Tipovi razmnoavanja ivotinja

Razmnoavanje je proces koji omogudava opstanak i produetak vrste. Postoji bespolno i polno razmnoavanje. Bespolno je evolutivno starije i karakteristino je to da je za bespolno razmnoavanje potrebna samo jedna jedinka, a da su potomci klonovi svojih roditelja, odnosno nasledni materijal im je isti kao kod roditelja. Postoji vie vidova: 1. deoba je najede prisutna kod jednodelijskih organizama i postoje dve vrste: 1) prosta (binarna) kada se majka delija podeli na dve kderke delije i 2) viestruka (multipna) kada se majka delija podeli na vie kderki delija; 2. pupljenje je prisutno kod jednostavnijih ivotinja (dupljara) na telu se obrazuje grupacija delija, pupoljak, i razvidem pupoljka raste i razvija se nova jedinka; 3. regeneracija predstavlja obnavljanje (morska zvezda). Polno se javilo kasnije u evoluciji i odlika polnog razmnoavanja je to da su neophodna dva roditelja i nasledni materijal potomka se razlikuje od roditeljevog. Novi organizam nastaje spajanjem dve polne delije (gameti), i to se oznaava kao oploenje. Gameti nastaju u polnim lezdama (gonadama). Obino se razlikuju muke delije, spermatozoidi, koji nastaju u testisima (semenicima) i enske delije, jajne elije, koje nastaju u jajnicima (ovarijumima). Ako se polne delije meusobno razlikuju, takvi gameti se nazivaju anizogameti, a proces razmnoavanja je anizogamija. U manjem broju sluajeva, polne delije se ne razlikuju, i ti gameti se nazivaju izogameti, a njihovo razmnoavanje je izogamija. Proces stvaranja polnih delija (gameti) u polnim lezdama (gonadama) se naziva gametogeneza. Nastanak spermatozoida je spermatogeneza, a nastanak jajnih delija je oogeneza.

Gametogeneza
Proces stvaranja polnih delija (gameti) u polnim lezdama (gonadama) naziva se gametogeneza. Redukciona deoba mejoza karakteristina je za gametogenezu, a to je deoba koja omogudava da od 2 n (diploidne) delije nastane n (haploidna) delija. Mejozu ine dve deobe, mejoza 1 i mejoza 2, i izmeu njih nema interfaze, idu odmah jedna za drugom, a rezultat su haploidne delije.

