ANALIZA STANjA ATMOSFERE

Uporednim korienjem analognih, numeriko-matematikim izlaza modela, deterministkih karata i sezonskih programa modeliranja atmosfere za narednih 6 meseci se za sada kao opti zakljuak i dalje izdvaja poveana verovatnoa za blokirajua stanja u atmosferi, naroito od druge polovine novembra. U poetku se oekuje jako zonalno strujanje vazduha nad Evropom. Dominacija niskog vazdunog pritiska nad irom okolinom Islanda, severozapadne i zapadne Evrope, dok bi se nad veim delo sredinje i celom istonom Evropom rairio ogranak jakog anticiklona ije bi se jezgro jo uvek zadravalo nad zapadom Sibira. U takvim uslovima od 20.10. do 29.10. preko nas e se uspostaviti juno vazduno strujanje koje e nad iz Mediterana donositi relativno topao vazduh, a dominacija anticiklona e obezbeivati stabilno vreme. Ovakav raspored vazdunog pritiska je tipian za pozitivnu fazu severno-atlantske oscilacije, i esto sa zna javiti u oktobru donosei kad nas period suvog i toplog vremena, koji je poznat ka Miholjsko leto. Velika veina relevantih prognostikih modela sugeriu poetak promene u rasporedu vazdunog pritiska negde oko 29.10. Oko tog datuma bi se jaka ciklonska aktivnost iz oblasti ire okoline Islanda trebala poeti premetati ka Skandinaviji. Izmetanje centra matinog ciklona bi usledilo kao odgovor atmosfere na jaanje anticiklona nad sredinjim atlantikom uz irenje ogranka jakog, blokirajueg, anticiklona sa centrom nad junim Grenlandom. U isto vreme anticiklon sa jezgrom nad zapadnim Sibirom bi se trebao izmetati ka zapadu Rusije. Usled takvog razvoja sinoptike situacije poetkom novembra se prvo oekuje prestanak strujanja toplog vazduha iz Mediterana, pad vazdunog pritiska nad ovom akvatorijom i postepeno razvijanje i jaanje ciklona negde nad sredinjim Mediteranom. Prostrana oblast visokog vazdunog pritiska koja bi se trebala prostirati sve od jugozapadnog, severozapadnog atlantika i zapadne Rusije bi se sve vie izmetala na sever, otvarajui po svojoj istonoj periferiji put za sputanje sve hladnijeg vazduha koji e se ka prostoru istone Evrope poeti sputati iz centralne Rusije. Krajnji rezultat ove znaajne promene u rasporedu vazdunog pritiska bi trebao biti potpuno promenjen raspored anticiklona i ciklona u odnosu na poslednjih deset dana oktobra. Preko jugozapadnog, zapadnog, severozapadnog atlantika, Velike Britanije, zapadne Skandinavije i zapadne Rusije bi se nalazilo stabilno i prostrano polje blokirajueg anticiklona u okviru kojeg bi se nalazila dva jezgra anticiklona. Jedno bi se jezgro trebalo nalaziti nad prostorom Islanda i severozapadnog atlantika, a drugo nad istokom Skandinavije. U isto vreme nad veim delom Mediterana bi se uspostavilo prostrano depresivno polje. U koliko se ovakav scenario realizuje (podrka modela je za sada vrlo visoka, oko 80%) od 1.11. do 7.11. na vreme kod nas bi uticao ciklon nad Mediteranom koji bi po visini transportovao vlaan vazduh i prodor hladnog vazduha sa severoistoka kontinenta koji bi se odvijao pri tlu. U tim danima e biti hladno i vetrovito uz kiu i susneicu, a oko 6.11. je mogu i

prvi sneg. Nakon toga od bi nekoliko dana jo uz dominaciju ciklona nad Jonskim morem bilo oblano i relativno hladno uz slabe padavine, a od 12.11. do 20.11. bi se preko gotovo cele Evrope, osim krajnjeg istoka Mediterana trebao rairiti uticaj jakog, blokirajueg, anticiklona koji bi doneo suvo, hladno i stabilno vreme sa temperaturama u granicama prosenih vrednosti. Nova promena rasporeda vazdunog pritiska se oekuje oko 21.11. Tada postoji jak signal za slabljenje anticiklona nad centralnom Evropom i brz prodor vlanog i hladnog maritimno-polarnog vazduha preko Velike Britanije i centralne Evrope nad Mediteran. Vrlo brzo bi trebala uslediti regeneracija anticiklona nad centralnom Evropom ali bi se jezgro blokirajueg anticiklona trebalo formirati nad Skandinavijom, dok bi se drugi blokirajui blok anticiklona nalazio nad junim Grenlandom. U takvim uslovima bi dolo do jakog prodora hladnog vazduha iz zapadne Rusije duboko na jug i zapad Evrope, dok bi ciklon nad Mediteranom doneo prve obilnije snene padavine Panonskoj niziji.

