Internacionalni univerzitet Brko Fakultet za saobraajno inenjerstvo

Bosna i Hercegovina BRKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE Internacionalni univerzitet Brko

Osnovne akademske studije

Planiranje I projektovanje

(Seminarski rad) Predmet: Planiranje i saobraajno projektovanje

Mentor:

Student:

Aladin Ramovi
Br. Indeksa: OS 34/11

Sadraj
Sadraj........................................................................................................................ 2 Uvod........................................................................................................................... 3 1.OSNOVE PROCESA PLANIRANJA............................................................................... 4 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PLANIRANJA SAOBRAAJA...........................................5 3. POSTUPAK SAOBRAAJNOG PLANIRANJA................................................................9 5. PROGNOZIRANJE DRUTVENO-EKONOMSKOG......................................................11 RAZVOJA I PREVOZNE POTRANJE............................................................................11 Zakljuak.................................................................................................................. 13 Literatura.................................................................................................................. 14

Uvod Planiranje i projektovanje saobraaja su aktivnosti koje se sastoje od formalizovanih postupaka sa ciljem da se unaprijed sagleda budunost sa dovoljno izvjesnosti i pouzdanosti kako bi se donijele potrebne odluke i preduzele odgovarajue mjere da se pobolja postojee stanje, realizuju pozitivni i umanje negativni efekti razvoja. Sa razvojem civilizacije sve vie se udaljavamo od metoda subjektivne procjene s oslanjanjem na pouzdane informacije i primjenu nauno verifikovanih metoda planiranje postaje preduslov efikasnog i racionalnog razvoja. Planiranje i projektovanje u sutini pomau da se unaprijed uoi najvjerovatniji ishod donijetih odluka i preduzetih mjera a ukupna pouzdanost procesa zavisi od obima, vrste i pouzdanosti informacija i ekzaktnosti primjenjenih metoda i postupaka.

1. OSNOVE PROCESA PLANIRANJA Od samih poetaka savremenih sistema prevoza ljudi i roba (krajem 19.vijeka) pa do sredine 20.vijeka metodloki pristup je podrazumijevao linijsku sekvencijalnu strukturu sastavljenu od etiri koraka, iako su i tada ve bili ustanovljeni povratni uticaji sprovoenja mjera (realizacije ponude) na promjenu postojeeg stanja potranje saobraajnih usluga.Jedan od bitnih razloga ovome je nemogunost viestrukog iterativnog ispitivanja brojnih varijanata uslijed odsustva odgovarajue metodologije i tehnologije planiranja. Ovakav pristup procesu je doveo do relativno krutog razdvajanja na procese planiranja i procese projektovanja, odnosno cijeli proces planiranja je kao rezultat imao buduu potranju kao programski uslov za proces projektovanja. Objektivno, radilo se o prilagoavanju ponude buduoj potranji kroz postupke dimenzioniranja elementa saobraajnih mrea i dionica. Dalja razrada osnovnog procesa planiranja izdaja etiri koraka: 1. ANALIZA PROBLEMA u kojoj eljeno stanje definiemo kroz ciljeve razvoja a nedostaci se zasnivaju prije svega na rezultatima analize postojeeg stanja. Dijagnoza se utvuje kroz kroz direktne i povratne veze, odnosno podrazumjeva se iterativna provjera zakljuaka 2. PROJEKTOVANJE MJERA podrazumjeva detaljno definisanje moguih mjera kao to su politike. Organizacione, upravljake, graevinske, eksploatacione, itd. Konani rezultat ovog koraka treba da bude dokumentovani prijedlog mjera. 3. DONOENJE ODLUKA podrazumjeva proces razmatranja i usvajanja optimalnih mjera kako ih je definisao planerski tim.
4

4. PROCES SPROVOENJA je zadnji korak u kontinuiranom procesu i sastoji se u stalnom praenju da li su posljedice primjene saglasne definisanim mjerama u procesu projektovanja.