Oogeneza
Predstavlja proces nastanka jajnih delija u jajnicima. Jajnici su parne lezde, koje se nalaze u donjem delu trbune duplje i loptastog su oblika. Od svakog jajnika polazi izvodni kanal, jajovod, i ti kanali se ulivaju u miidni organ, matericu (uterus). U jajniku se nalazi veliki broj tzv. ishodnih (stem, matinih) elija, koje se nazivaju oogonije, i od njih de nastati jajne delije. Proces oogeneze zapoinje jo tokom embrionalnog razvida. Najpre se oogonije mitozom dele i povedava se njihov broj. Kada se stvori dovoljan broj oogonija, one ulaze u mejozu i te oogonije se nazivaju primarne oocite. im zapone mejoza, deoba se stopira, odmah u prvoj fazi mejoze 1, i nastavlja se tek nakon dostizanja polne zrelosti. Kada se aktiviraju hormoni, oociti se odblokiraju, ti oociti nastavljaju dalje sa deobom i zavravaju mejozu u odreenom roku, i to se naziva estralni (menstrualni) ciklus. Nakon mejoze 1 primarna oocita se neravnomerno podelila i nastala je sekundarna oocita (krupnija) i polarno telo polocita (manja). Odmah poinje mejoza 2 i tokom nje se sekundarna oocita isto podeli neravnomerno i od nje nastaje jedna krupnija delija, jajna elija, i sitnija delija, polocita, a polarno telo, koje je nastalo od primarne oocite, takoe se podelilo i nastale su dve polocite. Na kraju oogeneze dobijamo jednu jajnu deliju i tri polarna tela. Polarna tela nemaju nikakvu ulogu u razmnoavanju i gube se tokom geneze, a jajna delija ostaje. U jajnicima se nalaze i delije koje imaju zatitnu (potpornu) ulogu, folikularne elije. Oko svake primarne oocite se nalazi sloj folikularnih deija. Folikul ini primarna oocita obavijena folikularnim delijama. On se nalazi u jajniku i u toku oogeneze menja se njegova veliina i on se pomera iz unutranjosti jajnika prema povrini. Folikularne delije se izmiu i u folikulu se obrazuje upljina, folikularna duplja, a samo za jedan deo zida ovih folikularnih delija je vezana oocita. Folikul postepeno raste, pomera se ka povrini jajnika, i kad dospe na povrinu, takav folikul se naziva Grafov folikul i u njemu se nalazi jajna delija. To je kraj oogeneze. Potom dolazi do pucanja Grafovog folikula i oslobaanja jajne delije ovulacija. Kad je u pitanju ljudski rod, ovulacija se deava na polovini menstrualnog ciklusa. Jajna delija nakon ovulacije moe biti oploena samo u naredna 24 h. Jajna delija koja s e oslobodila ovulacijom prelazi u jajovod. Graa i vrste jajnih elija na povrini jajne delije se nalazi vitelinski omota, unutranjost je ispunjena citoplazmom u kojoj se nalazi haploidno jedro. U citoplazmi znaajna komponenta su i hranljive materije koje se nazivaju umanca. Hranljive materije obezbeuju razvoj embriona. Prema koliini i rasporedu umanceta, jajne delije se svrstavaju u tri grupe: 1. izolecitne j. . sadre malu koliinu umanceta koje je ravnomerno rasporeeno po citoplazmi. Prisutna je kod oveka i morskog jea; 2. mezolecitne j. . sadre umerenu koliinu umanceta koncentrisanog u jednom delu delije, i taj deo se naziva vegetativni deo (vegetativni pol), a drugi deo, gde se nalazi citoplazma i jedro, naziva se animalni deo (animalni pol). abe imaju ovakvu deliju; 3. telolecitne j. . sadre veliku koliinu umanceta, koje ispunjava najvedi deo delije, a citoplazma sa haploidnim jedrom je u vidu kape na toj masi umanceta. Ovakvu j. d. imaju ptice i gmizavci. Postoji posebni vid telolecitnih j. d. koji je prisutan kod insekata centrolecitne j. . i one imaju veliku koliinu umanceta. Kod ovih j. d. umance ispunjava unutranjost delije, dok je citoplazma podeljena na dva dela: jedan deo je u unutranjosti delije u vidu ostrva i tu je i jedro, a drugi deo je u vidu tankog sloja na povrini delije.

Spermatogeneza
Predstavlja proces stvaranja spermatozoida u semenicima (testisima). Testisi su parne lezde koje se nalaze sa donje strane trbune duplje i smeteni su u posebnim kesama, skrotumima. Od svakog semenika polazi izvodni kanal, semenovod, koji se uliva u mokranu cev, tako da su kod mukog pola organi za izluivanje i polni sistem povezani. Semenici su graeni od velikog broja isprepletanih semenih kanalida i u zidovima tih semenih kanalida nalaze se dve vrste delija: prva vrsta su ishodne (stem) elije spermatogonije, a druga vrsta ima potpornu ulogu i to su Sertolijeve elije i one obezbeuju hranljive materije. Spermatozoidi de se stvoriti od spermatogonija, a proces spermatogeneze se poinje nakon dostizanja polne zrelosti. Za razliku od oogeneze, spermatogeneza je kontinuiran proces, nema prekida tokom njega. U prvom koraku, spermatogonije se dele mitozom i tako se povedava njihov broj, potom neke spermatogonije prestaju sa mitozom i zapoinju mejozu, i to su primarne spermatocite. Nakon mejoze 1, od primarne spermatocite nastale su dve jednake delije, sekundarne spermatocite, i te dve delije odmah ulaze u mejozu 2, svaka se podeli i da po dve delije koje se zovu spermatide. Spermatide su haploidne delije, ali jo uvek nisu polne delije. Loptastog su oblika, imaju dosta citoplazme i krupno jedro. Da bi postale funkcionalne polne delije (spermatozoidi), prolaze kroz proces spermiogeneze. Tokom spermiogeneze menjaju oblik, smanjuje se koliina citoplazme, kondenzuje se jedro i nastaje spermatozoid. Od svake spermatide nastaje po jedan spermatozoid. Znai, od jedne spermatocite, nastale su 4 funkcionalne polne delije. Graa spermatozoida za razliku od jajnih delija koje su loptaste i nepokretne, spermatozoidi su izduenog i vretenastog izgleda i pokretni. Razlikuju se tri dela: glava, vrat i rep (bi). Na vrhu glave spermatozoida nalazi se lizozom akrozom, koji je ispunjen enzimima. Ti enzimi razlau omota jajne delije i omogudavaju oploenje. Ostatak glave ispunjen je citoplazmom i tu se nalazi haploidno jedro. Na glavu se nastavlja sueni deo, vrat. U vratu se nalazi veliki broj mitohondrija i one obezbeuju energiju za pokretanje repa (bia). Bi je citplazmatini nastavak. Pomeranjem repa pomera se i ceo spermatozoid i tako postaje pokretan.