U koliko se gore predvien scenario realizuje zimsko vreme bi nad nama moglo zavladati ranije od proseka i doneti dosta obilne snene padavine (oko ili preko 20cm). Temperature vazduha bi se zadravale oko ili ispod nule tokom celog dana. Ovakav razvoj vremena je u saglasju sa dugoronom prognozom zimskog perioda koji i dalje daje jak signal za negativnu severno-atlansku oscilaciju, esta blokirajua anticiklonalna stanja nad Islandom i Skandinavijom i nalete hladnog i snenog vremena kada e se po istonoj periferiji ovih anticiklonalnih blokova duboko na jug i zapad Evrope sputati hladan vazduh iz Sibira. Ciklogeneze nad Mediteranom bi nad donosile obline padavine. Ovo nikako ne znai najhladniju zimu u poslednjih 50 godina i izmeu hladnih perida za oekivati je intervale porasta temperature vazduha, ali bi obilne snene padavine mogle biti dominatan motiv ove zime.

Krajem meseca e biti izraena detaljnija, dugorona, prognoza za zimu 2013/14 godine.

Marko ubrilo.

PROGNOZA VREMENA

Od 19.10. do 27.10. Usled dominacije polja anticiklona tokom ovog perioda se oekuje suvo, stabilno i toplo, a oko 23.10. i vrlo toplo vreme sa teperaturama vazduha iznad prosenih vrednosti za ovaj deo godine. Jutarnji minimumi od +7 do +12, a dnevni maksimumi od +20 do +24, a sredinom perioda i oko +26 stepeni Celzijusa. Vetar e biti slab, junih, smerova. Samo je oko 21.10. mogue prolazno naoblaenje i pojava sasvim slabe kie. Pred sam kraj perioda temperature vazduha u blagom padu, dnevni maksimumi oko +19 stepeni Celzijusa, a vetar u okretanju na jugoistoni smer uz postepeno pojaanje. Oekivana suma padavina oko 1,5mm taloga ili manje.

28.10. 4.11. U prvih nekoliko dana perioda i dalje preteno suvo ali sve hladnije uz istoni i jugoistoni, a za tim severoistoni vetar. Oko 1.11. jutarnji minimumi oko 0 stepeni Celzijusa, a dnevni maksimum ispod +10 stepeni Celzijusa. Za tim jae pogoranje vremena uz jak jugoistoni vetar (koava), kiu i manje otopljenje, a za tim uz severozapadni vetar i zahlaenje je oko 4.11. na kratko mogua pojava susneice i snega. Ponovo e slediti pad teperature vazduha uz dnevni maksimum e se kretati oko +6 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina padavina oko 14mm taloga.

5.11. do 11.11. Preovlaivae preteno oblano, vetrovito i relativno hladno vreme. Trebali bi poeti i prvi jutarnji mrazevi (oko -2 stepena Celzijusa), dok bi se dnevni maksimumi trebalo kretati izmeu +5 i +8 stepeni Celzijusa. Do 10.11. vetar umeren i pojaan istoni i jugoistoni (koava) tako da e oseaj hladnoe biti dodatno povean. Oko 10.11. jae pogoranje vremena uz kiu u poetku, a za tim susneicu ili vlaan sneg narednog dana i u koliko se snene padavine jave mogue je kratkotrajno formiranje snenog pokrivaa. Vetar e okrenuti na severni smer, a temperatura vazduha e biti ispod proseka. Minimalne vrednosti oko 0, a dnevni maksimumi od +3 do +7 stepeni Celzijusa. Ne oekuje se zadravanje snega na tlu. Oekivana koliina padavina oko 22mm taloga.

12.11. do 18.11. Poetkom perioda se oekuje stabilizacija vremena tako da e tokom veeg dela intervala preovlaivati suvo i prohladno vreme. Samo je u prvih dan ili dva jo mogua pojava slabih padavina. Jak severni vetar e od 14.11. oslabiti i prestati. Od 15.11. e biti sve ea pojava jutarnje magle koja se moe i due zadravati, dok e dani biti umereno oblani i suvi uz slab, istoni, vetar. Jutarnji minimumi od 0 do +3, uz moguu pojavu slabog mraza do -2 stepena Celzijusa. Dnevni maksimumi od +7 do +13 stepeni Celzijusa, a u koliko se magla bude zadravala tokom dana oko +5 stepani Celzijusa. Oekivana koliina padavina oko 2mm taloga.

19.11. do 24.11. Prvih dan-dva i dalje stabilno suvo i maglovito vreme uz slab jugoistoni vetar. Prema aktuelnim izlazima dugoronih modela oko 21.11. se oekuje jae zahlaenje uz jaanje severnog i severoistonog vetra, pad temperature vazduha, prvo kiu koju bi dosta brzo trebao smeniti sneg. Kombinacija hladnog prodora vazduha pri tlu i jaeg priliva vlanog vazduha u viim slojevima atmosfere bi nam trebala doneti i prve obilnije snene padavine i formiranje snenog pokrivaa i do 20cm visine. Postojae uslovi i za pojavu ledene kie, naroito oko 27.11. Hladno i sneno vreme bi se za tim moglo ustaliti poetkom decembra.