}emo da preuzmemo odgovornost za wu moramo da radimo na sebi i da dok smo mladi krenemo da se dokazujemo. Moèmo svakome da stanemo na crtu, jer nemamo repove iza sebe. Ne moèmo da se merimo sedom kosom i decenijskim iskustvom, ali moèmo svojim znawem i energijom koju ho}emo da uloìmo u to {to èlimo da radimo.
Sru{ila si sve predrasude u politici jer si jako mlada dospela na tu poziciju, kako se ose}a{ povodom toga?
}e{ da se u~lani{ ba{ u Demokratsku stranku?
Ne, nisam. Moji roditeqi nisu bili ~lanovi Demokratske stranke, ali nikada mi nisu branili da budem politi~ki angaòvana. Se}am se kada su dràni mitinzi opozicije, ja sam bila tre}i, a moj brat prvi razred i ja sam ga vukla na sva
Koliko tebi to zna~i, da li je to podsticaj za daqi rad i priznawe za ono {to si pre toga uradila?
To mi je vrlo va`no, jer su omladinci Demokratske stranke mene videli kao nekog ko bi mogao da ih predvodi u naredne dve godine. To je veliko priznawe i pokazateq
Mnogi koji su mi ~estitali posle izbora, rekli su da im je drago {to je kona~no devojka izabrana za predsednicu. Meni je drago {to ru{im predrasude, jer sada imamo sve ve}i broj devojaka na mestu
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
predsednica strana~kih klubova. To
daje veliki motiv devojkama da se ukqu~e u bavqewe politikom. Poku{avam i da aktiviram ne{to starije gospo|e jer se politikom ne bave samo mu{karci, ali je potreban jak èludac.
Da li ga ti ima{ kao najmla|a odbornica u Skup{tini grada?
PET GODINA OD POÊTKA IZGRADWE SEOSKIH
Patentirano
Gradska uprava Kragujevca prva u Srbiji razvila je sopstveni model izgradwe seoskih vodovoda uz pomo} gradskog buxeta i za pet godina pomogla da se iskopaju 94 bunara u 27 sela i vodu dobije 2.835 doma}instava. Po{to se akcija pokazala kao izuzetno uspe{na, ovaj model je prekopiralo nekoliko gradova u zemqi, a interesovawe je i daqe veliko
maksimum. Gledam da najmawe trpe fakultet i politika, jer ja na wu ve} gledam kao na posao. To je ne{to {to ne radim samo zbog sebe, ve} zbog velikog broja qudi, jer su tu oni koji su glasali za mene i moram da radim u wihovom interesu.
Kao predsednica Demokratske omladine, {ta misli{ o mladima u Kragujevcu, da li su oni dovoqno dru{tveno aktivni?
Nikada nisam imala ve}ih problema. Ono {to me nekad poga|a je nepravda i neki sitni komentari na sednicama koji se ne ti~u politike, ve} toga {to sam devojka i {to sam mlada, ali prelazim preko toga. Moj ciq je da Srbija bude zemqa mladih, vrednih i odgovornih qudi sa mogu}nostima da ovde stvaraju ìvot za sebe.
Misli{ li da je to mogu}e?
Mislim da jeste, jer ono {to je najva`nije za mlade qude je da radimo na svom usavr{avawu i obrazovawu i ukoliko budemo stvorili kvalitetne mlade qude koji }e me|u sobom birati najboqe, onda }e oni jednog dana predvoditi gradove, op{tine i dràvu. Jako je bitno da svi radimo u istom ciqu, nemamo luksuz da odbijamo ideje iz nekog inata, zato {to ih je predloìla vlast ili opozicija.
Pored politike i fakulteta, ima{ li vremena za dru{tveni ìvot?
slu{ati takva muzika. Fascinanti su mi qudi koji gledaju takve programe, a ne vide da im je na tom televizoru kilo pra{ine i da mogu da pi{u po wemu.
Kako gleda{ na to {to sve ve}i broj mladih qudi odlazi iz zemqe, da li i tebe privla~i inostranstvo?
Posledwih meseci imam vrlo malo vremena za privatni i dru{tveni ìvot. Posebno me poga|a {to malo vremena imam i za svoje prijateqe, ali imam dobre prijateqe koji jo{ uvek imaju razumevawa za mene i za moje obaveze i oni mi, pored porodice, zaista predstavqaju veliku podr{ku.
Kada naj~e{}e provodi{ slobodno vreme?
Volim da se vidim sa prijateqima, naro~ito sada dok jo{ traju odmori, trudim se da se vidim sa svima koje sam zbog obaveza zapostavila. Retko izlazim. Mogu da popijem pi}e sa prijateqima, ali za no}ne izlaske nemam vremena. Volim da idem u bioskop i pozori{te, a po{to sam se uvek bavila sportom, trenirala sam odbojku i ko{arku, te{ko mi pada {to nemam vremena za takve aktivnosti. Igram leti sa dru{tvom odbojku na pesku, a kada sam ba{ umorna volim da sam sama sa sobom, da se opustim uz neku muziku. Slu{am na{ stariji rok, na primer Haustor, slu{am Red hot ~ili pepers, a kada ba{ ho}u da se opustim onda je tu Jan Tirsen.
Da li si navikla na novi tempo ìvota koji politika zahteva?
Privla~i me samo da putujem i upoznajem druge zemqe, ali ne da oîni mi se da se omladina u cedem iz Srbije. U redu je da odu u iloj Srbiji mnogo mawe interesuje za nostranstvo ako misle da mogu vidru{tveni ìvot i politi~ki ak{e da se obrazuju, ali i da se vrativizam. Malo se interesuje i za nete. Mi treba da im stvorimo usloformalno obrazovawe, koje je jako ve da mogu da se vrate i da nastava`no. Neophodve da ulaù u ovu ne su promene u Ono za {ta se ja za- zemqu. Ako uladru{tvu jer nam èmo u obrazolaèm i na {ta pod- vawe mladi qusvake godine 30.000 mladih qudi }e sami dobidi odlazi iz ze- sti~em svoje saradnike je da ti priliku da omqe. Svaki drugi put uvek ide bez preskakawa tvore svoja predmlad ~ovek je neuze}a, da stvore zaposlen. Kada ne- stepenica. Tako je bilo i sa uslove za samoma posla slobodzapo{qavawe i no vreme koriste mnom da zaposle druge tako {to sede po mlade qude. I to kafi}ima. Nisu stvoreni uslovi za je dugoro~na investicija. dobar ìvot u zemqi, ali svakako Ina~e, prednost bavqewa potreba mewati i svest mladih. litikom su poznanstva. Jako mi zna~e svi ti kontakti koje sam oGovori{ o neformalnom obrastvarila i dosta sam proputovala. zovawu, da li si ti zavr{ila neObi{la sam Srbiju uzdu` i popreki kurs ili seminar? ko, zemqe biv{e SFRJ, ali sam Pro{la sam razne kurseve jezipreko stranke imala priliku da ka. Engleski u~im od obdani{ta, a putujem i van na{eg regiona. Tako nema~ki sam u~ila u sredwoj {kosam obi{la gotovo celu Evropu, oli. Zavr{ila sam kurs {panskog i sim Skandinavije. Mislim da je sada poha|am francuski jezik. I bitno da mladi qudi {to vi{e pukroz stranku i samostalno nastojim tuju da vide kako je u zemqama EU da se usavr{avam, preko raznih i {ta od tog modela mogu da prenenevladinih organizacija i semisu u Srbiju. nara. Rejting Demokratske stranke je u
ragujevac voli da se hvali da je u svemu prvi, oslawaju}i se na vreme vladavine kneza Milo{a, ali ono u ~emu je zaista stekao prvenstvo u novije vreme jeste akcija izgradwe seoskih vodovoda, koja je u{la u petu godinu. Ovaj poduhvat bio je pionirski u Srbiji, jer ni jedna gradska uprava pre Kragujevca nije osmislila i sprovela u delo snabdevawe vodom seoskih doma}instava ulagawem buxetskih sredstava. Po{to nisu imali na koga da se ugledaju i iskoriste tu|a iskustva, u gradskoj upravi su razvili sopstveni model, koji je od 2008. godine usavr{avan i dogra|ivan. Rezultat su 94 iskopana arterska bunara u 27 sela i 60 izgra|enih seoskih vodovoda, koji iz 71 bunara snabdevaju zdravom pija}om vodom 2.835 doma}instava. U sve to uloèno je 143,5 miliona dinara para iz gradske kase. Po{to se dobar glas daleko ~uje za uspe{an kragujeva~ki model ~uli su predstavnici drugih gradova, koji su se oslonili na ovo iskustvo i prekopirali ga, pa se tako na ovaj na~in sada grade seoski vodovodi u op{tinama Kraqevo, Uìce, Vaqevo i Krupaw. Teàk po~etak Kada je 2008. godine gradska vlast odlu~ila da razvija seoske vodovode ovaj posao poveren je Odeqewu za poqoprivredu pri Upravi za privredu i ovih pet godina projekat vodi dr Sneàna @ivanovi} Kati}, pomo}nica gradona~elnika za poqoprivredu.
Nisam, jer je to velika promena u mom ìvotu. Mnogo vi{e vremena provodim van Kragujevca sa qudima koje ne poznajem i koje tek upoznajem, a imam malo vremena za porodicu i prijateqe. Sve pomalo trpi zbog politike, ina~e bi politika trpela zbog svega ostalog, a ja volim kad ne{to radim da dam
Misli{ li da su mediji delimi~no krivi za ovakvu sliku u dru{tvu?
padu, od nekada najja~e danas je podr{ka znatno mawa. [ta }ete uraditi po tom pitawu?
- Bili smo iznena|eni {to se posao poverava na{em odeqewu, jer ja sam doktor agronomije, a u slu`bi imam jednog pravnika i jednog ekonomistu. Krenuli smo da postavqamo temeq za ovaj posao i ~itave dve godine usavr{avali model na sopstvenom iskustvu. Tek kada smo u{li u posao videli smo koliko je sve ovo zahtevno i te{ko. Ali, najva`nije je da smo postavili pravilo {ta je nadle`nost grada, a za {ta su zaduèni sami me{tani. Posle je sve i{lo lak{e, obja{wava dr @ivanovi} Kati}. Akcija je krenula tako {to je grad odvojio sredstva da finansira kopawe arterskih bunara i da obezbedi pumpe, primarni cevovod do rezervoara i postavqawe samog rezervoara. Sve to je i{lo na teret grada, a me{tani su preuzeli obavezu da izgrade razvodnu mreù do svojih ku}a. Raspisan je poziv da se jave zainteresovani me{tani koji su spremni da na ovaj na~in dovedu vodu do svojih ku}a. Interesovawe je od po~etka bilo izuzetno veliko jer je [umadija dosta bezvodna. Prethodno je gradski Institut za javno zdravqe radio istraìvawe koje je pokazalo da samo u dva sela postoje vodovodi koji imaju zdravu vodu. U ostalim selima snabdevawe je bilo iz bunara ~ija voda nije bila ispravna za pi}e. To je i bio povod da se selima ponudi zajedni~ki posao za re{avawe ovog problema. Ubrzo su po {umadijskim selima po~ela prva istra`na bu{ewa i izgradwa prvih arteskih bunara. To nije bilo lako, jer je trebalo na}i dovoqno izda{ne izvore vode da zadovoqe potrebe onog broja doma}instava koji se u nekom selu ili zaseoku prijavio za izgradwu vodovoda.
Pojedini sadràji u na{im medijima, recimo na nekim televizijama, su skandalozni, ali mislim da su i qudi odgovorni za to {to gledaju. Kada urednici programa vide da je ne{to toliko gledano i da podiè rejting naravno da }e i snimati takve emisije i da }e se
Ono {to je stav stranke je da se rejtinzima ne treba baviti. Jedino merilo je procenat koji smo ostvarili i koji }emo ostvariti na izborima. Zakqu~ak je da u tom periodu dok smo bili na vlasti nismo radili dovoqno dobro i dovoqno brzo i to su nam pokazali gra|ani na izborima. Ono {to je bilo u me|uvremenu su izbori u vrhu stranke i u gradskim odborima. Tako|e, napisali smo program stranke za izlazak Srbije iz krize, na kojem su radili stru~waci. Moèmo da se pohvalimo velikim brojem obrazovnih, kvalitetnih i stru~nih qudi koji mogu da daju svoj doprinos stranci. Imamo mlade qude koji su preuzeli va`ne funkcije. Svi oni mogu zajedno da doprinesu da stranka povrati poverewe gra|ana i primat koji je imala ranije.
Na kraju, da li sebe vidi{ u politici ili medicini, ~ime }e{ se baviti?
SNE@ANA @IVANOVI] KATI] KRAJ NOVOIZGRA\ENOG REZERVOARA U DRAÎ
Slana voda u Golo~elu

Me|u 94 iskopana arteska bunara samo dva su zatvorena jer voda nije bila ispravna za pi}e. Prvi od wih je Crvenac u ûmi}u, za koji su analize pokazale da voda nije mikrobiolo{ki ispravna, ali po{to je upotrebqiva za zalivawe useva me{tani su se dogovorili da sprovedu cevovod i koriste je za tu namenu, pa je tako i ura|eno. Drugi neupotrebqiv izvor je bunar u Golo~elu, iz kojeg je potekla slana voda. Doneta je odluka da se proba sa kopawem bunara na drugoj lokaciji kako bi se prona{la pija}a voda, dok izvori{e sa slanom vodom treba istraìti da se vidi da li ona mo`da ima neka lekovita svojstva i moè li se upotebiti za neke druge namene.
ku{avam i da aktiviram ne{to starije gospo|e, jer se politikom ne bave samo mu{karci, ali je potreban jak èludac
Mnogo su mi ~estitali posle izbora, rekli da im je drago {to je kona~no devojka izabrana na tu funkciju, Po-
Primarni ciq je da zavr{im fakultet, jer sam svesna da bez diplome malo {ta moè da se uradi. To je ne{to za {ta sam se opredelila i u ~emu }u istrajati. Dok mi ide bavqewe politikom, svakako }u i to raditi jer mislim da mogu dosta toga da u~inim, ali se nadam da }e u budu}nosti biti i jedno i drugo.
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
H VODOVODA
u centru [umadije
ije Selo gori, ne dozvoqava prikqu~ak novom ~lanu, iako je ovaj spreman sve da plati. Kada se zatraì da ovu zabranu izrekne i pisanim putem on to odbija. Kad presu{i, kopa se novi bunar Ovakvih spornih situacija, koje su pri~a o na{im naravima, ima, me|utim, tek u oko deset posto slu~ajeva i rukovodioci projekta ih prepu{taju samim me{tanima, sem kada stvarno moraju da reaguju, iako im to nije posao. Tako, na primer, ima sporova zbog prekomernog tro{ewa vode. Pravilnicima u svakoj vodnoj zajednici regulisano je da jedno doma}instvo moè da potro{i dnevno 1.200 litara vode. Time je omogu}eno da se voda tro{i samo za potrebe doma}instva, i to za pi}e, kuvawe , kupatilo. Ima, me|utim, onih koji kr{e ovaj limit i vodu bi da potro{e za zalivawe, pa je ~ak i preta~u iz ~esme u bunare. Kada lice zaduèno za proveru potro{we preko vodomera primeti prekr{aj, jer zbog takvih pada pritisak i ostali na mreì budu o{te}eni, ~esto ne uspeva da disciplinuje neposlu{nog kom{iju i tada moraju da reaguju op{tinari. Problemi za koje je zaduèn grad re{avaju se lak{e, jer su predvi|eni ugovorima i pravilnicima. Tako se dogodi da se iskopa arteski bunar, izgradi rezervoar i mreà cevovoda do ku}a, ali nakon izvesnog vremena izvori{te presu{i. U takvim slu~ajevima predvi|eno je da firma koja je kopala bunar o svom tro{ku iskopa novi. Takav je slu~aj bio u Desimirovcu, Poskuricama i Gorwim Jaru{icama. Kada je nakon pet godina podvu~ena crta, sredstvima grada do sada su iskopana 94 arteska buna-
Lo{e informisani
Iako je od samog po~etka projekta izgradwe seoskih vodovoda ponuda me{tanima o ulagawu sredstava iz gradskog buxeta bila javna i transparentna, pro{irile su se glasine iz nekih sela da je u pitawu ulagawe novca iz stranih donacija i da bi dovo|ewe vode do ku}a trebalo da bude besplatno. Neki su i{li toliko daleko da su o svojim sumwama kako se napla}uje ne{to {to se radi donatorskim parama obavestili predsednika Srbije Tomu Nikoli}a li~no. Dr Sneàna @ivanovi} Kati} kaè da se radi o totalno neinformisanim me{tanima i da su svih 143,5 miliona dinara do sada uloènih sredstava pare iz gradskog buxeta Kragujevca. Ina~e, ovo nije prva akcija iz oblasti agrara koju je pokrenuo centar [umadije, a drugi je potom preuzeli. Godine 2006. gradska uprava je pokrenula akciju Agronom u svakom selu, koja je potom preuzeta od republi~ke Vlade i pro{irila se na celu zemqu, ali je ukinuta jer nije bilo dovoqno sredstava.
KOPAWE ARTESKOG BUNARA U OPORNICI
- Velika je razlika u izda{nosti bunara. Tako je bunar u Drenovcu imao vode samo za 16 doma}instava, a sli~no je i sa bunarom u Resniku, u zaseoku Cerovice, koji daje samo 16 litara vode u minutu. Najve}u izda{nost ima bunar Xepari u Doqoj Sabanti, koji daje 110 litara u minutu, a posle wega bunar Sobovica u Resniku sa 108 litara. To je dovelo i do razli~itih tro{kova kopawa bunara, jer je bunar Xepari u Sabanti na dubini od 75 metara i daje vodu za oko 100 ku}a, a kopawe je ko{talo 593.000 dinara. U istom selu, na primer, bunar @eèq je na dubini od 83 metra i ko{tao je 738.000 dinara, a obezbe|uje vodu samo za 28 ku}a, kaè na{a sagovornica. Svi pla}aju isto Da bi uveli red u kompletan posao i da bi se znalo {ta je ~ija nadle`nost u gradskoj upravi nisu razdvojili samo investirawe, ve} i odgovornost. Tako svaka grupa me{tana koja preuzima izgradwu vodovodne mreè od rezervoara do svojih ku}a mora da osnuje vodnu zajednicu za svoj vodovod. Woj pristupaju sva doma}instva koja se snabdevaju sa tog vodovoda i na sebe preuzimaju sve poslove oko izgradwe mreè, od samog projektovawa do izvo|ewa radova. Oni sami biraju izvo|a~e radova i dogovaraju cenu. Svaka vodna zajednica potpisuje ugovor sa gradom, gde su precizirana prava i obaveze. Pomo}ni-
ca gradona~elnika za agrar kaè da je uveden princip da svaki korisnik vode pla}a isto izgradwu mreè do ku}a, kako oni ~ije su ku}e najbliè rezervoaru ne bi bili povla{}eni. Najjeftinije je bilo dovo|ewe vode u Gorwoj Sabanti, gde su me{tani platili samo po 250 evra za izgradwu cevovoda, i to zahvaquju}i tome {to je bunar blizu wihovih dvori{ta. Najskupqe pla}ena izgradwa mreè ko{tala je me{tane po 800 evra u jednom razu|enom selu, gde je bunar bio daleko. Sva odgovornost za izgradwu, ali i odràvawe mreè do ku}a
preba~ena je na me{tane kako bi sami re{avali mogu}e probleme i da gradska uprava ne bi morala da bude u ulozi mirovne misije. Ipak, ovo se tokom proteklih pet godina pokazalo kao nemogu}e, pa su rukovodioci ovog projekta ~esto morali da arbitriraju. - Pojavquju se razni problemi na terenu me|u samim me{tanima, korisnicima vodovoda. Jedan od wih je da u nekim selima me{tani nisu platili posledwu ratu izvo|a~ima nakon zavr{etka vodovoda do wihovih ku}a, jer je uslov bio da se ta rata izmiri kad pote~e voda iz slavina. Izvo|a~i se nisu mnogo zabrinuli zbog ovoga, jer su znali da }e jednog dana biti pozvani da otklone kvar, a to ne}e da obave dok se rata ne plati. Tako smo morali sa posredujemo oko ovakvih sporova, kaè dr @ivanovi} Kati}. Ona i weni saradnici bili su pozivani i da presu|uju oko sporova kada starosedeoci na mreì, oni koji su od po~etka finansirali izgradwu mreè do ku}a, ne dozvoqavaju da se prikqu~e novi. Ovakvi sporovi predvi|eni su za re{avawe po pravilnicima koje ima svaka vodna zajednica, ali u principu prikqu~ak novajliji treba da se dozvoli pod uslovom da plati onoliko koliko je dao svaki ~lan vodne zajednice, plus da finansira radove do svoje ku}a. Postoji, me|utim, slu~aj u jednom selu gde predsednik za vodovod, poput popularnog Mila{ina iz ser-
spremqen i slogan sto bunara za pet godina. U ovom trenutku grad ima dozvolu za kopawe 15 bunara, a ve} su pristigli zahtevi sa potpisima me{tana za jo{ osam. Sa nova 23 bunara i radovima na izgradwi cevovoda do rezervoara, samih rezervoara i pumpi koji bi ih pratili grad je spreman da zavr{i sve poslove do kraja nared-
RAZVO\EWE VODOVODNE MRE@E U KAMENICI
I U JARU[ICAMA OBEZBE\ENA ZDRAVA VODA
ra u 27 sela, a izgra|eno je 60 seoskih vodovoda, koji sa 71 bunara zdravom pija}om vodom snabdevaju 2.835 doma}instava. Rekorder je Dra~a sa devet vodovoda. Prime}uje se da je ve}i broj iskopanih bunara od onih koji su stavqeni u pogon da snabdevaju doma}instva. To je zbog toga {to 12 sela ima sva odobrewa da formiraju vodnu zajednicu i dogovore se oko izgradwe mreè do svojih ku}a, a za to im je isporu~en i projekat, ali kona~nog dogovora jo{ nema i na wih se ~eka. Zato je jo{ van upotrebe 16 bunara koji stoje na raspolagawu da bi vodom bilo snabdeveno 680 ku}a. Jo{ traju dogovori u Opornici, Kamenici, Drenovcu, Dowim Grbicama i za izvori{te Cerovica u Resniku. Odluka kako }e se me{tani dogovoriti i da li je dogovor mogu} je na wima samima i grad tu ne mo}e mnogo da uti~e. Izvesno je, pak, da }e grad sa svojim projektom nastaviti i sva je prilika da }e u ovoj godini biti iskopan i stoti bunar u okviru ove akcije, pa je ve}
ne godine i da ovu uspe{nu kampawu zvani~no okon~a. Me|utim, odluka je da se jo{ ne stavqa ta~ka i da se ostavi mogu}nost me{tanima onih sela iz kojih jo{ nisu stigle prijave za u~e{}e u izgradwi vodovoda da se predomisle i konkuri{u. Za wih }e ova {ansa jo{ ostati otvorena. - Tim od ~etvoro zaposlenih u Odeqewu za poqoprivredu i snabdevawe vodom, ukqu~uju}i i mene, izneo je ~itav ovaj posao, jer smo u me|uvremenu dobili i hidroinèwera, jedino stru~no lice za ovu oblast. Ponosni smo na rezultate koje smo do sada postigli i na to {to skoro da nema savetovawa iz oblasti agrara u Srbiji na koje nas ne pozivaju da prenesemo svoje iskustvo. Gradovi koji su prekopirali na{ recept od nas su dobili svu stru~nu pomo}, ali ipak nisu do kraja preuzeli na{ model jer je dosta skup za gradske kase. Oni su se opredelili da finansiraju samo arteske bunare i pumpe, a ostalo su prepustili ulagawu me{tana, kaè dr Sneàna @ivanovi} Kati}.
FOTO: DU[AN \OR\EVI]
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
MEREWE RADA LEKARA
Formula sa mnogo mana