Oploenje
Oploenej predstavlja spajanje dve polne delije i oploenjem nastaje zigot, iz koga de se razviti novi organizam. U zavisnosti od toga gde se deava, postoje dva tipa oploenja: spoljanje i unutranje. Spoljanje se deava u vodi i prisutno je kod vedine beskimenjaka, vodenih kimenjaka i vodozemaca. Najpre enke izbacuju jajne delije u vodu a zatim mujaci preko tih jajnih delija izbacuju spermatozoide. S obzirom da se deava u spoljanjoj sredini, gde postoje opasnosti, enke proizvode veliki broj jajnih delija kako bi omogudili oploenje. Unutranje se odigrava u polnom sistemu enke. Karakteristino je da se stvara mali boj jajnih delija. Prisutno je kod pojedinih grupa beskimenjaka, kod nekih vodenih kimenjaka i kod kopnenih kimenjaka. Mujaci imaju razvijene posebne kopulatorne organe, ija je funkcija ubacivanje spermatozoida u polni sistem enke. U zavisnosti od toga gde se odvija razvide i koje hranljive materije se koriste za razvide, postoje tri strategije embrionalnog razvida: 1. oviparija embrion se razvija u jajetu i koristi hranljive materije umanceta, ali jaje se nalazi u spoljanjoj sredini. Majka, ubrzo nakon obrazovanja zatitne opne oko jajeta, izbacuje jaje u spoljanju sredinu. Ova strategija je prisutna kod ptica i gmizavaca; 2. viviparija postoji kod vrsta ije jajne delije imaju malo umanceta. Razvide se odvija u telu majke i koriste se hranljive materije koje stvori majka. Nakon zavretka razvida, mladunad dolaze na svet raanjem. Sisari imaju ovakvo razvide; 3. ovoviviparija razvide se odigrava u jajetu i koriste se hranljive materije umanceta, ali se jaje nalazi u telu majke. Nakon zavretka razvida, mladune se izlee iz jajeta i potom izlazi iz tela majke i izgleda kao da se raa. Ovakav vid imaju neke ajkule i neke zmije.

Faze oploenja
Oploenje se odvija u tri faze: prepoznavanje spermatozoida i jajne delije, kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu deliju i spajanje haploidnih jedara. 1. i spermatozoidi i jajne delije imaju specifine proteine pomod kojih se prepoznaju. Prepoznaju se polne delije kao polne delije i polne delije iste vrste. 2. kada se prepoznaju, spermatozoid se povee za omota jajne delije i tada poinju da deluju enzimi akrozoma i oni razlau omota jajne delije. To mesto na kom ulazi spermatozoid u jajnu deliju utie na prvu fazu razvida, odnosno odreuje ravan prve deobe. Obino je jajna delija okruena mnogim spermatozoidima, ali u jajnu deliju ulazi samo jedan, i ova pojava se naziva monospermija i ona je rezultat posebnog mehanizma u jajnoj deliji. Kortikalne granule su komponente koje se nalaze u citoplazmi, one se pomeraju na povrinu jajne delije, onda bubre i obrazuju omota koji se zove fertilizaciona membrana i upravo ta membrana spreava ulazak ostalih spermatozoida. Kod manjeg broja ivotinja, u jajnu deliju ulazi vedi broj spermatozoida i ta pojava se naziva polispermija, ali samo jedro jednog spermatozoida se spaja sa jajnom delijom, iako je ulo mnogo njih. U jajnu deliju ne ulazi ceo spermatozoid, ulazi samo jedro i malo citoplazme, a vrat i rep ostaju na povrini. Nakon toga sledi 3. faza nastaje zigot sa diploidnim jedrom, gde je polovina hromozoma poreklom od jajne delije a polovina od spermatozoida. Nastajanjem zigota zavrava se proces oploenja i zapoinje razvide.