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PLANIRANJA SAOBRAAJA1 Opti drutveni interes za efikasno funkcionisanje saobraajnog sistema posledica je uloge koju saobraaj ima u procesu drutveno-ekonomske reprodukcije u irem smislu. Navedeni znaaj saobraaja, visok nivo kapitalnih ulaganja u saobraaj, neusklaeni odnosi ponude i potranje u saobraaju i negativne prostorne, drutveno-ekonomske i prirodno-ekoloke posledice koje iz toga proistiu, primorali su dravne institucije razvijenih zemalja da poetkom pedesetih godina nastale probleme u saobraju poinju da izuavaju, analiziraju, sistematizuju i reavaju na nov nain. Saobraaj, sa svim svojim pojavnim oblicima, posledica je zadovoljenja potreba za kretanjm ljudi i prevozom dobara. Istovremeno, saobraaj, kroz obezbeenje pristupanosti, ima vanu razvojnu ulogu i uslov je (pretpostavka ili ogranienje) za realizaciju i razvoj ostalih drutveno-proizvodnih funkcija i podruja, slika 2.
UZROK ZAHTEVI ZA KRETANJEM I PREVOZOM
LJUDSKE POTREBE I AKTIVNOSTI U PROSTORU

POSLEDICA

SAOBRAAJ
KARAKTERISTIKE SAOBRAAJA

OGRANIENJE Milorad Opsenica, PLANIRANJE SAOBRAAJA SKRIPTA, Beograd, 2009

POSLEDICA RAZVOJ AKTIVNOSTI

PRETPOSTAVKA

UZROK

MOGUNOSTI

Usklaivanje razvoja aktivnosti, zahteva (prevozna potranja) i mogunosti (prevozna ponuda) planiranjem saobraaja Slika 2. Odnos razvoja aktivnosti i saobraaja

Visok intenzitet ulaganja u saobraaj ogleda se u injenici da saobraajna sredstva i infrastruktura zahtevaju znaajna investicijska ulaganja na prilino dug rok i uz relativno nisku stopu financijske rentabilnosti. Stoga je neophodna drutvena intervencija ne samo u obezbeenju sredstava, ve i za njihovu racionalnu upotrebu. Veliki gradovi su kao mesta sa najveom koncentracijom stanovnitva i aktivnosti postali vrlo brzo arita saobraajnih problema. Naime, industrijski razvoj, poveanje standarda stanovnitva, uvoenje motornih vozila u urbane sredine i visok stepen individualne motorizacije, pored intenziviranja svih aktivnosti i poboljanja transportnih usluga, izazvalo je i brojne negativne efekte. Neusklaenost odnosa izmeu saobraajne potranje i ponude, posebno kada je u pitanju saobraajna infrastruktura, projektovana za sasvim drugaije zahteve kretanja, nasleena nepovoljna prostorna struktura gradova, nepripremljenost veine gradova za primenu novih tehnologija u saobraaju i potreba ouvanja odreenih prostora kao kulturnih vrednosti, izaziva znaajne saobraajne probleme. Saobraaj poinje da predstavlja izvor materijalnih, vremenskih i drugih gubitaka i konica razvoja mnogih funkcija i delatnosti. Ove slabosti saobraajnog sistema rezultirale su zastojima na karakteristinim delovima saobraajnica, poveanjem vremena putovanja i ostalih vremenskih gubitaka i trokova eksploatacije vozila, smanjenjem nivoa usluge, pojavom problema stacioniranja motornih vozila (posebno u centralnim delovima grada), poveanjem psihike napetosti vozaa i
6

putnika, saobraajnim nezgodama, bukom, aerozagaenjima i degradacijom okoline. U reavanju svih navedenih problema nezaobilazna je primena saobraajnog planiranja. Saobraajno planiranje se kao zasebna disciplina u planiranju poela razvijati pedesetih godina u Americi, a sa desetak godina zakanjenja pristup, metode, tehnike i kriterijumi u planiranju saobraaja se prenose u zemlje zapadne Evrope. Od saobraajnog planiranja se zahtevalo da analizira postojeu saobraajnu problematiku, predvidi zahteve budunosti u pogledu saobraaja i na osnovu toga definira koncepciju i razvoj saobraajnog sistema, koji e obezbediti efeikasan prevoz ljudi i robe. Prostorno planiranje ima za cilj svestrano ureenje prostora i sredine u kojoj ovek ivi i radi. Osnovni zadaci prostornog planiranja su stvaranje funkcionalnog, ekonominog, estetski oblikovanog i humanog prostora. To je sistemska aktivnost kojom se utvruje optimalno organizovanje i oblikovanje odgovarajuih prostornih funkcionalnih celina. Poto su stanovanje, rad, rekreacija i kretanje (saobraaj) osnovne funkcionalne manifestacije kolektivnog ivljenja ljudi, to se pod organizovanjem prostora podrazumeva iznalaenje prostornog reenja za sve ove pojave, sa ciljem da se uspostave optimalni odnosi, kako izmeu samih funkcija, tako i izmeu funkcija i razvoja drutva u celini. Planiranje saobraaja se moe definisati kao proces u kome se analiziraji i definiu budua reenja i planske mere za reenje problema u saobraaju. Prema [3] planiranje saobraaja je specifian planerski proces kojim se utvruju potrebni kapaciteti za zadovoljenje potreba prevoza u budunosti na nekom planskom prostoru.