Sa prose~nom ocenom blizu petice, od maksimalno mogu}e desetke, kragujeva~ko primarno zdravstvo je me|u boqima u Srbiji, ali je o~igledno da u kapitacionoj formuli, po kojoj se vrednuje rad lekara, mnogo {ta nije logi~no, a ponegde ~ak nije ni primenqiva, {to je na nivou Srbije dalo prili~no zabriwavaju}e rezultate

IZABRANI LEKARI MORAJU DA VODE RAÛNA I O TRO[EWU DR@AVNOG NOVCA
Razapeti lekari
Pedijatru Draganu Vukajlovi}u najvi{e smeta ~iwenica je lekarima u primarnoj za{titi pripalo u deo da se bore protiv ogromnih sistemskih problema srpskog zdravstva. - Su{tina je da se od nas traì da radimo preventivnu, da le~imo, da budemo racionalni i efikasni, a niko ne ose}a obavezu da kaè koliko para imamo za sve to. Onda ispada da pacijenti imaju prava, a doktori im ih uskra}uju. Kako ja da uputim dete na vakcinaciju kad vakcina nema, kako da traìm da se {estomese~noj bebi proveri hemoglobin kada je taj preventivni pregled ukinut, na koji na~in da prepi{em, recimo pentreksil, koji je preporu~io de~ji hirurg, kada se on ne uklapa u {ifru bolesti za koje se odobrava taj lek Da bih bio dobar lekar moram da na|em na~in da vodim ra~una o najboqem interesu pacijenta i da, u isto vreme zadovoqim poslodavca koji traì da budem stub {tedwe dràvnih para. To nije po{teno ni prema onima koje le~imo, ni prema profesiji, smatra dr Vukajlovi}. trì{te, u kome zdravstvena usluga dobija karakter robe koju zaposleni u zdravstvenoj delatnosti nude u zamenu za spre~avawe razboqevawa, le~ewe i ~uvawe zdravqa. Zbog trenda akcentovawa nemedicinskih kategorija, pacijenti sumwaju da }e wihovi izabrani lekari, da bi sa~uvali svoj nov~anik, wihovo zdravqe staviti u drugi plan. Najva`niji argument za takve strahove daje stavka racionalnosti iz formule o kapitaciji, po kojoj se lekaru boduje koliko ko{taju lekovi koje je prepisao. Laiku, naime, ovo izgleda kao poku{aj da se doktori nateraju da im prepisuju najjeftinije medikamente ili da ih le~e lekovima koji se ne izdaju na recept. Iako RFZO ima druga~ije tuma~ewe, po kome se sankcioni{u i doktori koji su prepisali lekove ~ija cena je nià od republi~kog proseka, obi~nom ~oveku je te{ko da prihvati standarde uprose~avawa cene efikasnog le~ewa. Onima koji sumwaju da su humani principi medicine ustuknuli pred mehanizmima trì{ta, zbog kojih wihovi doktori moraju da kalkuli{u da li da prepi{u najboqi ili najjeftiniji lek, doktorka Branimirka Svilar poru~uje da u kragujeva~kom Domu zdravqa svaki pacijent mora da dobije najefikasniju terapiju. Ona, tako|e, obja{wava da kao i kod svake robe i kod leka visoka cena ne garantuje kvalitet. Dok se kapitacija, kojoj izgleda treba jo{ vremena da po~ne da funkcioni{e po pravilima koja vaè u razvijenom svetu, da rezultate zdravstvo }e morati da preboli dosta te{kih bolesti koje lekari, ma koju ocenu zasluìli, nisu u stawu da le~e. Ono {to oni mogu je da traè poslodavce koji znaju kako se meri i nagra|uju rad, znawe i stru~nost. Zbog toga je glavna vest da nam lekari toliko u~e nema~ki da su profesori ovog jezika rasprodati mesecima unapred. A, kada najboqi odu onda }e mala vajda biti od glavarine, jer }emo svoje glave morati da stavimo u ruke malobrojnima koji budu voqni da ostanu i nose teret koji im dràva svaquje na le|a.
ojam kapitacije, koji u latinskom jeziku ozna~ava li~ni porez, glavarinu, na terenu medicinske terminologije predstavqa poku{aj numeri~kog merewa u~inka lekara zaposlenih u primarnoj za{titi. Svrha wenog uvo|ewa, kako su to predstavili oni koji su zalegli iza projekta koji je nametnula i finansirala EU, je odvajawa rada od nerada. Potreba da se neradnici sankcioni{u, a vredni doktori nagrade nije, me|utim, nastala iz moralnih pobuda, nego je iznu|ena praznom zdravstvenom kasom. Pojednostavqeno, dobar lekar ono malo novca kojim dràvno zdravstvo raspolaè mora da raspodeli na {to ve}i broj pacijenata. Uspe{nost koja najboqe ocewenom lekaru donosi izme|u dve i tri hiqade dinara dodataka na osnovnu platu, a najgorem za toliko umawuje primawa, meri se kapitacionom formulom. Najva`niji parametar je broj opredeqenih pacijenta na koji otpada 40 odsto bodova, preventivni rad nosi 30, za racionalnost, koja se odre|uje tako {to se meri prose~na maloprodajna vrednost propisanih lekova koji se izdaju na recept, dobija se 20, a za efikasnost koja broji posete pacijenata 10 bodova. Matemati~ki logi~no i ne preterano komplikovano dolaèwe do broj~anog vrednovawa medicinske struke u praksi je dalo poprili~no nelogi~ne rezultate. Iako je maksimalna predvi|ene ocena 10, samo 42 odsto zdravstvenih centara u dràvi je, u prvom kvartalu 2013. godine, dobacilo ili neznatno prebacilo peticu, dok je {estica ostala nedosti`na svim zdravstvenim institucijama u zemqi. Ni{ta boqe nisu pro{li ni izabrani lekari u domovima zdravqa, jer je samo 25 od 6.681 zasluìlo desetku, dok su ostale wihove kolege zaposlene u slu`bama op{te medicine, pedijatrije, ginekologije i stomatologije ocewene prose~nom ocenom pet. Kapitaciona vaga je u ovom periodu izmerila da ni jedan od 3.745 lekara op{te medicine koji rade u dràvnom zdravstvu nije zasluìo najvi{u ocenu koju su u ~itavoj Srbiji dobila samo dva me|u 1.259 pedijatara i jedan od 504 ginekologa. Najvi{e odlika{a, wih 17, bilo je me|u 901 lekarom preventivne de~je stoma-
tologije, dok je u op{toj stomatologiji briqiralo petoro od 272 dràvna zubara. Ocene oko petice Kragujeva~ko zdravstvo ima prose~nu ocenu 4,81. Najslabije je pro{ao Zavod za stomatologiju, ~ija ocena od 4,1 umawuje prosek gradskog zdravstva u kome je Zastavina Medicina rada zasluìla 4,97, a Dom zdravqa 5,03 poena. Me|u kragujeva~kim lekarima zaposlenim u primarnoj za{titi desetku je zasluìo samo jedan stomatolog, a devetoro doktora je oceweno nulom. Ova najnià ocena nije, me|utim, odraz lo{eg rada nego nelogi~nosti da zdravstveni radnici koji rade u preventivnim centrima, ili specijalisti koji ne mogu biti izabrani lekari, ne mogu zadovoqiti kriterijume za ocewivawe. Direktorka Doma zdravqa Branimirka Svilar smatra da ustanova kojom rukovodi ima razloga da bude zadovoqna postignutim rezultatom. Uzimaju}i za parametar ve}e gradove, dr Svilar isti~e da, osim Ni{a i dve beogradske op{tine koji imaju ocenu 5,05, svi ostali imali su slabije ocene od kragujeva~kog Doma zdravqa. Direktorka uspehom smatra ~iwenicu da u ambulantama radi
nekoliko doktora koji se konstantno nalaze na korak do najvi{e ocene, kao i da su, zahvaquju}i boqoj organizaciji, za ~etiri meseca uspeli da poprave ocenu za 0,7 procenata. - Po{to se prosek ne ra~una na nivou republike nego ustanove, lekari koji rade u mawih seoskim sredinama nisu mogli da ispune uslov o broju opredeqenih pacijenata, pa su im ocene bile veoma niske. Zato smo, uz tri dana rada u ambulanti, uveli dvodnevno ku}no le~ewe u kome doktori odlaze na noge starima i te{ko bolesnima u udaqenijim zaseocima. Zahvaquju}i tome ocene tih lekara koje su bile ispod jedinice sada su oko i iznad petice, kaè dr Svilar. Da je matematika te{ko primewiva u lekarskoj profesiji pokazuju brojke po kojima su najzaposleniji lekari u Slu`bi op{te medicine koji le~e odrasle, koji u proseku imaju oko 1.800 svojih pacijenata, najslabija karika Doma zdravqa, jer sa ocenom od 4,96 znatno zaostaju za pedijatrijom koja je za le~ewe pred{kolaca ocewena sa 5,82, a {kolske dece 5,48, i slu`be ginekologije ~ija je ocena 5,16. Ovo ne zna~i da lekari u ambulantama mawe rade, nego da imaju veliki broj starijih pacijenata sa hro-
ZADOVOQNA UÎNKOM DOMA ZDRAVQA: DIREKTORKA DR BRANIMIRKA SVILAR
Te{ko do kvote
Dr Ranko Golijanin, direktor Zavoda za stomatologiju, insitucije koja je dobila prose~nu ocenu 4,1, kaè da kapitacija u stomatologiji nije zaìvela, jer je formula po kojoj se ra~una radni u~inak lekara u ovoj medicinskoj grani neprimewiva. - Kod nas ima najvi{e lekara sa visokim ocenama To su kolege koje rade u de~joj preventivi, gde postoje svi uslovi za ispuwavawe kriterijuma. Na drugoj strani imamo specijaliste protetike ili oralne MAWAK PACIJENATA: hirurgije koji su oceweni nulom DR RANKO GOLIJANIN zato {to ne mogu biti izabrani lekari niti je u preventiva deo posla kojim se bave. Uz ove apsurde, tu je i raskorak izme|u broja ugovorenih radnika koje pla}a RZZO, kojih ima 24, i 20 zaposlenih ~ije plate finansira Zavod. Po{to neugovoreni radnici ne potpadaju pod kapitaciju, ali ulaze u prosek, ocena ustanove, naravno, nije realna. Dobro je da do sada nikome nije smawena plata, a mislim da se to ne}e ni dogoditi, jer je vaqda svima jasno da su u stomatologiji koja pacijentima, osim dece, |aka i studenata, ne nudi nijednu besplatnu uslugu, i koja ~esto kuburi sa kvalitetnim materijalima, ne moè o~ekivati ispuwewe kvota o broju pacijenata, kaè dr Golijanin.
ni~nim bolestima ~ije le~ewe zahteva ~este posete lekaru koje umawuju efikasnost, jer se broji samo jedan poseta u toku tri meseca. Oni, tako|e, smawuju bodove za racionalnost, jer im je potrebno vi{e skupqih lekova. Zbog argumenata koji priznaju samo brojke najboqa zdravstvena stanica je petica u Erdogliji sa ocenom 6,27. Ono {to cifre nisu uspele da prikaù je ~iwenica da petica nema ispostave na seoskom podru~ju koje ubijaju prosek. - Veliki broj lekara je u po~etku pruào otpor, ali je vremenom ve}ina shvatila je do{lo vreme u kome se traì i vrednuje rad. Mada materijalna stimulacija nije adekvatna uloènom trudu, ve}ina se, iz profesionalnih i li~nih razloga, trudi da ostvari {to vi{u ocenu. Kao pozitivan primer mogu ista}i zaposlene u Ambulanti broj 2 u Palilulama koji su od po~etka kapitacija duplirali ocene, kaè na{a sagovornica. Ono {to dr Svilar vidi kao manu kapitacione formule je {to, iako se iz we vidi ko koliko radi, jo{ uvek nemamo odgovor na pitawe koliko je taj rad dobar, {to je u lekarskoj profesiji najva`nije: - To {to znamo da je neko pregledao najvi{e pacijenata, prepisao najracionalniju terapiju i pozvao svoje pacijente na preventivne preglede jo{ uvek ne zna~i da je postavio najvi{e pravih dijagnoza, odabrao najefikasnije lekove, predloìo najboqe preventivne mere ili izle~io najvi{e bolesnika. Zbog toga ne mogu re}i ni da su ar{ini kojima se vrednuje ne~ije zalagawe na poslu najpravedniji. Sumwi~avi pacijenti Gledano iz pozicije pacijenta, kapitacija je smi{qena da bi se zdravqe nacije izbacilo na
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
Prethodnih sedam UÊSTALI PO@ARI NA OTVORENOM I U ZATVORENOM PROSTORU dana kragujeva~ki vatrogasci-spasioci gasili su 83 poàra, od po~etka ovog meseca imali su 127 izlazaka na teren, a od po~etka godine 833 intervencije. Gotovo da nije bilo sela bez poàra, goreli su suva trava, listopadne {ume, vo}waci. Vatrogasci pre svega {tite qudske ìvote, spre~avaju {irewe vatre ka ku}ama, ali paqevine su u~estale i u zatvorenom prostoru i na vozilima

ZA VREME LETA NAJÊ[]I SU PO@ARI U SELIMA butiku Gracija u glavnoj kragujeva~koj ulici u ponedeqak u prepodnevnim sastatistici pro{la godina bila nanajmawi da{ak vetra, koga uvek ima, tima izbio je poàr. Prejbrojnija po poàrima, ova godina je lako doprinosi {irewu poàra, uma nezvani~nim inforveoma specifi~na. Imamo period pozorava Jovanovi}. macijama vatra je planula sa izuzetno visokim temperaturama, Drugim re~ima, nagla{ava on, zbog neispravnih eleka na otvorenom prostoru je prili~moramo biti odgovorni prema sebi tri~nih instalacija, a vatrogasci su no suve trave i niskog rastiwa, {to i imovini, jer statistika pokazuje posle dojave veoma brzo reagovali i su uslovi pogodni za nastajawe poda je dinar uloèn u preventivu jedspre~ili ve}e posledice. Povre|eàra. nak ulagawu 10 dinara u sanirawe nih nije bilo, a materijalna {teta {tete. Dovoqan pokazateq moè Po{tujmo prirodu bi}e naknadno utvr|ena. biti nedavni primer na teritoriKako on kaè, statistika je varKabina kamiona, vlasni{tvo beji op{tine ]uprija, gde se zbog neqi va, sva ki iz la zak na te ren zna ~i ogradskog Imleka, potpuno je izispravne instalacije zapalio komidentifikovani poàr, a broj poàgorela pro{log petka oko 19 ~asobajn, a vlasnik nije imao protivva na autoputu ra i veli~ina poàrni aparat i vrlo brzo je izgoNi{-Beograd kod {tete nisu uvek relo 20 hektara p{enice. sela Brzan, nedaproporcional- Treba izmeriti koliko ko{ta leko od petqe za ni. Poàr je i aparat i koliko staje redovni preKragujevac. kada gori strgled elektro-instalacija, jer {teta Opet, prema wi{te na nekoje ogromna. Naravno, ~esto se de{aprvim informaliko ari, koje va da neodgovorni qudi izazivaju cijama, poàr je se ugasi bez ika{tetu na materijalnih dobrima druizbio zbog zapakve {tete, i kagih koji su nedu`ni, jer poàri se vrqewa elektro-inda gori 20 heklo brzo {ire i na okolna imawa. stalacija ispod tara, ali, nema Tako|e, potencijalna opasnost haube motora. dileme, naj~eod poàra je u~estalo paqewe strwiPoàr se nije {}i uzrok po{ta koje je, sa druge strane, {tetno pro{irio zahvaàra je qudski i po zemqi{te jer smawuje plodnost, quju}i brzoj infaktor, jer uko~ime se prouzrokuje sistemska dutervenciji vatroliko na otvoregoro~na {teta uz onu eventualnu kogasaca i prisebnom prostoru ju poàr moè da pri~ini. Problem nosti voza~a koji nije bilo grstrwi{ta treba re{avati zaoravaje na vreme primqavine niti wem, dodaje Jovanovi}. Branko Jovanovi}: Pe- gromova samo metio dim iz moOsim poàra na otvorenom u~etora, a zatim par~ovek moè izastali su i poàri u zatvorenom riod izuzetno visokih zvati vatru. kirao vozilo u zaprostoru, i opet je uzrok qudski fakustavnoj traci. U temperatura traì poja~ani steA, nesporno tor. Na~elnik Jovanovi} upozorava cisternama kaje, poàri su uda po~ev od klima ure|aja koji ramiona i priko- pen odgovornosti svih gra|ana, ~estali. Na~elde u, slobodno se moè re}i, ekslice nalazilo se nik Jovanovi} tremnim uslovima zbog izuzetno 23 tone mleka, a a posebno onih koji se kre}u i otkriva da su u visokih temperatura nekontrolizbog tog inciden- rade na otvorenom prostoru ve}ini op{tisano kori{}ewe lako moè izazvata saobra}aj prena odràne sedti varni~ewe ili kvar na tim apama Beogradu bio nice {tabova za ratima. Uop{te, poja~ano je optereje u prekidu skoro jedan sat, tako da vanredne situacije, angaòvana dose formirala kolona vozila od oko brovoqna vatrogasna dru{tva, a na dva kilometra. delu je obilazak terena i edukaciNije bilo mirno ni za vikend, goja kombajnera, upravo zbog poja~anog relo je u Gorwim Jaru{icama. U rizika od poàra prilikom ètve. prethodnih sedam dana kragujeva~Da li je to dovoqno? ki vatrogasci-spasioci gasili su 83 - Institucijalno i vaninstitupoàra, a od po~etka ovog meseca icijalno poku{avamo da dopremo do mali su 127 izlazaka na teren, dok svakog pojedinca. Trebalo bi da posu od po~etka godine intervenisa{tujemo prirodu i okolnosti i da se li 833 puta. Moè se re}i da ovog u skadu sa tim vladamo, jer period leta [umadija gori jer gotovo da niizuzetno visokih temperatura traje bilo sela bez poàra. Na nekoì poja~an stepen odgovornosti liko ari ili hektara goreli su susvih gra|ana, posebno onih koji se va trava, listopadne {ume, vo}wakre}u i rade na otvorenom prostoci. Vatrogasci uvek pre svega {tiru. To podrazumeva elementarnu te qudske ìvote, spre~avaju {irebrigu da ne palimo na otvorenom, we vatre ka ku}ama, ali paqevine su kao i da razmiqamo da svaki opu{ak u~estale i u zatvorenom prostoru, na koji se eventualno baci iz automovozilima. I u selu i u gradu. bila moè da izazove {tete ogrom}ewe ku}nih instalacija i cele eU Upravi za vanredne situacije i nih razmera. lektro mreè. Vatrogasno-spasila~koj brigadi neîwenica je da se sre}emo sa - Jako je va`no da klima ure|aje, ma predaha. Gra|ani lako mogu okresve toplijim letima, me|utim, imam jer su ti aparati ovog trenutka nanuti telefonski broj 193, ali osutisak da nam se stepen odgovornojaktuelniji, koristimo pod kontronovna za{tita od poàra je ne u~isti ne pove}ava, jer imamo sve vi{e lom i nikako ih ne ostavqamo ukquniti ni{ta {to izaziva vatru. poàra na otvorenom. Verujte, ~ak ~ene u toku no}i ili kada niko niPrema re~ima na~elnika Uprave i ba~ena staklena fla{a na strnije kod ku}e. Va`no je, svejedno da li za vanredne situacije u Kragujevcu {te, gde je suva trava, uz ovako jako se govori o otvorenom ili zatvoreBranka Jovanovi}a, iako je prema nom prostoru, po{tovati prirodu, sunce moè da izazove poàr. A, i
Ovog leta [umadija gori