Cilj planiranja saobraaja jeste da se oceni u kojoj meri postojei saobraajni sistem podruja zadovoljava saobraajne potrebe korisnika u pogledu bezbednosti, brzine, pouzdanosti, kapaciteta, ekonominosti, udobnosti, pristupanosti ili redovitosti ili u pogledu negativnih efekata koje postojei saobraajni sistem proizvodi, te da se donesu odgovarajua reenja za poboljanje njegovog funkcionisanja u budunosti. Imajui u vidu da se pod saobraajem, u uem smislu, podrazumeva kretanje transportnih jedinica - saobraajnih sredstava na mrei saobraajnica, a kretanje je jedna od faza prevoza ljudi i dobara, saobraaj je direktna posledica realizacije potrebe za prevozom. Prema tome, saobraajno planiranje se zasniva na planiranju potreba za prevozom ljudi i dobara, na odreenom prostoru i u odreenom vremenskom (planskom) periodu. U planiranju saobraaja se polazi od prevoznih potreba i naina na koje su te potrebe reene. Kretanje tokova putnika i dobara, prostorno razmetenih i pretvorenih u tokove prevoznih jedinica - saobraajnih sredstava predstavljaju osnovni zadatak - problem koji saobraajno planiranje treba da razrei, a saobraajni sistem treba da realizuje. Iz prethodnog proizilazi da je osnovna faza planiranja funkcionisanja saobraajnog sistema utvrivanje tokova prevoznih jedinica i to na bazi procene tokova putnika i dobara. U planerskom smislu potrebe za prevozom su viedimenzionalna veliina, slika 4. PREVOZNE POTREBE
SVRHA ILI CILJ

VRSTA TERETA OBIM PREVOZA

VREME IZVOR ODREDITE PRAVAC NAIN

ZATO TA KOLIKO KADA ODAKLE KUDA

KOJIM PUTEM

IME, KAKO

Slika 4. Prevozne potrebe kao viedimenzionalna veliina

3. POSTUPAK SAOBRAAJNOG PLANIRANJA

Do poetka sedamdesetih godina u strunoj praksi dominirao je tradicionalni pristup saobraajnom planiranju. Ovakav pristup zanemarivao je ostale aspekte ivota i aktivnosti na odreenom podruju. Jasno je da se saobraajni sistem ne moe posmatrati izdvojeno od sistema ostalih funkcija na posmatranom podruju iz prostog razloga to je postojei saobraajni sistem proizaao iz potreba zadovoljenja tih funkcija i aktivnosti i da on povratno odreuje njihovu kvalitetu. Sistemski pristup saobraajnom planiranju podrazumeva da se razvoj saobraajnog sistema posmatra u interakciji sa demografskim i ekonomskim faktorima podruja, koji zapravo i odreuju obim kretanja ljudi i dobara, odnosno dimenzioniu prevozne zahteve. Isto tako, saobraajni planeri ne mogu se baviti samo kretanjm ljudi i dobara, odnosno ne mogu se baviti samo projektovanjem saobraajnih sistema koji e zadovoljiti prevozne zahteve u prostoru i vremenu, a da pri tome ne vode rauna o razvojnim mogunostima i potrebama drutva i uticaju saobraajnog sistema na okruenje. Saobraajno planiranje realizuje se kroz nekoliko meusobno povezanih faza. Formalizacija postupka saobraajnog planiranja rezultat je velikog broja uraenih saobraajnih studija i rada velikog broja strunih timova. Iako uraene studije nose peat specifinosti problema koji su reavani, moe se tvrditi da je postupak saobraajnog planiranja formalizovan do nivoa da se moe govoriti o jedinstvenom
9

sistemskom pristupu i metodologiji saobraajnog planiranja, koji je primenjiv u svim vrstama saobraajnog planiranja. Postupak saobraajnog planiranja se svodi na analizu dotadanjeg razvoja saobraajnog sistema, na prognozu razvoja stanovnitva i ekonomskog razvoja podruja, pretvaranje tih podataka u veliinu budueg saobraaja i prevozne potrebe, te na generisanje, testiranje i vrednovanje varijanti budueg saobraajnog sistema koji te prevozne zahteve treba da zadovolji. Budui da oekivani prevozni zahtevi zavise pre svega od razvoja stanovnitva i ekonomije, jasno je da prognoza budueg saobraaja ne moe biti tanija i pouzdanija od same prognoze ovih uticajnih faktora. S obzirom da se planiranje saobraaja bavi prognozom budunosti, treba naglasiti da se nikada ne moe u potpunosti eliminisati neizvesnost, bez obzira na kvalitet korienih podataka, modela i metoda. U narednom delu teksta dato je nekoliko modela - postupka planiranja saobraaja.