tina prilikom poku{aja ga{ewa pre dolaska vatrogasaca, a Milo{evi} nagla{ava da su ~esti poàri i na ekonomskim objektima seoskih doma}instava. On navodi skora{wi primer od 5. avgusta kada je u Lapovu gorela {tala i pomo}ni objekat sa 500 bala slame (stradala su tri kowa). Pored toga prisutni su poàri na vozilima.. Mogu li kragujeva~ki vatrogasci uvek odgovoriti zadatku? - Uvek ulazimo spremni u sezonu. Jo{ tokom februara pristupamo izradi operativnih karata {umskih kompleksa, znamo da li su to listopadne, ~etinarske ili me{ovite {ume, poznato nam je stawe saobra}ajnica, da li su putevi asfaltirani ili je makadam, znamo mogu}nost
VATROGASCI GASE PO@AR U BUTIKU GRACIJA U CENTRU KRAGUJEVCA
reìm rada i aktivnosti prilagoditi uslovima, neophodan je poja~an stepen odgovornosti. êsto imam obi~aj da kaèm da je bezbednost kao vazduh, setimo se bezbednosti tek kada smo ugroèni, kao {to se vazduha setimo kada u prostoriji postane zagu{qivo. Treba provetriti i pre toga, nagla{ava Jovanovi}. Iz doga|aja u doga|aj Nenad Milo{evi}, komandant Vatrogasno-spasila~ke brigade u Kragujevcu, podse}a od od po~etka godine do jula bilo 706, a od po~etka avgusta 127 intervencija. Samo u toku sedam dana bilo je 83 poàra. - Nije bilo sela ili zaseoka na podru~ju [umadijskog okruga, koji pokriva Vatrogasno-spasila~ka brigada Kragujevac, a da nije evidentiran makar i mawi poàr na nekoliko ari. Pretpro{log utorka, 6. avgusta, gorelo je 10 hektara suve trave i niskog rastiwa na te{ko pristupa~nom terenu u Gorwim Komaricama. Qudski nehat, neznawe, nepa`wa i nemar su glavni uzro~nik poàra na otvorenom u kojima sre}om nije bilo qudskih `rtava. U selu @uwe 1. avgusta gorela je stara ku-
hat, neznawe, napa`wa i nemar su glavni uzro~nik poàra na otvorenom u kojima sre}om nije bilo qudskih `rtava, ali je u zapaqenim ku}ama stradalo troje qudi od po~etka godine
}a, ~atmara, u kojoj je stradala èna ro|ena 1919. godine. To je bila tre}a ovogodi{wa `rtva poàra. U sli~nom objektu, u selu Lu`nice 5. januara stradao je stariji mu{karac, i 15. marta u nasequ ]ava jedan mu{karac je izgubio ìvot na mestu poàra, kaè Milo{evi}. Bilo je lak{ih oblika trovawa ugqen-monoksidom, lak{ih opeko-
Nenad Milo{evi}: Qudski ne-
pristupa do objekata, do kojih pozicija moèmo sti}i na{im vozilima. Zna~ajno je da li kroz te {ume prolaze vodovi visokog napona, ima li protivgradnih stanica potencijalno ugroènih stara~kih doma}instava ili lova~kih domova, ugostiteqskih objekata, imamo li alternativne izvore snabdevawa vodom. Osim toga brinemo o sopstvenoj opremi, vozilima, imamo teorijsku obuku, ali i svakodnevno trenirawe zbog psiho-fizi~ke spremnosti da bismo mogli da odgovorimo zadatku, ali napori su veliki. Ako je ve} napoqu 37 stepeni na mestu poàra sigurno je 500-600 stepeni Celzijusa {to dovodi do dehidratacije organizma, a tereni su ~esto te{ko pristupa~ni, kaè Milo{evi}. On obja{wava da prose~no vreme za koje se stiè na mesto poàra iznosi devet minuta, a ekipe iz Vatrogasnog doma izlaze za 40 sekundi. Ali, zavisno od toga da li je poàr u gradu ili u udaqenom selu potrebno je dva, pet ili 15 minuta, mo`da i vi{e vremena. Vatrogasci imaju pravo na godi{wi odmor, strogo se vodilo ra~una da mobilnost ne bude ugroèna, pa se kolege koje su radno angaòvane, bez obzira da li su zavr{ili smenu, odazivaju svakom pozivu za ispomo}. Gotovo da rade bez predaha, nema razmaka izme|u intervencija. - Svejedno da li su to dani odmora po izlasku iz no}ne smene, ali vatrogasci imaju taj ose}aj pripadnosti slu`bi da shodno mogu}nostima odgovorimo svakom zadatku. Naravno, neophodna je i saradwa sa me{tanima i gra|anima, potrebna je podr{ka svih. Bitno je re}i da grad nijednog trenutka nije prepu{ten sam sebi, uvek imamo spremne ekipe svejedno da li je re~ o poàru, da li je zaglavqen lift, saobra}ajna nesre}a ili neka, druga intervencija, kategori~an je Milo{levi}. Vatrogasno-spasila~ka brigada u Kragujevcu broji 183 pripadnika i najve}a je ju`no od Beograda. Osim u centru grada sme{teni su i u krugu stare Zastave, kao i u domovima u Aran|elovcu, Topoli, Bato~ini, Kni}u. Trebalo bi stvoriti sme{tajne uslove u Ra~i, Lapovu i Stragarima.
10
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
ZA[TO NEMA KA@WAVAWA NO]NIH RU[ILA^KIH GRUPA
Vandali su komotni, takore}i

Inventar polomqenih svetiqki, kontejneri, kanti za sme}e, izloga, sadnica drve}a, àrdiwera, parkovskih klupa, ba{tenskih garnitura... {to su dela no}nih ludovawa maloletni~kih grupa ne postoji, ne zna se ni materijalna {teta, koja je svakako velika. Onda je pitawe: {ta i za koga rade organi reda i gowewa, jer vandalizam uglavnom prolazi neka`weno
edavno je subotwe jutro u Kara|or|evoj i Ulici vojvode Putnika osvanulo kao da je prethodne no}i wima protutwao razorni tornado. Ve} od Zelengore pa navi{e bili su isprevrtani stolovi i stolice u letwim ba{tama, oborene saksije sa tujama, izvaqene korpe za otpatke, kontejneri isprevrtani i gurnuti na ulicu, po~upani retrovizori sa automobila i noèvima izbu{ene gume. Ludovawe je moralo da potraje bar sat vremena, po~elo je oko tri izjutra, a da se za to vreme u centru grada nije stvorio ni jedan jedini policajac ili neko drugo slu`beno lice koje bi vandale od po petnaest godina uhvatilo za u{i i odvelo tamo gde je mesto svakome ko se drzne da uni{tava imovinu, svejedno da li je gradska ili privatna. Naàlost, opisani slu~aj nije izuzetak, jer nema no}i, naro~ito vikendima, s petka na subotu i sa subote na nedequ, da mladi vandali, pijani, drogirani ili pomahnitali iz ~ista mira, obesni i nevaspitani, po gradu ne ostave svoj ru{ila~ki trag. To traje ve} poduè, naro~ito tokom posledwe dve-tri godine, i po{to se na silu mora odgovoriti silom, sada je u centru pa`we pitawe - gde su i {ta rade oni kojima je posao da brinu o javnom redu? Nekoliko prijava Prekr{ajnom sudu
na za prekr{aje u sastavu Komunalne policije, kao {to je ura|eno u Beogradu, Novom Sadu, Vrawu... Tada bi u roku od osam dana od izricawa mandatne kazne, ukoliko se ona ne plati, mogla da se donese presuda protiv prestupnika
Mihajlo Zari}: Re{ewe bi bilo uvo|ewe orga-
Kazne su jasno propisane

Po re~ima Suzane Rajevi}, predsednice Suda za prekr{aje, o{te}ewa gradske ili imovine gra|ana definisani su ~lanom 12 Zakona o javnom redu i miru kao drsko i bezobzirno pona{awe. Kazna je do 20.000 dinara ili zatvor do 30 dana. Me|utim, protiv lica do 14 godina ne moè se voditi prekr{ajni postupak, ali moè protiv wegovog roditeqa zbog propu{tawa du`nog nadzora. Kod mla|ih maloletnika od 14 do 16 godina predvi|ene su samo vaspitne mere poja~anog nadzora, a kod starijih maloletnika od 16 do 18 godina moè da se izrekne vaspitna mera, ali i kazna. U oba ova slu~aja mogu se kazniti i roditeqi zbog propu{tawa du`nog nadzora, ali mora da se utvrdi uzro~na veza Kada je re~ o procesima protiv maloletnika, obavezno se ukqu~uje i Centar za socijalni rad, od koga se dobija stru~no mi{qewe o mladima koji dolaze u sukob sa zakonom.
a maloletnik koji je sa wima bio u dru{tvu dobio je ukor. A {ta su oni radili? Prvo su poku{ali da kontejnere za sme}e odguraju na èlezni~ku prugu, ali kad su od toga odustali jer im je nepremostiv bio nePoku{aj ovih novina da utvrdi da ki kanal, poskidali su daske sa li je neko ka`wen za ovu vrstu vanstepenika na pe{a~kom mostu i dalizma stigao je do poraznih podastavili ih na {ine kojima je trebataka. Na prste jedne ruke mogu se polo da pro|e voz. brojati pravosna`ne kazne koje su U drugom slu~aju uhva}ena su dva izre~ene u kragujeva~kom Prekr{aj~etrnaestogodi{waka koji su ispinom sudu tokom 2011, 2012. i ove gosivali grafite u {koli Radoje dine. Domanovi}. U wihovo su|ewe uU jednom slu~aju trojica mladikqu~io se i Centar za socijalni rad }a, tek punoletnih, osu|eni su na (zato {to su maloletnici), a ishod nov~ane kazne od po 12.000 dinara, je - jedan de~ak dobio je ukor, drugi ni to. Zanimqivo je da su prekr{ajne prijave podnete i protiv wihovih roditeqa, ali su oni oslobo|eni po{to nije utvr|ena uzro~na veza izme|u wih i na~ina na koji se pona{aju wihova deca! Tre}i slu~aj je kada je pijanog klinca nastavnik udaqio sa ~asa, a on iz besa po~eo da {utira ulazna vrata u {koli i da lomi {kolski inventar. Wemu jo{ nije izre~ena kazna. I to je sve. Policija je protiv nekolicine izGoran Radojevi}: Za sedam meseci grednika podnela prijave redovnom sudu, ali ove godine Policijska ispostava nije zabeleèno da je neki vandal i ru{iteq Kragujevac primila je 43 prijave koje se odno- krivi~no osu|en. - Neznatan je broj prise na razne vrste o{te}ewa, razbijawa ulaznih java protiv maloletnika vrata na objektima, o{te}ewe vozila, ba{ten- koji ispoqavaju drsko i bezobzirno pona{awe, u skih garnitura, turisti~kih tabli, izloga... O- {ta spada i vandalizam samnaest slu~ajeva je rasvetqeno i gra|anima na javnim mestima. U 2012. imali samo dva su obezbe|eni podaci da mogu da podnesu tu`be slu~aja, 2011. pet, a u o-
voj godini nije bilo prijava gde su maloletnici pravili prekr{aje te vrste, kaè Suzana Rajevi}, predsednica Suda za prekr{aje u Kragujevcu. Ona je ube|ena da to nikako ne zna~i da nema maloletni~kih prestupa, ve} da prijave protiv wih nisu podnete ovom sudu. A ~iwenica je da gotovo da nema dana da ne~ija bahatost i divqawe po gradu ne ispliva na povr{inu i dug je spisak onoga {to se skrnavi i uni{tava. To su polomqene svetiqke ili izlozi, razlupan kancelabr, uni{ten interfon, polomqeno mlado drvo, odvaqen retrovizor, ise~ena automobilska guma, polomqena klupa, àrdiwera, quqa{ka, de~ja klackalica, odvaqene kante za sme}e, uni{ten kontejner, ispisan
grafit na fasadi, mostu, ogradi... Sve to naj~e{}e su dela najmla|e populacije koja na taj na~in demonstrira svoju mo}, niske pobude, besciqnost, dosadu... Ima dana kada klinci kao furija pro|u gradom i iza sebe ostave pusto{ na javnim povr{inama, prave}i veliku {tetu gradu, javnim komunalnim preduze}ima, ali i gra|anima. Poseban problem je {to se te vandalske serije u~estalo ponavqaju. Gde su policajci Slede}a adresa bila je policija, ta~nije zamenik komandira Policijske ispostave u Kragujevcu Goran Radojevi}. - Divqawe mladih u no}nim ~asovima i nano{ewe materijalne
{tete, kako na privatnim tako i na dràvnim objektima, sankcionisano je kao krivi~no delo o{te}ewe i uni{tewe tu|e stvari i zapre}ena je zatvorska kazna do {est meseci ili nov~ana kazna. Za prvih sedam meseci ove godine Policijska ispostava Kragujevac primila je 43 prijave koje se odnose na razli~ite vrste o{te}ewa, poput ulaznih vrata na objektima, vozila, ba{tenskih garnitura, liftova, interfona, kamera, retrovizora, staklenih povr{ina, turisti~kih tabli ... U O[ Milutin Todorovi} o{te}ena je cev za gas, a u O[ 21. oktobar razbijeno staklo na ulazu {kole. Od 43 takva slu~aja 18 je rasvetqeno i gra|anima su obezbe|eni podaci da mogu da tuè. Uglavnom je re~ o maloletnim licima koja su to ~inila u no}nim satima. Po re~ima Radojevi}a, policija je preduzela niz mera da bi se to divqawe spre~ilo, poput uvo|ewa poja~anih deùrstava na podru~ju Velikog parka u no}nim ~asovima, za obilaske \a~kog trga i drugih prostora za koje se zna da su kriti~ni ili se gra|ani àle zbog buke i raznih o{te}ewa, kao {to su prostor MZ Bubaw, MZ Ugqe{nica... Pore|ewa radi, u prvih sedam meseci pro{le godine bila je 51 prijava, a re{eno 16. Sli~ni objekti su bili na udaru, staklo jedne apoteke, retrovizori, vetrobranska stakla, bilo je se~ewa guma, kamenovawe voza i o{te}ewe ure|aja na pruzi... I tu se radilo o malo-
USPELI SU DA IZVALE I OVOLIKE MERMERNE IVI^WAKE
PE[A^KI MOST JE ZA[TI]EN I OD DR@AVE, ALI EVO KAKO IZGLEDA
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
11
za{ti}eni
ÊSTO SU I KONTEJNERI NA METI
U Erdogliji se àle da slabo patrolira policija, na Aerodromu znaju ko im je reonski policajac, ali ne mogu da iza|u na kraj sa lomqewem drvoreda, svetiqki, naro~ito kod obdani{ta Poletarac, grafitima, uni{tavawem ograde kod Idee. U MZ Centar ne znaju ko im je reonski policajac, traìli su da ih bude vi{e, ali to nije zaìvelo. @ale se da ni jedno de~je igrali{te ne mogu da sa~uvaju od vandalizma, ~ak ni ono sagra|eno od donacije iz Rumunije za decu iza zgrade suda. Kaù, da gde god se okupqaju tinejxeri, od buke i lomqave ne moè da se ìvi. Posle jedne opomene zbog polomqenog prozora maloletnici su ènu kamenovali i ~ak upali u ku}u da se fizi~ki razra~unaju s wom. Taj slu~aj je dospeo do suda. Goran Radojevi}, tvrdi, pak, da najve}i broj policajaca pokriva centar, po jedan do dva su u svakoj mesnoj zajednici, Aerodrom jedini ima tri zbog velikog broja stanovnika, plus pozornu slu`bu u tri smene. Reonski policajac ima zadatak da nadgleda stawe, prikupqa podatke o poblemati~nim situacijama i to prosle|uje svojim rukovodiocima. Zna~i wihova uloga treba da bude i preventivna i operativna i Radojevi} tvrdi da ovaj sistem u Kragujevcu dobro funkcioni{e. Komunalci rade po pozivu
GDE GOD ZGODNO MESTO NA\E[ TI GRAFIT ISPI[I
NA[E SVETIWE PRVA GIMNAZIJA I [UMARICE
I Komunalna policija ima zadatak da {titi deo gradske imovine, letnim licima koja su identifio ~emu wen na~elnik u Kragujevcu kovana i predata tuìla{tvu. U Mihajlo Zari} kaè: toku 2013. godine policija je ima- Zakon o komunalnoj policiji la samo jednu prijavu zbog ispisapropisao je i za{titu gradskog monih grafita na stambenoj zgradi. bilijara, po~ev od klupa u parku, - U Velikom parku se, naro~ito àrdiwera, svega onog {to ulep{atokom raspusta, okupqa veliki broj va grad. Gradsko zelenilo poku{amaloletnika koji se druè, ali i va da za{titi sadnice postavqawem konzimuraju alkohol i zato dolazi metalnih re{etki, ali one su ~esto do problema. Taj prostor je pokrislabe za bahate momke. ven {kolskim policajcima, jer uI po Zari}evim saznawima vanglavnom tu dolaze u~enici i stardalski se pona{aju uglavnom mlaiji maloletnici. Na tom prostoru, di i maloletni, koji ~esto uni{tavaju sve {to im do|e pod ruke i ne moè se izdvojiti neki posebni deo grada gde se najvi{e naSuzana Rajevi}: Prekrnose {tete. Ko{ajni sud dobija mali munalna policija ima stalni broj prijava protiv maloletnika no}ni rad, ali wen rad je bazikoji ispoqavaju drsko i bezobzirran uglavnom na no pona{awe. Pro{le godine imaàlbe gra|ana. Jedna patrola od li smo dva slu~aja, 2011. pet, dok dva policajca deùra svaku no}, s ove godine nije bilo prekr{ajnog tim {to se vikendom poja~ava sa gowewa maloletnika, {to svakako {est do deset quSAOBRA]AJNO OGLEDALO NA METI KAMENOVAWA ne zna~i da prestupa nije bilo di, u zavisnosti ne ra~unaju}i Ulicu kraqa Alekod procene koliko }e biti prisutsandra Kara|or|evi}a, nismo imano qudi u gradu no}u. mladih stabala, vrlo je te{ko poli ni jednu podnetu prijavu zbog oU periodu od pono}i do jutra grakriti ~itav grad sa nekoliko qudi {te}ewa predmeta ili imovine, ka|ani se najvi{e àle na buku iz kakoji rade no}u. Patrole su mobilè Radojevi}. fi}a i drugih ugostiteqskih objene i po potrebi mewaju lokacije koProblemi su prijavqeni i na kata. Zbog toga interveni{emo po je pokrivaju. Bitno je na{e prisuBubwu, u Ulici Nikole Pa{i}a tim pozivima da buka bude u zakonstvo, jer ono psiholo{ki deluje na iza suda, oko zgrade kifla, \a~kog skim okvirima. Po{to se divqawe izgrednike, a tamo gde postoji kr{etrga... Tu redovno patrolira polii uni{tavawe imovine de{ava u dewe komunalnog reda i gradskih odcija, kao i po {kolskim dvorilovima grada gde ba{ i nema kafiluka koje su propisale ìvot i red {tima, gde se deca okupqaju ili gde }a i no}nih klubova, poput Avalske u gradu, interveni{emo najpre opogra|ani prijavquju da im smeta reulice, gde je polomqeno najvi{e miwu}i, a onda represivno. Do same}ewe reda, tvrdi Goran Radojevi}.. Iako se dokazuje da postoji dobra organizovanost policije i veliko prisustvo reonskih policajaca koji su u sklopu patrola za naseqe koje pokrivaju, u mnogim mesnim zajednicama i ne znaju ko su im reonski policajci. Kontaktirali smo nekoliko i samo u Bagremaru, koji ima mno{tvo problema, rekli su nam da su zadovoqni svojim policajcem. Predsednik Saveta gra|ana ove MZ Miroslav Lazarevi} kaè, me|utim, da jedan ~ovek ne moè dobro da pokrije naseqe sa 8.000 qudi. DA BI MLADA SADNICA POSTALA DRVO U DRVOREDU POTREBNE SU GODINE KOJE MNOGE NE DOÊKAJU
da nismo bili rigorozni, ali do{lo je vreme da se prema prestupnicima o{trije reaguje, kaè Mihajlo Zari}. Ina~e komunalni policajci mogu da deluju kada nekoga zateknu na licu mesta i da ga kazne, pod uslovom da je lice punoletno i da kod sebe ima li~nu kartu. Kada se radi o maloletnicima, oni nemaju takva ovla{}ewa, ve} samo policija. - Najve}i je broj maloletnika od 16 do 18 godina, koji bi po zakonu trebalo da imaju li~nu kartu, a ve}ina je nema, pa imamo problem u postupawu sa wima. Zatim, za ove prekr{aje zapre}ena je kazna od 2.500 dinara, pa je vrednost onoga {to se o{teti ~esto daleko ve}a od same kazne, kaè na~elnik Komunalne policije. Me|utim, kako smo proverili u Sudu za prekr{aje, on nije podneo ni jednu prekr{ajnu prijavu ove godine protiv maloletnih lica zbog o{te}ewa po gradu. Zari} na to odgovara da ka`wavawe nije urodilo plodom i kada su mnogo ozbiqniji prestupi bili u pitawu. To je zato {to su kazne male i proces dugotrajan, pa ~esto ni posle dve godine od podno{ewa prijave nema kazne, a dosta toga i zastari. Zbog toga bi, kaè Mihajlo Zari}, re{ewe bilo uvo|ewe organa za prekr{aje u na{em sastavu, kao {to to ve} ima komunalna policija u Beogradu, Novom Sadu, Vrawu. U tom slu~aju bi se u roku od osam dana od izricawa mandatne kazne, ukoliko se ona ne plati, donela presuda. Osim toga, potrebna je boqa sprega sa gra|anima oko kojih se de{avaju negativne stvari i saradwa sa MUP-om, kako bi se kroz zajedni~ko ka`wavawe spre~io vandalizam. Trenutno s policijom zajedni~ki rade samo ako su komunalni
policajci izloèni fizi~kim napadu, kaè Zari}, dodaju}i da je te{ko da komunalna policija sa 36 zaposlenih pokrije ceo grad i za{titi svaku àrdiweru, tek posa|eno drvo..., a gra|ani se obi~no povla~e kada vide grupu mladih qudi koji kr{e jer se pla{e i za svoju bezbednost. Umesto uzrocima, bavimo se posledicama Spomenka Petrovi}, predsednica Saveta gra|ana MZ Centar, smatra da na nivou grada, a pre svega na nivou dràve, treba doneti propis da deca do 12 godina ne smeju da se na|u napoqu bez prisustva roditeqa. U tom smislu treba ograni~iti kretawe maloletnika, ne da se uvede nekakav policijski ~as, ve} ukoliko se takva deca pojave no}u na ulici, parku ili bilo gde na javnom mestu, policija odmah treba da reaguje, da se kontaktira roditeq, da se vidi ~iji je dete i da li je to propust roditeqa, nebriga ili ne{to tre}e. - Delinkvencija je evidentna i postoji veliki motiv kod gra|ana i institucija koje se bave o~uvawem javnog reda i mira da se ona suzbije. Zalaèmo se da se maksimalno angaùje policija i komunalna policija i da se ~uvari reda vide na ulicama, da ih deca i mladi prepoznaju, jer onda }e se teè odlu~ivati da kr{e i lome po gradu. Dete koje je tek kro~ilo u svet prihvata i neke vrednosti koje su nakaradne i koje rezultiraju onim {to nam svakodnevno zagor~ava ìvot. Najpre prevencija, a onda ka`wavawe, kaè Tomislav Jovanovi}, ~lan Saveta MZ Centar zaduèn za bezbednost, dodaju}i da nije re{ewe da stalno le~imo posledice, a ne otklawamo uzroke. Na kraju, {ta zakqu~iti? Kad slu{ate qude iz nadle`nih institucija, izgleda da je sve u redu, ne u najboqem, ali u pristojnom. Kada svojim o~ima ili preko medija vidite i saznajete dokle idu no}na divqawa pomahnitale omladine, predstava je sasvim druga~ija. Jedno je sigurno - vandali koji ruè grad i nanose {tetu i tom gradu i wegovim gra|anima, ose}aju se veoma komotno, skoro za{ti}eno. Kod wih je, o~igledno, faza vaspitawa presko~ena, a za mogu}e prevaspitawe postoje i zakonske i institucionalne metode, ali se one retko primewuju. Dokle tako moè da traje?
12
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
NAJBOQI ATLETIÂRI KRAGUJEVCA NAJBOQI ATLETIÂRI U DR@AVI
Stvarno svetski, a ba{ na{i

Kragujeva~ki atleti~ari nedavno su postav{i prvaci dràve ostvarili najve}i uspeh u istoriji kluba. U klubu se ose}a nova, pozitivna energija, a ovaj istorijski uspeh jo{ je ve}i jer su ga ostvarili sportisti ponikli u ovom gradu
ako Kragujevac ve} decenijama slovi za grad vrhunskih atleti~ara, uspeh ostvaren 3. avgusta u Beogradu zaista je istorijski. Tog dana atleti~ari Radni~kog prvi put postali su ekipni prvaci dràve. - Ovo je zaista promocija grada na najvi{em nivou i trofej koji je nedostajao na{em klubu, izjavio je predsednik kluba Ivan Pavlovi} na pro{lonedeqnom prijemu kod gradona~elnika u Skup{tini grada. Svi atleti~ari, wihovi treneri i qudi iz uprave kluba jednoglasno su odlu~ili da ovaj pehar bude posve}en legendarnom atletskom treneru, nedavno preminulom Vladi Lukovi}u, ~oveku koji je, kako su sami objasnili, zasluàn {to se svi oni bave ovim sportom. Kragujevac je i do sada bio rodno mesto velikih atletskih asova i {ampiona, poput Spasojevi}a i Srejovi}a, Milana Puri}a, Ivice Matijevi}a, Vito{evi}a, Vukomanovi}a, Sneàne Dan~eto-vi}, Krsmanovi}a, Slobodana Spasi}a..., ali trofej osvojen na stadionu beogradske Vojne akademije najzna~ajniji je kolektivni uspeh atletike ovda{we u wenoj istoriji. Titula posve}ena Vladi Lukovi}u Ba{ na krilima te nove energije, sjajnog rada u ovom, trenutno najuspe{nijem, sportskom kolektivu u gradu i postignutih uspeha na doma}im i stranim borili{tima, gradona~elnik Stevanovi} je sa ni{ta mawe entuzijazma i poslovi~ne odlu~nosti obe}ao da }e grad sve da u~ini {to je u wegovoj mo}i da se narednog maja u Kragujevcu odrì takmi~ewe atletske Lige {ampiona na{e C grupe u kojem u~estvuju predstavnci osam zemaqa. I u Atletskom klubu Radni~ki slaù se da to uop{te nije nerealno (sama organizacija, po mi{qewu stru~waka, jeftinija je nego 30 avionskih karti, na primer, do Islanda), a grad bi kao organizator jedne takve smotre samo profitirao, od velike popularizacije ovog sporta do konkretne materijalne dobiti. Uspeh na{ih atleti~ara jo{ je ve}i, {to je Pavlovi} i istakao, jer je pobe|en zaista mo}an i izvanredan Partizan, ali i {to su gotovo svi ~lanovi atletske ekipe (uz dva-tri neophodna poja~awa) bukvalno ponikli u Kragujevcu {to se popularno kaè: na{a su deca!. Tako|e, i stru~ni i trenerski kadar sa~iwavaju biv{i asovi, a sada sportski pedagozi koji su Kragujev~ani: Branko Krsmanovi} (ujedno i direktor kluba), Slobodan Spasi}, @eqko Obradovi}, Vlasta
ALEKSANDAR MILENKOVI] OTI[LI SMO DA POBEDIMO I TO OSTVARILI LAZAR ANI] PET SATI VO@WE ZBOG JEDNOG TRENINGA JOVAN VUKIÊVI] ZAVR[IO [KOLU, VRATIO SE IZ AMERIKE, POSVE]UJE SE ATLETICI MILO[ SAVI] KAPITEN NAJAVQUJE UÊ[]E KRAGUJEVA^KIH ATLETIÂRA NA OLIMPIJADI U RIJU
Stevanovi} i Stefan Filipovi}. Funkcionisali kao ekipa Jedan od dràvnih prvaka sa dugim staòm u Radni~kom (15 godina) je Aleksandar Milenkovi} (28) ~ija je disciplina 110 metara sa preponama. Iako danas ìvi na Maloj vagi, kaè da je ostao Erdoglijanac u du{i. Bio je uspe{an i u skaka~kim disciplinama skoku u vis i troskoku (prvak SRJ i SCG) a od 2002. godine je prepona{. Sve vreme je radio sa trenerom @eqkom Obradovi}em, a u Beogradu je (uz Aleksandra Stojanovi}a,
VLASTA STEVANOVI] ATLETIKA BI KAO BAZI^NI SPORT MORALA DA IMA BOQI STATUS U SRBIJI
Milo{a Savi}a i Lazara Ani}a) bio i ~lan pobedni~ke {tafeta na ~etiri puta sto metara. - Prvi put smo funkcionisali kao ekipa, tim u kojem svi èle isto pobedu. Oti{li smo da pobedimo i to smo i uradili, zahvaquju}i zajedni~kom duhu, ne krije Milenkovi}, koji je zaposlen u kragujeva~koj Komunalnoj policiji od wenog osnivawa. On je zavr{io i Vi{u sportsku akademiju u Beogradu, stekav{i zvawe vi{eg sportskog trenera i èqa mu je da se kasnije bavi i trenerskim pozivom. U me|uvremenu, upisao je i Megatrend fakultet za menaxment u Zaje~aru. - Klub nikada nije bio boqe organizovan, a to je zasluga Ivana Pavlovi}a. Ostali su ve} bili tu, ali dok on nije do{ao, nisu se skockale sve kockice u klubu. Od wegovog dolaska stipendije u klubu su ne{to ve}e i vi{e ne kasne, kaè Milenkovi}. Ina~e, da razbijemo famu o atletskim stipendijama, koje su bukvalno sme{ne kada su neke prinadle`nosti u drugim sportovima
u pitawu. Stipendije atleti~ara kre}u se u rasponu od ~etiri do 20.000 dinara mese~no, s tim {to je za ovu najve}u neophodno da budete prvak dràve u svojoj disciplini. Milenkovi} u Pavlovi}eve zasluge ubraja i to {to klub u svojoj istoriji prvi put ima i lekara, doktora Dejana Jeremi}a, sjajnog stru~waka i ~oveka za stvarawe odli~ne atmosfere u klubu. Ono {to nedostaje na{oj atletici je pokriveni deo staze takozvani tunel, u kojem bi trenirali u zimskom periodu. - Ne mislim na Kragujevac, ve} dràvu Srbiju, problem je {to atletika kao sportska grana ima kod nas veoma lo{ status, zakqu~uje Aleksandar Milenkovi}. Prosjakiwa, a ne kraqica sportova Wegovom kolegi iz pobedni~ke {tafete Lazaru Ani}u (21) primarna disciplina je skok u daq, a do pro{le godine takmi~io se i kao troskoka{, ali uvek rade}i sa istim trenerom Brankom Krsmanovi}em. Ani} je pre atletike, koju trenira ve} sedam godina, igrao ko{arku u [umadiji i Zastavi. Ro|en je u staroj i slavnoj Kara|or|evoj ulici, a sjajan je student FIN-a (dakle ma{inac) na kojem je zavr{io tre}u godinu na smeru Energetika i procesna tehnika sa prosekom od 9,4 u dosada{wem toku studirawa. Mladala~ki iskreno priznaje da je pred nastup u Beogradu bilo tenzije: - Svi smo bili napeti. Vladao je veliki pritisak jer smo svi morali da zavr{imo svoje discipline, zato {to bi nas svaki eventualni kiks odvojio od bodova i samim tim titule dràvnog prvaka. Nismo i{li na li~ne rezultate i rekorde, ve} smo sakupqali bodove, pri~a mladi Ani}. On oboàva leto, kao i svi u klubu u kojem trenira. - Kada bi imali dvoranu, mo`da bi mi se svi|ala i zima, ovako... Nemamo gde da treniramo. Ove godine smo svaki vikend i{li u Novi Sad, pro{le zime trenirali smo u Beogradu... To je ~etiri-pet sati putovawa da bi se odradio samo jedan trening, poja{wava Ani}, koji je ba{ zbog neredovnih treninga u januaru polomio nogu na takmi~ewu u Novom Sadu, morao je da se operi{e i danas mu je kao uspomenu na bavqewe atletikom u zimskom periodu ostala titanijumska plo~ica u nozi. Da je kod nas atletika, ne kraqica, ve} prosjakiwa svih sportova, svedo~i i wegova èqa (bukvalno vapaj) za bar jednim tunelom u kojem
bi trenirali zimi, a ne na minus 20 stepeni. - Kada bi imali para i i{li na pripreme, trenirali u svom tunelu bili bi egal Beogra|anima i Novosa|anima, koji na pripreme idu ~ak na Tenerife, kaè Ani}. Ostvario ameri~ki atleti~arski san Titulom prvaka dràve okitio se i Jovan Vuki~evi} (25), skaka~ u vis. Kao klinac Jovan se bavio ko{arkom, odbojkom i tenisom, a od 2000. godine posvetio se iskqu~ivo atletici. Ro|en je u Trsteniku i prvi trener mu je bio stric Miodrag Vuki~evi}. Po wegovoj smrti pre{ao je u beogradski Partizan, ali nezadovoqan tretmanom u tom klubu (Nikada nisu ni{ta ispunili od onoga {to su mi obe}avali) 2004. godine dolazi u kragujeva~ki Radni~ki, iako ga je traìla i novosadska Vojvodina. - Za Kragujevac sam se opredelio zbog atletike koja je oduvek bila u samom vrhu srpskog sporta. Kao {esnaestogodi{wak sam do{ao u Kragujevac i nikada se nisam pokajao zbog te odluke, pri~a Jovan, koji se naselio u Ulicu kneza Milo{a i nastavio {kolovawe u na{oj Gimnaziji, rade}i sa trenerom Stevanom Filipovi}em Fi}om. U me|uvremenu boravio je kao atleti~ar tri godine u Americi. - Ispunio sam 2008. godine olimpijsku normu za Peking, sko~iv{i 2,27 metara i dobio punu sportsku stipendiju na Va{ington stejt univerzitetu. Skakao sam za wih i diplomirao u maju Internacionalni biznis, kroz smeh kaè na{ sagovornik, napomiwu}i da tako nastavqa i uspe{nu biznismensku tradiciju nekada{wih atleti~ara Radni~kog. Iz Amerike je stigao no} pre prvenstva dràve.
MARATONAC DARKO @IVANOVI] UÊSNIK PRETHODNE I VEROVATNO NAREDNE OLIMPIJADE
- Ispade da sam bukvalno sko~io iz aviona, kaè Vuki~evi}. Ipak, ovakav prenapu~en tajming nije ga omeo da trijumfuje. Od wega iz prve ruke saznajemo kakva su iskustva i razli~iti tretmani atletike u Americi i Srbiji. - Uf... U Americi je sve, {to se ti~e atletike idalno. Oni su me zvali da se za wih takmi~im i dràli su me kao malo vode na dlanu. Imao sam sve {to jedan sportista moè da poèli: stadion, zimsku dvoranu, teretane... Imao sam posebne li~ne trenere za tehniku, snagu... Za mene je dolazak u Ameriku bio veliki {ok, tvrdi Jovan, obja{wavaju}i da se ni na dobro ~ovek ne moè ba{ odmah navi}i. U Americi je operisao i ahilovu tetivu, povredu koju je godinama vukao i koja ga je mu~ila. - Sve je to pokrio i platio univerzitet. Operisao me je jedan od najboqih ameri~kih hirurga, a bila mi je pla}ena i terapija i izuzetno skupa rehabilitacija, pri~a on. Po{to je zavr{io {kolu, Jovan planira da se sada u potpunosti posveti atletici i takmi~ewima. Da u dogledno vreme sko~i i 2,30 i ostvari plasman za Evropsko prvenstvo u Cirihu naredne godine. Tako|e, nada se da }e ispuniti i normu za Olimpijadu u Riju, a u daqoj budu}nosti ima u planu postdiplomske stuidije u Americi. - Po{to sam godinama bio u Americi, meni je kada sam stigao ovde razlika u radu i organizaciji kluba bila ba{ vidqiva i uo~qiva u odnosu na ranije. Sve je nekako boqe, organizovanije, funkcioni{e kako treba, isti~e on. Ima}emo predstavnike i u Riju Kapiten Atletskog kluba Radni~ki Milo{ Savi} (26), svestrani je sportista o ~ijim smo uspesima vi{e puta pisali. Kao fud-
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
13
, 32 53 7) ( 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - . , 62/06, 85/06 41/09) 20 ( 102/05),

, 22. 2012. . .
^LANOVI ATLETSKOG KLUBA RADNI^KI NA PRIJEMU KOD GRADONAÊLNIKA
baler bio je igra~ [umadije, Radni~kog, ûkari~kog i Rada. U~estvovao je na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. godine u ekipi boba ~etvroseda. Atletiku trenira (kod Vlaste Stevanovi}a) ve} devetu godinu i ovoga puta u Beogradu je potvrdio svoj primat trijumfuju}i na 100 metara i {tafeti. U sezoni 2009. godine bio je ~lan Crvene zvezde, a trenutna povreda kolena spre~ava ga da se ogleda i u disciplini 200 metara, gde je postizao jo{ boqe rezultate. Odmah po dolasku u klub Ivan Pavlovi} ga je postavio za kapitena ekipe, naglasiv{i mu da }e se od sada sve raditi timski i da im je
da mu je uz porodicu i podr{ku devojke Mine i firma uvek davala podru{ku i izlazila u suret svim wegovim sportskim i takmi~arskim potrebama. On im je uzvra}ao medaqama. - Nedostaje nam stotinak metara pokrivenog tartana da budemo vrhunski, tvrdi i Milo{, koji je ove godine kao reprezentativac u~estvovao na takmi~ewima u Sloveniji, Litvaniji i Italiji. Priprema se i za zimsku olimpijadu u So~iju, a èqa mu je i u~e{}e u Riju, kako bi ostvario svoj sportski san i zakruìo karijeru da bude jedini kragujeva~ki sportista koji je u~estvovao na zimskoj i letwoj olimpijadi.
TRENERSKI KVARTRET ATLETSKOG KLUBA RADNI^KI (STEVANOVI], OBRADOVI], FILIPOVI] I SPASI]) SA PEHAROM PRVAKA DR@AVE
ciq da postanu prvaci dràve. - Imamo vrhunsku ekipu, pre svega sprintera, ali i sjajne skaka~e, maratonca @ivanovi}a, koji je u~estvovao na Olimpijadi u Londonu, koji su nam uz neophodna dvatri poja~awa i doneli ovaj najve}i uspeh na{e klupske atletike. Postojale su ovde i ranije sjajne generacije atleti~ara, ali ovakav uspeh nije po{ao za rukom ni onoj slavnoj u kojoj su bili Spale i Sreja, kaè Savi}. Po wemu, nedavni uspeh [panovi}ke na Svetskom prvenstvu u Moskvi, kao i ovaj uspeh atleti~ara Radni~kog mora}e da obezbedi boqi status atletici i u Srbiji i u Kragujevcu. - Vreme je da ~itava Srbija obrati pa`wu na atletiku, a ne da nam bude vaàn samo fudbal. Svako ko se bavio atletikom, zna koliki je to napor, a qudi i ne razmi{qaju da bi se sa mese~nom platom jednog fudbalera koji proma{i penal mogle podmiriti trogodi{we potrebe svih atleti~ara u na{oj reprezentaciji, tvrdi Milo{ Savi}. Ina~e, Milo{ Savi} je zaposlon kao {ef odràvawa u Studentskom centru Kragujevac. Isti~e
I Savi} kaè da je u klubu Pavlovi}evim dolaskom zavladala boqa atmosfera. - Neuporedivo su boqi me|uqudski odnosi. Poboq{ani su uslovi za trening, klub nas prati koliko je to mogu}e u nabavci opreme, farmakologije, odlascima na pripreme, takmi~ewa..., navodi Savi}, predvi|aju}i da ako ne izostane pomo} grada kragujeva~ka atletika }e imati bar jednog, do dva svoja atleti~ara na Olimpijadi u Riju. Pavlovi} uveo red i re~ Sa wegovim prognozama, kao i da je realno ostvariva èqa gradona~elnika Stevanovi}a da se u Kragujevcu odrì finalno takmi~ewe Lige {ampiona na{e grupe, slaè se i dugogodi{wi trener Vlasta Stevanovi}. Stevanovi}, o kome smo {ire pisali predstavqaju}i wegovog pulena Darka @ivanovi}a (i za wega je je bilo mesto u ovom tekstu, ali ga je spre~ilo letovawe u Zelenici), u atletici je od 1971. godine kao takmi~ar (vi{estruki seniorski i juniorski prvak one velike Jugoslavije), a kao trener je u Rad-
ni~kom od 1995. godine. Profesor je fizi~kog u Osnovnoj {koli Militin i Dragiwa Todorovi}. I on kaè da je ovo istorijski uspeh kragujeva~ke atletike. - Bili smo svesni da jedan kiks moè da nam odnese sve i nastupali smo ba{ kao tim, kao jedan. Nije bilo onoga moj takmi~ar, moj trener, nego smo bili jedinstveni kao kolektiv, isti~e Stevanovi}. I on navodi Pavlovi}eve zasluge za reorganizaciju u klubu: - Re~ sada stvarno vredi, ima teìnu. Pavlovi} je uveo u klub i re~ i red. Ranije su nas samo zamajavali, te nisu se stekli uslovi, ovo-ono... Sam sam finansirao put za normu u Roterdam, jer niko nije verovao niti èleo da stane iza toga. Atletika je sport u kojem ni{ta ne moè retroaktivno. Ja moram danas da jedem, da imam patike, odgovaraju}u farmaklogiju koja prati trena`ni proces, navodi Stevanovi}, jo{ jednom nagla{avaju}i da ona kao bazi~an sport, uz gimnastiku i plivawe, mora da ima boqi status u zemqi Srbiji. Tako|e, po{to u pitawu nisu profitabilni sportovi, atletika uvek mora da je na buxetu. - Sa nama je obrnuti slu~aj nego sa ostalim sportistima. Mi moramo prvo da izborimo rezultate i uspehe da bi nam to omogu}ilo da se borimo za status, dok se u drugim sportovima prvo ulaè, pa se tek onda o~ekuju uspesi koji tek treba da do|u, skre}e pa`wu on, dodaju}i da su pomo} imali od gradona~elnika Stevanovi}a. On je uvek imao sluha za vrhunske rezultate koje su postizali atleti~ari poput Savi}a i Vuki~evi}a. I on kaè da nije nemogu}e da se u maju odrì Liga {ampiona u Kragujevcu, a dotle trener Stevanovi} sa svojim kolegama planira da ponovi ovaj uspeh i obe}ava da }e atleti~ari Radni~kog juri{ati i na atletski KUP Srbije naredne godine. Kao iskusan sportski pedagog ne zaboravqa da pomene i one ~ije vreme tek dolazi, poput sedamnaestogodi{weg Jovana Mi}i}a, troskoka{a koji je zbog Balkanijade u turskom gradu Jedrene bio spre~en da nastupi u Beogradu. Optimisti kakvi su bili i pred nastup u Beogradu, svi na{i sagovornici su ube|eni da ako do|e do odràvawa finalnog takmi~ewa u Kragujevcu mogu ladno da osvoje i Ligu {ampiona i poprave plasman na{e dràve, prelaze}i u vi{i atletski rang iz kojeg su nas svojim neuspesima izbacili uvek kao posledwi u dosada{wim takmi~ewima klubovi Zvezde i Partizana. Ve} ~ujemo kako se u maju na îka Da~i ori sa tribina: U grupu Be vrati}emo se!, a do tada vaqalo bi i jedno tunel~e od par desetina metara sa tartanom.