10

5. PROGNOZIRANJE DRUTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA I PREVOZNE POTRANJE Prognoziranje je jedan od najvanijih i najsloenijih procesa u planiranju i razvoju sistema. U optem sluaju prognoziranje se moe definisati kao skup akcija koje se poduzimaju radi odreivanja buduih stanja i izlaza sistema i uticaja okruenja u kojem sistem egzistira i funkcionie. Sutinski zadatak prognoziranja je sagledavanje tendencija razvoja neke pojave u budunosti i izbor racionalnih puteva i akcija za realizaciju postavljenih ciljeva. Analiza i ocena sadanjeg stanja sistema ili razvoja neke pojave i sagledavanje verovatnog ponaanja tog sistema ili trenda razvoja pojave u budunosti. omoguuju utvrivanje koncepcije razvoja sistema ili kontrolu razvoja poajave. Cilj sagledavanja budunosti je svoenje iznenaenja na minimalnu meru. U putnom saobraaju prognoziranje se realizuje u dve meusobno uslovljene faze. U prvoj fazi vri se prognoza drutveno-ekonomskog razvoja podruja sa ciljem da se predvide razvojne promene u buduem planskom periodu i da se ocene karakteristike onih faktora koji e najvie uticati na prevoznu potranju (prevozne potrebe) i generisanje kretanja. Prognoziranje budueg drutveno-ekonomskog razvoja pretpostavlja prognozu samog razvoja (prognoza porasta stanovnitva, zaposlenosti, standarda, strukture i fizikih veliina proizvodnje i potronje, stepena motorizacije i namene povrina) i prognozu prostorne raspodele tog razvoja (prostorni razmetaj i struktura aktivnosti). Rezultati ovog prognoziranja daju osnovne elemente za procenu uticaja faktorakarakteristika budueg drutveno-ekonomskog razvoja na prevoznu potranju.

11

U drugoj fazi vri se prognoza prevozne potranje (prevoznih potreba). Ovo je jedna od najvanijih faza planiranja saobraaja. Njoj su podreene sve prethodne faze planiranja. U ovoj fazi se primenom modela prognoziranja obezbeuju podaci o obimu, prostornoj raspodeli, strukturi i nainu kretanja ljudi i robe na ulino-putnoj mrei, a u vremenskom periodu za koji se izrauje plan. Detaljan opis planerskih modela dat je u [2, 5, 8], a u narednom delu date su osnovne karakteristike sekvencijalnog pristupa prognoze prevozne potranje primenom etverofaznog modela, slika 19. Ovaj model se najee koristi u naoj planerskoj praksi.

12

Zakljuak Proces planiranja saobraaja podrazumjeva da se saobraajna potranja i ponuda razmatraju u sklopu najirih uzronoposljedinih veza sa drutvenim, ekonomskim, prostornim razvojem podruja. Sutinski korak u procesu planiranja je analiza problema koji podrazumjeva objektivno utvrivanje ciljeva razvoja i definisanje mjera budui da je objektivno nemogue utvrditi granicu izmeu ovih pojmova. Termini planiranje i projektovanje su u naoj praksi postali sinonimi, te je u sutini njihovo tumaenje pitanje konvencije. Uobiajeno je da se pod pojmom planiranja podrazumjevaju aktivnosti preteno u oblasti potranje a pod pojmom projektovanja aktivnosti preteno u oblasti ponude saobraajnih usluga. Meutim, imajui u vidu uzrono-posljedine veze razvoja saobraaja sa jedne i prostornog, ekonomskog i drutvenog razvoja sa druge strane, problem se ne moe ograniiti samo na pitanje ponude i potranje saobraajnih usluga, ve se planiranje prostornog razvoja i projektovanje saobraajnih mrea moraju razmatrati kao uslovljeni procesi.

13

Literatura
1. Milorad Opsenica: Planiranje saobraaja, Beograd 2009 2. Jovanovi N.: Planiranje saobraaja, SF, Beograd, 1990. 3. Vukanovi S.: Saobraajne mree I, SF Beograd, 1993. 4. Jovi J.: Planiranje saobraaja u gradovima, SF, Beograd, 1996.

14