2 7 ( , , ) TV JEDINSTVO MEDIA TEAM .. , . / 4 6 () MTS MOJA TV STANICA .. , . 20 3 5 16 (, , , , , , , ) .. , . MS Televizija Telemark

3 7 (, ) .. , 55

1 13 () , . 81 4 61 () Miracle .. , . 34 elevizija EX 5 94 () .. , . 9 142 ( ) MTS MOJA TV STANICA .. , . 20 TV MTS 3

5 134 () .. , . 35 151 () RADIO LUX ... , . - LUX RADIO 154 () OP TOP ITD .. , . 2 Radio OP TOP , 07. 2013.
()
14
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
Iako osamnaestogodi{wak, kragujeva~ki rep muzi~ar David Qubenovi} uradio je numeru Nema pravde, koja je svojom autenti~nom i zrelom kritikom na{eg dru{tva privukla pa`wu ne samo qubiteqa repa
DAVID QUBENOVI] AUTENTI^NI KRAGUJEVA^KI REP
Vapaj iz zemqe u kojoj su svi vozovi stali

istirawu stari Pivarac. Odrastao je u ovom poznatom kragujeva~kom nasequ (ba{ pored Ambulante) i iz svog najblièg okruèwa crpi ideje za svoje nevesele, ali ba{ zbog toga bolno istinite pesme. Po majci iz Kolonije Kragujev~anin, a po }aletu Ni{lija u svom stvarala{tvu podjednako talentovano objediwuje ta dva svoja korena, mo}ni verbalni izraz urbanog senzibiliteta i sna`nu muzikalnost srpskog juga. A buntovan je sa obe strane. Brate, mozgovi su prsli BA[ NEMA PRAVDE Iz ~ega si nastao zavisi od genetike - u {ta }e{ se pretvoriti, to je ve} do politike postati ~ovek je lep{e nego postati kraq i nije kraj kad skrene{, ve} do vrha ode{ s dna iz trese do ja{e, iz ja{e u odelo ìvot je igra, ~as je hladno ~as je vrelo i sve se svelo na alkohol i pare one prodaju telo, sve je jasno ko dan, care, i kad pla~e{, ne pla~e{ jer si pi~ka ve} te boli {to vidi{ kevu kako se cima u kraju visi{, vi{e nego slepi mi{evi vi{e bih voleo da dràva me primeti u ku}i su nas pritegli ra~uni do gu{e sve mora da se plati, buxet je na nuli dodu{e druè vikendom kad se vra}am ku}i razmi{qam o tome kako smo se pukli ovi dani su truli ko vi{wa smiruje me samo ke{ ili ki{a svako za{to ima i svoje zato zato se pitam brate samo kako lako odbacuju mlade ìvote, o Boè ja ne mogu vi{e da ìvim ovde ne mogu da pijem iz iste ~a{e vode iz koje piju oni {to nisu vredni slobode oni {to su krali od plate mojih matorih rado bih zapalio gde ne postoje ratovi ovde se nose skupi satovi, skupqi od srca dece ispred palate pravde poloìte vence jer ovde pravde ima isto ko i para jebem ti zakon kad ga ne po{tuje onaj ko ga stvara bi}e boqe, ta pri~a me smara kolko treba para za srca mojih drugara? strava i zasu {ta su u~inili od dràve Srbijo, boli me du{a bre pravi car, gostovao sam kod wega u emisiji, gde smo se super izrazgovarali, a potom su usledila gostovawa na televizijama K9, Kragujevac, u Uìcu, Lazarevcu... Pesme radi u tandemu sa ortakom Uro{em Milutinovi}em (20), tako|e rep kadrom sa Male vage, momkom koji je zavr{io muzi~ku {kolu i svira gitaru i klavir. - Uro{ je sara|ivao ranije i sa Osvaja~ima, dobar je vokal koji suze su otopqeni led iz du{e druè ti me ceni{ isto ko i kurve kurva neka ti da qubav za uzvrat al ja ne}u ni malo sutra jer mi nisi drugar ogromni su snovi koje sawam sawam da letim, vaqda, ustvari padam i {ta sad? kad svi vozovi su stali ~ekam sre}u na peronu, opet kasni stanica je tu u kraju, tu moji drugovi lutaju, da bi vratili osmeh sva{ta gutaju urlaju po celu no}, dok ih srawe ne pusti vaqaju zlatnu pra{inu, znaci prqavi su prsti ulica ti kaè sve sto moè{ uzmi jer brate ovde mozgovi su prsli ho}u da ìvim zdrav ìvot ponekad kad pomislim da sam ìv brate bude mi krivo Refren svi {atro ìvimo za boqe sutra al ja odavno nisam video ta vedrija jutra ne bih repovao o svemu ovome, ja bih ne{to lep{e al ne}u da laèm sebe svi {atro ìvimo za boqe sutra al ja davno nisam video ta vedrija jutra pobedi}e{ ìvot kad pobedi{ strah boqe i crna istina nego ruì~asta la`
David, simpati~an i nasmejan mladi}, na momente zami{qen, jo{ je skoro de~ak, u~enik ~etvrtog razreda Prve tehni~ke (ovu priliku koristi da pozdravi svog razrednog Slavi{u), autor tako sarkasti~nih i jetkih stihova, za sebe kaè da je prose~an de~ko iz Kragujevca. Razlikuje se od ostalih {to je vi{e buntovan nego ve}ina wegovih vr{waka. Pa`wu javnosti skrenuo je promovisawem numere Nema pravde koja je emitovana u kultnoj emisiji Mi}e Tur~ina Iz glave. Da~ini stihovi na sebe su skrenuli pa`wu i starijih slu{alaca za koje se ne moè re}i da su fanovi rep stva ra la {tva. Prvu pravu medijsku promociju David je, ta~no pamti, imao kod Nata{e Mati} na Radio Kragujevcu i kod Nemawe kada je gostovao na Bravo radiju, koji su hteli da prikaù autenti~an zvuk kragujeva~ke omladine. - Po{to su mi svi BUNTOVNIK SA MNOGO RAZLOGA DAVID QUBENOVI] DEVITO re kli da je Mi }a
ko ste se ikada zanosili da }e nam biti boqe, a ne}e, momentalno se moète otrezniti i uzemqiti ako ~ujete autenti~an zvuk kragujeva~ke mladosti. Da se nalazimo u zemqi u kojoj su svi vozovi stali, mozgovi prsli, a satovi skupqi od de~ijeg srca sve je jasno ko dan ako poslu{ate pesmu Nema pravde kragujeva~kog repera sa gotivnim nikom Devito. Nije problem ni u oporosti wegovih stihova kojima slika tamu na{e stvarnosti, jer ona je takva, ali je neverovatna ~iwenica da je, sada se ve} moè re}i, hit Nema pravde autorsko delo momka Davida Qubenovi}a koji nije jo{ postao ni punoletan. Kragujeva~ki reper David Da~a Qubenovi} alijas Devito mla|an je muzi~ar, ali po sopstvenom in-
na pravi na~in nadopuwuje moje stihove. Upoznali smo se i prepoznali i zaista smo dobar tandem, kaè David. Zajedno su uradili i numeru De~ak koja je premijeru imala u januaru na MTV-iju, a onda se udarno na tom programu vrtela mesec dana, kao i Svitawa koja su tako|e privukla pa`wu muzi~ke javnosti. - Pesma De~ak inspirisna je mojim detiwstvom, ali se u woj pro-
na{la ~itava generacija qudi koji su odrastali u periodu pre Fejsbuka, druè}i se i igraju}i po nasequ, a ne kao danas kada svi non stop samo vise na fejsu. Mi Pivarci najve}i ludaci, ispaquje kao iz topa mla|ani Qubenovi}. Jasno ko dan care Numera Svitawe po opisu autora podse}a na atmosferu iz filma Mamurluk.
Izlo`bom slika Visovi [umadije pro{le subote je kragujeva~ki slikar Jordan Er~evi} obeleìo svoj 69. ro|endan i 40 godina izlaga~ke delatnosti i zapo~eo seriju izlo`bi Kragujeva~kim opus slika nastalih od 1972. godine. Jubilej je zapo~eo izlo`bom u ateqeu Lukovi} sela u Br|an mali, zaseoku Baqkovca, a do kraja godine svakog meseca organizova}e po jednu izlo`bu. Izlaga}e u septembru crteè i slike u Klubu Kragujev~ana u Beogradu, akvarele [umadijski sutoni u oktobru, organizova}e u novembru izlo`bu iz zbirke slika ~lanova likovnog studija Zastava . Decembarsku izlo`bu nagra|enih slika, crteà i skulptura posve}uje pokojnoj supruzi Tawi.
JUBILEJ SLIKARA JORDANA ERÊVI]A
[umadija je carstvo moje

Slikama Visovi [umadije, kojima otkriva ve~ite prizore posve}ene letu, umetnik je obeleìo ~etiri decenije od po~etka izlagawa
Posle Dobra~e i Mileninih izvora i otvarawa Kluba Vidosav u Botuwu svetski trend izme{tawa kulture iz galerija, biblioteka i salona gradova, iz dosade institucija, uz pove}anu m o b i l n o st li~ ne i ni cijative i odabrane publike, imamo sada i ispod @eèqa. Novi cen tar kulturnih zbi va wa je sa mo o sam metara ispod nadmorske visine kragujeva~kog najvi{eg vrha. U galeriji Luko vi} na se dam {tafelaja ispod rasko{ne kro{we sto let nog o ra ha Er~evi} je izloìo 13 slika epa o [umadiji. - [umadija je carstvo moje, najlep{i deo sveta, ~isto, arhai~no, sa svetlosnim senzacijama. Inspir{e me nadmorska visina, vetar, po- JORDAN ERÊVI] ISPRED SVOJIH MOTIVA gled na ob ron ke Gledi}ih planina i visove RudniSlikama Visovi [umadije otka. Vrtlozi razigranog vetra igrakriva ve~ite prizore posve}ene ju se kro{wama pitomog vo}a i stoletu, zrela p{eni~na poqa, toletnih hrastova, retko pri~qiv otplinu i pitominu ranog prole}a, kriva tajne svoje inspiracije pobeleì odu ve~nosti. Poku{ava da setiocima Jordan, slavqenik i zaboravi i uspe{no nadgra|uje izlaga~. {iroki potez wivica u magli,
POSTAVKA I ATEQEU LUKOVI] I POSETIOCI IZLO@BE
tamnih senki jezera i du{e, karakteristi~nim koloritom svetla, zlatnog svetlosnog preseka koji samo wegovo oko vidi i slikarska ~etka nepogre{ivo beleì. Prvu izlo`bu u ìvotu priredio je u sli~nom okruèwu svog
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
15
PROBLEMI NARODNE BIBLIOTEKE VUK KARAXI]
Nije kwiga {to i cigla
DAÂ NA NASTUPU U KRAQEVU
- Budimo se na krovu zgrade, sa ove strane Lepenice, preko puta {kole Milutin, i razmi{qamo kako da uprkos svemu lepo provedemo dan, obja{wava Devito. Ove dve stvari, uz ve} pomenutu Nema pravde, David izdvaja iz svoje diskografije, koja po wegovoj (ne)aùrnoj evidenciji broji ve} stotinak pesama. Jo{ kao dvanaestogodi{wak po~eo je da snima pesme, prvo u {ali (de~ije rime, a ne pravi rep) a potom i sasvim ozbiqno. Sara|ivao je i snimao u svim ovda{wim studijima, a jedno vreme na Pivari kod Bambina pekao i tonsko-produkcijski zanat. Druèwe i provod u nasequ preto~io je u pesmu Neke stvari nikada ne blede koja je privukla pa`wu wegovih vr{waka. Imao je uspe{an nastup i u kragujeva~kom Domu omladine, a potom su usledila i gostovawa u Uìcu, Kraqevu gde je imao najboqi prijem i za sada najve}u bazu fanova Lazarevcu. Tu su i brojni strit betlovi i natpevavawa i nadrepovavawa sa ekipama iz drugih gradskih naseqa, gde ume pod okriqem no}i da bude i tvrdo. Satovi skupqi od de~ijeg srca Reperski nik Devito uzeo je 2010. godine, po{to je u to vreme cenio stvarala{tvo srpskog repera Denira, pa je poèleo da ima sli~an pseudonimom.
- Za Nema pravde inspirisala me je stalna pri~a o bolesti. Nedostajalo je srce za Danicu iz Kragujevca, pa se sli~na situacija ponovila sa Tijanom iz Beograda. Sve me je to pogodilo, jer je i moja majka invalid i ~lan je udruèwa koje je dalo sve od sebe da sakupi pare da pomogne Danici. Bio sam zbog majke vi{e od ostalih upu}en u tu pri~u i bilo mi je neopisivo krivo {to je preminula tako mlada devojka. Realno, woj se moglo pomo}i i nisu to bile neke pare u pitawu. Kada se woj to dogodilo, mislio sam da }e to uticati na qude, da }e se opametiti, ali nisu i ubrzo se sli~na situacija dogodila sa Tijanom iz Beograda. Upao sam u depresiju i svoj o~aj o ìvotu u ovakvoj zemqi kanalisao sam kroz muziku i tu pesmu, iskren je David. Spotove za pesme Nema pravde i Misli bez smisla ve} priprema (u sopstvenoj produkciji po{to mu je èqa da studira video produkciju) u Uìcu, gde sa tamo{wim reperima Em Em Ej i Trek sprema mini album, omnubus od pet pesama. U spotu za Nema pravde, po Qubenovi}evoj ideji, po{to qude u Srbiji niko ni za {ta ne pita, svi likovi imaju crne trake preko usta. Na kraju numere skidaju im trake. David je svoju ve} skinuo. Zoran MI[I]
BEZ NOVIH NASLOVA SMAWUJE SE BROJ ÎTALACA
rodnog sela Dowa Bresnica, gde je izloìo 20 portreta svojih ve} zaboravqenih sugra|ana , seqaka, posveti{vi je wihovoj deci, unucima i pranu ci ma. A u tor otkriva i qubav pre ma ka me ri. Foto a pa rat je Jor da nu u vek u ruci. Filmom i digitalno beleì svaki izlazak i zalazak sunca, promenu svetla i igru senki, ali i por trete, jer pogled u o~i odlu~uje sve. Jor dan Er ~e vi} je za vr {io slikarski odsek [kole za primewenu umetnost u Ni{u i vajarski odsek Akademije za primewenu umetnost u Beogra- JEDNA OD IZLO@ENIH SLIKA du 1971. godine. Od 1974. godine organizuje i vodi nostranstvu, a u~esnik je 13 huma[kolu crtawa u Centru za kultunitarnih aukcija slika. O nagraru Zastava, a danas vodi de~iju dama ne èli da govori, a neoradionicu akvarela za najmla|e. stvarena èqa je izlo`ba pejzaà, Imao je 30 samostalnih izlo`bi, projekat koji stalno nadgra}uje. u~estvovao na 80 kolektivnih maTekst i foto: nifestacija i smotri u zemqi i iM. IGWATOVI]
d kada je 1. aprila stupio na snagu Zakon o javnim nabavkama, ve}ina biblioteka u Srbiji prestala je da obnovqa svoje fondove. Kako isti~u, to je sada prakti~no nemogu}e jer je tim zakonom predvi|eno da se biblioteke snabdevaju kroz javne nabavke, {to podrazumeva organizovawe tendera sa najmawe tri ponu|a~a, ~ija procedura je skupa i dugotrajna. Kao da su kwige neki gra|evinski materijal, recimo cigla! Kao glavni problem bibliotekari isti~u da tenderska dokumentacija postaje skupqa od same kwige, kao i da je paradoks traìti tri ponude kada jednu kwigu izdaje jedan izdava~. To otvara prostor da se u proces ukqu~e i kwiàre koje kwige prodaju po znatno vi{im cenama. Dosada{wi na~in, po kome su biblioteke same odlu~ivale o tome koje }e kwige i po kojoj ceni kupiti, po oceni dràvnog vrha otvarao je prostor za korupciju, pa je nova procedura daleko sloènija. Biblioteka svakoj zainteresovanoj strani mora da po{aqe zahtev za kupovinu kwiga i da, pri tome, od firme traì veliki broj dokumenata. Tako|e, du`na je da u Slu`benom glasniku i na svom sajtu objavi da je u toku javna nabavka odre|enih naslova. Rok za prijave je mesec dana, a po zavr{etku konkursa komisija sakupqa sve ponude i odlu~uje se za najboqu. Besmisleno tro{ewe novca
Zbog Zakona o javnim nabavkama biblioteke u Srbiji nisu kupile nijednu kwigu od po~etka 2013. godine. U kragujeva~koj biblioteci Vuk Karaxi} obja{wavaju da se tako gubi korak sa aktuelnim naslovina i smawuje ionako mali broj ~italaca
nu ugra|uju i svoje tro{kove, a to podiè cene kwiga. Tako|e, za svaku objavu u Slu`benom glasniku pla}amo 3.500 dinara, {to je nepotreban tro{ak. Besmisleno tro{imo pare koje nemamo, obja{wava Mirko Demi}, direktor kragujeva~ke biblioteke. On dodaje da su du`ni da objave i koju su ponudi izabrali i da sa~ekaju rok za àlbe. Moè se àliti i lice koje nije u~estvovalo u konkursu, a svaka àlba obara proces i vra}a ga na po~etak. Ovakva procedura traje mesecima, pa vi{e ne moè adekvatno da se reaguje na nove naslove. - Posebno nere{eno pitawe je kako nabaviti literaturu na stranom jeziku. Potpuno je nemogu}e kupiti kwige hrvatskih ili bosanskih izdava~a, koji ne mogu da se prijave na konkurs. Hrvatski izdava~i su otvorili svoje ispostave u Srbiji, pa smo prinu|eni da kupujemo od wih. Zbog toga su one dva puta skupqe od na{ih kwiga. Me|utim, ako èlimo da razvijamo stranu kwigu, a imamo takva odeqewa, moramo kontinuirano da kupujemo literaturu na stranom jeziku, isti~e Dimi}. Jedini na~in da biblioteka do|e do kwiga trenutno su pokloni. Ove godine su dobili 3.500 naslova od Narodne biblioteke, autora ili pojedinaca koji se re{avaju svojih kwiga. To je lo{ na~in nabavqawa kwiga, ali je za wih dragocen, jer je jedini. Pore|ewa radi, pro{le godine biblioteka se ponovila sa 10.000 naslova. Za to je potro{eno 2,1 milion dinara, a ove godine o~ekivali su buxet od 3,5 miliona. Po re~ima Demi}a, to nije enormna suma novca, ali kada se pametno utro{i - bilo bi dovoqno. Zakon o biblioteci nalaè svim zavi~ajnim autorima da im dostave jedan primerak, ali neki ni to ne rade, a ne postoji mehanizam kojim bi se ova oblast uredila. Vek i po bez svog prostora Tako|e, biblioteka u Kragujevcu ima jo{ jedan veliki problem, a to je nedostatak prostora. - Imali smo ponudu od jednog gra|anina koji ima oko 15 000 kwiga, u poznim je godinama i èleo je da ih pokloni biblioteci. Godinu dana smo traìli prostor i nismo ga prona{li. Biblioteka kuburi sa prostorom vi{e od 147 godina, prakti~no od kada je osnovana. Nikada nije bila na jednom mestu i nikada nije imala svoj prostor. Zato se re{avamo starih kwiga. To se radi svake godine, ali smo sada intevizirali proces. To su kwige koje niko nije pro~itao vi{e od 50 godina, obja{wava na{ sagovornik. On isti~e da je sada{we Ministarstvo kulture na~inilo neke katastrofalne poteze koji su doveli biblioteke do ovog stawa. - Jo{ u aprilu Narodna biblioteka Srbije i Zajednica mati~nih biblioteka uputila je dopis Ministartvu kulture sa predlogom izmene zakona. Mi smo, kao pojedina~na ustanova kulture, tako|e traìli obja{wewe od nadle`nih institucija, ali nikada nismo dobili odgovor. Posledice ovoga ve} se ose}aju, ali }e se osetiti tek slede}e godine, jer ne pratimo celu izdava~ku godinu. Mnogi ~itaoci tako reaguju, ~im nema novih naslova ne u~lawuju se u biblioteku ili ne dolaze. Izuzimawe pozori{ta kao institucija kulture iz ovog Zakona pokazuje da je wegova primena u oblasti kulture nemogu}a. Tako|e, u bibliotekama u kojima se on sprovodi nije uspostavqen ve}i stepen transparentnosti u procesu kupovine kwiga, pa se o~ekuje da }e dràva popustiti pred zahtevima bibliotekara. Ipak, oni su slo`ni u tome da je ~itala~ka publika nepovratno izgubila godinu kada je re~ o aktuelnim naslovima. Optimisti~ka prognoza je da prve kwige u Kragujevac stiù krajem septembra, za kada je Ministarstvo zakazalo godi{wi otkup kwiga. Violeta GLI[I]
- Ovakvo stawe najvi{e {teti ~itaocima i izdava~ima, sa kojima smo do sada direktno sara|ivali. NHa{ ciq je da kupimo {to vi{e klavitetnih naslova za {to mawe novca, a ovaj zakon samo pove}ava tro{kove i stvara da se borimo sa prodavcima kwiga, a ne sa izdava~ima, koji su uvek jeftiniji. Da bismo imali tri ponude moramo da sara|ujemo i sa kwiàrama, koje u ce-
ZAKON USPORIO NABAVKU KWIGA: MIRKO DEMI], DIREKTOR BIBLIOTEKE
16
NOVE KWIGE
, 15. 2013.
www.kragujevacke.rs
Kultura
Gospodo, vreme prolazi

Kragujeva~ki izdava~ Lira objavio je drugi roman Vukmana Markovi}a (1936), profesora srpskog jezika i kwièvnosti ôvek koje je voleo cvr~ke
ûdesno jednostavan i u isti mah fascinantan, kako to prime}uje jedan od recenzenata, dr Slobodan Lazarevi}, ovaj roman je ispitivawe savesti jednog vremena i potvrda stare, danas skrajnute istine ~ovek, mo`da, nije potreban drugima, ali su drugi wemu potrebni kako bi ìveo i postojao. Pa makar to bilo i u onom ekstremnom, remboovskom smislu: Ja, to je neko drugi. U pri~i lirske koncepcije, Markovi}ev junak, mladi doktor, prolazi serije egzistencijalnih pisanim i nepisanim uzusima provincijalne i prestoni~ke sredine dati su kao ovla{ povezani narativni sistemi sa fotografskom istan~ano{}u i precizno{}u. Oni se ne razre{avaju na dramski na~in, ve} se harmoni~no i jednostavno, eksplikativnim i lirizovanim pripovedawem produùju kao {to samo se}awe i evokacija, a i sama naracija, imaju formu kontinuiteta. Optika skrivenog posmatra~a (naravno, pored optike sveznaju}eg i svevide}eg ) se ~esto koristi u ovom romanu i ona doprinosi autenti~nosti retrospektivnih osvrta i obezbe|uje sugestivnost naracije. Na planu forme roman je sa~iwen od pedesetak poglavqa koja se poput koncentri~nih krugova {ire oko glavnog lika. Oni su celovita pri~a o jednoj li~nosti, odnosu sna`nog individualca i mase, ili {ire gledano, dobra i zla. I mada se moè re}i da u ôveku koji je voleo cvr~ke tri-
RE^ KRITIKE
Zoran Petrovi}, kwièvnik

Ovo je iskreno napisana pri~a, bogata ìvotnim i profesionalnim iskustvom, ispisana jasnim, probranim jezikom i ujedna~enim, doslednim stilom veoma visokog standarda. jumfuje dobro, to dobro ima opor ukus. Zato se Markovi}eva pri~a, pisana s namerom da se ispri~a Svoja pri~a, doima kao ve{tina, skladna i koherentna, pitka i prijem~iva za ~itaoca. Na kraju, o kraju. Odavno, jo{ od vremena Ni{~ih, nisam pro~itao efekniji zavr{etak romana! Ma {ta to moglo da zna~i, volim da ponavqam: Gospodo, vreme prolazi. R. [ARENAC
NOVI TRILER NA VELIKOM PLATNU
Brzina i akcija
Eksplozivni triler Vatrena trka od ove nedeqe nalazi se na redovnom repertoaru bioskopa Sinepleks. Film {panskog rediteqa Danijela Kalparsora pri~a je o qubavnom trouglu i brzim automobilima. Konobarica Ari i wen de~ko Navas, qubiteqi brzih automobila i kla|ewa na ilegalnim trkama, planiraju pqa~ku zlatare. Ari zavodi verenika vlasnice zlatare, Mikelea, ali se izme|u wih ra|a privla~nost koja moè da ugrozi ne samo planiranu pqa~ku, ve} planove i ìvote sve troje u~esnika u ovom vrelom qubavnom trouglu. U filmu igraju Aleks Gonzales (Iks-Men: Prva klasa), Adrijana Ugarte i Alberto Aman. Danijel Kalparsoro je rediteq, scenarista i producent ro|en u Barseloni. Ve}i deo svoje karijere je bio vezan za {pansku televiziju. Prvi dugometra`ni film, {okantni Skok u prazno, koji je snimio 1995. godine, doneo mu je zna~ajna priznawa: nagradu za najboqi film u Bogoti i nagradu evropskog ìrija na filmskom festivalu u Anèru u Francuskoj. Usledili su filmovi Ratnici, Nestao, Asfalt i Osvaja~. Kalparsoro trenutno radi na filmu u nema~ko-{pansko-srpskoj koprodukciji pod nazivom Svi panteri su pink. Tema ove akcione komedije je legendarna grupa profesionalnih balkanskih pqa~ka{a, Pink Panter. Scenario za film pi{e poznati srpski dramaturg i scenarista Dimitrije Vojnov, a po pri~i Bojana Vuleti}a, rediteqa filma Prakti~an vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem, dok je producent filma Miroslav Mogorovi}.
kriza, uspona i nedoumica, kolebawa, nemira i posrnu}a, sumwi i eti~kih retrospekcija. Wegove konfliktne situacije, nesporazumi, qubavna razo~arewa i sudari sa
PRIZNAWE EDICIJI PRVENAC
Brankova nagrada Awi Markovi}

Ovogodi{wa dobitnica nagrade Branko Radi~evi} je Awa Markovi} za zbirku pesama Napoqu su qudi, koja je objavqena 2012. godine u ediciji Prvenac Studentskog kulturnog centra iz Kragujevca. Awi }e nagrada biti uru~ena 27. avgusta u Sremskim Karlovcima u okviru Novosadskog me|unarodnog kwièvnog festivala. To najuglednije priznawe mladim pesnicima, koje posebno afirmi{e prve kwige autora do 29 godina, u proteklih skoro {est decenija postojawa dobili su i Vasko Popa, Aleksandar Ti{ma, Du{ko Trifunovi}, Dragan Jovanovi} Danilov, Ana Ristovi}.. U jedanest do sada objavqenih kola ove edicije kragujeva~kog SKC-a, ovo je drugi put da kwige objavqene u wenom okviru budu nagra|ene ovom presti`nom nagradom. Pre Awe Markovi} to je bila Maja Solar sa zbirkom pesama Makulalalatura objavqenom 2008. godine. @iri ove presti`ne nagrade, u kojem su bili Zoran \eri} (predsednik), Vladimir Gvozden i Stevan Bradi}, navodi da je urbani senzibilitet ove mlade pesnikiwe nazna~en ve} u wenoj posveti gradovima, koji imaju du{u i du{ama koje su ~itavi gradovi. @iri u obrazloèwu dodaje i da je me|u tim gradovima najpre onaj u kojem je ro|ena (Beograd) i gde je, u posledwoj deceniji pro{log i prvoj ovog veka, mogla da vidi razbijeni mozaik cveta i raspuklo ogledalo sveta. U obrazloèwu se daqe napomiwe da, iako je u pesmama Awe Markovi} pozadina uglavnom mra~na, ipak je wen akcenat na emociji, na nekoj ~udnoj lepoti koju prepoznaje u pojedinim trenucima i stvarima, kao i u re~enicama koje ne moè da pre}uti. A one su pesni~ki imperativ. Na konkurs za Brankovu nagradu pristiglo je dvanaest pesni~kih kwiga, objavqenih od 1. avgusta pro{le do 1. avgusta ove godine, a ìri je sa~inio uì izbor u kojem su se na{li i Sneàna Nikoli} sa kwigom Zadivqeni spava~ u izdawu Festivala poezije mladih u Vrbasu i Lana Basta{i} sa zbirkom Naivni triptih o Bosni i umirawu (Festival mladih pesnika Zaje~ar).
DESETI ME\UNARODNI FESTIVAL KAMERNIH HOROVA
[est dana pevawa

Koncertom Gradskog kamernog hora Liceum, pod nazivom Qubavne pesme u srpskoj horskoj muzici, u holu Druge kragujeva~ke gimnazije, u nedequ, 18. avgusta u 21 ~as bi}e otvoren jubilarni deseti Me|unarodni festival kamernih horova. Pre koncerta usledi}e sve~ano otvarawe, a u~estvova}e horovi iz Srbije, Ukrajine, Rusije, Ma|arske, Bugarske, Poqske. Organizator ove jedinstvene muzi~ke manifestacije je Muzi~ki centar pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Kragujevca. Jubilarni 10. Festival obeleì}e {est dana koncerata, horskih tribina, ateqea. Drugog dana festivala, u ponedeqak, 19. avgusta, u 20 ~asova, u Sve~anoj sali Prve kragujeva~ke gimnazije, nastupi}e Hmeqnicki kamerni hor iz Ukrajine, a od 22 ~asa, u galeriji Narodnog muzeja vokalna grupa Konstantin iz Ni{a, programom Ja bih da pevam. Tre}i dan festivala obleì}e jo{ jedan ni{ki ansambl: Ni{ki kamerni hor, koji }e nastupiti u Sve~anoj sali Prve kragjeva~ke gimnazije, od 20 ~asova, a nakon wih najavqen je kamerni hor Arte semplice iz Budimpe{te. Kragujeva~ka publika }e do kraja ovog festivala biti u prilici da vidi i nastupe Akademskog mu{kog hora Gusla iz Sofije i hora Disonans iz Poznawa. Kao i svake godine, festival }e biti zatvoren zavr{nim koncertom na kome }e nastupiti svi u~esnici festivala. Ulaz na sve koncerte je besplatan.
VULKAN IZDAVA[TVO NAGRA\UJE
LAGUNA NAGRA\UJE
Lepo vaspitano dete

Dva najbrà ~itaoca Kragujeva~kih bi}e i ovog petka u prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov Vulkan izdava{tva. Potrebno je da u petak, 16. avgusta, pozovete 034 333 116, posle 10 ~asova i dobi}ete kwigu Vaspitano dete za samo pet dana, dr Kevina Lemana. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri Vulkan, koja se nalazi u Tr`nom centru Plaza. Kako da za pet dana promenite detetov stav, pona{awe i karakter - iskreni saveti i hrabri akcioni planovi za vi{e od stotinu najva`nijih tema roditeqstva. Spremite se za ~udesan preokret kojim }ete dobiti dom u kojem vladaju dobri odnosi, a ~lanovi porodice vole se i po{tuju. Vaqda deca to zasluùju. Dr Kevin Leman iskoristio je iskustvo gotovo ~etiri decenije dugog braka i roditeqstva, ukqu~uju}i i klini~ko iskustvo psihologa, li~no iskustvo oca petoro dece i mnoge pri~e koje je ~uo dok je putovao, unose}i razboritost i mudrost u porodi~ne odnose i sve to povezao u jednu kwigu. Ako budete sledili jednostavne strategije u ovoj kwizi, za samo pet dana ima}ete lepo vaspitano dete. Dete koje je shvatilo da se u ìvotu ne vrti sve oko wega. Da su i drugi qudi va`ni. Dete koje vam zahvaquje za sve {to ~inite za wega. Stvori}ete novo okruèwe uzajamnog po{tovawa, qubavi i odgovornosti u va{em domu. @elite li sjajno dete? @elite li da budete sjajan roditeq? Isprobajte ovaj petodnevni izazov!
Hronika srca
Nikolas Sparks, autor najprodavanijih kwiga na listi Wujork tajmsa, postao je istaknuti ameri~ki hroni~ar qudskog srca, ~ija su dela cewene i nadaleko prepoznatqive qubavne pri~e. Sada, u svom novom romanu, pod nazivom Uto~i{te, Sparks istraùje posledice qubavi koja se preobrazila u zlo i donosi napetu pri~u o èni koja mora nau~iti da ponovo veruje kako bi ponovo volela. Dva ~itaoca Kragujeva~kih, dobi}e ovu kwigu, a potrebno je da u petak, 16. avgusta, pozovete 333 116, posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri Delfi u pe{a~koj zoni. Roman po kojem je snimqen i istoimeni film, prvi je na listi najprodavanijih romana Wujork tajmsa. Kada se u gradi}u Sautportu, u Severnoj Karolini, pojavi tajanstvena mlada èna po imenu Kejti, wen iznenadni dolazak pobu|uje pitawa o wenoj pro{losti. Lepa ali povu~ena Kejti re{ena je, ~ini se, da izbegne stvarawe li~nih veza sve dok je niz doga|aja ne uvu~e u dva odnosa koja uspostavqa i protiv svoje voqe jedan sa Aleksom, udovcem, vlasnikom prodavnice, ~ovekom dobrog srca i ocem dvoje male dece, i drugi sa Xo, prostodu{nom susetkom koja ìvi sama. Kejti se bori s mra~nom tajnom koja je i daqe progoni i uàsava, s pro{lo{}u zbog koje se prepuna straha otisnula na mu~no putovawe na drugi kraj zemqe do skloni{ta koje }e prona}i u Sautportu. Uz saose}awe i podr{ku koju joj uporno pruà Xo, Kejti na kraju mora izabrati izme|u ìvota koji pruà privremenu sigurnost i onog koji uz opasnost donosi i nagradu.
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
17
Div
EWU]I se uz planinu, sve daqe od naseqenih mesta, i gledaju}i pod sobom na~i~kane ku}e dalekih gradova koje su se terasasto tiskale jedna ispod druge, kao upijene u podzid stewa, merkao sam strme puti}e, dugo zastaju}i na svakoj okuci, ne bi li u susret opazio ma {ta {to se kre}e i {to bi moglo predstavqati opasnost. Bi}e da sam stanovni{tvo ostavio za sobom, na pa{wacima, u dubodolinama, na mo~varnoj zemqi i peskovitim plaàma. Po ovom bespu}u vijale su se samo divokoze, psi lutalice, risovi i orlovi koji su, uznemireni mojom pojavom, prete}i {estarili nad glavom. Bliè}i se nebu, ono mi se ~inilo kao gorwe more preko kojeg su plovile nove jedrilice ~ove~anstva - ameri~ki bombarderi i nema~ke {tuke, love}i jedni druge. Napokon sam se domogao vrhova, premostiv{i jedan klanac i skloniv{i se od iznenadnog naleta survanog kamewa koje se, kotrqaju}i, pretvaralo u neuspelog ubicu. Odelo mi je ve} bilo resasto i drowavo, bio sam èdan - ~ak ni stene, u potaji izjutra, nisu plakale pitkom kondenzovanom rosom. Kad sam se najzad popeo na vrh planine, u daqini sam ugledao opet ne{to nalik onome {to sam ostavio za sobom: vodu. Znao sam, to je Ohridsko jezero. Spu{tawe niz planinu bilo je opasnije od verawa uz wu, jer su mi noge opet obosile, pete behu okrvavqene, prsti o~vrkani i ulubqeni. Listovi su mi se modrili od usputnih ogrebotina i udaraca. Korak nije uspevao da zadrì ravnoteù. Klatario sam se, ni tamo, ni ovamo, kao da stojim na jednoj nozi, uvek traè}i oslonca za drugu i naredni korak. Uznemiravao sam zmije u procepima koje su prete}i {i{tale, ali me nisu ujedale, brzo shvataju}i da èlim samo da pro|em pored wih. Jedan ris me je gledao sa usputne u{tr~ale stene, procewuju}i jesam li za jelo. Kad su nam se pogledi suo~ili, ris je nevoqno pogled skrenuo u stranu: toliko je u mojim o~ima bilo zle krvi i o~ajawa. Kad bih se rasvestio, u usputnom skloni{tu, ispod naherene stene ili u kakvoj uvali, sa podsmehom sam razmi{qao o pothvatu u koji sam se upustio, mora biti sa svoje lude glave, dok su pametniji od mene gledali svoja posla i {titili svoj tur, uz ogwi{ta. Zar se ve} toliko puta nije dogodilo da pripadnici mog naroda isture nekog da, u wihovo ime, radi ne{to {to je najpre~a potreba za opstankom, a da ga se potom dlanom o dlan odreknu, ostave na cedilu i bace wegove koske prvom ja~em psu? Svi ti uzvi{eni ideali koji su me, mo`da, nosili sada su se sveli na jedno: ponovo videti svoj dom, zagrliti sina. Jer, {ta }e mi sva ta brda i doline, siwe more koja sam pregazio, imawe, ku}a, rod i ime u rodu, ako izgubim onoga koji je moje seme i pleme, i dom i porodica, i otaxbina, i svet i ~ove~anstvo, i kosmos ceo - a koga sam pozvan da odgojim i za{titim. Ko zna je li moj Vitomir i ìv? Sina koji nema oca iza sebe svako moè izazvati, namamiti u stupicu i svako mu zlo na~initi. De~ko ne razmi{qa, upusti}e se u besmislenu kavgu, na wemu }e se osvetiti zbog ludoglavog, u ratu lukavog, ali u miru glupog i naivnog oca koji nije uspeo na}i na~in da ostane blizu ku}e i brani je, nego se smuca po neprijateqskom svetu, ne znaju}i ho}e li, kad je ve} zano}io, ìv do~ekati zoru. Svi oni su pri~ali o srpstvu i Srbiji, ali kad je trebalo glave zaloìti, ili su zavukli tur u }o{e, ili se gubili na prvim prozivkama. To su prepu{tali pustahijama, onima koji su se ènili samo da, uzgred, naprave decu, a onda ène i decu ostavqali rodbini na ~uvawe, dok su sami odlazili i rado uskakali u posteqe prve vojniku{e ili pu{}enice. Mo`da je takav olo{ i mene oterao u daleku zemqu samo zato da bi mi obe{~astio ku}u, preoteo
ènu i imawe i zatro seme? Takve pomisli su me pekle i ja~e od usputnih rana. Setih se te{ke ~etiri godine pod austrijskom okupacijom, kad su devojke i ène i{le pod ruku sa Austrijancima (mnogi od wih i nisu bili Nemci, nego qudi koji su govorili na{ jezik), {to se posle bri`qivo krilo i poricalo. Ja sam tada bio de~ak, dobro sam zapamtio takve stvari, ma {ta oni pri~ali i pre}utkivali. [ta luda èna, zbog svoje strasti, ili straha od siroma{tva, nije spremna da u~ini? Sa prvim }e bogaqem po}i, s prvim nesmajnikom, s tutom i mutom - samo da oseti malo topline i ~vrstog zagrqaja, odbrane u ledenom svetu. Ostane li sama, èna se mora snalaziti - oseti se izdanom, jer doma}ina nema, on je dom napustio: ~ime da hrani sebe i decu? Kad sigurnosti nema, ìvot postaje potraga za wom.
wu{ili. Pastir je sedeo mirno, verovatno nesvestan mog prisustva.
PUSTIV[I se s planine, uredio sam, kako sam najboqe znao i umeo, postequ od paprati, li{}a i grawa, a onda se umotao u {atorsko krilo i ubrzo zaspao, {to od umora, {to od pogleda na jezero, oslu{kuju}i {umor talasa. Voda ti uvek ne{to pri~a, ~uje{ li? Obala je bila na nekoliko stotina metara, iznad we strmi put sa kojeg sam se spustio. Pod putem je proloka, dovoqna da me u{u{ka nevidqivo{}u u koju sam se tako|e umotao, kao u dupli guber. Ju~e samo popio pola {ake vode, skupqene od kapi {irokih listova nekakvog tropskog drveta: nakupilo se na wemu jutarwe rose. Dovoqno da se preìvi jo{ dan. Smatrao sam sre}om {to nikoga uz uspon nisam sreo. To je, mo`da, zna~ilo da sam ostao neopaèn. Sino} sam zano}io u toplini, a probudio se drhture}i od jeze. Bez obzira na to {ta ~inio da se zgrejem, jezu nisam mogao da suzbijem i shvatih da }e biti najboqe da se kre}em, jer }u se tako, mo`da, uznojiti i zagrejati telo. Krenuo sam daqe u vreme kad su se hrpe tame razdirale pred nadiru}im jutrom. Puti} je bio sve okomitiji i {iri. Planina je, uz uspon, bila prili~no gola, sve sami borici u{tr~ali sa stena, nisam video mnogo pa{waka. Sada, slu{taju}i se, zatekoh i livada i gajeva - uop{te, vi{e trave nego {ume. To me zabrinu. U daqini su se videle ra{trkane izbe - sigurno ba~ije ovda{wih pastira. Uskoro sam za~uo i zvono ovna predvodnika i, {to je najgore, lave` pasa. Ako sam qudima mogao uma}i, wuhu pasa sigurno ne}u. Ali, nisam se mogao sada zaustaviti. Jezero se ~as videlo, ~as nestajalo iz oka, zbog stepenastog sistema terasastih pa{waka. Takva mesta su opasna, vaqa pretr~ati brisan prostor od ruba do ruba {ume, a ve} sam umoran od hodawa, izgladneo i iscrpqen. Vode je jutros, me|utim, u izobiqu - u {krapama, u {apastim rupama zemqe, kao izbistrena ki{nica, ili iznenadno okato vrelo. O~ito, blizu je jezero sa svojim vodnim obiqem. Pio sam takvu vodu oprezno, po malo, tek da utolim è|, jer nisam znao je li ispravna za pi}e. Na pojedinim mestima trava je izxikqala vi{e od pasa, vodio sam ra~una da ne naletim na kakvu zmiju i gazio nogu pred nogu. Mora biti da zato nisam zapazio, poizdaqe, stado koza i ovaca. Izbio sam takore}i na stotiwak koraka od wega - kad se trava preda mnom iznenada uklonila i ukazao se pa{wak. Prvo {to sam uo~io jeste da pastir sedi meni okrenut le|ima - istog trena sam zalegao, boje}i se pasa. Ali, pasa nije bilo. Da ih je bilo, sigurno bi me ve} na-
OMISLIO sam, odmah, da se moram vratiti {umi iz koje sam iza{ao, sa~ekati da padne no}, a onda nastaviti daqe. Pogledao sam pastira jo{ jednom pre no {to }u se okrenuti. Imao je veoma dugu, pre grivu nego kosu, wegov bazd, sli~an pse}oj mokra}i, zaudarao je i na ovu razdaqinu, mora da je bio neuredan jer je ìveo u zabiti, me|u ovcama i kozama. Na wemu je bilo poderan ov~ji guw ispod kojeg se, gdegde, rujilo telo, ogromno ~ak i u sede}em poloàju. Pomislih da je, sigurno, vi{i od dva metra i da, kad ustane, mora li~iti na kakav obelisk ili vito drvo. U{i su mu bile {iqaste, a ruke mi{i}ave, ulivao je uàsnu pomisao da se pored wega ne moè pro}i. Ne znam {ta je bilo stra{nije: {to bi mogao ustati, okrenuti se i videti me, ili to {to mirno sedi, ne haju}i za mene. Najboqe }e biti da sa~ekam no} u {umi, odakle }u motriti na wegovo kretawe. Zato polako po~eh da se povla~im, tim pre jer su neke koze, opaziv{i me, upitno podigle glavu, ~ak uznemireno zameketale. Bojao sam se da se ne okrene i ugleda me, ali je on i daqe sedeo. Od {ume me delilo nekih stotiwak kora~aja koje sam pretr~ao, trude}i se da budem brz i be{uman. Uzdao sam se u pokrivku vetra huka~a i visinu i{trqkale trave koja me zaklawala skoro do grla - onaj ko me vidi morao bi pomisliti da sam glava koja leti klasjem, odlutala od svog tela. Trudio sam uklopiti se u {umorno disawe trava. Odlu~ih da, odozgo, pred {umom, bacim posledwi pogled na pastira, pre no uronim me|u debla. Popeh se na bukvu, bacih pogled - i uàsnuh se. Pastir, ogroman poput nekog poluboga, gledao je, nije bilo sumwe, u mene, mo`da me sve vreme pogledom i pratio dok sam se povla~io. Izgledao mi je i sam kao jedna planina. Opazih da ima samo jedno oko kojim me ukoqi~ki prati i koje kao da je utisnuto tamo gde su se spajale ve|e, na samome ~elu. Kao da je ro|en s nekakvom anomalijom. Glava mu je bila pqosnata, izduèna, mo`da i zbog velikih o~waka koji su se vili~ili i od nosa ~inili wu{ku. Ko je znao na{e bajke, nije mogao biti siguran da li psoglav, da li me|edovi}. Zapawuju}e je bilo to {to me gledao preko onolike u{tr~ale trave za koju sam se nadao da }e me skriti: treba samo da se ma{i rukom zgrabi}e me u {aku, odlu~no prineti o~wacima i pojesti u dva zalogaja. Smandrqah se na zemqu, za`dih u {umu, a onda se opet popeh uz jedan krivi hrast. Diva, tamo, na onom mestu, odakle me promatrao, vi{e nije bilo. Dakle, krenuo je za mnom u poteru. O~ekivao sam da svakog trena izroni iz trave i {~epa me. Nisam imao snage za bekstvo: uzdao sam se u ma{inku. Ubacih pun {arèr, a onda i prvi metak u cev. Oslonih se na ~vornovatu granu, da bih boqe ni{anio. Imao sam utisak da sam gore, u kro{wi, u prednosti nad wim - mo`da me ne}e odmah spaziti, mo}i }u pa`qivo da ga
naciqam. înilo mi se da je nenaoruàn, puca}u u ono jedino oko, pa {ta bude. Ali, umesto da iz trave izroni on, iz dowe {ume, pod pa{wakom, izroni urlik. Popeh se jo{ vi{e u kro{wu, tamo gde su me gran~ice jedva dràle, da vidim {ta se de{ava. Za urlikom se pojavi dvadesetak qudi, ko u arbana{kim ke~i}ima, ko u sivim italijanskim uniformama, ali svi s petokrakama na kapama. Oni zapuca{e, koze se ra{trka{e po livadi i uteko{e kud koja neke jurnu{e i prema meni. Na partizane se odjednom osovi ogromno kamewe - div je bacao stene, i{~upane iz zemqe, na napada~e, uspev{i da pogodi dvojicu ili trojicu koje je spqo{tio. Pr{tawe wihove rasute krvi (kao da uskipi iz fla{e pod pritiskom) moglo se ~uti sve do mog osmotri{ta. Div protiv metaka nije mogao da se bori, povi se pod wihovim pquskom kao stablo koga obaraju. Napokon se uhvati za ~elo - metak mu je probio oko, mo`da se uklinio i u sam mozak. Kada je pao, za~u se tresak kao da je u blizini eksplodirala bomba, ili se u daqini desio zemqotres. Stablo na kojem sam pratio prizor, uznemireno zadrhturi, ne{to li{}a se uskovitla i popada na vla`ni {umski humus, a ja se jedva odràh u visini, zamalo se ne strmeknuv{i. Pritr~a{e mu, sa svih strana, dok se gicao. I tek sada, kad su se oko wega na~i~kali napada~i, videlo se da je u odnosu na patuqke koji su ga odstrelili - qudeskara. Poku{a{e da ga dokusure hicima, dok je leào, prostrt po celom pa{waku, ali je on, o~ito, jo{ davao znake ìvota. Tada se udaqi{e od wega, saterav{i razbeàlu stoku u polukrug, na dowem kraju pa{waka, i baci{e, sa bezbedne daqine, nekoliko bombi. Cela livada se, posle eksplozija, zaseja divovim rastrgnutim telom i oruji se krvqu - kao da wome curnu{e crveni poto~i}i.
ADA sam samo molio Boga da me arbana{ki komunisti nisu spazili. Uhvate li me, pre nego me ubiju, ~ere~i}e mi deo po deo tela. Ako krenu prema {umi, ostaje mi da se borim do posledweg metka koji moram da pri~uvam za sebe. Ali, umesto da krenu prema meni, komunisti su skupqali stoku koja se opet, posle eksplozija, razbeàla unaokolo. O~ito, ona je - jedino blago ovog kraja - i bila wihova meta. I ne primeti{e jednu kozu koja je sa oglavom, tiho meke}u}i, za{la u moju {umu, ve} se postroji{e, pone{e svoje mrtve i potera{e stado puteqkom, nizbrdo. Koza se tiho oglasi. Pogledah wene krupne tu`ne o~i, pametnije od qudskih. Si|oh s drveta i pruìh ruku prema woj, kao da }u je hraniti. Gledala me neodlu~no, kao da se pita moè li mi verovati. Nakupih li{}a u {aci. Ona se najzad pribliì i po~e da jede iz moje {ake. Kasnije, pred ve~e, dok sam jeo slabo pe~eno ìlavo weno meso i pio mleko namuèno iz wenih sisa, razmi{qao sam o tome kakav sam to krvolok postao - kad sam bez predomi{qawa zaklao beslovesno bi}e koje je pri{lo da bi mi jelo iz dlana.
18
, 15. 2013.
Naprezawe
www.kragujevacke.rs
Kosovo je oti{lo na dobo{, ali }e nam se uvijek vra}ati na guslama! Bojan BOGDANOVI]
Sedi Mujo na ve-ce {oqi, ima tvrdu stolicu i napreè se iz sve snage. Odjednom, nestade struje i Mujo po~e da zapomaè: - Fato, upomo}, Fato, upomo}! Fata se upla{i, brzo sko~i, upali sve}u i od{krinu vrata od toaleta: - Mujo, sre}o moja, {ta je bolan bilo? - Uf, dobro je, mislio sam da su mi o~i ispale!
ôkolada
Momak u taksiju jede ~okoladu i taksista mu kaè: - Sa toliko ~okolade uni{ti}e{ zube. Na to }e mu momak: - Moj deda je ìveo 102 godine. - Naravno, zato {to nije jeo ~okoladu! - Ne, nego je gledao svoja posla.
Karakter
Karikatura Goran MILENKOVI] Razgovaraju dve plavu{e i jedna pita drugu: - Koliko ima{ godina? - Dvadeset i pet. - Pa, toliko si mi rekla da ima{ i pre tri godine? - E, pa, vidi{, ja sam karakterna, ne pri~am ju~e jedno, a danas drugo.
Prijemni
Policajac kao ~lan komisije za prijemni ispit u policijsku {kolu propituje kandidate. - Koliko je dva plus dva? - êtiri! Primqen, obrazloèwe: pametan. Drugom kandidatu isto pitawe. On odgovara: - Dva i dva su pet. - Kolega, razmislite jo{ malo! - Dva i dva su pet. - Dajem vam posledwu {ansu! - Dva i dva su ~etiri. Primqen,obrazloèwe: snala`qiv. Isto pitawe i tre}em kandidatu. - Dva i dva su pet! - Kolega, skoncentri{ite se malo. - Dva i dva su pet. - Molim vas, razmislite jo{. - Razmislio sam i rekao da su dva i dva pet. - Primqen, obrazloèwe: uporan. I ~etvrti kandidat dobija isto pitawe. - Dva i dva su ~etiri. - A da nije mo`da pet - re~e mu ~lan komisije. - Jeste, dva i dva su pet. - Primqen, obrazloèwe: poslu{an.
Namakli smo pare za izgradwu crkve. Prodali smo du{u |avolu!

Zoran T. POPOVI]
Drvo mira
Dogovorili se Srbin, Hrvat i Musliman da posade drvo mira, ali ne znaju koje }e. - Ja predlaèm da to bude kajsija - re~e Hrvat. - Ne dolazi u obzir - odgovori{e mu Srbin i Musliman. Ona u imenu ima ono kaj. - Ja predlaèm da posadimo breskvu kaè Srbin. - Ne moè, ona ima ono srpsko bre - usprotive se Hrvat i Musliman. - Najboqe je da posadimo vinovu lozu - predloì Musliman. Srbin i Hrvat se pogledaju, nema ni~eg spornog i saglase se. Me|utim, sutradan Hrvat telefonira Srbinu: - Vidi{ li kako nas onaj zeznu. Vinova loza em je zelena, em se obrezuje.
Kona~ni obra~un
Ve} dugo oni sprovode teror nad nama. Nikakav im povod za to nismo dali. Atakuju na nas kada se tome najmawe nadamo. Udaraju mu~ki iz potaje. Naj~e{}e napadaju no}u, ali su se osili, pa vi{e ne biraju doba dana. Ne moèmo im ni{ta, jer oni odlu~uju, kada i gde }e da napadnu. êkaju nas iza uglova. Prilaze s le|a. Nema mesta na kojem na nas nisu nasrtali. Napadi se doga|aju po {umama, na wivama, na obalama, na putevima... Najdrskije ulaze i u dvori{ta i druge privatne posede. Odrasli zbog wih strahuju da odlaze na posao, a deca u {kolu. Na{i qudi zbog wih vi{e nisu sigurni ni u svojim ku}ama. Sa strahom odlazimo na spavawe, jer ne znamo {ta nam donose nesigurne no}i. Zbog wih navla~imo roletne, gasimo svetla, zatvaramo vrata sa prvim mrakom. Uprkos svim merama bezbednosti, zabeleèni su brojni prepadi na nedu`ne qude na spavawu. Napadaju i uniformisane, i qude u civilu. Nasr}u ~ak i na
Sine, pamet u glavu i dupe uza zid. Danas je parada ponosa!

Zoran T. POPOVI]
na{u maloletnu decu, koja im ni{ta nisu kriva. U svojoj surovosti ne po{te|uju ni mali{ane u kolevkama, ni bespomo}ne starce, a ni nepokretne invalide. Wih je mnogo vi{e. Dobili su i poja~awe iz drugih zemaqa. Uvek se nekoliko wih ustremquje na usamqenog ~oveka. Za wih ne vaè nikakve konvencije, niti je s wima mogu}e pregovarati. Wih pokre}u surovi, animalni instikti, a
Da li je i prodaja vere za ve~eru deo trì{ne ekonomije?

Ivko MIHAJLOVI]
nas doìvqavaju kao puke mete i `rtve kojima ne ostavqaju nikakvu {ansu za odbranu. Ho}e da nas nateraju na povla~ewe, da napustimo ovu teritoriju na kojoj ìvimo vekovima. I, naàlost, uspevaju u tome, jer su se mnoge porodice ve} spakovale i oti{le da se vi{e nikada ne vrate. Ni od koga nam nema pomo}i. Svi ovaj pogrom na po~etku dvadeset prvog veka, usred Evrope, posmatraju }utke. Mediji od nas okre}u glavu, ili neistinito prikazuju razmere na{eg stradawa. @alili smo se mnogima, ali niko nam ne odgovara. Svi su, kao, zaokupqeni svojim problemima, ili se prave da ne vide {ta nam du{amni ~ine. Vidamo svoje rane u potaji. A agresori i daqe prolivaju krv nevinih, koja vapije za osvetom. Posle svega, mora}emo da se suprotstavimo ovim krvopijama kako znamo i umemo. Ili oni, ili mi! Za po~etak, nabavili smo na crnom trì{tu hemijska sredstva za masovno uni{tavawe. A sutra rano ujutro kre}emo u zapra{ivawe i kona~an obra~un sa onima koji nam si{u krv - sa prokletim komarcima! Aleksandar ÔTRI]
Dijagnoza
Vra}a se ~ovek od lekara i sretne prijateqa. - [ta ti je rekao doktor pita ga? - Rekao mi je - daj dvesta evra. - Ma, ne pitam te to, nego {ta ima{? - Pedeset evra! - Aman, bre, ~ove~e, {ta ti fali? - Sto pedeset evra!
Eksperiment
U~iteq u {koli obja{wava {tetnost alkohola na prakti~nom primeru. Uzme glistu, stavi je u ~a{u sa vodom, ona nastavi da ìvi. Istu glistu zatim stavi u ~a{u sa rakijom i ona za tren ugine. - Deco, {ta iz ovoga moète zakqu~iti? Javi se Perica: - Gospodine u~itequ, ako imamo gliste, treba da pijemo rakiju.
Srbi su jedini narod na svetu koji ima pretenzije na neke delove svoje teritorije. Radmilo MI]KOVI]
www.kragujevacke.rs
/
Trgovinsko preduze}e KVIN iz Kragujevca
, 15. 2013.
19
Mali oglasi
MATEMATIKA, mehanika, fizika svi uzrasti. Popravni (avgust). Studenti svih vi{h i visokih {kola i fakulteta (septembar). Tel: 034-360202, 063-77-11-002, Arsi}. IZDAJEM poluname{tenu garsoweru na Aerodromu. Telefon: 034 321 368. Zvati posle 19 sati. IZDAJEM name{tenu garsoweru, 29 kvadrata, Zmaj Jovina, 5 sprat. Tel: 595-162.
Na osnovu zakonskih ovla{}ewa i odluke Upravnog odbora Instituta za javno zdravqe Kragujevac, direktor Instituta za javno zdravqe Kragujevac OGLA[ AV A
OGLA[AVA
PRODAJU PUTEM JAVNE LICITACIJE

Edukaciono teretno kombi vozilo marke Citroen Relay Medical Unit 4DR, reg. broj 01 KE 5621, broj {asije VF7231G4215978515, godina proizvodwe 2001.god. broj motora FZ1R0382884, radna zapremina motora 2446 cc, boja karoserije bela, po~etna cena 468.942,94 dinara Licitacija }e se odràti dana 21.08.2013.godine u 12,00 sati u prostorijama Instituta, Ul. Nikole Pa{i}a 1. U slu~aju neuspele prve licitacije, druga }e se odràti u isto vreme i na istom mestu dana 28.08.2013. godine. Ukoliko i druga licitacija ne uspe i}i }e se na neposrednu pogodbu. Institut za javno zdravqe Kragujevac zadràva pravo da u slu~aju odustanka lica koje je izlicitiralo ponudi sklapawe ugovora drugom najpovoqnijem ponu|a~u. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu bez garancije i prava na reklamaciju. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja pre u~e{}a uplate 10% od po~etne cene. Najpovoqniji ponu|a~ gubi pravo na povra}aj upla}enog iznosa ukoliko odustane od kupovine. Vozilo se moè videti na dan licitacije u Ul. Vladimira Rolovi}a bb, Policijska stanica Kragujevac lokacija Tenkodrom, u vremenu od 10 do 11,30 ~asova. Sve bliè informacije mogu se dobiti od Radeta Nenadi}a, telefon za kontakt 064-877-6442.
PRIKUPQAWE PONUDA ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI

na lokaciji RADNA ZONA STARA ZVEZDA u Kragujevcu, k.p. 10515/8 KO KRAGUJEVAC 3. Osnovne karakteristike nepokretnosti: - Nalazi se u formiranoj Radnoj zoni STARA ZVEZDA (PDR usvojen 2011.g.) - Pravno regulisano u Slu`bi za katastar nepokretnosti - Povr{ine parcele: 1.17.86 Ha - Pod objektima: 0.24.40 Ha - Neizgra|eno zemqi{te: 0.93.46 Ha - Dozvoqeno za gradwu: 14.000 m2 - Spratnost: P+2 - Dozvoqen procenat zauzetosti: 60%
Pro{la je godina, ali se}awe na tebe nikada ne}e...
Kontakt za sve dodatne informacije: office@tpkvin.com milos.zoric@tpkvin.com zlatan.maksimovic@tpkvin.com tel. 034-301-850; 034-304-810
Vujani} Nenad
U subotu, 17. avgusta, u 10 sati, dava}emo godi{wi pomen na Varo{kom grobqu u Kragujevcu. Porodica
20
, 15. 2013.
Navr{ava se pola godine od smrti
www.kragujevacke.rs
Dana 13. avgusta 2013. godine navr{ilo se 40 dana od smrti na{e majke, a 19. avgusta 2013. navr{ava se godinu dana od smrti na{eg oca
Novoselski
Ilija
Milanka
Lali} Zdravka Zaje

1960 2013.
[estomese~ni parastos i osve{tavawe spomenika obavi}e se u subotu, 24. avgusta 2013. godine, u 11 sati, na grobqu u Velikoj Plani. Volimo te: Suza, Maja i Neca
Sinovi: Dragan, Zoran i Goran sa porodicama
Mirjana [urlan
16. 8 . 2003 16. 8. 2013.
Ja sam poznavao tvoju majku. Mira, ona je takav ~ovek bila da se to ne ra|a vi{e. Sa svima je znala da popri~a, pomogne... Eto, to su re~i koje sam bezbroj puta ~uo od raznih qudi za ovih deset godina. Hvala ti, majko! Sin Mladen sa porodicom
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
21
22
ODBOJKA
, 15. 2013.
APEL NA APEL
www.kragujevacke.rs
KO[ARKA
KRENULE PRIPREME CRVENIH
PLIVAWE
Ispravan stav
Apel ko{arka{kih klubova Crvene zvezde i Partizana, te obe}ana im pomo} od strane dràve, sasvim opravdano, rezonski, navela je i KK Radni~ki da se oglasi: - Svedoci smo apela dva beogradska kluba iz proteklih mesec dana koji su rezultirali potvrdom da }e, angaòvawem predstavnika dràvnog vrha Srbije, Partizan i Zvezda biti podràni za takmi~ewa u narednoj sezoni. Uz du`no po{tovawe dve sportske institucije, nagla{avamo da }e i Radni~ki reprezentovati na{u dràvu u dva takmi~ewa na me|unarodnoj sceni koja po~iwu od jesenu. U~estvova}emo u Evrokupu, kao jedini predstavnik Srbije, i u regionalnoj ABA ligi, gde }emo braniti uspeh iz pro{le sezone, plasman na F4 Jadrana. Poput kolega, i mi smo prinu|eni da se borimo za svoju egzistenciju u ovim te{kim vremenima za sport i dràvu u celini. Otuda se nadamo da }emo na delu videti da je i Radni~ki potreban dràvi, ba{ kao {to su Partizan i Zvezda, za koje se izdvajaju buxetska sredstva. Na{a su o~ekivawa da zasluùjemo adekvatnu podr{ku, u skladu sa rejtingom koji imamo kao predstavnik srpske ko{arke i u meri koju odrede nadle`ni u dràvi. To podrazumeva i uticaj na menaxmente javnih preduze}a da se pozitivno opredele prema ponudi za sponzorstvo Radni~kog. ^vrsto verujemo, ba{ kao i na{e kolege, da su pravila igre za sve ista - naveo je predsednik crvenih Ivan Grujin. Savo Le{i}. I on je krilni centar, godinu stariji od Buni}a, koji je u pro{loj sezoni igrao za ukrajinski Himik iz Ju`weg. Pre odlaska u inostranstvo, nosio je dres beogradskih ve~itih rivala - Partizana, sa kojim je osvojio po jednu regionalnu i dràvnu tituli, i Crvene zvezde. Profesionalnu karijeru zapo~eo je u beogradskom Superfundu, a izdanak je ko{arka{ke {kole Mega Vizure. Bio je ~lan mlade reprezentacije Srbije. U klubu ne skrivaju da sad ciqaju i jednog klasi~nog centra, kao i igra~a na poziciji 4, ali koji moè ujedno uspe{no da odmeni i trenutno povre|enu trojku na{eg tima, reprezentativca Stefana Bir~evi}a. Buxet crvenih jeste ne{to tawi u odnosu na pro{lu godinu, ali je to prilika, kako kaè trener Miroslav Nikoli}, da se okrenu doma}im igra~ima i pruè im {ansu za afirmaciju. V. U. K.
Pirat opet blistao

PO ko zna koji put pliva~i kragujeva~kog kluba Pirat pokazali su da sa wima nema {ale. Sada su, na 10. Me|unarodnom pliva~kom mitingu Akva kup u Jagodini, osvojili drugo mesto u konkurenciji 34 kluba iz Kenije, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Samo pet bodova delilo ih je od {ampionskog pehara, a u~inak im je bio impresivan - 12 medaqa - tri zlatne, ~etiri srebrne i pet bronzanih Radni~ki je na istom takmi~ewu zauzeo 21. mesto, imao dva zlata i srebro, dok je PK Foka bio 24, bez osvojenih medaqa.
Od prekju~e na terenu
Ode i êdi}
NE ba{ sjajna finansijska situacija u Odbojka{kom klubu Radni~ki, koja je umawila i ambicije crvenih za naredno prvenstvo, odnela je jo{ jednu `rtvu. Naime, Vladimir êdi}, sigurno najboqi igra~ Kragujev~ana, karijeru nastavqa u Finskoj. Tamo }e nastupati za ekipu Hurikana iz Loimea. V. U. K. U PONEDEQAK, od 18 ~asova, nepuna dva meseca pred po~etak takmi~ewa, zvani~no su krenule pripreme ko{arka{a Radni~kog za nastupaju}u sezonu. Trener Nikoli} izvr{io je prvu prozivku, a woj je prisustvovalo 14 igra~a. Izostali su Kalini}, koji je na Evropskom prvenstvu i Amerikanac Di Xej Sili, ~iji se dolazak o~ekivao ju~e. Uglavnom, o~i u o~i sa Mutom na{li su se povre|eni Stefan Bir~evi}, wegov imewak Jovi}, Milo{ Dimi}, Marko Marinovi}, Sava Le{i}, Du{ko Buni} i Strahiwa Stoja~i}. Tu su jo{ bili i mogu}i budu}i prvotimci crvenih: Bogi} Vujo{evi}, igra~ BKK Radni~ki, ~lan ~a~anske Mladosti Milo{ Jankovi}, Nikola Jevtovi} iz uì~ke Slobode i Nikola Cvetinovi}, koji stiè iz kiparskog AEK-a. Tako|e, prilika da osete rad sa prvim timom pruèna je i trojici juniora iz sopstvenog pogona: Mihailu Todorovi}u, Andreji Stevanovi}u i Stefanu Rosi}u. Slika ne ba{ impresivna, posebno ako se zna da je naredna sezona istorijska po na{ klub, po{to Radni~ki debituje u Evrokupu, a uz to mu sleduje i peti nastup u ABA ligi. No, do samog starta i gostovawa Ciboni, 5. oktobra, ima jo{ dosta vremena, pa je za pretpostaviti da }e tada i situacija sa igra~kim kadrom biti sasvim druga~ija, povoqnija. I mora da bude, jer samo 11 dana kasnije po~iwe i takmi~ewe Evrokupa po grupama. V. U. K.
âvi} od septembra
DUGO najavqivani Pliva~ki klub Akademija Milorad âvi}, po~iwe sa radom od 2. septembra. Glavni instruktor bi}e Sebastijan Higl, brat i trener na{e proslavqene pliva~ice Na|e Higl, dok su treneri Xef Natalizio, instruktor plivawa iz Kalifornije i, naravno, sam Milorad âvi}. V. U. K.
BADMINTON
Kamp za devoj~ice, tre}i put

U SARADWI sa Badminton savezom Srbije i Gradom Kragujevcem, Badminton klub Ravens KG tre}u godinu zaredom doma}in je me|unarodnog kampa za devoj~ice uzrasta do 15 godina. Ovoga puta on se realizuje od 12. do 16. avgusta, pod pokroviteqstvom Evropske badminton federacije. Pored mladih reprezentativki Srbije, na wemu se nalaze i najtalentovanije igra~ice i treneri iz Austrije, ê{ke, Ma|arske, Bugarske i Rumunije, a glavni trener je Danac, Debi Lin~. - Pored trena`nih, u~esnicama kampa organizova}emo brojne aktivnosti koje doprinose razvoju ovog olimpijskog sporta u regionu jugoisto~ne Evrope i povezivawu najtalentovanijih badminton igra~ica iz svih zemaqa. Jedna od wih je i predavawe o specifi~noj ulozi èna u sportu, a odrà}e ga na{a reprezentativka u streqa{tvu Zorana Arunovi} rekao nam je predsednik kluba Andreja Todorovi}. Podse}amo, ovaj projekat je pre par meseci dobio priznawe Badminton evropske konfederacije u Bratislavi kao najboqi za razvoj èna u badmintonu za pro{lu godine. S. M. S.
AUTOMOBILIZAM
Za Kraqevo
POSLE nekoliko odlagawa i promena termina, na programu je druga ovogodi{wa trka za {ampionat na kru`nim stazama, na stazi Beranovac kod Kraqeva. O~ekuje se u~e{}e preko 10 timova sa oko 40 voza~a, koji }e se nadmetati u pet klasa. ASK Kragujevac }e imati sedmoricu voza~a u ~etiri klase, od kojih je najinteresantnija, svakako, i najatraktivnija, klasa 2 jugo sport. Prva trka, ina~e, voèna je u Ki~evu u Makedoniji, gde je najboqi plasman od Kragujev~ana imao Viktor Davidovski, trenutni lider u najpopularnijoj klasi jugi}a.
KO[ARKA[I NA SVOM RADNOM MESTU - U HALI JEZERO
KADAR U ROTACIJI
Buni} i Le{i} u stroju, ]apin Podgori~anin

SMENA generacija u Ko{arka{kom klubu Radni~ki uveliko
SA KADETSKOG
I Vesni medaqa
LEGENDARNA kragujeva~ka ko{arka{ica Vesna Despotovi}, olimpijka i reprezentativka, svojoj bogatoj riznici trofeja i medaqa pridodala je jo{ jedno odli~je. Ona je, kao pomo}ni trener kadetkiwa Srbije, sa devoj~icama uzrasta do 16 godina osvojila zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu B divizije, koje je odràno u portugalskom Matosiwasu. U borbi za najsjajnije odli~je, srpske ko{arka{ice savladale su doma}ina prvenstva - 58:54. S. M. S.
FUTSAL
Opet u Kragujevac
PRVAK Srbije u futsalu, kragujeva~ki Ekonomac, na polovini je priprema za nastupaju}u sezonu. Studenti su se danas vratili sa Zlatibora i posle kra}eg odmora o~ekuju ih i prve kontrolne utakmice. Najpre }e odmeriti snage sa nekoliko rivala iz doma}eg prvenstva, a zatim im sledi i nastup na nekom od me|unarodnih turnira, kao i provere sa zna~ajnijim evropskim ekipama, pre svega iz Italije i Slovenije. S. M. S.
se nastavqa. I iskusni Aleksandar ]apin, sve i svja u na{em timu pro{le sezone, otisnuo se put Podgorice, dok su crveni jednogodi{wu saradwu dogovorili sa krilnim centrom Du{kom Buni}em, koji je stigao istim putem, ali u kontrasmeru, iz Budu}nosti. Ovom 23-godi{wem Novosa|aninu karijera je krenula u suboti~kom Spartaku, da bi ga onda profesionalni poziv odveo u redove Novog Sada, pa vaqevskog Metalca, Vojvodine i na kraju u tim iz Podgorice. Uz to, bio je i ~lan reprezentacije Srbije na Mediteranskim igrama 2009. i 2011. godine, kao i u mla|im selekcijama. Peto poja~awe, uz ve} prido{le Marinovi}a, Kalini}a i Amerikanca Di Xej Silija, jeste
Foto: kkradnicki.rs
Novi raspored
PORED pomenute kru`ne trke u Kraqevu, 25. avgusta vozi}e se brdska trka na Kopaoniku, a naredna je po~etkom septembra u Zaje~aru. [to se kruga ti~e, on }e biti na programu i 14, odnosno 15. septembra u Kragujevcu. Nedequ dana kasnije ide posledwa, peta trka za {ampionat kartinga. S. M. S.
VATERPOLO Mo`da i ja~i nego lane

SVE se ~ini kako bi Vaterpolo klub Radni~ki i naredne sezone imao tim vredan makar jednog trofeja. Naime, pored toga {to se privode kraju pregovori sa kapitenom Vawom Udovi~i}em, koji }e, po svemu sude}i, ostati u Kragujevcu, ba{ kao i Zlokovi}, Radi} i Buri}, dovedeno je i poja~awe na mestu centra. To je lawski igra~ ma|arskog Debrecina Milo{ Korolija, biv{i reprezentativac, a i ~lan Partizana koji je osvojio Ligu {ampiona. Tako|e, u postoje}i sastav, gde, za sada, nedostaju samo ]iri} i Ba{i}, ali su ga popunili Vuksanovi} iz Vojvodine i Basara iz Partizana, o~ekuje se da bi uskoro mogao da se uvrsti i {panski reprezentativni bek brazilskog porekla Perone, te ameri~ki reprezentativac Rozental. Podse}amo, uz doma}u ligu i Kup, Kragujev~ani }e naredne sezone igrati i u evropskoj Ligi {ampiona. V. U. K.
FK TRIJUMF
Debitovale pobedom
NOVAJLIJE u Super ligi Srbije za ène, ekipa kragujeva~kog Trijumfa, startovala je pobedom u eliti. Pro{le nedeqe, na stadionu u Badwevcu, Trijumf je bio boqi od starosedeoca lige, ekipe Novog Be~eja - 2:1. Strelci za Kragujev~anke bile su Miloradovi} i [ebek. Ovog vikenda na{e fudbalerke bi}e gost vi{estrukim {ampionkama, ekipi ni{kog Ma{inca. S. M. S.
www.kragujevacke.rs
, 15. 2013.
23
BEZ golova, bez bodova. To je najsaètiji u~inak fudbalera Radni~kog na prvenstvenoj premijeri u Ni{u, gde je doma}i imewak slavio sa 2:0. Tako se ve} u subotu pokazalo da se logikom golovi nisu va`ni, ne}e daleko sti}i. Ne samo da su va`ni - nego su presudni. Eto, Ni{lije su, predvo|ene doskora trenerom crvenih Dragoqubom Bekvalcem, ba{ uz pomo} wih trijumfovale. Prvi su postigli posle 30 minuta igre, kada je pozajmqeni desni bek Partizana, Branko Pauqevi}, prodro po desnoj strani i izbio pred na{ I Radmilo Ivan~evi} vidno je bio nezadovoqan igrom svojih izabranika. - Nisam zadovoqan izdawem tima. Znali smo da je Radni~ki kvalitetan protivnik, zbog ~ega me pristup utakmici i brine. Ako ovako nastavimo ima}emo ozbiqan problem u nastavku prvenstva, i nad time moramo da se zamislimo. Zasluìli smo poraz. Nadam se da }e biti shva}en kao prva i posledwa opomena - re~e Ivan~evi}.
FUDBAL
RADNI^KI (N) - RADNI^KI 1923 2:0
KUP NADMETAWE
Gradski okr{aji
NA startu Kupa na podru~ju Kragujevca, pojavilo se 40 ekipa iz ovda{wih gradskih liga. U prvom kolu daqe su pro{li, slu`benim rezultatom, 21. oktobar, Mladost Teferi~, Sloga (D), Seqak (MP) i [umadija (^), a ostali ishodi su bili: Su{ica - Velika Sugubina 6:0, Kolonija - Jadran 9:7 (pen.), \uriselac - Mladost (P) 0:4, Erdoglija 1931 - Kremenac 0:3, [umadinac (VK) - Hajduk 6:1, Jedinstvo - Vinogradi DB 4:1, Srbija - Budu}nost 2:0, Mar{i} - Botuwe 4:1, Zastava - [umadija 1934 (D) 0:4, @eèq - Seqak (C) 4:2, Kutlovo - [umarice 2008 4:0, Kori}ani - Ko{utwak 4:2, ]ava - Azbest 3:6, Dobra~a - Studenac 6:5 (pen.) i Partizan (C) - Sloga (L) 3:5. U drugom kolu nije odigran duel [umadija (^) - Sloga (L), a u ostalima ishod je glasio: Kolonija - Sloga (D) 3:1, 21. oktobar - Dobra~a 5:0, Mladost (P) - Kori}ani 1:0, Kremenac - Kutlovo 1:2, [umadija 1924 - Seqak (MP) 6:4 (penalima), [umadinac KG - @eèq 2:1, Jedinstvo - Su{ica 0:3, Srbija - Azbest 1:0 i Mladost Teferi~ - Mar{i} 8:7 (penalima). V. U. K.
Ni{lijski dernek
gol. Tu ga je s le|a sru{io Marjanovi}, {to je sudija okarakterisao kao penal, koji je Stojanovi} pretvorio u vo|stvo doma}ina. Odmah potom usledilo je novo uzbu|ewe, ali druga~ijeg tipa. Posle ko{kawa nekolicine igra~a dva tima, arbitar je po crveni karton dodelio Haxibuli}u i Spalevi}u, ~ime je na{em timu dodatno oslabqen i ovako neefikasan napad. Ipak, pri isteku 45. minuta mogli smo do izjedna~ewa, po{to se Kneèvi}, pro{av{i po levoj strani, na{ao sam ispred golmana Kesi}a. Me|utim, ovaj je uspeo da odbrani wegov udarac. I u nastavku je dominirao doma}in, iako su Kragujev~ani u igru uveli dva sveà igra~a, Simovi}a i Malini}a. Me|utim, oni sem sveìne nisu pokazali NI[ - Stadion: âir. Gledalaca: 6.000. Sudija: Milenko Vukadinovi} (Beograd). Strelci: Stojanovi} u 31. (iz jedanaesterca) i Bulatovi} u 90. minutu. @uti kartoni: ]ulum (Radni~ki Ni{), Tintor (Radni~ki 1923). Crveni kartoni: Haxibuli} u 34. (Radni~ki Ni{), Spalevi} u 34. minutu (Radni~ki 1923). RADNI^KI: Kesi}, Pauqevi}, @ivkovi}, M. Petrovi}, Pavlovi}, A. Jovanovi} (od 77. Minuta S. Petrovi}), Stojanovi} (od 83. Milenkovi}), ]ulum (od 90. Bulatovi}), Kolarevi}, Haxibuli}, P. Jovanovi}. RADNI^KI 1923: ân~arevi}, Pavlovi}, Ota{evi}, Tintor, Mari}, I. Petrovi}, Kova~evi} (od 47. Malini}), Kneèvi}, (od 79. Petronijevi}), Beqi}, Spalevi}, Marjanovi} (od 46. Simovi}). jo{ mnogo toga, pa je stav Ni{lija da ne prepuste ni bod rivalu, potvr|en u 90. minutu, kada je rezervista Bulatovi}, posle jednog centar{uta, glavom savladao ân~arevi}a. Ove subote, od 17 i 30 ~asova, sledi nam uìvo upoznavawe sa sada{wim takmi~arskim pogonom Radni~kog 1923 i wegovim mogu}nostima. Tada }e se, na terenu îka Da~e, naspram na{ih fudbalera na}i kru{eva~ki Napredak, tim koji je na premijeri u Jagodini savladao doma}ina sa 2:0. Spalevi}a u na{oj postavi, naravno ne}e biti, ali }e pravo nastupa imati egzoti~no poja~awe, Argentinac Porkari. V. U. K.
JELEN SUPER LIGA SRBIJE

j e s e w i d e o s e z o n e 2 0 1 3 / 1 4 .
kolo (10. avgust - 17.30/20.00)
Radni~ki (N) Rad Partizan Sloboda OFK Beograd Javor Vojvodina Jagodina Radni~ki 1923 ûkari~ki Novi Pazar Spartak Vo`dovac Crvena zvezda Dowi Srem Napredak 2 0 4 1 1 4 0 0 0 1 3 1 0 2 0 2 Radni~ki 1923 Radni~ki (N) Crvena zvezda Dowi Srem Vo`dovac ûkari~ki Novi Pazar Spartak Jagodina Javor Sloboda Rad
U sezoni 2013/14. u Jelen Super ligi Srbije takmi~i}e se slede}ih 16 fudbalskih klubova: Crvena zvezda (Beograd), Rad (Beograd), Vo`dovac (Beograd), Vojvodina (Novi Sad), OFK Beograd, Jagodina, Radni~ki 1923 (Kragujevac), Partizan (Beograd), Dowi Srem (Pe}inci), Sloboda Point (Uìce), Spartak Zlatibor voda (Subotica), Javor (Ivawica), Radni~ki (Ni{), Novi Pazar, ûkarti~ki (Beograd) i Napredak (Kru{evac). Prole}ni deo {ampionata startuje 23. februara 2014. godine.
kolo (17. avgust - 17.30/20.00)

Napredak Partizan Partizan
kolo (24. avgust - 17.00/19.30)

Radni~ki 1923 ûkari~ki Dowi Srem Novi Pazar Radni~ki (N) Spartak Vo`dovac Crvena zvezda OFK Beograd Jagodina Sloboda Rad Vojvodina Javor Napredak
Vojvodina
OFK Beograd
kolo (31. avgust - 17.00/19.00)

Radni~ki 1923 Dowi Srem Vo`dovac Spartak Vojvodina Novi Pazar Radni~ki (N) Partizan Crvena zvezda Napredak Jagodina Javor ûkari~ki OFK Beograd Sloboda Rad Rad
kolo (14. septembar - 16.30/19.00)

Radni~ki 1923 Partizan Radni~ki (N) Novi Pazar ûkari~ki Vo`dovac Spartak Dowi Srem Sloboda OFK Beograd Vojvodina Javor Napredak Jagodina Crvena zvezda
kolo (21. septembar - 16.30/19.00)

Radni~ki 1923 Vo`dovac Spartak ûkari~ki Rad Novi Pazar Radni~ki (N) Partizan Dowi Srem Crvena zvezda Napredak Jagodina Sloboda Javor Vojvodina OFK Beograd
kolo (28. septembar - 15.30/18.00)

Sloboda OFK Beograd Vojvodina Javor Jagodina Napredak Dowi Srem Crvena zvezda Radni~ki 1923 Rad Partizan Radni~ki (N) Novi Pazar ûkari~ki Vo`dovac Spartak
kolo (5. oktobar - 15.30/18.00)

Radni~ki 1923 ûkari~ki Spartak Novi Pazar Radni~ki (N) Sloboda Partizan Rad Vo`dovac Crvena zvezda Dowi Srem Napredak Jagodina OFK Beograd Javor Vojvodina
H kolo (19. oktobar - 14.30/16.00)

OFK Beograd Vojvodina Javor Jagodina Crvena zvezda Napredak Dowi Srem Vo`dovac Radni~ki 1923 Sloboda Rad Partizan Novi Pazar Radni~ki (N) ûkari~ki Spartak
H kolo (26. oktobar - 13.30/16.00)

Radni~ki 1923 ûkari~ki Novi Pazar Radni~ki (N) OFK Beograd Partizan Rad Sloboda Spartak Hajduk Dowi Srem Crvena zvezda Vojvodina Napredak Jagodina Javor Javor
H kolo (2. novembar - 13.30/15.30)

Vojvodina Napredak Jagodina Dowi Srem Crvena zvezda Vo`dovac Spartak Radni~ki 1923 OFK Beograd Rad Sloboda Radni~ki (N) Partizan Novi Pazar ûkari~ki
H kolo (9. novembar - 13.30/15.30)

Radni~ki 1923 Novi Pazar Radni~ki (N) OFK Beograd Rad Sloboda Vojvodina Partizan ûkari~ki Spartak Vo`dovac Jagodina Crvena zvezda Napredak Javor Dowi Srem
H kolo (23. novembar - 13.00/15.30)

Javor Jagodina ûkari~ki Dowi Srem Napredak Crvena zvezda Spartak Vo`dovac Radni~ki 1923 Vojvodina Novi Pazar Rad OFK Beograd Sloboda Radni~ki (N) Partizan
H kolo (30. novembar - 13.00/15.30)

Radni~ki 1923 Sloboda Javor Partizan OFK Beograd Vojvodina Rad Radni~ki (N) Novi Pazar Dowi Srem Jagodina Spartak Crvena zvezda Napredak Vo`dovac ûkari~ki
H kolo (7. decembar - 13.00/15.30)

Jagodina Napredak Crvena zvezda Dowi Srem Vo`dovac Spartak ûkari~ki Novi Pazar Radni~ki 1923 Javor Vojvodina OFK Beograd Sloboda Rad Partizan Radni~ki (N)

Година V, Број 220 Излазе четвртком 15. август 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Година V, Број 220 Излазе четвртком 15. август 2013. године www.kragujevacke.rs Цена дин

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2x2

Karikatura: Goran Milenkovi}

PO^ELA PODELA RE[EWA ZA POREZ NA IMOVINU

Ra~un prose~no uve}an za 35 posto

GRA\ANI DOLAZE DA PROVERE ZA[TO IM JE POREZ POVE]AN

ku}e od 150 kvdarata u samom centru grada pla}a godi{we 6.000

STATISTI^KI - RASTE CENA STAMBENOG PROSTORA

Povoqne cene lokala u SMOLVILU

..., , 9 ( . ), , , , , , , , , ( , sport@kragujevacke.rs), () , , , , , , , , , , (marketing@kragujevacke.rs) 333-111, 333-116 337-326 e-mail: redakcija@kragujevacke.rs

SLAB ODZIV KANDIDATA ZA DIREKTORE U JAVNIM PREDUZE]IMA

Iznena|ewa na startu trke

REAGOVAWE NA ODLUKU KOMISIJE ZA IMENOVAWE DIREKTORA JAVNIH PREDUZE]A

Postupak prema meni je protivzakonit

JOVANA JOVANOVI], PREDSEDNICA DEMOKRATSKE OMLADINE SRBIJE

Uspe{na politi~arka i budu}a doktorka

Javnu prezentaciju Urbanisti~kih projekata

}e{ da se u~lani{ ba{ u Demokratsku stranku?

predsednica strana~kih klubova. To

PET GODINA OD PO^ETKA IZGRADWE SEOSKIH

Misli{ li da su mediji delimi~no krivi za ovakvu sliku u dru{tvu?

SNE@ANA @IVANOVI] KATI] KRAJ NOVOIZGRA\ENOG REZERVOARA U DRA^I

Slana voda u Golo~elu

KOPAWE ARTESKOG BUNARA U OPORNICI

RAZVO\EWE VODOVODNE MRE@E U KAMENICI

I U JARU[ICAMA OBEZBE\ENA ZDRAVA VODA

FOTO: DU[AN \OR\EVI]

MEREWE RADA LEKARA

Formula sa mnogo mana

ZADOVOQNA U^INKOM DOMA ZDRAVQA: DIREKTORKA DR BRANIMIRKA SVILAR

Ovog leta [umadija gori

VATROGASCI GASE PO@AR U BUTIKU GRACIJA U CENTRU KRAGUJEVCA

Nenad Milo{evi}: Qudski ne-

ZA[TO NEMA KA@WAVAWA NO]NIH RU[ILA^KIH GRUPA

Vandali su komotni, takore}i

Mihajlo Zari}: Re{ewe bi bilo uvo|ewe orga-

Kazne su jasno propisane

USPELI SU DA IZVALE I OVOLIKE MERMERNE IVI^WAKE

PE[A^KI MOST JE ZA[TI]EN I OD DR@AVE, ALI EVO KAKO IZGLEDA

GDE GOD ZGODNO MESTO NA\E[ TI GRAFIT ISPI[I

NA[E SVETIWE PRVA GIMNAZIJA I [UMARICE

NAJBOQI ATLETI^ARI KRAGUJEVCA NAJBOQI ATLETI^ARI U DR@AVI

Stvarno svetski, a ba{ na{i

, 32 53 7) ( 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - . , 62/06, 85/06 41/09) 20 ( 102/05),

^LANOVI ATLETSKOG KLUBA RADNI^KI NA PRIJEMU KOD GRADONA^ELNIKA

DAVID QUBENOVI] AUTENTI^NI KRAGUJEVA^KI REP

Vapaj iz zemqe u kojoj su svi vozovi stali

JUBILEJ SLIKARA JORDANA ER^EVI]A

[umadija je carstvo moje

POSTAVKA I ATEQEU LUKOVI] I POSETIOCI IZLO@BE

PROBLEMI NARODNE BIBLIOTEKE VUK KARAXI]

Nije kwiga {to i cigla

DA^A NA NASTUPU U KRAQEVU

BEZ NOVIH NASLOVA SMAWUJE SE BROJ ^ITALACA

ZAKON USPORIO NABAVKU KWIGA: MIRKO DEMI], DIREKTOR BIBLIOTEKE

Gospodo, vreme prolazi

Zoran Petrovi}, kwi`evnik

NOVI TRILER NA VELIKOM PLATNU

PRIZNAWE EDICIJI PRVENAC

Brankova nagrada Awi Markovi}

DESETI ME\UNARODNI FESTIVAL KAMERNIH HOROVA

[est dana pevawa

VULKAN IZDAVA[TVO NAGRA\UJE

Lepo vaspitano dete